MAJ 2011. • GODINA I (LææVIII) BROJ 3

MESEC PRIJATEQSTVAMESEC PRIJATEQSTVA

K_1:K_1.qxd 09.05.2011 20:28 Page 1

K_2-K_3:K_2-K_3.qxd 09.05.2011 20:31 Page 1

3MAJ2011.

Wegova ekselencija g. To{ioCunozaki, ambasador Japa-

na u Srbiji i u Crnoj Gori, pri-mio je 31. marta predstavnikebeogradskih Rotari klubovakoji su u ime svih rotarijanacaBeograda preneli izraze najdu-bqeg sau~e{}a narodu Japanazbog `rtava i razarawa u ze-mqotresu i cunamiju.Ambasador Cunozaki prihva-

tio je molbu rotarijanaca i odr-`ao predavawe „Posledice ve-likog zemqotresa koji je pogo-dio istok Japana” u ponedeqak,

11. aprila, u 20 ~asovau sve~anoj sali Rekto-rata Beogradskog uni-verziteta.U punoj sali, osim

prisutnih rotarijanacaiz beogradskih klubo-va, bili su prisutni irektor BU gospodinBranko Kova~evi}, ~la-novi diplomatskog ko-ra i studenti Filolo-{kog fakulteta u Beo-gradu, grupa za japanskijezik i kwi`evnost.Za organizaciju ovog

zajedni~kog sastankabeogradskih Rotari

klubova bili su zadu`eni predsednici Rotariklubova Beograd – Singidunum, Beograd – Sava iBeograd – ^ukarica í

JAPANSKA TRE[WAPRUNUS SERRULATATre{win cvet se slavi i dive mu se {i-

rom Japana. Ni jedan drugi cvet nije ta-ko voqen kao ovaj, a umilni zvuci melo-dije sakura no hana (tre{wini cvetovi),~uju se {irom zemqe Tre{winog Cveta.Ovaj ponos Japana, simbol savr{enstva

i lepote, rascveta se u maju po celoj zemqi. Svaki ovajcvet je jedna du{a, veruju u Japanu, a pesnici o cvetu ja-panske tre{we pi{u najlep{e pesme.Cvet je lep u toj meri da je nemogu}e prona}i idealan

jer su svi upravo takvi. Izreka ka`e: Mo`da jedan celi `i-vot nije dovoqan da se prona|e idealan tre{win cvet!Japanska tre{wa ili japanska vi{wa (naziva se jo{ i is-

to~wa~ka tre{wa, azijska vi{wa...) je ukrasno omawe dr-vo, koje naraste oko 6 m u visinu. Listopadno je í

MAJSKA RU@AROSA CENTIFOLIAOva „kraqica cve}a” raste u isto~-

noj i ju`noj Europi, cveta jednom go-di{we, u maju i {iri ugodan miris.Tamnocrveni pojedina~ni cvetovi

nalaze se na cvetnim stabqikama du-`ine 2 do 3 cm, dok grm naraste iz-

me|u 2 i 3 metra, sa obraslim dla~icama i bodqama. Li-stovi su tamnozeleni, a nali~je je svetlozelene boje.Na{e bake su pravile ~uveno slatko od ru`inih latica í

NA MOLBU BEOGRADSKIH ROTARIJANACA

AMBASADOR JAPANAODR@AO PREDAVAWE

SA NASLOVNE STRANE

PRVA DONACIJARotari klub ^ikago predaje jednog kowalokalnom svešteniku za potrebe obila`ewawegove parohije.(1907)

IZ ISTORIJE ROTARIJA

Rot 03:Rot 03.qxd 09.05.2011 20:35 Page 1

4 MAJ2011.

MAÙ 2011

SHOÝ AND TELLMÚ Þife, Judie, Þas a kindergarten

teacher for manÚ Úears, and she oftentold stories about her „shoÞ and tell”

eØperiences, Þhen each of her students Þas permitted tobring a favorite item to school, such as a pet or toÚ, and to tellthe other children about it. There Þas alÞaÚs a sense of Þon-der as the children learned about their classmate’s prizedpossession.Rotarians often share that same sense of Þonder as theÚ

learn about the amazing service projects conducted bÚ otherRotarÚ clubs. In fact, there are so manÚ RotarÚservice projects performed bÚ our 33,000-plusclubs that it is trulÚ impossible for anÚone totrack them.ManÚ of them go unknoÞn and un-recognized, eØcept to their sponsor clubs, butthe totalitÚ of such RotarÚ projects is clearlÚmaking the Þorld a better place.It is unfortunate that Þe cannot have a gi-

ant „shoÞ and tell” event Þhere everÚ clubcould tell the Þorld Þhat it does. Þe havegroÞn much too large for us to even sharethe neÞs of our countless service projectsÞith our other clubs. HoÞever, the annualconventions provide an opportunitÚ for seve-ral clubs, districts, and multidistrict organiza-tions to displaÚ their projects in an effectiveÞaÚ, and this month’s RI Convention in NeÞOrleans Þill feature manÚ outstanding pro-jects in the House of Friendship.The NeÞ Orleans convention Þill be a Þon-

derful RotarÚ event, and I encourage all regi-strants to spend asmuch time as possible in theHouse of Friendship to meet neÞ friends fromaround the Þorld, to see the displaÚs of RotarÚprojects, and to eÞoÚ some great entertainmenton the tÞo stages. It Þill open on SaturdaÚ mor-ning and be open for more hours than usual du-ring the convention. And for those Þho cannotattend for more than one daÚ, there is a neÞ SaturdaÚ-onlÚ passfor $40 per person to sample the House of Friendship!The convention also Þill give me a personal „shoÞ and

tell” opportunitÚ. I can shoÞ the base of a pillar, located in theconvention center, that supports the giant highÞaÚ bridgeover the Mississippi River. It is the same bridge under ÞhichI sailed on a LÚkes Line freighter on mÚ ÞaÚ to the UniversitÚof Cape ToÞn as a RotarÚ Scholar 50 Úears ago. And I can,and happilÚ Þill, tell everÚone that it Þas a RotarÚ trip thathas lasted a lifetime!

RaÚ KlinginsmithPresident R I

MAJ 2011.

PRIKA@I I KA@IMoja supruga Xudi dugo je radila kao negovateqica u ob-

dani{tu i ~esto je prepri~avala {ta je sve ~ula od dece na ~a-sovima „prika`i i ka`i”. Deca su donosila svoju omiqenuigra~ku ili qubimca, i drugarima pri~ali o wima. Bilo je zadi-vquju}e {ta sve deca mogu da nau~e o dragocenom posedusvog razrednog druga.Rotarijanci ~esto imaju isti ose}aj divqewa kada slu{aju o

neverovatnim projektima drugih klubova. U stvari, postoji to-liko mnogo projekata na{ih 33.000 i vi{e RotarÚ klubova daje zaista nemogu}e da ih bilo ko prati. Mnogi od wih ostanu

nepoznati i nepriznati, osim za klubkoji ih je i ostvario, ali sam broj ta-kvih RotarÚ projekata ve} poma`eda svet postane boqe mesto.Nesre}a je {to ne mo`emo da

imamo jedan ogroman ~as „prika`i ika`i”, gde bi svaki klub rekao svetu{ta to radi. Toliko smo narasli danam je te{ko da podelimo svoja do-stignu}a ~ak i sa drugim klubovima.Me|utim, godi{we konvencije pru-`aju priliku za jedan broj klubova, di-strikta i multidistriktnih organizacijada prika`u svoje projekte na efika-san na~in, a RI konvencija koja seovog meseca odr`ava u Wu Orlean-su predstavi}e mnoge izvanredneprojekte u Domu prijateqstva.Konvencija u Wu Orleansu bi}e

divan RotarÚ doga|aj, a ja preporu-~ujem svim prijavqenim u~esnicimada provedu {to vi{e vremena u Do-mu prijateqstva, da se upoznaju snovim prijateqima iz celog sveta, dasaznaju {to vi{e o projektima i dau`ivaju u dobroj dvodnevnoj zabavi.Ku}a prijateqstva bi}e otvorena u

subotu ujutro i osta}e otvorena vi{enego {to je uobi~ajeno tokom konvencije. A za one koji nemogu da ostanu du`e od jednog dana, tu je nova propusni-ca samo za subotu od $ 40 po osobi za Dom prijateqstva!Konvencija }emi pru`iti priliku zamoj li~ni nastup „prika`i i ka-

`i”. Mo}i }u da poka`em temeq stuba, u centru kongresne dvo-rane, koji nosi gigantski most preko reke Misisipi. To je isti mostispod koga sam plovio na teretwaku LÚkes na putu ka Univerzi-tetu u Kejptaunu, kao stipendista Rotarija pre 50 godina.I mo}i }u sa zadovoqstvom svima re}i da put Rotarija tra-

je celog `ivota!

Rej KlinginsmitPredsednik R I

EACH MONTH, Þe highlight a piece of RotarÚ historÚ andshare an inspirational Üuote from past RotarÚ leaders.„I commend to Úou the opportunitÚ for a rare fel-loÞship Þith men and Þomen from manÚ lands. Thereare no strangers in a RotarÚ Convention. Introductionsare unnecessarÚ. To participate in friendship, shoÞÚourself friendlÚ. Ùour personal enthusiasm impartedto others Þill make of this the greatest convention forÚou that RotarÚ has ever held.”

Arthur H. Sapp, 1927-28 RI president,address to the 1928 convention in Minneapolis, Minneso-ta, USA

CITAT MESECASvakog meseca izdvajamo po jedan od citata iz bogateRotari istorije. Za mesec maj smo izabrali:Preporu~ujem vam priliku za retku mogu}nost da sesprijateqite sa mu{karcima i `enama iz mnogih zema-qa. Nema stranaca na Konvenciji RotarÚ. UpoznavaÞasu nepotrebna. Da biste u~estvovali u prijateqstvu, po-ka`ite da ste prijateq. Va{ li~ni entuzijazam prenet dru-gima u~ini}e ovu konvenciju najve}om ikada kako zavas tako i za RotarÚ.

Iz govora koji je Arthur H. Sapp, 1927-28 RI predsednik,odr`ao na konvenciji u Mineapolisu, Minesota, 1928. godine.

THE R I PRESIDENT’S MONTHLÙ MESSAGE PORUKA PREDSEDNIKA R I

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd 09.05.2011 20:36 Page 1

Na Lazarevu subotu, 16. aprila ove godine, u Beogradu,u Vi{egradskoj ulici br. 27* u prisustvu stotinak pred-

stavnika Rotari klubova sa teritorije na{eg novog Rotari di-strikta 2483, uz intonirawe himni RI, Srbije, Crne Gore iGr~ke, ta~no u podne, u sve~anoj sali Poslovne {kole „Co-trugli”* po~ela je rad prva Skup{tina.U~esnike skupa je, u ime DG-a Zahosa Vissariona Arisa

(RD 2481), pozdravila DGE Vesna Baltezarevi}. Prenela je

wegove `eqe za uspe{an rad Skup{tine i novog distrikta uz iz-viwewe gospodina Arisa zbog spre~enosti da prisustvuje sed-nici i obe}awe da }e prisustvovati ~arter ceremoniji distrikta.Prvi deo sednice Skup{tine, prema obi~ajima Rotarija, sa-

stojao se od izlagawa tema od posebnog zna~aja za nasta-nak novog distrikta.Prve dve ta~ke dnevnog reda ~inile su celinu, jer se u okvi-

ru wih govorilo o novom RD 2483 i wegovom zna~aju. Posletoga usledilo je izlagawe predstavnika Zone 20B PDG-a RD2482 Kal~a Hinova koji je govorio o zna~aju Rotari fondacije.Usledila su kratka i efikasna izlagawa Pavla Bogeti}a (o

ulozi trenera u distriktu), Marinela Subu (o ulozi asistenataDG-a) i Qiqane Lainovi} (o ulozi sekretara distrikta).U~esnici su napravili mini pauzu da bi ispratili dragog go-

sta iz Bugarske, a potom su pre{li na drugi deo dnevnog re-da, koji je bio posve}en odlukama u vezi sa samom Skup{ti-nom i distriktnom Konferencijom.U okviru dnevnog reda, kao odluke koje je mogu}e doneti

na sednici Skup{tine predlo`ene su dve ta~ke: Protokol o sa-radwi sa klubovima iz Crne Gore i pokretawe postupka za re-gistraciju distrikta.O predlo`enom protokolu o saradwi sa Rotari klubovima iz

Crne Gore i o obavqenim razgovorima sa predstavnicima Ro-

tari klubova iz Crne Gore, izve{taj je podneo nominovani DGza 2012/2013 Nikola Obradovi}.Posle burne rasprave nije doneta odluka, jer su u~esnici

smatrali da je ure|ewe odnosa Rotari klubova Srbije i Cr-ne Gore stvar „xentlmenskog dogovora”.

DGE VesnaBa l t eza rev i }obavestila je pri-sutne o prome-nama, koje suunete u raspo-delu sredstavaplaniranih pred-logom buxeta,a neke od stavkidodatno su raz-ja{wene i obra-zlo`ene.

ADG Svetislav Milovanovi} podneo je izve{taj oobavqenim radwama kojima je pokrenut postupak zaregistraciju distrikta. Kako su se u procesu registracijejavile razne nedoumice preneo je savete dobijene odeminentnih ~lanova Rotari zajednice na osnovu kojihje odlu~ieno da se direktno komunicira sa visokimpredstavnicima APR-a. Klubovi }e dobijati izve{taje orazvoju doga|aja.Za sam kraj zasedawa Skup{tine dnevnim redom je

bilo predvi|eno nekoliko ta~aka o kojima }e odluke biti done-te na distriktnoj konferenciji (koja je zakazana za 30. april uPrevezi, Gr~ka).Po{to se zna da na distriktnoj konferenciji ne}e svi klubo-

vi imati svoje ~lanove kao predstavnike ovo je bila prilika dase razmene mi{qewa o formirawu distriktnog fonda i visini

~lanarine, kao i o na~inu izbora guvernera za 2014/2015 i no-minacionom komitetu.Po zavr{etku formalnog, radnog, dela Skup{tine po~eo je

zajedni~ki ru~ak, na kome su u~esnici skupa daqe razmewi-vali mi{qewa u prijatnoj atmosferi restorana i salona Poslov-ne {kole „Cotrugli”.

Milica Mladenovi}Rotari klub

Beograd-DunavSekretar za 2011/2012

* Dobrotom i qubazno{}uADG Svetislava Milovanovi}a

na ovoj adresi je sedi{tena{eg novog distrikta 2483

u Beogradu.

5MAJ2011.

PPRROOLLEE]]NNAA SSKKUUPP[[TTIINNAA NNAA[[EEGG NNOOVVOOGG DDIISSTTRRIIKKTTAA 22448833

Himne

DGE Ve sna Bal te za re vi}

DG za 2012/2013 Ni ko la Ob ra do vi}

Vladimir Mati}

ADG Sve ti sla v Mi lo va no vi }

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd 09.05.2011 20:38 Page 2

Ka`u da se Rotari ne ba-vi politikom, da je ona

kao tema zabrawena naRotari sastancima. Dobro,ja u to i verujem. Jedino mije kao in`eweru koji je pro-u~avao statistiku, malo~udno {to istog dana Rota-ri Distrikte dobijaju Sloveni-ja - D 1912, Hrvatska – D

1913 i Srbija i Crna Gora D 2483. Ja na ovo gledam sa po-zitivne strane. Ako smo mogli zajedno da pravimo prve Ro-tari klubove davne 1929. godine i Distrikt 77 1933. godine,za{to ne bismo mogli sada istovremeno da pravimo i sop-stvene Distrikte.

Tema ovog ~lanka, u stvari, nije da se bavimo datumima,ve} da razmislimo o strategiji na{eg Distrikta u nared-

nim godinama. Kao jedna od osnovnih pretpostavki za sta-bilno delovawe i rast bilo kojeg entiteta, od firme, pa do dr-`ave, jeste izgradwa i usvajawe odre|ene strategije. Ako jetako, onda to va`i i za Rotari Distrikt, a to se mo`e na}i nave}em broju mesta u Rotari priru~nicima i dokumentima.Na svakom od tih mesta posebno se isti~e potreba da sesaglasnost usvojene strategije posti`e sinergijom ~etiri gu-vernera (aktuelnog, izabranog, nominovanog i prethod-nog). To pretpostavqa blisku saradwu navedenih guverne-ra, uz uva`avawe mi{qewa Rotari klubova, iskazanog krozstavove i glasawa wihovih predsednika.

Posledwa dva meseca bili smo u~esnici razli~itih skupo-va u organizaciji na{eg novog Distrikta 2483, a u trenut-

ku kada budete ~itali ovaj broj ROTAR-a bi}e zavr{ena i po-sledwa Konferencija Distrikta 2481, koji se od 1. jula deli nadva nova. Impresije koje sam poneo sa dosada{wih skupo-va i i{~ekivawa od skupa u Prevezi, u Gr~koj nekako su minametnula se}awe na jednu pesmu Matije Be}kovi}a „\ere~e Japan?”

Ja ne trpim kad drugi pri~aZamaram se kad }utimPo{tenije je da ti to ka`emNego da pri~a{A da te ne slu{amDa te gledam u o~iKao da te slu{amA da te ne ~ujemNego punim ustaI smi{qam {ta }u re}i^im ispregne{ jezikI poturi{ pri~u. …Barem meni ne treba zboritiKako to ne vaqaI kako bi trebalo pametnijePonekad i drugog ~utiKoliko bi bilo boqeDa sam druk~ijiBilo bi boqe za drugogaAli za mene ne biSvak misli {ta je za wega boqeJedino bih mogao slu{ati

Kad bih mogao nekakoSam ispred sebe statiI sam sebi pri~ati sve ispo~etka.I kad ne{to pitamOdgovor me ne zanima^inim se ~uo a ne ~ujemZnam {ta bih ~uoNe ti~e me se {ta ko misliNego {ta ja mislimNe znam {ta ja znamTo jedino ne znamAli {ta misle i znaju drugiZnam koliko oni. ….

Kompletan tekst pesme mo`ete na}i na Internetu

Za sve, i one koji su pro~itali u celini ovu pesmu, ali i onekojima ista nije privukla pa`wu, zakqu~ak je da moramovi{e da se slu{amo, da kao rotarijanci budemo rasadnik tol-erancije, uva`avawa i saradwe. U stvari da se striktnopridr`avamo pravila i na~ela RotarÚ International.

Jedan od prvih poslova koji je pred nama jeste da na{novi Distrikt uspostavimo kao legalni subjekat u okvirudr`ava u kojima deluje (Srbija i Crna Gora). Za{to je toizuzetno va`no? Osim preporuke koju sugeri{e i RotarÚInternational, potrebno je da na pravi na~in, a to zna~ilegalno po svim aspektima delovawa, provodimo Rotarimisjiju. Ako na brzinu analiziramo hijerarhiju na{e organi-zacije, vide}emo da na vrhu postoji RotarÚ Internationalcentral office, jedan RotarÚ center kao Headquater uEvanstonu, Illinois. Zatim imamo regionalni centar - RotarÚInternational Zurich office - Zone 20 (Europe/ Africa) na {tase „naslawaju" Distrikti u zoni, a u okviru svakog Distriktapojedini Rotari klubovi. Od svih pomenutih entiteta jedinoDistrikt nije nigde registrovan. Nekako "visi u vazduhu"!Za sve druge, od RI, preko Zone 20B pa sve do Rotari

kluba imamo registraciju, {to zna~i da raspola`u svojom

6 MAJ2011.

SUPER,IMAMO SOPSTVENI DISTRIKT!

A [TA SAD DA RADIMO?

Pi{e: Nikola Obradovi}

Rot 06-07:Rot 06-07.qxd 09.05.2011 20:39 Page 1

adresom, direktorom, pe~atom, bankovnim ra~unom, ...Jedino Distrikt nema sve ovo! Nema, ako ne shvatamova`nost i ne organizujemo na{ Distrikt kako to Rotari ipredvi|a (RotarÚ District Incorporation uz po{tovawe 11odredbi RI). Ova registracija se obavqa u Agenciji zaprivredne registre kao jedan od vidova udru`ewa gra|anaili NGO (asocijacija, fondacija, ...). Nije na odmet pomenutida su druga dva, ranije pomenuta Distrikta, to ve} obavili.

Ni{ta mawe va`an posao nije ni uspostavqawe distrik-tnog fonda (District Fund). Svrha ovog fonda je

vi{estruka. Jedan deo sredstava planira se i tro{i nafunkcionisawe samog Distrikta, a to pretpostavqa adminis-traciju, tro{kove rada guvernera, asistenata guvernera,trenera, predsednika pojedinih komiteta. Drugi deo seusmerava na konferenciju, skup{tinu, seminare, treninge,sastanke... Deo distriktnog fonda mora da se planirati i zazajedni~ke projekte na nivoou Distrikta, zatim za programeRI kao {to su Rotarakt, Interakt, razmena studijskih grupa,podr{ka Rotari fondaciji, iskorewivawu de~ije paralize, ...Ukoliko `elimo da stvarno budemo prepoznati u sop-

stvenoj zajednici, ali i na me|unarodnom planu, kao i uRotarÚ International, zna~aj ne samo formirawa distrik-tnog fonda ve} i finansijske participacije svakog rotarijan-ca na{eg Distrikta nije potrebno dodatno obrazlagati.Raspolagawe sredstvima distriktnog fonda podrazumevapotpunu transparentnost, po{tovawe zakona, a`urnostkwigovodstva i pravovremenu izradu zavr{nih ra~una(svakih 6 meseci po{to se RotarÚ i fiskalna kwigovod-stvena godina ne poklapaju).

Usvajawe odluke o visini distriktnog fonda sprovodi sena ta~no propisan na~in, obi~no na distriktnoj konfer-

enciji, a po{to pro|e dovoqno vremena datog klubovima daprou~e predlog delova i stavki ovog fonda. Koliko smo svimi spremni da u~estujemo i pomognemo misiju Rotarija,takve rezultate mo`emo i da o~ekujemo. Ukoliko se deklar-ativno odlu~imo za tro{ak "jedne krigle piva mese~no", ana kraju platimo samo "deo prve polovine krigle", jasno jeda sli~ne rezultate mo`emo i o~ekivati. Ako bi se odlu~ili dasvako od nas mese~no "prilo`i dve krigle piva" rezultati ina{ uticaj bili bi nesumwivo zna~ajniji.

Ostalim poslovima koji su pred nama, sigurno je, damoramo vrlo brzo da se posvetimo, ali obim ovog ~lanka tosada ne dozvoqava. Pre na{e odluke na koji na~in }emobirati slede}eg guvernera (2014-2015) bilo bi korisnije poz-abaviti se potrebnim i dovoqnim uslovima za tu poziciju.Sve dok svaki novi guverner zapo~iwe svoju godinu odsamog po~etka, kao da prethodnik nije ni postojao, kada se"igramo podele na struje" formirawe Nominacionog komite-ta bilo bi novi surogat koji smo smislili kao ne{to "novo ioriginalno" u Rotariju.Posle 18 godina u Rotariju, svestan sam da ima jo{

mnogo oblasti za u~ewe, pa stoga i ovo moje razmi{qaweprimite kao samo jedan od predloga na pitawe "[ta sadada radimo?" a u `eqi da ne do|emo do novog pitawa "A konas gurnu?"í

Svakog leta hiqade mladih qudi bude izabrano da poha|a kamp iliseminar za lidere koje Rotari sponzori{e u SAD, Australiji, Kana-

di, Indiji, Francuskoj, Argentini, Koreji i drugim zemqama. U nefor-malnoj atmosferi, u prirodi, 50 - 75 izuzetnih mladih qudi provodi ne-dequ dana poha|aju}i izazovan program u okviru koga se vode di-skusije, slu{aju zanimqiva predavawa iz oblasti liderstva i obavqajurazne dru{tvene aktivnosti, sve u ciqu razvijawa li~nog integriteta, li-derskih sposobnosti i gra|anskih normi.

Zvani~an naziv ovog programa jeste Priznawe Rotarija za mladelidere (RotarÚ Ùouth Leadership AÞards - RÙLA), iako se ove ak-tivnosti ponekad nazivaju i Kamp rojal, Kamp poduhvat, Seminari zamlade lidere, omladinske konferencije, itd.

RÙLA programi zapo~eti su u Australiji 1959.godine kada sumladi qu-di iz dr`ave Kvinslend izabrani za do~ek princeze Aleksandre, mlade ro-|ake kraqice Elizabete II. Rotarijanci iz Brizbejna, koji su u~esnicima bilidoma}ini, bili su impresionirani kvalitetom mladih lidera.

Odlu~eno je da se ovi mladi lideri okupqaju svake godine na ne-dequ dana dru{tvenih,kulturnih i obrazovnihaktivnosti. RÙLA pro-gram je postepeno ra-stao i pro{irio se nasve Rotari distrikte uAustraliji i Novom Ze-landu. Godine 1971.,Predsedni{tvo RI usvo-jilo je RÙLA kao zvani-~an program RotarÚ In-ternational.

Jednom re~ju, RÙLA je rotarijanski obrazovni program zamlade budu-}e lidere.U~esnici mogu biti stari od 14-30 godina, ali ve}ina klubova i di-strikata se oslawa na dve starosne grupe: od 14-18 ili od 19-30 godina.

RILA podsti~e liderstvo, gra|anske vrednosti i li~nu nadogradwu,a ima za ciq da:

- poka`e Rotari po{tovawe i brigu za mlade,- pru`i efektnu obuku i prenese iskustvo odabranim mladim i po-

tencijalnim liderima,- podstakne liderstvo mladih od strane mladih,- javno oda priznawe mladim qudima koji vredno pru`aju usluge

svojim zajednicama í

PO^ETAK PROGRAMA STUDIJSKE RAZMENEJanuara 1964. Predsedni{tvo RI i RF odobrilo je GRUPNU STUDIJ-

SKU RAZMENU (Group StudÚ EØchange) kao zvani~ni Rotari pro-gram. Trideset ~etiri kluba iz istog broja distrikata uzelo je u~e{}e u ovojprvoj turi razmena tokom dve rotarijanske godine 1965-66. i 1966-67.

Ali mladi su uz podr{ku Rotari klubova proputovali zemqinu kuglumnogo pre ove zvani~ne odluke. [estorica mladih iz Engleske je po-setilo Novi Zeland jo{ 1950. godine. Predvodio ih je rotarijanac XefMorton (Geoff Morton), a finansirali klubovi iz Jork{ajra (Ùorkshire).

Proputovali su zemqu borave}i kod rotarijanaca du` puta.Rotarijanac Ralf Vernon (Ralph Vernon) je predlo`io ne{to sli~no

1955. godine klubovima u severnom Novom Zelandu u znak obele`a-vawa zlatnog jubileja RI. Distrikt 39 (sada Distrikti 9910, 9920, 9930 i9940) kreirali su Rotari prekomorski nagradni program (RotarÚ Over-seas Travel AÞard program), a Xon Lexervud (John LedgerÞood)iz RC Hamilton, je poveo prvu grupu na put do Velike Britanije.

Program je bio izuzetno uspe{an, tako da su rotarijanci Novog Ze-landa odlu~ili da ga nastave i narednih godina. Slede}ih godina Novo-zelan|ani su obi{li Kanadu, Indiju, Japan, Sri Lanku i SAD. Bili su do-ma}ini rotarijancima iz ovih zemaqa, ali i Pakistana.

Ranih 1960-ih, za~ela se ideja o programima za nerotarijance ko-ji bi unapredili me|unarodnu dobru voqu i razumevawe. Jedan planje bio za male grupe mladih poslovnih i profesionalnih qudi da putu-ju iz jednog Rotari distrikta u drugi u razli~itim zemqama.

Harold Tomas (Harold T.Thomas) Novozelan|anin, RI predsednik1959-60 izlo`io je ideju Upravnom odboru RF o Rotari prekomor-skom nagradnom programu.

Ubrzo nakon toga UO je odobrio Grupne studentske razmene, aVernon i drugi rotarijanci koji su imali iskustva u ovoj oblasti pozvanisu da realizuju detaqe novog programa Rotari fondacije.

Za skoro 50 godina od za~etka programa, vi{e od 70.000 mladihje obi{lo zemqu kao u~esnici Group StudÚ EØchange timova í

7MAJ2011.

[TA ZNA^I

Rot 06-07:Rot 06-07.qxd 09.05.2011 20:40 Page 2

8 MAJ2011.

POSETA GUVERNERANA[EG DISTRIKTA

BEOGRADSKIM ROTARI KLUBOVIMAGospodin Visarion Aris Zahos, RID-2481 / DG 10-

11, posetio je u ~etvrtak, 7. aprila Rotari klub Beo-grad, gde je u hotelu HÙATT odr`an susret sa predsed-nicima beogradskih Rotari klubova.Prisutne je pozdravio predsednik RK Beograd Sr|an

Milinkovi}, a guverner Aris se u kra}em obra}awu pri-jateqima osvrnuo na sva bitna pitawa, predstoje}uSkup{tinu srpskih klubova, kao i konferenciju Distriktau gr~kom gradi}u Preveza.Naravno, razgovor je dotakao problematiku i hvalu li-

sta „Srpski Rotar” koji ima dobru budu}nost da posta-ne list novog Distrikta 2483.Sastanku su pored predsednika ili sekretara beograd-

skih klubova, Vlade Mati}a, dr Predraga \or|evi}a, Alek-

sandra Gligorijevi}a, Slobodana Bobana Radulovi}a, Ra-dojice Svorcana, prisustvovali i guvernerka novog Distrik-ta 2483 za 2011/2012, Vesna Baltezarevi}, sekretar Di-strikta Qiqana Lainovi}. guverner Distrikta za 2012/2013Nikola Obradovi}, biv{i guverner Dragan Brajer.Prisutni su bili i ~lanovi Rotari kluba Beograd: budu}i

predsednik Veselin Kova~evi}, sekretar Kluba Milo{ Ra-divojevi}, Stojadin Mirkulovski i ~lanovi redakcije listaSRPSKI ROTAR: ^edomir Petriwac, Trivko Ti}a Savi}, aZoran Zdravkovi}, je objasnio zna~aj izla`ewa na{eg li-sta, dok je Haxi Du{an Glu{ac redakcijskim „Nikonom”zabele`io trenutke ovog potrebnog i lepog susreta.Prijateqska razmena klupskih zastavica na kraju ovog

jednosatnog susreta i grupni snimak za uspomenu…

Rot 08-09:Rot 08-09.qxd 10.05.2011 18:34 Page 1

9MAJ2011.

KONFERENCIJA DISTRIKTAU PREVEZI

Announcement & Invitation

RID-2481 District Governor Vissarion Zachos&

R.C. of Preveza President AleØandros Manosare honored to invite Ùou

to the Opening CeremonÚ of the19th District Conference of RotarÚ District

2481Þhich Þill take place

on SaturdaÚ, April 30th, 2011 (10:30)at the Ball Room

of the Hotel „Margarona RoÚal”in the vicinitÚ of Margarona, Preveza -

Greece.Ùour participation

Þould be of great pleasure and appreciation,also a great honor for our 2481 RotarÚ District

and for the event’s host and organizerRotarÚ Club of Preveza.

Vissarion N. ZachosRID-2481 Governor 2010-11

AleØandros ManosR.C. of Preveza President 2010-11

PREVEZa (ADg$g>") je grad u seve-rozapadnoj u i wen glavni grad. Postoje tri ver-zije o poreklu imena grada Preveza:• Mo`da dolaze od stare slovenskere~i perevoz {to zna~i „prelaz, prolaz”

• Od stare albanske re~i preveze-za,{to zna~i prevoz

• Od latinske re~i prevesione,{to zna~i izdr`avawe (namirnica).

U sastav dana-{we Gr~ke oblastsa gradom Prevezau{la je tek 1913.godine.Danas je Preve-

za trgova~ka lukai turisti~ki cen-tar, a u blizini jena obli`wem os-trvu, koji je glavnaturisti~ka desti-nacija.Podvodni tunel

koji povezuje i gradna severnoj obalizaliva sa rta (Ak-cijuma) u EtolijiAkarniji, u centra-lnoj Gr~koj, zavr-{en je 2002. godine.Tunel je va`an deoinfrastrukture uovom nerazvijenomregionu, i znatnoskra}uje putovaweizme|u dve stranezaliva, koji je ra-nije bilo mogu}esamo trajektom. Toje prvi i za sada je-dini podvodni tu-nel u Gr~koj.Ima ukupnu du`inu od 1570 metara i sastoji se

od podvodnog dela ukupne du`ine 909 metara, vi-se}eg dela du`ine 509 metara na severu (Preve-za) strane i dela na jugu (Aktio) strane, du`ine152 metara.Tunel je visine 8,6 metara i {irine 12,6 metara.Ima dvostruki na~in prevoza i obuhvata ~eti-

ri metra {irok kolovoz i 1,3 metara {irok pe-{a~ki deo u svakom smeru í

Preveza

Hotel „Margarona RoÚal”

Tunel

Dragi Rotari prijateqi,

u ime Rotari kluba Pqevqa imamo zadovoqstvoi ~ast uputiti Vam

P O Z I V N I C U

da prisustvujete proslavi godi{wice ~artera Rotari klubaPqevqa, koja }e se odr`ati u Pqevqima, dana 14.05.2011.godine, sa po~etkom u 20 ~asova, u hotelu „Gold”.

Bi}e nam neizmjerno drago ukoliko se odazoveteovom pozivu i Va{im dolaskom uveli~ate proslavu.

U okviru proslave odr`a}e se aukcija slika pqevaqskihslikara, a novac dobijen prodajom bi}e namijewen

u humanitarne svrhe.

Za ~lanove Rotari klubova kotizacija za proslavuiznosi 30,00 eura i pla}a}e se na recepciji hotela prilikom

dolaska na proslavu.Smje{taj za goste obezbijedjen je u hotelima:

„Gold” i „Oaza”(no}ewe sa doru~kom)po cijeni od 25,00 eura.

Molimo Vas da Va{ dolazak najavite najkasnijedo – 01. 05. 2011. godine na gore nazna~ene

e-mail adrese ili telefone.

S po{tovawem,

Predsjednik klubaJosif Mi}kovi}e-mail : josif¿t-com.metel. +382 67 502 862

ROTARI KLUB PQEVQA, Crna Gora

Sekretar klubaSne`ana Krsmanovi}

e-mail:snezana.krsmanovic¿pqevqa.co.me

tel. + 382 69 146 844

Rot 08-09:Rot 08-09.qxd 10.05.2011 18:38 Page 2

Struktura Rotari International u Velikoj Britaniji i Ir-skoj (RIBI) predstavqa interesantno poglavqe u na-

{oj Rotari istoriji. Godine 1914., kada se Rotari pro{i-rio preko Atlantskog okeana i stigao u Veliku Britanijui Irsku, osnovana je Britanska organizacija Rotari klu-bova kao deo Me|unarodne organizacije Rotari klubo-va. Za vreme I svetskog rata bilo je malo kontakata iz-me|u me|unarodnih klubova, a britanska organizacijaje odr`avala na okupu mali broj klubova u Velikoj Bri-taniji i u jo{ nekim evropskim zajednicama.Posle rata, 1922. godine, usvojen je novi Statut RI u kome

je odlu~eno da svaka zemqa koja ima 25 klubova mo`e dapostane „teritorijalna jedinica”, da ima svog predstavnika uPredsedni{tvu RI i da u`iva jo{ neke povlastice.Klubovi u Velikoj Britaniji i Irskoj odmah su zatra`ili i dobili

status „teritorijalne jedinice”. Nijedna druga grupa na svetunije zatra`ila dobijawe ovog statusa.Godine 1927. RotarÚ International ukinuo je koncept teritori-

jalnih jedinica i organizovao je Rotari klubove po distriktima.Me|utim, sva „prava, privilegije i povlastice koje prositi~u iz sta-tusa teritorijalne jedinice” ostaju na snazi za uvek. Shodno to-me, po{to je RIBI jedina teritorijalna jedinica koja je postojala,ona je nastavila da funkcioni{e kao nezavisna jedinica u okvi-ru Rotari International podlo`na nekim odredbama RI Statuta.Forma administracije RIBI je jedinstvena i prilago|ena

Velikoj Britaniji i Irskoj zbog jezika, geografskog polo`aja,tradicije i obi~aja.Zbog istorije nastajawa, RIBI ima ne{to druga~iju admini-

strativnu strukturu od svih ostalih Rotari klubova i distrikatana svetu, iako je punopravni ~lan Rotari International í

10 MAJ2011.

[TA ZNA^I RIBI?

IZ BELE@NICE BIVŠEG GUVERNERA DISTRIKTA 2481 DRAGANA BRAJERA

PO[TO JE ZNA^KA?Nedavno sam ~uo da je jedan rotarijanac napustio Rotari,

ali nije hteo da se li{i zna~ke i nastavio je da je nosi.Wegovibiv{i klupski drugovi to su mu zamerili i tra`ili da je skine sarevera. Na to im je ovaj odbrusio: „Imam pravo da i daqe no-sim zna~ku – jer sam je ja kupio!”[ta mislite: Da li se zna~ka mo`e kupiti?Da, ukoliko vam je ne poklone, zna~ku ~ak morate kupiti.

Ali vrednost tog obele`ja samo je mawim delom materijalna,{to stvarno daje „pravo na zna~ku”.Ve}im delom, vrednost tog obele`ja le`i u poruci o pripad-

nosti koja imaocu daje „prava iz zna~ke”. „Pravo na zna~ku”se mo`e kupiti, ali se „prava iz zna~ke” ne mogu!Da bi se zna~ka nosila potrebno je ste}i oba ova prava - a

to mogu samo pravi rotarijanci.Skoro me je i PDG Peter Gut, nekada{wi predsedni~ki ad-

ministrator za Rotari klubove u Srbiji, obradovao jednim inte-resantnim e-mailom kojim me je podsetio da je biv{i predsed-

nik RI Robert Barth definisao Rotarizna~ku kao za{titni znak kojim onaj kojije nosi poru~uje:

Mo`e{ se osloniti na menePouzdan sam

Uvek sam raspolo`ivDajem vi{e nego {to uzimam

Ja stvaram vrednosti

Peter daqe savetuje da se tih porukatreba pridr`avati kao i „testa ~etiri pita-

wa” i da je to dodatni motiv zasvakog rotarijanca da nosi zna~-ku – u suprotnom onaj koji zna~-ku ne nosi poru~uje da se ovihpravila ne pridr`ava - {to ga disk-falifikuje kao rotarijanca.Ja mislim da je Peter u pravu.

A {ta mislite vi...?

Za kraj malo {ale:Jednom su zajedno `iveli Mi{ i

Kobasica. Kada je Mi{ i{ao naRotari, Kobasica je kuvala supu,a kada je Kobasica bila na sa-stanku, supu je kuvao Mi{. Kakoje supa uvek bila ukusnija kada ju je kuvala Kobasica, Mi{odlu~i da izostane sa sastanka i kri{om posmatra kako to Ko-basica kuva supu. Otkrio je da se tajni recept Kobasice sa-stoji u tome {to se ona uvek li~no umo~i i prokuva. Mi{ jedvado~eka svoj red i primeni Kobasi~in recept – ali ga je to ko-{talo `ivota, jer nije pre`iveo kuvawe. Na gubitku bila je i Ko-basica, jer je pored supe ostala i bez prijateqa.Naravou~enije: Nikada ne uhodite svoje prijateqe i po

svaku cenu ne opona{ajte one kojima niste nalik, pa ~ak iako su vam namere ~asne. Budite ono {to jeste - i {to jenajva`nije - nikada nemojte izostajati sa rotarijanskih sa-stanaka, jer...

BUDU]NOST ROTARIJA JE U VA[IM RUKAMA!Peter Gut

ROTARI KLUB BEOGRADOsnovan je 1928. godine D 77, reosnovan 1992. godine D 1910, a od 2000. godine D 2480.

Od godine 2007. nas Rotari Distrikt je D 2481.Od rotarijanske 2011/2012 godine, Rotari klub Beograd bi}e u sastavu novog Distrikta

2483 koji ~ine Srbija i Crna Gora.Registrovan je kao udru`ewe gra|ana 7. maja 1992. godine re{ewem Ministarstvaunutra{wih poslova Republike Srbije, a prihva}en od ROTARÙ INTERNATIONALE

odlukom Borda Direktora od 8. maja iste godine.Ove rotarijanske godine Klub }e proslaviti 19 godina postojawa.U Klubu vlada moma~ka atmosfera jer su svi ~lanovi mu{karci.

Rotari klub Beograd je osniva~ Rotarakt Kluba Beograd 1994. godine.

Nosioci PAUL HARRIS FELOÝSHIP AÝARD u Klubu su:Dragan Brajer, Qubomir Haxi \or|evi}, Dr Miroqub Stanojkovi}, Radosav Mitrovi},

Duka Samarxi}.

Danas Rotari klub Beograd ima 33 ~lana.

Rot 10-11:Rot 10-11.qxd 09.05.2011 20:46 Page 1

11MAJ2011.

2 3 4 5 67 8 9 10 11

12 13 14 15 1617 18 19 20 2122 23 24 25 2627 29 30 31

1MESECOSLOV

MAJ2011.

U Rotari kalendaru majje mesec prijateqstva.

Sveti apostoli jevan|elist

Marko –Markovdan.1992. reosnovan ROTARIKLUB BEOGRAD kadamu je dodeqena poveqa

ROTARIINTERNACIONAL

(^ARTER).

1519. u Amboazu,Francuska, umro jeLeonardo da Vin~i,italijanski slikar,vajar, arhitekt,

pronalaza~, umetniki mislilac, najve}ium Renesanse,

univerzalni genije.

1469. ro|en jeitalijanski politi~arNikolo Makijaveli.

1980. u Qubqani,Slovenija, umro JosipBroz Tito, do`ivotnipredsednik SFRJ.

1818. u Triru, Nema~ka,ro|en je Karl Marks,nema~ki filozofi revolucionar,osniva~ nau~nogsocijalizma– komunizma.

Sveti velikomu~enikGeorgije

(\or|e) – \ur|evdan.1237. mo{ti SvetogSave sahrawene

u manastiru Mile{eva.DAN EKOLOGASRBIJE

330. Konstantinopoqpostao prestonicaRimskog carstva.

1892. U Beogradu jero|en srpski pesnikMilutin J. Boji}.1992. RK BEOGRADregistrovan je kaoudru`ewe gra|ana.

1946. Italija postalaRepublika.DAN PTICA

1594. spaqene mo{tiSvetog Save na Vra~aru

u Beogradu.

1893. prvi put u Srbijiproslavqen Prvi maj

– Me|unarodnipraznik rada.

KONFERENCIJANA[EG DISTRIKTA2481 U PREVEZI,

GR^KA.

Sveti VasilijeOstro{ki ^udotvorac.RK ]uprija Morava,proslava klubske

slave.

1851. ro|en je srpskipisac i lekar Laza

Lazarevi}.

1948. progla{ena jedr`ava Izrael.

RK Pqevqa - Crna Gora,proslava godišwice

osnivawa.

1891. ro|en jeruski pisac

Mihail Bulgakov.DAN AKCIJEZA KLIMU

1881. u bliziniBeograda po~eo jeda saobra}aprvi tramvaj

na elektri~nu vu~u.

1395. u bici naRovinama poginuo jeKraqevi} Marko.

1868. ro|en je srpskinau~nik Mihailo

Petrovi} - Mika Alas.

1896. u Srbiji jeodigrana prva javnafudbalska utakmica.

1506. u Vaqadolidu,[panija, umro jeveliki {panskimoreplovaci istra`iva~

Kristifor Kolumbo.

1831. u Beograd jedopremqena dr`avna

{tamparija.RK Novi Sad

Petrovaradin-FruškaGora, proslava

godišwice osnivawa.

DAN ZA[TITEBIODIVERZITETA

1906. umro je norve{kipisac Henrik Ibzen,jedan od najve}ihu istoriji drame.

EVROPSKI DANPARKOVA I CVE]A

1840. u Beogradu jeotvorena prva po{ta.

1923. odr`ana je prvaautomobilska trka„24 ~asa Le Mana”.

1868. ro|en je srpskipisac Aleksa [anti}.

1991. FK „CRVENAZVEZDA” iz Beogradau Bariju, Italija,postala je klupski

prvak svetau fudbalu.

1640. umro jeflamanski slikarPeter Paul Rubens,jedan od najve}ihmajstora baroka.

1809. u bici na ^egrupoginuo je srpskinacionalni junakStevan Sin|eli},resavski vojvoda.28

1961. posle 78 godinana liniji

Pariz – Istanbul,prestao je da saobra}avoz „Orijent – ekspres”.RK Zaje~ar i Pan~evoorganizuju Prvotakmi~ewe u

poligonima spretnostiu kowi~kom sportu decesa posebnim potrebamai uspon na Rtaw.

Rot 10-11:Rot 10-11.qxd 10.05.2011 18:40 Page 2

12 MAJ2011.

A POSLE SKUP[TINE...

]ASKAWE S VESNOM

BELI NOVINAR BROJ 1: Kosi ti? Gospo|a guverner? Gu-vernerka? Sestra u Rotariju?VESNA: Vesna, prijateq u Ro-

tariju!

BELI NOVINAR BROJ 1: [tao~ekuje{ u svom guvernerskommandatu?

VESNA: U subotu, 25. juna o~e-kujem podr{ku rotarijanaca dapromovi{emo na{ novi Di-strikt, jer kao {to je vi{e putaistaknuto, ostajemo sami. I kad~ujem tu re~enicu, moram dapriznam da ose}am neku zebwu,a ~iwenica je da to zna~i da mo-ramo da poka`emo mnogo vi{eodgovornosti i solidarnostida bismo na taj izazov moglilak{e da odgovorimo.Da promovi{emo Rotari u

Srbiji i Crnoj Gori, ali isto-vremeno da promovi{emo na{ezemqe, na{e kulture i da po-ka`emo da smo mi vrlo zna~aj-ni ~inioci na ovom prostoru.Zbog toga planiram i predsta-vqawe na{ih dr`ava prigod-nim programom koji treba dado~ara na{u tradiciju, talen-te, lepote, a to treba da poka-`emo na najboqi mogu}i na~in.Posle toga

o~ekujem dakrenemo u rea-lizaciju zacr-tanih ciqeva,pri ~emu imamodve vrste ci-qeva, a oni sunaravno kompa-tibilni, jer jed-no su ciqevi{to ih je je po-stavio pred-sednik RI Ka-lijan Banerxi i

koji su sadr`ani prvenstveno uwegovom motu za slede}u godinu{to je za mene vrlo prihvatqi-vo. Mo`da sam tako, u tom smerui ja razmi{qala i zbog toga samsre}na {to }u biti guvernerba{ u wegovoj godini, jer formu-lacija POSEGNI UNUTAR SEBEDA BI PRIGRLIO ^OVE^AN-STVO mislim da je upravo ono{to je svima nama ovde potreb-no, a to je da jednostavno potra-`imo svoju unutra{wu snagu,svoje unutra{we potencijale,da u~inimo ne{to dobro i da todobro bude ne samo dobro za po-jedince, ve} da bude dobro zaceo Rotari na ovim prostorimajer }emo samo tako pomo}i i pro-mociju Rotari ideje.Ne mo`emo da uradimo mnogo,

toga moramo da budemo svesnina po~etku jer je na{e dru{tvojo{ u tranziciji, i na`alost jo{u krizi koja traje ve} du`i vre-menski period.Mi nismo bogato dru{tvo, ali

to ne zna~i da nismo bogati ne-kim drugim vrednostima, samo ihtreba izvu}i, prona}i i pokazatidobru voqu da sve te vrednostibudu usmerene u pravom smeru.[ta je za mene pravi smer?

Pravi smerje: prvo, da po-ku{amo vi{eda se dru`imo,da se boqerazumemo. Ne-ma potrebe dase sva|amo. Nedelimo ni{ta,ni{ta iz Rota-rija ne}emo danosimo za nekeli~ne potrebe,treba Rotarijuda damo.

Treba da damo prvo dobru vo-qu i prijateqstvo, jer po menisvi smo u Rotariju, bar polazimu tom delu od svoje motivacijeda budem u Rotariju, zbog toga{to smo jednostavno qudi koji`ele da se dru`e, koji `ele daimaju prijateqe, koji `ele daimaju s kim da razmene mi{qe-wa pa makar se i ne slo`ili utoj razmeni mi{qewa, ali daimaju s kim da komuniciraju ida pri~aju.

BELI NOVINAR BROJ 1: Tisi sada guverner Distrikta kojiima 62 kluba, 56 u Srbiji i 6 uCrnoj Gori. Ima{ li `equ dapove}a{ broj klubova?

VESNA: To je na P.E.T.S.-u ve}postavqeno kao strate{ki ciqza narednu godinu, da bi treba-lo da napravimo jo{ najmawepet klubova, ~etiri u Srbiji ijedan u Crnoj Gori.Ne `elim da postavim nere-

alne ciqeve. Boqe neka ciqbude skroman, a da ka`emo dasmo ga prema{ili. @eqa mi jeda na kraju rotarijanske godineimamo bar 100 novih ~lanova,pri ~emu moramo posebnu pa-`wu da obratimo na pomo} onimklubovima gde postoji kriza sa~lanstvom, da jednostavno svidostignu bar onu minimalnubrojku od 20 ~lanova koje bisvaki klub trebalo da ima.Pri svemu tome istakla sam i

jo{ jednu ideju koja mislim da jeneophodna, a to je da se malo vi-{e usmerimo na oblast komuni-kacije, jer o~igledno je da je ko-munikacija ono {to nam nedo-staje.[to vi{e li~nih kontakata,

{to vi{e treninga o tome kakomo`emo da pri|emo jedni drugi-

VESNA - bogiwa prole}a i poredLade smatra se bogiwom koja jeoli~ewe vedrih godi{wih dobau staroj slovenskoj religiji. Re~vesna na ruskom jeziku zna~iprole}e i mladost. U srpskom je-ziku se ~esto upotrebqava iz-raz vesnik prole}a. U srpskomnarodu je ~esto `ensko ime.Ona je svetlo bo`anstvo ~ijare~ vas na staroindijskom zna-~i biti svetao, jasan, svetlosti ova re~ se nalazi u korenuVesninog imena.

Nedeqa. Cveti. Kasno popodne. Nedeqni pqusak, onaj na oblak.„Crvena Zvezda’’ pobedila „Metalac’” u Kragujevcu

sa 1:0. Ovogodi{wi „Beogradski maraton” ve} odavno istr~an.Pobedili su crni takmi~ari. Nas dva bela novinara sedimo

u „Krugu dvojke”, kafi}u koji se nalazi u beogradskom„bermudskom” trouglu i }askamo s Vesnom…

Rot 12-15:Rot 12-15.qxd 09.05.2011 20:47 Page 1

13MAJ2011.

ma i na koji na~in mo`emo darazgovaramo, a da ti razgovorirezultiraju samo novim prospe-ritetom i novim i lep{im prija-teqstvima.Jedan od ciqeva tako|e je i

onaj koji smo pomenuli na Skup-{tini, a meni je posebna `eqada uspemo da uvedemo na{ Di-strikt u legalne vode, da ga usa-glasimo sa na{im zakonodav-stvom. Tu }e biti dosta proble-ma, ima dosta nepoznanica uovom trenutku, ali `eqa nam jeda mo`emo da imamo statuspravnog lica i da vi{e nemamoprobleme koje smo imali u rani-jem periodu, naro~ito kad smoradili jedan od projekata Rota-ri fondacije, jer po{to nemamostatus pravnog lica bilo je vrlote{ko odraditi sve ono {to jeRotari fondacija zahtevala odnas: za po~etak, osigurawe kojesmo morali da zavr{imo pre ne-go {to je projekat potpisan.Zatim, tu se onda postavqa i

pitawe otvarawa distriktnogra~una koji u ovom trenutku nemo`emo da imamo i zato kori-stimo pojedine specijalnootvorene ra~une pri nekom odRotari klubova koji su ve} re-gistrovani u skladu sa posto-je}im zakonima na teritorijina{e zemqe.[to se ti~e usagla{avawa

novog Distrikta sa na{im zako-nom, imamo priliku da vidimoda su tom smeru krenuli i nekidrugi novoformirani Distrik-ti, npr. Hrvatska, koja je ve} na-pravila Savez klubova. Videlismo da je to uradila i Makedo-nija, a sprema se da uradi i se-verna Gr~ka.Naravno, za to su nam potreb-

ne jo{ neke dodatne informaci-je. Obratili smo se i na{oj cen-trali u RI, da ~ujemo wihovomi{qewe, obratili smo se APRi kad budemo sakupili sve in-formacije onda }emo videti ko-ji je to na~in i kako to mo`emoda izvedemo da bismo obezbedi-li olak{ano daqe funkcioni-sawe Distrikta.

Slede}e {to smatram da jepotrebno da se pokrene, jesterazgovor izme|u dve suverenedr`ave. Razgovor je uvek potre-ban, civilizacijska je tekovinai ukoliko sednemo za sto kaorotarijanci i razgovaramo osvemu onome {to mo`e da budeeventualni problem, smatramda je pola problema na taj na~inve} re{eno.Ima tu jo{ jedan predvi|eni

ciq koji sam navela.To je upravo ona asocijacija

na jednu od poruka predsednikaRI za narednu godinu, to je onajmoto – PORODICA. Smatram darotarijanci nemaju dovoqno in-

formacija o tome ko se kojim po-slom bavi, kome je potreban ko-ji profil radne snage, kome supotrebni poslovni partneri.Ako smo mi PORODICA, dajte

da vidimo {ta je to {to kao ~la-novi porodice mo`emo da ura-dimo i pomognemo jedni drugi-ma. Hajde da napravimo sajamprofesija, da vidimo ko {ta ra-di, kome trebaju partneri i iz

koje oblasti. Mo`da imaju part-nera ba{ u Rotariju. Bez porukeda rotarijanci dobiju po povla-{}enim okolnostima posao, aliako je rotarijanska ponuda podnajmawe istim okolnostima, padajte onda da to radimo izme|usebe.To nije nepoznato. Drugo: ro-

tarijanci imaju decu, koja su bezposla i mo`da ba{ neko od vla-snika pojedinih firmi mo`e dazaposli nekoga od tih mladihqudi.BELI NOVINAR BROJ 1:

Upravo si se ovim „naslonila”na bitan deo ure|iva~kog delalista „SRPSKI ROTAR” – ogla-

{avawe, gde }e se ~itaoci li-sta u Distriktu ogla{avatisvoje firme, da bi se tako jo{boqe upoznali.

VESNA: Da, to je vrlo poznatastvar u svetu. Ako smo PORO-DICA i ako ho}emo da pomogne-mo drugima, dajte da prvo pomog-nemo sebi, da bismo mogli dapoma`emo drugima.

Prigrliti ~ove~anstvo, u~initi ne{to dobro za ceo Rotari na ovim prostorima.Vi{e dru`ewa i razumevawa, dobra voqa i prijateqstvo.

Vesna izme|u dva bela novinara

Rot 12-15:Rot 12-15.qxd 09.05.2011 20:48 Page 2

Slede}i ciq je postavqaweÝEB portala za Srbiju. On jeve} gotovo pri kraju, i mislimda on mora da bude dvojezi~ni.Jer, mi nismo neko ko ima ambi-cije da bude prepoznat samounutar na{ih granica. Moramoimati srpsku i englesku verzi-ju. Tako|e smatram da i taj por-tal treba iskoristiti za pro-mociju i aktivnosti na{ih rota-rijanaca, da treba da omogu}ikontakte, da mogu da se oglase.Vi vidite da u zvani~nom ~aso-pisu RI mi imamo oglasne poru-ke, ponude za posao, za rentira-we, turisti~ke ponude... Za{tosmo mi van tog sveta?Zacrtan je i ciq da kona~no

dobijemo direktorijum. Mi da-nas ne znamo koga sve imamo uRotariju. Treba nam novinar,glumac, operski peva~, mi neznamo da li ih imamo. 1500 qu-di nije vi{e mala brojka da bi-smo se svi poznavali izme|usebe, ali onda, dajte da imamoneko pomagalo koje }e nam poka-zati ko je sve tu sa nama, na ko-ga mo`emo da ra~unamo.Direktorijum bi trebalo da

iza|e do po~etka nove rotari-janske godine, da bude podeqensvim klubovima na sve~anosti,25. juna. To je ciq koji ho}emoda ostvarimo.BELI NOVINAR BROJ 2: Ka-

ko da poboq{amo rad na{e Ro-tari fondacije znaju}i da namosnova nije preterano jaka?VESNA: Fond se formira ta-

ko {to se sredstva upla}uju ugodi{wi fond Rotari fondaci-je za projekte, za priznawe PaulHarris FelloÞ i te uplate se u iz-nosu od 50% vra}aju u DDFfond posle tri godine. Na`a-lost, po podatku koji ja imam, uovom trenutku u tom fondu ima-mo oko 3000 dolara. Zvani~nucifru zna}emo posle 1. jula, ka-da do|e do odvajawa Distrikta.Na sednici Skup{tine rekla

sam da je polovina sredstava zadistriktni fond koji slu`i zapokri}e administrativnih tro-{kova, za razvoj Distrikta iako preostane, za finansiraweprojekata.U ovoj godini, polovina tih

sredstava nalazi se na ra~unu,

a do kraja ove rotarijanske go-dine bi}e preusmerena upravoprema Rotari fondaciji. Ono{to u ovom trenutku ne znamo je-ste, da li }emo mo}i i da li po-stoji mogu}nost da ta sredstvabudu, u vidu donacije, preusme-rena odmah u fond. Odgovorajo{ nema, jer to nije bilo pravi-lo, me|utim, poku{a}emo da tasredstva budu raspolo`iva. Toje u ovom trenutku ne{to vi{eod 10 000 evra, nedirnutihsredstava na ra~unu, a uz sagla-snost na{eg aktuelnog guverne-ra Distrikta, Arisa Zahosa koji

se odrekao tog dela fonda iostavio ga za Srbiju.Ako `elimo da radimo sa Ro-

tari fondacijom i `elimo wenupodr{ku, moramo da shvatimoda moramo da dajemo. Mi smoove godine prvi put dali zna~aj-niji iznos za Paul Harris FelloÞ,me|utim, taj iznos se ne vra}a ufond zato {to je bio benefici-rana uplata i oti{ao je direkt-no za Polio plus. Moramo znatida je Rotari dvosmerna ulica –koliko damo, toliko mo`emo datra`imo!

BELI NOVINAR BROJ 2: Ka-ko mo`emo da poboq{amo komu-nikaciju i zajedni~ki rad na po-jedinim projektima?

VESNA: Li~nim kontaktima,dobrom voqom, prosle|ivaweminicijative, qudima koji trebaadministrativno da rukovodeDistriktom, da se zajedni~kianga`ujemo da svi daju kolikomogu. Ne mo`emo da o~ekujemomnogo, ali ako svi damo po ma-lo, to }e ve} biti zna~ajno. Sa-mo zajedno, jer nikada pojedi-nac, ma koliko bio bogat, ne mo-`e dati, koliko mo`emo svi mizajedno da damo.

BELI NOVINAR BROJ 2: [tamisli{ o „SRPSKOM ROTARU”i da li ovaj list mo`e da tebi itvom timu nekako pomogne u ko-munikaciji?

VESNA: Kako da ne mo`e dapomogne. Mislim da i ovo sad o~emu pri~amo jeste upravo u tomsmislu, da po{aqemo porukuna{im prijateqima u Rotarijuda je potrebno zajedni{tvo, dase vi{e i zajedno anga`ujemo.

BELI NOVINAR BROJ 1: Tvojpogled na list posle dva iza-{la broja, za mart i april?

VESNA: Aprilski nisam jo{stigla da vidim. ^asopis jesvakako inicijativa koju trebapodr`ati, koju treba pohvali-ti, ali mislim da je to samo po-~etak.Hajde da probamo da vidimo

koliko tu mo`emo qudi da anga-`ujemo, koliko imamo stvarnointeresovawa od na{ih klubo-va za saradwu i ako prepoznamoda imamo dovoqno potencijala,da onda krenemo daqe, da do|e-mo do glasila. Ali, moramo zna-ti, da ako `elimo da imamo zva-ni~no glasilo, ipak moramo toda uradimo po nekim pravilimakoja su potrebna.Zna~i, mora}emo uz sagla-

snost RI da do|emo do tog re-{ewa za list i kako mo`emoisti da organizujemo kao zva-ni~ni ~asopis, ali je ovo svaka-ko prvi korak koji je uvek najte-`i i zato ga posebno treba po-hvaliti.Ovo je prilika da preko lista

„Srpski Rotar” uputim pozivsvim klubovima u na{em novomDistriktu 2483 da daju predlo-ge za jednu zajedni~ku akciju ko-ju }emo realizovati í

VESNA Baltezarevi}, udata zaVelimira, majka dva sina Borivo-ja i Radoslava, po zanimawu dok-tor pravnih nauka, profesor naFakultetu za kulturu i medijeMegatrend univerziteta u Beogra-du, va`i za dobrog profesora.Studentima predaje predmete kojeuvek oslawa na komunikaciju, pi-sac je {est kwiga, sedma je predzavr{etkom, radi na svom prvomromanu, borac protiv mobinga,~lan UNS, dva puta predsednikUdru`ewa propagandista Srbije,dva puta predsednik suda ~astiistog udru`ewa, ~lan Rotarija od1995. godine.Nepisano pravilo u Rotariju je-

ste da dolaze}i guverner Di-strikta pravi sve~anost primo-predaje u svom mestu ro|ewa, a Ve-sna je Beogra|anka po ro|ewu i za-poslewu, Ni{lijka po stanovawu.

I zato, vidimo se u subotu,25. juna ove godine

u beogradskom hotelu „HÙATT”.

14 MAJ2011.

Rot 12-15:Rot 12-15.qxd 10.05.2011 18:44 Page 3

15MAJ2011.

ROTARI KLUB ZEMUNRADIO BEOGRAD 2

emisija Ekolo{ki magazin „^ekaju}i vetar”

NAGRADAMASLINOVA GRANA

za priznawe dru{tvu, pojedincu ili ustanoviza U^IWENO DOBRO PRIRODI

Ekolo{ki magazin „^ekaju}i vetar”Radio Beograda 2 obave{tava da je `iriza dodelu MASLINOVE GRANE, priznawaza u~iweno dobro prirodi, doneo odluku,ve}inom glasova, da MASLINOVA GRANA

za 2010. godinu bude dodeqenaPREDRAGU ]UR^I]U,osniva~u i vlasniku

Poslovnog sistema „Visan”,iz Zemuna.

Gospodin Predrag ]ur~i} je uspe{an privred-nik, koji izuzetnu pa`wu poklawa o~uvawu, za-{titi i unapre|ewu `ivotne sredine. Predsed-nik je i osniva~ Dru{tva stru~waka ekolo{kihnauka. U sklopu Poslovnog sistema „Visan”, osno-vao je Visoku zdravstveno-sanitarnu {kolu, kojase bavi sanitarno-ekolo{kom za{titom. U sklo-pu poslovnog sistema je i Ekovisan institut, ko-ji se prvenstveno bavi ekolo{kom problemati-kom. ]ur~i} je osniva~ i vlasnik ~asopisa zaekolo{ku teoriju i praksu. Gra|ani Beograda sejo{ se}aju besplatne dezinfekcije, dezinsekcijei deratizacije beogradskih podruma i skloni-{ta, kada je to bilo najpotrebnije. Predrag ]ur-~i} je prijateq prirode, beogradskih parkova,~esmi, izleti{ta, dece, naro~ito one sa poseb-nim potrebama i bez roditeqskog starawa.

Pro{logodi{wi dobitnik MASLINOVE GRANEbio je Pokret gorana Srbije, a godinu dana ranijeEmir Kusturica, na{ poznati rediteq i uprav-nik specijalnog rezervata prirode „Mokra gora”.

Nagrada „Maslinova grana” je najve}e ekolo{kopriznawe koje se dodequje na ovim prostorima zao~uvawe, za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine í

NESEBI^NO SLU@ITI

ROTARI KLUB BEOGRAD

ROTARI KLUB KUCURA - VRBASDr Jelica Alargi} i pi-ar Jelena Juri{in iz Klini~kog cen-tra Vojvodine 31. 3. 2011. odr`ale su predavawe o zna-~aju donirawa organa i delile promotivni materijal.

Jasno je – doni-rawe organa jeznak ~ovekoqubqa i plemenitosti, kojomjedna osoba iskazuje svoju `equ i nameruda nakon mo`dane smrti pokloni bilo kojideo tela zbog presa|ivawa, kako bi se po-moglo te{kim bolesnicima.Predava~i su doprineli boqoj informisano-sti u vezi sa zave{tawem i presa|ivawemorgana, nakon ~ega su zainteresovani~lanovi RK Kucura-Vrbas potpisali donor-ske kartice í

Ra~unarsa posebnomnamenomi nov~anipoklon,novogodi{widarovi Rotarikluba Beograd[koliza u~enikeo{te}enogvida „VeqkoRamadanovi}”u Zemunu.

MedaqeParaolimpijskereprezentacijeSrbije na OI

u Pekingu 2008.godine i u Rotari

klubu Beograd

Rot 12-15:Rot 12-15.qxd 09.05.2011 20:49 Page 4

16 MAJ2011.

ROTARI KLUB ^A^AK

PEDESET METARA ROTARI OBALEKOM[IJE U AKCIJI

^etiri kom{ijska i prijateqska Rotari kluba, ^a~ak, Kraqevo,Kragujevac i Topola ~esto imaju zajedni~ke sastanke. Na jed-nom od tih sastanaka dogovoreno je da klubovi svoje idejeza ulep{avawe zajednice u kojoj `ive preto~e u projekte ko-jima }e konkurisati na me|unarodnom nivou. RK Kraqevopredlo`io je sadwu 80 stabala hrasta, po 20 u svakom od na-vedenih gradova, RK Kragujevac nabavku vozila za Centarza socijalni rad za dopremu hrane starim i bolesnim, a RK^a~ak projekat nazvan „50 metara Rotari obale”.

Rotari klubu Bern i fondacijiporodice ]esarov najvi{e sedopao projekat RK ^a~ak i od-lu~ili su da ga finansiraju, awegova vrednost je 6000 eura,po 1500 za svaki grad. Deoprojekta podrazumevao je i:– ^i{}ewe i ure|ewe obale

reke Zapadna Morava u ^a~kuu du`ini oko 50 metara– ^i{}ewe i ure|ewe obale

reke Ibar u Kraqevu u du`inioko 50 metara– ^i{}ewe i ure|ewe obale

gradskog jezera u Kragujevcu– Sre|ivawe dela dvori{ta

crkvene porte u TopoliU svakom gradu, na nave-

denim lokacijama postavqenisu betonski ili metalni izletni~ki

stolovi sa klupama, po {est garnitura, sa lepo dizajniranom iugradjenom plo~icom „Donacija RC Bern, RC ^a~ak (Kra-gujevac, Kraqevo, Topola), fondacija porodice ]esarov”.Ideja je da brigu o 50 metara Rotari obale preuzmu Rota-

ri klubovi, a da u ure|ewe svakih slede}ih 50 metara ukqu~i-mo mlade, da svaka {kola ima svojih 50 metara o kojima }ebrinuti, da omladinski klubovi imaju svojih 50 metara… I takoda do|emo do Crnog mora…a sve uredno… Ideal ili ne?Na otvarawu 50 metara Rotari obale u ^a~ku bili su ~lano-

vi ekolo{ke sekcije osnovne {kole „Sveti Sava” u ^a~ku, kojisu u~estvovali u sre|ivawu dela obale i naravno na{i prijate-qi iz RK Kragujevac, Topola i Kraqevo.RK Kraqevo postavio je iste stolove i klupe kao i RK ^a-

~ak, ovog puta na obali reke Ibar, {to je medijski tako|e pro-pra}eno. RK Topola stolove i klupe smestio je u dvori{te cr-kve, a RK Kragujevac, na obali jezera gde je i kupali{te í

URE\EWE OBALE I [ETALI[TAU sva ~etiri grada postavili smo po {est betonskih stolova

sa klupama fiksiranim za stolove. Stolovi i klupe su ofarbaniu rotari boje. Na svakom stolu je postavqen rotari znak, kaoi naznaka o donatoru. Stare i o{te}ene klupe su renoviranei ofarbane u boje rotarija, a renovirawe su uradili ~lanovi Ro-

tari klubova ^a~ka, Kraqeva, Kragujevca i Topole sa svojimprijateqima.Vrednost jednog kompleta sto+klupe iznosi 22.500,00 di-

nara (kurs: 1 euro=100 dinara, odnosno 1CHF=70,00 dina-ra), ostali tro{kovi za nabavku boje i gredica za obnavqaweklupa iznose oko 10.000 dinara (100 eura) po gradu.Lokalna samouprava preko komunalnih slu`bi obezbedila

je kante za razdvajawe otpada (u kompletu po dve kante -jedna za plastiku, staklo i aluminijumske konzerve, a drugaza ostali otpad, ukupno po {est kompleta kanti).

Tako|e, lokalna samouprava je podr`ala na{u akciju tako{to je obezbedila cve}e za ure|ewe obale.Na {etali{tu su postavqeni znakovi koji obave{tavaju {eta-

~e da je to „50 metara Rotari obale”.Nastavak akcije na ure|ewu obale dogovoren je sa

osnovnim {kolama i omladinskim sportskim klubovima, ko-ji }e u~estvovati u daqem ure|ewu obale u ukupnoj du`iniod oko 300 metara, u svakom od ~etiri grada, {to podrazu-meva popravku klupa, ~i{}ewe {etali{ta od trave, korova,sadwu cve}a i postavqawe kanti za selekciju otpada kao ipostavqawe odgovaraju}ih panoa kojima se promovi{esvest o ekologiji i potrebi recikla`e, odnosno o~uvawa `i-votne sredine.Sama akcija je izvedena tako {to su u svakom gradu u~e-

stvovali ~lanovi sva ~etiri Rotari kluba, dakle ~etiri vikendau junu i julu 2010. godine.Osim toga za vreme akcije organizovali smo pregled zuba

za decu pred{kolskog uzrasta (stomatolog, ~lan RK), mere-

Za uspomenu kod glavnog mosta

Pazi! Sve`e ofarbano!

Pe{a~ka staza na obali Morave

Rot 16-17:Rot 16-17.qxd 09.05.2011 20:52 Page 1

we krvnog pritiska, nivoa {e}era i holesterola (doktor,~lan RK) i akciju dobrovoqnog davawa krvi. Sve ovoje bilo najavqeno preko lokalnih medija.Akciju su medijski propratili Radio televizija Srbije

i svi lokalni mediji (televizija i {tampani mediji).Nastavak akcije planiran je za maj 2011. godine

i podrazumeva sre|ivawe starih i dotrajalih klupa, za-menu i farbawe gredica. Sredstva za to je obezbedioRK ^a~ak, a u~estvova}e u~enici iz navedene {kole.Ovom prilikom posebno bismo istakli porodicu ]e-

sarov, Danielle i Veselina, koji su veliki humanisti idonatori Srbije. Neke od wihovi donacija bile su vi{eod 700 ra~unara za {kole u Srbiji, zatim finansiraweakcija sa Rotari klubovima u 2010. godini na ozele-wavawu {kolskih dvori{ta kada su podelili nagrade uiznosu od preko 5000 CHF {kolama koje su u~estvo-vale. Spisak bi bio veoma dug ako bi se nabrajalo {tasu sve ]esarovi uradili i pomogli Srbiji.O ovoj akciji RK ^a~ak izve{tavali su lokalni medi-

ji i satelitski program RTS-a koji je deo emisije o ze-mqacima {to poma`u svoju zemqu, posvetio porodici]esarov i projektu RK ^a~ak.

OPIS PROJEKTAMesto: 1. Obala reke Zapadna Morava, ^a~ak2. Obala reke Lepenica, Kragujevac ili jezera3. Obala reke Ibar, Kraqevo4. Obala reke Jasenica, TopolaOsnovni ciq: Sre|ivawe {etali{ta uz obalu navede-nih reka i promocija Rotarija

Posebni ciq: Podizawe svesti stanovni{tva o o~uva-wu `ivotne sredineAktivnosti:1. ^i{}ewe dela obale u du`ini 50 m2. Popravka i farbawe postoje}ih klupa,postavqawe novih3. Postavqawe kanti za sme}e4. Sadwa cve}a5. Promocija zdravog okru`ewa6. Promocija rotarijanstva7. Pro{irewe akcije „Pedeset metaraobale za svaku {kolu”Indikatori: - neure|enost {etali{ta- nezainteresovanost omladinei gra|ana za {etali{ta- niska svest o o~uvawu `ivotne sre-dineNosilac aktivnosti: Rotari klubovi iznavedenih gradova, prijateqi RotarijaCiqna grupa: Svi gra|ani navedenihgradovaIshod: Podignuta svest o zdravoj sre-dini, ure|ena {etali{taQudski resursi: ^lanovi Rotari klu-bova, prijateqi klubova, omladinaFinansijska sredstva: Iz donacijeRotari - 1500 eura po klubu, ukupno6000 eura„In kind” sredstva: Radna snaga,donatori, ideje, prostorTrajawe aktivnosti: pet danaOdr`ivost projekta: Prvih godinu da-na, projekat }e odr`avati Rotari klub,posle toga komunalne slu`be lokalnihsamouprava.

Autor: Nenad Tutunovi}nenadtutunovic¿eunet.rs

Rotari klub ^a~ak

17MAJ2011.

Rot 16-17:Rot 16-17.qxd 10.05.2011 18:48 Page 2

18 MAJ2011.

MAJSKI RAZGOVOR

BIV[I SEKRETAR DISTRIKTANA ^ELU KOMITETA ZA INTERAKT U 2011/12

„Srpski Rotar”: Bane, nema te ve} mesecima nana{im okupqawima i proslavama. Navikli smo da teuvek i svuda sre}emo, da svojim vedrim osmehom {i-ri{ „dobre vibracije” i uliva{ optimizam srpskim rotari-jancima. Za{to je tako?

Rtn.B.R.: Da. U pravu si, nije me bilo dugo.Imam tri veoma jaka razloga. Prvi je vezan za mo-ju istinsku prezasi}enost Rotarijem, koju samosetio krajem mandata na poziciji sekretara.Ogromna koli~ina informacija i po-dataka tokom te roari godine pro-{la je kroz moje ruke, ta~nije krozmoj laptop i moj e-mail. Trebalo jesve to pa`qivo administrirati, pro-slediti svaku informaciju na pravomesto, obavestiti o svemu, svakogod tada{wih 2700 rotarijanaca, po-deqenih u pet delova Distrikta. I tone samo proslediti, ve} sve vremepaziti na svaku jezi~ku, etni~ku,kulturolo{ku ili civilizacijsku razli-ku, uz stalnu opasnost da se neko-me mo`e poslati ne{to {to mo`euvrediti ili naqutiti nekog drugog.Taj posao je zahtevao visoku kon-centraciju, puno vremena i energi-je, a samim tim i permanentnu an-ga`ovanost.Veruj mi da nije nimalo lako sve

to raditi kvalitetno i odr`ati isti ni-vo tokom mandata. Ja sam na po-~etku preuzeo odgovornost dasvaki rotarijanac bude obave{ten osvemu i na vreme. Da svako dobije informaciju –a informacija je u dana{we vreme najzna~ajnija i„najskupqa roba” – pogotovu ako je pravovreme-na i ta~na.

„Srpski Rotar”: Verujem, naravno, a i ja sam sve-dok koliko si uspe{no to radio. Nadam se da si u me-|uvremenu „napunio baterije” za povratak. A ostalirazlozi?

Rtn.B.R.: Drugi razlog su moje profesionalneobaveze, koje sam tokom sekretarskog mandata u

velikoj meri zapostavio, a sada je do{lo vreme zanadoknadu propu{tenog. Svako od nas rotarijana-ca treba prvenstveno da bude vrhunski profesio-nalac u svom poslu, i da na taj na~in bude pravi re-prezent svetskog Rotarija u svojoj bran{i, a isto-vremeno najboqi ,,reprezentativac” svoje profesijeu Rotariju.Ja sam osetio da je do{ao trenutak da vi{e ener-

gije treba da ulo`im u svoj posao i svoju profesiju.Na kraju, ali ni slu~ajno najmawe

va`no, tre}i razlog su i moje porodi~-ne obaveze. Supruga i troje malolet-ne dece bili su zaista kqu~ni razlogza moje privremeno povla~ewe ismawewe anga`mana u Rotariju.

„Srpski Rotar”: A za{to sada preu-zima{ ba{ Komitet za Interakt? Zar ro-tarijanac tvog iskustva i „kalibra” ne bidolaze}oj guvernerki bio mnogo kori-sniji na nekom drugom mestu u di-striktskom timu?

Rtn.B.R.:Ako misli{ da je bavqeweInteraktom mawe zna~ajno, od reci-mo ADG-ovske ili sli~ne pozicije,smatram da nisi u pravu. Ne, ne, ne -uop{te nije tako. Interakt uop{te nijemawe va`an od ostalih projekata iaktivnosti. Ako na pravilan na~in ga-jimo Interakt klubove i vaspitavamointeraktovce, to }e biti garancija da}emo za nekoliko godina imati kvali-tetne Rotarakt klubove, a za 10-15

godina, prave i kvalitetne rotarijance. Rad sa Inter-aktom je pravo ulagawe u budu}nost.A moram da ka`em da su mladi i deca zahvalniji

i korektniji saradnici od nas starijih.

„Srpski Rotar”: Imam utisak da si ipak veoma za-dovoqan {to }e{ sara|ivati sa mladima?

Rtn.B.R.: Naravno. U Srbiji nema mnogo Interaktklubova i treba sa wima pa`qivo raditi i sa~uvati ih.Ja sam mnogo svog vremena i energije ulo`io uosnivawe na{eg prvog Interakt kluba „Ni{-Kon-

Rtn. Bane Ran|elovi}P.Pr. ”Ni{-Konstantin

Veliki” 2007-08eØ sekretar

D2481- 2009-10

Svima nama dobro poznati „high-tech-super-sekretar distrikta” iz rotarijanske2009/10 godine, Bane Ran|elovi} iz RK „Ni{-Konstantin Veliki”, u predstoje}oj

rotarijanskoj godini vodi}e distriktski Komitet za Interakt.U razgovoru s Banetom i pitamo ga za{to se u posledwe vreme retko pojavquje na

rotarijanskim sve~anostima, kakvi su mu planovi, {ta nam sprema u vezi s Interaktomu slede}oj rotarijanskoj godini i kako je uop{te do{lo do toga da prihvati vo|eweinteraktovaca, kada su mu mnogi posle uspe{ne sekretarske godine, prognozirali

zna~ajnije pozicije u Rotariju.

Rot 18-19:Rot 18-19.qxd 09.05.2011 20:56 Page 1

19MAJ2011.

stantin Veliki”, azatim savetima ipripomogao osni-vawe preostaladva: „Pirot” i „Bgd-Centar”. Pri~u o In-teraktu je na ovimprostorima, prak-ti~no, prvi uspo-stavio moj Klub, uvreme mog pred-sednikovawa, po-~etkom 2008. i jatosve zaista vidimkao „svoje ~edo”.Moram da ka`em

da nisam lako i izprve prihvatio po-nudu da u|em uD.tim za slede}ugodinu, {to i dola-ze}a Guvernerkamo`e da posvedo-~i. Ipak, ponudu saInteraktom prihva-tio sam odmah.

„Srpski Rotar”:[ta planira{ sa interaktovcima u 2011/12? Da li }e bitiosnivawa novih klubova?

Rtn.B.R.:Novi klubovi nam nisu imperativ. Ako ihbude, odli~no, ako ne, ni{ta stra{no. Prvi zadatakjeste o~uvawe postoje}ih Interakt klubova, stabili-zacija i konsolidovawe ~lanstva i ispitivawe stawau eventualnim zapo~etim Inicijativnim grupama –koliko ja znam, inicijative ima u Senti i u jo{ nekimgradovima, ali to nije doteran do kraja. Klubovi ni-su ~arterovani.Zatim, mnogo formalnije i ~e{}e ukqu~ivawe

Interakt klubova u saradwu s mati~nim Rotariklubovima i obavezno uspostavqawe dve godi-{we zajedni~ke akcije – tokom novembra, u vre-me „Interact Ýeek” i tokom prole}a. Daqi planovivezani su za propagirawe ideje Interakta, gosto-vawa i prezenteacije po klubovima, podsticaweklubova u mawim mestima, pogotovu gradovikoji nemaju univerzitete trebalo bi po~nu da for-miraju Interakt, bez obzira na to da li postoji Ro-tarakt klub, ili ne. Interakt kllubovi postoje du`eod Rotarakt klubova i nisu ni u kakvoj formalnojvezi, tako da }e to biti prava pri~a za Rotari klu-bove iz mawih mesta.

„Srpski Rotar”: A za{to nisi iskoristio PETS, za{totada nisi govorio budu}im predsednicima klubova o In-teraktu i o tim svojim namerama. Uop{te, za{to nisi biome|u predava~ima, kada svi i daqe prepri~avaju tvojevirtuouzne prezentacije sa suboti~kog PETS-a, Mem-bershipa i TRF–seminara? Mnogi se sla`u da je malotakvih predava~a u srpskom Rotariju.

Rtn.B.R.: Pa... Iskreno, niko mi to nije ni predlo-`io, niti me je pitao. Verovatno je bilo dosta kvali-

tetnih predava~a ibez mene. Ja je-sam radio PETS,ali sa mladima –zajedno sa Rtn.Aleksandrom Ge-orgijevi}em, budu-}im chairmanomza Rotarakt, pose-ban workshop, na-mewen samo in-teraktovcima i ro-taraktovcima. I bi-lo mi je veliko za-dovoqstvo da nataj na~in pripre-mim mlade za sle-de}u rotarijanskugodinu, kako bi-smo svi mi zajed-no bili efikasniji iuspe{niji.

„Srpski Rotar”:Poznavaju}i tebe iznaju}i da sve ~egase lati{ radi{ na profe-sionalan na~in i dove-

de{ do perfekcije, ne sumwam da Interakt klubovi u Sr-biji, pre tvog chairmanovawa i posle wega, ne}e vi{enikada biti isti. ,,Srpski Rotar’’ ti `eli puno uspeha natom poslu, u toj misiji.Rtn.B.R.: Hvala na lepim re~ima, iskreno se na-

dam da }e se to makar delimi~no obistiniti.I lepo si to primetio - ovo nije obi~an zadatak,

ve} zaista prava misija.

„Srpski Rotar”: Bane, hvala ti na ovom razgovoru i~uvaj nam i neguj „budu}nost srpskog Rotarija”.

A onda, mo`da }emo neke druge rotarijanske godi-ne ponovo imati zadovoqstvo da se po~ne{ baviti sa-da{wo{}u Rotarija, tj. nama rotarijancima?

Rtn.B.R.: Ima za to vremena, polako... :-)Da mi prvo unapredimo srpske interaktovce, dok

za nas odrasle - ima vremena....A ja „Srpskom Rotaru” `elim sve najboqe, da

nam redovno izlazi, a i da redovno prati aktivnostiInterakt klubova í

Za „Srpski Rotar”, razgovor vodioHaxi Du{an Glu{ac

^arter ceremonija Interakt kluba ,,Ni{-Konstantin Veliki”,,Regent Club” Hotel, Ni{, 31.05.2008.

(~arter-povequ dr`i ~arter-predsednica Jelena Tomi},P.Pr. 2008-09, D2481-Interact Representative za 2009-10)

MLADI ^LANOVIOdlukom Predsedni{tvaRI osniva se INTERAKTprogram sa ciljem da semladi srednjo{kolskog

uzrasta dru`e i promovi{ume|usobno razumevanje

i mir u svetu.(1962)

Rot 18-19:Rot 18-19.qxd 10.05.2011 19:00 Page 2

20 MAJ2011.

Ovo je grupna fotografija sa ~arter proslave odr`aneu restoranu „Svrqi`anka” u Ni{u, 26.03.2011. godine.Klub je u{ao u Rotari porodicu 03.03.2010 godine.Proslavi su prisustvovali rotarijanci iz Ni{a – Rotari

klubovi: Ni{, Ni{ - Konstantin Veliki, Ni{ - Centar, Ni{ -

Naissus, iz Beograda: RK Beograd, RK Beograd - Sta-ri grad, RK Beograd - Skadarlija, RK Beograd – Dunav,Rotari klubovi: Vaqevo, Sremska Mitrovica, Kru{e-

vac, Leskovac, Prokupqe, Pirot, ]uprija, Vrawe i Rota-rakt klubovi Ni{ i Ni{- Naissus.

JEDNA SLIKA - HIQADU RE^I…

SNIMQENA U ROTARI KLUBU NI[ MEDIANA

Na slici sleva nadesno:SEDE: Dr.Leonid Stoimenov, dolaze}i Predsednik, Svetozar Aleksov, Predsednik 2010/2011, DraganBrajer, IPD Governor 2009-10, Dr. Darko Miti} DG Special representative;STOJE: Goran Jovanovi}, Goran Simi}, Milo{ Kosti}, Marija Lali}, Mi}a Jeremi}, Vladica Krsti}, Vojislav]iri}, Dragoslav Pavlovi}, Sa{a Petrovi}, Ivana Todorovi}, Sa{a Radi~evi}, An|ela Brati}, Raffi Benlian,Sa{a Videnovi}, Dragan Radivojevi} í

ROTARI KLUB BEOGRAD VRA^ARNA[ NAJMLA\I ROTARI KLUB

^ESTITAMO I DOBRO NAM DO[LI!

^arter ceremonija Rotari kluba Beograd Vra~ar odr-`ana je 8. aprila 2011. u restoranu „Aero-klub”. Bilo jeveoma lepo i mi, kao organizatori, vrlo smo zadovoqni,tim pre {to su nam sami gosti upu}ivali mnoge pohva-le i re~i zadovoqstva.Imali smo ~ast i zadovoqstvo da ugostimo oko sto

dvadeset rotarijanaca iz ~itavog regiona, ~ak i iz Slo-venije, a pre svega iz na{e zemqe. Sve ukupno iz okotrideset klubova. Me|u zvanicama su se na{li guver-ner Distrikta 2481 Vizarion „Aris” Zahos, PDG DraganBrajer, DGE Vesna Baltezarevi}, DGN Nikola Obrado-

Rot 20-21qxd:Rot 20-21qxd.qxd 09.05.2011 20:59 Page 1

vi}, DGN Velimir Stefano-vi}, vi{e asistenata gu-vernera, a posebno mo-ramo da pomenemo na{kumovski klub BeogradInternational, kao i speci-jalnog predstavnika gu-vernera za osnivawe klu-ba ADG Svetislava Milo-vanovi}a.Posebno `elimo da is-

taknemo prisustvo po~a-snog ~lana kluba BeogradMetropoliten, gospodinaakademika, Nikole Hajdi-na. Od zvanica koje nisurotarijanci istakli bismogostovawe predsednikaop{tine Vra~ar, gospodinaBranislava Kuzmanovi}a,gospodina akademikaHaxi-\oki}a, predstavni-ka diplomatskog kora imnogih drugih.

Ovom prilikom `elimo da se javno zahvalimo svimakoji su bili i svojim prisustvom uveli~ali na{u sve~a-nost.Hvala svima!

Aleksandar Georgijevi}^arter predsednik

21MAJ2011.

Pozdravna re~predsednika op{tineVra~ar, gospodina

Branislava Kuzmanovi}a

Obra}awe DGE Vesne Baltezarevi}

^LANOVIRotari klubovi imaju ~lanove sareputacijom koja privla~i predsednike,premijere i druge poznate li~nosti,me|u kojima su kompozitor Jan Sibelijus,humanista Albert Švajcer,pisac Tomas Man...(1925)

IZ ISTORIJE ROTARIJA

RK „Pan~evo-Mihaj-lo Pupin” je shodnoprincipima RI dru`ewai slu`ewa, od samogosnivawa sledio ideju„jedan mesec – jednaakcija”.Pored niza jedno-

kratnih, istakao bih na-{e periodi~ne akcije koje se ponavqaju iz godine u godinu:„^estitke za sre}nije detiwstvo”, „Daruj krv – poentiraj `ivot”(dva puta godi{we) i „Pazim kako gazim”.U akciji za „~istiju i zeleniju okolinu” u organizaciji porodi-

ce ^ezarov i {vajcarskih klubova, pro{le godine, na{e tri{kole (dve osnovne i jedna sred-wa) koje smo animirali, osvojili suprve nagrade.Drugo, suorganizatori smo velike

manifestacije „Ivawsko cve}e”, kojase svake godine odr`ava u selu Do-lovu pored Pan~eva a koja se bavikulturnim stvarala{tvom dece iomladine.O svim na{im akcijama mo`e

se vi{e saznati na web prezenta-ciji na{eg kluba i to na adresiÞÞÞ.rotarÚpapupin.orgNa osnovu profesionalnih isku-

stava ~lanova na{eg kluba i sa-znawa o velikom problemu defor-miteta stopala kod dece (na koji sena`alost ne obra}a dovoqno pa-`wa) pre tri godine se javila ideja opokretawu akcije kojom bi se deci i roditeqima omogu}ilolak{e dijagnostikovawe i terapija spu{tenih svodova i ravnihtabana.Tako je ro|ena akcija „Pazim kako gazim” koja je ve} tri

puta sprovedena uz saradwu pred{kolske ustanove „De~jaradost” iz Pan~eva. Snimawem stopala specifi~nom meto-dom kompjuterizovane digitalne podografije je do sada pre-gledano oko 3000 dece pred{kolskih grupa po vrti}ima na-{e op{tine.Tim povodom je pro{le godine snimqen i CD koji sa ani-

macijama i prakti~nim prikazom ima zadatak da pribli`i de-ci, ali i roditeqima, korektivne ve`be za deformitete stopa-la. CD je besplatno podeqen svoj deci pred{kolskih grupabez obzira da li imaju pozitivan nalaz ili ne. Film sa ve`ba-ma je slobodno dostupan i preko interneta i to na adresiÞÞÞ.rotarÚpapupin.orgRoditeqi dece sa prisutnim deformitetom se po potrebi

upu}uju na nabavku individualnih dinami~no korektivnih ulo-`aka koji se mogu napraviti na osnovu snimka.Uz to su organizovane i radionice za roditeqe, decu ali i za

vaspita~e na kojima se u`ivo pokazuju ve`be i na~ini animi-rawa dece da ih redovno i pravilno izvode.Nadamo se da }e ova na{a akcija, u uslovima `ivota u ko-

jima `ivimo a koji su „evolutivnom” smislu napravili ovaj pro-blem u qudskoj populaciji (oko 40% dece ima ravna stopalaili spu{tene svodove zahvaquju}i fizi~koj neaktivnosti, na~inuishrane, „digitalizaciji” `ivota...) dugoro~no imati zna~aj u bu-|ewu svesti o prisutnosti problema kao i na~inima kako dase on spre~i ali i prevazi|e.U tome su nam do sada nesebi~no pomagali i lokalni me-

diji koji su svojim prilozima u novinama, radiju i na televizijidetaqno obave{tavali javnost.

ZA SRE]NIJEDETIWSTVO

Rot 20-21qxd:Rot 20-21qxd.qxd 10.05.2011 19:04 Page 2

22 MAJ2011.

Akciju „pazim kako gazim”(snimawa stopala) vodi na{pastpresident Kluba Zoran \urdjev-specijalista sportske me-dicine.

Miwa Stojanovi}predsednik Kluba za 2010-2011. godinu.

RK ZAJE^AR I RK PAN^EVOPo{tovani prijateqi u Rotariju,Rotari klub Zaje~ar i Rotari klub Pan~evo u saradwi sa

Savezom za hiporehabilitaciju Srbije organizuju Prvo takmi-~ewe u poligonima spretnosti u kowi~kom sportu dece saposebnim potrebama.Ovo takmi~ewe bi}e organizovano uz pokroviteqstvo W.E.

gospodina Erwina Hofera, ambasadora [vajcarske u Beogra-du i Grada Zaje~ara na hipodromu u Zaje~aru, 28.maja 2011.Slede}eg dana, 29. maja, RK Zaje~ar organizuje uspon

na Rtaw.Bi}e nam izuzetno zadovoqstvo da svojim prisustvom uve-

li~ate ovaj doga|aj.Raspored aktivnosti:Subota, 28. maj 2011.PRVO takmi~ewe u poligonima spretnosti sa kowima decesa posebnim potrebama.9:00 – 9:30 sastanak organizacionog odbora

• Predstavnik grada• Predstavnik kowi~kog kluba „Timok“• Predstavnik Rotari kluba Zaje~ar• Predstavnik Rotari kluba Pan~evo• Predstavnik Saveza za hiporehabilitaciju Srbije9:30 - 9:45 tehni~ka konferencija za sudije, veterinare, tre-nere ekipa9:45 - 10:30 pripreme kowa i takmi~ara, zagrevawe10:30 - 10:45 otvarawe takmi~ewa, obra}awe organizatora10:45 - 11:45 takmi~ewe11:45 - 12:15 progla{ewe pobednika, dodela priznawa12:15 - 12:30 zatvarawe takmi~ewa- 13-14 ru~ak

- 14 – 16 obilazak FeliØ Romuliane za ambasadora i zain-teresovane, kao i obdani{ta- popodnevni odmor- 18:30 pozori{te „Zoran Radmilovi}“, pozori{na predstavasa u~e{}em dece sa posebnim potrebama u re`iji SeleneRisti} Vitomirovi}- 20.00 sve~ana ve~era, promocija ambasadora Hofera upo~asnog ~lana kluba novih redovnih ~lanova

Nedeqa, 29. maj 2011.- do 7.30 okupqawe u nasequ Rtaw- 7.30 – 8.00 doru~ak- 8.00 – 13.00 uspon na Rtaw- 14.00 – ru~ak u nasequ RtawKotizacija za sve~anu ve~eru je 2500 dinara, a za dru`ewena Rtwu 1500 dinara.Kontakt telefoni +381 63 445 351 Pa{ali} Nenad+381 63 1041 902 Todorovi} \or|e

Ujedno da obavestim klubove da }e se primopredaja du-`nosti u na{em klubu obaviti u petak, 10.06.2011. Detaqni-je o tome uskoro.

[to se ti~e akcija koje smo imali u ovoj godini, izdvojio bihdodelu novogodi{wih paketi}a deci bez roditeqskog stara-wa. Dodelili smo ukupno 360 paketi}a, a vrednost svakogpaketi}a bila je oko 20 eura.

Srda~an pozdrav

Sr|an Stanojevi}sekretar RK Zaje~ar

FONDACIJA SOLIDARNOSTI SRBIJE

^OVEK ZA ^OVEKAFondacija solidarnosti Srbije je neprofitna i nepoliti~ka or-ganizacija koja ima jedinstven program usmeren na poma-ganje socijalno ugro`enih kategorija gra|ana Srbije. Osnova-na je 1967. godine kao udru`enje gra|ana i predstavlja jednuod najstarijih humanitarih organizacija u Srbiji. Me|u utemel-jiva~ima Fondacije broje se umetnici, slikari, pesnici, glumci.Pomenu}emo neke od njih koji su davno u{li u legendu

i neke koji `ive i uprkos godinama i dalje predstavljajuoli~enje humanosti: Stevan Bodnarov, Desanka Maksimo-vi}, Rahela Ferari, Ljuba Tadi}, Mi{a Janketi}, OliveraMarkovi}, Leo Martin, Mira Stupica, Vasilija Radoj~i}, Mi-ja Aleksi}, Ned`ad Salkovi}, Jovan Risti}, Esma Red`e-pova, Jovan ]irilov i mnogi drugi.Utemeljiva~i Fondacije bile su i mnoge radne organiza-

cije {irom na{e zemlje.

Fondacija ,,Spomenica solidarnosti’’ kako se prvobitnonazivala organizovala je mnogobrojne humanitarne akcije.

Osnovne aktivnosti Fondacije su: jedna od najva`nijihaktivnosti Fondacije solidarnosti Srbije je redovno me-se~no stipendiranje dece (srednjo{kolaca i studenata)bez roditeljskog staranja i iz socijalno – materijalno ugro-`enih porodica.Ove {kolske godine, 2010/2011, Fondacija stipendira

268 srednjo{kolaca i studenata.• pru`anje dopunske socijalne pomo}i deci i omladini te-`e ometenoj u psihofizi~kom razvoju;• pru`anje pomo}i starim i invalidnim licima;• pomo} u izgradnji i opremanju ustanova socijalne za-{tite;

Rot 20-21qxd:Rot 20-21qxd.qxd 09.05.2011 21:01 Page 3

23MAJ2011.

• pru`anje pomo}i po individualnim zahtevima za socijal-no najugro`enije gra|ane Srbije.Radi ostvarivanja aktivnosti i ciljeva Fondacije, sredstva

se obezbe|uju na slede}ih na~in:• iz sredstava imovine Zadu`bina i fondova koji su pove-reni na upravljanje Fondaciji;• od uloga suosniva~a i darodavaca;• od prihoda ostvarenih od zakupa, kamata i poklona;• od prihoda dobijenih organizovanjem koncerata, sport-skih priredbi, aukcija umetni~kih predmeta i drugih aktiv-nosti organizovanih u humanitarne svrhe.

HUMANITARNA AKCIJA ,,POMOZIMO DECI IZORAHOVCA, GORA@DEVCA I VELIKE HO^E’’Fondacija solidarnosti Srbije je organizovala i realizova-

la humanitarnu akciju pod nazivom „Pomozimo deci Ora-hovca, Gora`devca i Velike Ho~e’’ sa namenom obezbe-|ivanja sredstava za pru`anje pomo}i ipobolj{anja uslova za rad u obrazovnimustanovama u pomenutim enklavama.Pokretanje ove akcije imalo je cilj da sedeci Metohije obezbede savremenijiuslovi u~enja i `ivljenja.Akcija je okon~ana koncertom koji je

realizovan u saradnji sa marketingagencijom Benet kernel d.o.o.07.12.2010. godine u Velikoj dvorani Ko-lar~evog narodnog univerziteta.U kulturno umetni~kom programu

u~estvovali su: Vasilisa, Vasil Had`ima-nov, Merima Njegomir, Jelena Toma{evi}, Ljiljana Popovi}i grupa @iva voda, etno grupa „Zlatopis”, „Kulturno-umet-ni~ko dru{tvo „Mladost’’ iz Nove Pazove i dramska grupa„Zum’’.U saradnji sa direktorima {kola u pomenutim mestima,

dobili smo informaciju {ta im je neophodno i tu robu naba-vili: pet laptopova marke, Banini proizvodi za de~ije u`ine,stripovi, fla{irana voda, biolo{ki mikroskop, grafoskop,{kolski pribor, kancelarijski pribor i {kolska lektira.Pored toga ,,Lazarev zavet’’ d.o.o. iz Vrnja~ke Banje

obezbedio je za petnaestoro dece, po petoro iz Orahov-ca, Velike Ho~e i Gora`devca petodnevni boravak u Vili„Po{tanski dom’’ u Vrnja~koj Banji u periodu letnjeg raspu-sta od 01.07.- 25.08.2011. godine.Akademija za poslovnu ekonomiju ^a~ak je donira-

la stipendiju za jednog budu}eg studenta.

Organizaciju koncerta su pomogli i: LUKOIL, BenetKernel, SOKOJ, Riznica srpske duhovnosti, Fruitcompany,Vuji} voda, GTC, RTS, Radio 202, RTV Stu-dio B, TV ART, TV Avala, TV Studentski grad.Zajedno sa ovom, realizovana je, tj. transportovana i uru-

~ena prethodno najavljena donacija blizu 10 000 knjiga ko-je je Fondacija solidarnosti Srbije obezbedila za {kole naKosovu i Metohiji, pre svih za {kole u Velikom Ropotovu.Zav{etak ove humanitarne akcije koji podrazumeva

dostavljanje robe deci kojoj je namenjena, realizovanje sredinom februara 2011.godine.

HUMANOST NEMA GRANICAFondacija solidarnosti Srbije je u saradnji sa Rotary klu-

bom [abac priredila veliku radost siroma{noj deci iz selaDobri} kod [apca.Organizovali su za njih prigodnu predsta-vu na kraju koje su podeljeni `eljeni novogodi{nji paketi}i.Fondacija solidarnosti Srbije je 18.03.2011.godine u svo-

jim prostorijama u Beogradu donirala po jedan ra~unarustanovama socijalne za{tite sa teritorije Republike Srbi-je za potrebe rada ustanova. Donacijom je obuhva}eno se-dam ustanova koje su dudogodi{nji suosniva~i Fondacije,kao i Gradskom odboru SUBNOR Beograda koji tako|e po-dr`ava i prati rad Fondacije. Ova akcija je ~in zahvalnosti zapodr{ku u radu Fonadaciji.Ra~unare su dobili: CSR Aleksinac, CSR Brus, CSRVla-

dimirci, CSR Priboj, Dom za decu i omladinu ,,Jefimija’’ izKru{evca, Dom za sme{taj du{evno obolelih lica „Sveti Va-silije Ostro{ki ~udotvorac” iz Novog Be~eja, Specijalnaustanova za lica ometena u razvoju „Gvozden Jovan~i}e-vi}” iz Velikog Popovca, Gradski odbor SUBNOR Beograd.U organizaciji Fondacije solidarnosti Srbije, 14. aprila

2011.godine odr`ano je pesni~ko ve~e posve}eno obele-`avanju 25 godina knji`evnog rada Milo{a Jankovi}a.

Pesni~ko ve~e pod nazivom,,Kupi knjigu prijatelju” imalo jehumanitarni karakter – sav pri-hod od prodatih knjiga iskori-{}en je za pomo} u {tampanjuknjige Radosavu Lazinu, 83 –godi{njaku koji pi{e i `eleo je daobjavi knjigu.Fondacija je 15.04.2011.godi-

ne odr`ala svoju æVIII redovnusednicu Skup{tine na kojoj jedirektor Fondacije dr Vladimir Ili}obrazlo`io Izve{taj o radu i Fi-

nansijski izve{taj za 2010.godinu kao i Finansijski plan iPlan rada za 2011.godinu.Na kraju sednice, potpisan je Ugovor o saradnji izme|u

Fondacije solidarnosti Srbije i Projekta ,,Srbija u ritmuEvrope”. Ugovor su potpisali dr Vladimir Ili}, direktor Fon-dacije i Igor Karadarevi}, rukovodilac Projekta.Nakon zavr{etka æVIII redovne sednice Skup{tine Fon-

dacije, 15. aprila 2011.godine na Fakultetu za medije i ko-munikacije, odr`ana je konferencija na temu: ,,Neop-hodnost postojanja savremenog programa akadem-skih studija socijalnog rada’’.Na konferenciji je o opredeljenju i mogu}nostima Fakul-

teta za medije i komunikacije za organizovanje studija so-cijalnog rada govoril dekan tog fakulteta prof.dr Nada Po-povi}-Peri{i}. O razlozima Fondacije solidarnosti Srbije zaosnivanje Smera za socijalni rad govorio je direktor Fonda-

Rot 20-21qxd:Rot 20-21qxd.qxd 10.05.2011 19:08 Page 4

24 MAJ2011.

cije dr Vladimir Ili}. Tako|e se osvrnulo na istorijat razvo-ja studija za socijalni rad o ~emu je govorio prof.dr MilosavMilosavljevi}. Bilo je re~i i o kadrovskoj osposobljenostiustanova socijalne za{tite u Srbiji i potrebi za sticanjem vi-{eg stepena obrazovanja socijalnih radnika, o strukturiosnovnih i izbornih predmeta, o pomo}i Fondacije studen-tima smera za socijalni rad i o sada{njem obrazovanju so-cijalnih radnika i reperkusijama sa osvrtom na status i pro-bleme socijalnih radnika sa vi{om stru~nom spremom o~emu su govorili: @ivorad Gaji}, direktor Republi~kog zavo-da za socijalnu za{titu, prof. dr Aleksandar Jugovi}, mr Du-{anka Luki}-Havelka, Rade ^eperkovi}, predsdenik Aso-cijacije centara za socijalni rad Republike Srbije.

PLANOVIPlanovi Fondacije su da se u narednom periodu posve-

ti obnovi zadu`binskih objekata, da pove}a broj stipendi-sta, a najzana~jniji projekat je akreditacija Smera za soci-jalni rad na jednom od postoje}ih fakulteta.

OSNIVANjE DEPARTMANA ZA SOCIJALNI RADFondacija solidarnosti Srbije je u svom vi{egodi{njem

postojanju kao jadinstvena humanitarna organizacija bilapokreta~ brojnih inicijativa {irom republike na organizovan-ju raznovrsnih humanitarnih aktivnosti za izgradnju i opre-manje ustanova za decu bezroditeljskog staranja, decuometenu u razvoju, stara lica ipenzionere.Na osnovu ugledakoji je stekla svojim radom, Mi-nistarstvo kulture joj je poveri-lo na upravljanje osam zadu-`bina, o~uvanje njihove imovi-ne i ostvarivanje volje zadu`bi-nara- poklonodavaca, da sred-stva ostvarena od zakupa pro-stora u objektima zadu`binakoristi za pomo} siroma{nima,{kolovanju dece iz siroma{nihporodica i unapre|enju kultur-nih i obrazovnih institucija.Fondacija ima brojne osni-

va~e od kojih najve}i broj ~ine ustanove socijalne za{tite.Ove ustanove u svojstvu osniva~a Fondacije pokrenule suinicijativu da Fondacija solidarnosti Srbije, samostalno,osnuje fakultet za socijalni rad, koji bi na savremenim na-u~nim dostignu}ima u oblasti socijalne politike i socijalnograda i koriste}i iskustva Fakulteta za socijalnu politiku i so-cijalni rad na Evropskim univerzitetima i na principima Bo-lonjske deklaracije, kao i specifi~nostima socijalnog stan-ja u na{oj zemlji, ustanovio program osnovnih, master ispecijalisti~kih studija. Ve} nekoliko godina na stru~nimskupovima isti~u problem {kolovanja socijalnih radnika sapredlogom da se ispita mogu}nost osnivanja fakulteta zasocijalnu za{titu.Me|utim, u postoje}im okolnostima, Fondacija solidar-

nosti Srbije ne mo`e sama da iznese tako veliki projekatkao {to je osnivanje fakulteta, {to ne zna~i da }e se od teideje odustati.U ovom trenutku mnogo prihvatljivija i sveobuhvatnija je

ideja da Fondacija solidarnosti Srbije akredituje DEPART-MAN ZA SOCIJALNI RAD, odnosno Studijski programAKADEMSKE STUDIJE SOCIJALNOG RADA. Nakon

brojnih razgovora sa predstavnicima fakulteta, najpovoljnijeuslove Fondaciji je ponudio Fakultet za medije i komunikaci-je pri Univerzitetu „Singidunum” koji spada u moderne, akre-ditovane studije jasnog profila. Ono {to je tako|e va`no jeda Fakultet za medije i komunikacije ima resurse, kadrovskei materijalne i {to su na Fakultetu prepoznali socijalni radkao studijski program za kojim postoji rastu}a potreba.

Rastu}a potreba za socijalnim radnicima proizilazi iz in-terakcije socijalnog rada i savremenih dru{tvenih proce-sa, koju u zemljama u tranziciji potenciraju i slede}a dru-{tvena kretanja:- menjaju se svi socijalni sistemi,- pojavljuju se nove grupe koje ulaze u stanje socijalne

potrebe ili se nalaze u neposrednom riziku da u njega„skliznu’’,- obezbe|ivanje socijalne sigurnosti prelazi sa dr`ave

na pojedinca i porodicu;- postojanje objektivnih i subjektivnih prepreka da se

preuzme (ili osvoji) upravljanje svojim `ivotom;- niske i sve ni`e socijalne prestacije, sve su te`e do-

stupne, ali i kad se ostvare ne obezebe|uju uslove za nor-malan `ivot;- procesi pridru`ivanja Evropskoj uniji zahtevaju nova

znanja, informacije i ve{tine kako bi se i u socijalnom sek-toru moglo odgovoriti novim zahtevima i standardima;

Na{ cilj je da studenti dobi-ju perspektivu socijalnog ra-da „na terenu”, kao i da ima-ju priliku da se susretnu sakorisnicima socijalnih usluga.Takav oblik u~enja na sa-mom po~etku profesionalnogobrazovanja podsti~e stu-dente da kroz sopstveno is-kustvo upoznaju ograni~enjai raznolikosti profesije socijal-nog rada i sti~u uvid u vlasti-te potencijale, o~ekivanja,stavove.Fokus procesa obrazovan-

ja budu}ih socijalnih radnikaje na nivou i unapre|enju

ljudskih prava, socijalne pravde i osna`ivanju pojedinaca,grupa, zajednica. Velika pa`nja se pridaje li~nom i profe-sionalnom razvoju studenata – budu}ih socijalnih radnika,sa posebnim naglaskom na razvoj refleksivne prakse,uva`avanje vrednosti i eti~kih standarda profesije.Program studija je savremen, „poga|a” su{tinu podru~-

ja kojima se bavi socijalni rad, razvija ve{tine i metode uradu koje su potrebne u sada{njem vremenu. Profesija sestavlja u kontekst evropskih integracija Srbije i savreme-nog evropskog socijalnog rada ~iji deo postajemo.Fondacija solidarnosti Srbije }e i u vremenu koje dola-

zi nastaviti da ostvaruje svoje Statutom utvr|ene ciljeve ida pro{iruje svoj rad. Konkurisa}e za projekte. Priklju~iva-}e se postoje}im, animira}e potencijalne donatore da po-dr`e ideju solidarnosti.Detaljnije informacije o ciljevima, zadacima i aktivnosti-

ma Fondacije se nalaze na internet sajtu:ÞÞÞ.fondacijasolidarnosti.org.rs.

Direktordr Vladimir Ili}*

*Dr Vladimir Ili} je ~lan Rotari kluba Beograd

Levo: direktor Fondacije dr Vladimir Ili}.

Rot 20-21qxd:Rot 20-21qxd.qxd 10.05.2011 19:26 Page 5

ROTARI SU AMBASADORI BOQEG POSLOVAWA!

1/8

OVO JE PROSTORZA VA[ OGLAS

REKLI STE...O LISTU

OLIVERA JOVI]Rotari klub Leskovac

Pre svega, odu{evqenasam ~asopisom jer imampriliku da saznam mnogoo istoriji rotarija uSrbiji, naro~ito po{tosam otkrila da sui osniva~i ZanatskogUdru`ewa Leskova~kihesnafa biliistovremeno ugledni

rotarijanci i osniva~i Rotari klubaLeskovac, te davne 1935.Raduje me {to }u mo}i da saznam mnogoo drugim klubovima, kako u na{oj zemqi,tako i u drugim zemqama. Korisneinformacije kao {to su kalendar doga|aja,mi{qewa i predstavqawa uspe{nih akcija,podse}awe na na~ela i principe kojima setrebamo rukovoditi u na{em svakodnevnomradu, i pre svega qubav prema prijateqimau rotariju, garantuju da }e na{„Srpski Rotar” ostvariti svoju ulogu,da slu`i zajednici i da slu`i ne samojednom, ve} svim klubovima.

ROTARI KLUB PQEVQA, Crna Gora

Po{tovani,~estitam vam na ~asopisu koji izlaziu organizaciji va{eg klubai zahvaqujem se unaprijed u ime ~lanovaRK kluba Pqevqa na ~asopisimakoje ste spremni da nam po{aqete.

Sne`ana Krsmanovi}sekretar RK Pqevqa

NENAD TUTUNOVI]Rotari klub ^a~ak

Zadovoqstvo je ~itatina{ list jer znam da }eiz broja u broj bitisve boqi.Dovoqno mi je da ponekadprelistam list, prona|emdobru izreku ili teksti odmah sebi ulijem

energiju i ideje za taj dan.Znam da }e i sadr`aj i dizajn biti sve boqi.Samo treba vremena.Svako dobro!

ROTARI CLUB NOVI SAD-PETROVARADIN-FRU[KA GORAPOZIVNICA

Po{tovani prijateqi,pozivamo Vas da svojim prisustvomuveli~ate proslavu godi{wice ~arteraRK NOVI SAD-PETROVARADIN-FRU[KA GORA u RotarÚ Internationalkoja }e se odr`ati u subotu21. maja 2011. godine sa po~etkomu 20.00 sati

PROGRAM PROSLAVE:

Okupqawe i registracija gostiju urestoranu „Staro zdawe” (Novi Sad, TrgMarije Trandafil 1)od 19.00-20.00 satiHimna Srbije i himna RotarÚInternationalPozdravna re~ predsednika klubaMiroslava [tatki}a

Poetsko muzi~ki program: pesnik PeroZubac, pesnik Miodrag @. Pavlov,Du{an Muli} – violina, Zoran Muli} –klavir i tambura{ki orkestarVe~eraU toku ve~ere }e se organizovatiprodajna izlo`ba umetni~kih fotografija.

Kotizacija za ~lanove kluba i gosteiznosi 2.700 dinara, a za ~lanoveRotarakta 2.000 dinara po osobi.

Molimo da prisustvo i broj gostiju koji }edo}i na proslavu potvrdite najkasnijedo 17. maja 2011. i to:na mail e-5¿eunet.rssms porukom na tel. 063/520-761na faks 021/6792-989

predsednik Miroslav [tatki}sekretar Slavko Kolari}

Rot 25:Rot 25.qxd 09.05.2011 21:04 Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM!

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM),{tampana stvar po zakonu obaveznoozna~avawe imena izdava~ai urednika odgovornih za sadr`inu

BROJ 3MAJ 2011.GODINA I (LææVIII)

Distrikt 2481

Ovaj ~asopis je nekomercijalani spada u domen nematerijalne kulture.Izdr`ava se od oglasa i donacija.Podr`ite ga.

Osniva~:Rotari klub Beograd

Za osniva~a:Sr|an Milinkovi}

E. po{ta:rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs

Mi smo uredili majski brojSRPSKOG ROTARA:

Zoran Zdravkovi}Mirjana Milivojevi}Miroslav Miwa Nikoli}Trivko Ti}a Savi}Haxi Du{an M. Glu{ac^edomir Petriwac

Elektronski prelom lista:Zorica Milo{evi}

Tira`............................................................1500Rukopisi {tampani........}irilicom i latinicomPismo.................................................. helvetikaHartija.........................taba~ni blok 110 gramaKorice............................. kunstdruk 160 grama[tampa......................... grafi~ki ateqe „KUM”

11222 Beograd, Olge Joji} 4 B

Oglasi se dostavqaju u Photoshopu,300 piksela po in~u, na e-mail ili CD.

PUN FORMAT OGLASA JE:

1/1 26,5 h 20 cm - K2, K3, K4 ............. 300 evra1/1 unutra{wa strana........................ 250 evra1/2 20 h 13 cm – horizontalno.......... 150 evra1/4 20 h 6,2 cm – horizontalno .........100 evra1/8 9,7 h 6,3 cm – horizontalno ..........70 evra

1/2 26,5 h 9,7 cm – vertikalno1/4 13 h 9,7 cm – vertikalno1/8 13 h 4,5 cm – vertikalno

Za oglase uplatiti u dinarima po sredwemkursu NBS na dan uplate.

PIB 103557058Ra~un 255-0037390101000-41otvoren kod Privredne banke Beograd a.d.

NE ODGOVARAMO ZA SADR@INU OGLASA.

REKLI STE... O LISTU

Izlo`ba fotografija mana-stira i crkava „[eta(j)mo Srbi-jom” otvorena je 14. aprila uglavnom gradu Kanade, Otavi.Izlo`eno je 40 fotografija

iz vi{egodi{weg foto-putopi-sa dvojice Beogra|ana: grafi~-kog dizajnera, novinara i ikono-pisca Haxi Du{ana Glu{ca i te-levizijskog producenta i orga-nizatora Trivka – Ti}e Savi}a.

Ova dva umetnika ~lanovi suRotari kluba Beograd.

Publika je do 19. aprila vi-dela i dokumentarne filmoveiste tematike.Obilaze}i „srpsku dolinu

kraqeva” – zadu`bine i grobnamesta vladara i vlastelina,umetnici su, fotografi{u}ihramove u celini, poku{ali dadaju presek srpske manastirskei crkvene arhitekture.

Izlo`ene su fotografije So-po}ana, Mile{eve, Ravanice,Manasije, Kru{edola, kao iStare i Nove Pavlice, Strmca,Sukova, Lapu{we, Jazka, MaleRemete, i beogradske crkve Ru-`ice, na Kalemegdanu, kao i ma-nastira na Kosovu, Bawske, Cr-ne Reke i So~anice.Otvarawu izlo`be prisu-

stvovali su predstavnici di-plomatskog kora, kanadskihdru{tvenih i kulturnih insti-tucija i srpski iseqenici.Ambasador Srbije u Kanadi

Zoran Veqi} je u govoru nagla-sio zna~aj upoznavawa kanad-skih qubiteqa umetnosti saistorijskim blagom Srbije.Izlo`ba }e od 29. i 30. apri-

la biti postavqena u galeriji„Praksis”, u Torontu í

(Izvor: RTS, BETA, POLITIKA ONLINE)

StaraPavlica

StaroHopovo

Rot 26:Rot 26.qxd 10.05.2011 19:17 Page 1

Stara izreka ka`e: lep{e je da-vati nego uzimati. Tako i mi,

kad god se u ku}i na|e neka nepo-trebna stvar, ka`emo: to mo`eda poslu`i kao divan poklon.[tavi{e, imamo ~itavo skladi-{te pripremqenih poklona,uredno slo`enih i razvrstanih.Uvek kada nam neko ne{to pokla-wa, ka`emo: hvala najlep{e – apoklon sklonimo. De~je stvariidu u posebnu fioku, kwige ve-}eg formata, naro~ito hebrejskiklasici – u fioku s oznakom„Bar – micvah”*, pocinkovani ta-

wiri – pod oznaku „Ven~awa”,jeftine vaze – pod „Ro|endani”,pepeqare nemogu}eg izgleda –pod „Useqewa”, i tako daqe.

Jednog dana na{ prijateq BenCion Zigler do{ao nam je u po-

setu i doneo mojoj `eni na po-klon veliku bomboweru umota-nu u celofan, tako da su se napoklopcu lepo mogle videti na-slikane crvene ru`e. Bili smopresre}ni jer je takva bombowe-ra prigodan poklon za svakupriliku. Ve} smo hteli da jestavimo u fioku pod „Razno”,kad nas je iznenada obuzela `e-qa za ne~im slatkim, koju smomogli da utolimo samo ~okola-dom. Po`udno smo iskidali ce-lofan, otvorili bomboweru i –ustuknuli. U kutiji je bilo tucesme|kastih, tvrdih kuglica nakoje se ve} bila nahvatala bu|.– Ovo je apsolutni rekord –

re~e najboqa supruga na svetudrhte}i od besa. – Najstarija ~o-kolada koju sam ikada videla!

Smesta smo s bombowerom odju-rili Zigleru. Pogledao ju je,

pocrveneo, pobledeo i, preznoja-vaju}i se, objasnio nam da ju je do-bio pro{le godine od svog prija-teqa Bar Honiga. Nazvali smoBar Honiga i o{trim re~ima ganapali. U po~etku je mucao i ne-

{to petqao, a zatim je priznaoda ju je dobio kao ro|endanskipoklon od Glika. Istra`ivalismo i daqe. Glik je bombowerudobio pre ~etiri godine od `eni-ne ne}ake kad su mu se rodiliblizanci. Ne}aka se jo{ dobrose}ala da ju je dobila od Glase-ra, Glaser od [tajnera, a [taj-ner – ne}ete mi verovati – od mo-je drage tetka Ilke 1960. godine.Sada se se}am da se godinu danaranije tetka Ilka uselila u novistan i s obzirom da u odgovaraju-}oj fioci nismo imali ni{ta urezervi, morali smo te{ka srcada `rtvujemo bomboweru.

Tako je ta na{a kutija pro{lazemqu uzdu` i popreko, bilana svim mogu}im proslavama –da bi se opet vratila u na{e ru-ke i, da je nismo otvorili, mo-`da bi po`ivela jo{ kojih pede-setak godina pre nego {to bi sesasvim raspala.Moja je pak du`nost da objavim

da je bombowera, koja je u dr`a-vi Izrael slu`ila kao trajnosredstvo poklawawa, povu~enaiz opticaja. Neko }e morati dakupi novu. @alim slu~aj í........................................................* Obred kojim se de~ak, kad navr{itrinaest godina, prima za puno-pravnog ~lana jevrejske verske za-jednice.

NA[A PRI^AVA[E ^ITAWE

Efraim Ki{on (1924 + 2005),ro|en u Budimpe{ti, emigriraou Izrael 1949. godine,jedan od najboqih svetskihsatiri~ara i humorista.Wegove pri~e vezane za `ivotu Izraelu, univerzalne su,bliske i razumqive.

KOLO, KOLO, NAOKOLO

K_2-K_3:K_2-K_3.qxd 09.05.2011 20:32 Page 2

k3:Layout 1 4/4/2011 8:18 PM Page 1