Sanja Petkovska, Demokratija i politika razlike-kroz prizmu aktuelnog stanja

7/29/2019 Sanja Petkovska, Demokratija i politika razlike-kroz prizmu aktuelnog stanja

http://slidepdf.com/reader/full/sanja-petkovska-demokratija-i-politika-razlike-kroz-prizmu-aktuelnog-stanja 1/26

95

F I L O Z O F I J A I D R U Š T V O 3

/ 2 0 1 1

Sanja Petkovska UDK: 321.01:342.34

Beograd Pregledničlanak DOI: 10.2298/FID1103095P

DEMOKRATIJA I POLITIKA RAZLIKE

– KROZ PRIZMU AKTUELNOG STANJA1

Apstrakt: Problemi identiteta i razlike u okviru političke teorije artikulisani su u vidu spora koji se od uspostavljanja liberalnih demokratija intenzivira, spora onačinu na koji se politička zajednica uspostavlja i opravdava, u relaciji sa pitanjem

odnosa pojedinca i kolektiva. Rad analizira najaktuelnije reeksije evropske politikena problem razlike i verovatnost teze o kraju multikulturalizma koja se čula na konferenciji za bezbednost održanoj u Minhenu 2011. godine, kroz objašnjenje geneze problema i razmatranje ponuđenih rešenja. Pored toga, rad obrazlaže pojam mo-derne države kroz principe građanstva i nacije u relaciji sa pitanjem identiteta irazlike, sa posebnim akcentom na konceptima neutralnosti i tolerancije kao ključ -nim tačkama u sporu. Kao zaključak, iznose se razlozi zašto problem razlike ne možetako lako da bude prevaziđen i na koji način diskurzivna demokratija potencijalnomože da bude buduća smernica za drugačiji fokus spora.

Ključnereči: politike razlike, pluralizam, princip građanstva, nacionali-

zam, tolerancija, diskurzivna demokratija

Uvod

Odkadasenašlaucentrupolitičkihzbivanja,borbazapolitič -

ki status pluralističkih identiteta, označena različitim terminima

(multikulturalizam,politikarazlike,faktpluralizma,politikeidentite-ta,politikepriznanja,demokratijarazlike,itd.)otvorilajevelikude- batuuokvirimapolitičketeorijeipostalacentralniproblemkojisesa jedne,uslovnorečeno,strane,proglašava„pobednikom“,asadrugestrane„okončanimpoglavljem“moderneistorije.2Pojamoznačava

1 Radjenastaouokviruprojekta179049„Politikedruštvenogpamćenjainacionalnogidentiteta:regionalni ievropskikontekst“kojinansiraMinistarstvo prosvete i nauke u okviru ciklusa 2011–2015.

2 Premda ovi pojmovi nisu identičnog značenja i mogla bi se napraviti pojmovnaikonceptualnarazlikameđunjima,oniseuglavnimcrtamaodnosena



96

S A n J A P e T k O V S k A

sporizmeđuliberalnedržaveiborbizapromenunjenihdominantnihmehanizamareprezentacijeikomunikacijekojipotiskujuimargina -

lizujuodređenegrupe.Porednormativnognivoa,ovajsporsvojais -

poljavanjaimainadeskriptivnom,društvenomnivou.Različitose

artikulišeupolitikamarazličitihzemaljaiuokvirurazličitihškola političke teorije i prakse te se,shodno tome,narazličit načinvidikakavodnosdržavei„različitosti“trebadabudeinačemusebazira.Prisutnajetendencijadase„faktpluralizma“(terminologijomDžonaRolsa(Rawls,J.)rečeno)svodinamuslimanskopitanje,pasetakogubiizvidaširinaproblematikekojaobuhvataipitanjakaoštosuodnosdržavepremastarima,pravnistatuszaposlenihženauperiodutrudnoće,načinnakojisedržavapostavljapremaosobamasaposeb-

nimpotrebama,islično. Najopštijeodređenjeovegrupezahtevakojiseupućujusa-vremenojliberalnojdržavibilobiprekopojma pluralizma koji se

tičeraznovrsnostikaoidejnog,vrednosnogikulturnogobeležjasa-

vremenogdruštva,aliiraznovrsnostipolitičkihkoncepcijaiopcija(Mijatovićidr.2008:125).Premdasepluralizamgeneralnosmatra poželjnom političkom vrednošću, budući da omogućava raznovr -snostikonkurentnostargumenatakojajeinherentnademokratiji,on

sadrugestraneproizvodi stanjenesigurnosti ineizvesnosti,čak iosećanjaugroženostisavremenihdemokratijaizgrađenihnapretpo-stavkamauniverzalizmaiindividualizma.„Faktpluralizma“,kojisegeneralnopovezujesadijalogomiparticipacijom,izazvaojeostra -

šćenu„ratobornuretoriku“ipodstakaosvedubljupolarizaciju.3

Oštradebataonormativnimimplikacijamazahtevarazličitihsociokulturnihskupinapočelaješezdesetihgodinaprošlogvekai bila je najintenzivnija u „kolevkama“ demokratije – Sjedinjenim

Državama,VelikojBritanijiiFrancuskoj.JedanodnajupečatljivijihdogađajauokvirutepolemikebilajesmenabritanskogpolitičaraizredovaKonzervativnestrankeDžonaPauela(Powell,E.J.),zbogra -

sističkiiksenofobičnointoniranogpolitičkoggovoratokompolitič-

političkeborbepluralističkihidentitetaiuokviruovogradamićemoihtretiratikaosinonime.

3 ProfesoretničkihstudijanaBerkliuniverzitetuTakakisituacijujenadobarnačinopisaonazivomsvogčlanka„Multikulturalizam:bojnopoljeilimestosusre-

ta?“(Takaki1993).Senzacionalističkoproglašavanjepobednikaigubitnikau„bor - birazlike“nije(bilo)svojstvenosamoakterimapolitičkeprakse,većsutopozicijekojeneretkozauzimajuiautorisavremenepolitičketeorije(Beljinac2009).



97


/ 2 0 1 1

kekampanje.4UHolandijijeproblemeskalirao2004.godine,kada je ubijen režiserTeoVanGog (Theo,V.G.)koji je snimiolmozlostavljanjuženaumuslimanskimzajednicama,zakojijescenarionapisalakontroverznaHirsiAli(Ali,H.A.),ženasomalijskogpore-

klainekadašnjačlanicaholandskogparlamenta.

5

Debatajekontinu-iranoobnavljanadodimenzija„društvenepanike“čakikadajede-

lovalodajetemasasvimiscrpljenaidabibaremokotogamogladase postigne saglasnost.6Nedavnosediskursokoovetemeponovozaoštrio i vratio u prvi plan – na Međunarodnoj konferenciji o bezbednostiodržanojuMinhenupočetkom2011.godine,britanski premijerDejvidKameron(Cameron,D.)najaviojezaokretupoliti-cikojućeV.Britanijaubudućevoditipremadoseljenicimaipripad -

nicimadrugihkulturaireligijakojiživeiboraveutojzemlji.Bri-tanskipremijerjeupečatljivimnastupomnajaviodajegotovosatolerancijompripadnikadrugihkulturakojiživeizolovanim,nepri-lagođenim životom i obračun sa politikom koju je označio kao„državnimultikulturalizam“.„Iskrenorečeno,potrebnonamjema-njepasivnetolerancije,avišeaktivnog,mišićavog liberalizma“,po-ručiojeKameron(Cameron,internet).

Premdajepostojaloubeđenjedajegradualnonapredovanje

konceptarazličitostinasuprotdominantnomprincipupolitičkeuni -verzalnosti nezaustavljivo, Kameron je u svom govoru proglasio„krajmultikulturalizma“kojise,premanjegovomsudu,pokazaone-uspešnimdasprečiraznevrsteekstremizamakojipredstavljajupret-njuZapadu.Onjenajavioborbuzaosnaženjenacionalnogidentitetanasuprotsvimpartikularizacijamaifragmentizacijamakojegaosla- bljuju.LiberalnilistObserver oceniojenastuppremijerakao„agre -

sivnosročenu intervenciju naosetljivu temukoja ćegarantovano

izazvatikontroverze“(TheObserverEditorial,internet).Međutim,Kameronovu izjavu podržalo je i nekoliko svetskih zvaničnika, poput nemačke državne sekretarkeAngeleMerkel (Merkel,A.) i

4 Pauleljesmenjenzbogkontroverznoggovorapoznatogkao„Rekekrvi“iz1968.godineukomjeizneooptužbeinapadenaračunAfro-amerikanacaidoselje -

nikauVelikojBritanji.Ksenofobijaoznačavairacionalanstrahodstranaca.5 NakonkontroverzeokopravanadržavljanstvoHolandije i nakonšto je

otkrivenodajedalalažnoimeprilikompodnošenjadokumenatazavizu,HirsiAlisepreselilauSjedinjeneDržavegderadizakonzervativnuvladinuagenciju.

6 TerminologijomKenetaTompsona(Keneth,T.)rečeno:„moralnepanike“.



98


francuskogpredsednikaNikoleSarkozija(Sarkozy,N.),kojismatra- judajepromenapristupaadekvatnazarešavanjeproblemasakoji-masesuočavajuupogleduimigranata.Kameronjenapomenuokako jeprošlovremekadasetrebaloopterećivatitimedaćeonajkokriti-

kujemultikulturalizambitiproglašenzarasistuinekogakonepo-štujeljudskaprava.Ohrabiojedrugezvaničnikedasuuborbiprotivmultikulturalizmazajedno,jerje„ugrožen“načinživotatipičanzademokratijeZapada,nesamobezbednost.„Moramoizgraditisna-žnijadruštvaisnažnijeidentitetekodkuće“,podvukaojeKameron,uskladusakonceptom„Velikogdruštva“kojipromoviše(the Big

society).UtomgovoruKameronnajedanneoprezannačindovodiuvezumultikulturalizamsaterorizmom,dokistovremenoindirektno

priznanjedasemeđunjimanemožeuspostavitinikakvadirektnakauzalnaveza.Uzpreterivanjaipretnjekojeoživljavajunekadašnjuanksioznostuodnosuna„strance“,premijerjedaojošjedanprimerneuspešnogijednostranogpristupaproblemukojiuperspektivite-škomožepoboljšatiodnosekulturološkirazličitihgrupa.NatraguHantingtonove(Huntington,S.P.)tezeosudarucivilizacijairazlika-makaoizvorubeskrajnihsukobapluralističkihkoncepcijakojiza- jedničkiživotčinenemogućim,Kameronubeđujejavnostdanudi

rešenjetenzijekojauvekiznovaokupirasavremenadruštva.Premdaseodšezdesetihgodinaprošlogvekamožeprimetiti jačanjeubeđenjaoneizmernojmoćimultikulturalizmakoje jekodteoretičarakulminiralokrajemdrugogmilenijuma,detaljnijomana-lizomuviđamodajeborbazapravaipriznanjerazličitostiodsvogintenziviranjaimalasnažneoponente,tedajetaj„trijumf“dalekoambivalentinijiodjednostavnoglinearnog„napretka“ubilokojoj pojedinačnojfazi.Od2000.godinenaovamoposebnojevidljivoda

političariintenzivnonastojedaoslabeikompromitujudruštvenepo-kretekojisesmatrajuglavnimakterima„borbezarazlike“,čijije političkiuticajčestopreuveličavan,koristećitutemuneretkodapo-

nuderešenjenekihdrugihpolitičkihidruštvenihproblema(nezapo -

slenost,teororizam,itd.).Tezao„pobedimultikulturalizma“jepo -

jednostavljena,budućida se radio skupunekoherentnihdoktrinakojenemajujedinstvenupolitičkuartikulacijuičijenormativneim-

plikacijenisujednoznačne.Naprimer,2004.godineTrevorFilips

(Phillips, T.), predsednik britanske Komisije za rasnu jednakost(TheCommissionforRacialEquality,CRE),izjaviojekakoželida



99


/ 2 0 1 1

sepojam„multikulturalizam“ukineidaonnećevišeodobravati projektemanjinakojinepromovišuintergacijuibritanskiidentitet(„Britishness“).Istotako,BikuParek(Parekh,B.),profesorpolitič-keteorijenaLondonskojškoliekonomijeipolitičkihnauka,autor

izveštaja Budućnost multietničke Britanijeiz2000.godine,nedelimišljenjedajemultikulturalizamdominantankoncept.Aktuelnera-sprave,zaključioje,nemajuposebnihimplikacijanastvaranpoložajmanjinaubritanskomdruštvu.

Dabismoiznelijednoviđenjeotomedalipromenustava„svetskihsila“smatramodenitivnimzaokretomkaujedinjujućim politikamaliberalnedržave,ponudićemoobjašnjenjegenezeproble-mairazloganjegovevažnostiirelevantnostizasavremenodruštvoi

političkuteorijuipraksu.Objasnićemokompleksnostpojmapolitikerazlikeinjegovodnossamodernomdržavomliberalnedemokratije,kakobismouzaključnimrazmatranjimaargumentovalizbogčegajegovorkojijeodržaoKameron,poputmnogihsličnih,ograničenogdometapopitanjustvarnogefektausporusavremenihdemokratijaizahteva za priznanjem i uključivanjem različitosti. Ponudićemoobjašnjenjezbogčegaprojekat„državnogmultikulturalizma“zapa-dauteškoće,aliizaštotajvišestrukoproklamovanineuspehnevodi

jednostavnomzaključivanjuovihpregovoraizmeđudržaveipred-stavnikarazličitih(manjinskih)zajednica.Predložićemostrategijudrugačijegpostavljanjaproblemarazlikekojaseoslanjanadiskur -zivnudemokratiju,zakojusmatramodamožeponuditinajpovoljni -

jepozicijezasvestraneusporuikojasezasadaukazujekaojedina polaznatačkaupronalaženjunadređenogciljazasveaktere.

Moderna demokratska država i geneza problema razlike

JošodAristotela(Αριστοτέλης),čoveksepoimakaopolitič-kobiće,bićekojeseudružujeuzajednicekakobinanajcelishodnijinačin vodio i organizovao zajednički život. Kao najdominantnijioblikpolitičkogorganizovanja,modernadržavaseformirauEvropiurazdobljunakonrenesanseireformacije(Miller2003:123).Mo -

dernedržaverazlikujuseodprethodnihoblikapolitičkihorganiza -

cijapotomeštozapretpostavkuimajudruštveniugovor,kojimse

razjašnjavakakosevlastutemeljujeikakoselegitimizira(Poduna-vac 2001: 75).Onse zasniva nakonceptu (narodne) suverenosti



100


premakomjedržavasamoodređujućetelo,uspostavljenomborba-

matokomFrancuskerevolucijeiameričkoggrađanskograta,gde„svavlastproizilaziiznarodaipripadanarodu“.

Političkotelokojeuspostavlja„samovladavinu“umodernoj

državijenarod ,odnosnonacija:skupgrađanakojiživenaodređe -noj teritoriji povezan zajedničkimkarakteristikama.Poredakmo-

dernedržavebazirasenautvrđenomodnosuizmeđupolitičkeza -

jedniceiteritorije,kojijeosnovanjeneintegracije.Dvanajvažnijaobeležjamodernihdržavauspostavljenavelikimrevolucijamajesureprezentativni karakter državnih institucija i garantovanje pravagrađanima, odnosno zaštita građanskih prava konstitucionalnimokvirimaodneograničeneiarbitrarnevlasti.Kadakažemodasavre-

menadržavagarantujepravagrađanima,ukazujemonanjenliberal -nikarakter,nanjenoproizilaženjeizdijalektičkeborbeizmeđumoćivladeiliberalnihvrednostislobodepojedinca,međusobnimuravno -

težavanjemnarodnesuverenostiinačelaorganičenevlasti(up.Mi - jatovićidr.2008:85).

Porednačinanakojiseutemeljuje,važnajeipromenauna -

činunakojisevlastumodernojdržavilegitimizuje.Legitimnostmodernedržavebazirasena pristanku i saglasnosti građana,njiho-

vojpotvrdidaporedakzaslužujepodrškuilojalnost(Bohman1996:4).Zarazlikuoddespotskih,pretpolitičkihrežimagdejerazlogpri-hvatanjavlastibiostrahododmazdesuverenakojijeprisvajaoap -

solutnuvlast,legitimnostumodernojdržavibazirasenaprihvatanjukojejezasnovanonauverenjuuvaljanostpolitičkogporetka,naracionalnomrazloguuskladusadominantnomtekovinomraciona-

lizma.Post(Post,R.)smatradajeodnosizmeđupojedinačnihvolja pripadnikapolitičkezajedniceiopštevolje izuzetnovažan–ukoli-

koizmeđunjihnepostojisaglasnost,donošenjeodukaunutartogdruštvajeopresivno(Post2006:27).Takvorazmišljanjeproističeizsvevećegpridavanjaznačajapojedincuuepohimodernizma,kada protivstavljenostdržaveidruštvadolazidoizražajazbogsveizraže-nijegindividualizma.Shemakonstitucijemodernenacionalnedrža-vesastojiseodtriparalelnaprocesa:racionalizacije,osvajanjapra-va,emancipovanjaikulturneintegracije(Podunavac2001:73).

Proces formiranja modernih država odvijao se putem dva

ključnamehanizmaintergacijekojinisuistoznačni,alikojiutom procesudelujukomplementarno,uspostavljajućijedinstvo(admini-



101


/ 2 0 1 1

strativno, jezičko, kulturno) svih stanovnika političke zajednicekojasarazvojemmodernedržavepočinjedaseshvatateritorijalno:

građanstva i nacionaliteta.Jačanjeicentralizacijadržavnihaparatanijesemoglasprovestiformalnimprocesima,većjebilopotrebno

„neštovišeodtoga“,biojepotebanmehanizampolitičkeintegracijekojibisebaziraonaelementimakulturnoghomogeniteta(Poduna -

vac2001:63).Ulogu građanstvau formiranjumodernedržaveobjašnjava

Maršal(Marshall,T.H.)uradu Klasa, građanstvo i društveni razvoj (Marshall 1994). Formiranje građanstva Maršal vidi kao linearni procesekspanzijegrađanskihpravaidužnosti,povezanihsaproce-somkapitalističkemodernizacije(industralizacija,urbanizacija,itd.)

irazvoja.Štaviše,ongrađanstvovidikao„arhitektulegitimnedru-štvenenejednakosti“i interesujegadalibazičnagrađanskajedna-kostmožedastojinaporedosanejednakošćudruštvenihklasa(Mar -shall1994:8).Građanskistatusjepodenicijinacionalan,obezbeđenza sve punopravne članove političke zajednice, i sastoji se iz triosnovnaelementa:skupaprava,statusakojiimanormativneimpli -kacije(pravaiobaveze)iformezajedničkogidentiteta.Statusgrađa-napodrazumevaskuppravau„slojevima“kojisenadograđuju,od

kojihsunaprvommestucivilnapravakojaseodnosenaminimumsloboda,jednakostisigurnost.Narednislojsupolitičkaprava,kojasunastalakaorezultatsocijalnihiustavnihborbiuXIXveku,apo-drazumevajuširenjepravaglasanasvevišedruštvenihslojevaipri -

stupjavnimslužbama.Umestodasedirektnoizvodeizstatusagra-đanstva,politička pravase izvode izcivilnihprava.Tajpostupak„osvajanja“pravazaMaršalaima„univerzalnikarakter“,jersevidikao„opšteoslobođenjeiemancipacija“(Marshall1994:12).Tek

političkapravastvarajupretpostavkezademokratskiporedak.Poslednjislojčinesocijalnapravakojaobezbeđujusocijalnusigurnostiživotuskladusaostvarenimstandardima.KrajemXVIIIvekadogodilase„nalnaborba“izmeđustaroginovog,planiranogdruštvaikompetitivneekonomije.Građanstvojepodeljenonovimdruštvenim poretkom, gde su socijalna prava isključena iz opšteskupineprava,doksucivilna„uhvatilakorak“sanovimporetkom(Marshall1994:14).Socijalnaprava,premaovojkoncepciji,nisu

postalaintegralnideograđanskogstatusasvedoXXveka(kadado-lazi do izražaja problem socio-kulturnih razlika). Ključna odlika



102


modernogugovorajestedajetodogovorizmeđuljudikojisuslo- bodniijednakiustatusu,alinenužnoiumoći(Marshall1994:20).Postojeograničenjateorijeegalitarizmakojaproizilazeizčinjenicedaonaparalelnodelujenapoljugrađanstvainapoljuekonomskog

sistema,sarazličitimkonsekvencama(Marshall1994:39).Premda jeMaršalova tipologija bila višestruko kritikovana,omogućilajeslojevitijeinterpretiranjedruštvene(ne)jednakostiisa -

gledavanje međusobne nekonzistentnosti države i društva: dok sugrađanipolitičkijednaki,onimogubitinejednakisocijalno,ekonom-

skiipopitanjumoći.Maršalovaanalizajepružilauvidupostojanjedvekoncepcijemodernedržavekojepočivajunarazličitomshvatanju poretka.Socijalnapravanisusamo„narednistupanj“građanstvaveć

otvarajupitanjesocijalnejednakostikaonormativnuobavezuliberal-no-demokratskedržave i uslovnjene legitimnosti. Centralna idejademokratijejepotragazaboljom,potpunijomdemokratijom(Dryzek2000:80),aciljprosvetiteljskogprojektajeemancipacija,oslobađa -

nječovekaod„nepunoletnostinjegovograzuma“uKantovom(Kant,I.)određenju.Ukolikoemancipacijapodrazumevada„ljudikaopo-

sledicutogabirajuikontrolišudruštveneuslovesopstvenihživotadomogućegmaksimuma“,demokratizacijasetičeuklanjanjasvihfakto -

rakoji ograničavaju ljudsku emancipaciju (Bohman1996:11).Taargumentacijajenalinijidržaveblagostanja,gdesuisocijalnapravauslovlegitimnostiporetka,nesamocivilnaipolitička,štoimavažneimplikacijezapreraspodelumaterijalnihinematerijalnihdobara.Sadrugestranejekapitalističkadržavakompetivnosti.

Drugiintegrativniprincipmodernihdržavajenacija.Načinnakojinacijaguriraukonstelacijiformiranjamodernedržaveodznačaja je za razumevanjemnogih savremenih procesa.Kada su

srušenedruštvenehijerarhijebaziranenatradicijiinasledstvuuzojačavanjeindividualizma,procesmodernizacijejezahtevaointen-

zivnijiiafektivnijioblikintegracijeodsamoggrađanstva.Menjaseuloganacijekaopretpolitičkogentitetaionazadobija„konstitutiv -

nuuloguuodređivanjupolitičkog identitetagrađanaudemokrat-skojzajednici“(Habermas2002:36).Formiranjemodernih,naci-onalnihdržavapredvodiojejedanvećinskinarodkojijepreuzimaouloguustavotvorca.Onikojinisučiniliustavotvornuvećinumogli

sudasepotčinevećiniibuduasimilovani,ilidapružajuotporkojiu krajnjoj liniji vodi separaciji manjinske zajdnice ili borbi za



103


/ 2 0 1 1

sopstvenudržavu(Podunavac2001:140).Kakobirazdvojilanacio -

nalitetodgrađanstva,HanaArent(Arendth,H.)sezalagalazauspo-

stavljanje političkog poretka na republikanskim osnovama, na principimalegalnostiijavnimgrađanskimvrlinama.Nacijagrađana

neizvodisvojidentitetizzajedničkihetničkihikulturnihsvojstava,nego izprakse građana koji aktivno vrše svoja građanska prava,takodagrađanskirepublikanizampretendujedaraskinesaidejom pripadanjapretpolitičkojzajednicikojaseintegrišenaosnovuza- jedničkogporekla,tradicijeijezika(citirajućiRenana(Renan,E.),Habermas2002:37).Međutim,odnosdržaveigrađanaostajetakavdatražidodatnuposredujućustrukturukojaćeobezbediti(kulturnu)homogenostidruštvenukoheziju.

Obziromdajevećinamodernihdržavaobuhvatalateritorijesaheterogenimstanovništvom,bilojepotrebnocentralizovatiista- bilizovativlastrastućihdržavnihaparata.Pomenutuulogumoglajedaodigrasamocentralizovanadržavaoblikovanapoprincipujednedominantnenacijeikulture,štojepodrazumevalohegemonijune-kihnacionalnihgrupanasuprotdrugimslojevimastanovništva.Sazapadanjemmodernedržaveukrizupostajeočiglednodanijeupot - punostimogućerazdvojitinjenoopravdanjeodmitaozajedničkom

poreklu.Stimuvezijavljasenacionalizamsavremenihdržavakojenemogudaobezbedekohezijunatemeljuopštihgrađanskihvrlina.Egalitarnistatusgrađanautomkontekstunijemogaodabudedoslo-

vanisveobuhvatan,jernisusviljudinaodređenojteritorijidobijalistatusgrađana.Sadrugestrane,tajprocesjerezultiraoproblematič-nimodnosimapremadrugimnacijamaigrupama,kakounutartakoiizvanvlastitihgranica,sakojimajeuspostavljenodnoskonkuren-

cijeilisukoba.

Modernadržava jehomogenizovananaprincipimamodelazajedništvapoosnovuporekla,kojiuokvirujeuniverzalnistatuspoosnovugrađanstva.KakonaglašavajuJ.KišiI.Hont(Hont,I.),pri -

rodanacionalizmajeantinomična:onjeegalitaranuokivirimanaci - je,alineiprema„spolja“;onje„strategijauslužbiidentitetadrža-vljana, ali je istovremeno neodvojivo i strategija ograničavanjaučešća“(cit.premaPodunavac2001:73).Modernaliberalnademo-

kratijaizgrađenajenatemeljimanacionalnedržavesasvojstvima

demokratičnosti–obezbeđenjepravaglasaipolitičkejednakosti,kao i liberalnosti – čuvanje sloboda i prava građana (Podunavac



104


2001:86).Međutim,stanovništvoodređeneteritorijenakojojseus -

postavljasuverenavlastputemkonstitucionalnihokviravišestruko je,krozistoriju,podeljenopomnoštvuosnova,štobivapotiskivanonacionalnimkulturamaiideologijama.Doksenapočetku„borbaza

razlike“prevashodnoodnosila naosećanjeuskraćenosti političkeravnopravnostiielementranihpolitičkihpravamanjinskihgrupaižena,danasseterminpretežnoupotrebljavadaoznačijedanpriličnodrugačijifenomen:grupnapravakojasezahtevajupoosnovukul-turne ilinacionalne različitosti, kao i pokrete nacionalnogsamo-opredeljenja.

Pretpostavke politike razlika i tolerancija

IzperspektiveMaršaloveteorijegrađanstva,zahtevizapri-znanjem i uključivanjempluralističkih identiteta i garantovanjemnjhovihcivilnih,političkihisocijalnihpravamoguseshvatitikaoočekivanirazvojsituacijepremašemiproširivanjaegalitarističkihtežnji.Promenamastrukturamoćisamodernizacijomdošlesudoizražajanepravilnostiuširenjuidistribucijisocijalnihpravauodno -

sunacivilnaipolitička,takodaskupineoštećenetakvimrazvojem

događaja,poputžena,manjinaidrugih,nastojedaseizborezasta -tus„doslednijejednakosti“.Problemnastajeuodnosunaliberalnu paradigmukojaprepoznajesamoindividualna,univerzalnaprava,takodazahtevikojidolazesapozicijepolitikerazlikedelujunaru-

šavajuće. Postavljasepitanje univerzalnosti socijalnih prava, presvegaekonomskih,kojapostepenobivajuisključenaizuniverzalnihkoncepataslobodeijednakosti. 7Dabismorazumelizahtevepolitikerazlikeuodnosunaliberalnedemokratije,najprećemoodereditipo-

jampolitikerazlikeitolerancijeiobjasnitinekolikokoncepcijapri-znanjakojenuderazličiteinterpretacijespora.

7 Ženevska konvencijaiz1864.godineiUniverzalna deklaracija o ljudskim pravima,sastavljenapouzorunadokumentizFrancuskegrađanskerevolucije,usvo- jenanaGeneralnojsedniciUN-a1948.,predstavljajupravneosnovekonceptaljudskih prava.Upočetkuseinsistiralonatomedasuljudskapravanedeljivaidaobuhvatajugrađanska,politička,ekonomska,društvenaikulturnaprava.Ipak,kasnijejedošlodo podele na Sporazum o građanskim i političkim pravima i Sporazum o ekonomskim,

društvenim i kulturnim pravima.Zapadna,liberalno-demokratskadruštvasusezala -galadapolitičkaiekonomskapravabuduodvojenaudvarazličitasporazuma,jersuekonomskapravadostignućailiaspiracijepotomtumačenju,neprava.



105


/ 2 0 1 1

Politika razlika obuhvata sistemske zahteve pluralističkihidentitetakojideleiskustvopolitičkenepriznatostiiteškoćeidenti-kovanjasavladajućimporetkomikulturom,aliinjihovmeđusob-nidijalogisukob.MekBrajd(McBride,C.)razlikujedvaoblika

priznanja:onokojejeokrenutosebi,okupiranorazlikamaiautentič-nošću,sajednestrane;sadrugestrane,egalitarnopriznanjekojese pozivanaunivrzalnevrednostijednakostiiravnopravnosti(McBri-de2005:514).Zahtevidarazličitostibudunormativnoprepoznatei priznate ispostavljaju se u cilju obezbeđivanja prava na slobodu, jednakost,samoopredeljenjeiparticipacijuuodlučivanju.Savreme-nedemokratijezahtevajuopštujednakostpredzakonom,alipotreb-

nojedasebemožemodadoživimokaoautorezakonakojinasoba-

vezujunaposlušnost(Taylor1992:ix);tojeosnovasaglasnostikoja je,kaoštojevećpojašnjeno,suštinalegitimnostisavremenihdrža-va.Postavljasepitanjekojavrstazajednicemožedaseizgradinatemeljupluralizmanjenihpripadnikaikakodržavatrebadasepo-

stavipremazahtevimadaobuhvatisvupolitičkusloženostpolitič-kihsubjekatakojejepotrebnoobjedinitinekimokviromkojipočivanabaremminimalnomzajedništvu.

Odgovormodernedržavedošaojeizpretpostavkeouniver -

zalnosti(pravnog)okvirakojimseregulišumeđusobniodnosidrža-veigrađana:„Poštoseobičajnosnazajednica,kaoštojevećnazna-čeno,integrišenaosnovuzajedničkogporekla,tradicijeijezika,toondaznačidapolitičkazajednicanemožesvojidentitetizvoditiizzajedničkihetničkihikulturnihobeležjasvojihčlanova,tj.dasenjenikonstitutivniprincipinemogudovoditiuvezusakulturno-et-ničkimterminima(Divjak2007).Iztakvepretpostavkenužnoslediminimalni,formalniokvirfunkcionisanjasavremenedržaveipret -

postavkaonjenojnužnojneutralnostiuodnosunarazlikekojedola-zepoosnovuetničkepripadnosti,religijskog,etičkogopredeljenja,ilinekogdrugogkriterijuma,jeruniverzalninormativniokvirpred-stavljaimperativ.Individualističkalogikaliberalnedržavedržidasekulturno-etničkegrupenemoguposmatratikaointeresnejediniceidabisvakadrugainterpretacijaznačilanarušavanjepretpostavkinakojimaporedakliberalnedržavepočiva.Uliberalnojdemokratiji,građanisvojapravastičuneposredno,stoganikakvavrstakulturne

ilietničkepripadnostinemožebitiposrednikusticanjuiobezbeđi-vanjuindividualne autonomije.Liberalni odgovornapitanjekoja



106


vrstazajednicemožedaseformirautimuslovima,adaipakodržisvojulegitimnost,dat jekonceptom tolerancijekoja seosiguravazajedničkimkonstitucionalnimporetkomiosobitomvrstomgrađan -

skekulturekojaproizilaziizprincipaneutralnosti.Boumanrazliku-

je„negativnu“,odnosno„slabu“tolernacijuod„pozitivne“ili„jake“tolerancije, karakterističneza deliberativne demokratije (Bohman2003:758).

NultikoncepttolerancijezastupaČandranKuktas(Kukathas,C.),kojismatradabilokakvopriznanjeposebnosti,poredzagaran-

tovanihindividualnihprava,narušavastabilnostdržaveiobezbeđi-vanjeosnovnihprava.Kuktaszapravoodustajeodtolerancije,jerdržavanebitrebalodasledi„kulturneintegracije“niti„kulturniin-

ženjering“,već„politikuravnodušnosti“premamanjinskimgrupa -ma(Kukathas2003:15).Tostanovištejesvojstvenolibertarijanskojškoliliberalneteorije,akonceptignorisanjazapravoinijenekinovodgovornazahteve„demokratijerazlike“(Dryzek2000).Podseti-mosebritanskogpremijera,kojismatradajeaktuelnostanjeuVeli-kojBritanijirezultat„pasivnetolerancije“razlikakojesuzatim„re-zultirale“izolacijomiseparacijomgrupa,čakiterorizmom.Odgovorliberalnedržavenazahtevemanjinačestosesvodioupravonajed -

nostranouspostavljanjezahtevailiindiferentnost.Ukolikodetaljni- jepogledamosamgovor,možemodaprimetimosličnonapuštanje principa tolerancije.Bilo kakvouzimanjeuobzirdrugestrane ilidijalogajeizostalo,ajedinopreostalojestenužnostdobrovoljneasi -milacije.Uokvirimajavnesferevećinapitanjakojasetičupolitikerazlikenisudobrodošla,jerpoliberalnojdenicjitonijeprostorgdeonatrebadabudurazmatrana.Saliberalnestrane,polaziseodsta -

novištvadajejavnasferaneutralna,aliisamanjenaformaprethod-

nojekonceptualizovanapopretpostavkamaliberalizma.Principtolerancijejenužnozavisanodnekognormativnogokviraiodređenogshvatanjadobrogporetka,kojimuobezbeđujesadržajigranice.Moguseizdvojitičetirioblikatolerancijekojasuorganizovanapremastepenuiuodnosunakoncepcijedobrakojasezastupaju(Forst,2008).Najprimarnijistupanjtolerancijejedozvola( permission),kojasebaziranapostojanjuautoritarnevećinekojadajedozvoluzastupnicimadrugačijihkoncepcijaili,rolsovskireče-

no,drugačijihobuhvatnihdoktrina(comprehensive doctrine)daživeu skladu sa svojim ubeđenjima u okviru iste političke zajednice.



107


/ 2 0 1 1

Naredni stupanj je koegzistencija (coexistence) dve„strane“,odno-

sno vrednosne ili kultrune orijentacije. Ovaj stepen tolerancije je

takođeminimalan:postojisaglasnostolegitimnomzalaganjusvakegrupezasvojeciljeve,alizarazlikuoddozvole,nijednagrupanije

manjinaikarakterišeihpribližnireciprocitetmoći.Treće,dodatno proširenoiojačanoshvatanjetolerancijezasnivasenauvažavanju(respect ),gdestranerecipročnopoštujujednadrugu,bezfavorizo-

vanja (Wheale 1985;Forst2002). Poslednji, najpotpuniji stupanjtolerancije jeste uzajamno poštovanje (esteem),kojepodrazumevazahtevnijinivouzajamnogpriznanjanegouvažavanje,uključujućiiodređenistepenpriznavanjavrednostisuprotnihnašim.KaojedanodzastupnikaoveteorijenavodiseDžozefRac(Raz,J.),kojijeu

svompriloguzaknjiguOpravdavanje tolerancije. Konceptualna iistorijska perspektiva obrazložioprinciptolerancijekojisezasnivanaprigovoruMilovom(Mill,J.S.)„principupovrede“(harm princi- ple).Poredliberalnogshvatanjatolerancijekojaseoslanjanalozo-

juDžonaLoka(Locke,John)mogućejedenisatiidrugoshvata-

njetolerancijekojasezasnivanashvatanjimaprosvetiteljaPjeraBejla(PierreBayle)kojućemoobrazložitineštokasnije.Onanudidrugačijipoglednaneutralnost.

Modernaliberalnadržavakojapočivanaprincipugrađanstvaisuverenostisvojprojekat,kaoštosmonapomenuli,realizujepod pretpostavkamauniverzalnosti i neutralnosti.Sa stanovišta kritič-kogpristupa,tojenajproblematičnijepolazišteliberalnekoncepci -

je.Naime, kritika liberalnedržave se odnosina unutrašnjuproti-vrečnostliberalizmakojisesastojioddvadiskurzivnanivoa,odkojihjejednodoktrina,učenjekojepotičeizXVIIveka,adrugoje političkateorija,shvatanjepolitičkogporetkakojesenemožejed-

nostavnoizvestiizdoktrinekojajezastupljenaudruštvukaodomi-nantnapolitičkakultura.8Iztedvostrukostiliberalizamobezbeđujesvojuprevlast,pretpostavljajućineupitnoprvenstvoindividueine prepoznajućigrupeunormativnomdiskursu.

Problemodnosapojedincaidruštvaprevazilazipolitičkute -

orijuitičeseširegobjašnjenjarazvojaljudskogdruštvaipitanjada

8 „Ipak,dugotrajnojavnoprisustvoiukorenjenostupolitičkojkulturinisu

dovoljni.Principipostajunormativnoopravdanepolitičkevrednostiukolikosuustanjudauspostaveokvirunutarkogaseodvijapolitičkora-suđivanjeipostavepragzavršenjeprinude“(Pavićević,Đ.2007).



108


liutomprocesuprimatimapojedinacilidruštvo.Debatanatutemunijeokončanajednostavnimzaključkom,aupolitičkojteorijijear -tikulisanakaoliberalno-komunitarnispor.Utomkontekstu,zahtevizapriznanjemrazlikakaoosnovompravashvatajusenadvanačina:

jedanjeproširivanjeilinadogradnjaužeg,minimalnogkonceptali- beralnedržavekojisefokusiranazaštituuniverzalnihpravapojedi-naca,adrugijeradikalnijaverzijapolitikapriznanjakojapredlažealternativnemodeleidopuštastavljanjegrupnihpravanavrhliste prioriteta.Pretpostavkaodkojekrećuobarešenjajestezaključakda pitanjezajedniceuokviruliberalnogpolitičkoguređenjanijerešenonaadekvatannačin,daliberalizamnemožedapretendujenaneupit-nouniverzalnovaženjeidaprinciptolerancijenijedovoljan.

AjrisJang(Young,M.I.)uradu Pravednost i politika razlike iznosijednoodnajizraženijihstanovištarazlike.Onakritikujepozi-tivizamiredukcionizamupolitičkojteoriji,jerseinstitucijekojebitrebalokritičkipreispitivati,uzimaju„zdravozagotovo“.Političkisubjektiseunikujuipažnjaseusmeravanaopštostiistovetnost,arazlikeseignorišu.Participativnademokratija,smatraJangova,saliberalnomteorijomdelineštozajedničko–„sklonostpotiskivanjurazlikeshvatanjemdržavnogporetkakaouniverzalnogijedinstve-

nog“(Jang2005:18).Onasmatradajepravednostglavnatemapo-litičkelozoje,alidasepažnjapritomneopravdanousmeravanaraspodelu,doksepitanjadominacijeiugnjetavanjastavljajuudrugi plan.Stoga,smatradabipažnjunormativneteorijetrebalodaprivu-

kuiproblemidonošenjaodluka,podeleradaikulture,odnosnopi -

tanjamoći.Onane razvija još jednu teoriju pravednosti, koje seuglavnomformulišunezavisnoodkonkretnihokolnosti društvenog

života,većnameravadarazvijedijaloški,racionalnidiskurspraved -

nosti(Jang2005:11).PolazištekoncepcijeAjrisJangjekritičkateorija,kojapred-

stavlja„oblikdiskursakojiprojiciranormativnemogućnostiuodre -

đenojdatojdruštvenojstvarnosti“(Jang2005:12).Onaosporava pojmovenepristrasnosti,opštegdobraizajednice,ograđujućiseodHabermasovog„prećutnogprihvatanjahomogenejavnosti“,prem -

daslediidejupravednostikojaproizilaziizHabermasovogpojma(Habermas)„komunikativneetike“(Jang2005:46).AjrisJanguka -

zujenapojamzajednice(skupina)kojiseretkorazmatra,jerpostojifokusnasistemilinapojedinca,alikojiimakonkretneposledicepo



109


/ 2 0 1 1

identitetpojedinacaipozicioniranjeupolitičkompolju.Pojedinciautomatskipripadajubrojnimgrupamaimnogeodnjihnitibiraju,nitimogudanapuste,takodaiapriorna„dodeljenost“nekojgrupimože da se shvati kao izvorugnjetavanja. Prepoznaje pet oblika

ugnjetavanja:izrabljivanje,marginalizaciju,nemoć,kulturniimpe -rijalizaminasilje.Pluralizaminteresnihgrupamožedadepolitizira javniživot,takoštogačinifragmentarnim,štoneideuprilogdemo-

kratizaciji(Jang2005:92–93).AjrisJangiznosikoncepcijupolitičkogkojapolaziodpret-

postavkedaporicanjerazlikadoprinosipotlačenompoložajumanji-na.Njenoshvatanjepolitičkogjeproširenoiporedformalnog,obu-hvataineformalninivo,nivopolitičkekulture.Premastavukoji

iznosi, ona značajno istupa iz dominantne liberalne paradigme:„Skupinenepostojeodvojenoodpojedinaca,oneprethodepojedin-

cimaudruštvujerseidentitetipojedinacadelimičnorazvijajupre-maobeležjimagrupakojimapripadaju“(Jang2005:16).Zaključu -

jemo da Jangova stoji na prilično denisanom komunitarnomstanovištu.Kaoalternativuliberalnomindividualizmuonapredlažeideal„gradskogživota“,primerdruštvenihodnosauokvirukojihse premarazlikamamožeodnositibezisključivanja(Jang2005:276).

Alternativasulokalnezajednice,kojemogubitiboljiizvorinterga-cije.Paradoksalno,iakonadrugačijimideološkimpretpostavkama,tojeupravoonoštopredlažeibritanskipremijerkonceptom„veli -

kogdruštva“.KaodrugostanovišteizložićemouticajnukoncepcijuČarlsa

Tejlora.Identitetjezanjegadelimičnooblikovanpriznanjemilinje -

govimodsustvom, kojemože dapredstavlja vid opresije (Taylor1994:25).Modernojpreokupacijiidentitetimaipriznanjemdopri-

neojekolapsdruštvenihhijerarhija,kojesubileosnovastatusaza -snovanognačasti(honour ).Umestočastiuvodisekriterijumdosto -

janstva(dignity),kompatibilnijisademokratijom.Dolazidonovogshvatanjaidentitetakojesebaziranaautentičnosti,doindividuali-zovanogshvatanjasebe(Taylor1994:28).Promenjenoshvatanjeindividueumodernojsvestibilojepovezanosapokretomromanti-zma,sakojimjeiRuso(Rousseau,J.J.)delionekeodpretpostavki. Noviindividualizamjebiovažan,jerjepredstavljaotransformaciju

društvenihstrukturauokvirukojihjeidentitetbioksirandruštve -nimpoložajem.Počinjedasenaglašavadijaloškikarakterljudske



110


prirodekojaserazvijauodnosupremaokruženju,gdesepojedinacuvekoblikujekrozdijalog(Taylor1994:32).Tajdijaloškikarakteridentitetadajepriznanjuposebanznačaj,jerotkrivadapriznanjenedolazisamoposebi,negojerezultatmeđusobnerazmene(Taylor

1994:34).Priznanjezavisiod„značajnihdrugih“(Mead,J.H.),štouovomkontekstumožedaoznačavaisampolitičkisistem.Neod -

nosisesamonadoslovnoprepoznavanjedrugačijegkulturnogiden -

titeta, nego i na prepoznavanje njegovog značaja i ravnopravnevrednosti(Wolf1994).Promenaosnovestatusadošlajezajednosauniverzalizmomishvatanjemgrađanstva,kojejenaglašavalojedna -

kodostojanstvosvihgrađanaiizjednačavanjeprava(Taylor1994:37).TejlorreferiranaMaršalovkonceptrazvojagrađanstvaiprava

kakobinaglasiodanijeizvesnodalisetoizjednačavanjeodnosilosamonacivilnaipolitičkaprava,ilijeobuhvataloisocijalna.Istovremenosauniverzalizacijompravaodvijaseidiferenci-

jacija, jersvakotrebadabudepriznatposvojojjedinstvenosti.Tadva stanovišta su zapravo komplementarna: „Univerzalni zahtevosnažujespoznavanjespecičnosti“(Taylor1994:39).Prosvetitelj-stvo je uprvi plan stavilo idejuda jesvakaindividuavredna,daljudideleuniverzalanljudskipotencijaldabuduonoštojesuida

zaslužujupoštovanje(Taylor1994:41).Tadvamodela,obarazvije-naizpojmajednakogpoštovanja,došlasuukonikt:dokjeprvizahtvaodaljudetretiramoignorišućirazlikeizastupajućihomoge -

nostkojajezapravoodrazjednehegemonijskekulture,drugiseza-lagaozaprepoznavanjeičakojačanjeposebnosti(Taylor1994:43).TejlorobrazlažesvojeshvatanjepolitikerazlikanaprimeruKvebe-ka,frankofonezajedniceuKanadikojajezahtevalazakonskareše-

njakojabipodržalaposebnosttezajednice,štojeotvorilopitanje

kakoseliberalizamodnosipremakulturnimrazlikama.TejlorseslažedajemeđunajvažnijimnasleđimamodernedržavestatusgrađanakojikarakterišeskupindividualnihpravakojasusličnaugotovosvimzemljamaZapada(Taylor1994:54).Kolek -tivnizahtevimogudadođuusukobsaindividualnimpravimailimogubitidiskriminišućipremapojedincu.TejlorsmatradasituacijauKvebekutransformišelibaralnimodel.Onnovimodelidaljevidikaomodelliberalnogdruštva,smatrajućiidasuobapopriličnoza -

snovananaodređenimkoncepcijamaotomeštačinidobarživot.Rigidnostproceduralnogliberalizmamožedapostanenepraktičnai



111


/ 2 0 1 1

onnemožedasepozivanakulturnuneutralnost,budućidajeisam„ratobornavera“(Taylor1994:61–62).

UsvomkomentarunaTejlorovtekst,Habermasprocenjujedaliseborbezaartikulaciju„kolektivnihiskustvanarušenoginte-

griteta“mogu pomiriti sa individualistički osmišljenom teorijom prava,dajućiarmativanodgovor.Kolektivnizahtevisemoguin-

terpretiratikao„individualnizahtevizadobit“,kakobibiliuskladivisateorijomprava.Podsetimo,zaAjrisJangjeupravopoistovećiva-njeproblemarazlikesaraspodelommaterijalnihdobaraproblema-tično.Ključnojerazgraničenjeizmeđu„dva“liberalizmakojeobra-zlažeVolcer (Waltzer,M.): liberalizma 1 i liberalizma 2. „Prvi“liberalizamsedržiprincipaneutralnostiiindividualnihprava,dok

„drugi“ „aktivno podržava specične koncepcije dobra“ (Taylor1994:96),čimepotencijlnougrožavaprincipeslobode.Ključnopi-tanjekojesepostavljajestedalizahteviprvogidrugogtipaproizi-lazejedanizdrugog,ilisumeđusobnonespojivi,ukoniktu.Tejlordopuštaograničavanjeindividualnihpravasaciljemdaseobezbediopstanakkuture,aliponačinuobrazloženja,njegovostanovištesemožesmestitiuokvireprošireneliberalneparadgme.

Habermassmatradadoslovnoprimenjivanateorijapravanije

slepazakulturnerazlike,testoga„sveštojepotrebnojestekonzi-stentnoostvarenjesistemaprava“(Taylor1994:97).Ispravnoshva -

tanjeteorijepravajeonokojekorigujegreškeliberalaikomunitari-sta, na čijim kritikama Habermas gradi svoju koncepciju. Odliberalnepozicijegarazlikujeshvatanjeindividuekaosocijalizova-nogpojedinca,odnosnotoštosmatranjenoblagoproširenjeneop-

hodnim(Habermas1995:850).Kombinovanjemliberalneikomu -

nitarneteorijedobija sezajedničkacivilnakulturakojapriznajei

prihvata različitosti, istovremeno obezbeđujući „neutralnu“ javnusferu(Habermas1995:849).Habermassmatradasepostojećiplu -

ralizammožeučinitiodrživimputem–ustavnog patriotizma,oblikazajedničkepolitičkekulturekojimsegrađanimeđusobnoprepozna- ju i priznaju kao pripadnici političke zajednice.Navodeći primerfeminističkogpokreta,Habermasobjašnjavakakoseuniverzalizaci - jaljudskihpravapogrešnoshvatakaoapstraktnonivelisanjerazlika.Ukolikoseispravno,demokratski,shvateosnovnaprava,nemapo-

trebedaseuvodikorekcijakojaimjestrana.Međutim,Habermasneobjašnjavakakoserazlikaizmeđuidealnogipostojećegstanja



112


moženadomestiti,odnosnokakosedogađadasepravoneshvatainesprovodiispravnoupolitičkojzajednicikojafunkcionišepoprin-

cipimaslobodeijednakostiupravnimokvirima,tedolazidougnje-tavanjaimarginalizacije.

PolazimoodpretpostavkedajestanovišteAjrisJangdobro polazištezaizgradnjukontekstualnoutemeljenepolitičkekultureidaproceduralniliberalnimodeldemokratijenijedovoljanzajednič-kiokvirzapluralističkekoncepcije.DobrovoljnaasimilacijakojuHabermasvidikaorešenje,poredtogaštonijeprihvatljivazadosle -

dandemokratskiporedak,nenudirešenjeproblemasaglasnostiimeđusobnog priznanja članova različitih zajednica umultikultur -nimdruštvima,jerneobjašnjavakakodonjegamožedoćiudatim

okolnostima.Rešenjesenemožepostićidaljimignorisanjemrazli-ka,nitinjihovimstavljanjemuprviplan.

Diskurzivna demokratija i (zajednička) politička kultura

Usamomcentruprojektaformiranjamodernedržaveleživeć pomenutaprotivrečnost,protivrečnostizmeđuprincipauniverzalnihljudskihpravaiprincipanarodnogsuvereniteta(Podunavac2001:

140). Kasnije,taprotivrečnostilidihotomijadobijavišestrukeinter - pretacijeimanifestacijekojesetičuodnosaliberalnogkonstitucio-

nalizmaikomunitarnogrepublikanizma.Šapironavodidapostojisukobdvaosnovnapristupa:agregativnekoncepcijeopštegdobraideliberativnekoncepcijeopštegdobra,alidaobeverujuukapacitetdeliberacijedavodikaopštemdobru(Shapiro2003:10).UosnovidemokratskogprocesavidimotežnjuzaonimštoRolsnaziva„jav -

nomupotrebomuma“istanovištekojezastupamonaginjepristupu

diskurzivne demokratije, oblikom deliberativne demokratije kojiimaposebnaobeležja.Dokdeliberativnademokratijaostajeudatiminstitucionalnim okvirima preispitivanja, diskurzivna demokratija problematizujedemokratskiosnoveinstitucija,saciljemnjihovogunapređenja.Osnovnopolazištejedaljudimorajudausvojepose- bannačinmišljenjadabimoglidaseudružeidonosezajedničkeodlukeuuslovimarazličitosti.Habermassmatradasepozicijadeli- berativnedemokratijerazlikujeiodliberalneiodrepublikanskepa-

radigme(Habermas1994:1),aliidarepublikanskimodelimapred -nostupoređenjusaliberalnim,budućidaseunjemučuvaizvorno



113


/ 2 0 1 1

značenjedemokratijekao„institucionalizacijejavneupotrebeumakojuzajedničkipraktikujuautonomnisugrađani“(Habermas1994:3).Deliberativnademokratijanužnonastajeizdijalektikeovadvanormativnamodelademokratijeirezultattedijalektikekojinaginje

karepublikanskomkonceptudeliberativnedemokratije,formulisankao diskurzivna demokratija, nudi prostor pregovaranja pozicijasvihpripadnikapolitičkezajednice.

Danasuglavnompostojisaglasnostotomedajedemokratija poželjan,iuzkonstitucionalnukorekciju,najlegitimnijioblikvlada-vine,jerjetovladavinaukojojnarod„vladasamsobom“,oblikko -

lektivnogsamoupravljanjaodkognemalegitimnijevlasti.Ukoliko politike razlika „imaju problem“u relaciji sa liberalizmomkoji je

objašnjennaprethodnimstranicama,kakvproblemrazlikepredsta-vljajuzademokratiju?Demokratijajezamišljenazadrugačiji dru-štvenikontekstnegoštosusavremenasloženadruštvaineposrednademokratijaširokeparticipacijeteškodajemoguća.„GrađaniustarojAtinimoždasumoglidaseokupljajuidavoderasprave,alisvepo -

slovesuumestonjih obavljaležene i robovi, takoda suoni imalislobodnogvremenanapretek,apitanjaokojimasuodlučivalibilasumnogojednostavnijaimanjestručnaodonihsakojimasesuočavaju

savremenezajednice“(Svift2008:211).Nijenikakavproblemzami-slitiidealneuslove,moždačaknizamislitiihidealno,alikakoištamogubitistvarniishoditakvogprojektaukontekstuvišestrukouslo-vljenestrukturnenejednakostiokojojsvedočeonikojeonaugnjeta -

va?Sviftsmatradajepotrebnodanaumuimamodemokratskevred-nostiisituacijuusvetukadapokušavamodazamislimodruštvokojeobezbeđujesaglasnostilojalnostsvojihgrađanauprkospluralizmukoncepcija,jertakomožemodadođemodozaključkakojavrstade -

mokratijeimanajvišeizgledadasepribližiidealnomobliku,pričemutrebavoditiračunapodjednakooaspektuprocedureipostupka,aliiosadržaju.Kadasmogovoriliotoleranciji,napomenulismodaćemosekasnijevratitinajednodrugačijetumačenjeneutralnosti.

HabermasuTri normativna modela demokratije tvrdi da sa-

vremenirepublikanci težedatumače javnukomunikacijuna„ko-munitarannačin“.„Tojeupravoonajkorakkaetičkojkonstrukciji političkogdiskursakojijaosporavam“(Habermas1944:3).Među-

tim,istuetičnostmožemopripisatiiliberalizmu,pogotovoobziromnanačinnakojiseutimokvirimaopravdavatolerancija.Naime,



114


premaneolokovskomopravdanjutolerancije,poštovanjeseukazujeindividuamakojesuetičkiipersonalnoautonomnabića,kojaimajusposobnostdabirajuirealizujuodređenukoncepcijudobrogživota.Onoštojetuvažnoištopodvlačimojestedaliberalnakoncepcija

nijeetičkineutralna,budućidatakokoncipiranaisamajesteodre-đenaetičkakoncepcija,tenjojpretpostavljamokoncepcijutoleran -

cije Pjera Bejla.

Bejlovakoncepcijatolerancijeizbegavaopravdanjekojese baziranaodređenojkoncepcijidobrogživotaiumestotogaseosla-njana„diskurzivniprincipopravdanja“(thediscoursiveprincipleof justication).Prematomprincipu,svakanormakojajeobavezujućanauniverzalnomnivou,naročitonormekojesuosnovapravnepri -

nude,morajubitiopravdanerazlozimakojisurecipročnoprihvatlji-vizasveonenakojeseodnose,kaozaslodobneijednakegrađane.Ukoliko je norma praćena jednostranim etičkim ili religioznimopravdanjem,legitimnojujeodbaciti.Kompletanargumenttoleran -

cije podrazumeva normativni aspekt koji je praćen „epistemolo-škomkomponentom“,gdeetičkiilireligioznirazlozinemogubitidovoljnidaopravdajuupotrebusile.Racionalizacijaargumentacije pomažedaseraščistedilemeokotakozvaneneutralnostiiuniver -

zalnostiliberalnekoncepcije,kaoidaseuvidiuslovpotrebandasenađebazičnorešenje.Kaddemokratijuodredimokaopostupakdonošenjapolitič-

kihodlukaikadzauzmemostanovištedajediskurzivnademokratijanajbolje rešenje pluralizma koncepcija koji otežavaju postizanjekonsenzusaiobezbeđenjelegitimnostivladavineusavremenihdrža-va,idaljesmodalekoodmodelakojibinamobezbediorešenjemnoštvaproblemakojiseuveziprimenetogrešenjapojavljuju.De-

mokratijasamaposebineobavezujenapoštovanjeilivežbanjemi-šljenjairazuma,budućidaseshvataisamokaoprocedura,činjenicadasamiljudidonosesopstveneodluke(Svift2008:213).Dosledno poštovanjepravilamišljenjaobezbedilobi,akonejednakostsvih,ondaizvesnobaremneutralnostjavnesfere.Međutim,nemanikakvegarancijedabiproširenjeparticipacijedovelodotakonečega.Svifttvrdidaje„neposrednademokratijasasvimizvodljiva“,alidatoneznačidabibilaparticipativna(Svift2008:215).Predstavničkade-

mokratija,kaooprimalnorešenje,petpostavljadanarodvladaputem predstavnika izabranih na legitimno organizovanim izborima, ali



115


/ 2 0 1 1

stojiprigovordabiračinadizabranimpredstavnicimainjihovimod-

lukamakasnijenemajugotovonikakvukontrolu.Ostajepitanjedalisedemokratijaodnosinaprocedureilinaodređenevrednostikojebisvakarazumnaosobapodržala?Kaometododlučivanja/procedura,

demokratijaobezbeđujepravoglasaisamimtim,udeouvlasti.Me -đutim,netrebazaboraviti,posebnousvetlugovorabritanskogpre-

mijera,dajenasvetuvelikibrojimigranata,izbeglicaidoseljenika,aliidrugihkategorijastanovništvapoputsiromašnihilimarginalizo-

vanih,kojimajeuskraćenoto„pravosvihprava“kojeseidanasisključivo dodeljuje po osnovunacionalne pripadnosti: državljan-

stvo.9Usvetlusvegatoga,nijepotpunoneproblematičnorećidaje pravoglasauniverzalnoljudskopravoidasviimajujednakumoguć-

nostdaparticipirajuudonošenjupolitičkihodluka.Postojemnogeprednosti i nedostaci diskurzivnogmodela.Poredtogaštopostojepreprekedasedeliberacijadiskurzivnoim-

plementiraidaobičnovodiodlučivanjuputempravilavećineume-stoidealnimkonsenzusom,postojeneprikosnoveneprednostidis-

kurzivnedemokratijekojećeječinitimodelomkojijeneophodankakobisenezadovoljavajućestanje,kojeseispoljavavelikomdis -

krepancijomizmeđučinjenicainormi,ispoljilouviduinicijativeza

reformomilinekomdrugomvrstompromenekojabiproizišlaizvoljenaroda,zanekimsveobuhvatnijimbalansom.Štaviše,bezdi - jaloškekomponentenijemogućeniimatiopštuvolju,jertekkrozdijalogstraneukomunikacijiuviđajumišljenjedrugihitakoseza -

pravoopštavoljakonstituiše(Shapiro2003:22).Diskurzivnadeli- beracjamoždanećeupotpunostizadovoljitipotreberazličitihgrupadanjihovidentitetbudepriznatujavnojsferi,alićeproblemekarak -terističnezasavremenadruštvakojisetičurazlika,učinitiprepo-

znatljivijim,obezbeđujućiuslovezaadekvatanmodeltolerancije.

Zaključak: kraj politike razlike?

DalisenakonkonferencijeuMinhenupribližavamo„krajudemokratije razlika“? Odgovor je denitivno: ne. Jedini mogućikrajpolitikerazlikebiobipostizanjesaglasnostidajedošlodopo -

ništavanjarazlogazaosećajisključenosti,nepriznatostiinepoštova -

9 Nasvetuima,ponekimprocenama,12milionaljudikojinemajudržavljan-

stvo,odnosnomatičnudržavu(Blitz,Lynch2009).



116


nja,nesamoidentitetanegoiosnovnihpravaislobodamanjinskihidrugihdruštvenihgrupauokvirimaaktuelnogpolitičkogporetka.Izakonceptatolerancijenajčešćesekrijedominacijaiisključivanje,anaprimerugovoraDejvidaKameronamitojasnovidimoučinje-

nicidaonopripadnicimadrugihkulturanegovorikaoograđanimaBritanije,premdamnogiodnjihjesugrađaniVelikeBritanijeiima -

junjenodržavljanstvo.Takvozaoštravanjeliberalnogstanovištaza- pravopredstavlja„objavljivanjerata“svimakojiserazlikuju,ionosenemožeopravdatipretnjomterorizmasakojimnemanužneveze.„Novapolitika“kojujeKameronpredstaviomožedaprekinedisku-

sijusamanjinama idaprogresivnobranisvojekonstitucionalneikulturneokvire,alitimesigurnonećeukinutinitirešitiproblemra-

zlike ipotrebezapriznanjem.Isključivanje sopstvenihgrađanauvidu„eksternogfaktora“udržavisigurnonećedoprinetinjihovojsaglasnosti i identikaciji sa dominantnomkulturom, makar ono bilodatouovakvojformipretnjebezikakvihkonstruktivnihpredlo-

gakakoćedrugačijapolitikapremamanjinamabitizamišljenainakojinačinćeseodnosiidijalogprihvatljivzaobestraneuzajedniciuspostaviti,uzevšiuobzirnoveokolnosti:dadijaloganećebiti.

Primljeno:4.avgust2011.Prihvaćeno:8.septembar2011.

Literatura

Bayle,P.(1987), Philosophical Commentar y,NewYork:Lang.Beljinac,Nikola(2009),„Politikapriznanjapartikularnihidentiteta“, Sin-

tesis I/I: 31–47.

BBC News (2004),„Racebodysnubs‘un-British’work“,(internet)dostupno na: http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/3615379.stm (pristu-

pljeno11.jula2011).Blitz,K.B.;Lynch,M.(2009),Statelessness and the Benets of Citizenship:

A Comparative Study,(internet)dostupnona:http://www.udhr60.ch/report/statelessness_paper0609.pdf(pristupljeno:1.avgust2011).

Bohman,J.(1996), Public Deliberation: Pluralism, Complexity, and De-mocracy,London:MITPress.

Bohman, J. (2003), „Deliberative Toleration“, Political Theory 31 (6):757–779.



117


/ 2 0 1 1

Cameron,David(2011),„PM’sspeechatMunichSecurityConference“,(internet) dostupno na: http://www.number10.gov.uk/news/pms-speech-at-munich-security-conference/(pristupljeno11.jul2011).

Divjak,S.(2007), „Savremeni multikulturalizam i liberalizam kao spor između dve koncepcije prava i nacije“, (internet) dostupno na:

http://www.kczr.org/download/okrugli_stolovi/01_divjak.pdf (pri-stupljeno:1.avgust2011).

Dryzek, J. (2000), „Discursive Democracy vs. Liberal Democracy“, u:SawardM.(prir.), Democratic Innovation,London:Routledge,str.78–93.

Forst,R.(2002),Contexts of Justice,BerkeleyandLosAngeles:UniversityofCaliforniaPress.

Forst,R.(2008),„Toleration“,The Stanford Encyclopedia of Philosophy,

(internet) dostupno na: http://plato.stanford.edu/entries/toleration/ (pristupljeno: 31. jul 2011).Habermas,J.(2002),„Građanstvoinacionalniidentitet:nekarazmišljanja

obudućnostiEvrope“,u:Divjak,S.(prir.), Nacija, kultura i gra-đanstvo,Beograd:SlužbenilistSRJ,str.35–47.

Habermas, J. (1995), „Multiculturalismand the LiberalState“,Stanford Law Review47(5):849–853.

Habermas,J.(1994),„ThreeNormativeModelsofDemocracy“,Constela-tions1(1):1–10.

Habermas, Jirgen (2003), „Borbe za priznanje u demokratskoj pravnojdržavi“,uGatman,E.(prir.), Multikulturalizam – ispitivanje politi-ka priznanja,NoviSad:Centarzamultikulturalnost,str.93–123.

Jang,M.Ajris(2005), Pravednost i politika razlike,Zagreb:NakladaJa-

senski i Turk.

Kukathas, C. (2003), The Liberal Archipelago: A Theory of Diversity and Freedom,Oxford:OxfordUniversityPress.

Larmore, C. (1996), The Morals of Modernity, Cambridge: Cambridge

UniversityPress.Marshall,T.,H.(1994),„Class,CitizenshipandSocialDevelopment“,u:

Turner,S.B.idr.(prir.),Citizenship: Critical Concepts. London:

Routledge,str.5–44McBride,Cillian(2005),„DeliberativeDemocracyandthePoliticsofRe -

cognition“, Political Studies53(3):497–515.Mijatović,B.idr.(2008), Pojmovnik liberalne demokratije,Beograd:Slu-

žbeniglasnikiCentarzaliberalno–demokratskestudije.

Miller,D.(2003), Blackwellova enciklopedija političke misli A–LJ ,Zagreb:Demetra–FilozofskabibliotekaDimitrijaSavića.



118


ParekhB.(2000),The Future of Multi-Ethnic Britain: Report of the Commi- ssion on the Future of Multi-Ethnic Britain,London:ProleBooks.

Pavićević,Đ.(2007),„Problemdoktrinarnepolitičkerepresijeuliberalnojteoriji“,Godišnjak fakulteta političkih nauka,Beograd:Fakultetpo-

litičkihnauka,str.29–44

Podunavac, M. (2000), „Liberalizam i multikulturalizam“, Filozoja idruštvo,XVII:77–91.

Podunavac,Milan(2010),„Politikepriznanjaipolitičkograđanstvo“, Po-litička misao47(2):37–54.

Podunavac,M.(2001), Princip građanstva i poredak politike,Beograd:Či-gojaštampaiFakultetpolitičkihnauka.

Post,R.(2006),„DemocracyandEquality“, Annals of the American Aca-demy of Political and Social Science603(1):24–36.

Raz,J.(1987),„Autonomy,Toleration,andtheHarmPrinciple“,u:Gavi -son,R.(prir.), Issues in Contemporary Legal Philosophy,Oxford:ClarendonPress,str.155–175.

Shapiro,I.(2003),The State of Democratic Theory,PrincetonandOxford:PrincetonUniversityPress.

Svift,A.(2008), Politička lozoja,Beograd:CLIO .Takaki,R.(1993),„Multiculturalism:BattlegroundorMeetingGround?“,

Annals of the American Academy of Political and Social Science

530(1):109–121.Taylor,C.(1994), Multiculturalismand„ThePoliticsofRecognition“,u:Gutman,Amy;Taylor,C.(prir.), Multiculturalism: Examining the Politics of Recognition,PrincetonNewJersey:PrincetonUniversi-tyPress,str.25–75.

TheObserverEditorial(2011),„Multiculturalism:MrCameron’scrudeca-ricaturesolvesnoproblems“,(internet)dostupnona:http://www.guardian.co.uk/commentisfr(pristupljeno:1.avgust2011).

Weale,A.(1985),„Toleration,IndividualDifferences,andRespectforPer -sons“,uJ.HortonandS.Mendus(prir.), Aspects of Toleration,Lon-

donandNewYork:Methuen,str.16–35.Wolf,S.(1994),„CommenttoCharlesTaylor’s‘Thepoliticsofrecogniti -

on“,u:A.Gutmann(prir.), Multiculturalism,NewJersey:PrincetonUniversityPress,str.75–85.



119


/ 2 0 1 1

Sanja Petkovska

DEMOCRACYANDPOLITICSOFDIFFERENCE–THROUGHTHEPRISMOFCURRENTSITUATION

Summary

Theproblemsofdifferenceandidentityarearticulatedintheformofadisputestartingwiththeestablishmentofliberaldemocraciesandbecomingmoreandmoreintense:adisputeaboutthewaythepoliticalcommunityisestablishedanddefendedinconnectiontotheissueofrelationbetweentheindividualbeingandthecollective.ThepaperanalyzesthelatestreectionsofEuropeanpolicytotheprob-lemofdifferencesandthelikelihoodofthesisabouttheendofmulticulturalismheardafterthesecurityconferenceinMunichtoberelevant,bytheexplanationofthegenesisoftheproblemandareviewofofferedsolutions.Additionally,paper

explainsthenotionofmodernstatebytheprinciplesofcitizenshipandnationinrelationtothequestionsofidentityanddifference,withspecialaccentonconceptsofneutralityandtoleranceasakeyspotsisthisdebate.Inconclusion,papersumsupthereasonswhythegapproblemcannoteasilybeovercomeandhowdiscursivedemocracycanpotentiallybeadifferentfuturefocusofthedispute.

Key words:Politicsofdifference,pluralism,thecitizenshipprinciple,na-tionalism,toleranceanddiscursivedemocracy.



Documents

Sanja Petkovska, Demokratija i politika razlike-kroz prizmu aktuelnog stanja