Savremeni privredni sistemi Ekonomski fakultet

IVAN VUJAČIĆ

Savremeni privredni sistemiEkonomski fakultet

GLOBALIZACIJA IV

• Ipak, ustanovljena je jedna relativno trajna podela sveta – na imperijalne sile i kolonije ili

• na Centar i Periferiju

• Ova podela ostaće sa nama do danšnjih dana i iz ovog konceptualnog okvira pojaviće se teorija zavisnosti ili dependencije .

• Ova teorija biće popularna u Latinskoj Americi i među novom levicom do početka 1980-ih godina.

2014 Ivan Vujačić 2

GLOBALIZACIJA 1V

• Kao što smo imali prilike da vidimo, sistem centra i periferije je kompletiran u eri imperijalizma.

• Kao što smo već napomenuli u prethodnom izlaganju, struktura svetske privrede je ostala relativno postojana kada su u pitanju odnosi centra i periferije pred II svetski rat i to bez obzira na velike promene u njenom centru.


USPON SISTEMA CENTAR -PERIFERIJA

Centar Periferija4/5 svih primarnih proizvoda

2/3 svih industrijiskih proizvoda


GLOBALIZACIJA 1V


• Vremenski period: Od kraja II svetskog rata do sloma komunizma 1989. godine

Osnovne karakteristike:• Posleratni period je počeo sa rekonstrukcijom

zapadnih privreda i usponom komunizma i uspostavljanjem dva bloka.

• Zapad su predvodile SAD koje su iz rata izašle najsnažnije sa društvenim proizvodom koji je bio 27% svetskog društvenog proizvoda(GDP) u 1945.

GLOBALIZACIJA 1V


• Došlo je i do pojave Trećeg sveta usled dekolonizacije. Ovu grupu zemalja čine uglavnom siromašne zemlje.

• Javio se problem razvoja - sustizanja razvijenog sveta

• Postavlja se pitanje, koji poltički i ekonomski sistem može dati bolje i brže rezultate

II NASTANAK HLADNOG RATA I POJAVA TREĆEG SVETA

ZAPAD KomunističkiBlok

Treći svet


GLOBALIZACIJA 1V

•Vremenski period: od 1990. do danas

•U poslednje dve dekade 20. veka, svedoci smo stvaranja temelja veće povezanosti svetske privrede i stvaranja takozvane trijade.

•Visoke stope rasta na Zapadu, dalja integracija Evropske Unije, kombinovano sa usponom Azije kao ekonomskog džina doveli su do znatnog uvećanja svetske trgovine.


GLOBALIZACIJA 1V

•Visoke stope rasta od 1950. i sve snažnija globalizacija dovele su do toga da svetska trgovina poraste 20 puta, odnosno 3 puta više od proizvodnje industrijskih dobara.

• Sada se govori o “trijadi” Severne Amerike, Evrope i Istočne i Jugoistočne Azije.


III USPON GLOBALIZACIJE I AZIJE

SEVERNAAMERIKA

EVROPSKAUNIJA

AZIJA


SVET BDP proizvod u milionima $ US

2013 (izvor – MMF – 2008)


• 1United States 14,441,425• 2 Japan 4,910,692• 3 China 4,327,448• 4 Germany 3,673,105• 5 France 2,866,951• 6 UK 2,680,000 7 Italy 2,313,893• 8 Russia 1,676,586• 9 Spain 1,601,964• 10 Brazil 1,572,839• 11 Canada 1,499,551• 12 India 1,206,684• EU 18,000,000• World 64,000,000

SVET BDP per capita $ US

- Rang (izvor – MMF – 2008)


• 13 United States 47,440• 14 Belgium 47,289• 15 Australia 46,824• 16 France 46,037• 17 Kuwait 45,920• 18 Canada 45,085• 19 Germany 44,729• 20 UK 43,734• 21 Italy 38,996• 22 Singapore 38,972• 23 Japan 38,457

BDP per capita $ US - Rang (izvor – MMF – 2008)


• 52 Russia 11,807

• 53 Venezuela 11,388

• 54 Turkey 10,479

• 103 Cape Verde 3,464

• 104 China,P.R. 3,259

105 Iraq 3,007

• 106 Congo R. 2,952

• 72 Serbia 5,596

• 70 Panama 5,904

SVET GDP ISTORIJA I SADA


(izvor – MMF – 2008)GDP EU i pojedinačne zemlje


SVET BDP proizvod u milionima $ US

(izvor – MMF – 2013)


• 1United States 16,799,700• 2 China 9,181,377• 3 Japan 4,910,6923 • 4.Germany 3,635,959• 5 France 2,737,361• 6 UK 2,535,761 • 7.Brazil 2,380,000• 8 Russia 2,118,006• 9 Italy 2,071,955 • 10 India 1,206,684• 11 Canada 1,825,096• 12 Australia 1,505,277 • 13 Spain 1,358,687• EU 17,371,618 • World 73,982,138

SVET BDP per capita $ US

- Rang (izvor – MMF – 2013)


• 9 United States 53,101• 17 Belgium 45,383• 5 Australia 64,863• 20 France 42,999• 12 Kuwait 47,639• 10 Canada 51,989• 18 Germany 44,999• 23 UK 39,567• 26 Italy 34,714• 8 Singapore 54,775• 24 Japan 38,491

BDP per capita $ US - Rang (izvor – MMF – 2013)


• 50 Russia 14,818

• 58 Venezuela 12,472

• 65 Turkey 10,815

• 103 Cape Verde 3,464

• 83 China,P.R. 6,747

• 84 Peru 6,674

• 118 Congo R. 3,295

• 88. Ecuador 5,968

• 89 Serbia 5,906

SVET GDP


GLOBALIZACIJA 1VGDP PPP IMF 2013

1. United States 16,799.7

2. China 13,395.4

3. India 5,069.2

4. Japan 4,698.8

5. Germany 3,232.6

6. Russia 2,556.2

7 Brazil 2,423.3

8. U.K. 2,390.9

9. France 2,278.0

10. Mexico 1,842.6

11. Italy 1,807.8

12 South Korea 1,666.8

13. Spain 1,391.4

World 86,995. EU 16,799


GLOBALIZACIJA IVGDP PPP PER CAPITA IMF 2013

6. United States 53,101

9. Canada 43,472 \

10. Australia 43,073

15 Germany 40,007

21 United Kingdom 37,307

22 Japan 36,899

23 France 35,784

31 Italy 30,289

33 Spain 29,851

58 Russia 17,884

93 China 9,844

83. Serbia 11,269 between Libiya and S. Africa


GLOBALIZACIJA 1V

• Kao što se može videti iz ovih primera – Nominalni i PPP – purchasing power parity ( paritet kupovne moći) daju različite rezultate.

• Nominalni zavisi i od tekućeg deviznog kursa.

• Kursevi mogu biti apresirani ili depresirani. To možemo sagledati kroz paritet kupovne moći.

• Povećanje nominalnog GDP-a odražava i inflaciju ako radimo sa tekućimk cenama. Potrebno je iskoristiti deflator ukoliko je to slučaj.

• Pa ipak, nominalni GDP na daje u određenoj tački snagu jedne privrede mereno prema drugim privredama.

•


GLOBALIZACIJA 1V

• PPP GDP nam daje pre svega unutrašnju kupovnu moć i veličinu privrede sa tog aspekta.

• Ovaj pokazatelj favorizuje manje razvijene zemlje jer je u njima cena radne snage manja.

• Pošto je veliki deo razvijenih privreda sačinjen od uslužnih delatnosti ovo se odražava na ocenu GDP-a razvijenih (naniže) i nerazvijenih (naviše).

• Ostaje i metod konstatnih cena izražen u konstatnoj valuti, to jest u dolarima $ neke izabrane godine.

• Ovo takođe stvara metodološke probleme, ali daje nam istorijisku predstavu o redovima veličina.

• 2014 Ivan Vujačić 21

GLOBALIZACIJA 1V

• Big Mac Index – kao mera PPP.

• Koliko proizvoda ulazi u Big Mac ?

• Osnovna ideja je da bi dugoročno cene morale da se izjednače preko realnog kursa.

• U stvari ovaj index nam služi da skraćenom metodom ocenimo da li je kurs neke valute u odnosu na $ potcenjen ili precenjen.

•

• 2014 Ivan Vujačić 22

GLOBALIZACIJA 1V


SVET: GDP ISTORIJA I SADA


Per capita BDP u konstantnim $ iz 1990.


SVET: GDP ISTORIJA I SADA


GLOBALIZACIJA 1VUSPON KINE (CRVENA LINIJA – RAST STANOVNIŠTVA U MILIONIMA.

ŽUTA LINIJA % SVETSKOG GDP-A MEREN PPP METODOM)


GLOBALIZACIJA 1V

• Kada smo već govorili o Trijadi – pogledajmo je malo bliže.

• Pogledajmo sada strukturu interregionalne integrisanosti. Kako?

• Pogledajmo sada koliki procenat svetske trgovine otpada na ove regione?

• Koji procenat trgovine se odvija u okviru tih regija ?


GLOBALIZACIJA 1V

•Ove strukture se menjaju, ali sporo.

•Sledeći podaci su iz prve polovine 2000-ih.

• Podaci o stranim direktnim investicijama su, takođe, važni. Njih ostavljamo za drugi put kada strane direktne investicije budu tema.


GDP I TRGOVINA

• U svetskoj trgovini Severna Amerika čini oko 16%, EU oko 45 %, a Istočna i Jugoistočna Azija oko 24% ukupne svetske trgovine.

Učešće u svetskoj trgovini

16%

45%

24%

15%

Severna Amerika EU Azija Ostali2014 Ivan Vujačić 30

INTER-REGIONALNA TRGOVINA EU

• EU trgovina - 66% u okviru EU. EU 10% svoje trgovine obavlja sa Severnom Amerikom i oko 7% sa Azijom

EU Trgovina

66%10%

7%

17%

EU Severna Amerika Azija Ostalo


INTER-REGIONALNA TRGOVINA

• Azija je druga po veličini trgovinska regija. 33% njene trgovine se odvija inter-regionalno - oko 20% sa Severnom Amerikom i oko 17% sa Evropom.

Azija Trgovina

33%

20%17%

30%

Interno Severna Amerika EU Ostalo


INTER-REGIONALNA TRGOVINA

• Severna Amerika obavlja oko 40% svoje trgovine interno sa podjednako raspodeljenom spoljnom trgovinom između Evrope i Azije (sa oko 20%) i oko 15% sa Latinskom Amerikom.

Severna Amerika Trgovina

40%

20%

20%

15%5%

Interno EU Azija Latinska Amerika Ostali2014 Ivan Vujačić 33

GLOBALIZACIJA 1V

• Vratimo se fenomenu globalizacije

• Postoje brojne definicije koje ovaj fenomen posmatraju sa specifićnih aspekata.

• Kulturoloških – McWorld versus stvaranje univerzalnih vrednosti

• Socijalni – nejednakosti i siromaštvo versus prosperitet

• Ekonomski – Efikasnost versus outsourcing

•Ne zaboravite – da je globalizacija društveni odnos.


GLOBALIZATION

• Pod globalizacijom podrazumevamo stalno rastuću povezanost u ekonomskoj, političkoj i društvenoj sferi koja sa svoje strane proizvodi nove oblike ponašanja, nova pravila i nove procedure koji dalje stvaraju sve veću dinamiku i brzinu interakcije.


GLOBALIZACIJA 1V

•Da li Globalizacija može propasti ?

•Naravno, jer je prva moderna globalizacija propala.

•Keynes – opis globalizacije pred I svetski rat u knjizi Ekonomske posledice mira.

•I svetski rat je bio razoran.

•Gore od toga – došao je iznenada i dugo je trajao.


GLOBALIZACIJA LEKCIJE ISTORIJE

• Prvi talas globalizacije dostigao je vrhunac neposredno pred izbijanje I svetskog rata.

Osnovni faktori:• Pax Britannica • Smanjenje protekcionizma• Ravnoteža snaga u Evropi


GLOBALIZACIJA 1V

•Tehnološki razvoj (elektrika, telefon, radio, motor sa unutrašnjim sagorevanjem)

Rezultat: najviše dugoročne stope rasta za vodeće zemlje Zapada i Rusiju. U period između 1870-1913, postojao je rekordni rast mobilnosti kapitala i rada (masovna emigracija) i veliki rast trgovine


LEKCIJE ISTORIJE

• Faktori koji su doveli do raspada međunarodnog poretka koji je vladao do 1914:

1. Imperijalno prekomerno širenje (od strane hegemona - Veliea Britanije)

2. Rivalstvo velikih sila 3. Nestabilan sistem savezništva4. Nacionalizam i pojava revolucionarnih

organizacija neprijateljski nastrojenih prema kapitalizmu


GLOBALIZACIJA 1V

HVALA


GLOBALIZACIJA 1V


GLOBALIZACIJA 1V


Documents

Savremeni privredni sistemi Ekonomski fakultet