OPLEMENJIVANJE BRESKVE

SELEKCIJA VOAKA I VINOVE LOZE

UNIVERZITET U PRITINIPOLJOPRIVREDNI FAKULTET LEAKPredmet: Opte oplemenjivanje voaka i vinove lozeS E M I N A R S K I R A DTema: SELEKCIJA VOAKA I VINOVE LOZE Profesor:

Student: Prof. dr. Bratislav irkovi

Nemanja Jovanovi Br. indeksa: 01/08Leak, 2012. god.S A D R A J1. UVOD..................................................................................................................................32. SELEKCIJA VOAKA I VINOVE LOZE.....................................................................43. INDIVIDUALNA SELEKCIJA VOAKA I VINOVE LOZE.....................................54. MASOVNA SELEKCIJA VOAKA I VINOVE LOZE.............................................115. KLONSKA SELEKCIJA VOAKA I VINOVE LOZE..............................................116. SELEKCIJA PODLOGA VOAKA I VINOVE LOZE.............................................116.1. Selekcija vegetativnih podloga....................................................................................20

6.2. Selekcija generativnih podloga...................................................................................207. ZAKLJUAK...................................................................................................................258. LITERATURA.................................................................................................................291. UVODPod naslovom oplemenjivanje voaka i vinove loze podrazumeva se agrobioloka nauna disciplina primenjenog karaktera koja, oslanajui se na genetiku, fiziologiju, biohemiju i druge naune dispiciline, izuava principe, metode i tehniku stvaranja novih pitomih sorti voaka i vinove loze, kao i njihovih podloga.Zadatak oplemenjivanja voaka i vinove loze je razrada metoda oplemenjivanja za stvaranje novih sorti koje e svojim prinosom i kvalitetom plodova zadovoljiti potroae voa i groa i preraivaku industriju. Genetika predstavlja teoretsku osnovu oplemenjivanja voaka i vinove loze. Uspeh oplemenjenih sorti voaka i vinove loze zavisi od genotipa sorte, genotipa podloge, njihovih meusobnih odnosa, uslova sredine i primenjene agrotehnike (tehnologije).

Naa zemlja ima bogatu divlju vonu floru u umskim sastojinama, kao i rasuta pojedinana stabla koja mogu posluiti kao dobar poetni materijal u oplemenjivanju, za stvaranje novih sorti i podloga, otpornih prema niskim temperaturama, sui, bolestima i tetoinama. Pored toga, naa zemlja ima velike plantae zasada s vie sorti i mnogo stabala, tako da se, usled promenljivih (varijabilnih) eklokih uslova, deavaju pozitivne somatske mutacije, koje svoja pozitivna svojstva prenose na potomstvo, te ih treba samo otkriti, izdvojiti i staviti proizvodnju na korienje.

Dananje sorte voaka i vinove loze i pored nekih izvrsnih osobina, ne zadovoljavaju u potpunosti. Potrebno je stvoriti nove sorte s boljim osobinama iji bi plodovi odgovarali promenama ukusa potroaa, koji se iz godine u godinu menja.

Iznalaenje i stvranje novih sorti voaka i vinove loze, potrebno je i zbog toga to se menjaju ne samo uslovi u kojima se gaje, nego se menjaju sistemi uzgoja, javljaju se nove bolesti i tetoine. Svim ovim novim pojavama i promenama mora se prilagoavati sortiment voaka i vinove loze. Mnogobrojnost vrsta i sorti voaka i vinove loze u naoj zemlji omoguava nam da uporednim i stalnim oplemenjivakim radom stvorimo i izdvojimo forme koje e se po svojim osobinama razlikovati od dananjih i koje obezbeivati veu i kvalitetniju proizvodnju.

Planski rad je do skoro u naoj zemlji bio dosta zapostavljen, iako za kratko vreme moe da da velike koristi u unapreenju voarstva i vinogradarstva.

Osnovni problem oplemenjivanja voaka i vinove loze je u tome to su voke i vinova loza viegodinje, u veini drvenaste, stranooplodne, heterozigotne i poliploidne biljke. Zbog toga proces oplemenjivanja voaka i vinove loze traje vie godine. Od trenutaka od kada se postavi cilj oplemenjivanja do uvoenja u proizvodnju novih sorti i podloga potrebno je da proe 15-30 godina. Stoga, nauni radnici koji se bave oplemenjivanjem voaka i vinove loze treba da predvide zahteve preraivake industrije i ukus potroaa kroz 20-30 godine.

Za oplemenjivanje je potreban visok nivo znanja, dugotrajan sistematski i timski rad kadrova i razliitih specijalnosti (genetiara, fiziologa, biohemiara i dr.)2. SELEKCIJA VOAKA I VINOVE LOZESelekcija (odabiranje) je u oplemenjivanju voaka i vinove loze najvie primenjen metodski postupak. Selekcijom poinje i njome se zavrava proces oplemenjivanja. Njome se biraju najbolji klonovi odreenih pitomih sorti voaka i vinove loze za gajenje ili kao poetni materijal u oplemenjivanju. Selekcijom se biraju najbolji tipovi u prirodnim pupoljcima voaka za podloge, pa i za gajenje, kao to moe biti sluaj kod oraha vinogradarske breskve, pitomog kestena i dr.

Selekcija voaka i vinove loze treba da je organizovana, metodski razraena i sistematski izvedena.

S obzirom na ciljeve i nain izvoenja, selekcija voaka i vinove loze moe biti razliita. Selekcija voaka i vinove loze deli se na dve grupe: prirodnu i vetaku.

Prirodnom selekcijom (odabiranjem), priroda odabira najsposobnije individue u odreenim ekolokim uslovima. Prirodna selekcija se odlikuje razliitim stepenom prilagoavanja odreenih individua da mogu preiveti i sa uspehom se razvijati i razmnoavati u odreenim uslovima. Sve individue voaka i vinove loze koje se nisu mogle prilagotiti odreenim uslovima, uginule su, ili se nalaze u malom broju, tako da ne predstavljaju naroit znaaj za stvaranje novih vrsta i formi.

ovek je poeo da izvodi vetaku selekciju voaka i vinove loze iz prirodne populacije od pradavnih vremena, kada je u njihovim plodovima naao za sebe nasunu hranu. Kasnije, kad je u odreenim prostorima dola do izraaja vea populacija stanovnita, ovek poinje da gaji odreene vrste i forme voaka i vinove loze radi naturalne razmene, a vrlo brzo robnonovana proizvodnja uinila je da se selekciji posveti posebna panja i tako su razmnoavane one kulture koje su bile najkorisnije za oveka.

Seobe stanovnitva, koje su bile este i velike na ovim geografskim prostranstvima, doprinele su da se pojedine vrste i forme voaka i vinove loze prenesu iz jednih krajeva sveta u druge, koje su se po mnogo emu razlikovale od svog porekla. Prenoenjem voaka i vinove loze u nove sredine imalo je veliki uticaj na formiranje novih naslednih osobina.

Prema nainu izvoenja i pristupa odabiranju u cilju izdvajanja elitnog materijala za razmnoavanje i gajenje, ili kao poetni materijal za oplemenjivanje voaka i vinove loze, koriste se dve metode selekcije, a to su: individualna i masovna selekcija.

Obe metode zapoinju odabiranjem najboljih individua. Meutim, dalji postupak je razliit. Kod masovne selekcije sledea generacija nastaje slobodnim oploenjem odabranih individua. Kod individualne selekcije prate se osobine potomstva i na osnovu toga konano odabiraju najbolje individue. 3. INDIVIDUALNA SELEKCIJA VOAKA I VINOVE LOZEIndividualna selekcija se zasniva na odabiranju najboljih fenotipskih (elitnih) jedinki, pri emu se tei da se proue i njihovi genotipovi. Individualna selekcija izvodi se u prirodnim i vetakim populacijam, dobijenim ukrtanjem, kako meu

autogamnim, tako i meu alogamnim biljkama koje se razmnoavaju generativno ili vegetativno. Jedinke (fenotipovi) mogu poticati od cele biljke ili, pak, pojedinih biljnih delova (granice voaka, lastara vinove loze), koje se potom gaje i svestrano ispituju pod to ujednaenijim uslovima sredine. Individualna selekcija, kao metod oplemenjivanja ima u vinogradarstvu i voarstvu izuzetno veliki znaaj. Njome je stvoren veliki broj privredno znaajnih sorti voaka i vinove loze.

Prema nainu razmnoavanja voaka i vinove loze (da li se razmnoavaju generativno ili vegetativno) postoje dva tipa individualne selekcije:

a) individualna selekcija u irem smislu i

b) individualna selekcija u uem smislu.

Kada se individue razmnoavaju iz semena (generativno), primenjuje se individualna selekcija u irem smislu, a kada se vri vegetativno razmnoavanje primenjuje se individualna selekcija u uem smislu.

Individualna selekcija se vri na osnovu privredno-biolokih vrednosti individua i njihovih potomstava.

Kada se eli dobiti potomstvo sa izraenim pozitivnim kvalitetnim osobinama nasleenim od roditelja, proces hibridizacije i selekcije vri se u nekoliko faza (etapa):

Prva etapa se sastoji u odabiranju roditelja za ukrtanje. Tada treba poi od injenica, elje i ciljeva, voditi rauna da oba roditelja imaju izraene pozitivne eljene osobine. Zatim je potrebno napraviti plan i program hibridizacije koji treba da sadri: broj opraenih cvetova, koliinu dobijenog semena i broj proizvedenog potomstva.

Druga etapa se sastoji od: hibridizacije (ukrtanja) odabranih roditelja, uvanje plodova do berbe, vaenje i stratifikovanja semena.

Trea etapa se sastoji u setvi semena i gajenju sejanaca (biljaka) u prvoj, drugoj i narednim godinama sve do zavretka juvenialnog stadijuma.

etvrta etapa obuhvata saenje hibridnog potomstva na stalnom mestu, ili kalemljenjem na neku slabo bujniju vegetativnu podlogu, a moe i kalemljenjem na starijim stablima.

Peta etapa obuhvata individualno odabiranje najboljih jedinki i njihovo proveravanje u razliitim ekolokim uslovima, i, ako pokau eljene pozitivne bioloko-privredne osobine, prijavljuju se komisiji za priznavanje novih sorti poljoprivrednih biljaka koje se dalje prouavaju u oglednim zasadima.

Individualna selekcija u uem smislu sastoji se u odabiranju najboljih elitnih jedinki na osnovu fenotipa, koje se odmah vegetativno razmnoavaju i uporedno ispituju sa standardnom sortom ili standardnom podlogom. Znai, kod individualne selekcije u uem smislu, prouava se ponaanje klonskih (sortnih) razmnoenih elitnih jedinki u odnosu na standardne sorte u oglednim zasadima.

Selekcija najboljih jedinki oraha iz prirodne populacije moe da poslui kao primer individualne selekcije u uem smislu. Pozitivno odabrani tipovi oraha treba da se odlikuju visokom rodnou, kvalitetom plodova i prilagoenou uslovima sredine.

Odabiranje oraha otpornih prema mrazevima, koji kasnije cvetaju ili se odlikuju izraenim apomiksisom, omoguava da se rizici od mrazeva svedu na najmanju meru.

Pozitivne selekcije i standardne sorte oraha obino se kaleme na crni orah (Juglans regia) i uporedno prouavaju u oglednim zasadima.

4. MASOVNA SELEKCIJA VOAKA I VINOVE LOZEMasovna selekcija je najstariji metod oplemenjivanja voaka i vinove loze. Predstavlja metod odabiranja individua iz populacije na osnovu pozitivnih osobina, pri emu sledea generacija nastaje njihovim slobodnim ukrtanjem. Radi stvaranja boljih sorti i podloga, odabira se i prouava vei broj individua, a ne samo po jedna kao kod individualne selekcije. Potomstvo masovnog odabiranja je neujednaeno u naslednom pogledu pa u sledeoj etapi treba primeti metod individualne selekcije kao znatno efikasniji.Masovno odabiranja voaka i vinove loze moe da bude pozitivno ili negativno.

Pozitivnim masovnim odabiranjem izdvajaju se iz mase najbolje, a izbacuju sve loe individue i to kako iz zasada tako i iz prirodnih i vetakih populacija.

Masovnom negativnom selekcijom izdvajaju se individue s negativnim osobinama i izbacuju iz proizvodnje. Iz plantanih zasada u prvim godinama izbacuju se iz mase samo negativne individue koje su krljave, bolesne, ili su im plodovi slabog kvaliteta. Ovaj nain odabiranja koristi se naroito u mladim zasadima, zato to se iz mnotva individua u prvoj godini izdvajaju one koje su u normalnim zasadima najmanje zastupljene.

Ranije je bila vie u upotrebi masovna negativna selekcija, koja se, kao to smo rekli, sastoji u unitavanju negativnih jediniki u prirodnoj, vetakoj ili planskoj populaciji i u vonim i vinogradarskim zasadima. Meutim, danas se vie koristi masovna pozitivna selekcija, u kojoj se izdvajaju najbolje individue i dalje se vegetativno razmnoavaju.5. KLONSKA SELEKCIJA VOAKA I VINOVE LOZE

Klonska selekcija voaka i vinove loze je individualna selekcija koja se obavlja u populacijama vegetativno razmnoenih voaka i vinove loze. Klonska selekcija se naziva zato to se vri u okviru klona.Poto klonovi voaka i vinove loze vode poreklo od jedne voke ili okota, a vegetativno se razmnavaju, oni verno prenose svoje osobine na potomstvo. Klon svoju naslednu osobinu ne menja. Ako se sorta ili klon izloi odreenom uticaju klimatskih inilaca, ili se promeni reim ishrane, mogu se manifestovati izvesne razlike, koje se ispoljavaju sve do onog momenta dok deluju inioci koji su ih izazvali (klima, zemljite, ubrenje, rezidba i dr.), a kad prestanu s delovanjem onda se vie na klonu ne manifestuju. Takve pojave se nazivaju modifikacije i one se ne prenose na potomstvo. Prema tome, varijabilnost klonova izraena u obliku modifikacija krupnijih plodova, grozdova i bobica, bujnost biljke i druge osobine, koje mogu doi do izraaja pod uticajem nekih spoljnih faktora, nisu naslednog karaktera.

Meutim, klonskom selekcijom kod voaka i vinove loze mogu se otkriti promene na klonu (sorti), koje su nasledne i prenose se na vegetativno potomstvo. Takve promene u klonovima su mutacije, a odabiranjem u okviru klona (sorte) koji je mutirao je vrlo efikasno i predstavlja predmet klonske selekcije. Klonska selekcija je vrlo vana u voarstvu i vinogradarstvu, jer skoro itava proizvodnja voaka i vinove loze poiva na korienju vegetativnih potomaka (klonova) sorte i podloga.

Prema svrsi, klonska selekcija moe se svrstati u dve grupe:

a) klonska selekcija kulturnih voaka i vinove loze ib) klonska selekcija podloga voaka i vinove loze.

Klonska selekcija kulturnih voaka i vinove loze u zavisnosti od cilja koji se eli postii je:

a) masovna klonska selekcija

b) individualna klonska selekcija i

c) selekcija pupoljaka (klonska selekcija pupoljaka)

Masovna klonska negativna selekcija izvodi se u mladim zasadima. Tom prilikom se izbacuju iz zasada svi negativni klonovi koji su slabi, krljali, neotporni prema izvesnim bolestima i tetoinama. Selekcija u okviru klona izvodi se kada su vonjaci i vinogradi u punom rodu. Tada se odabiraju mutanti koji su nosioci novih naslednih svojstava i koji se razlikuju od ostalih klonova po nekoj osobini koja je znaajna za unapreenje proizvodnje.

Odabiranjem veeg broja elitnih voaka ili okota vinove loze u okviru klona koji je mutirao i njihovim daljim vegetativnim razmnoavanjem i viestrukim odabiranjem (viestruka selekcija) moe se dobiti potomstvo s pozitivnim privredno-biolokim osobinama.

Masovnom klonskom selekcijom stvaraju se sortno isti zasadi voaka i vinove loze, unapreuje se proizvodnja, poveavaju se prinosi i poboljava kvalitet plodova, ali je mala mogunost dobijanja novih sorti.

Individualna klonska selekcija je postupak kojim se odabrano vegetativno potomstvo (elitne voke i okoti vinove loze) gaji posebno kao nezavisan klon. Svaki pozitivni klon, odabran zbog svojih pozitivnih osobina, treba to pre vegetativno razmnoiti i gajiti u oglednim zasadima, uporedo sa izvornom sortom prouavati i utvrditi uzroke promena, jer svaka promena ne mora da je mutacija. Vrlo esto se javljaju i modifikacije koje nisu nasledne i ne prenose se na potomstvo.Individualna klonska selekcija se obavlja najmanje tri godine u toku vegetacije u raznim fenofazama razvoja voaka i vinove loze i to: u fenofazi cvetanja, zatim najintenzivnijeg vegetacionog porasta, u fenofazi sazrevanja plodova i lastara i u fenofazi zavretka vegetacije (otpadanja lia).

Individualna selekcija je efikasna ako je u pitanju takozvana totalna mutacija, to jest, kada su nasledne promene zahvatile itavo stablo ili okot vinove loze.

Korienjem individualne selekcije u voarstvu su postale mnoge vrlo kvalitetne i poznate sorte. Tako su od roze deliesa postali tamnocrveni mutanti kao to su: starkrimson, redspur, rojalred, velspur i drugi, a od zlatnog deliesa postali su: avilspur, starkspur, smuti (smoothee) koji na pokoici ploda nemaju rastu prevlaku kao to je to kod izvorne sorte (zlatni delies).Ukoliko se zapazi mutacija na celoj voki ili okotu vinove loze u vidu krupnoe, boje i oblika ploda, veih prnosa i drugih pozitivnih osobina za razliku od drugih stabala, ona se ne moe odmah uzeti s potpunom tanou, naroito ako su kalem granice od sorte kalemljene na neku vegetativnu podlogu, jer podloga moe imati veliki uticaj na odreene modifikacione promene, koje nisu naslednog karaktera. Meutim, ako se mutacije zapaze na pojedinim granama ili delovima grana, onda se one mogu uporediti s plodovima drugih grana na stablu i mogue je odrediti njihovu kvalitetnu vrednost.Osobine dobijenih mutanata, po pravilu, treba prouavati u vie razliitih ekolokih sredina (rejona) i kalemiti na vegetativnim podlogama slabe bujnosti, na primer, jabuku na M-9, kruku na dunju A itd. Ako neka vrsta nema odgovarajuu slabo bujnu vegetativnu podlogu (da bi to pre prorodila) treba kalemljenje izvriti u krunu matine sorte, kako bi se lake obavila uporedna prouavanja, mutanata i izvorne sorte.

Klonska selekcija pupoljaka sastoji se u odabiranju i vegetativnom razmnoavanju nasledno promenljivih (mutantnih) pupoljaka. Klonska selekcija pupoljaka je vrlo efikasna i esto se koristi u voarstvu i vinogradarstvu, jer veina mutacija zahvati samo pojedine delove voke ili loze. Spontana populacija nastaje spontano u prirodi, ali mogu da je izazovu i mutageni inioci. Metodom klonske selekcije pupoljaka postale su mnoge poznate sorte voaka. Od sorte jabuke ruiasti delies postale su sorte: riared, starking, redvin, topred, vance, a od jonatana su postale sorte jabuka: jonagold, blakjon, jonared i dr. Kod kruaka klonskom selekcijom od sorte klapovke odabrana je sorta starkrimson: od krasanke stvorena je crvena pase krasana, a od fertiliti sorta krupna fertiliti itd.Pri radu na klonskoj selekciji pupoljaka potrebno je da se mutirani odabrani pupoljak to pre vegetativno razmnoi i da se od njega dobije dovoljan broj individua za uporedno prouavanje.

6. SELEKCIJA PODLOGA VOAKA I VINOVE LOZE

Selekcija podloga voaka i vinove loze je vrlo znaajna. To je dugotrajan i vrlo sloen zadatak, koji se ne moe sa uspehom obaviti u toku jedne generacije, ve je potrebno vie generacija.

Odabiranje i stvaranje podloga za vinovu lozu je starijeg datuma. Poeci selekcije podloga vinove loze vezani su za pojavu filoksere dok je poetak na selekciji podloga voaka znatno kasnije. Danas se naroito vri u Engleskoj i Holandiji, kao i u drugim zemljama s naprednim voarstvom. Kod nas se na stvaranju i odabiranju podloga za vone vrste radi u Institutu za voarstvo aak, Institutu za voarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta Zemunu i Institutu za voarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.S obzirom na nain razmnoavanja podloga, selekcija moe da bude:

1. selekcija vegetativnih podloga i

2. selekcija generativnih podloga.

6.1. Selekcija vegetativnih podlogaSelekcija vegetativnih podloga ima veliki znaaj u voarskoj i vinogradarskoj proizvodnji. Vegetativne podloge kod voaka i vinove loze utiu da osobine sorte dou do punog izraaja. Voke na vegetativnim podlogama ranije prorode, obilno i redovno raaju, a plodovi su boljeg kvaliteta. Vegetativna podloga za lozu je znaajna jer je sigurna zatita od filoksere (Phylloxera vastatrix), kao i mogunost korienja zemljita slabijeg kvaliteta s veim koliinama krea.Razliite vone vrste imaju razliitu sposobnost vegativnog razmnoavanja. Neke se vegetativno ne razmnoavaju, pa prema tome, na njima se ne moe izvesti klonska selekcija. Od voaka koje se vegetativno razmnoavaju, naroito se istie jabuka i to Malus pumila var. praecox i M. paradizica od kojih su postale sve dananje vegetativne podloge za jabuku.

Dosadanjim radom na stvaranju i odabiranju vegetativnih podloga za jabuku dosta se uradilo. Meutim, i pored pozitivnih rezultata jo uvek sve podloge nisu idealne, jedne su s veim, a druge s manjim nedostacima. Tako su neke vegetativne podloge jabuke osetljvie prema izvesnim bolestima i tetoinama: na primer M 3, 5, 7 i 11; druge su neotporne prema niskim temperaturama, kao M 1, 4, 7 i 9; slabo se ukorenjaaju M 9 i 7; slabo se oivljavaju M 2, 7 i 16; osetljive prema nedostatku magnezijuma (Mg) u zemljitu: MM 106; osetljive prema suvinoj vlanosti i nedreniranom zemljitu: MM 104 i 109. Iz ovog pregleda se vidi da sve vegetativne podloge jabuke koje se danas koriste u proizvodnji imaju odreene nedostatke koje selekcijom treba odstraniti.

Za kruku je interesantna kao vegetativna podloga dunja Cydonia oblonga, koja se karakterie razliitom bujnou, kompatibilnou s raznim sortama kruaka i razliitim reagovanjem na krena zemljita. Postoje odreeni pokuaji vegetativnog oivljavanja kruaka, ali do danas nisu zabeleeni odreeni pozitivni rezultati, jer se kruka teko vegetativno oivljava. U naoj zemlji ima prirodne populacije dunje C. oblonga, koja cveta, ali ne formira plodove i esto se koristi kao iva ograda. Ova populacija predstavlja praktino neiscrpan i neispitan materijal kao podloga. Postoje i sorte dunja kao to je leskovaka i vranjska, koje se koriste kao podloga za kruku, meutim, nisu naroito dobre pa se i malo upotrebljavaju.Za ljivu, od vegetativnih podloga, danas se koristi trnoljiva (Prunus insititia), domescenka i julijanka koje inae pripadaju P. insiititini. Ove vegetativne podloge za ljivu odlikuju se velikim polimorfizmom. Zato pri odabiranju treba koristiti podloge koje su otporne prema niskim temperaturama, sui i koje imaju dobar afinitet prema sortama ljive.6.2. Selekcija generativnih podloga

Selekcija generativnih podloga je novijeg datuma i sastoji se u odabiranju genotipova iz prirodnih pupulacija u cilju dobijanja kvalitetnih podloga. Selekcija generativnih podloga po svojoj obimnosti, naini rada i svaranju pozitivnih roditelja je znatno tea nego to je seelcoka vegetativnih podloga. Ova tekoa proizilazi iz injenice da su biljke dobijene polnim putem heterogene (razliite) po svojim osobinama neujednaene bujnosti i kompatibilnosti s odgovarajuim sortama.Cilj selekcije podloga iz prirodne populacije je odabiranje matinih voaka za proizvodnju generativnih podloga. Takva matina stabla treba da budu dugovena, umereno bujna, zdrava, otporna prema mrazovima, sui, prouzrokovaima bolesti i pojavi hloroze, da su rodna, da im plodovi sazrevaju srednje pozno i sadre dosta semena dobre klijavosti, od koga e se dobiti veliki broj kvalitetnih sejanaca.

Nain izbora matinih stabala obuhvata: invertarizaciju prirodne populacije, fenoloke-pomoloke osmatranja (zapaanja) odabranih stabala, kao i ispitivanje kvaliteta semena i ponaanje sejanaca u semenitu, rastilu i u vonjaku.Za generativne podloge jabuke najvie se koristi Malus sylvestris (divlja jabuka), a vrlo retko, uglavnom u naunim istraivanjima M. prunifolia (ljivolisna jabuka), M. baccata (sibirska jabuka) i druge. Divlja jabuka, kao izrazito stranooplodna biljka, stvara veoma raznovrsno (polimorfno) potomstvo sejance. Seme za proizvodnju sejanaca treba uzimati od odabranih diploidnih matinih stabala divlje jabuke koja su umereno bujna i otporna prema niskim temperaturama i prouzrokovaima bolesti i tetoinama. Svaki plod iz kojeg se koristi seme treba da bude veliine oraha s najmanje est (6) dobro razvijenih semenki.

Za generativne podloge kruke slue divlje vrste kruke: Pyrus communis (obina kruka), P. betulaefolia (brezolika kruka), P. ussuriensis (usurijska kruka), P. amyigdaliformis (slanoploa kruka) i druge. U naim uslovima uglavnom se koristi P. communis (obina kruka), a retko i P. betulaefolia (brezolika kruka).

Obina kruka (P. communis) predstavlja vrstu koja ima mnogo formi, meusobno razliitih po nasledno-biolokim osobinama. Odreene forme ove vrste koriste se kao podloga i vrlo su osetljive na gljivina obolenja (mikroze), koja zahvataju korenov sistem, ime se smanjuje vegetativna masa i takva stabla su slabo rodna, slabe bujnosti i brzo uginjavaju. Zato je potrebno izvriti selekciju veeg broja formi kruaka koje su otporne na mikoze.

Zbog napada mikoze i suenja stabala kruka, u Sremu su iskrene relativno velike povrine zasada kruaka (iskreno je oko 300h kruaka).

Od generativnih podloga za ljivu danas se najvie koristi danarika (Prunus myrabolana). Danarika se u naoj zemlji nalazi u velikom broju populacija i s obzirom da se razmnoava generativno, svako stablo se od drugog razlikuje po veem broju osobina. Vrlo esto se u populaciji mogu nai razliite forme od depresivnih (slabih) do vrlo heterozigotnih (bujnih). Neke su ranocvetne, druge poznocvetne s razliitim karakteristikama ploda. Ima ih belih, utih, plavih i svih prelaznih boja plodova. Neke forme imaju dugu vegetaciju i neotporne su na niske temperature. Smatra se da su napogodnije za podlogu ljive forme danarike s belim plodovima. Inae, podloga za ljivu treba da ima snaan korenov sistem, odreenu otpornost na suu, bolest i tetoine.Za breskvu, kao generativna podloga, najvie se koristi vinogradarska breskva i neke sorte bresaka. Vinogradarska breskva se nalazi u vidu razbacanih pojedinanih stabala u odreenim vinogradarskim rejonima. S obzirom na spontano generativno razmnoavanje, svako se stablo razlikuje po mnogim osobinama. Ima dosta formi kod kojih se zbog samooploenja javlja inbriding i u punoj meri inbridna depresija, pa mnoga stabla imaju slab vegetativna razvoj. Ako bi se od takvih voaka uzelo seme za proizvodnju podloga, bio bi to veliki rizik i mogla bi se pojaviti u potomstvu inbridna depresija, to samo po sebi, donosi negativne posledice u proizvodnju. Prema nekim istraivaima, zapaena je pojava velikog suenja stabala bresaka u plantanim zasadima. Ovo suenje je verovatno kompleksna pojava, ali se smatra da dobrim delom dolazi i zbog depresivnih podloga, koje kasnije ispoljavaju poznu inkopatibilnost sa sortom i to se izraava u suenju stabla. Zato je potrebna selekcija formi vinogradarske breskve. Treba odabrati stabla sa izraenom bujnou i otpornou na niske temperature, kao i ona matina stabla koja daju ujednaenije potomstvo. U SAD i nekim drugim zemljama koriste se za podlogu breskve sejanci sorte elberta. Sejanci sorte elberta su ujednaene bujnosti. Ova uniformnost sejanaca sorte breskve elberte je izraena zbog toga to je ona najstarija sorta bresaka koja se jo uvek nalazi u proizvodnji ije su odreene osobine homozigotne i pogodne za proizvodnju ujednaenih sejanaca. Meutim, i elberta ima vie oblika, pa je potrebno da se selekcijom izdvoje najbolje i da se koriste za proizvodnju podloga.Generativne podloge za kajsije su, uglavnom, kajsija i ljiva. Kajsija kao generativna podloga nije najpogodnija, jer vrlo rano propada od bolesti nazvane apopleksije, pa je zato zamenjena s ljivom. Od ljiva za podlogu kajsije koriste se neke forme odreenih sorti ljiva, neke forme trnoljive (P. insititia), od kojih su najbolje beloljiva i danarika. Najvie se koristi danarika, meutim, kako je ona vrlo heterogena po svojim genetikim osobinama, podloge. Zato je neophodno da se obavi selekcija odreenih formi. P. insititia koje su kompatibilne sa sortama kajsije, koje su bujne i vitalne, tako da bi se smanjilo suenje kajsija.Generativna podloga za trenju i vinju je divlja trenja (Prunus avium) i railjka (Prunus mahaleb). Divlja trenja nalazi se u umskim asocijacijama i ima veliki broj razliitih genetikih i biolokih formi. Zato je potrebno da se odaberu one forme koje su prilagoene datim ekolokim uslovima. Kao najbolje forme divlje trenje, pokazale su se one sa svetlom i glatkom korom, iji su plodovi s bezbojnim sokom i sa takoe upotrebljava kao generativna podloga za trenju i vinju. Meutim, i railjka ima mnogo formi s razliitim bioloko-genetikim osobinama, pa je potrebno da se odaberu najpogodnije forme. Kao najpogodnija forma railjke za podlogu trenje i vinje smatra se ona koja ima sitno i okruglo seme dobre klijavosti. Sorte s krupnim plodovima i krupnim semenom su slabije klijavosti semena i stvaraju potomstvo jejednake bujnosti, to znai da su genetiki heterogene i nepogodne za podlogu.7. ZAKLJUAK

Tri osnovna cilja oplemenjivanja voaka i vinove loze: poveanje proizvodnje, poboljanje kvaliteta i smanjenje trokova proizvodnje voa i groa.Poveanje prinosa voa i groa moe da se postigne poveanjem proizvodnje po jedinici povrine i poveanjem povrina pod voem i vinovom lozom, odnosno proirenjem areala njihovog gajenja. Rad na stvaranju novih sorti i podloga u svetu je u punom zamahu. Nove, bolje sorte i podloge voaka i vinove loze i njihove pogodne kombinacije pri gustoj sadnji mogu znaajno da pomognu da se obezvede vei i redvni prinosi. Na rodnost voaka utiu nasledne osnove sort ii podloga (duina stadijuma nerodnosti, duina zimskog mirovanja, afinitet sorte i podloga, nain obrazovanja rodnih granica, graa cveta, nain opraivanja i oploenja, otpornost prema prouzrokovaima bolesti i tetoina, otpornost prema mrazu), prilagoavanje prema nepovoljnim zemljinjim uslovima i ekstremnim vremenskim prilikama i primenjena agrotehnika.

Proirenjem areala gajenja voaka i vinove loze moe znatno da se povea ukupna proizvodnja voa i groa. Stvaranje i korienje novih, boljih sorti i podloga voaka i vinove loze su najefikasniji metod za poveanje prinosa.

Poveanje kvaliteta voa i groa je drugi znaajan cilj oplemenjivanja voaka i vinove loze. Ovo je utoliko znaajnije, jer voe i groe u ishrani ljudi imaju viestruko korisno dejstvo. U poreenju sa drugim prehrambenim proizvodima voe ima veliku hranljivu, dijetoprofilaktiku i dijetoterapeutsku vrednost, zato to je vrlo bogato raznim materijama koje oveji organizam okrepljuju i osveavaju. Ono se, uglavnom, sastoji od vode, ugljenih hidrata, kiselina, mineralnih soli, vitamina, belanevina, masti, pektina, tanina, aromatinih materija, bojenih supstanci i enzima.

Plodovi svih voaka, izuzev limuna i masline, sadre znaajne koliine eera. Plodovi vinje, trenje i smokve bogati su glukozom, plodovi jabuke, kruke, trenje i vinje fruktozom, a plodovi breskve kajsije i pomorande saharozom.

Mineralne supstance voa i groa nalaze se u obliku soli. Kalijum ini najmanje polovinu od ukupne koliine mineralnih materija. Kajsija, vinja, breskva, ljiva, jagoda, crna ribizla i malina sadre znaajne koliine mineralnih materija.

Vitamini zajedno sa mineralnim materijama odreuju fizioloku vrednost voa.Smanjenje trokova u proizvodnji voa i groa takoe je cilj oplemenjivanja voaka i vinove loze. Od novih sorti voaka i vinove loze oekuje se smanjenje trokova proizvodnje, na taj nain to e se smanjiti potreba za rezidbom i zatitom od prouzrokovaa bolesti i tetoina ili to e poslovi oko rezidbe i berbe moi da se mehanizuju.Od novih podloga voaka i vinove loze treba oekivati dobro ukorenjavanje, odsustvo stavranja izdanaka i dobar afinitet sa okalemljenim sortama, ime bi se trokovi proizvodnje voa i groa znatno smanjili. Takoe, stvaranjem sorti voaka i vinove loze, iji se plodovi due i bolje odravaju na grani i okotu, bolje podnose transport i bolje se uvaju u skladitima i rashladnim ureajima, proizvodnja postaje jeftinija i racionalnija.

L I T E R A T U R A1. oski Miladin M.: Oplemenjivanje voaka i vinove loze, Papiruss, Beograd 1994.

2. Taraiolo Radoslav: Praktikum iz Oplemenjivanja voaka i vinove loze, Univerzitet u Pritini Poljoprivredni fakultet, Zograf, Ni 2005.3. Sajtovi:

Seminarski rad 3