UNIVERZITET UNION BEOGRAD FAKULTET ZA POSLOVNO INDUSTRIJSKI
MENADMENT BEOGRAD
Smer: INENJERSKO INFORMATIKI (STARI PROGRAM)
SEMINARSKI RADPredmet: ELEKTRONSKA RAZMENA PODATAKA TEMA:
KOMERCIJALNI EDI SOFTVER
Student Stevan Bokovi br.ind.173/05
Profesor Dr Bojan Milosavljevi Beograd, 2012. godina
U V O
D...................................................................................................................................................................3
1. EDI (Electronic Data
Interchange).....................................................................................................................4
2. PRIMENA EDI
.................................................................................................................................................................................5
2.1. Kako praktino izgleda "tradicionalna" razmena u svetu
trgovine?
...............................................................................................................................................63.
KAKO SE
POVEZATI?.....................................................................................................................................7
4. ARHITEKTURA EDI
-ja............................................................................................................................8
5. EDI
STANDARDI.............................................................................................................................................9
6. PREDNOSTI KORIENJA EDI-ja
.............................................................................................................11
7. EDI U
SRBIJI...................................................................................................................................................12
8. EDI SASTAVNI DEO FILOZOFIJE
GS1......................................................................................................14
9. SOFTVERSKA REENJA GS1
SISTEMA...................................................................................................16
9.1. GS1
BarCodes...............................................................................................................16
9.2. GS1
eCom.....................................................................................................................22
9.3. EANCOM
Poruke......................................................................................................23
9.4. EANCOM tok
informacija.........................................................................................23
9.4. Primer koristi od uvoenja EDI odnosno slanjas EDIFACT/EANCOM
poruka naim dobavljaima (deo intervjua sa Vladimirom Majstoroviem
rukovodiocem informatike u dm drogerie Srbija sa Vibilia biznis
portal)............................................................................24
9.4. ECOD
EDI....................................................................................................................26
9.5. ECOD
Operator............................................................................................................27
9.6. ECOD
Archive..............................................................................................................28
9.7. ECOD Delivery
Manager..............................................................................................29
9.9. ECOD Data
Share.........................................................................................................29
9.10. ECOD
Tracker............................................................................................................31
9.11. ECOD SA2
Products...................................................................................................31
9.12. ECOD
Packaging........................................................................................................3210.
KAKO FUNKCIONIE EDI
OPERATER...................................................................................................33
11. Uvoenje EDI naina poslovanja u NAVIP
PS...........................................................................................35
12. Panteon
Group................................................................................................................................................36
12.1. Usluga
e-SERVICE..................................................................................................36ZAKLJUAK.......................................................................................................................................................39
LITERATURA......................................................................................................................................................40
UVOD
Izraz "EDI" (bukvalno: "elektronska razmena podataka") odnosi se
na strukturiranu razmenu podataka izmeu organizacija elektronskim
sredstvima. Uproeno: izmeu dva raunara iz dve razliite kompanije.
Meutim to nije npr. e-mail (koji bi mogao da se podvede pod ovu
definiciju), jer podaci koji se razmenjuju nisu itljivi za oveka, a
takoe i nisu u pitanju bilo kakvi podaci, ve podaci koji se
razmenjuju u npr. lancu snabdevanja u trgovini. Trgovci dobro znaju
o emu se radi: narudbe, otpremnice, predlozi dostave, stanje zaliha
kod kupca, elektronske fakture i sijaset drugih dokumenata. Ovi
podaci nisu itljivi za oveka, ali su itljivi za informacioni sistem
koji koriste partneri koji razmenju ove podatke. Jo jedna razlika u
odnosu na e-mail: moete primati "neitljive" fajlove, ali ih onda
morate negde snimiti, pa onda "importovati" u va informacioni
sistem da biste mogli da vidite sadraj poruke - to je ve "manuelni"
rad, a ovde je re o razmeni bez ljudskog uea. Izraz "strukturirana
razmena" iz prve reenice je veoma bitan u celoj prii, re je dakle o
standardu (formati dokumenata, protokoli za razmenu). Primera za
standarde u elektronskoj komunikaciji/razmeni ima mnogo. Jedan
primer je standard za komunikaciju preko Interneta (web, pomenut je
e-mail, itd). Postoji mnotvo aplikacija koje omoguavaju ovu
komunikaciju, ali zajedniko im je to potuju odreene protokole i
standarde, inae ne bi bilo mogue da ljudi preko kompjuterskih
programa komuniciraju ono to biste vi meni poslali e-mailom ja ne
bih mogao da proitam (ta vie ne bih mogao ni da ga primim), ako va
e-mail program ne koristi iste protokole i formate kao moj e-mail
program. Slino je i sa svim drugim aplikacijama. Ako se postavi
standard za komunikaciju koji potuju svi proizvoai softvera, onda
je olakana masovna komunikacija i razmena. Ako proizvoai ne potuju
usvojene standarde, ve imaju svoje protokole, onda e programi moi
da komuniciraju samo sa programima koji imaju iste standarde (ako
takvi uopte postoje). U dananje vreme se najee poslovni podaci
obrauju na raunaru ali su se zadrali stari naini razmene poslovnih
informacija i dokumenata u papirnom formatu. Ako bi se mogunosti
postojeih raunara i telekomunikacija na iskoristile pravi nain
mogle bi umnogome da unaprede poslovanje istovremeno smanjujui
trokove, pruajui bolje usluge i smanjile bi se greke do kojih
dolazi u radu na klasian nain. Nicholas Negroponte je postavio
etiri principa koja kojih bi se trebalo pridravati u drutvu bez
papira. Kada se radi o prenosu informacija bitovima bi trebalo dati
prednost u odnosu na atome (materijalne stvari, asopisi, novine,
knjige). Informacije bi trebalo obraivati u digitalnom, a ne u
analognom obliku. Ne treba dozvoliti procesiranje vie od jedne A/D
i D/A konverzije, s obzirom na ulaz i izlaz komunikacionog
sistema.3
Koristiti telekomunikacioni spektar i kablovske veze za siguran
prenos podataka. EDI je jedan od puteva prelaska u drutvo bez
papira. Moderno poslovanje zahteva sve bre akcije naruivanja,
slanja rauna, i obavljanja raznih raunovodstvenih poslova unutar
jednog preduzea, a i izmeu vie meusobno poslujuih preduzea. Jasno
je da se velik dio posla obavlja uz pomo raunala. Razne kompanije
koriste raunarske sisteme koji se razlikuju po svojim standardima,
zavisno o orijentaciji i potrebama tog poduzea. Potreba za razvojem
e-poslovanja je sve vea. Univerzalno reenje predstavljeno je u
obliku standarda i raznih programa koji pruaju uslugu EDI
(electronic data interchange).
1. EDI (Electronic Data Interchange)EDI skraenica od Electronic
Data Interchange bukvalan prevod bi znaio elektronska razmena
podataka. Postoji vie definicija EDI-a od kojih se najee koristi
sledea: EDI je razmena struktuiranih poslovnih podataka izmeu
raunara zasebnih firmi, izvrena bez manuelne intervencije,
elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje
zamenjuju tradicionalne papirne dokumente. EDI je esto definisan
kao razmena formatiranih poslovnih transakcija u standardnom
formatu, od raunara do raunara izmeu poslovnih partnera. Poslovni
partneri obino imaju razliite raunarske sisteme i poslovne
programe, EDI okruenje standardnim formatima podataka i protokolima
omoguava slanje i primanje poslovnih dokumenata. Podaci su
formatirani sa svakog kraja da bi dozvolili integraciju u
postavljeni sistem. Kao i drugi modeli elektronske komunikacije,
kao to su fax i E-Mail, EDI dozvoljava da se informacije alju preko
javne ili privatne komunikacione linije. Dostavljanje poslovnih
dokumenata se obavlja za nekoliko sekundi umesto za nekoliko dana,
i smanjuje se mogunost da se dokumenti izgube ili budu oteeni. Za
razliku od drugih modela elektronske komunikacije, EDI omoguava
raunaru da obrauje informacije koje je primio i na taj nain
eliminie zadatke prepisivanja i mogue greke prilikom prekucavanja.
EDI sistem preuzima informacije sa dolazeeg izvora preko mree sa
adrese prodavaa, i alje ih direktno aplikaciji koja dalje obrauje
podatke. Ova mogunost da informacije prosleuje direktno
aplikacijama ini EDI monu alatku za poslovanje. Elektronska
trgovina znai korienje EDI-ja za spajanje krajnjih korisnika
(end-to-end) elektronskih transakcija kroz poslovno kolo, tako da
korisnik koristi punu prednost transakcija u elektronskoj formi.
Oko sedamdeset hiljada kompanija u privatnom sektoru u USA trenutno
koristi EDI kao na primer Federal Express, Eastman, Kodak, American
Airlines, Nike, Staples, NationsBank, JC Penney and Prudential
Insurance. EDI je iroko korien u industriji, brodarstvu, trgovini,
uslunim delatnostima, farmaciji, konstrukcijama, naftnoj
industriji, metalurgiji, prehrambenoj industriji, bankarstvu,
osiguravajuim zavodima, maloprodaji, dravnim ustanovama, zdravstvu,
tekstilstvu i mnogim drugim industrijama. Prema nedavnim
istraivanjima, predvia se da e se broj kompanija koje koriste EDI
poveati etiri puta za sledeih est godina.4
Kompanija 1
Kompanija 2
Slika prikaz EDI poslovanja gde kompanija 1 posluje sa
kompanijom 2
2. PRIMENA EDIGlavna primena EDI aplikacija je u izvravanju
funkcija kao to su, kupovina i prodaja robe i servisa, ali EDI
takoe se moe koristiti za irok spektar poslovnih aplikacija.
Poslovi za koje se EDI moe koristi su planiranje skladitenja i
proizvodnje, kontrolu kvaliteta izmeu udaljenih delova firme,
pravni menadment, i mnogi drugi. Dravni organi mogu koristiti EDI
za razmenu bilo kog tipa transakcija sa drugim firmama, poslovno
ili individualno, ukljuujui narudbine, poreske forme, dozvole, i
mandatne izvetaje. EDI se moe koristiti ili sline aplikacije
informacionih tehnologija za irenje javnih informacija ili deljenja
informacija sa ostalim dravnim organima ili organizacijama. Sve ova
iroke oblasti primene EDI pripadaju pod definiciju elektronske
trgovina (electronic commerce EC). Dobavljai i trgovci razmenjuju
narudbenice i raune elektronskim putem od raunara do raunara.
Obino, ovaj prenos je posredovan preko provajdera VAN servisa.
Kupac alje njegovu5
porudbenicu u obliku EDI dokumenta preko VAN, koristei
odgovarajuu adresu dobavljaa (elektronsko potansko sandue).
Prodavac se konektuje na VAN i proverava i prima narudbine od
njegovih nabavljaa/muterija iz njegovog potanskog sandueta. Isti
scenario se ponavlja kada trgovac poalje EDI raun kupcu. VAN takoe
obezbeuje proveru i potvrdu transakcija obezbeujui sigurnost i
kvalitet kontrole obrade podataka.
2.1. Kako praktino izgleda "tradicionalna" razmena u svetu
trgovine? Evo primera: Vi ste moj dobavlja robe, a ja sam Va kupac.
Ja pravim narudbu robe i aljem vam (e-mailom kao attachment,
faksom, ili prosto uruim u ruke Vaem terenskom komercijalisti, ako
sam ja prodavac u maloprodaji). Narudbu koju dobije Va operater
e-mailom ili faxom, morae da prekuca u svoj informacioni sistem.
Narudbe su neretko duge, pa prekucavanje traje, a mogunost greke
postoji. (Poznato je koji su podaci na narudbama, svaka stavka ima
EAN kod artikla od 13 cifara, jedinice pakovanja dok greke pri
unosu pogotovu EAN-a, mogu znatno da zakomplikuju stvari). Da li da
dodam da i vreme koje troi operater za unos kota (hm, ovo je
argument za trgovce koji smatraju da je i "troak" radne snage
zaista troak poslovanja). Naravno i papir koji se troi za tampanje
itd. Prema narudbi koja se runo unosi u informacioni sistem
formirate otpremnicu i raun prema kupcu. Terenski komercijalisti su
specifian sluaj i na njih emo se vratiti kasnije. Slikovito to
izgleda ovako:
A kako praktino izgleda "EDI" razmena u svetu trgovine? Evo prvo
slike:
6
Na radnik (maloprodaja, centralni magacin) kreira narudbu prema
dobavljau u svom informacionom sistemu. im pritisne dugme kojim
potvruje narudbu, posle toga sve je automatika: nakon relativno
kratkog vremena narudba preko Interneta doputuje u PC dobavljaa.
Naravno, uslov je da PC ima pristup Internetu. Jednostavno, zar ne?
ta je ovim dobio poiljalac? Nestaje posao nakon potvrivanja narudbe
(tampanje pa slanje faxom, ili slanje u nekom "itljivom" PDF obliku
putem e-maila, pri emu se troi i vreme a moda i papir). ta je dobio
na dobavlja? Dobio je sve to nije dobio "tradicionalnom" razmenom,
a to je: EDI narudbenice putuju preko Interneta i bez greaka se
"ubacuju" u dobavljaev PC sistem. Narudbe se "ubace" u njihov PC
sistem znatno ranije nego da se celi dan runo unose ifre i naruene
koliine, prepisujui s faxa ili e-maila, tanije su i potpune jer
nema faktora ljudske greke pri prepisivanju1.
3. KAKO SE POVEZATI?Povezivanje na EDI je relativno jednostavno:
najvei zahvat je modifikacija korisnikovog informacionog sistema da
podri prijem ili slanje odreene vrste dokumenata - a i to je
neophodno samo ako podrka ve nije prisutna. Poruke se primaju i/ili
alju u vidu fajlova koji se razmenjuju sa eIntegration EDI kliring
centrom. Jedna od preporuka je da se klijent instalira na AS2
klijentsku aplikaciju koja ovu razmenu potpuno automatizuje, a osim
toga je i najsigurniji i najpouzdaniji nain komunikacije. Fajlovi
mogu sadrati podatke u proizvoljnom formatu, a najbra i
najjeftinija opcija je da se koristi neki od formata iju konverziju
e-Integration podrava: u te svrhe preporuuje se korienje eRDS
formata koji je kranje jednostavan. Najee se za poetak uvodi jedan
tip dokumenta, i u velikoj veini sluajeva su to upravo porudbine,
koje su po strukturi i najjednostavnije.
Slika koja pokazuje vezu pre i posle EDI1
http://www.crier.rs/www/index.php?idstr=285
7
- Pouzdanost e-Integration EDI serveri nalaze se u prostorijama
Level 3 provajdera u Dizeldorfu koji je jedan od veih internet
provajdera u Evropi. Za svaku od celina sistema sistema postoje
rezervni serveri spremni da preuzmu funkciju ako primarni zataji, a
takoe postoji kopija kompletnog sistema na rezervnoj lokaciji u
prostorijama e-Integration-a u Ratingenu. Sa ovako postavljenom
infrastrukturom praktino je nemogue da doe do prekida u radu, i
dostupnost servera je 99,99%. Ipak, i pored toga, firma poseduje i
osiguranje protiv eventualne tete nastale na strani korisnika zbog
gubitka podataka. - Dodatne usluge EightBit i e-Integration nude
klijentima vrlo irok spektar usluga. U oblasti EDI razmene podataka
praktino sve vrste komunikacije su podrane, od konverzija u i iz
razliitih formata podaka kao to su Excel i PDF preko starijih
digitalnih kanala komunikacije kao to je X.400 pa sve do faksa i
pote... Podvlaimo da je u sluaju Excel i PDF fajlova kao i faksa
podrana dvosmerna komunikacija, dakle i slanje i prijem: ako va
partner ima mogunost da alje samo faksove ili PDF-ove te
informacije svejedno mogu da prou kroz e-Integration clearing
centar i da se pojave u vaem sistemu kao standardna EDI poruka. Kao
proirenje usluge razmene podataka, e-Integration nudi i uslugu
digitalnog potpisa i arhiviranja dokumenata, s obzirom da je takoe
zvanini sertifikacioni autoritet. Sa svoje strane, EightBit
zaokruuje sliku time to se koncentrie na lokalni, "in house" aspekt
poslovanja: s obzirom da je naa primarna orijentacija razvoj
poslovnih informacionih sistema, u mogunosti smo da upotpunimo EDI
reenja izradom funkcionalnosti koje su potrebne na samoj lokaciji
klijenta. Bilo da je u pitanju podrka kompletnom poslovanju (u kom
sluaju nudimo nae gotove ERP/CRM aplikacije) ili dopuniti
funkcionalnost postojeeg sistema (npr. implementirati B2B ili B2C
web portal za partnere koji nisu EDI povezani ili uraditi samo neki
aspekt razmene podataka), EightBit poseduje iskustvo i tehniko
znanje da na visokokvalitetan nain ispuni i najtee zahteve.
4. ARHITEKTURA EDI -jaEDI-ja je sastavljen iz etiri nivoa i to:
semenatikog nivoa, nivoa standarda, nivoa transporta i fizikog
nivoa. Semantiki nivo Nivo standarda Nivo transporta Aplikacije
ANSI X.12 EDIFACT Point-to-point X.435 E-Mail WWW FTP Telnet8
HTTP
Fiziki Nivo
Dial-up linije, Internet
Nove koncepcije EDI-ja podrazumevaju prelazak sa nivoa standarda
na nivo dokumenata (semantiki nivo). Za razmenu elektronskih
transakcija ranije su se najee koristile VAN mree, dok danas se sve
vie elektronska razmena podataka okree prema Internetu, takoe
postoje i jo neki alternativni oblici razmene podataka kao to su
razmena preko privatnih mrea ili EDI putem Faks aparata za firme
koje nemaju implementiran EDI sistem u svojim firmama.
5. EDI STANDARDIPoto sve vie firmi koristi EDI za razmenu
poslovnih dokumenata pojavila se potreba standardizacije polja koja
se razmenjuju. Ako se firme budu pridravale standarda ubrzae se
proces implementacije EDI-ja i smanjie se kompleksnost ovog
poduhvata. Svaki poslovni partner moe svoje transakcije izvan
vlastite poslovne aplikacije prevesti u standardni format i
usaglasiti sa drugim poslovnim partnerima. U obraanju, kada je
transakcija primljena, poslovni partner proverava da je u
standardnom formatu, i moe se odgovarajuim softverom prevesti u
format potreban za interne potrebe poslovnih aplikacija. Postoje
dva javna standardna formata za EDI transakcije, ANSI ASC X.12 i
UN/EDIFACT. Veina EDI transakcija se razmenjuje ovim formatima. (sa
pojavljivanjem WEB-a, postoje i drugi formati koji se koriste)
Ameriki nacionalni institut za standarde (ANSI) je 1979 godine
osnovao odbor nazvan akreditivni komitet za standarde (Accredited
Standars Committee) ASC X.12 za razvoj nacionalnog standarda za
veinu najeih tipova polovnih dokumenata. Udruenje za standarde za
razmenu dokumenata odrava X.12 standard. Standard X.12 EDI format
za dokumente je nazvan transakcioni set. Obino se odnosi na
elektronski ekvivalent papirnog dokumenta, transakcioni set je vie
nalik na ablone (template) dokumenata. Na primer, transakcioni set
za narudbinu e sadrati nekoliko obaveznih stavki kao to su prostor
za serijske brojeve, adrese, koliinu i iznos. Korisnik moe dodati
polja na formu sa9
velike liste opcionih stavki, kao to su na primer datum dostave,
naziv prevoznika, registarski broj vozila prevoznika i slino, za
kreiranje prilagoenih dokumenata koja su potrebna za odreenim
sluajevima. Neki od estih oblika transakcija (primer i broj iz X.12
transakcionog seta) su: - Predraun, Pre-order (request for quote,
X.12 840) - Narudbenica, Order (purchase order, X.12 850) - Robna
kartica, Materials management (advance shipping notice, X.12 856) -
Finansije, Financial (invoice, X.12 810) X.12 transakcioni set se
godinje dopunjava na tri sastanka lanova ASC X.12. Svakoj dopuni
standarda je dodeljena verzija i broj izdavanja. Na primer, 3050,
znai verzija 3, izdanje 5, to koja je izdata 1996. Mnogi od
korisnika X.12 ne koriste trenutnu verziju/izdanje zbog toga to
njihovi poslovni partneri su startovali sa starijim
verzijama/izdanjima i smatraju ih adekvatnim. Ovo znai da jedna
kompanija moe imati upravljanje viestrukim verzijama/izdanjima X.12
i raditi sa vie poslovnih partnera, zbog toga ponekad poslovni
partner mora se izjasniti koju verziju/izdanje koristi.
Neka udruenja industrija imaju razvijen industrijski
specifikovan podskup ASC X.12 standarda. Mnogi od njih su razvijeni
pre X.12 a postepeno su postali sastavni deo X.12 standarda. Oni
ukljuuju: -Maloprodaja - Grocery and retail, using the Uniform
Communications Standard (UCS) -Automobilska industrija -
Automotive, through Automotive Industry Action Group (AIAG) -Naftna
industrija - Petroleum, using Petroleum Industry Data Exchange
(PIDX) -Tekstilnoj industriji - Retail Apparel Industry (VICS
standard) -Industrijska skladitenja - Warehousing Industry (the
WINS standard) Ostale industrije sa znaajnom EDI primenom su:
vazduhoplovstvo, dravni organi, elektroprivreda i elektronika,
obrazovanje, transport i zdravstvo. Internacionalni standardi
postavljeni u EDI javljaju se pod okriljem Ujedinjenih Nacija (UN).
Internacionalni standard je nazvan UN/EDIFACT (EDI za
administraciju, trgovinu i transport). Standard se razvija i odrava
regionalno od strane lokalnih UN/EDIFACT u Africi, Aziji,
Australiji/Novom Zelandu, Istonoj Evropi, Zapadnoj Evropi i PAN
Americi. Dva puta svake godine izaslanik iz ovih regiona saziva
predstavnike za predlaganje standarda za publikaciju UN, a zatim se
vri usaglaavanje ovih standarda na internacionalnom nivou.
10
6. PREDNOSTI KORIENJA EDI-jaPotencijalne prednosti EDI-ja su
viestruke: Smanjenje administracijei papirologije vezane za
kreiranje i popunjavanje dokumenata. Poveanje tanosti i brzinei
smanjenje manuelne obrade Poveanje brzine izdavanja zahtevai
prenosa ostalih podataka Unapredjenje raspoloivosti i tanosti
informacija. Smanjenje nivoa zalihau skladu sa poveanjem tanosti i
smanjenje vremena ciklusa naruivanja. Smanjenje optereenja i
unapredjenje tanosti ostalih odeljenjakroz povezivanje EDI-ja sa
ostalim sistemima, kao to su inventarisanje putem bar-koda i
elektronski prenos novca. Najvea prednost je u smanjenju
administracije, smanjenju papirologije, poveanju tanosti i brzine
iomoguavanju narudbini da svoju panju preusmeri na druga strateka
pitanja. Takva poboljanja takodje dovode do smanjenja
trokova.Procenjuje da EDI smanjuje trokove obrade porudbine za
80%.Druge firme tvrde da su uveliko u mogunosti da smanje zalihe
zahvaljajui praenju zaliha i smanjenja vremena porudbine.
11
Spisak standardnih poruka u carini, transportu i finansijama
7. EDI U SRBIJIAgencija za privredne registre Srbije potpisla je
dana (29. marta) u Dizeldorfu Memorndum o rzumevnju, n osnovu kojeg
se Srbij ukljuuje u Pilot projekt z izrdu pltforme z elektronsku
rzmenu podtk o registrovnim kompnijm. Potpisivnju memorndum
prisustvovo je i registrtor u Registru privrednih subjekt Mildin
Mglov. Cilj ovog projekt je uspostvljnje zjednike bze podtk o
kompnijm, njihovim ogrncim i finnsijskim izvetjim z Srbiju, Nemku,
Irsku, Austriju, vjcrsku i12
Mkedoniju. Pilot projekt e posluiti ko obrzc z uspostvljnje
jedinstvenog sistem registrcije i bze podtk kompnij n nivou
celokupne Evropske unije u nrednom periodu, njksnije do 2014.
godine. Projekt predstvlj zjedniku pltformu Evropske komisije i
vlde Svezne Republike Nemke u ije ime projektom rukovodi
Ministrstvo prvde oblsti Severn Rjn-Vestflij.2 Od Agencije z
privredne registre je ztren podrk z inicijtivu koj se odnosi n
prunje podtk i rzvoj posebnog interfejs koji e unprediti evropsku
interoperbilnost u oblsti delovnj privrednih registr. Poetak 2010.
godine je bio i vie nego uspean iz oblasti elektronskog poslovanja,
konkretno elektronske razmene podataka (Electronic Data Interchange
- EDI), koja je nova tema na naem podruju. - Ovakvom vidu
poslovanja odazvali su se vodei kupci, meu kojima su "Metro" kao
prvi kupac koji je poeo sa e-poslovanjem sa svojih 60 dobavljaa u
Srbiji i inostranstvu i "dmdrogerie markt" koji trenutno radi sa
vie od 20 dobavljaa. U poetnoj fazi se razmenjuju enarudbenice
putem standarda GS1 EANCOM, a za kasnije je predviena razmena i
ostalih dokumenata ( otpremnice, fakture) - saoptio je "Panteon".
Usluge poslovne mree "Panteon.net" koristi oko 25 kupaca, trgovakih
lanaca i vie od 500 dobavljaa u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji. Kao
kerke firme, "Panteon Plus" iz Zagreba i "Panteon Plus" iz Beograda
su u okviru "Panteon Group" franizni partneri austrijske firme
"Editel", odnosno njihove mree "eXite", koja broji vie hiljada
korisnika u centralnoj i istonoj Evropi. - U korak sa vremenom i
novim idejama koje nam ono nudi, oekujemo da e EDi sve vie dobijati
na znaaju i da e i ostali kupci i dobavljai krenuti pravim putem ka
efikasnijem poslovanju sa svojim partnerima - kau u firmi
"Panteon".3
EDI je kod nas prole godine poeo praktino da se koristi izmeu
domae i strane firme, uli ste, ITM group i Unilever. I, Metro je
svojim dolaskom doneo zahteve prema svojim dobavljaima da im
narudbenice alju u elektronskoj formi i, prvi koji je odgovorio na
te zahteve, jeste Pionir iz Subotice. Tako da praktino, moemo da
kaemo da imamo dve srpske firme, odnosno Metro Srbija i Pionir iz
Subotice, koji uspeno razmenjuju poslovna dokumenta, direknto iz
raunara u raunar.
2
http://www.euractiv.rs/srbija-i-eu/1502-srbija-se-ukljuuje-u-elektronsku-razmenu-podataka-o-kompanijama-eu
http://www.ekapija.com/website/sr/page/316611
3
13
EDI je namenjen svim vrstama, velikih, malih, srednjih preduzea
i GS1 ima standarde za svaki nivo. Da li postoji organizacija koja
brine o EDI u Srbiji? Da, postoji Grupa za EDI, pokrenuta od strane
predstavnika GS1 Srbija. Njen cilj je kreiranje i primena globalnih
standarda i reenja koja sam lanac snabdevanja i zahteve u lancu
snabdevanja ine efikasnijim i preglednijim. Prva EDI konferencija u
Beogradu (preuzeto sa sajta Interfejs.tv) GS1 Ecom, odnosno EAN
standardi, namenjeni su recimo velikim firmama koje prave transfer
direktno u njihov informacioni sistem iz njihovog informacionog
sistema, sa vrlo strogom strukturom podataka i praktino je
najpouzdaniji. Zatim, tu je takozvani GS1 XML koji recimo ITM group
koristi. On je fleksibilni i moe da se koristi bez nekih veih
investicija i bez EDI provajdera. Zatim je tu i takozvani Web EDI,
odnosno GS1 ima standarde i za vrlo mala preduzea, koja nemaju
svoje informacione sisteme ali koji mogu na web portal da otkucaju
svoju narudbenicu ili svoju otpremnicu i da to onda bude
transferovano partneru u bilo kojoj formi, s tim to EDI provajderi
obezbeuju da sve tri vrste komunikacije budu sasvim ravnopravne to
znai: Metro, koji preferira EANCOM ima kod sebe EANCOM, a da recimo
neki njegov mali partner ima GS1 XML. Jedan i drugi vide ono to oni
ele. Tu je izmeu ta crna kutija, odnosno EDI provajder koji prema
svakome konvertuje poruku u onom formatu u kome je njemu potrebna.
Cilj ove prve EDI konferencije je da podstakne srpska preduzea na
savremeniji nain komunikacije. Jagoda Mladenovi, direktor GS1
Srbija (intervju)
Nisu u pitanju samo utede. U pitanju su i sve one ostale koristi
koje mogu direktno da se mere. To su bolje informacije, tanije
informacije, bolji odnos prema poslovnom partneru, bolje
opsluivanje tog poslovnog partnera - da podignemo taj nivo privrede
u Srbiji. U krajnjoj liniji oni moraju na neki nain, odnosno veina
njih e morati da komunicira sa evropskim tritem i ostalim okruenjem
koje jeste ve na tom nivou i koristi EDI u velikoj meri.4
8. EDI SASTAVNI DEO FILOZOFIJE GS14
http://www.interfejs.tv/prilog.php?ID=161
14
GS1 je vodea globalna organizacija posveena kreiranju i
implementaciji globalnih standarda i reenja koja poboljavaju
efikasnost i preglednost u lancu snabdevanja i zahtevima u lancu
snabdevanja na globalnom nivou, u svim sektorima. GS1 sistem
standarda je najrasprostanjenije korien sistem standarda u svetu u
lancu snabdevanja. GS1 je potpuno integirsana globalna organizacija
sa preko 30 godina iskustva u globalnim standardima. GS1 nudi niz
proizvoda, usluga i reenja za poboljanje efikasnosti i preglednosti
u snabdevanju i zahtevima u lancu snabdevanja. GS1 funkcionie u
mnogim sektorima i industrijama. Glavna aktivnost GS1 je razvoj GS1
Sistema, serije standarda kreiranih da poboljaju upravljanje u
lancu snabdevanja. Organizacije lanice (Member Organisation - MO)
inicirale su mnogo toga u razvojnom procesu. Kompanije koje ele da
koriste GS1 Sistem treba da podnesu zahtev za ulanjenje u
asocijaciju GS1 Srbija. Interesi GS1 se prezentuju na sastancima sa
zvaninim telima (kao to su Ujedinjene Nacije i Evropska Komisija),
meunarodnim asocijacijama i ostalim institucijama. Organizacije
lanice su obino nacionalne asocijacije koje obezbeuju sredstva i
podrku i na taj nain omoguavaju svojim kompanijama lanicama da
efikasnije upravljaju lancem snabdevanja i trgovinskim procesima.
Dunosti organizacija lanica su: - da dodeljuju jedinstvene brojeve
- to je osnova za ceo opseg standarda - da obezbeuju obuku i podrku
za: - Bar kodove: dodeljivanje brojeva i bar kodiranje - eCom - EDI
(Electronic Data Interchange) - Elektronska razmena podataka -
Globalna Mrea Sinhronizovanih Podataka - GDSN (Global Date
Synchronisation Network) sinhronizacija podataka - EPCglobal - RFID
(Radio Frequency Identification) - Radio frekventna identifikacija
da informiu o standardima i stalnom razvoju GS1 Sistema kroz
Globalni proces upravaljanja standardima - GSMP (Global Standards
Management Process). Korienje elektronske razmene podataka (EDI)
sastavni je deo filozofije GS1 sistema. Svi detalji o EDI
standardima nalaze se u EANCOM-u i GS1 XML-u. EANCOM je uputstvo za
primenu EDIFACTstandarda (Electronic Data Interchange For
Administration, Commerce and Transport Elektronska razmena podataka
u administraciji, trgovini i transportu) razvijenih pod
pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.
15
9. SOFTVERSKA REENJA GS1 SISTEMAOvde imamo veliki broj
aplikacija i reenja u lancu snabdevanja i sastoji se iz sledeih
oblasti:
GS1 BarCodes GS1 eCom GS1 GDSN GS1 EPCglobal GS1 Sledljivost GS1
MobileCom
9.1. GS1 BarCodes
Bar-kod, jedan od simbola savremenog potroakog drutva,
identifikuje samo proizvoaa i proizvod, ali ne i pojedinani
objekat, to znai da se on preko bar-koda ne moe izdvojti iz grupe
istih objekata ( proizvoda ). Za razliku od bar-koda, RFID
transponder nosi podatke koji su jedinstveni samo za taj primerak
odreenog proizvoda. Bar kodovi i GS1 identifikacioni sistem koriste
kupcima irom sveta preko trideset godina. Ovde emo prikazati
istraujivanje kako su bar kodovi na svet menjali na bolje i kako su
se GS1 bar kod aplikacije kao i identifikacioni kljuevi proirili na
oblast eCom, GDSN i EPCGlobal. Korak 1: Dodela GS1 kompanijskog
prefiksat Pre poetka korienja bar kodova, kompanija mora da kreira
brojeve koji e biti predstavljeni bar kodom. Ovi brojevi se zovu
GS1 Identifikacioni kljuevi. Prvi korak u stvaranju GS1 kljua je da
se dobije Kompanijski prefiks od GS1 Srbija. Ovaj GS1 Kompanijski
prefiksi se koristi za identifikaciju danas preko milion kompanija
i kao osnova za jedinstvenu identifikaciju svih elemenata lanca
isporuke. Za dodelu GS1 kompanijskog prefiksa kontaktirajte GS1
Srbija. Korak 2: Dodela brojeva Posle dobijanja GS1 Kompanijskog
prefiksa, kompanija moe da otpone s dodelom identifikacionih
brojeva svojim trgovinskim jedinicama (proizvodima ili uslugama),
sebi (kao pravnom subjektu), lokacijama, logistikim jedinicama,
pojedinanoj imovini kompanije, imovini koja se vraa (palete, bave i
burad koja se vraaju) i vezama koje se odnosi na usluge.16
Ovaj proces je sasvim jednostavan. Nauite kako da formirate
svaki broj i kada koristite GS1 kompanijski prefiks u kombinaciji s
referentnim brojevima koji dodeljujete. Organizacija GS1 Srbija kao
organizacija lanica moe da vam prui posebne informacije o tome
koliko brojeva moete da dodelite na osnovu duine vaeg GS1
kompanijskog prefiksa. Korak 3: Izbor procesa/tehnologije tampanja
bar koda Na samom poetku morate da odluite ta ete da oznaavate i da
li e bar kod da nosi statike ili dinamike informacije u sebi.
Primer za statike informacije bio bi identifikacioni broj proizvoda
(GTIN). Primer za dinamike informacije bilo bi tampanje serijskih
brojeva na etiketama proizvoda. Ukoliko va bar kod predstavlja
statike informacije, a vama je potreban vei broj etiketa, onda ete
zamoliti svog tampara da odtampa vae etikete. Ukoliko vam je
potreban manji broj etiketa ili su vam potrebne etikete s dinamikim
informacijama, onda ete tampanje vriti prema potrebi, na primer, na
laserskom tampau, u vaoj kancelariji ili termal transfer tampau u
vaem skladitu. Korak 4: Izbor "primarnih" uslova skeniranja
Specifikacije vrste bar koda, njegove veliine, mesta postavljanja i
kvalitet zavise od okruenja u okviru kojeg e on biti
skeniran.Postoje etiri osnovna scenarija/okruenja skenera
trgovinskih jedinica : - Skeniranje pakovanja proizvoda na
maloprodajnom naplatnom mestu (POS) - Skeniranje pakovanja
proizvoda u okviru opte distribucije - Skeniranje pakovanja
proizvoda na maloprodajnom naplatnom mestu, kao i u okruenju opte
distribucije Skeniranje u posebnim sredinama, to je sluaj, kod
oznaavanja medicinskih ureaja. Kada znate gde e bar kod biti
skeniran, u stanju ste da ustanovite odgovarajue specifikacije za
izradu bar koda. Na primer, ukoliko se pakovanje proizvoda skenira
na maloprodajnom naplatnom mestu i u okviru opte distribucije, bie
potrebno da koristite EAN/UPC simbole. Oni su podesni za skeniranje
u maloprodaji, ali treba da budu tampani u veoj dimenziji, kako bi
odgovarali zahtevima skeniranja u okviru distribucije, i treba da
budu na mestu koje ispunjava zahteve automatskog skeniranja u
okviru distribucije. Vie informacija nai ete u Optim GS1
specifikacijama. Obratite se organizaciji GS1 Srbija, a za uslove
skeniranja videti Sekciju 5.4, a za postavljanje simbola videti
Sekciju 6.0.Kada znate kako elite da tampate svoj bar kod, vano
pitanje na koje treba da odgovorite jeste kako sastaviti dobar plan
za primenu bar koda. Opet se moete obratiti organizaciji GS1 Srbija
koja je17
tu da vam pomogne da napravite pravi izbor, a mnoge lanice nae
organizacije mogu vam pomoi prilikom izbora tampaa. Korak 5: Izbor
bar koda Izbor odgovarajueg bar koda je odluujui za uspeh vaeg
plana primene bar koda. Evo nekoliko najznaajnijih uputstava:
Ukoliko e vaa trgovinska jedinica biti skenirana na maloprodajnom
naplatnom mestu, treba da koristite EAN/UPC simbol. Ukoliko tampate
bar kod s promenljivim informacijama (kao to su serijski broj,
datumi najdueg trajanja proizvoda ili mere), onda koristite GS1-128
ili prostorno redukovanu simbologiju - RSS. U posebnim sluajevima,
koristite kompozitni ili DataMatrix simbole. Ukoliko nameravate da
tampate bar kod s GTIN-om na valovitoj lepenki, onda biste to mogli
da uradite primenom ITF-14 simbologije.
Postoje jo neki vani momenti koje treba razmotriti. Stupite u
kontakt sa GS1 Srbija da biste se upoznali sa proizvodima i
uslugama koje vam se nude. Korak 6: Izbor veliine bar koda Poto je
odgovarajui bar kod simbol specifikovan (zajedno sa informacijama
koje su u njemu), poinje faza kreiranja dizajna. Veliina simbola u
dizajnu zavisie od specificiranog simbola, oblasti primene i naina
njegovog tampanja. EAN/UPC Simboli EAN/UPC simboli se razlikuju od
ITF-14 i GS1-128 simbola jer se oni skeniraju na maloprodajnim
mestima skenerima iz vie pravaca .Zbog toga EAN/UPC simboli moraju
da imaju stalni odnos izmeu svoje visine i irine. Ukoliko se jedna
mera promeni, treba izvriti proporcionalnu promenu i kod druge
mere. S obzirom na ovaj odnos, specifikovane su nominalna visina i
irina za EAN/UPC simbole. Takoe je specifikovan i dozvoljeni raspon
izmeu 80% i 200% nominalne veliine, a brojevi koji se odnose na
raspon veliina mogu se nai u Optim EAN.UCC specifikacijama, Sekcija
5.1, Dodatak 7. Ovi rasponi veliina se esto nazivaju i "faktori
uveanja" u narudbenicama i specifikuju veliine EAN/UPC simbola.
Minimalno, nominalno i maksimalno uveanje EAN/UPC simbola dati su u
Tabeli 1.3.1-1 Specifikacija. EAN/UPC veliina simbola
80 %
100%18
200%
U cilju smanjenja povrine koje zauzimaju EAN/UPC simboli, mogua
je specifikacija smanjenja visine simbola. Ovaj proces, nazvan
odsecanje nije dozvoljen u specifikacijama EAN/UPC simbologije i
treba ga izbegavati. Razlog je negativan uticaj na brzinu
skeniranja skenerima iz vie pravaca na maloprodajnim naplatnim
mestima. Za vie informacija o odsecanju vidi Opte GS1
specifikacije, Sekcija 6.3.3.4 (raspoloivo u organizaciji GS1
Srbija).
Prilikom primene EAN/UPC simbola u logistici (prevoz i
distribucija), kao i na maloprodajnim mestima, raspon dozvoljenog
uveanja ogranien je izmeu 150% i 200%. Simbol na kutiji za vei
aparat (TV ili mikrotalasna penica) je pogodan primer za ovakav
sluaj. Korak 7: Formatiranje teksta bar koda Tekst ispod bar koda
igra vanu ulogu, u sluaju da doe do oteenja samog bar koda, tekst
se koristi kao pomono sredstvo. Kliknite ovde neke od primera za
formatiranje teksta. Ovo su odgovori na neka pitanja koja se najee
postavljaju u vezi sa tekstom koji je oveku itljiv. Da li oveku
itljiv tekst treba da bude odreene veliine? Prvobitno je bio
specifikovan OCR-B font za primenu sa EAN/UPC simbolima, meutim GS1
Sistem specifikacija sada dozvoljava korienje bilo kojeg fonta,
ukoliko je isti jasan i itljiv. Za detalje koji se tiu
specifikacije veliine za EAN/UPC simbole, videti Opte GS1
specifikacije, Sekcija 5.1, Dodatak 6 (raspoloivo u organizaciji
GS1 Srbija). oveku itljiv tekst za ITF-14 i GS1-128 simbole, pored
jasnosti i itljivosti mora biti proporcionalan veliini simbola, u
skladu s Optim GS1 specifikacijama, Sekcija 5.2.1.6 (ITF-14) i
Sekcija 5.3.7.4 (GS1-128) (raspoloivo u organizaciji GS1 Srbija).
Da li oveku itljivi tekst treba da bude iznad ili ispod simbola?
Zavisi od toga koji simbol koristite. Za EAN/UPC simbole pogledajte
crtee u okviru Optih GS1 specifikacija, Sekcija 5.1, Dodatak 6. Za
ITF-14 i GS1-128 simbole, tekst moe biti odtampan iznad ili ispod
simbola u skladu s Optim GS1 specifikacijama, Sekcija 5.2.1.6
(ITF14) i Sekcija 5.3.7.4 (GS1-128) (raspoloivo u organizaciji GS1
Srbija). Da li je vaan izgled oveku itljivog teksta ispod bar
koda?
19
Da. Za ljude itljiv tekst EAN/UPC simbola, treba da bude u
skladu sa crteima datim u gornjem pitanju. Razmak karaktera u oveku
itljivom tekstu ispod ITF-14 i GS1-128 pomoi e lakem oitavanju i
unosu. Mada su razmaci u oveku itljivom tekstu potpuno odgovarajui,
isti se ne smeju kodirati u GS1 simbolima. Aplikacioni
identifikatori (AI) dati su u zagradama u GS1-128 simbolu. Da li
zagrade treba da stoje i da li treba da budu kodirane u okviru
pruga i meuprostora simbola? U oveku itljivom tekstu svi AI
(aplikacioni identifikatori) moraju da budu uokvireni zagradom, ali
zagrade ne smeju biti kodirane u simbolu. Ovo je u skladu s Optim
GS1 specifikacijama, Sekcija 5.3.7.4 (raspoloivo u organizaciji GS1
Srbija). Koliko cifara treba da bude odtampano ispod EAN/UPC
simbola u okviru oveku itljivog teksta? Apsolutno i bez izuzetka,
ispod UPC-A simbola mora biti odtampano 12 cifara, ni vie ni manje.
Apsolutno i bez izuzetka, ispod EAN-13 simbola mora biti odtampano
13 cifara, ni vie ni manje. Apsolutno i bez izuzetka, ispod UPC-E i
EAN-8 simbola mora biti odtampano 8 cifara, ni vie ni manje.
Korak 8: Izbor boje bar koda Optimalna kombinacija boja bar kod
simbola su crne pruge na beloj pozadini (meuprostori i mirne zone).
Ukoliko elite da koristite i druge boje, sledea uputstva vam mogu
pomoi u izboru zadovoljavajue kombinacije: GS1 bar kod simboli
zahtevaju tamnu boju za pruge (na primer, crna, tamno plava, tamno
smea ili tamno zelena) Pruge bi uvek trebalo da se sastoje od jedne
iste boje i nikada ne smeju biti tampane s vie tamparskih alata (na
primer, ploa, sito tampa, cilindar). GS1 bar kod simboli zahtevaju
svetlu pozadinu za mirne zone i meuprostore (na primer, bela).
Dodatna mogunost dobijanja svetlih pozadina su "crvenkaste" boje.
Ukoliko ste bili u prostoriji za razvijanje filma s crvenim
osvetljenjem i ako ste u njoj pokuali da proitate crvenu kopiju,
znate da ona moe prividno da nestane. Ovo vai i u sluaju slinih
boja, kao to su narandasta, ruiasta, boja breskve i svetlo uta
boja. S obzirom na injenicu da veina skenera bar kodova, koriste
crveni izvor svetlosti, jasno vam je zato se ove boje mogu
koristiti kada se radi o pozadini, ali ne i u sluaju tamnih pruga.
U mnogim sluajevima pozadina simbola se ne tampa. tampa se samo
boja supstrata. Ukoliko je pozadina simbola ipak odtampana ispod
tamnih pruga onda ona treba da se tampa punom bojom. Ukoliko
koristite vie slojeva tamparske boje kako biste pojaali
neprozirnost podloge, onda svaki sloj mora da bude odtampan punom
bojom. Ukoliko koristite sito tampu za ubacivanje vee koliine
tamparske boje u supstrat, proverite da neka mesta nisu ostala
prazna u toku ovog procesa.20
Najzad ukoliko ostanete pri crnim prugama i belim meuprostorima,
odabraete optimalnu kombinaciju, ali i druge kombinacije boja mogu
se koristiti. Za dodatna uputstva konsultujte iskusnog tampara koga
moe da vam preporui GS1 Srbija.
Korak 9: Izbor mesta za postavljanje bar koda Kada govorimo o
lokaciji simbola, mislimo na postavljanje simbola bar koda u okviru
dizajna. Prilikom izbora mesta za postavljanje simbola treba uzeti
u obzir proces pakovanja. Konsultujete ininjera za pakovanje, kako
biste utvrdili da simbol nee biti zaklonjen ili oteen (na primer,
postavljen oko ivica kutije, ispod poklopca paketa ili zaklonjen
drugim paketom). Za odreivanje odgovarajue lokacije za GS1 bar
kodove, pogledati sledee sekcije u okviru Optih GS1 specifikacija
(raspoloivo u organizaciji GS1 Srbija): -Kreiranje logistike
etikete -Opti principi postavljanja -Opta uputstva za odreivanje
mesta simbola za potrebe maloprodajnih naplatnih mesta -Uputstvo za
odreivanje simbola na specifinim vrstama pakovanja -Postavljanje
simbola na odevnu i modnu galanteriju -Opte uputstvo za
formatiranje etiketa za odevnu i modnu galanteriju -Opte uputstvo
za odreivanje mesta simbola na jedinicama u distribuciji Nakon to
ste utvrdili odgovarajue mesto za postavljanje, treba da konsultuje
tampara u vezi sa orijentacijom simbola. Ovo iz razloga to mnogi
procesi tampanja zahtevaju da bar kodovi budu orijentisani u
odreenom pravcu u odnosu na pravac tampe. Ukoliko to dozvoljavaju
mogunosti, a prilikom primene fleksografije, pruge treba da budu
paralelne s pravcem tampe tj. orijentisane u vidu tarabe. Ukoliko
tamne pruge treba da budu upravno postavljene u odnosu na pravac
tampe tj. orijentisane u vidu merdevina, pokuajte da izbegnete
distorziju simbola imajui u vidu obim uvijene ploe.Ukoliko
primenite ofset tampu ili rotogravuru, simbol treba da bude podeen
paralelno prema strukturi elije na rasteru ili ploi/cilindru kako
bi se dobila to otrija ivica tamne pruge.21
9.2. GS1 eComGS1 eCom obezbeuje globalne standarde za
elektronske poslovne poruke, koje omoguavaju brz, efikasan i taan
automatski elektronski prenos usaglaenih poslovnih podataka izmeu
trgovinskih partnera. eCom je termin koji obuhvata elektronsku
razmenu podataka, koja se moe definisati kao "prenos strukturisanih
podataka putem dogovorenih standarda, od jedne kompjuterske
aplikacije do druge, elektronskim putem, uz to manju intervenciju
ljudskog faktora". GS1 eCom omoguava dva komplementarna standarda
za poslovne poruke: GS1 XML GS1 EANCOM - GS1 EANCOM EANCOM standard
predstavlja uputstvo za primenu i upotrebu pod skupova odgovarajuih
UN/EDIFACT poruka. Smernice za implementaciju pruaju detaljne
informacije o upotrebi odabranih komponenti UN/EDIFACT poruka kao
podrka njihovoj elektronskoj razmeni izmeu aplikacionih sistema
poslovnih partnera. lanice trae od svojih EAN Nacionalnih
organizacija da poboljaju standarde sistema komunikacija, ukljuujui
i sistem telekomunikacija, a u cilju poboljanja razmene dokumenata
izmeu poslovnih partnera putem elektronske razmene podataka (EDI),
na primer, narudbine, instrukcije o transportu, fakture i
informacije o proizvodima. EAN International EDI standard, EANCOM ,
nastao je kao rezultat razvoja EDI-ja u Nacionalnim organizacijama
lanicama EAN. Na Generalnoj Skuptini odranoj 1987. godine doneta je
odluka o uvoenju meunarodnog EDI standarda koji bi bio zasnovan i u
potpunosti odgovarao UN/EDIFACT-u. Meunarodni EDI standard EANCOM
operativan je od 1990. godine. EANCOM sintaksa 3 i 4, iz 2002.
godine obrazuje novi EANCOM standard.22
9.3. EANCOM PorukeEANCOM poruke mogu se grupisati u sledee
kategorije: - Usklaivanje osnovnih podataka poruke koje se koriste
u razmeni osnovnih podataka o angaovanim stranama i proizvodima,
izmeu poslovnih partnera. - Osnovni podaci smeteni su u raunarskim
sistemima i koriste se kao referenca kod odgovarajuih transakcija
ili razmene. - Transakcije poruke koje se koriste za naruivanje
robe ili usluga, ugovaranje usluga prevoza robe i realizaciju
plaanja isporuene robe ili pruenih usluga. - Obavetenja i planovi
poruke koje se koriste za dostavljanje relevantnih informacija ili
buduih potreba partneru. Ove poruke takoe pruaju mogunost za
obavetavanje partnera o prijemu i nastalim grekama. - Razno poruke
koje se koriste u raznim prilikama. Omoguuju primenu elektronskog
potpisa, razmenu optih aplikacionih dodatnih informacija, razmenu
spoljnih objekata (slika, crtea i sl.) i detalja o izdavanjima
vezanim za poreska umanjenja na lina primanja.
9.4. EANCOM tok informacijaPoruke u okviru EANCOM standarda
obuhvataju funkcije neophodne za kompletiranje trgovinske
transakcije: poruke koje omoguavaju trgovinsku transakciju (na
primer: cenovnik, narudbinu, fakturu itd.), poruke vezane za
instrukcije prevozniku i poruke u vezi plaanja vezane za poslovne
transakcije preko bankarskog sistema. Mrea protoka informacija i
povezanosti poslovnih partnera obuhvaena EANCOM-om moe biti
predstavljena na sledei nain:
23
9.4. Primer koristi od uvoenja EDI odnosno slanjas
EDIFACT/EANCOM poruka naim dobavljaima (deo intervjua sa Vladimirom
Majstoroviem rukovodiocem informatike u dm drogerie Srbija sa
Vibilia biznis portal)Kakva su vam iskustva na polju elektronske
razmene dokumenata (EDI) sa dobavljaima? Odlina! U dm koncernu se
inae ve vie od 10 godina praktikuje ova vrsta saradnje sa
partnerima. Mi smo u martu 2010. uvoenjem novih sistema praktino
poeli i sa slanjem EDIFACT/EANCOM poruka naim dobavljaima. Da
pojasnirn: re je o automatskom slanju narudbi za robu iz dmovog
informatikog sistema u informatiki sistem naih dobavljaa robe i
potronog materijala. Dau Vam primer e-mail servisa: iz dm-a poslata
email poruka putuje sa dmovog email servera, preko mree dm-ovog
internet provajdera do mree internet provajdera kompanije X u kojoj
je primaoc poruke, sputa se na mail server kompanije X i stie do
primaoca koji u svom programu za mail ita i obraduje daIje poruku.
Sve se ovo deava jako brzo. Analogno ovome funkcionie EDI razmena,
s tim to umesto internet provajdera24
imamo EDI provajdere. a primaoci su nai dobavljaci robe. Postoje
i drugi EDI dokumenti koji mogu da se razrnenjuju u lancu
snabdevanja, kao to su: izvetaji zaliha, katalozi matinih podataka
i cenovnika, otpremnice, fakture, knjina odobrenja i tako dalje.
Kod ova poslednja tri tipa vano je da se dodatno regulie i zakonski
okvir u Srbiji. ta biste istakli kao glavne prednosti ovakve
razmene dokumenata? Iz dobavljaeve perspektive, izbegavanje
manuelnog rada (prekucavanje stavki narudbe), pa samim tim i
smanjena mogunost greke, kao i smanjenje trokova potronog
materijala. Iz perspektive dma, automatizovano slanje narudbi. Sve
u svemu, utede u resursima i jedne i druge strane. Ono to smo
primetili vremenom je i istoa i mnogo boija sinhronost matinih
podataka artikala izmeu naeg i dobavljaevog informacionog sistema,
to rezultira i manjim brojem greaka i problema u tokovirna robe.
Mnogi nai dobavljai primetili su i pohvalili kvalitet EDI narudbe
koje dobijaju od dma, jer ih lako obrauju uz minimalan broj greaka.
Naravno da svaka inovacija podrazumeva probleme u poetku primene,
ali su u naem sluaju svi problemi u EDI razmeni veoma brzo
prevladavani. U tome je znaajnu ulogu imao odlian odnos koji dm
neguje sa svim svojim partnerima. Kakvi uslovi treba da se stvore
za iru upotrebu EDI-a? Potrebno je da se smanje inicijalni trokovi
implementacije to je ve delimino obezbedeno mogunou izbora izmeu
web EDI reenja (pristupa se web aplikaciji koju obezbeuje web
provajder, i manipulie sa elektronskim dokumentima, ali ne postoji
direktna povezanost sa matinim intormacionim sistemom) i
integrisanog EDl reenja finformacioni sistem dobavljaa je povezan
sa sistemom EDI provajdera i direktno dobija narudbe). Nije realno
oekivati da sve male kompanije prihvate ovakav nain poslovanja.
Osim investicija u adaptaciju informatikog sistema ili trokova
setupa i mesenih usluga webEDI aplikacije, treba pomenuti i
pristupanje GS1 Srbija i godinju lanarinu za korienje opsega GLNova
(13cifreni lokacijski kodovi skladita robe unutar kompanije).
Pomenuo sam ve u nekoliko odgovora i neophodnost dodatne
zakonodavne podrke poslovanju retailera u Srbiji. Kada oekujete iru
primenu EDI-a u Srbiji? O iroj primeni, osim ekonomskog, odluuje i
zakonski aspekt. Ono to sa sigurnou mogu da kaem je da e se
dmdrogerie markt Srbija pridruiti svakoj akciji popularizacije
EDI-a u Srbiji.5 Znaajno je napomenuti da se elektronska razmena
dokumenata, pa ak i plaanja, sve vie organizuje u privatnim mreama
industrijskih udruenja kakva je mrea SWIFT. Mnoge jugoslovenske
banke su povezane na SWIFT jo od njegovog osnivanja i meunarodna
meubankarska plaanja iz nae zemlje se obavljaju elektronski . Pre
neku godinu osnovana je mrea BOLERO u kojoj su osim banaka umreeni
i pediteri to e umnogome olakati5
http://www.vibilia.rs/srpski/izvestaj/0508/Primena%20savremenih%20ERP.pdf
25
obavljanje spoljne trgovine. U slinu svrhu se koristi i mrea
Asocijacije Svetskih trgovakih centara (WTCA). Svetski trgova ki
centar u Beogradu svojim klijentima prua usluge povezivanja sa
drugim centrima u svetu i pra enje ukupne ponude i tranje na mrei.
Poslednjih godina razvija se i aplikacija Tradecarda za elektron
sko spoljnotrgovinsko poslovanje malih firmi.
9.4. ECOD EDISaga d.o.o. Beograd bavi se razvojem reenja za
elektronsku razmenu podataka u okviru lanaca snabdevanja, baziranih
na dokazanim tehnologijama i proverenom konceptu, a podstaknuta
uspehom svojih IT reenja primenjenih u razliitim oblastima i kod
brojnih korisnika. Proizvod takvih napora je sporazum izmeu Saga
d.o.o. Beograd i Comarch SA, Krakow, Poljska o partnerstvu u
oblasti pruanja EDI usluga (Electronic Data Interchange Services -
usluge elektronske razmene poslovnih podataka) kroz korienje ECOD
Data Processing Sistema. Osnovni cilj ovog partnerstva je da kroz
niz koordinisanih aktivnosti radi na formiranju integrisanog
sistema, koji e korisnicima u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i
Hercegovini i Makedoniji omoguiti sigurnu, jeftinu i brzu razmenu
poslovnih dokumenata u elektronskoj formi izmeu komercijalnih
subjekata (trgovci na veliko i malo, dobavljai, distributeri,
logistika, pediteri...) i njihovo procesiranje u zavisnosti od
pripadnosti definisanoj mrei lanca snabdevanja.
26
ECOD (Electronic Center Of Documents) je baziran na Comarchovom
dugogodinjem iskustvu i najnovijim tehnologijama koje omoguavaju
trgovinskim i drugim organizacijama potpunu saglasnost sa aktuelnim
zahtevima komercijalnog i IT poslovanja, baziranim na svetski
prihvaenim standardima (EDIFACT, GS1 EANCOM, XML). Do sada je ECOD
uspeno instaliran u preko 13.000 kompanija irom sveta. Svesni
injenice da ovako znaajan projekat ne moe da bude realizovan bez
uspostavljanja pravog partnerskog odnosa zainteresovanih strana,
Saga namerava da nastavi sa pruanjem informacija i konsaltinga
zainteresovanim kompanijama. Iz tog razloga je i uspostavila ECOD
tim u koji su ukljueni struni ljudi iz Comarcha SA i Saga d.o.o.
Beograd. Saga takoe odrava saradnju sa predstavnicima svih
relevantnih domaih institucija i organizacija (Ministarstvo
trgovine i usluga, Privredna komora Srbije, GS1 Srbija, Softverski
klaster Srbije i dr.) koje po prirodi svog posla i dodeljenih
nadlenosti mogu uticati na stvaranje odgovarajueg regulatornog
okvira kao najbolje podrke za razvoj EDI poslovanja u Srbiji.6
9.5. ECOD OperatorPre svega ECOD podrazumeva Comarch je jedan od
najveih ponuaa reenja u oblasti elektronske razmene dokumenata
(EDI) u Srednoj i Istonoj Evropi.ECOD je kompleksna B2B platforma
koju koristi preko 11 000 klijenata iz razliitih oblasti poslovanja
(brani) kao to su: FMCG, DIY, elektrotehnika, farmacija,
graevinarstvo i logistika. Aktivno deluje od 2001.g. Trenutno radi
u mnogim zemljama. Pored Srbije to su: Hrvatska, Bugarska, Maarska,
Rumunska, Turska, Nemaka, Francuska, Rusija, Ukrajina i Poljska. Od
2009 ECOD je takoe poeo da deluje i u azijskim zemljama. Pre svega
ECOD podrazumeva garanciju stabilnosti poslovnih partnera,
fleksibilnost i dinaminost u razvoju platforme, korisnu i
jednostavnu cenovnu ponudu povezanu sa visokim kvalitetom naih
usluga, tehniku podrku na lokalnom jeziku, mogunost realizacije
najsloenijih projekata. ECOD Platforma je reenje zasnovano na
komunikacionim standardima dogovorenim sa GS1 International. Ona
takoe predstavlja kompleksno reenje za firme razliite veliine i
aktivnosti, podjednako za vrlo mala preduzea ali i za najvee i
najzahtevnije klijente. Uloen je veliki trud da bi bio osiguran
protok informacija u vidu elektronskih dokumenata izmeu Vaeg
preduzea i centralne baze podataka - Comarch Data Center.
Elektronska komunikacija sa Comarch ECOD Operator-om uz pomo
Interneta zatiena je upotrebom protokola https, koji koristi
kriptografiju sa 128-bitnim kljuem.Poetak rada sa sistemom nije
vezan sa realizacijom komplikovanih informatikih projekata.
Platforma ECOD Operater je fleksibilna i prilagoena potrebama
klijenata iz MSP sektora, kao i onim zahtevnijim. U tom cilju
stvorili smo razliite pakete: Servis WWW6
http://www.saga.rs/proizvodi-resenja/poslovna-resenja/ecod-edi.html
27
ECOD Connector Individualna EDI reenja
9.6. ECOD ArchiveComarch ECOD Arhiva je modul ECOD platforme
odgovoran za arhiviranje elektronskih dokumenata. ECOD Arhiva moe
da sadri sve vrste dokumenata koje odreuje Kupca, ukljuujui i
e-fakture. ECOD Arhiva je kompleksan sistem za pretraivanje,
sortiranje i grupisanje arhiviranih dokumenata prema odreenim
kriterijama. Korisnici ECOD Archive Resursi ECOD Arhive dostupni su
za dve vrste korisnika, odnosno za administratora i "obinog"
korisnika. Administrator je jedan korisnik odreen od strane
Klijenta kome su date posebne pogodnosti. On definie ko je obian"
korisnik i daje im pravo na pristup odreenim dokumentima.
Administrator ima mogunost dodavanja i brisanja korisnika. Osim
toga administrator ima pristup informacijama o operacijama koje je
napravio "obini" korisnik, kao to su skidanje ili tampanje faktura.
On takoe ima mogunost skidanja i tampanja svih faktura firme.
Administrator upravlja dozvolama za sve korisnike, definie pristup
arhivi treim stranama izvan firme, na primer Poreskoj slubi. Obian"
korisnik - broj "obinih" korisnika elektronskog arhiva odreuje
administrator. "Obian" korisnik moe da pregleda i tampa raune
(fakture) za koje je dobio ovlaenje od strane administratora.
Prednosti ECOD Arhive: - Smanjenje trokova povezanih sa izdravanjem
dokumenata, - Jednostavan pristup arhiviranim dokumentima, - Brzo
pretraivanje pojedinog dokumenta ili grupe dokumenata prema
odreenim kriterijumima, - Mogunost outsourcinga papirnih dokumenata
za spoljne lokacije, - Ureivanje arhive zbog prenosivosti faktura
za odgovarajue mape (Paket Verifikacija), - Pretraivanje i
sortiranje pogrenih dokumenata i duplikata (Paket Verifikacija), -
Podizanje bezbednosti resursa ECOD Arhive (Paket Bezbednost),28
- Velike mogunosti za upravljanje ECOD Arhivom kao to je
upravljanje korisnikim ulozima (Paket Bezbednost).
9.7. ECOD Delivery ManagerECOD Delivery Manager je modul ECOD
platforme koji omoguava dobavljaima i kupcima (trgovaki lanac,
logistiki centar, proizvoa) pregled i rezervaciju ili promenu
datuma isporuke narudbine. Na osnovu podataka iz elektronskog
dokumenta ECOD platforme, ECOD Delivery Manager omoguava Vam
kreiranje rasporeda za isporuku u skladitu. Ovo ukljuuje
informacije o: raspisivanju plana isporuka, bazi dobavljaa, mesta i
datuma planiranih utovara/istovara. Glavni cilj ovog reenja je
uklanjanje zaguenja i redova zahvaljujui odreivanju (dodeljivanju)
tanog vremena za rukovanje bilo kojom isporukom kao i brzo
reagovanje u hitnim situacijama (kvar/teta na dostavnom vozilu,
kanjenja isporuka i sl.). Modul ECOD Delivery je namenjen za svakog
kupca koji eli da optimizira lanac isporuka izmeu preduzea i
njegovih partnera. ECOD Delivery je posebno namenjen trgovakim
lancima, dobavljaima, distributerima i logistikim centrima.
Poslovne i operativne prednosti: -Precizno planiranje vremena i
mesta utovara / istovara i isporuke, -Jedna centralna baza za
informacije o isporuci za sve korisnike, -Efikasno upravljanje
velikim i estim isporukama, -Detaljno planiranje logistike utovara
/ istovara, -Eliminacija redova u skladitima, -Brz odgovor na hitne
sluajeve, kao to je pokvaren kamion, kanjenje, promena vremena
isporuke, -Smanjenje vremena trajanja istovara.
9.9. ECOD Data ShareECOD Data Share je alatka koja klijentima,
koji preko ECOD platforme alju dokumente elektronski, omoguava
slobodno korienje informacija sadranih u ovim dokumentima.Uz ovo
reenje Klijent ima mogunost da sebi pripremi skupove podataka,
njihovu analizu, kao i prezentaciju u obliku tabela i grafikona.
Ova aplikacija omoguava dananjim menaderima brz pristup
informacijama, to esto postaje faktor uspeha na putu postizanja
konkurentske prednosti.29
ECOD Data Share ima posebnu prednost, tj. mogunost slanja
konkretne informacije odreenoj osobi prema postavljenom rasporedu.
Korisnik moe da definie odreene poslovne situacije, o kojima e ga
obavesti aplikacija, kao na primer pad u prodaji ili nizak nivo
zaliha. ECOD Data Share je u potpunosti integrisan sa Microsoft
Office aplikacijom, to omoguava lako dostavljanje izvetaja u obliku
tabela MS Excel ili prezentacije u MS PowerPoint, kao prilog
e-poti. Funkcionalnost reenja ECOD Data Share: -Generisanje
izvetaja iz EDI dokumenata -Pristup aplikaciji ECOD Data Share
preko web pretraivaa -Izvetavanje o prodaji i stanju zaliha u
skladitima -Izvetavanje o zalihama u danima (forward stock)
-Izvetavanje o nivo usluge/isporuke (Service Level) -Izvetavanje o
neispravnim iframa proizvoda u dokumentima -Izvetavanje o nestalim
dokumentima -Izvetavanje o nestaicama robe u: -Skladitu
(Out-of-stock), -Radnji (Out-of-store), -Policama (Out-of-shelf)
-Izvetavanje o analizi korenskog uzroka (Route Cause Analysis)
-Supskripcija izvetaja na e-mail -Automatsko obavetavanje o kljunim
pokazateljima putem e-mail/SMS poruke -Viejezinost aplikacije
Koristi od korienja ECOD Data Share: -Mogunost optimizacije stanja
zaliha u trgovakim lancima -Mogunost potpune kontrole lanca
isporuke proizvoda -Podrka u procesima donoenja odluka -Mogunost da
se odmah reaguje na promene na tritu30
-Mogunost efektivnog upravljanja proizvodnjom i stanjem zaliha
na skladitu -Optimizacija dostupnosti proizvoda na polici (Optimal
Shelf Availability)
9.10. ECOD TrackerECOD Platforma tokom slanja dokumenata
registruje trenutno stanje odreenog dokumenta. Zahvaljujui tome
mogue je dobiti informacije o: -slanju dokumenata, -prijemu
dokumenata putem platforme ECOD, -ispravnosti obraenih dokumenata
preko platforme ECOD, -prijemu od strane primaoca, -potvrdi
prijema. Nakon to se prijavi na web sajtu korisnik e imati pristup
spisku svojih poslovnih partnera i definisanim virtuelnim
relacijama izmeu klijenta i njegovih poslovnih partnera. Osim toga,
kupac moe da pretrauje sve dokumente koje razmenjuje uz pomo ECOD
platforme. Da bi se olakalo traenje dokumenata korisnik moe da
odabere jedan od kriterijuma prema kojima e dokumenti biti
prikazani: - prema poslovnim partnerima, - prema vrsti dokumenta, -
po datumu. Prednosti koje prua ECOD Tracker prua: pune informacije
o ispravnosti poslatih dokumenata, omoguava kontrolu kljunih
podataka za firmu, automatski obavetava o lanim dokumentima, pomo u
brzom reagovanju u situacijama gde je potreban odreeni dokument,
poboljava logistike procese, smanjuje direktni kontakt sa klijentom
u vezi sa traenjem" dokumenta, poboljava komunikaciju sa poslovnim
partnerima.
9.11. ECOD SA2 ProductsECOD SA2 Proizvodi predstavljaju
zajedniko reenje firme Comarch i SA2 Worldsync Poljska, koje
omoguava globalnu sinhronizaciju podataka o proizvodima izmeu
proizvoaa i trgovakog lanaca kroz Global Data Synchronization
Network (GDSN). Reenje ECOD SA2 Proizvodi zasniva se na integraciji
platforme Comarch ECOD sa katalogom SA2 Worldsync overenim od
strane GS1, te deluje na tri kontinenta: u Evropi, Severnoj31
Americi i Aziji. Korienjem aplikacije Comarch ECOD i SA2
Wordsync, imate pristup globalnim podacima o proizvodima 2.500
lanova iz celog sveta, a njihovo sprovoenje i pristup moe se
izvriti lako i jednostavno. Ponuda ECOD SA2 Proizvodi ukljuuje:
-sinhronizaciju podataka o kljunim proizvodima, koja obuhvata
standardizovane logistike informacije, nazive proizvoda, dimenzije,
pakovanje jedinica i druge, -jednu zajedniku taku unosa podataka o
proizvodima dobavljaa, podaci mogu biti dalje automatski
dostavljeni svim poslovnim partnerima (npr. trgovakim lancima),
-jedan zajedniki tani pristup za primaoce podataka o odreenim
proizvodima (npr., trgovaki lanac) uz pomo supskripcije u katalogu
SA2, koja garantuje automatski pristup proverenim podacima,
-proveru ispravnosti proizvodnih podataka, -automatska
sinhronizacija podataka putem elektronskih dokumenata u formatu
EDIFACT (EANCOM / PRICAT) ili putem XML-a, -katalog WWW
(pretraivanje i pregledavanje putem web sajta), -Web Forms (unos i
ureivanje podataka putem web sajta), -obuku, -podrku u
implementaciji, -programe za dobavljae i kupce, -konsultacije o
integraciji programske opreme, -povezivanje sa drugim overenim
katalozima GDSN (npr. 1Sync, GXS itp.)
9.12. ECOD PackagingECOD Packaging je modul ECOD Platforme koji
je nastao kao odgovor na upite kupaca o tome kako obezbediti
informacije o paketima za viekratnu upotrebu, odnosno prevoznim
paletama, plastinih kutija za mesne proizvode ili hleb. Reenje
omoguava razmenu kljunih informacija o cirkulaciji povratnih
pakovanja u lancu nabavke, dostupno je putem web sajta za svaku
firmu koja uestvuje u procesu njihove razmene. ECOD Packaging je
dizajniran za sve subjekte koji su ukljueni u proces cirkulacije
povratnih pakovanja, kao to su proizvoai, logistike kompanije,
distributeri i trgovaki lanci.32
Aplikacija omoguava punu podrku procesima komercijalnih poslova
od poruivanja robe do njene prodaje. Sistem omoguava zatvaranje
celokupne cirkulacije povratnih pakovanja, slanje zajedno sa robom
od strane proizvoaa, prijem iz skladita na strani trgovinske mree i
povratak na odreeno mesto na strani proizvoaa. Razmena povratnih
pakovanja moe se odigravati u sledeim kanalima: - izmeu proizvoaa i
trgovakih lanaca / distributera, - u obliku interne komunikacije
(npr. izmeu proizvoaa) Meu glavnim prednostima koritenja aplikacije
ECOD Packaging od strane svih poslovnih partnera (proizvoai,
distributeri i trgovaki lanci) nalaze se pre svega: -Bolje
upravljanje povratni pakovanjima, -Detaljnije informacije o koliini
povratnih pakovanja od razliitih subjekata ukljuenih u proces
razmene, - tednja koja proizlazi iz koordinacije cirkulacije
povratnih pakovanja - minimiziranje gubitka pakovanja, -Nii trokovi
skladitenja povratnih pakovanja, -Poboljanje upravljanja rada u
skladitu, -Uravnoteen bilans povratnih pakovanja i tednja vremena,
-Bolja saradnja i poslovni odnosi izmeu partnera, -Jednostavna
pravila i kratki rokovi primanja pakovanja.
10. KAKO FUNKCIONIE EDI OPERATERTradicionalna razmena papirnih
dokumenata
33
EDI Komunikacija preko ECOD7
7
http://www.rs.ecod-portal.comarch.eu/baza-znanja/what-do-you-need-to-know-about-edi.html34
11. Uvoenje EDI naina poslovanja u NAVIP PSNAVIP je preduzee
koje se preko 160 godina bavi preradom groa i drugog voa u
proizvodnji vina i estokih alkoholnih pia. Vie od 20 godina
pojedini procesi poslovanja se automatizuju. U tom periodu
razvijana su softverska reenja kojima su pokriveni pojedini
segmenti poslovanja. Informacioni sistem NAVIP je baziran na IBM /
AS400 serveru i DB2 relacionoj bazi podataka. Vei deo programa je
napisan na arhainom RPG programskom jeziku, ali se u poslednje
vreme uvode i nove tehnologije bazirane na dot net osnovi. Sve vea
potreba za otklanjanje moguih greaka u procesu kreiranja narudbina,
kao i sinhronizacija pojedinih poslovnih procesa, navela je NAVIP
da razmilja o uvoenju EDI naina poslovanja. Kao to je poznato EDI
(EDI Electronic Data Interchange) predstavlja elektronski prenos
standardnih poslovnih dokumenata u unapred definisanom formatu od
poslovne raunarske aplikacije jedne kompanije do poslovne raunarske
aplikacije njenih poslovnih partnera.
Mogue je direktno povezati dva partnera u procesu elektronske
trgovine putem EDI, ali praksa je pokazala da je poeljno da se
podaci prenose putem posrednika. Posrednik se brine o tome da
razmena podataka bude pouzdana i bezbedna, a takoe omoguava
unakrsne veze izmeu vie razliitih partnera. NAVIP je za tu potrebu
sklopio ugovor sa firmom Panteon, kao svojim EDI provajderom.
Softversko reenje EDIPA je napisano u VB.NET tehnologiji od strane
strunog tima u slubi Razvoja IT NAVIP. Osnovne funkcije ovog
programa su: - permanentno oslukivanje unapred zadatog foldera u
kome se primaju poruke porudbenice, - dekomponovanje poruke(a)
prema standardu poslovnog partnera koji vri uslugu prenosa podataka
od strane kupca prema NAVIP IS i obratno. -upis podataka iz
porudbenice u pomonu bazu podataka, koja slui kao arhiva svih
prispelih poruka, sa jedne strane, i kao polazite za dalju obradu
poruke i praenja faza u kreiranju naloga za isporuku robe u NAVIP
IS kreiranje novog naloga za isporuku robe u NAVIP IS. Novi nalog
za isporuku robe se pojavljuje na ekranu raunara u slubi prodaje,
odakle se prema poslovnoj proceduri vri prosleivanje poruke-naloga
za isporuku robe u magacin gotovih proizvoda na postupanje.
Integracijom EDI naina poslovanja ostvaruje se :
35
Racionalizacija generalno smanjuju se administrativni trokovi i
trokovi kancelarijskog materijala, kao i smanjenje obima ljudskih
greaka u obradi podataka. Ubrzavanje poslovnih procesa olakava se i
ubrzava protok podataka izmeu strana u procesu kupoprodaje.
Uklanjanje jezikih barijera izbegavaju se mogui problemi u
komunikaciji izmeu poslovnih partnera kako u domaoj tako i na
meunarodnoj sceni. Svi govore zajednikim jezikom: EANCOM.
Postepenim uvoenjem svih EANCOM poruka u proces poslovanja postizae
se i mnoge druge utede, a svakako e doi do poboljanja celokupne
organizacije poslovanja.8
12. Panteon GroupPanteon Group n udi usluge na podruju
meuorganizacijskog elektronske razmene podataka, pre svega izmeu
preduzea (business to business - B2B) i izmeu preduzea i dravnih
institucija (business to government - B2G). Osnovni zadatak firme
je da korisnicima ponude sve potrebne usluge i celokupna reenja za
obnovu klasinih poslovnih procesa sa uslugama elektronskog
poslovanja. Glavna podruja obuhvataju: - Savetovanja pri obnovi
meuorganizacijskih procesa usluga elektronskog poslovanja u skladu
sa vaeim meunarodnim standardima i preporukama za elektronsko
poslovanje, sa dobrom praksom. - Uspostavljanje i prilagoavanje
okruenja za podrku elektronskom poslovanju kod korisnika. -
Usklaivanje i definisanje sadraja upotrebljenih standardnih
e-dokumenata, lokalizaciju meunarodnih standarda. - Osiguravanje
usluga zatienog i pouzdanog prenosa elektronskih dokumenata i
informacija. - Pruanje usluga elektronskog uvanja dokumenata u
skladu sa vaeim zakonom i tehnolokim zahtevima. - Podrku uslugama
globalnih elektronskih kataloga GDS (Global Data
Synchronisation).
12.1. Usluga e-SERVICE
8
http://www.gs1yu.org/E-Bilten2/Navip.html
36
Usluga e-SERVICE omoguava korisnicima podjednak nain
elektronskog poslovanja sa svim svojim partnerima. Svaki korisnik
moe odabrati svoj kuni format dokumenata i poeljni tip komunikacije
sa Panteon.net, a usluga e-SERVICE se pobrine za potrebne
konverzije. Usluga e-SERVICE omoguava konverzije izmeu razliitih: -
standarda dokumenata (EDI, IDOC, INHOUSE, nXML, SDF, TXT ...), -
srodnih dokumenata (INSDES, IFTMIN, ORDERS, DESADV ...), - verzija
formata dokumenata (EANCOM D.93A, D.96A, D.01B ... BMSXML, ebXML,
OAGI XML...), - komunikacijskih kanala (AS2, FTP, OJMS, SFTP, SMPT,
X.400 ...), - poslovnih mrea (Dannet, DT, eXite, GXS, Sterling,
ZZINet ... 50+). - Podrani e-dokumenti u trgovini na e-SERVICE: -
narudbenica ORDERS, - odgovor na narudbenicu ORDRSP, - otpremnica
DESADV, - prijemnica RECADV, - raun INVOIC, - izvetaj o stanju
zaliha INVRPT, - izvetaj o prodaji SLSRPT, - katalog/cenovnik
artikala PRICAT, - ifrant GLN PARTIN lokacija. - Podrani
e-dokumenti u logistici na e-SERVICE: - logistika narudbenica
ORDERS, - otpremnica DESADV, - prijemnica RECADV, - izvetaj o
stanju zaliha INVRPT, - katalog/cenovnik artikala PRICAT,37
- ifrant GLN PARTIN lokacija.9
9
http://www.panteon.org/images/Pict_Panteon_e-SERVICE_EN.jpg38
ZAKLJUAKZa ono vreme koliko je trebalo Internetu da se ustali,
proizvoai EDI softvera su prolazili kroz pravu krizu identiteta.
Iako se inilo da je vreme tradicionalnog EDI-ja prolo jer Internet
ima reenja za sve probleme, izgleda da je EDI naao svoje mesto kako
kima elektronske trgovine. Naravno, dolo je do nekih promena.
Posebno je bilo teko Value Added Networks proizvoaima sistema
potanskih sanduia koji se koriste za EDI. On i su se prilagodil i
novim okolnostima i sada nude iste potanske sanduie kao nekada ali
koriste TCP / IP protokol. Cena je drastino sniena, ali su VANS
pronali sebi mesto obezbeujui pouzdanu infrastrukturu za neposrednu
elektrosnku trgovinu izmeu preduzea, to Internet nee moi jo prilino
dugo. I ako se komunikacijska infrastruktura promenila, osnivanje
dobrih veza izmeu aplikacija u razliitim kompanijama ostaje teko
kao to je i bilo. Problem je vie organizacione nego tehnike
prirode. Osnovni razlog zbog koga EDI ima toliko problema da stane
na noge nije u injenici da su standardi suvie komplikovani, ve u
nesposobnosti kompanija da svoje interne sisteme dovedu u red i
stvore dobru integraciju sa svojim partnerima. injenica je da
Informaciono komunujacione tehnologije iz dana u dan napreduju i da
EDI prerasta u savremeno Elektronsko poslovanje, koje predstavlja
izazazov i neophodnost za mnoge kompanije, kako bi se snale u svetu
digitalne ekonomije na najveem digitalnom tritu Internetu.
Kompanije su primorane da prate nova softverska reenja iz oblasti
EDI-ja, koja svakoga dana postaju sve vie savrenija i dostupnija za
poslovne sisteme.
39
LITERATURAU izradi seminarskog rada koristio sam sledeu
literaturu i izvore: Prezentacija pradavanja, prof.dr Bojan
Milosavljevi Internet tehnologije i Internet poslovanje, prof. dr
Zoran ekerevac, FIM Kruevac Informacioni sistem elektronske
prodavnice sa EDI reenjem, Tibor Sakal, VT Subotica Informacioni
sistemi, prof. dr ore Nadrljanski, FIM Kruevac Cet.net materijal
http://www.gs1yu.org www.cet.rs/ Wikipedia i dr. Internet
materijal
40
