Stevan Koprivica - Andjela

7/27/2019 Stevan Koprivica - Andjela

1/33

Stevan Koprivica

AN

ELA

/ Veseli rekvijem za odlazee luzere/

Beograd, oktobar 2001.

LICA:

LAZAR, profesor sociologije, 45 godinaBORISAV,ugostitelj, 45 godina

AN

ELA, medicinska sestra, 26 godina

Sve se dogaa u aparatmanu internog odelenja KBC u Beogradu, ove jeseni.

SLIKA PRVA: CIMERI

/ Bolniki apartman u KBCu, namenjen privilegovanim pacijentima.To znai da u sobipostoji klima uredjaj, da ima samo dva kreveta, a da je posteljina ista, i da u sobi postoji

kupatilo . Lazar je, za sada, jedini pacijent. Na stoiu pored njegovog kreveta sunaslagane knjige, pored njih veliko pakovanje tetra soka, neto voa. Sestra Anela sedi

na krevetu pored Lazara i meri mu krvni pritisak./

ANELA:Profesore...LAZAR:Opet mi nije dobro. Koliko?/ Anela ne odgovara, ima slualice na uima/LAZAR:Recite, slobodno. im sam ovde, ja imam potpunu svest o tome ta moe da se dogodi.Nije u redu, vidim po vama... Slobodno recite.ANELA:Samo malo tiine, molim vas. Da ujem otkucaje...LAZAR:Naravno. Evo, utim./ Anela skida slualice, isputa preostali vazduh iz aparata./ANELA:Devedeset pet sa ezdeset. Ko ptiica.LAZAR:Moda sam malo oslabio u bolnici, ali ja sam takve konstitucije


2/33

ANELA:U sokola malo mesa ima, al je soko ptica ponajbolja.Gospodine profesore, htela sam dakaem da vam je pritisak kao u ptiice.ak bi mogao i da bude malo vii...LAZAR:Magli mi se pred oima, oamuen sam. Kolabirau, pretpostavljam....ANELA:Ma, neete. Skoro da je u redu.LAZAR:Skoro. Ali "skoro" nije isto to i " u redu je". Vi mene hoete da uteite, da me ohrabrite.Ja sam vam zahvalan, vie nego zahvalan. Ja ne znam kako bih nazavao to oseanje kadste vi tu. I kad niste tu. Sestro Anela, iz vaih usta bih mogao da ujem i najcrnjupresudu, neku nepovoljnu dijagnozu. Zato ja jo nemam dijagnozu?ANELA:Rezultati se obrauju i uporedjuju. Doktor Jovanovie vam, pretpostavljam, ujutro, sve

razjasniti.LAZAR:Devedeset pet sa ezedeset. A da niste dodali tih pet? Jeste, da se ne bih uznemiravao. Jaznam, kada su sistolni i dijastolni pritisci tako blizu, postoji tendencija izjednaavanja inastupa kolaps. Bio bih vam zahvalan ako bi u tom trenutku bili pored mene kako bimogli da preduzmete dalje korake. Da li vam se dogaao ovakav kolaps kao to je moj?ANELA:Za sedam godina koliko radim ovde, nisam srela nikoga kome su se izjednaili pritisci.To je teoretski mogue, ali u praksi, vrlo retko.I, razlika vam je sasvim dovoljna, verujtemi.LAZAR:

Ja se ne bojim, mada ne mogu da kaem da me nije malo strah. Ranije sam imao dobarpritisak, a sad nemam.To me buni, uznemirava...ANELA:Vi ovde i niste zbog pritiska, gospodine Lazare. Vi imate nedefinisane bolove u predeluabdomena. Neete kolabirati, kad vam kaem. asna re.LAZAR:asna re? Vi ste sigurni u to? .ANELA:Ne optereujte se dijagnozama i pretpostavkama,profesore.ivi ste. Niste ba najzdraviji,ali ko od nas sme da potpie da je potpuno zdrav? Na kraju krajeva, zato ste ovde, da biozdravili.I, kad izaete odavde, bie kao da nita nije ni bilo. Zaboraviete nas.

LAZAR:Izai u odavde? Sigurni ste?ANELA:Sigurna sam.LAZAR:asna re:ANELA:Svi izau odavde. I jo e te nas zaboraviti..LAZAR:Neu vas zaboraviti, budite sigurni. Bolnicu, moda. Vas nikada. Sigurno. Vau


3/33

plemenitost, posveenost, etinost, profesionalnost...I, vau lepotu.ANELA:Hvala na komplimetimaLAZAR:Nisu komplimenti. injenice.ANELA:A ja ba volim komplimente. injenice me ponekad nerviraju. Konane su,bespogovorne. Pogotovo me nerviraju bolnike injenice.LAZAR:ta vas nervira?ANELA:Smorovi.LAZAR:Nisam razumeo.

ANELADavei.LAZAR:A, da. Pretpostavljam da ima takvih bolesnika. Moda postaju takvi zbog straha od smrti.

ANELA:Nema to veze sa strahom od smrti. Ljudi umiru na nain kakvim su iveli. Oni ivahni,veseli, oni koji su bili stalno u nekoj akciji, oni umiru tako. kao na filmu. Jeste gledaliBrusda Vilisa, UMRI MUKI? Oednom, skoro sa osmehom, kao da idu negde dalje. Naneku novu stanicu. A oni koji su celog ivota smetali drugima i sebi,oni ou kakim neukakim, oprostite...

LAZAR:Nita, nita....Volim spontanost.To govori da izmedju nas nema barijera. Da smo, je li,kao, domai.ANELA:Oni koji stalno pitaju zato a nemaju ni jedno zato, e oni umiru dugo, teko, smaraju isebe i porodicu i nas. Ni da odu, ni da ostanu, a moraju da odu.LAZAR:Vi to jo, onako, literarno?ANELA:Imala sam pet iz srpskog. Nije to, profesore , literatura, nego hodnici i sobe ove bolnice.Moram da idem. Ima jo bolesnika.

LAZAR:Idete zato to sam ja dave, smor?ANELA:Ja to nisam rekla.LAZAR:I umreu tako, smarajui sebe i okolinu.ANELA:Vi ste samo jedan o uplaeni, armantni profesor u najboljim godinama sa kojim ja volimmalo da popriam. A da ste smor, ja to ne bih radila.LAZAR:


4/33

Stvarno tako mislite? Vi to govorite samo da bi ste me uteili. Vi znate neto to ja neznam, pa me unapred teite. Priznajete!ANELA:Priznanja se trae u policiji, ne ovde.LAZAR:Evo, ja u vama da priznam. Ne mogu kad ste u pokretu. Sedite.Ja sam vas sanjao.ANELA:To je sasvim razumljivo.I ja bi mene sanjala.LAZAR:Kad ve insistirate na mom priznanju,ja u vam rei...ANELA:Nita nisam insistirala, ali kao vi ba hoete da mi kaete, recite.LAZAR:Bila ja no. U mom snu. I prozor je bio otvoren. Nije bilo hladno. Bilo je neverovatno

toplo. I vi ste bili izmedju mene i prozora...ANELA:Verovatno sam bila u nonoj smeni pa obilazila bolesnike.

LAZAR:Ne. Niste imali bolniku uniformu. Niste imali nita.ANELA:Profesore!Ba ste to sanjali? I kakva sam bila? ta sam vam radila?/ Lazar zausti da neto kae ali u sobu ulazi Borisav. U novoj svilenoj dreavoj piami, sakasetofonom u jednoj ruci i pregrtom arenih asopisa i kesom u drugoj. Lazar ustukne,brzo sedne na svoj krevet. Anela prie Borisavu./

BORISAV:Dobro vee.ANELA:Dobro vee. Izvolite...BORISAV:Pa, s obzirom da sam u bolnici, izvoleo bi jedan krevet. A da nisam, ja bi ti rekao ta jood tebe izvoljevam.ANELA:Gospodine...BORISAV:Borisav, Bora Matijevi. Bikan, za prijatelje.Poslali me sa prijemnog u sobu 415. ta me

gledate tako? Meni je rekla sestra dole na prijemnom da doem ovde. . Doktor Jovanovije rekao da se samo javim u etvrtak uvee. Sve po redu i propisu.Doktor Jovanovi jemoj prijatelj.ANELA:Tako, dakle. U redu. Smestite se.BORISAV:Koji je moj krevet?/ Anela se zbunjeno nasmei./ANELA:Koji se slobodan..../ pokae krevet u uglu./


5/33

BORISAV:Ja bih ovaj pored prozora. / Lazaru/ Oe da se menja? ta ti fali ovde, na ovome?

Tu mi je blizu prozor. A i zbog cigareta./ Lazar ga nemo gleda. Nita ne govori.Preneraen.Anela vodi Lazara do praznogkreveta./ANELA:Smestite se ovde. Ukoliko vam neto bude potrebno, imate taster za poziv medicinskogosoblja ovde. /Pokae na taseter na zidu/.BORISAV/ LAZARU/:E, cimer, aj se menjamo. ta ti fali ovom krevetu? Evo, pitaj ti mene neto, ja u da tiuradim. Cimeri smo, ljudi smo, kolege smo, je li? Nai smo. Ja tebi, ti meni.Solidariemose. Da pree, a?/ Lazar ne raguje. Napadno uzima svoje beleke, prelistava.Borisav odmahne rukom./

BORISAV:Pitae i ti mene neto.

ANELA:Vizita je ujutro u pola osam . Ukoliko budete sluali muziku, molim vas da to bude takoda ne uznemiravate druge pacijente.BORISAV:Ako pritisnem ovde, onda e ti da doe?ANELA:Ja, ili neko od deurnih medicinskih sestara.

BORISAV:Ako ne doe ti, ja neu da pritiskam, pa makar umro.ANELA:Neete umreti. Nemate razloga.BORISAV:Ako ti ne bude dolazila, ou. Sigurno.ANELA:Doi u ako bude moj red i ako bude izuzetne potrebe.BORISAV:Gde e izuzetniju potrebu od mene?ANELA:

To bi bilo sve. Idem./Borisav je zaustavlja, hoe da joj tutne nekoliko maraka u dep bluze./BORISAV:Ja sam vrlo zahvalan. I nadam se da emo se to ee vidjati./ vidi ploicu na njenojuniformi. Anela, nebesko ime./ Anela vraa novac./ANELA:Molim vas...Ne dolazi u obzir.... Ja samo radim svoj posao.Molim vas, nemojte da mevredjate..BORISAV:


6/33

Zna ta, ti od ovoga kupi cvee. Neki lep buket. To, kao da sam ti ja kupio. Eto, moe litako?/ Anela krene ka vratima./ANELA:Kad budete odlazili odavde, ivi i zdravi, sami ete mi kupiti buket. Laku no.BORISAV:Da vidimo komfor./ Borisav ulazi u kupatilo. Lazar sedne na krevet. Vidno uzbuen./LAZAR:Sestro, Anela, molim vas...ANELA:Izvolite gospodine profesore...LAZAR:ta je ovo?!Ja sam se dogovorioo da budem sam u sobi.

ANELA:Ja ne radim smetaj. Ako je doktor Jovanovi rekao...

/ Borisav povue vodu u kupatilu. Lazar se strese. Borisav izlazi./

BORISAV:Izvinite ako sam na smetnji. Jel imate vas dvoje neto nasamo, da ja odem? Bi ja, al nemoe se. Kad si ovde, nema mrdanja. A, cimer?

ANELA:Otila sam. Laku no, profesore. Laku no gospodine Matijeviu...Anela izlazi/BORISAV:Lutko, za tebe Bikan!

/ Borisav se obraa Lazaru./BORISAV:ta predaje? Srpski? Matematiku? ta je, pojeli ti djaci jezik,a pa si zanemeo, a?/Lazar ne odgovara./.BORISAV:

Moda ti. ja nisam nivo? Nisam ja tako lo . Ja u brzo da zaspem, a ako budem strugao usnu, ti me slobodno cimni. Samo nemoj da coke, nervira me. Mogao bi, onako u snu, dati dam malo preko pike./Lazar se okree prema Borisavu/LAZAR:Gospodine, ovo nije zatvorska bolnica.BORISAV:Tano! Profesore, ti zna gde si! A ne bi se po tebi reklo.Ima neku ivotinju to te grizeu stomaku, a? Vidi se.I ja. I neto u ledjima. Al ne dam se ja. Doktor Jovanovi je mojprijatelj. Sve e on to da sredi.I tebi e, nita se ne boj. Profesore ,jel se ti boji, malo, a?


7/33

/ Lazar uti. Borisav sprema stvari pored kreveta./BORISAV:Nita ti tu strah ne pomae. Jo ti je gore. E, ako te napadne neki strah, samo ti menecimni. Ja sam prvi put u ivotu u bolnici. A ti?/ Lazar uti, prelistava beleke./BORISAV:Jesi li karao ti ovu?LAZAR:Molim vas, nemojte tako prema sestri Aneli.BORISAV:Ja ou. Sigurno.DA nee ti da mi zabrani?E, ako je tvoja, nema frke. Mada, moda esutra da gekne, pa ta e onda? Pogledaj se kakav si.LAZAR:Takvi kao vi, naizgled puni snage, takvi najpre umiru. Hipertenzija vam je u gornjem

registru, pretpostavljam.BORISAV:Razbi me pritisak, ako si na to mislio

LAZAR:Evidentno.BORISAV:Ma, jedi govna!LAZAR:I ko zna ta jo imate..BORISAV:

Imamo ulbastije na aru, crevca, srceta, jagnjeu glavu u kembetu, gotova jela, jagnjeeispod saa, prasee sa ranja i ispod saa i veliki asortiman domaih i stranih pia. Kodmene u "Raju", na Ibarskoj magistrali. I prvoklasna muzika. Sve nsajbolja grla.Eto, to miimamo!A to to si mi ti udelio, zadri za sebe.LAZAR:Mogao sam da pretpostavim. Ibarski drum!BORISAV:Ako, sluajno, kojom koincidencijom, preivi, svrati. Moj si gost. da te malo podgojimo,a moda ti i nabacim neto.LAZAR:Hvala.

BORISAV:I, koji ti je ?LAZAR:Ja sam na ispitivanju.BORISAV:E pa i ja sam na ispitivanju.LAZAR:Ja moram da napravim jo neke beleke i da se odmorim. Molim vas da to potujete,akovi uopte neto moete da potujete.BORISAV:


8/33

Ko ti brani?Samo ti ljakaj./ Lazar legne u krevet, uzme sa stoia daljinski upravlja za klima uredjaj./BORISAVta radi to?LAZAR:Podeavam temperaturu.Rashladili ste sobu.BORISAV:Ma gde rashladio?Ima preko dvaes, sigurno.LAZAR:Propisana temeperatura je dvadeset i etri Celzijusova stepena, a ovde, kako moemooitati na displeju, ima jedva devetnaest.BORISAV:Meni je vrue. Ja se stalno znojim. Zajebi ti to sa Celzijusom. ta on zna koliko jepotrebno ivom oveku?

LAZAR:Vrue vam je zbog hipertenzije. I taj znoj je od kardiolokih tegoba. Ja mislim da ste viveoma blizu infarkta.

BORISAV:A ja mislim da si ti veoma blizu nokauta.LAZAR:Vi to meni pretite?!BORISAV:A to ti meni preti infarktom?!LAZAR:

Mislite li da se ja bojim? E pa ne, potovani gospodine, kako bee, Bikane...BORISAV:Samo za prijatelje.LAZAR:Ja se ne bojim! Ja sam raskrstio sa strahom im sam uao ovde, jer ovo je predvorjesmrti, ako niste znali...BORISAV:Kakvo predvorje?Ako je tebi, nije meni. Svak ima svoje predvorje.Ti komotno gekni,ovde u predvorju, meni ne pada na pamet. To to me malo neto boli ovde pozadi ledja,to je daleko od tog tvog predvorja. I nemoj mnogo da mi se kuri, ne izazivaj me.LAZAR:

Da niste poneli i pitolj ovde?BORISAV:Za tebe mi to ne treba.Ja sa tobom lepo, a ti meni infarkt! Ako ti vajznem amarinu,usrae se.LAZAR:Samo izvolite. No, na usluzi sam vam.Usudite li se da me udarite, imaete posla saelitnim timom najbolje advokatske kancelarije u Srbiji. Prodaete i vau birtiju naIbarskom drumu,i stan, i kuu i sve to imate!BORISAV:Nikad, ama ba nikad, da nisi rekao runu re o mom Raju!


9/33

LAZAR:ta sam rekao?BORISAV:Rekao si birtija, malopre!Rajje sve to imam, ceo ivot sam u njega uloio. Projekat jenapravio Delijovi, profesor sa arhitektonskog, Moda ga i zna?LAZAR:Ne znam.BORISAV:Pa da, ne zna te to rade konkretne i korisne stvari. Ti zna te tvoje pisce i drkadije! Aunutranjost su mi radili dva profesora sa primenjene. Dizajneri, bato! Dao sam im etrigodinje plate, al ne alim.LAZAR:U, pretrgli ste se.BORISAV:

I napravili su mi raj. Na ulazu vise dva opanka, svako po metar i osamdeset,levi i desni, aiz njih raste cvee. Shavata? To su dve male visee bate.LAZAR:Mogu misliti.

BORISAV:. Vrtovi u opanku! U sredini je veliki kotao za peenje rakije, ljivovice, muenice . Ti si,sto posto, za viski,to ti je deda pio pa se i ti navadio...LAZAR:Ne pijem, Nikada.BORISAV:

Tako i izgleda. A pored velikog stakla, gde se izlazi na letnju terasu, pravi trenjev top.Ko Karaorev. Pravi. Na njemu sluim vedski sto, kad organizujem koktele i partije.LAZAR:vedski sto na umadijskom trenjevom topu! Vi ste mondijalista i postmodernistaBORISAV:Oe da ja tebi kaem da si peder i vegetrijanac! Jesi enjen?LAZAR:Ne. Nisam. Zato?BORISAV:U tim godinama neoenjen? Sram te bilo....Sluaj, ako si taj,onaj, reci...Nemam nitaprotiv, ali, da znam....

LAZAR:Nisam oenjen, to ne znai da ne volim nekoga... Suprotnog pola, mislim. I, da nisamvoleo.BORISAV:Nemoj da te nisam upozorio. A zidovi, zidovi su okreeni, tako, ustalasala polja, saljivicima i tarabama. A iznad iz nebesa, plavih, vedrih, sve posmatraju carDuan,vojvode Stepa i Mii, Karaore i knez Milo...LAZAR:Kako vam se slau ta dvojica poslednjih?BORISAV:


10/33

Na suprotnim su zidovima. Nisam ja budala.Svakom ko ue kod mene, srce zaigra. ...Gasi tu klimu, izgoresmo.LAZAR:Dvadeset i etri je propisano ./ Borisav ide prema prozoru, otvara ga./BORISAV:Koliko ti zagreje, ja u da ga oladim.LAZAR:E pa neete. Sad emo da vidimo!/ Lazar skoi sa kreveta i pritiska taster./BORISAV:Evo, upianko zove mamu da ga brani.LAZAR:Sad emo da vidimo!

BORISAV:Jedva ekam da doe.LAZAR:Leteete vi odavde, im doe.BORISAV:Al u pre toga da je presvuem. Onda emo da vidimo ko e da leti./ Ulazi Anela./ANELA:Ko je zvao? O emu se radi?BORISAV:Ja sam zvao.Ovaj hoe da pokvari klimu. I mene je nagovarao.

LAZAR:NIje tano! On lae! Ladio je sobu!BORISAV:Moja bezbednost je ugroena! Hoe da me bije!LAZAR:Propisano je 24 stepeni Celzijuseva! Molim vas da mu naete drugi smetaj, smesta!ANELA:Da li nekome loe?BORISAV:Meni je vrue! Izgoreh!LAZAR:

Sestro Anela, ja vas molim da neto uradite!ANELA:ta vi mislite, da sam ja vaspitaica u obdanitu?Ozbiljni ste, odrasli ljudi. Sredite se! /Borisavu/ Vi, lezite! Lezite! Ovo je bolnica!/Borisav, iznenaen, krotko ide do kreveta, seda./ANELA:/ Lazaru/A vi dajte taj daljinac! I prekinite da zvrckate za svaku sitnicu!Dvadeset i dva stepena. Jeldobro sad?Sanjajte malo! Ja imam posla, shvatite! Da vas vie nisam ula!LAZAR:Ja vas molim da kaete doktoru Jovanoviu sutra...


11/33

ANELA:Doktor Jovanovi! Samo doktor Jovanovi!Pun mi je njegovih pulena u ovoj bolnici! Svemoj do mojega! Mislite li vi da se ceo svet oko vas vrti?! Samo zato to imate vezu,doktora Jovanovia! Zbog vas sam sada napustila bolesnike, soba 234,dva sprata nie,kojima su dani odbrojani, kojima zaista treba nega i panja!Nece docekati prvu kisu!A jase sa vama ovde majem!Zato to imate vezu! E pa i ja imam vezu! Istu kao i vi! I to toste mi simpatini, kao Tom i Deri, to nee da traje veno, ako nastavite da me ikanirate.I vi i vaa veza! Spavanje!/ Anela ugasi svetlo i izae iz sobe. Soba u polumraku./BORISAV:Vidi ta si uradio!. Al, dobra. varnii. Moj broj. Volim te, estoke.LAZAR:Spavam.BORISAV:

Kako e tek da ti bude hladno na Novom groblju.LAZAR:A vi e te biti sahranjeni u onom vaem opanku!BORISAV:Ja se neu sahraniti, jer nemam nameru da umrem.LAZAR:Sutra vi vie neete biti u ovoj sobi i tada mogu i da vas zapale i bace u kontejner! Nijeme briga! I ostavite me na miru! Ostavite me na miru! Svi!/ Lazar se pokrije preko glave. /BORISAV:Ako prdne, umree.

SLIKA DRUGA: SATIRANJE/Jutro je. I Lazar i Borisav sede na krevetima, buljei u vrata koje su se upravo zatvorila./LAZAR:Jel danas petak?BORISAV:Pre ponedeljka nita./ vie prema vratima/Serem vam se u vizitu. Ima li koga? Jel znaneko da mi kae ta je meni?!LAZAR:Ma, vama nije nita.Ja mislim da doktor ne dolazi upravo zbog vas. Nee da ga blamirate.BORISAV:

Sad emo da ga nazovemo.../ Borisav vadi mobilni telefon iz ormaria, bira broj.BORISAV:Mogao bi i za tebe da pitam.LAZAR:Ja znam sam da brinem o sebi./ Borisav dri mobilni na uvetu./BORISAV:Mobilni preplatnik je iskljuio telefon...Samo gubim vreme ovde. Vikend. Ima Raj dabude pun ko oko. More, idem ja odavde, pa u da doem kad doca doe.


12/33

/ Borisav poinje da sakuplja svoje stvari./LAZAR:U pravu ste .Znate, ba mi je drago to smo se upoznali. Vi ste jedan neposredan, iskrenovek i sa vama mi nije bilo dosadno. I, uvren sam da vam nije nita. Sve je bilo nekimali incident, malo ste ispali iz koloseka, na trenutak. Sada je sve u redu.Evo, ja vam obeevam da u jednom svratiti u va " Raj". Doi u, sigurno. Zbogom. Svenajbolje./ Borisav se okrene, prilazi Lazarevom krevetu, seda na njega./BORISAV:E, kad me toliko voli, ostajem./Lazar ga gleda preneraeno./LAZAR:Ustanite! Smesta! To je moj krevet!

BORISAV:Gde pie?LAZAR:Ja sam prvi doao i ja sam prvi legao u njega.BORISAV:A ja sam drugi doao pa sam drugi legao u njega.LAZAR:Ovo je moja kuna posteljina! Ne podnosim saznanje da je neko drugi leao na mojojposteljini!BORISAV:Eto ti tvoja posteljina.

/ Borisav ustane, sakuplja posteljinu, baca je prema Lazaru./LAZAR:Ne, ne, sada kada ste je uprljali. Ne treba mi!BORISAV:Pa, ta da radimo? Posteljina je upropaena, sad ne moe ni na tvoj bivi, a mojsadanji krevet, a ni obratno. Sluaj, najbolje da ti lepo ode... Pa da...Bie u ponedeljakneka druga soba za tebe. A moda i umre dotle.LAZAR:Vi ste rekli da odlazite!BORISAV:Pa i otiao sam. S kreveta na krevet.

LAZAR:A va Raj e biti prepun za vikend. Moda vas osoblje potkrada.BORISAV:Ima i od ega. Dosta meni ostane, nita se ti ne boj.LAZAR:A vae pevaice? Bie tune bez vas.BORISAV:Ih, vratiu im se ja ,abartovan.LAZAR:A vaa ena, vaa deca? Zar ne bi bilo lepo da provedete vikend sa njima? Dotle e da se


13/33

oslobodi neka soba...BORISAV:Dve ene i etvoro dece, profesore. Jedna biva, druga sadanja, deca sva sadanja.Svi eoni da dodju sutra u posetu, videe ih.U, jebo te, ne bi bilo dobro da dodju u isto vreme.Sad u da zovem Vukicu, sadanju./ Uzima mobilni, bira broj/BORISAV:Oe tebi nekoga da okrenem?Zvoni, a ne javlja se. Zvoni. Mora da joj nije blizu telefon.Je li, profesore, to ti stalnobrine moju brigu?LAZAR:Mora da joj nije blizu telefon...BORISAV:Jel profesore, to ti stalno brine moju brigu?

LAZAR:Nije to vaa briga, nego moja! Vi meni ivot uzimate. Sad i posteljinu! Ceo ivot mi nekoneto uzima, neto to je samo moje! Uzeli su mi mesto na fakultetu,pre sedam godina,utnuli me u ugavi Institut, nisam im bio podoban! Stalno mi neko neto uzima!Kao to i ire odvratnu la o mojoj vezi sa studentkinjom! Dvadeset godina sam ja gradiomoju karijeru, bio taan, odgovoran, beprekoran. I onda se pojavila ona. Prosek devetpedeset,. Sa crnim oima koje sam video ma gde ona sedela. Gde god bi se denuo, ja samvideo te oi. Da, i trepavice. I jednom mi se uinilo da izmedju tih trepavica vidim suze.Saekao sam je posle predavanja i pitao zato suze. I tako je sve bilo, sluajno, nevino,neno..

BORISAV:Kresnuo si studentkinju? Svaka ast, doktore! .Stani, stani bre, sad sam povezao. LazarBabi, bee, jel tako? Pa pisale novine, ovee. Nemoral u fakultetskim kabinetimaE, astmi je da si sa mnom u sobi!LAZAR:Nisam spavao sa njom!

BORISAV:Ko kae da si spavao?! Ma, pikoljub si ti, priznaj!LAZAR:

Ne dozvoljavam takve rei! Zabranjujem! Nita nije bilo.Normalno je da profesor posvetivie panje studentu koji se istie, talentom, interesovanjem, aktivnou...Samo toliko.BORISAV:Gde su te uhvatili s njom?LAZAR:Ne dozvoljavam da tako govorite o njoj! Ona nije vaa pevaica!BORISAV:Nikada nisam bio sa studentkinjom.E, aj da se menjamo. Ja tebi dam jedan krug sapevaicom, a ti meni jedan krug sa studentkinjom!LAZAR:


14/33

Opominjem vas, poslednji put!BORISAV:Dobro. Izvini.LAZAR:Ona je napustila fakultet zbog svega toga i vie je nikada nisam video, ako hoete ba daznate!BORISAV:teta. Mora da si je slabo fircao.LAZAR:Ma, vi, da vi idete u pizdu materinu!/ Borisav gleda iznenaeno u Lazara. I Lazar je iznenaen injenicom da je opsovao./LAZAR:Izvinite...BORISAV:

Svaka ast. Ko pravo muko. A to nisi?LAZAR:Bojao sam se da je ne povredim.BORISAV:U, al bi se ona od toga povredila.LAZAR:Bila je to jedna nena i suptilna veza...BORISAV:Trebalo je da je opali, pa posle da se kaje.Ono izvini, bio sam pijan, ne znam ta mi jebilo, ja tebe potujem, i te stvariLAZAR:

Ja bacam bisere pred svinje!BORISAV:. Sad e da uje bisere. Autentini srpski seks.LAZAR:Ne elim da sluam.BORISAV:Nee imati priliku vie da uje takve stvari, sad kada ode odvade.

LAZAR:Ne elim da sluam!BORISAV:

./ Opet se mai za mobilni/ Da se dogovorim sa gordanom, bivom. Mada, nikad se nezna, ko je bivi, ko je sadanji. Uvek se one posvaaju oko mene.A zna zato?/ Bira broj, eka nekoliko trenutaka/LAZAR:Ne znam./ Borisav se znaajno nasmeje./BORISAV:Kako " nepostojei broj"?! To je njen broj... ta je ovo danas, sve naopake?!/Ulazi Anela/ANDELA:


15/33

Doktor Jovanovi je rekao da morate da date krv na analizu, a uradiemo i gastroskopiju./ Lazar ustaje ali Anela se obraa Borisavu/ANELA:Ne vi. Gospodin Matijevi.BORISAV:Gde je on? Hou da ga vidim!ANELA:Eto svi ga ekamo, a njega nema, pa nema.BORISAV:Jesi li ti neto ljuta na doktora?ANELA:Ja? Zato bih bila?On je samo doktor, a ja sam samo sestra. Onda, idemo li?BORISAV:A ide li ovaj tutumrak?

ANELA:Ne. Njemu se vre drugaije pretrage.BORISAV:da neu ni ja.LAZAR:Kako, molim? On ide, a ja ne idem?BORISAV:I ja kaem da to nije u redu. Da idemo mi zajedno, sestro?ANELA:Ja samo radim ono to je naloio doktor Jovanovi.LAZAR:Zahtevam da ga vidim. Smesta!

BORISAV:I ja!ANELA:I ja to zahtevam, al ne vredi.LAZAR:Ne razumem.

ANELA:Nita, nita. Svi moramo imati poverenja u doktora Jovanovia. Neogranieno poverenje.Kada ste u njegovim rukama, onda ste bezbedni i sigurni. Verujte mi.BORISAV:

Kome pria?ta se puta zapio kod mene. A peene kolenice, unitava.ena mu je divna.Dobra riba. / Lazaru/ Poznaje li ti njegovu enu?ANELA:Idemo li, gosn Matijeviu?BORISAV:Profesore4, nemoj da ti neto padne na pamet. Vraam se odmah.LAZAR / ANELI/:ta e da mu rade?BORISAV:Idem samo malo da me istrkeljiu, pa se vraam. Zdraviji i bodriji.


16/33

LAZAR:Gutae sondu? elim ti dobar apetit.ANELA:NIje strano. MNita ne boli. Vi ste veliki i hrabar momak. Idemo.LAZAR:Sestro Anela, zato ga drite pod ruku?ANELA:A zato da ga ne drim?BORISAV:Crkni,kelerabo! Idemo, mala./ Borisav izlazi a Anela se vrati do Lazara./ANDELA:Boe, Lazare,kakav ste vi to ovek? Vi hoete svu nenost ovoga sveta samo za sebe. Ion ima duu. Ne durite se. VI ste ovde due i vi kod mene imate vee simpatije.

SLIKA TREA: NIKOG NEMA/ Borisav je u kupatilu. Lazar brzo vadi iz ormaria kutiju keksa i novi tetra sok, stavljana svoj ormari. Mali paket, umotan u poklon papir, stavlja tako da se vidi. Ostao je nazauzetom krevetu. Izlazi Borisav, izmoden, nesigurnog hoda./BORISAV:Jebem ti sondu, da ti jebem sondu... Nikad u ivoti vie nita neu da okusim posleovoga. to mi ne ree ti?LAZAR:Tebi vre generalnu ?

BORISAV:Dao sam onolike pare da bi me hranili sondama...LAZAR:Pregledae ti i prostatu?BORISAV:Pregledae mi sve, dok ne vide ta mi je.LAZAR:To je jo delikatniji pregled.BORISAV:Kako delikatniji?LAZAR:

Isto to kao sad, samo ne kroz grlo.BORISAV:Nego kroz ta?LAZAR:A kroz ta bi moglo?BORISAV:Tuda?LAZAR:Ne tuda, nego onuda. Otpozadi./ Borisav se ukoi, na sredini sobe, hvata vazduh./


17/33

BORISAV:Taj se pregled nee izvriti. To bi tom doktoru bilo poslednje to je u ivotu uradio. I tatu ti doktorie?! Ja imam visok pritisak, neto me titi u stomaku,probada u ledjima,nema to veze sa prostatom. Umalo se nisam onesvestio kad su mi vadili krv.LAZAR:Toliko ovek, a kukavica.BORISAV:Tebi je isto, s krvlju ili bez nje. Vidi kakav si.ut, ko slavska svea. Danas je poseta. . Iklinci.Ovi iz prvog braka, dva klipana, imaju trinaest i deset, a ovi iz drugog, deko idevojica, sedam i tri. Valjda nee Vukica da dovodi ovu malu. ta e u bolnici? Svegase tu ovek nagleda. Mala je ona za to. A nedostaje mi, ona ponajvie. Ko tebi dolazi?Niko. Ko tebi da doe?LAZAR:Ja sam , ovaj, ve imao posetu.

/ Trijumfalno pokazuje na sok i keks i upakovani poklon./

BORISAV:Aha, nevidljivu.LAZAR:Ne. Dok si ti gutao sondu, sestra Anela donela... Od Aleksandre...BORISAV:Koja ti je ta?LAZAR:Ona. Moja studentkinja.BORISAV:

Rekao si da je vie nikada nisi video.LAZAR:Pa i nisam. Ali, ula je da sam ovde. I, eto, prelomilo se neto u njoj. Dola dole, naprijemno, poslala ovo sve. urila je na neki razgovor povodom konkursa za posao. I ovajpoklon. Samo, naznaila je da ga ne otvaram dok ona ne doe. Da ga zajednootvorimo,sutra. Setila se da mi je sutra roendan.BORISAV:Daj da vidimo ta ti je donela.LAZAR:Sutra, kad ona doe.BORISAV:

Ma, ta bi mogle te glupaice da kupe... Kai? Kravatu? Parfem?Sve isto kupuju. E, da,moda je ona knjiga,to znam, to sve ribe poklanjaju. Kako bee ono, mali car, mali princ.Jeste, Mali princ. Ja sam, dok sam iao u ugostiteljsku, dobio etri Mala princa.E, ajse kladimo da je Mali princ.LAZAR:Nemamo ta da se kladimo. Ne kladimo se. I, zaboga, Aleksandra je inventivnija od tih samalim prinevima.BORISAV:A voleo bi ti, priznaj, da bude njen princ.Veliki. A? Al kakav si, ni mali ne moe dabude. Daj da otvorimo... Ko zna dal e da doeka roendan?


18/33

/ Borisav posegne za poklonom, ali ga Lazar istrgne. Pocepa se omot, u Lazarevimrukama ostaje prazna kutija keksa. Borisav se zasmeje./BORISAV:E moj Lazare, koga ti ovde preveslava?

/ Ulazi ANELA./ANELA:Kako smo danas, gospodo?BORISAV:Kad tebe vidim, odlino.ANELA:/ Borisavu/Ajmo polako..LAZAR:Meni nije dobro. Zaista mi nije dobro.Boli me ispod rebara, sve je ei..Moda ja imam

koksaki virus, a vi ne reagujete. Znate, on uzrokuje raspad srane maramice i srce,pulsirajui, izlazi iz maramice i pritiska rebra.

ANELA:I ta, ako vam ne zaustavimo srce koje je krenulo da eta po vama, stii e vam do, dopeta?LAZAR:Da li se vi to rugate?ANELA:To to priate nema veze se mozgom. Pardon, da jednostavno, ne moe da bude.Gospodine Borisave, moraete ponovo na pretrage.

BORISAV:Ja?LAZAR:A ja?.ANELA:Ma, samo rutinski, neka mala dopuna...BORISAV:Jel da opet jedem one cevke?ANELA:Ne, zato bi? Samo jo malo krvi.BORISAV:

Pa jel se vi ovde krvlju hranite?!ANELA:Nisu uraene neke transaminaze. Mala dopuna za kompletnu sliku.BORISAV:Nemam ja te minaze. Nisam poneo. Meni je sve, u stvari, od nervoze. Samo mi dajteneto za to, pa ja da idem kui.LAZAR:Sestro Andela, ztato ja danima leim ovde?ANELA:Zato to va prijatelj, doktor Jovanovi, naelnik odelenja, samtra da vam je bolje ovde


19/33

nego napolju jer se tamo ba ne snalazite. A i hoe da tano utvrdi dijagnozu. Prijateljiste, pa nee da ommane.BORISAV:Kad e da doe doktor Jovanovi?ANELA:Mogue je da e sutra biti deurni. Na sveopte zadovoljstvo.Ajde Boro, da prolijemo jomalo krvce rumene.BORISAV:Al e sve da mi vratite, dobar vam stojim./ Borisav krene prema vratima. Anela za njim. Lazar se stropota u krevet./ANELA:Lazare, ta vam je?LAZAR:Rekao sam vam, a vi mi ne verujete... Kolaps.... Vazduh... Sve otvorite... Dajte mi

vazduha... Bol! .

BORISAV:E, izdri, do sutra, pa da umre na roendan. Da se lake izrauna koliko si iveo.ANELA:Ajte vi Boro samo do laboratorije. Stiem vas./Borisav izlazi, okree se na vratima/BORISAV:Lazare, sad je opali!./ Borisav brzo izlazi. Anela prilazi Lazaru, uzme mu ruku, kontrolie puls./LAZAR:

Izvinite.ANELA:Samo mirno, molim vas. Pustite to.LAZAR:Nedopustivo. Strano. On vama tako...ANELA:Ma, nita loe nije mislio. U stvari, zaista tu nita loe nema To je normalno.LAZAR:ta je normalno? To da ja vas...? Sestro Anela!ANELA:Ne mogu da vam izmerim puls. Sredite se malo. Uobiajene muko enske ale, mislila

sam...Puls vam je malo ubrzan, ali ne preterano.Je li vam bolje?LAZAR:Bolje. Kad ste vi tu. Sestro Anela, taj bol... Da li bi ste vi moda mogli da utvrdite neto.ja, kad dodirnem, ini mi se da ima neto. Oseam. Dodirnite me.ANELA:Napravila bih vam problem sa mojim rukama. Tu, gde vi mislite da ja treba da ih stavim.LAZAR:Kako mislite?ANELA:Imam magine ruke.


20/33

LAZAR:Ne razumem.ANELA:Ni ja. Imam neki dan danas... Zaboravite.LAZAR:Ne isputajte mi ruku, molim vas. To deluje tako umirujue. Vi posedujete bioenergiju.ANELA:Ja to ne bi tako nazvala.LAZAR:A kako bi nazvali?ANELA:Pre onako kao je to Bora krstio.LAZAR:Nikad nisam ni pomislio! Nikad!

ANELA:Ma dajte, Lazare, ta niste pomisili? Kao, loa sam riba, ta?Ne virite mi u grudi kad senaginjem nad vas? Ne meraite mi stranjicu kad izlazim?LAZAR:Ne. Nikada. Mislim, da. Al ne na taj nain.ANELA:A na koji nain?Ono, kao u snovima? San je san, a java je java.LAZAR:Na jedan sloeniji, kompleksniji, dublji. Sutinskiji.

ANELA:Sve dok se ne bi skinula i legla pored vas.Onda ne bi bilo toliko kompleksnosti isloenosti. Sve sam ja to veula, moj profesore. I primila se na to.LAZAR:Ja vas potujem kao linost. Kao dobrog anela izmedju ovih sumornih zidova. Kao dahivota u okruenju smrti.Kao lepog vodia koji e me izvesti iz lavirinta bolesti.ANELA:Sad sam razoarana.LAZAR:Ako sam ja neto doprineo , ja vam se izvinjavam.ANELA:

Pa, jeste. Ja sam mislila da bi ste me i vi kresnuli.LAZAR:To je od sekundarne vanosti...ANELA:Boe, koja ste vi cveka. Jo malo pa da me ubedite da ste drugaiji.LAZAR:Ja jesam drugaiji. Od kada sam se razboleo, od kada imam taj strah, ja nisam siguran dabi vi i ja mogli .ANELA:ta ne bi mogli? Ili ta bi mogli?Vi i ja? Vi ne znate da li bi mogli, pa bi ja mogla to da


21/33

proverim, da budem va aneo spasitelj ? Profesore, providno!LAZAR:Pogreno ste me razumeli. Uostalom, vi ste prvi poeli da priate o seksu.ANELA:Ja samo stvari nazivam pravim imenom. Va prijatelj, doktor Jovanovi, recimo, nije kaovi. On se nije ustruavao, mada je i on imao gomile lepih rei. On je traio i dobijaoprekoredna nona deurstva, kada i ja. A onda je prestao. Oednom je prestao. I nema ga.A neko ga eka.LAZAR:A vi, vi i on ste...ANELA:Da!LAZAR:Tako da zloupotrebi svoj poloaj ! Da tako iskoristi poverenje osobe kao to ste vi?! Ja u

mu to rei!

ANELA:Nita mu vi neete rei. Ja u mu rei, kad za to doe vreme. Koga nema bez njega semoe.LAZAR:Ja ne mogu da verujem da je on bio tako lo porema vama.ANELA:Ko kae da je bio lo? U tome je i problem, profesore../Anela izlazi. U prolazu se namerno oee grudima o Borisava koji upravo ulazi.On, ne

reaguje, klonulo ulazi u sobu./BORISAV:Boga mi se ovi danas dobro omrsie o mene. Jel vreme za posetu?LAZAR:Odavno.BORISAV:I niko nije bio?LAZAR:Niko.BORISAV:Deca su u koli. Pa da, bolje da su u koli, nego da se lomataju po bolnicama.

LAZAR:I ene ti idu u kolu?BORISAV:Jedna mora da doe. Hoe li da se opkladi?LAZAR:U ta?BORISAV:U ivot.LAZAR:To ovde i nije neki zalog za opkladu.


22/33

BORISAV:/ Opet uzima mobilni, bira broj, eka/ Niko se ne javlja...Gde su svi? Koliko je sati kodtebe?LAZAR:Nemam sat. Vreme mi nita ne zani.BORISAV:Razume se. Tvoje je isteklo. ta misli, da li e uz raj ili u pakao?LAZAR:Mislim da mi je svejedno. Zato to ne verujem u to.BORISAV:U ta ne veruje?!LAZAR:U raj, pakao, nebo. I te stvari.BORISAV:

Oe da kae da ni u Boga ne veruje?!

LAZAR:Ne bih sada ulazio u taj kompleksan problem. Pogotovo ne sa tobom.BORISAV:Oe da kae, kad jednom , kad ti, recimo, umre, da nee nigde? Da je sve gotovo,zauvek i da ima samo nita?LAZAR:Dosta si blizu istine.BORISAV:Ne moe da se bude nigde. Nije prirodno. Ne moe to da te ima pa da te vie nikad nema,

nikako. Pa to bi bar ti morao da zna, kolovan si. Pa zato se i molimo u crkvi, onda kadse molimo, jel tako?LAZAR:Ja se ne molim.BORISAV:Pa gde na tebe da naletim, pored svih ljudi na belom svetu?!Da im se nije netodogodilo? Ne, ni jedna ne ume da vozi, idu taksijem, nije mogla saobraajka..Moja prvaena je malo onako, ishisterisana, moda je negde na peakom prelazu krenula...LAZAR:A i ti si joj bivi mu. Moda ima nakog sadanjeg.BORISAV:

Samo bi joj to trebalo. A ova druga je cela, to li nje nema? Deca su u koli, mislim, i toje u redu.Al to nema Vukice... Vukica je htela da bude pevaica, odlino peva. I ja biospreman da uloim u te ce de i kasetu. Al zatrudenela i ode... A taj ef sale... Ne bi ona, alsad mene nema, sve je mogue...E, ubiu ih, jebem li im sve ivo! Tano u da ihnaredjam oboje jednim metkom!LAZAR:Ma, nije sa njim.Cela kafana je sada na njenim ledjima. Bio je neki poslovni ruak,trideset gostiju samo na njemu. Pare su pare. I sad, popodne, kada je guva malo oslabila,ona je otila da malo predhne, i, zaspala. Dakle, sve je u redu./ Borisav nemo gleda u Lazara/


23/33

BORISAV:Da zna da je tako. Pa da, poslovni ruak.. Je li, profesore, kako ti to sve zna? Jesi lividovit?LAZAR:Ne. Samo realan.BORISAVHvala.LAZAR:Nema na emu.BORISAV:Samo, kako god okrene, niko nam nije doao. Nikog nema./ Odlazi do kasetofona, puta muziku. narodnjak./LAZAR:ta si to pustio?

BORISAV:Jel zuna ti da je ova pevala kod mene? Slabo dupe, oajno. Sise onako. Al peva. Imaduu. Peva. Uvek ti da Bog u neto.LAZAR:Ugasi to sranje, ili ga stiaj!/Borisav ne reaguje. lazar ustaje, gasi kasetofon. Borisav ukljui./BORISAV:To je lek dui.LAZAR iskljucuje uredjaj iz utinice na zidu./

LAZAR:Moe da me gleda koliko hoe! neemo sluati ta tvoja dupeta. Ja sam ovde svoj nasvome.BORISAV:Ti si ovde svoj na mome. Ukljui to.LAZAR:Ovo se ovde nee sluati./ Borisav ustaje, polako, pretei ide ka Lazaru. Lazar se isprsio, smeno kooperno sepostavi ispred Borisava. Borisav ga obie, prezrivo, ukljui ponovo kasetofon. Zaurlaturbo folk. Lazar iskljui. Borisav ukljui. Lazar se nasmeje, zavrti glavom./Lazar iz svoje fascikle izvadi spajalicu, razdvoji je, i oba dela spajalice trpa u utika.

Lazar se trese. Svetlo u sobi treperi. Borisav uzme ebe, skoi sa ebetom na Lazara,odvaja ga od utinice, obara ga /BORISAV:Jebem ti ludog oveka, da ti jebem. Oe da umre pre vremena, glupi intelektualcu?!/ Lazar lei ispod Borisava. /LAZAR:Da vidim kako e sada da slua!/ Borisav usatne, ode do svog ormaria, izvadi baterije. Prilazi kasetofonu i stavljabaterije. Lazar se smeje, ponovo vrti glavom. /BORISAV:


24/33

Postoje uzaludne rtve. To bi kao profesor morao da zna./ Ponovo se zauje vrisak pevaice sa loim dupetom i dobrim glasom. Lazar sedne, staviglavu u ake. Borisav slegne ramenima. /BORISAV:Nije loe kad se navikne. Videe. Jo e ti ovo da zavoli./ Lazar ustane, prie kasetofonu, izvadi baterije. Potri u kupatilo. uje se zvuk putanjavode. Borisav stane ispred vrata kupatila. Lazar izlazi./LAZAR:Eto!BORISAV:Vrati baterije!LAZAR:Koje baterije?BORISAV:

Izroni ih!

LAZAR:Aha, ne zna ta e sad. Kao svaki silnik i despot. Kada mu se pokau zubi, on ne znata e. On se izbezumi. Ti si izbezumljen, ti ludi! Ti ludi! Vidi se po tebi!

BORISAV:Puknue mi slepoonice!LAZARPritisak. Ili infarkt ili modani udar. Preporuujem inafarkt.BORISAV:

Sluaj ti, kelerabo! To je mene i dovelo ovde! Ti to kenjaju po tuem! Uzimaju,unitavaju! Pojavili su se pre nekih godinu dana. Fini, dobri gosti,troadije. Oe neto samnom, nasamo. Reko, neka svadba, sindikalno slavlje, ispraaj u vojsku. A oni oe moje.Kau, procenat! Ja ne razumem. A oni oe, lepo kau, deo moje muke, mog znoja, mojekafane. Ja ih oebem. A onda naidju neki oiani i slome pola kafane. Ozvuenje stavepod kamion, ko ti baterije pod vodu! I tako, iz meseca iz mesec!LAZAR:Ja nisam znao... Molim te da se smiri. Stvarno e da te pogodi udar! Bikane, samopolako, Zvaemo Anelu...BORISAV:Ja sam bio ef sale na Adi, a onda smo prodali aletovu zemlju, kod Kokinog Broda.

Starinu sam prodao da bi iveo ko ovek i otvorio neto svoje! Oni meni seru po starini,otimaju! Shvata?!LAZAR:Zato nisi zvao policiju?BORISAV / smeje se/:Policiju? Profesore, bre, gde ti ivi?! Jebem ti, oe elo da mi pukne!A onda je poeloda me boli. Povraanja...LAZAR:Lezi.../ Lazar vodi Borisava do kreveta. Borisav lee./


25/33

BORISAV:Ma, trebalo je da ostanem u mom Raju, pa ta me strefi, da me strefi. Da pobijemgovna il da im se poklonim, a ne ovde da umrem. Pika mi materina blesava! Pa ko semoj u bolnici leio, i ko se to u bolnici izleio?!/ Lazar izlazi sa baterijama. Nespretno ih nameta u kasetofon. Kasetofon zakrljka,zapucketa, umukne./BORISAV:Ma, sve nosite... Sve sjebite.... Ne mogu vie.LAZAR:Nisam znao da ti muzika toliko znai. Mogu ja da otpevam neto..LAZAR:Pevao sam u horu. Nije sa sisama i dupetom, al je muzika. . Lepo je. . / zapeva/ Moj

Lazare, na vodi brodare/ kuda plovi, kuda brodom brodi/domu ne dolazi, kuu nam prolazi/ko da nije bilo tebe pored mene/ moj Lazare, na vodibrodare/ Povedi me, na ajku stavi me/ il ljubi me il u vodu baci me.../Anela ulazi u sobu. Lazar je ne primeuje, peva.Borisav zagnjuri glavu u jastuk.Lazarprimeti Anelu, postidi se. /

SLIKA ETVRTA: DUGA JE NO/ No je i Lazar i Borivoje spavaju. Ulazi Anela, sa novim bolnikim listama ispod ruke.Tiho prolazi kroz sobu, prie Lazarevom krevetu. Podigne tablu sa bolnikom listom,izvadi staru, stavi novu listu. Nekoliko trenutaka posmatra usnulog Lazara a onda prieBorisavovom krevetu. Krene da promeni listu. Zadri tablu, gleda u Borisava. Skine staru

listu, hoe da stavi novu. Onda se predomisli, ostavi staru listu, vrati tablu u podnojekreveta. Hoe da izdaje ali je Borisav dohvati za stranjicu. Anela udari Borisava poruci, on se pravi da dalje spava. Anela stoji pored kreveta, eka. Borisav se okrene,pridigne u krevetu. /

BORISAV:Traio sam au vode, kroz san. Jel ima neki problem?ANELA:Ja nemam. Jel ima ti?BORISAV:Ne. A ba mi je milo da ti meni tako, na ti.

ANELA:Kako da budem na vi s nekim ko me dri za dupe?BORISAV:ta, jesam li te drao? Ne znam. Kad sam bio mali ja sam meseario pa mi majkaostavljala lavore sa vodom ispred sobe. Da se probudim, a ne povredim. Mogue ja dasam te uhvatio. Al nisam bio svestan. Jel mesec napolju?ANELA:Veliki kao Beograd.

BORISAV:


26/33

Lazare, imamo posetu./ Nita Lazar./BORISAV:ta misli, jel on sanja neku svoju nauku, ili kao mi, obini ljudi, neke gole ribe, seks itakve stvari.ANELA:Ja ne sanjam gole ribe. Ti sanja?BORISAV:Stalno.ANELA:Reci mi, ta sanja?Konkretno?BORISAV:To sdu muki snovi. Ujutro, kad se probudim, zna kakav sam. Ko puka.

ANELA:Hoe li mene da sanja, kad izae?BORISAV:Ja bih tebe i noas sanjao.ANELA:I sad kad si bolestan?

BORISAV:. I, ta bolestan, ko bolestan? Zna, ja sam neto mislio. Ovo je meni sve zato to samprejak. Imam previe krvi.Sad e meni da bude bolje, kad ste me malo ispraznili. Znakako su nekad, ale mi priao, tamo u Kokinom Brodu, stavljali pijavice, ovakvim ko

meni, da malo isisaju krv ? I posle, ko novi.Ti meni, bolestan...ANELA:Pa sad, mogue je da si malo, neto, bolestan.ANELA:Pui?BORISAV:Puim, nego ova keleraba tamo odmah vriti./ Anela iz depa vadi doint. /BORISAV:ta je to? Jesi li ti luda? Travica u bolnici?ANELA:

To negde preporuuju bolesnicima. Smanjuje bolove./ponudi doint Borisavu/ Sa mnom?BORISAV:Ma, s tobom i otrovi. Lazare, spava li? Lazare, mi emo sad da puimo drogu, Lazare?/ Lazar ne mrda./BORISAV:Anela, da nije umro?/ Anela se nasmei,ide prema prozoru./ANELA:Jel zna ti da sam ja bila mis "Beli narcis", na Divibarama, devedeset pete?/ Naizmenino povlae dimove./


27/33

BORISAV:Vidim ja da si mi neto poznata.ANELA:I prva pratilja mis Mediterana devedeset este. Htela sam, stalno sam htela da razmaknemove bolnike zidove i da svi vide pravu mene..I malo mi je nedostajalo. Da pokaem,dokaem, odem. tamo gde je sve, drugaije, lepo, zdravo.I, nisam otila.BORISAV:A to?ANELA:Bio je jedan Cale. I lep, i visok. I pametan. I sve je znao, sve je umeo. Neki su pri ali daje mafija. A nije, ja sam ga znala. Gajio me, mazio i pazio. Nije me taknuo, bila sam udrugom srednje. uvao me. I govorio da u da budem njegova doktorka, jednom.Njegova lepa doktorka. I da e da me vodi negde vani.Tamo gde je ivot. Zna ta jeznao? Znao je, ovako, da napinje miie na grudima , da mu svi miii zaigraju, kao da je

struja prola kroz njih. I sedeli smo jednom, negde posle tog izbora za miss Mediterana,na Zvezdari, na OLIMPU, uli su neki majmuni i pucali. U njega. U glavu. I umirao je tu,ipred mene, a ja, njegova lepa doktorka, nisam mogla, nisam znala, nita da uradim. Damu pomognem. I umro je, lepi, moni, Cale. Miii su mu zaigrali, poslednji put. I ondasam ostala. Sama. Da pomaem nekome, kad ve nisam mogla Caletu. Glupo, jel da?Uasno glupo.

BORISAV:A posle je doao doktor Jovanovi, jel da?ANELA:Posle je moraod a doe neko. Bilo ko.

BORISAV:Vidi koliki je mesec. Nikad nisam video vei. Jesi li ti sigurna da se napolju nije netodogodilo. Neto s Mesecom?ANELA:Zamisli, da se uhvati za zrak, pa da se popne, gore, u ovo plavo.BORISAV:Jesi li ti sigurna da ja neu da umrem?/ Anela se nagne i poljubi Borisava. Ljube se na prozoru. Lazar se pridigne na krevetu,gleda prema Aneli i Borisavu. Protrese glavom, vrati se na jastuk. Onad se opetpridigne, s nevericom gleda prema prozoru./LAZAR:

Borisave, spava li?BORISAV:Spavam.LAZAR:Lae, Borisave. Ljubi se sa Anelom! Predamnom!BORISAV:ini ti se. Sanja.LAZAR:A to bi se ti u mom snu ljubio sa Anelom? U mom snu ja bi se ljubio sa njom.ANELA:


28/33

Pa, ljubi se, ko ti brani.LAZAR:Budan sam, a sanjam. Ja sam umro! Sestro Anela, umro sam! Pomozite mi!ANELA:Svi veeras malo sanjamo. I malo umiremo.LAZAR:I hladno je.ANELA:Dodji da se malo zgreje na meseini./ Lazar ustaje, nesigurno kree ka prozoru. Anela krene prema njemu, otkopavajuimantil. Poljubi ga ./

LAZAR:Ovde neto nije u redu. Borisave, ti si se ljubio sa Anelom, a sad se ja ljubim saAnelom.Borisave, sve je tako plavo. Nemoj pogreno da me razume, al ja mislim dasmo umrli./ Anela uhvati Lazara za ruku,vodi ga do prozora. Lazar i Borisav ljube Anelu naprozoru, dok meseina postaje sve bletavija./

SLIKA PETA: ROENDAN/ Spojeni kreveti u bolnikoj sobi. Lazar i Borisav spavaju zajedno.Lazar se prvi probudi.Gleda nemo u Borisava koji ne naslonio glavu na njegovo rame. Lazar se polako izvlai,

seda na ivicu kreveta, osvre se. Zagnjuri glavu u ake. Borisav se budi./BORISAV:Dobro jutro, majstore.LAZAR:Ne gledaj me. Ne dodiruj me.BORISAV:ta je bre? Zdravi smo, ovee! Misli da bi bolesni ljudi mogli ono?LAZAR:Koje ono? To je san.BORISAV:Ma nemoj. . Sve na nju mirie.

/ Borisav njuka krevet. Lazar se nagne i on njuka krevet. Nasmei se, stidljivo./LAZAR:Zdrav sam.. Borisave,I nita me jutros ne boli./ Borisav ljepne Lazara po stranjici./BORISAV:Srean roendan, ivotinjo!Koji je?LAZAR:etrdeset i peti.BORISAV:Poinje novi ivot u etrdeset petoj. Da ti nije bilo mene, jo bi crkavao. Mene i Anele.


29/33

LAZAR:Nije malo, a? etrdeset i pet. Nadiveo sam Aleksandra Makedonskog, Hrista,Njegoa,Pukina, Remboa, Radievia, Petefija, Bajrona, Dems Dina, Denis Doplin,DimiHendriksa. I Merlin Monro.BORISAV:to je to bila riba..LAZAR:Jedino nju i zna od svih koje sam ti pomenuo.BORISAV:Da nam je ovde u bolnici..LAZAR:Stani! Stani malo. Ja sam bio kao omamljen. izmedju jave i sna. I ta no, i taj dim., sveto. Jesmo li se dodirivali, mislim, ti i ja?BORISAV:

Ma ta ima veze? Vano je da je bilo dobro.LAZAR:Jesmo li ili nismo? Moram da znam.BORISAV:Ne seam se. I nije me briga.

LAZAR:Mene jeste. Hou da znam. Hou da budem naisto sam sa sobom.BORISAV:to bi se mi dirali ?LAZAR:

Voleo bi da znam. Ako sutra umrem, da znam ta mi se sve u ivotu podogaalo.ta samsve probao.BORISAV:Da sam te ja poduvatio, znao bi, ne boj se.LAZAR:tano

/ Ulazi Anela, u mini haljini, naminkana, sa novom fizurom. Ispred sebe gura kolica zahranu na kojoj su boce ampanjca i kristalne ae./ANELA:Dobro jutro. I srean roendan.

/ Anela ljubi Lazara. /BORISAV:Meni je roendan za dva meseca. Mogli bi da akontiramo./ Anela ljubi Borisava./ANELA:Many happy retourns today! .BORISAV:ta im to znai?ANELA:Znai mnogo srenih povrataka danas.


30/33

BORISAV:Mi nigde ne idemo da bi smo se vraali. Samo kui, sutra, prekosutra?/ Anela uzme bocu ampanjca./ANELA:Ima li neko muko ovde?/ Obojica se mae za bocu. Borisav uz naklon, preputa Lazaru.Lazar otvara bocu.Anelai Borisav podmeu ae. Borisav dri dve, jednu za Lazara.daje mu au./LAZAR:A moda mi i idemo negde, sestro Anela? Negde, otkuda nema povratka?BORISAV:Ne seri, bre!LAZAR:Zato niste rekli "Happy birthday", jednostavno? Zato ste pominjali povratke?ANELA:

Tako se kae, to sa povracima, je li tako?LAZAR:Da bi se vratili, morate negde otii. Gde mi to treba da idemo?ANELA:Dobro je dok se moe odlaziti i vraati.BORISAV:Moda bi bolje bilo da umre danas. Na roendan. Onda ne bi stigao da pokvari sve ovo.Treba umreti kad ti je lepo.LAZAR:Oemo li i to zajedno?ANELA:

To bez mene, moliu.LAZAR:Gde e ti da se sahrani, Borisave?BORISAV:Jezik pregrizao, dabogda!LAZAR:Ja imam porodinu grobnicu na Novom groblju. Crni mermer sa Venaca, sa zlatnimslovima i velikim alkama na grobnici. Iznad trepere dve bele breze, pa je lepo i i prijatnoza sedenje.Uradie to, jednom.Jedna cigareta ispod breze, za ove dane.BORISAV:Ako ja jednom budem umro, ima da me odnesete tamo, u zaviaj. Ima breg iznad jezera.

Vidi se voda, a borova uma oko groblja. Tamo mi je ale, i svi. Samo, stalno dere nekivetar, pa je stalno hladno. I leti. I nije prijatno za sedenje. Zato, kad mi bude dolazio,utopli se. Neko kape sa naunicama i obavezno tople arape.Takav kakav si, metiljav,moe neki grip da navue, il da prehladi stomak, pa kud e onda...ANELA:Jo sam neto donela./ Anela vadi baterije iz tane, dve kasete. Daje Borisavu.Borisav stavlja baterije ukasetofon.Anela iz tane vadi upakovan poklon za Lazara./ANELA:Za tebe.


31/33

/ Lazar odmotava poklon./ANELA:Nisam znala ta bi... A ti si ovek od knjige. A i nisi ba porastao, nekako si mi kaonesigurni deko.../ Lazar dri knjigu u rukama. poinje da se smeje./LAZAR:" Mali princ"! Borisave, " Mali princ"!/ Borisav se zasmeje./ANELA:O emu se radi? Recite i meni da se ja smejem. Uvrediu se. Meni se smejete?! Pa da,tako mi i treba... Tako mi i treba./ Lazar grli Anelu/LAZAR:Ne. Mi volimo tu knjigu. I ja i Borisav. Priali smo o tome kako je volimo. Je li tako,

Borisave?/ Anela pusti muziku sa kasetofona/ANELA:A sad.../ Anela zaigra. Izazovno. Boriosav i lazar zaisgraju sa njom./

SLIKA ESTA: NA VODI BRODARI/ Lazar i Borisav, prikljueni na infuzione i trasnfuzione aparate, nepomini. Dolaze sebiposle operacija./

LAZAR:

Bikane, jesi li umro?BORISAV:A ti?LAZAR:Ne zna se.BORISAV:Posle ovog traniranja,meni je svejedno. iv ili mrtav .LAZAR:Koliko su te?BORISAV:Moda i svo kilo.

LAZAR:Nije to nita za tebe.BORISAV:A tebe su neto kratko...LAZAR:Otvorili i zatvorili.BORISAV:Zna, sad kad sam se budio, iz ove narkoze, imao sam san.LAZAR:ta sanjamo a ta nam se deava?


32/33

BORISAV:Sluaj, kao ja sam ti, a nisam ti, nego sam ja. Ja drim katedru.LAZAR:Ne preteruj.BORISAV:Ovako, drim predavanje. I u prvom redu sedi tri sa tvojom studentkinjom, drite se zaruke. A okolo, sve studentkinje. Sve studentkinja do studentkinje. I sve hvataju beleke,sve me gutaju oima. A ja samo vezem,. kitim, pamet mi na ui izlazi. Jedino imaproblem kad neka od njih, prekrsti noge. Zaute im suknjice, zapucketaju arapice. I, svese trudim da ih ne gledam, da drim koncetraciju... Al daba. Sve prekrtaju noge, a menipamet trokira.I onda se pojave Vukica i Gordana, ruku pod ruku, zajedno.I one hvatajubeleke. A meni drago. Drago mi je to su one zajedno i to vide koliko ja znam. I netrokiram vie, nego predajem. I predajem. I predajem.LAZAR:

Da je to dobro, ne bih ja bio ovde. Zna ta ja hou?BORISAV:Jel u snu il na javi?

LAZAR:Na javi. Hou da odemo tamo kod tebe, u RAJ. Hou da ispeemo jagnje. Ne. Vola.Celog. I da jedemo, da jedem kao to nikada u ivoti nisam jeo. I zalivamo to. Red vola,red malvazije. iste, neseene. Napunimo cev tvog trenjevog topa malvazijom inalivamo se iz cevi. Jedemo rukama, a mast se sliva niz laktove. I ba me briga to to nije

lepo. A onda, izaemo na Ibarski drum. Primenimo kafanu.BORISAV:ta fali u mom RAJU?LAZAR:Idemo u drugu kafanu da se lemamo! Da razbijemo neku kafanu i razbijemo neke tamobezveznjake. Nikad se nisam tukao, al ba bi voleo, sad to.I pazi sad, vratimo se u RAJ, ipevamo sa tvojim pevaicama. pevao i ljubimo se. A ? Jel moe to?BORISAV:Moda je i moglo, al ne znam dal e da moe.LAZAR:Sluaj, oni su traili,pre operacije, adresu i podatke onih koje e da obaveste, ono to e

da ih obaveste. Ja nemam nikoga.Dao sam im tvoju adresu.BORISAV:Koju?LAZAR:Onu, u " Raju".BORISAV:I, ne znam ou li biti tamo..LAZAR:A saamo me malo bolelo, tu ispod.BORISAV:


33/33

A meni nije bilo nita. Da nisam doao ovde, ne bih umro.LAZAR:Da nismo doli ovde ne bi bilo ni Anele./ Ulazi Anela.Opet mini, opet izgleda prelepo. Kao smrt./ANELA:Kako smo jutros?LAZAR:Veselo.BORISAV:Jesi li ti stvarna, ili, ono, ko to priaju, da se neto pojavi, pred ovaj na put?ANELA:Ajd, polako, da se plovi.LAZAR:Je li ve vreme?

ANELA:Valja lepo otii.BORISAV:Ako nas ti vodi, nema vee lepote.Da sam znao za tebe, ja bih umro odavno.LAZAR:Da ponesemo neto?ANELA:Nita vam ne treba./ Anela uti. Razmiu se zidovi apartamana. Napolju, beskrajno plavo. Krevet saLazarom i Borisavom polako klizi prema plavetnilu. Anela, njiui bokovima, dok joj seobrisi tela ocrtavaju nasprav jakog plavog svetla, krene ispred kreveta.Lazar i Borisav ne

skidaju pogled s nje./BORISAV:A ti kae da tamo nema niega?!LAZAR:Zajebao sam se.

/ Anela nestaje u plavetnilu. Lazar i Borisav za njom./

kraj

Documents

Stevan Koprivica - Andjela