Beograd, 2014. godina

Sadržaj:

1. Uvod ...........................................................................................................................3

2. Menadžeri ...................................................................................................................5

3. Menadžment bezbednosti ...........................................................................................6

4. Kompetencije menadžera bezbednosti .......................................................................7

5. Zaključak.................................................................................................................... 9

Literatura.........................................................................................................................10

1. Uvod

Svaka epoha ljudske istorije obeležena je osvajanjima, napadima, nasrtajima , terorizmom,

vandalizmom i atentatima. Takodje, te epohe karakterisu i odredjeni dogadjaji ljudskog

napretka. U modernom svetu, to su svakako industrijska revolucija i stalni napredak na poljima

tehnike i tehnologije. Kada uzmemo u obzir ta dva zapazanja, ljudsku prirodu i porast svesti o

mogucim pretnjama, kao i analizu dogadjanja na svetskoj sceni, dolazimo do zakljucka da smo

dostigli tacku kada je zastita licnosti ne samo potreba, vec i nacin zivota, postala prakticno deo

drustvenog zivota. Mnogi atentati koji su oblikovali ljudsku istoriju, ne bi se ostvarili da su

odredjene mere predostroznosti bile preduzete. Te mere, koje su u samim osnovama zastite,

vazne su danas isto koliko i u nekim proslim vremenima, kada je svest o njihovoj potrebi bila

na niskom nivou, usled cega su nastajale katastrofalne posledice, poput Prvog svetskog rata.

Industrija privatne bezbednosti uveliko dozivljava svoju industrijsku i tehnolosku revoluciju.

Ne tako davno, ukoliko bi ste potrazili usluge u oblasti licne zastite, morali bi ste se zadovoljiti

ljudima poput privatnih detektiva, zatim ljudi sumljivih kvalifikacija, sposobnosti i ostalih

kojima poveravate svoj zivot. Svakako, ukoliko vam je zivot bio zaista ugrozen i ukoliko ste to

mogli da dokazete vlastima, poput primera da ste bili svedok nekog zlocina, mogli ste ocekivati

licnu zastitu od strane policije za neko ograniceno vreme, uglavnom do davanja iskaza na sudu.

Ipak slucajevi, kada ovakvu vrstu pomoci mozete zatraziti od institucija sistema, su izuzetno

2

retki, a neretko i pod znakom pitanja, kada se ima u vidu skromna obucenost, opremljenost,

brojnost i motivisanost snaga policije za ovu vrstu poslova.

Industrija privatne bezbednosti svoj uspon dozivljava tokom sedamdesetih godina dvadesetog

veka kada su teroristicke aktivnosti dominirale sirom sveta, poput postavljanja eksploziva,

kidnapovanja i trazenja otkupa za visoke cinovnike velikih korporacija, atentata na privrednike

i politicare, otmice aviona, iznude i drugo. Osamdesetih i devedesetih pojavljuju se nove

pretnje, nasilje na javnim i privatnim mestima, proganjanje ljudi, nasumicni napadi, kradje i

otimanje automobila, provale u stanove i napadi na uticajne ljude velikih kompanija u njihovim

rezidencijama, postali su uobicajeni, svakodnevni dogadjaji. Bogati, uspesni i slavni postali su

zrtve svoga uspeha...

Pogledi na bezbednost

Opšte je prihvaćeno da je pojam bezbednosti danas postao mnogo kompleksniji nego što je bio

ranije, i to prevashodno zbog razvoja procesa globalizacije. Pojam bezbednosti danas uključuje

i tradicionalne (sloboda od straha, od pretnji i od fizičkog nasilja) i nove elemente (bezbednost

hrane, bezbednost vode, zaštita životne sredine, strah od virusa, terorizma). UN navode da je

naglasak sada ne samo na zaštiti granica neke suverene države, već i na zaštiti od svakodnevnih

briga. Danas se ljudi više plaše onoga što bi im se moglo desiti u „slobodnom“ i „bezbednom“

društvu njihove, potpuno vojno zaštićene države, nego od toga da bi njihovu teritoriju mogla

napasti neka druga država, ili da bi mogao da se desi neki kataklizmički događaj, poput

nuklearnog rata. Danas su novi bezbednosni rizici vezani za sigurnost prihoda i radnog mesta,

zdravstvenu zaštitu, bezbednost životne sredine i zaštita od nasilja, gladi ili bolesti .

Pojam menadžment je izvedena reč od engleskog korena manage (postići, unaprediti,

rukovodite, upravljati) kojim se označava uspešnost u izvodjenju neke aktivnosti. Menadžment

u savremenom značenju vezuje se za period industrijalizacije krajem XIX i početkom XX veka.

U širem smislu, pojam menadžmenta podrazumeva odlučivanje o ciljevima preduzeća, odnosno

organizacionog sistema tog preduzeća da bi se ciljevi mogli realizovati, treba razmišljati o

načinu i sredstvima kao i pravilnom korišćenju rezultata poslovanja.

3

2. Menadžeri

Ranije je bilo lako definisati i prepoznati menadžera u organizaciji, definisali su se kao

ljudi koji su odgovorni za usmeravanje aktivnosti ka ostvarenju ciljeva. Menadžeri su bili

članovi organizacija koji su drugima govorili šta da rade i kako da rade i bilo ih je lako

razliovati od zaposlenih koji nisu menadžeri. Danas to više nije ni lako ni jednostavno jer je

složenost organizacija i poslova koji se u organizacijama rade zamaglila granicu između

menadžera i drugih zaposlenih.

Danas je neophodno da veliki broj zaposlenih vlada menadžerskim aktivnostima, čak i klijent

menadžeri koji nikom nisu rukovodioci ne mogu uspešno obavljati poslove koji su im povereni

ako nemaju menadžerska znanja.

Dakle, menadžer je čovek koji se bavi upravljačim aktivnostima u organizaciji i teži ka

ostvarenju ciljeva organizacije.

Menadžer upravlja poslovima preko drugih ljudi, zadužen je da određene poslove i zadatke

dovede do efikasnog završetka.

Posao menadžera jeste da upravlja organizacijom, delom organizacije ili da upravlja

određenom poslovnom funkcijom u organizaciji. Menadžer je osoba čiji primarni zadaci

4

proizilaze iz procesa menadžmenta, planira i donosi odluke, organizuje rad i poslovanje,

zapošljava i vodi ljude kao i kontroliše resurse. On je takodje osoba koja ostvaruje ciljeve

angažovanjem drugih da izvršavaju zadatke.

3. Menadžment bezbednosti

Bezbednost je jedna od profesionalnih karijera koja se u globalnim okvirima najrže razvila u

poslednjih nekoliko godina. Zaposlenje u oblasti bezbednosti pruža mnogobrojne mogućnosti,

koje se nalaze u rasponu od pozicija ulaznog nivoa za radnike obezbedjenja do istražitelja

specijalizovanih uposebnim oblastima i menadžera i direktora sektora bezbednosti u vodećim

korporacijama i organizacijama širom sveta.

Zahtev za unapredjenjem bezbednosti pojačaj je zbog pojava kao što su kradje informacija,

nasilje na radnom mestu, terorizam i privredni kriminal. Svi prostori, bez obzira na njihovu

veličinu razmatraju bezbednost u odnosu na pretnje kao što su prevare, kradje, kompjuterski

upadi, industrijska špijunaža ili nasilje na radnom mestu.

Sve organizacije treba da se zaštite od aktivnosti koje ugrožavaju njihovo normalno

funkcionisanje. Svaka specijalnost u oblasti bezbednosti poseduje sopstvene zahteve i pitanja.

Kradje su i dalje problemi u maloprodajama, dok su bolnice suočene sa povredama prava u

skladu sa bezbednosnim zahtevima.

5

4. Kompetencije menadžera bezbednosti

Kompetencije menadžera bezbednosti su kapaciteti koji ovi menadžeri moraju da poseduju, a

koji se iskazuju u vršenju složenih aktivnosti To je skup potrebnih znanja, veština i vrednosnih

stavova koje imaju menadžeri i koji im pomažu da svoju ulogu obavljaju i utiču na

bezbedonosnu situaciju.

Zbog opšte bezbednosne situacije u svetu, danas menadžeri bezbednosti predstavljaju važan

kadrovski resurs koji zauzima značajne pozicije u hijerarhiji rukovođenja i poslovanja u

savremenim poslovnim institucijama i kompanijama. Rukovodni i stručni poslovi menadžera

bezbednosti odnose se pretežno na primenu znanja iz različitih oblasti primenjene bezbednosti.

Menadžer bezbednosti znanjem i iskustvom mogu da eliminišu različite vrste neželjenih akata,

terorizma i političkog nasilja, zalažući se istovremeno za poštovanje ljudskih prava i principe

demokratskog uređenja društva.

Polje bezbednosti podeljeno je na veći broj specijalizovanih disciplina. U velikoj organizaciji,

profesionalac u bezbednosti može da radi puno radno vreme u jednoj od tih disciplina. U

manjim organizacijama, menadžer bezbednosti možda će morati da poseduje određeno znanje u

svakoj od disciplina. Ove discipline mogu da se nađu u većini specijalizovanih oblasti

bezbednosti.

6

Fizičko obezbeđenje fokusira se na ljude, imovinu i objekte kroz angažovanje radnika

obezbeđenja, upotrebu sistema obezbeđenja i bezbednosnih procedura. Osoblje fizičkog

obezbeđenja nadgleda postojeće ili angažovane operacije obezbeđenja, identifikuje zahteve

sistema obezbeđenja, procenjuje unutrašnje ili spoljašnje pretnje po imovinu i razvija politiku,

planove, procedure i fizičku zaštitu za borbu protiv ovih pretnji. Fizičko obezbeđenje može da

obuhvati upotrebu barijera, alarma, brava, sistema za kontrolu pristupa, bezbednosno

osvetljenje, kao i ostale bezbednosne tehnologije, a sve ove poslove i dužnosti nadgleda i

odgovoran je menadžer bezbednosti.

Posao menadžera bezbednosti u oblasti Bezbednosti informacija obuhvata čuvanje osetljivih

informacija. Iako se bezbednost informacija tradicionalno vezuje za zaštitu poverljivih

informacija vlade, ona takođe može da obuhvati privatne podatke, informacije o imovini,

ugovorne informacije i intelektualno vlasništvo. Bezbednost informacija bavi se pitanjima kao

što su: ko može da pristupi podacima i kako se podaci čuvaju, kontrolišu, obeležavaju,

razmenjuju i odlažu.

Takođe menadžer bezbednosti brine i o bezbednosti zaposlenih u nekoj organizaciji i bavi se

obezbeđivanjem integriteta i pouzdanosti radne snage organizacije. Bezbednost zaposlenih

obuhvata bezbednosne provere prošlosti zaposlenih, testiranje zaposlenih na droge i ostale

tehnike proveravanja pre zaposlenja, kao i procenu rezultata i dodeljivanje bezbednosnih

ovlašćenja i drugih privilegija za pristup informacijama.

Bezbednost informacionih sistema obuhvata održavanje poverljivosti, pouzdanostii dostupnosti

podataka koji su napravljeni, čuvani, obrađeni koji se prenose putemautomatizovanih

informacionih sistema. Zaposleni na ovim poslovima razvijaju procedure i zaštitu od hakera i

drugih neautorizovanih pokušaja pristupa podacima, zaštitu od virusa i ostalih pretnji po

informacione sisteme.

Unutrašnja odnosno nacionalna bezbednost. od 11. septembra 2001. godine kada je izvršen

teroristički napad u Njujorku, došlo je do sve većeg naglašavanja pojma "unutrašnja

bezbednost", koji se primenjuje na aktivnosti koje su u rasponu od, ali ne i ograničeni na,

zaštitu vazdušnog prostora, pa sve do reakcije na hemijske ili biološke napade, kao i od zaštite

7

od kompjuterskih napada do obezbeđenja železničkih pruga i pomorskih luka od terorističkih

napada. Nažalost, veoma je malo saglasnosti oko toga šta ovaj pojam tačno označava.

Zaštita kritičnih infrastruktura je još jedna preklapajuća specijalnost koja se pojavljuje

poslednjih nekoliko godina. Mnogi bi je opisali kao zaštitu informacionih sistema koji

kontrolišu elemente infrastrukture, kao što su naftovodi, telekomunikacioni sistemi i nuklearne

elektrane, od terorističkih napada. Drugi je posmatraju kao zaštitu ne samo informacionih

sistema koji upravljaju i kontrolišu infrastrukturu, već i samih infrastruktura, bez obzira da li su

u pitanju most, telefonska centrala ili fabrika prehrambenih proizvoda.

5. Zaključak

Menadžer bezbednosti mora temeljno da poznаje i rаzume discipline menаdžersko

bezbedonosne struke, kao i da poseduje sposobnost rešаvаnjа konkretnih poslovnih problemа

uz upotrebu nаučnih i stručnih  bezbedonosnih metodа i postupаkа. Takođe, je potrebno da

korektno vlаda osnovnim znаnjem i da poseduje osobinu povezivаnja znаnjа iz rаznih oblаsti,

te sposobnost istrаživаnjа u literаturi i prаksi, plаsirаnjа informаcijа u odgovаrаjući stručni

okvir, uz prаktičnu primenu raznih novinа.

Vrlo je bitno da poseduje sposobnost razvijanja sistema bezbednosti i da ga prilagođava novim

okolnostima kao sastavni deo razvojne strategije korporacije. Menadžer bezbednosti mora imati

znanja i veštine u upravljnju poslovnim informacijama, poslovnim tajnama, korišćenju i

sprečavanju zloupotrebe novih tehnologija, kako bi na pravi i korektan način obavljao svoj

posao a glavni cilj mu je ostvarenje sigurnosti poslovnog uspjeha.

8

Literatura:

1. www.knowledge-banks.org

2. http://www.fb.bg.ac.rs/

3. www.fpps.edu.rs/bezbednost/bezbednost.htm

4. Trivan D, korporativna bezbednost, Beograd, 2012

5. Ostojić A, Ivandić Vidović D i Karlović L, Korporativna sigurnost, Hrvatska, 2011

9