SADRAJ

UVOD41.MEUNARODNO MONETARNI FOND UOPTENO51.1.Cilj MMF-a52.ULOGA I PONAANJE FONDA U SVETSKIM PRIVREDNIM KRIZAMA62.1. Uloga MMF-a tokom azijske finansijske krize82.2. Finansijska kriza u Rusiji132.3. Finansijska kriza u Argentini152.4. Finansijska kriza u Brazilu193. Savremena svetska finansijska i privredna kriza i uloga MMF-a223.1. Studija sluaja aktuelne finansijske krize: Grka28ZAKLJUAK32Literatura33

REZIME: Pretjerane su tvrdnje zvaninika MMF -a da se kriza iskljuivo moe opravdati dubokim makroekonomskim distorzijama i veoma zastupljenom korupcijom. Neoboriva je injenica da je zemlje regiona karakterisala makroekonomska neravnotea, slabe, nedovoljno razvijene finansijske institucije i neadekvatna prudenciona kontrola poslovanja finansijskog sektora, iroko zastupljena korupcija i neadekvatan pravni sistem sa slabom sprovodljivo u zakona. Ipak se, sa druge strane, razmjera i otrina finansijskog poara koji je devastirao ekonomije svih zemalja svijeta ne moe objasniti i opravdati iskljuivo navedenim neravnoteama i nedostacima. Panika koja je zahvatila meunarodne investitore, greke u sprovoenju ekonomskih politika zemalja domaina i neadekvatne ekonomske mjere za prevazilaenje finansijskih nevolja preporuene od strane MMF-a su simultano isprovocirali paniku i produbili krizu u znatno veoj mjeri nego to je to bilo neophodno i neizbjeno.

KLJUNE RIJEI: finansijska kriza, panika, asimetrina informisanost, moralni hazard.

ABSTRACT: Exaggerated claims of IMF to the crisis provoked by deep macroeconomic distortions and much-publicized corruption. It is an indisputable fact that the country's macroeconomic imbalances, poor, underdeveloped financial institutions and inadequate prudential regulation of the financial sector, widespread corruption and an inadequate legal system with a weak will sprovodljivo law. However, on the other hand, the scale and severity of the financial fire that devastated the economies of all countries of the world can not be explained and justified solely those imbalances. The panic that has gripped international investors, the errors in the implementation of the economic policies of the host countries and inappropriate economic policies to overcome financial troubles by the IMF are simultaneously provoked panic and deepened the crisis to a much greater extent than was necessary and inevitable.

KEY WORDS: financial crisis, panic, asymmetric information, moral hazard.

UVOD

Aktuelna globalna ekonomska kriza nije konjukturna ni ciklina nego ozbiljna sistemska kriza, ije korene treba traiti u odluci iz Breton Vudsa (1944) da amerika novana jedinica dolar postane svetska rezervna valuta, a da Amerika centralna banka garantuje punu konvertibilnost dolara u zlato. SAD nisu mogli da odole iskuenju da ne (zlo)upotrebe mogunost koja im se pruila, te da uvoz realnih resursa iz drugih zemalja pokrivaju dolarima emitovanim bez adekvatnog pokria, da bi (1971) jednostrano odbacile preuzetu obavezu i ukinule konvertibilnost dolara za zlato.

Tako smo doli u situaciju u kojoj se inilo da su SAD napokon uspele da pronau arobnu formulu za vievekovne bezuspene pokuaje alhemiara da stvore bogatstvo ni iz ega. Amerikanci su sada mogli (koristei svoju politiku, vojnu i ekonomsku silu) jednostavnim tampanjem dolara da dolaze do ogromnih realnih materijalnih dobara iz celoga sveta. Da bi poveavani apetiti mogli biti zadovoljeni SAD su preduzimale aktivne mere kako bi irile zonu korienja amerikog dolara, bilo: (1) preko novih teritorija ili (2) preko novih aktiva trgovanja.

Kada se kroz proces globalizacije dolar proirio na ceo svet, a kako je ukupna koliina materijalnih aktiva ograniena, nastupa period intenzivnog stvaranja novih virtuelnih aktiva sa kojima se trguje na finansijskim tritima. Na spekulativnim operacijama (praktino iz vazduha) vremenom je naduvan veliki balon, odnosno stvorena je ogromna masa finansijskih aktiva koja viestruko premauje tekuu vrednost realnog sektora ekonomije. Pucanjem tog vazdunog balona suoili smo se sa krizom iz koje se sada trai izlaz. Mere koje preduzimaju vodee zemlje, pre svih, SAD (upumpavanje sveeg novca i snienje kamatnih stopa) lie na gaenje poara benzinom.

Teko da reenje moe da bude ono to je bio izvor problema.

1.MEUNARODNO MONETARNI FOND UOPTENOMMF je medjunarodna kooperativna institucija koju cine 182 zemlje,dobrovoljno uclanjene,jer prednost vide u zajednickom dogovaranju u okviru ove institucije,a sve u cilju postizanja to stabilnijeg medjunarodnog sistema poslovanja.

Takodje, MMF je institucija koja pozajmljuje novac svojim clanovima koji imaju probleme sa finansijskim obavezama,ali samo pod uslovom da preduzmu mere za eliminisanje tih potekoca.MMF nema nikakav autoritet nad domacom ekonomskom politikom svojih clanova.

Do potrebe za organizacijom kao to je MMF dolo je posle velike ekonomske krize 30-ih godina ovog veka. Veliki broj drava sa Velikom Britanijom na celu moralo je da naputa zlatno pravilo. Taj sistem je nailazio na potekoce u vreme nastajanja monopola i koncentracije kapitala. Dolo je do opadanja ivotnog standarda. Neke drave su teile skoro potpunom eliminisanju upotrebe novca a druge su prodavale svoju valutu ispod realne cene da bi smanjile poslovanje drugih zemalja. Odnos izmedu novca i vrednosti roba je postao nejasan. Ovakva praksa je poznata pod nazivom kompetitivna devalvacija.

Cene dobara na svetskom tritu su pale za 48% , a vrednost medjunarodnog poslovanja za 63%. Tokom 30-tih godina dolazi do nekoliko medjunarodnih konferencija sa ciljem da se sprece monetarni problemi. Trebalo je stvoriti sistem koji ce se baviti monetarnim pitanjima i reavanju monetarnih problema. Zahtev za takvim sistemom su zatraili Harry Dexter White iz SAD-a i John Maynard Keynes iz UK. Medjunarodna zajednica je prihvatila ovaj sistem a dogovor o uspostavljanju Medjunarodnog monetarnog fonda se desio u gradu Bretton Woods, New Hampshire, USA, 22-og Jula 1944 godine.

Dogovoru su prisustvovali 44 delegata raznih zemalja. MMF je poceo zvanicno sa radom u Vaingtonu maja 1946 godine sa 39 clanova

1.1.Cilj MMF-aOsnovni ciljevi MMF-a su:- Unapredenje medjunarodne saradnje kroz konsultacije i zajednicko reavanje monetarnih problema.- Proirivanje medjunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka i proizvodnje.- Stabilizacija deviznih kurseva I sprecavanje konkurentskih depresijacija.- Multilateralizam u medjunarodnim placanjima za tekuce transakcije I uklanjanje deviznih ogranicenja koja sputavaju rast medjunarodne trgovine.- Obezbedenje finansiskih sredstava za pomoc zemljama clanicama u uravnoteenju platnog bilansa.- Smanjenje platnobilansnih neravnotea.

Zadatak MMF-a nije smo reavanje problema pojedinih zemalja vec i funkcionisanje medjunarodnog monetarnog sistema kao celine. Njegovi clanovi zajedno rade na uspostavljanju stabilnog svetskog rasta. MMF radi na pronalaenju nacina da se preduhitre, kontroliu i reavaju finansijske krize.2.ULOGA I PONAANJE FONDA U SVETSKIM PRIVREDNIM KRIZAMAPoslednjih 60 godina vidimo da MMF odrava vodeu poziciju u promovisanju ekonomske stabilnosti i socio-ekonomskog razvoja. Ova ogranizacija nije mnogo postigla u suoavanju sa sigurnim kamenom spoticanja, a nekoliko analitiara ga je optuilo da je potpuno nekvalifikovan da zadovolji potrebe zemlje koja se nalazi u problemima. Iako MMF ima organizacione navike i vetine, MMF kao i druge meunarodne finansijske/ekonomske organizacije mora da vie igra doslednu i efikasnu ulogu u svetu. U prolosti, meutim, njihova uloga je bila prilino ne efikasna i obeshrabrujua. (Bruno Sergi, Univerzitet Mesina).

Mnoga pitanja o ulozi Fonda, znaaju, nainu funkcionisanja, finansijskim instrumentima, oblasti angaovanja i slino, upravo su inicirale najvee svetske finansijske krize, ili jo bolje reeno manije, panike i lomovi (kako bi to napisao Charlie Kindleberger u svojoj knjizi Najvee svetske finansijske krize).

Pitanje koje je pokrenuto posle Azijske finasijske krize je uloga Fonda u meunarodnom monetarnom sistemu. Verovalo se da je ova finansijska institucija isuvie konzervativna, i da svojim pozajmicama podstie tzv. moralni hazard.Moralni hazard zajmodavca se javlja kada oni svoje odluke o odobravanju kredita zasnivaju na oekivanju da e meunarodna zajednica (drave i dravne institucije) pruiti pomo zemlji koja upadne u krizu (Lipworth i Nystendt, 2001). Moralni hazard se, prema kritiarima MMF-a, javlja u poetku krize, a mogu ga pojaati menaderi preduzea koja upadaju u krizu. U stvari, oni su u toj fazi spremni da prihvate vee rizike (na primer, da pozajme rizian kapital (venture capital)), oekujui da e se stvari preokrenuti, i da e isplivati iz krize. Na takvom uverenju su bili zasnovani mnogi plasmani komercijalnih banaka iz razvijenih zemalja . (Radovan Kovaevi, 2010, str. 624). Moralni hazard oteava reagovanje na krizu. Zajmodavci koji ocenjuju da e drava ili MMF pomoi bankama i drugim subjektima koje pogodi kriza, skloni su da se uputaju u rizinije operacije odobravanja kredita.

Veliki broj finansijskih kriza tokom poslednjih tridesetak godina, a ne samo pomenuta azijska finansijska kriza, dovode do pitanja da li je Fonda, kao davalac nacionalnih valuta zemljama lanicama s finansijskim krizama, doprineo ohrabrivanju rasipnike nacionalne finansijske politke.

Efikasan meunarodni zajmodavac u krajnjoj nudi mogao je ublaiti uzburkanost finansijskog trita. Podsetimo se nekih veih kriza finansijskih kriza u poslednjih tridesetak godina:

Meksiko, Brazil i Argentina 1983. godine

Britanska funta, italijanska lira i druge evropske valute 1992. godine

Meksiki peso 1994. godine

Tajlandski baht, melazijski ringit i druge azijske valute 1972. godine

Ruska rublja 1998. godine

Brazilski real 1999. godine

Argentinski peso 2001 godine.

SAD - 2007. godine, koja se proirila ne celi svet.

MMF, kako u finansijskoj krizi 2007. godine , tako i u ranijim krizama, preuzimao je ulogu zajmodavca u poslednjoj instanci (a lender of last resort).

Naredna primedba odnosi se na podruje angaovanja Fonda. Fondu se esto osporavalo to se bavi pitanjima strukturnih reformi, a ne iskljuivo finansijskim problemima. U tom kontekstu su reakcije da je potrebno da Fond pojaa regulativu finansijskog sektora, ukljuujui Bazelske standarde adekvatnosti kapitala i da povea finansijski potencijal, kako bi bio osposobljen za suoavanje sa izazovima veih finansijskih kriza. (Napomena: Bazelski sporazum o kapitalu (Basel Capital Accord) i Novi bazelski sporazum o kapitalu definisali su set preporuka za banke i finansijske institucije koje se bave meunarodnim poslovanjem . Preporuke se odnose na nadzor i regulaciju, minimalni iznos kapitala, kao i standarde transparentnosti).

Meunarodne finansijske krize po pravilu karakterie: prekid priliva kapitala u zemlju, pritisak na deviznom tritu na domau valutu i zapadanje u recesiju. Jedna grupa finansijskih kriza nastaje zbog poremeaja makroekonomske ravnotee, usled budetskih i trgovinskih deficita, precenjenog deviznog kursa i irenja inflacije, dok druga grupa finansijskih kriza nastaje usled pekulativnih udara na domau valutu. Posledica ovih udara je veliki odliv kapitala u inostranstvo i iscrpljivanje deviznih rezervi . Ove krize se nazivaju samoispunjavajuim (self-fulfiling) jer trini uesnici koji nasluuju da e uslediti napad na valutu nastoje da to pre pobegnu od te valute, to samo po sebi predstavlja napad na valutu.

Svetska finansijska kriza iz 2007. godine, potvrdila je neophodnost snanog i pravovremenog reagovanja jedne institucije kao to je MMF u meunarodnom monetarnom sistemu, a kad se njegova uloga prenese u okvir zemlje, onda su neophodna pitanja visine kamatnih stopa na zajmove koje odobrava, iznosa kredita i duine perioda otplate. Odmah posle izbijanja krize iz 2007. godine, ispoljena je spremnost da se pojaa koordinacija izmeu meunarodnih organizacija i institucija, ali i izmeu zemalja u cilju pronalaenja reenja koja e zaustaviti nadolazeu krizu.

Pitanje postojanja skladne meunarodine monetarne arhitekture u okvirima MMF-a, prihvatljive podjednako za sve zemlje, predmet je stalnih i detaljnih kalkulacija i provera.

Reforma meunarodine finansijske arhitekture podrazumeva jaanje regulacije bankarskog poslovanja i redefinisanje uloge MMF-a u meunarodnom monetarnom sistemu. Najei predmet rasprava je njegova uloga poverioca u poslednjoj instanci (lender of last resort). Pre izbijanja svetske finansijske krize u 2007. godini, uglavnom se diskutovalo o visini kamatnih stopa, iznosu zajma i periodu otplate kredita koje odobrava MMF. Tokom ove krize, grupa G-20 je aprila 2009. godine u Londonu preporuila akcije u cilju poveanja finansijskog potencijala i veeg angaovanja MMF-a u zemljama pogoenim krizom.

Nakon brojnih hitnih okupljanja G20 (po zvaninoj objavi krize 2008 godine), ona se obavezala na ... dugoroni znaaj , efikasnost i legitimitet meunarodnih finansijskih institucija, a takoe je zakljueno i da zemlje u razvoju i zemlje sa tritem u nastajanju ... moraju imati vea glasaka prava i zastupljenost u MMF-u. (G20 Communique, 2009). Vee inicijative za institucionalno reformisanje dolazile su od razvijenih zemalja, a u poslednje vreme i od BRIK zemalja. Zemlje sa najveim deviznim rezervama na svetu, Kina i Rusija, predloile su preispitivanje uloge dolara u svetskoj privredi.

Meutim, i kada se svetska privreda vrati u uobiajne tokove, ostaje pitanje: Postoji li rizik od izbijanja nove krize?

2.1. Uloga MMF-a tokom azijske finansijske krize

Juna Koreja je 60-tih godina bila izuzetno siromana zemlja, sa slabo razvijenom industrijom i loim izgledima za ekonomski napredak. Poev od 1963. godine zemlja preduzima niz ekonomskih reformskih mera, pravei puni zaokret u svojoj razvojnoj strategiji, sa uvoza za interne potrebe na podsticanje izvoza. Nakon toga Juna Koreja doivljava izuzetan ekonomski uspon. U toku narednih 40 godina, zemlja je poveala GDP per kapita za faktor 10.

Juna Koreja nije bila jedini takav sluaj. Rast njene privrede pratile su mnoge druge zemlje istone Azije. U prvom redu Hong Kong, Tajvan i Singapur, ije su privrede takoe poele da ostvaruju brz rast tokom 1960-tih godina, a potom su 1970-tih i 1980-tih godina brz rast zabeleile i Malezija, Tajland, Indonezija i Kina.

Nakon uspona Japana kao industrijske sile krajem HIX veka, jo jedan deo sveta krenuo je put napretka i transformacije iz grupe zemalja treeg sveta u grupu vodeih zemalja.Privrede koje su beleile visok rast imale su sline reime onim u Junoj Koreji drava je imala aktivnu ulogu u alokaciji kapitala unutar privrede. Neke privrede , poput Tajvana i Singapura, snano su se oslanjale na lokalna predstavnitva transnacionalnih kompanija, dok su se druge, poput June Koreje i Hong Konga, oslanjale uglavnom na domae preduzetnike.

Privredni rast ovih zemalja, strani investitori su predstavljali kao azijsko udo. Odlikovale su ih: visoke stope tednje i investicija, poboljanje obrazovnog nivoa radne snage, visok stepen otvorenosti prema svetskom tritu i visok stepen integrisanosti sa svetskim tritem.

Azijski model rasta mogao se saeti u tri glavne take (Paul A. Samuelson, William D. Nordhaus, 2009, str. 588): investicije, makroekonomske osnove i spoljna orijentacija. Putem visokih stopa investicija azijski tigrovi su osigurali da njihove ekonomije imaju koristi od najnovije tehnologije i da se izgradi nuna infrastruktura . Ovaj klasini recept je odneo skoro 20 procentnih bodova vie od onih u drugim regijama. Zatim, inflacija je drana na niskom nivou, a stope tednje na visokom. Finansijski sistemi su upravljali na nain da obezbede monetarnu stabilost i zdravu valutu. U spoljnoj orijentaciji zemlje, one su esto odravale svoje devizne kurseve potcenjenim kako bi promovisale izvoz, to je uz fiskalne podsticaje i praenje tehnolokog napretka pomoglo usvajanju najboljih tehnika.

Tabela br. 2: Uporedni prikaz azijskih tigrova u odnosu na stagnirajue

ekonomije- u procentima

REGIONIProsean rast BDP po glaviInvesticije kao

stanovnika u perioduprocenat BDP,

1965-19981990. godine

Istona Azija i Pacifik5,735

Juna Azija2,719

Latinska Amerika i Karibi1,317

Podsaharska Afrika-0,39

Izvor: World Bank , The East Asia Miracle: Economic Growth and Government Policies, 1993; World Bank, World Development Indicators, 2000.

Uspeh politike orijentisane na spoljno irenje moe se sagledati na primeru Tajvana, June Koreje i Singapura, zemalja iji je dohodak po glavi stanovnika iznosio jednu etvrtinu do jedne treine onih u najbogatijim zemljama Latinske Amerike. Meutim, tedei svoj nacionalni dohodak i usmeravajui ga na izvozne industrije sa visokim prinosima, ove zemlje su ve do kraja 1980-tih godina pretekle zemlje Latinske Amerike. Drave su se zapravo ukljuile u odreeno planiranje i intervencije, a otvorenost i spoljna orijentisanost su im omoguile da iskoriste ekonomiju obima i meunarodnu specijalizaciju da poveaju zaposlenost, efikasno koriste domae resurse i ostvaruju brz rast produktivnosti i obezbede velike dobitke u ivotnom standardu.

Vezu otvorenosti i ekonomskog rasta ispitivali su Jeffrey Sachs i Andrew Waerner (Jeffrey Sachs i Andrew Waerner, 1995, str. 42-43). Ekonomije sa visokim barijerama rasle su sporije i nisu konvergirale ka zemljama sa visokim dohotkom, za razliku od ekonomija sa niskim barijerama (trinim ekonomijama) koje su rasle bre i imale tendeciju konvergencije ka regijama s najviim dohotkom.

Pre 1990. godine, veina azijskih privreda koje su beleile brz rast, kao to smo ve pomenuli, svoje investicije finansirala je najvei delom iz domae tednje. Meutim, 1990-tih godina, rastom popularnosti trita u nastajanju meu zajmodavcima i investitorima, dolazi do velikih finansijskih priliva u pomenute azijske zemlje. Usled tih priliva, nekoliko azijskih zemalja je poelo da ostvaruje deficit tekueg rauna izraenog procenatom od BDP. Veina posmatraa je smatrala da je obiman priliv kapitala u takve makroekonomski stabilne privrede koje ostvaruju brz rast opravdan, zbog oekivane profitabilnosti investicija. Zajmodavci iz razvijenih zemljama su bili oduevljeni diversifikacijom svojih portfelja, a zemlje zajmoprimci su elele brz razvoj, poveanje investicija i stopa rasta, a kojima je Zapad nametnuo ideju da da izvre deregulaciju svojih finansijskih trita. (Charles Kindleberger, Robert Aliber, 2006, str. 246).

Tabela br. 3: Bruto-drutveni proizvod u zemljama istone Azije - u stalnim cenama, procenat promeneZemlja/KinaTajlandHongIndonezijaKoreaMalezijaTajvan

GodinaKong

19903,7911,623,907,249,289,016,87

19919,218,115,696,959,719,557,86

199214,198,086,096,465,778,897,56

199314,008,256,046,826,339,906,73

199413,108,996,017,548,779,217,59

199510,909,242,298,228,939,836,38

199610,005,904,197,827,1910,005,54

19979,30-1,375,064,705,777,325,48

19987,80-10,51-6,03-13,13-5,71-7,363,47

19997,604,452,560,7910,736,145,97

20008,344,757,955,358,808,685,79

20018,292,170,503,643,970,52-1,65

20029,105,321,844,507,155,395,26

200310,107,143,014,782,805,793,67

200410,096,348,475,034,626,786,19

200511,294,607,085,693,965,334,70

200612,695,157,025,505,185,855,44

200714,194,936,386,355,116,485,98

20089,592,462,166,012,304,710,73

2009*9,10-2,25-2,764,550,29-1,71-1,91

2010*10,467,526,046,006,066,729,32

* Procene

Izvor: IMF, World Economic Outlook Database, October 2010.

Azijska finansijska kriza, startovala je 2. jula 1997. godine, kada je devalvirao tajlandski baht i pokrenuo efekat zaraze. Tajland je tada pokazivao znakove krize, vie od godinu dana. Naime, tokom 1996. godine broj izgraenih poslovnih objekata daleko je prevazilazio potrebe, pa je usledio pad trita nekretnina, a zatim i berze. U prvoj polovini 1997. godine pekulacije o moguoj devalvaciji bahta dovele su do ubrzanog gubitka deviznih rezervi, a 2. jula je zemlja pokuala da sprovede kontrolisanu devalvaciju valute u iznosu od 15%. Predsednik Malezije je krivio strane peklante. Kao i u sluaju Meksika 1994. godine, pokuaj umerene devalvacije se otrgao kontroli, pa je usledila serija devalvacija, koja je produbila krizu.

Otar pad tajlandske valute bio je praen pekulacijama vezanim za valutu Malezije (kao prvog suseda), a zatim Indonezije i na kraju mnogo vee i razvijenije privrede June Koreje. pekulantima se inilo da sve navedene privrede imaju identine slabosti, a i sve su 1997. godine oseale posledice usporavanja ekonomije njihovog najrazvijenog suseda Japana. Vlade su bile suoene sa tekim dilemama, koje su se delimino ticale zavisnosti njihovih privreda od trgovine, a delimino zbog injenice da su domae banke i kompanije imale velika zaduenja denominovana u dolarima. Da su zemlje dopustile svojim valutama da devalviraju, postojala bi pretnja da rastue cene uvoza izazovu opasnu inflaciju, a iznenadni rast dugova izraen u domaoj valuti mogao je da gurne banke i kompanije, koje i nisu bile rizine, u bankrotstvo. Pored toga, kamatne stope odbrane valute bi bar privremeno trebale da budu visoke, da bi investitore mogli ubediti da zadre svoj novac u zemlji, a visoke kamatne stope bi same po sebi prouzrokovale privredni pad i krizu bankarskog sektora.

Zemlje pogoene tekom krizom, osim Malezije, su se obratile MMF-u za pomo i dobile zajmove. Za uzvrat zemlje su morale da obeaju da e sprovesti ekonomske mere radi spreavanja daljeg irenja krize, i to:

viim kamatnim stopama - sa ciljem da se ogranii dalja deprecijacija valute,

izbegavanjem velikih budetskih deficita i

strukturnim reformama.

Tabela br. 4: Zajmovi Tajlanda, Indonezije i June Koreje

Slubene finansijske obaveze (davanje zajmova u krajnjoj nudi)

u milijardama dolara

ZEMLJA MMF SVETSKA AZIJSKA BILATERALNE UKUPNO BANKA RAZVOJNA OBAVEZEBANKA

Tajland3,91,92,212,120,1

Indonezija10,14,53,522,0 a40,1

Juna Koreja*21,010,04,022,057,0

Ukupno35,016,49,756,1117,2

a Ukljuujui upotrebu indoneanskog kontingenta rezervi u iznosu od 5 mlrd $

* videti i: John Burton, South Korea gets $55 billion rescue Package, Financial Times, December 4, 1997.

Izvor: Banka za meunarodna poravnanja (BIS), Annual Report, br. 68, str. 134.

Prema Izvetaju Banke za meunarodna poravnanja, kreditne linije koje su date za Meksiko 1994/1995 od 50 milijardi dolara imale su psiholoki uticaj na trita i zaustavile eroziju domaeg poverenja. Meutim, ova kreditna obavezivanja su takoe iscrpila sredstva koja bi bila dostupna za operacije spaavanja u budunosti.

Uprkos pomoi MMF-a, azijska valutna kriza je ipak prouzrokovala otar privredni pad, te su se zemlje (sa rastom od preko 6% u 1996. godine), nale u dubokoj recesiji 1998. godine. (Paul Krugman, Maurice Obstfeld, 2009, str. 644).

Kongres SAD-a je krajem 1998. godine prihvatio predlog da se poveaju MMF-ove kvote i kapital, te je MMF kasnije bio u stanju pomoi Brazilu (1999. godine) kad mu je pomo bila potrebna.

Ipak, najtei sluaj je bila Indonezija, gde se ekonomska kriza produbljavala, a politika nestabilnost pojaavala, to je sve vodilo rastu nepoverenja stanovnitva. Sve se dodatno pogoranlo i gubitkom poverenja u domae banke. Indoneanska novana jedinica rupi izgubila je 85% svoje ranije vrednosti do leta 1998. godine, a solventno je ostalo samo nekoliko velikih preduzea. Stanovnitvo se suoilo sa masovnom nezaposlenou, nemogunou da sebi priuti najosnovnije potrebe, te su na kraju izbili etniki sukobi.

Kako je privreda zapadale u sve dublju krizu, dolo je velikog pada uvoza, to je delovalo kao veliki i vaan zaokret. Naime, dolo je do nagle promene i prelaska sa vrlo velikog deficita na vrlo velik suficit, mada taj suficit nije bio posledica poveanja izvoza.

Kada je re o poziciji tekueg rauna, sve azijske privrede koje su bile suoene sa tako dramatinim problemima, bile su primorane na zaokret. Vremenom su se valute stabilizovale, a kamatne stope pale. Kriza se direktno prelila iz ovog regiona na druge susedne zemlje, koje su takoe doivele pad usled usporavanja privrede, odnosno recesije, ukljuujui Hong Kong, Singapur i Novi Zeland, ali su posledice osetili i Japan i neki delovi Evrope i Latinske Amerike. (Joosten Wink, 2004, str. 26-28).

pekulativni napadi na hongkoku valutu su zapoeli prvo u julu , a zatim u oktobru 1997. godine. Monetarne vlasti Hong Konga su branile svoj valutni odbor, pa su u jednom momentu podigle kamatnu stopu na 280%. Pri ovako visokoj kamatnoj stopi, pekulanti su obustavili napade na valutu u strahu od gubitaka. Posledice visoke kamatne stope su se osetile u privredi. pekulanti su pogreno procenili odlunost Hong Konga da brani valutni kurs, tako da pekulativni napadi na valutu nisu postali samoispunjavajui. (Radovan Kovaevi, 2010, str. 602).

Veina vlada istone Azije je nastavila da deluje u skladu sa uputstvima MMF, tj. da smanjuje budetski deficit i da radi na strukturnim reformama.Mere MMF-a podelile su ekonomiste na one koji ih nisu odobravali smatrajui da se na taj nain finansijska kriza pretvara u ekonomsku i socijalnu krizu, i na one koji su pruali otvorenu podrku MMF -u, kao najboljem reenju za probleme azijskih ekonomija. (Dejan Miljkovi, 2008, str. 415).Malezija, koja nije prihvatila program MMF, u septembru 1998. godine je uvela strogu kontrolu meunarodnog kretanja kapitala, u strahu da ne izazove nekontrolisano kretanje kursa valute, a nadajui se da e zahvaljujui tom potezu moi da olabavi monetarnu i fiskalnu politiku. Zvaninici MMF i analitiari investicionih banaka su ocenili da bi ova kontrola, praena odlukama o vezivanju deviznog kursa i smanjivanju domaih kamatnih stopa, mogla da odloi oivljavanje privrede i u znaajnoj meri smanji strane direktne investicije u Maleziji (na koje se Malezija tradicionalno oslanjala). Meutim, u postkriznom periodu, performanse privrede Malezije su bile relativno dobre.

Kina i Tajvan, koje su tokom godina pre izbijanja krize zadrale kontrolu kapitala i ostvarivale suficit tekueg rauna, velikim delom nisu bile pogoene krizom.

Na sreu, kriza u istonoj Aziji je imala oblik slova V.

Pored velikog pada proizvodnje 1998. godine, kriza je protutnjala do kraja 1998. godine. Usledio je ponovni rast tokom 1999. godine, s obzirom da je deprecijacija valuta podstakla vei izvoz. Nisu sve privrede u regionu bile podjednako uspene, ali su generalno stope investicija ostale niske, a tekui rauni u suficitu. Posle Azijske krize, mnoge azijske zemlje su se opredelile za gomilanje deviznih rezervi u cilju zatite od dramatinog bekstva kapitala.

Zemlje istone Azije sve ee kreiraju zajednike institucije, standarde i trgovinske sporazume bez SAD. Smatra se da nakon greke MMF-a u tretiranju azijske finansijske krize, ne pominje se vie predlog o formiranju Azijskog monetarnog fonda, ali se sve vie stvaraju zajedniki investicioni fondovi, svopovi valuta, investicioni sporazumi i investicione institucije.

2.2. Finansijska kriza u RusijiKriza u Aziji prouzrokovala je opte povlaenje kapitala iz zemalja sa tritem u nastajanju, tako da se pritisak preneo na ekonomske politike udaljenih zemalja u razvoju, pa je ubrzo bila pogoena i Rusija, koja je ve bila u postupku tranzicije. Od 1989. godine pa nadalje Sovjetski Savez je zapoeo tranziciju od centralnoplanske ka trinoj privredi.

Reformska strategija Rusije se zasnivala na liberalizaciji, stabilizaciji i privatizaciji. Za najvei deo stanovnika biveg Sovjetskog Saveza privredni ivot u uslovima kapitalizma pokazao se jo gorim nego to su najavljivale bive komunistike voe. Srednja klasa je unitena, razvio se sistem roakog i mafijakog kapitalizma, a jedini uspeh (razvoj demokratije sa naunim slobodama, ukljuujui slobodu tampe) deluje krhko, naroito kad znamo da se nekad nezavisne televizijske stanice danas zatvaraju. (Joseph Stiglitz, 2002,

str.155).

Liberalizacija i stabilizacija dva su stuba radikalnih strategija. Brza privatizacija bila je trei stup. No prva dva stupa stvorila su prepreke za trei, privatizacijski stup. Poetna visoka inflacija unitila je uteevinu veine rusa, pa u zemlji nije bilo dovoljno ljudi koji su mogli kupiti preduzea koja su se privatizovala. (Joseph Stiglitz, 2002, str.165).

Privatizacija je izdigla na povrinu nove mone ruske oligarhe: A ruski oligarsi rasprodali su imovinu i za sobom ostavili mnogo siromaniju zemlju. Preduzea su ostala na rubu bankrota, a bankovni rauni oligarha postali su mnogo bogatiji (Joseph Stiglitz, 2002, str.182).

Proces tranzicije, odnosno transformacione recesije kako bi rekao

Olivier Blanchard (Olivier Blanchard, 1997, str. 5) je podrazumevao visoku inflaciju, veliki pad proizvodnje i nezaposlenost, to nije bilo izraeno i rasprostranjeno u planskim privredama. Posledice krize bile su u porastu siromatva i nejednakosti.

Bankarska praksa i funkcionisanje finansijskih trita bilo je prilino nepoznato. Pravni okvir za privatne ekonomske odnose i upravljanje preduzeima nije postojao. Bilo je nejasno kako da se izvriti inicijalna podela vlasnitva nad kapitalom. Dravama je nedostajao moderan fiskalni mehanizam koji definie i prikulja porez. Kako su strani investitori bili oprezani, a domae trite kapitala jo nije uspostavljeno, tampanje novca je bio jedini nain za finansiranje potrebne drutvene potronje.

Do kraja 90-tih godina, veliki broj privreda istone Evrope , meu kojima Maarska, eka i Poljska, prele su na kapitalistiko ureenje. Kako su ove zemlje ranije imale iskustva sa industrijskim kapitalizmom 1940-tih godina, ukljuujui niz zakona iz obligacionog i imovinskog prava, prelazak na kapitalistiko ureenje bio je uspean. Uporedni prikaz Poljske (jedne od najuspenijih zemalja u regionu) i Rusije, po pitanju realnog rasta proizvoda i inflacije dati su u sledeoj tabeli.

Tabela br. 5: Uporedni prikaz proizvoda i inflacije Rusije i Poljske, 1991-2003. - u procentima po godiniRast realnog proizvoda i inflacija: Rusija i Poljska,

1991 2003.

1991.1992.1993.1994.1995.1996.1997.1998.1999.2000-

2003.

Realni rast proizvoda

Rusija- 9,0- 14,5- 8,7- 12,7- 4,1- 3,41,4- 5,36,36,8

Poljska- 7,02,04,35,26,86,06,84,84,12,6

Stopa inflacije

Rusija92,71.734,878,8307,5198,047,714,827,785,718,0

7

Poljska70,343,035,332,227,919,914,911,87,34,6

Izvor: IMF, World Economic Outlook, vie izdanja

Tokom 1990-tih, vlast u Rusiji nije bila u stanju da prikuplja poreze i nametne sprovoenje zakona jer je zemlja bila preplavljena korupcijom i organizovanim kriminalom. BDP se smanjivao, a inflacija je teko mogla da se kontrolie, tako da je krajem 90-tih stanje bilo tee nego u prethodnom sovjetskom reimu.

Vlada je 1997. godine uspela da stabilizuje rublju i smanji inflaciju uz pomo kredita MMF- a, a privreda je uspela da postigne pozitivnu stopu rasta BDP. Pokuaji vlade da sakupi poreze ili smanji potronju nisu bilo suvie uspeni , zbog ega je dravni dug znatno povean. Kad su usled krize u Aziji smanjene cene nafte i drugih ruskih izvoznih dobara, izvozni prihodi Rusije su naglo opali, a investitori su poetkom 1998. godine poeli da strahuju od pada vrednosti rublje, kao to se desilo kod mnogih azijskih valuta godinu dana ranije. Ruska vlada je podigla kamatne stope na svoje obvezice, to je doprinelo poveanju ruskog fiskalnog deficita.

Rusija se nije dosledno pridravala prethodno dogovorenog stabilizacionog programa sa MMF-om, ali joj je MMF ipak odobrio novi aranman od 17 milijardi dolara, kako bi se odrao kurs rublje. Stiglitz ukazuje na politiki karakter MMF-a: MMF je politika institucija. Spaavanje Rusije 1998. godine sprovedeno je radi nastojanja da se Boris Jeljcin odri na vlasti, iako je u pogledu naela na kojima bi se trebalo zasnivati odobravanje zajmova, taj potez nije imao smisla.

Sredinom avgusta 1998. godine, ruska vlada je devalvirala rublju i napustila ciljni devizni kurs. Prestala je da izmiruje svoje obaveze i zamrzla meunarodna plaanja. Da bi mogla da plati svoje obaveze, Vlada je tampala novac, te je u roku od mesec dana rublja izgubila polovinu svoje vrednosti. Inflacija se otrgla kontroli, a dolo je do pada proizvodnje (videti u gornjoj tabeli). Postupcima koje je preduzimala , ruska vlada je uzrokovali paniku na svetskom tritu kapitala. Investitori, u strahu od kolapsa privrede, odjednom su poeli da prodaju hartije od vrednosti koje su glasile na rublje. Amerike federalne rezerve su zbog toga naglo snizile kamatne stope na dolare i time verovatno spreile finansijsku krizu svetskih razmera.

Rusija se od krize brzo oporavila. Ruski drutveni proizvod je ve 1999. godine poeo da ostvaruje pozitivan rast, to je pomogao i vei rast svetskih cena nafte. (Paul Krugman, Maurice Obstfeld, 2009, str. 644-646).

Grafikon br. 3: Bruto domai proizvod Rusije

u stalnim cenama(promena u procentima)

Izvor: IMF Working Paper: Russias Output Collapse and Recovery: Evidence from the Post-Soviet Transition, WP/10/89, April 2010, str. 3.

Krugmanov model prve generacije (iz 1979. godine) najbolje moe da objasni faktore ruske krize. Kada se rublja nala na udaru u novembru 1997. godine i junu 1998. godine, vlada Rusije je odluila da brani fiksni kurs. Odbrana u novembru je bila uspena, ali je oslabila u leto 1998. godine, jer je iscrpela devizne rezerve zemlje te je jedino preostalo da se devalvira rublja, to je i uinjeno 17. avgusta 1998. godine, i to sa 6 rublji za 1 dolar na 26 rublji za 1 dolar. Istovremeno je proglaen moratorijum na otplatu javnog duga u iznosu od 13,5 milijardi dolara . Visok javni dug i opadajui fiskalni prihodi (zbog malog autputa) poveali su osetljivost zemlje na pekulativne udare. Pad svetskih cena nafte dodatno je oteao poreske prihode drave. Pored toga, 1998. godine je dospevao i veliki iznos kratkoronog spoljnog duga. (Radovan Kovaevi, 2010, str. 603).Topljenje deviznih rezervi je bila jedina alternativa u tom trenutku. Kada su devizne rezerve opale na nizak nivo, vlada vie nije mogla da brani devizni kurs kupujui rublje.

2.3. Finansijska kriza u ArgentiniNakon decenije finansijske nestabilnosti i hiperinflacije, poetkom 1991. godine Argentina se okrenula ozbiljnim strukturnim reformama. Uvozne carine su smanjene, kao i dravni trokovi, velike dravne kompanije su privatizovane, sprovedene su fiskalne reforme, budetski prihodi su poveani. Ipak, pokazalo se da je najvaniji deo argentinskog programa bilo donoenje Zakon o konvertibilnosti valute u aprilu 1991. godine, koji je argentinsku valutu (austral) uinio potpunom konvertibilnom, po fiksnoj stopi u odnosu na ameriku valutu dolar (10.000 australa =1 dolar). Tokom 1992. godine Argentina je uvela novu valutu argentinski pezos, te je devizni kurs iznosio jedan pezos za jedan dolar.

Zakon je zahtevao da monetarna baza bude u potpunosti pokrivena zlatom ili stranim valutama, tako da je jednim potezom preseena mogunost da centralna banka finansira budetski deficit stalnim emitovanjem novca. Mnogo puta u prolosti se pokualo sa ovako ekstremnim pristupom smanjivanju inflacije putem deviznog kursa, ali se obino zavravalo valutnom krizom. U Argentini je, meutim, ovaj pristup bio veoma uspean, inflacija je naglo oborena, i celu deceniju je sistem dobro funkcionisao.

Argentinski plan o konvertibilnosti valute (Convertibility Plan) je bio podran i stvarnim ekonomskim i politikim reformama. Inflacije od 800% u 1990. godini reducirana je na ispod 5% u 1995. godini . Stalna inflacija u prvim godinama plana, uprkos fiksnom deviznom kursu, ipak je izazvala znaajnu realnu aprecijaciju pezosa za oko 30% u periodu od 1990. do 1995. godine , a to je dovelo do rasta stope nezaposlenosti i rasta deficita tekueg bilansa. (Paul Krugman, Maurice Obstfeld, 2009, str. 635). Rast deficita tekueg bilansa skoio je sa 400 miliona dolara u 1991. godini na 11,1 milijardu dolara u 1995. godini, to je predstavljalo oko 4,5% u odnosu na bruto domai proizvod.

I pored toga to je od 1995. do 1997. godine privreda beleila brz rast, nakon tog perioda ponovo sledi period privrednog pada i rasta budetskog deficita. Deficit javnog sektora nije bio veliki, u proseku se kretao oko 3,5% BDP, u periodu od 1996. do 2001. godine. Kriza, koja je izbila u decembru 2001. godine, postala je neodriva zato to je premija koju je morala da plati Argentina (preko reperne stope SAD) porasla na 20%, pa ak i 50%, poslednjeg dana krize. Odliv kapitala iz Argentine dostigao je 20 milijardi dolara u 2001. godini. Vlada je oglasila nemogunost otplate javnog duga, to je obeshrabrilo nove strane direktne investicije u regionu. Inostrani investitori su morali da u velikom iznosu otpiu argentinske dugove. (Radovan Kovaevi, 2010, str. 606-607).

S obzirom da je svetska privreda skliznula u recesiju 2001. godine, tako se ni Argentina vie nije mogla spolja zaduivati, niti je mogla vraati dugove. U januaru 2002. godine, vlada Argentine naputa fiksni kurs pezos za dolar.

Rastua izloenost argentinskih banaka javnom sektoru bila je praena otrim padom depozita i porastom rizika zemlje. Vlada je preduzela niz otrih mera u cilju spreavanja kolapsa. Ograniila je povlaenje depozita iz banaka, uvela kontrolu kretanja kapitala, zamrzla cene energenata, stopirala plaanje svojih obaveza prema inostranim poveriocima i uvela dvojni kurs valute. Poetkom 2002. godine pezos je nastavio da gubi vrednost i dostigao je kurs od 4 pezosa za 1 dolar, depresirao je 300%. (Thomas Pugel, 2009, str. 526). Argentina je prela na reim fluktuirajueg deviznog kursa.MMF je sa Argentini tokom 1990-tih godina sklopio pet aranmana, tri Stend baj aranmana SBA (1991, 1996, 2000. godine) i dva sporazuma o proirenim olakicama - EFF (1992,1998. godine), to je podrazumevalo vrlo intenzivnu saradnju Argentine i MMF-a, pa se opravdano postavlja pitanje, kako je Argentina dospela u tako teku krizu, uz sve savete, analize i procene MMF-a.

Tabela br. 6: Aranmani MMF-a sa Argentinom, 1991-2001.

- u milionima SPV

AranmanOdobrenjeIstek iliDogovorenProcenatPovuen

OdborazakljuenjeIznoskvoteiznos

SBA29.7.1991.30.3.1992.78070,1439

EFF31.3.1992.30.3.1996.4.020361,24.020

SBA12.4.1996.11.1.1998.72046,8613

EFF4.02.1998.10.3.2000.2.080135,30

SBA10.3.2000.23.1.2003.16.9378009.756

Dodatna kreditna12.1.2001.11.1.2002.6.087287,55.875

olakica-SRF

Izvor: Independent Evaluation Office (IEO), The IMF and Argentina, 1991-2001, 2004, str. 77

Opta ocena je da Argentina nije bila sposobna da savlada fiskalnu neravnoteu, to je i bio osnovni uzrok katastrofalnog kolapsa privrede poetkom 2002. godine. S jedne strane MMF je propustio da nametne stroe zahteve u pogledu agresivnije i odgovornije fiskalne politike, dok je sa druge strane vrsta vezanost argentinske valute za ameriki dolar, uzrok kasnijem kolapsu valute, iako se u prvom periodu program pokazao uspenim (u periodu stabilizacije argentinske privrede).

Veruje se da je Meksika kriza iz 1995. godine bila glavni test argentinske konvertibilnosti, te da je tada proputena ansa da Argentina napusti Zakon o konvertibilnosti, jer su do tada bili iscrpljeni pozitivni efekti stabilnog deviznog kursa na stabilizaciju privrede, a u primeni su bili drugi elementi monetarne stabilizacije. Pretpostavlja se, da se mogla izbei kriza iz 2001. godine, da je tada naputen Zakon o konvertibilnosti. (Michael Mussa, 2002, str. 20).

Naime, Vlada je smanjila na 80% pokrie domae valute dolarskim rezervama, ostavljajui tako centralnoj banci Argentine prostor za relaksaciju monetarne politike. Nakon toga Argentina nije bila optimalna valutna oblast za SAD, jer je bila izloena razliitim udarima, a postojale su i razlike u optimalnosti monetarne politike. Veliku opasnost za Argentinu i njenu konvertibilnost predstavljao je, Brazil, kao glavni trgovinski partner. Naime, potencijalni kolaps brazilskog stabilizacionog programa, zasnovanog na stabilnom deviznom kursu, automatski bi se odrazio i na Argentinu.

MMF-a je tada predloio podizanje stope poreza na dodatnu vrednost sa 18% na 21%, smanjenje rasta nadnica u javnom sektoru i set strukturnih reformi. Restriktivna fiskalna i monetarna politika , i usporavanje rasta plata u javnom sektoru, oborili su deficit tekueg bilansa. Meutim, Argentina je 1995. godine zabeleila smanjenje realne potronje, javne potronje i investicija, te kao rezultat imala smanjenje realnog BDP-a.

Nezavisna kancelarija za evaluaciju MMF-a (Independent Evaluation Office, 2004) je u svom izvetaju The IMF and Argentina, 1991-2001, saoptila da su tri kritine take glavni uzronici argentinske krize: politika deviznog kursa, fiskalna politika i strukturne reforme. MMF se sloio sa politikom deviznog kursa, koji je u inicijalnoj fazi predstavljao korisan instrument u obaranju inflacije, uz ogradu oko optimalnosti takve politike u srednjem roku.

Nezavisna kancelarija za evaluaciju konstatovala je dva propusta koje je MMF napravio u sluaju Argentine, i to:

1) Tolerisanje odstupanja od godinjih projektovanih fiskalnih ciljeva za period 1994-2001 godina. Iako su vlasti bile na liniji restriktivne fiskalne politike i smanjenja deficita budeta, nisu do kraja ispunjavale obaveze u pogledu kvantitativno postavljenih ciljeva iz fiskalne politike.

2) Pretena fokusiranost MMF-a u analizi fiskalne politike je bila na aspektu tokova, a ne stanja. To je odraz manjkavosti metodolokog okvira finansijskog programiranja, koji se bazirao na relacijama tokova.

Kad su makrostrukturne reforme u pitanju, Nezavisna kancelarija za evaluaciju je posebno apostrofirala da su ostvareni slabi rezultati kod reforme trita radne snage (ubrzan rast tokom 1990-tih godina uticao je na smanjenje nezaposlenosti, ali trite rada je bilo neefikasno).

Grafikon br. 4: Realni rast BDP i nezaposlenost

Realni rast BDP (-u%)

Nezaposlenost (- u %)

Izvor: Independent Evaluation Office - IMF, The IMF and Argentina, 1991-2001, 2004, str. 31.

Reforma trita radne snage je prema MMF-u bitna sa stanovita poveanja fleksibilnosti zarada. Kontrola zarada u javnom sektoru je mera koja bi prema ocenama MMF-a trebalo da doprinese poveanju mobilnosti (fleksibilnosti) radne snage, tj. prelasku iz dravnog u privatni sektor. Stimulisani veim zaradama u privatnom sektoru (koji ima veu produktivnost), radnici bi prelazili iz dravnog u privatni sektor, a dravni sektor bi bio efikasniji. Vea ponuda radne snage u privatnom sektoru za rezultat bi imala potrebnu fleksibilnost zarada. Fleksibilnost zarada bi doprinela fleksibilnosti cena , a to bi dalje omoguilo uspostavljanje ravnotenog realnog efektivnog deviznog kursa bez znaajnih promena nominalnog deviznog kursa. (Dejan Miljkovi, 2008, str. 410).

2.4. Finansijska kriza u BraziluBrazil je tokom 1980-tih godina pokuavao da savlada inflaciju i da stabilizuje privredu, ali kao i Argentina , doiveo je hiperinflaciju, a opseg u kome se kretala inflacija je bio od 100% do blizu 3.000%. Pokuaji stabilizacije, kroz valutnu reformu, su propali. Trebalo je mnogo vremena da se inflacija ponovo stavi pod kontrolu.

Preduzete su reforme radi tranzicije privrede u neoliberalnu trinu privredu , to je uvelo zemlju u jo komplikovaniju situaciju i makroekonomske politike iz kojih nije mogao sam da se izvue.

Brazil je 1994. godine uveo novu valutu (real), u sklopu stabilizacionog programa (Real Plan), koji je bio fiksiran za dolar. Brazil je branio taj novi devizni kurs visokim kamatnim stopama tokom 1995. godine, uz rizik ireg bankrotstva banaka, a zatim se suoen sa velikom realnom aprecijacijom prebacio na puzajui fiksni kurs . Visoke kamatne stope su omoguile veliki priliv kapitala iz inostranstva, koji je prouzrokovao precenjenost reala.

Grafikon br. 5: Rezerve i strane direktne investicije u Brazilu, 1990-2000.

-u milijardama dolara

strane direktne investicije; rezerve

Izvor: Economist Inteligence Unit, The Economist, 10 April 2006.

Vlasti u Brazilu su na precenjenost gledale blagonaklono, kako bi pojaale uticaj liberalizacije uvoza. Liberalizacija uvoza i stabilizacija inflacije imale su zadatak da otklone poremeaje u privredi koji su nastali zbog uvozne supstitucije. Meutim, ova politika je imala nepovoljne posledice na tekui raun, lokalnu industriju i zaposlenost.

Inflacija je smanjena sa godinje stope od 2.669% u 1994. godini na ispod 10% u 1997. godini, ali privredni rast i dalje nije bio impresivan. (Paul Krugman, Maurice Obstfeld, 2009, str. 636). I pored ukidanja uvoznih barijera, privatizacije i fiskalnih ogranienja , ukupan napredak privrednih reformi bio je daleko sporiji u Brazilu nego u Argentini, a budetski deficit je bio zabrinjavajue visok.

Zajmovi i strane direktne investicije nisu bili dovoljni za pokrie tekueg deficita, pa se Brazil oslanjao na inostrani portfolio kapital kao dodatni izvor finansiranja. Da bi se privukao ovaj vid kapitala, bilo je potrebno da se odravaju visoke kamatne stope. To je povealo osetljivost platnog bilansa. Visoke kamatne stope su obeshrabrile investicije i privredni rast, to je dovelo do smanjivanja fiskalnih prihoda i poveanja javnog duga. Ozbiljan problem je predstavljalo i vraanje dravnih dugova, koji je bio praen i odlivom sredstava po osnovu repatrijacije profita i dividendi.

Nakon izbijanja krize u Rusiji 1998. godine, pojavili su se pekulativni napadi na valutu, zbog ije odbrane su smanjene devizne rezerve, koje su sa 70 milijardi dolara poetkom 1998. godine opale na polovinu ovog iznosa krajem 1998. godine. To je izazvalo skepticizam da e vlada moi da odrava ogranienu ulaznu stopu puzanja reala prema dolaru.

MMF je u novembru 1998. godine odobrio 41,5 milijardi dolara za odbranu reala. (William Gruben, John Welch, 2001, str. 15). Odobrena finansijska sredstva trebala su da ohrabre inostrane investitore da ulau u brazilsku privredu . Meutim, plan nije uspeo. Uprkos pomoi MMF-a valutna kriza se pojaala, pa je brazilska vlada preduzela nove mere makroekonomske politike, kombinaciju targetiranja inflacije, velikih fiskalnih suficita, uz devalvaciju reala za 8% i prelezak na kontrolisano fluktuiranje.

Rastui fiskalni i devizni trokovi stabilizacionog plana postali su neodrivi, te su se pojavili kao glavni uzronici krize platnog bilansa u januaru 1999. godine, iji troak je iznosio oko 5,6% BDP ( Maria de Lourdes Rollemberg Mollo, Alfredo Saad-Filho, 2006, str. 106). Ubrzo je real izgubio 40%

svoje vrednosti u odnosu na dolar. Za vreme dok se vlada borila da sprei da se devizni kurs reala otrgne kontroli , usledila je recesija. Recesija nije dugo trajala. Inflacija nije bila suvie visoka, zato to su brazilske finansijske institucije izbegle velika zaduivanja u dolarima.

U drugoj polovini 1999. godine, uz pristanak MMF-a, Brazil prihvata i implementira strategiju inflacionog targetiranja kao novi okvir za sprovoenje ekonomske politike. Cilj mera je bio da se sauva niska inflacija iz prethodnog perioda , stabilizuje domai javni dug, smanje kamatne stope i smanji deficit tekueg rauna, te da se stabilizuje devizni kurs.

Izbegnut je slom finansijskog sektora, a rezerve su iscrpljene. U oktobru 2002. godine, Brazil je izabrao novog predsednika Ignacia Lula de Silvu, koji je primenio politike naklonjene trinim principima, a to je privremeno sauvalo pristup Brazila meunarodnim tritima kredita. Ostvaren je zdrav privredni rast.

Naredni grafikon poredi postdevalvacionu industrijsku proizvodnju u pet zemalja - Brazilu, Junoj Koreji, Meksiku, Tajlandu i Indoneziji. Prema prikazanim rezultatima, vidimo uticaj brazilske stabilizacione politike na zakret u pravcu rasta proizvodnje.

Grafikon prikazuje etrnaest meseci preduzimanja mera od momenta devalvacije u svakoj od posmatrnih zemalja, bez obzira kad je devalvacija preduzeta. Prema tome, grafikon pokazuje da brazilska industrijska proizvodnja odgovara na devalvaciju i sledi politiku stabilizacije mnogo pozitivnije nego druge zemlje, i njihove specifine politike devalvacije i stabilizacije.Ukupno posmatrano, Brazil je mnogo bre stabilizovao svoju kamatnu stopu nego sve ostale zemlje (sem June Koreje), i poveao svoju industrijsku proizvodnju mnogo bre nego ostale etiri zemlje. Vaan razlog je i stabilnost brazilskog bankarskog sektora u poreenju sa drugim posmatranim zemljama.

Grafikon br. 6: Postdevalvaciona industrijska proizvodnja u Brazilu, Junoj Koreji, Meksiku, Tajlandu i Indoneziji

- Indeks, krizni meseci = 100

- Meseci nakon krize

Izvor: William Gruben, John Welch, 2001, str. 17, prema: Mexico: Instituto Nacional de Estadistica, Geografia e Informatica; Brazil: Instituto Brasileiro de Geografia e Estatisica; Tailand: Bank of Thailand; South Korea: Korea National Statistical Office; Indonesia: Biro Pusat Statistica.

5

3. Savremena svetska finansijska i privredna kriza i uloga MMF-aProuavanje istorijskih dogaaja nudi neke korisne pouke o tome ta je to potrebno za uspeh reavanja problema savremenih svetskih finansijskih i privrednih kriza, koja vrsta liderstva i koje obaveze.

U nekoliko navrata tokom 20. veka, politiki lideri velikih zemalja traili su meunarodni sporazum o globalnoj ekonomskoj i finansijskoj arhitekturi. Mnogi od tih napora su propali, za razliku od Breton Vudsa koji je bio izuzetak. Lekcija koja se moe izvui je, da je za uspenu reformu, kao odgovor na krizu, potrebno efikasno i legitimno rukovodstvo u kombinaciji sa optim drutvenim konsenzusom; jasno i iroko postavljeni zajedniki ciljevi i realan plan za postizanje tih ciljeva.

Korisna polazna taka za istraivanje takvih napora je Pariska mirovna konferencija 1918-1919, koja je usledila nakon Prvog svetskog rata. Iako je njen osnovni cilj bio prekrajanje politikih granica i uspostavljanje principa za izbegavanje ponavljanja rata, na dnevnom redu je bilo i uspostavljanje okvira za vraanje slobodne trgovine i protoka kapitala. Predsednik SAD Vudro Vilson sainio je smernice u "etrnaest taaka". Sve pobednike saveznike sile su bile prisutne, iako su samo velike zemlje imale znaajan uticaj na ishod.

Ekonomski cilj otvorene trgovine i finansija je ostao nereen, jer to nije bio prioritet konferencije. Sporazum je potopljen razlikama o ratnim reparacijama, o praktinim aspektima povratka na zlatni standard, kao i o potrebi za postojanjem meunarodne institucije koja bi imala ovlaenja za nadzor. Ameriki Kongres je odbio da ratifikuje uee u novoj globalnoj instituciji, Ligi naroda. Potom je, 1920. godine usledila konferencija u Briselu, gde je osnovan ekonomski i finansijski odeljak Lige naroda, ali sa ogranienom funkcijom i ovlaenjima. Ovi neuspesi su bitno doprineli autarhiji narednih decenija, nestabilnosti finansijskih odnosa meu zemljama, kao i ekonomskoj depresiji.

Izmeu ratova, najambiciozniji dogaaj bio je Svetska monetarna i ekonomska konferencija, odrana pod pokroviteljstvom Lige naroda (London, 1933). Njoj su prethodila dva relativno uspena sastanaka - jedan u enovi 1922. godine, kada je ponovo uspostavljen zlatni standard za grupu uglavnom evropskih zemalja, i drugi u Rimu 1930. godine kada je uspostavljena Meunarodna banka za poravnanja (BIS). Na Londonskoj konferenciji 1933. godine traeno je da se ponovo uspostave vrsti pariteti za vei broj valuta . Kao i kod Lige naroda, ovaj napor nije uspeo pre svega zbog nedostatka podrke amerike vlade. Tri godine kasnije, Sjedinjene Drave potpisuju sporazum sa Francuskom i Velikom Britanijom o stabilizacionom paktu, poznatom kao Tripartitni sporazum. Taj sporazum je, meutim, bio ad hoc napor za odbranu od potencijalno konkurentne devalvacije francuskog franka. Iako uspean u sopstvenim uslovima, sporazum nije imao institucionalnu strukturu i odriv mehanizam. Stoga je malo uinjeno da se spree slini sukobi koji su kasnije proizali.

Tokom Drugog svetskog rata, Velika Britanija i SAD (njihove Federalne rezerve) inicirale su planove za uspostavljanje multilateralne finansijske institucije za posleratni period. Do sredine 1942. godine, John Maynard Keynes iz Velike Britanije i Harry Dexter White iz SAD su pripremili prvi nacrt njihovih planova i poeli razmenu ideja da se razvije zajedniki predlog pre kraja rata. Pripreme za konferenciju u Breton Vudsu poele su sredinom 1943. godine. Kejns je predloio ograniavanje uea na nekoliko zemalja, sa Velikom Britanijom i Sjedinjenim Dravama kao "dravama osnivaima" predloenih institucija. Ovaj put su Sjedinjene Drave bile irih pogleda. Vajt je insistirao na delegaciji svih 45 saveznika u ratu protiv sila Osovine, koje bi imale mogunost da uestvuju u radnim sednicama i u kljunim odlukama.

Amerika vlada je preuzela vodeu ulogu u kreiranju MMF-a, kao glavni poverilac, ali i u usaglaavanju sa potrebama drugih zemalja. Dve-i-po godine saradnje izmeu Kejnsa i Vajt proizvele su mnoge revizije originalnog predloga i privlaniji dizajn za druge zemlje. Jednoglasnost o lanovima sporazum bila je posledica paljivog razvoja realnog plana, legitimiteta koji je doao iz procesa usaglaavanja, i uticaja velike krize koja je stimulisala optu politiku volju.

Plan iz Breton Vudsa je bio da se stvore tri multilateralne institucije, a ne dve. Poto je predloena meunarodna trgovinska organizacija previe doprinosila politikom razdoru, odluka o toj organizaciji je odloena za posle rata. Kao rezervnu opciju , grupa zemalja osnovala je 1948. godine Opti sporazum o carinama i trgovini sa manjim potencijalom, a Svetska trgovinska organizacija nije nastala te 1944. godine.

Nakon pritisaka na kurs 1960. godine i zvaninog prestanka zlatne konvertibilnosti dolara 1971. godine, postalo je jasno da je potreban novi monetarni poredak. Glavne industrijske zemalje su bili podeljene po pitanju kako da se reaguje, dok su zemlje u razvoju izostavljene iz diskusije. Grupa G -10 industrijski razvijenih zemalja preuzela je zadatak da pronae reenje, ali se vrlo brzo nala pod pritiskom, pa je fokus pomeren nazad na MMF. Poto G-10 nisu mogle da osmisle reenje pristalo se na stvaranje Komiteta dvadeset, ministarskog, savetodavnog tela, koje je u to vreme predstavljao 20 zemalja i izbornih jedinica Izvrnog odbora MMF-a.

Komitet dvadesetorice je imao podrku u postojeim institucionalnim okvirima u Sekretarijatu , ali i politiku podrku i industrijskih zemalja i zemalja u razvoju, ali nije imao realan plan za vraanje stabilnosti platnog sistema. Jedni su eleli povratak na fiksni paritet, a drugi trino odreivanje cena. Posle dve godine, u cilju stabilnosti deviznog kursa, ideja je naputena, a MMF je ve imao mandat da vri "strogi nadzor" nad onim to je trebalo da postane stabilan sistem, kroz bilateralne i multilateralne kontrole. Taj mandat je pretoen u Drugi amandman Statuta MMF-a 1978. godine.

Ameriki dravni sekretar Henri Kisinder je pozvao na novu Atlantsku povelju radi koordinacije industrijskih zemalja i pronalaska odgovora na cenovni naftni ok 1973 -74 godine. Plan OECD-a je bio da obezbedi finansijsku podrka u formi Fonda za pozajmice, koji bi se punio sredstvima od izvoznika nafte i ta sredstava dalje plasirala zemljama lanicama OECD-a. Uz podrku SAD i finansijski znaajnih evropskih zemalja, OECD brzo postie dogovor oko Ugovora o osnivanju Fonda za podrku, ali i pre nego to je OECD doao do zavrne faze nacrta, MMF je ustanovio Naftne olakice (Oil Facility)

kao pozajmice finansijskih sredstava od izvoznika nafte i bogatih zemlja i plasmana tih sredstava zemljama uvoznicama nafte pod povoljnim uslovima sa niskom uslovljenou, i za industrijske zemalje i za zemalje u razvoju. Politika podrka za predlog OECD-a je time nestala i sporazum nikada nije ratifikovan.Sistem deviznih kurseva je ve bio nestabilan u vreme stupanja na snagu Drugog Amandman 1978. godine, i postajao sve nestabilniji narednih nekoliko godina. U nekoliko navrata od 1982. do 1985. godine, visoki zvaninici iz oblasti finansija Francuske , SAD i drugih zemalja pozvali su na "novi Breton Vuds", iako niko nikada nije javno artikulisao ni ciljeve za takvu konferenciju, niti plan za prevazilaenje neuspelih napora deceniju ranije. Uprkos visokom nivou podrke, koja je ukljuivala francuskog predsednika Fransoa Miterana i sekretara Federalnih rezervi SAD Dejmsa Bejkera, predlozi nikada nisu sainjeni. Umesto toga, G-5 (Francuska, Nemaka, Japan, Velika Britanija i Sjedinjene Drave) - koja je u velikoj meri zamenila G -10, kao primarni Upravni odbor za industrijske zemlje samostalno je radio od 1985. do 1987. godine da se zaustavi pet godina odrive apresijacije dolara, a zatim da se pokuaju stabilizovati cene oko nove ravnotene take.

Ameriki Kongres je 1998. godine preuzeo inicijativu za sazivanje Savetodavne komisije meunarodnih finansijskih institucija, sa koje je preporueno MMF-u da prestane da kreira dugorone kredite i vri otpis svojih potraivanja od prezaduenih siromanih zemalja, koje sprovode efikasnu strategiju razvoja, odobrenu od strane Svetske banke. Ove preporuke pokrenule su javne rasprave u G-7 (G-5 plus Italija i Kanada), Meunarodnom monetarnom i finansijskom odboru, Savetodavnom politikom telu MMF-a (nasledniku Komiteta dvadeset), a koje su 2005. godine dovele do usvajanja Inicijative za multilateralne olakice (MDRI) i Instrumenta politike podrke (PSI).

Hipotekarna kriza iz 2007. godine. - Svetska finansijska scena od 2007. godine bila je uzburkana promenama kakve nisu zabeleene od Velike krize 1929. godine . Slino Velikoj depresiji, ova kriza je udarila kao grom iz vedra neba, a veina uenih glava predviala je nastavak ekonomskog uspona, ak i kada je kriza ve uzela maha; ba kao i tridesetih, kada se pokazalo da su konvencionalna ekonomska reenja neuspena, moda ak i kontraproduktivna. (Paul Krugman, 2010, str . 4). Kriza je krenula pucanjem amerikog trita nekretnina. Naime, trite nekretnina u Americi je bilo finansirano drugorazrednim hipotekarnim kreditima (subprime mortgages), koji su odobravani zajmotraiocima iji je ekonomski status nesiguran, dohodak neizvestan, a kreditna istorija nepouzdana. Zahvaljujui kreditiranju klijenata slabe kreditne sposobnosti, u periodu 2003-2006, udeo subprime hipoteka je utrostruen u ukupnim hipotekama. Razlika izmeu prosene kamatne stope na regularne i drugorazredne kredite je sa ranijih 2,8 procentnih poena, u dve poslednje godine pala na 1,3 poena. Drugim reima, reducirana je premija rizika za tu vrstu pozajmica praksa koja e banke skupo kotati. (Davor Savin, 2008, str. 1).

U periodu kada su cene stanova i drugih nekretnina beleile izuzetno visoki rast, poveavali su se i drugorazredni krediti, jer je to bio za banke izvor olakog sticanja profita (za pekulante i velike institucionalne investitorepoput velikih banaka, investicionih fondova, penzionih fondova, osiguravajuih kompanija, hed fondova, itd). Otplata tih zajmova se uglavnom odvijala uredno sve dok kamatne stope nisu poele da rastu, a cene stanova da padaju. Kada se to desilo, veliki broj korisnika zajmova nije vie bio u stanju da regulie svoje obaveze prema bankama. U 2007. godini oko 1,3 miliona stanova i kua u SAD je bilo oduzeto i izneto na prodaju. Prema izvetaju U.S. Foreclosure Market Report za 2008. godinu , aktivirane su hipoteke nad oko 2,3 miliona nekretnina, to je za 8% vie u odnosu na 2007. godinu i 225% vie u odnosu na 2006. godinu. (David C. Swedelson, http://www.realtytrac.com/foreclosure/foreclosure-rates.html, od 26.01.2009). Usled narasle ponude nekretnina njihove cene su poele ubrzano da se smanjuju, a hipoteke na njih su vredele sve manje, to je za posledicu imalo porast gubitaka kod banaka.

Problem se iz bilansa amerikih banaka, preneo na evropske finansijske institucije, zahvaljujui novim smiljenim finansijskim transakcijama u protekle dve decenije. Banke su preprodavale hipotekarne garancije , i time finansijske rizike, investitorima koji su bili spremni da taj rizik preuzmu, registrujui uveanje svoje aktive po stopi po kojoj rastu cene nekretnina. Izmeu 1997. i 2006. godine cene kua u Americi su uveane za 124%, to je podstaklo stanogradnju, te na kraju dovelo do vika neprodatih stanova i pada cena. Ve poetkom 2008. godine vrednost nekretnina bila je manja od vrednosti hipoteke nad njima.

U septembru 2008. godine je finansijska kriza eksplodirala. Pokrenuti su neki od najveih steajnih postupaka u ekonomskoj istoriji Sjedinjenih Amerikih Drava. Investiciona banka Lehman Brothers je prva podlegla posledicama poslovanja sa drugorazrednim hipotekarnim pozajmicama, koje su joj godinama donosile dvocifrene profite. Zatim je usledilo preuzimanje banke Merryl Lynch od strane Bank of America. Nacionalizovane su i dve gigantske firme koje su kontrolisale trite kredita za kue, stanove i druge nekretnine. Time su posledice aktivnosti privatnog sektora (koji je godinama ubirao profit) prenete na teret amerikih poreskih obveznika (nacionalizacijom gubitaka) tj. dovele do privatizacija dobitaka i socijalizacija gubitaka (Nourel Roubini, 2008).

Da bi spreila raspad finansijskog sistema, amerika vlada je predloila sanacijski paket vredan 700 milijardi dolara kojim bi se otkupili dugovi banaka, meutim taj paket nije usvojen u Kongresu . Ministarstvo finansija SAD je stoga upumpalo direktno 250 milijardi dolara novog kapitala u zamenu za vlasnitvo nad bankama, videi u ovom potezu rekapitalizacije mogunost poetka okonanja finansijske krize.

Meunarodni monetarni fond, u septembru 2008. godine upozorava: Svetska privreda veoma usporava suoavajui se sa najopasnijim potresom na razvijenim finansijskim tritima nakon tridesetih godina prolog veka, a potom nakom mesec dana, u oktobru, MMF objavljuje dopunu prethodnog Svetskog ekonomskog pregleda , u kome sve ranije prognoze o rastu proizvodnje revidira nanie. (IMF, World Economic Outlook, October 2008).

Ubrzo zatim, objavljene prognoze OECD-a, sredinom novembra 2008. godine, takoe su potvrdile da industrijske zemlje ulaze u negativnu zonu rasta (OECD,

Economic Outlook, November 2008).

Krizom su najvie pogoene izvoznice sirovina zbog niih cena njihovih proizvoda, usled oslabljene tranje.

Azijske zemlje, naroito Kina, uspele su da zadre visoke stope rasta, premda nie od onih iz godina koje su prethodile finansijskoj krizi.

Finansijska kriza promenila je meunarodnu ekonomsku scenu. Npr. spoljno finansiranje je bilo tee dobiti i osetno je bilo skuplje nego pre krize. Zaotrena je borba za opstanak izvoza na postojeim tritima, a osvajanje novih trita direktno zavisi od konkurentske sposobnosti, od lokalnih trokova i efikasnosti privreivanja u irem smislu.

Male i slabo razvijene zemlje su se suoile sa tri grupe problema. Prvo, njihov izvoz roba i usluga je usporen zbog kontrakcije privrednog rasta u svetu, drugo, uvoz kapitala je otean i svakako manji nego ranije, to zahteva od tih zemalja da smanje spoljnotrgovinski deficit ili da se suoe sa troenjem svojih deviznih rezervi . Tree, svoje obaveze prema inostranstvu banke u nekim zemljama ne mogu (kao to su ranije radile) refinansirati novim zaduivanjem. Kako banke nemaju dovoljno deviznih sredstava njihova kreditna aktivnost se smanjuje na domaem tritu i tako ugroava proizvodnju.

Ceo taj tok dogaanja smanjio je dohodak stanovnitva, uveao nezaposlenost i promenio raspored ekonomske moi izmeu drava Evrope i Azije. U zemljama centralne i istone Evrope, standard stanovnitva je dodatno umanjen, a siromatvo je dodatno proireno.

Neke od efekata neoekivanog prelevanja krize na dve zemlje Evropske unije prikazaemo (u narednim naslovima) na primeru Grke i Irske, kao i reenja, koja su zajednikom hitnom akcijom pokuali da pronau MMF i EU.

Kada su francuski predsednik Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun pozvali na "novi Bretonvudski" sporazum u oktobru 2008. godine, podsetili su na uspeh meunarodne monetarne i finansijske konferencije u Breton Vudsu 1944. godine. Zamisao je da novi multilateralni sporazum stabilizuje meunarodne finansije u 21. veku na nain kako su, 1944. godine osnivanjem MMF-a i Svetske banke, stabilizovani finansijski odnosi meu zemljama u drugoj polovini 20. veka. Samit svetskih lidera odran u Vaingtonu novembra 2008. godine zapoeo je proces koji bi mogao dovesti do takvog sporazuma. (James Boughton, A New Bretton Woods?, 2009).

Pouka - Meunarodna finansijska arhitektura tokom prolog veka razvila se kao odgovor na okolnosti koje su se javljale. Formalne konferencije su povremeno bile vaan element tog procesa. U veini sluajeva, meutim, do institucionalnih prilagoavanja promenama u svetskoj privredi dolo je u sadejstvu unutranjih razmatranja i inicijativa koje su poticale iz grupe industrijskih zemalja. Kada bi se problemi jasno identifikovali, a velike zemlje se dogovorile o vrsti reenja zahteva, razmatranja u okviru grupe ovih zemalja obino se obezbedi neophodno liderstvo za reforme. U veini uspenih Pokuaja, vostvo je dolo iz male unutranje grupa koja je bila spremna da ukljui, saslua i apsorbuje ideje irokog skupa spoljnjih uesnika.

Ovo pruavanje nas vodi do tri ire, meusobno povezane lekcije o kontekstu u kome su pokuane finansijske i druge reforme.

Neminovno je da neki vani ciljevi moraju da budu ostavljeni po strani, kao to je trgovinska organizacija u Breton Vudsu i sistemska pravila za kurseve 1970-tih godina. ak i najbolji "novi Breton Vuds" e reiti samo nekoliko problema. ta god da se dobije, malo je verovatno da e reiti probleme za druge generacije ili hoe barem do sledee velike krize.

Finansijska kriza se esto javljaju u momentu kada i druge, moda ozbiljnije krize, privuku panju. U protekloj godini, svetska ekonomija je pretrpela razne bolesti, ukljuujui finansijske krize i iroke fluktuacije cena hrane, goriva i ostalih osnovnih dobara. Tokom duge trke, i klimatskih promena i upornosti ekstremnog siromatva u mnogo zemalja u razvoju naziru se krize. Ako revizija pravila meunarodnih finansija bude dominantna na dnevnom redu, prilika da se pronau bolji naini za izlazak na kraj sa brojnim drugim pitanjima moe biti izgubljena, tokom dueg niza godina.

Odluke o tome koje zemlje sede za stolom imaju veliki uticaj na ono to e se uraditi i na ono ta e se izdvoji kao tema razmatranja. Glavni uesnici na finansijskim tritima industrijske zemlje i zemlje u razvoju mogu da osmisle nova pravila za finansije, ali ne mogu same da osmisle nova pravila trgovine robama, niti mogu da se nose sa klimatskim promenama i krajnjim siromatvom. Vee uvaavanje optih drutvenih interesa u sledeem Breton Vudsu, stvara i veu verovatnou da e rezultat biti od dugorone koristi oveanstvu.

Radovi korieni za razmatranje novije krize, a u kojima se analiziraju i predlau reforme globalnog finansijskog sistema su: Peter Kenen, 2001. i

Nouriel Roubini, Brad Setser, 2004.

Iz nekoliko prethodno objanjenih kriza (zemalja Istone Azije, Rusije, Argentine i Brazila) jedinstvene pouke bi bile: 1) Vano je izvriti izbor adekvatnog reima deviznog kursa i imati u vidu da jednom odabrani reim deviznog kursa ne predstavlja optimalno reenje za sva vremena (exit strategija).

2) Bitan faktor koji doprinosi pojavi i razvoju finansijskih kriza je lo bankarski sektor sa slabom pravnom regulativom. Stoga u ekonomskim reformama treba potencirati reformu bankarskog sistema, sa ciljem stvaranja zdravog bankarskog sistema.

3) Dok ne ojaaju finansijska trita, a i sama ekonomija, ukidanje kontrole kretanja kapitala moe biti pogubno. 4) Globalizacija i finansijske integracije, koliko su dobre, toliko u vreme krize su i veliki problem, jer se zaraze finansijskog sistema brzo ire i imaju teke posledice. Finansijska povezanost zemalja, u takvim situacijama je rizina, jer se finansijska kriza lako preleva iz jedne zemlje u drugu zemlju.

3.1. Studija sluaja aktuelne finansijske krize: GrkaNakon to je Grka vlada priznala da nije u stanju da pozajmljuje novac na meunarodnom finansijskom tritu, da bi mogla da isplatiti svoje dugove, a usled opasnosti od domino efekta i prelevanja krize na druge zemlje evrozone, MMF je odobrio paket pomoi - trogodinji zajam ovoj zemlji u vrednosti od 40 milijardi dolara (30 milijardi evra). Paket pomoi je stigao i od zemalja lanica evrozone (16 zemalja) i iznosi 100 milijardi dolara (80 milijardi evra) za naredne tri godine , s tim to ak 22,4 milijarde daje dravna banka Nemake - Kreditna banka za razvoj. Pomo Grkoj e se realizovati kroz bilateralne kredite po kamatnoj stopi od oko 5,2%.

Cilj zajednikog paketa pomoi MMF-a i zemlja evrozone je spaavanje grke ekonomije, pritisnute velikom budetskom i dunikom krizom, kao i stabilizacija globalnog trita poljuljanog strahovima od mogueg irenja grke dunike krize na druge evropske drave: paniju, Portugaliju, Italiju i druge zemlje; a naroito na zemlje u grkom okruenju.Budetski deficit Grke je dostigao 13,6% brutodrutvenog proizvoda, a dugovi 300 milijardi evra, pa su tokom naredne tri godine Grkoj potrebni krediti u visini od 110 milijardi evra. Planirano je da se smanji deficit na 2,6% do 2014. godine (referentna vrednost za lanice monetarne unije je ispod

3%).

Da bi dobio meunarodnu finansijsku pomo Grki parlament je usvojio program tednje, a Vlada Grke je najavila smanjenje budetskog deficita za 40 milijardi dolara (11% svog BDP-a), to e u velikoj meri uticati na pad standarda stanovnitva. Program mera obuhvata poveanje poreza na potronju, smanjenje zarada zaposlenih u javnom sektoru i zamrzavanje penzija, uz ukidanje dodataka zaposlenih u dravnom sektoru, ogranienje iznosa dodataka za odmor, poveanje PDV- a sa 19 na 23 odsto, poveanje akciza na gorivo, cigarete i alkohol, i dr. Na spisku od 56 mera jeste i porast poreza na luksuz, na nekretnine, ... .

Grka koja se nala na ivici bankrotstva, gotovo svakodnevno tokom 2010. godine je imala uline demonstracije, pa ak i medijski rat sa Nemakom. I Vlada Nemake se nala u tekoj situaciji, sa jedne strane da spaava Grku, a sa druge strane da ima nezadovoljstvo sopstvenih graana to moraju da plaaju tue greke. Na kraju je preovladala svest da se radi o odbrani zajednike evropske valute i budunosti Evrope.

Potom su zemlje Evropske unije usvojile hitan plan za stabilizaciju evrozone vredan 750 milijardi evra. Plan je predviao stabilizaciju jedinstvene valute i svetskih trita, odnosno pomo zemljama evrozone koje zapadnu u budetsko-kreditne tekoe i nau se na udaru finansijskih pekulanata. Naime, cilj je bio da se formira fond EU od 500 milijardi evra, da Meunarodni monetarni fond stavi na raspolaganje 250 milijardi evra, kako bi se povoljnim kreditima i garancijama omoguila podrka zemljama evrozone koje zapadnu u tekoe. Evropska centralna banka je po prvi put odluila da otkupi, u sluaju potrebe, javni i privatni dug zemalja evrozone, kao i dravne obveznice tih zemalja, ukoliko zapadnu u platene tekoe, kao Grka.

Sa druge strane, Osnivaki Ugovor Evropske unije, u lanu 125, izriito zabranjuje spasavanje lanice evrozone, koja usled kontinuiranih budetskih deficita dospe u probleme (no bail-out odredba), tako da je ovaj finansijski paket zapravo protivan osnovnim odredbama Ugovora.

MMF je pozdravio dalekosene korake Evropske unije i Evropske centralne banke za ponovno uspostavljanje poverenja i finansijske stabilnosti zone evra.

Meunarodna agencija za rejtinge Moodys dala je ocenu da bi dunika kriza u Grkoj mogla da se prelije i pogodi bankarske sisteme drugih evropskih zemalja, ukljuujui Italiju. Meutim, italijanski zvaninici su odmah potom pourili da ublae bojazni od "zaraze" grkom krizom naglaavajui da je italijanski bankarski sistem snaan, ukupan dug mali, a tednja velika.

Grafikon br. 7: Budetski deficit Grke, Irske, panije i Portugalije, 2006-2009.

Izvor: Dnevni list Politika od 06.05.2010. godine.

Panika koja je zavladala zbog opasnosti bankrota Grke izazvala je niz negativnih posledica po Grku privredu, poev od povlaenja tednje. Grke banke su u 2010. godini ostale bez 26 milijardi evra, to zbog straha vlasnika depozita od bankrota, to zbog pokrivanja velikih gubitaka privrede. Zatim, 1500 velikih grkih kompanija se preselilo u susedne zemlje, a to je za posledicu imalo masovno otputanje radnika. Oko 85.000 mladih do 30 godina ostalo je bez posla, naglo je skoila stopa nezaposlenosti, a nedostaju sredstva za socijalnu pomo. Za 2011. godinu Grka je najavila i nove restriktivne mere.

Grke banke su od drave zatraile finansijsku pomo (iz fonda za podrku ekonomije), jer su dodatno stradale zbog serije sniavanja kreditnog rejtinga kod meunarodnih agencija koje se bave ovom problematikom i objavljuju podatke dostupne irom sveta. ak je i bogatije stanovnitvo prebacilo svoje pare u inostranstvo, u strahu da ne bi morali da plate veliki porez, jer vie niko nije bio siguran kako bi mogli da glase novi poreski propisi.

Tokom 2010. godine , Grka je ponudila na prodaju obveznice u vrednosti od 54 milijardi evra, kako bi mogla da regulie svoja dospela dugovanja.

Oko uloge MMF-a u Grkoj javila su se oprena miljenja u javnosti i sumnje u mehanizam podrke, u smislu da je angaovanje MMF-a politiki motivisano, kako bi se ublaila negodovanja javnosti drava kreditora i kanalisale negativne reakcije stanovnitva. Do podeljenosti miljenja u startu je dolo jer MMF nudi kredite za finansiranje deficita platnog bilansa i ouvanje monetarne stabilnosti, a Grkoj su neophodna sredstva za otplatu javnog duga, koja zbog visokih kamata na tritu kapitala, usled svetske krize, nije u stanju da pribavi.

Izvrni odbor MMF-a je u maju 2010. godine odobrio trogodinji SBA u visini od 26,4 SPV (30 milijardi evra), kao podrku njenom ekonomskom prilagoavanju i programu tranformacije, to je vie od 3.200 procenata grke kvote kod MMF- a. Grkoj je odmah staljeno na raspolaganje 4,8 milijardi SPV (5,5 milijardi evra), kao deo zajednikog finansiranja sa Evropskom unijom u visini od 20 milijardi evra hitne finansijske podrke. SBA, u zajednikom paketu sa EU, iznosi 110 milijardi evra (oko 145 milijardi dolara) i odobren je po ubrzanom pristupu SBA tj. kroz: Finansijski mehanizam za hitne (vanredne)

situacije Fonda. (IMF, Press Release 10-187, IMF Executive Board Approves 30 Billion Stand-By Arrangement for Greece, 2010).

Napomena: Procedura se sastoji u ubrzanom angaovanju lanice oko dogovora sa Fondom o primeni dovoljno jakih mera koje ciljaju problem. Ovaj mehanizam je korien samo u nekoliko prioritetnih situacija, koje su predstavljale pretnju globalnoj krizi: 1997/1998 godine tokom azijske krize za: Filipine, Tajland, Indoneziju i Koreju; 2001. godine za Tursku; zatim 2009. godine: Jermenija, Gruzija, Maarska, Island, Latvija, Pakistan i Ukrajina - zbog iznenadnog i intenzivnog pada globalne privrede. Prema ubrzanoj proceduri, Izvrno odbor MMF razmatra sve prikupljene informacije o ekonomskom stanju dotine zemlje i razlozima hitnosti procedure, te donosi odluku unutar 72 sata. Saradnja lanice sa MMF-om je od sutinskog znaaja za brzinu akcije Fonda i dogovor o neophodnim korektivnim merama. (IMF, Annual Report 2009, str 24).

Grka vlada je, da bi se suoila sa krizom koja pogaa naciju, dizajnirala ambiciozan viegodinji program zasnovan na dva stuba:

1) prvi stub korekcija visoke fiskalne neravnotee i

2)drugi stub uiniti ekonomiju konkurentnijom, kako bi se tokom vremena podstakao rast i povealo zapoljavanje.

Vanredna finansijska pomo meunarodne zajednice, prema programu, treba da pomogne vladinim naporima da se uz dovoljno obezbeenih sredstava, premosti period od primene politika do ponovnog uspostavljanja trinog poverenja i smanjenja grke fiskalne neravnotee.

MMF je takoe zauzeo stav da e podrati druge Evropske zemlje lanice u njihovim programima prilagoavanja i oporavka , kroz dizajn i kontrolu ekonomskih mera, kao i kroz finansijsku pomo, kada to one zatrae. Ova pomo bi se obezbedila u saradnji sa novim evropskim stabilizacionim mehanizmom, uspostavljenim za drave lanice evrozone. Finansijski doprinos MMF-a, bi se zasnivao na pristupu svakoj zemlji pojedinano, od sluaja do sluaja, a na osnovu svih instrumenata koji su na raspolaganju ovoj instituciji. Finansijska pomo bi bila dopuna, u odgovarajuoj srazmeri, drugim evropskim aranmanima. (IMF,

Annual Report 2009, str 24).

Prema prognozama Evropske unije, grki budetski deficit je trebalo da padne ispod 9,3 odsto BDP kraja 2010. godine. EU je predviala i visok deficit u paniji od 9,8 odsto i Portugalu oko 8 odsto u 2010. godini. Nivo zaduenosti drava varira od 125 odsto BDP u Grkoj i 118 odsto u Italiji do 79 odsto u Velikoj Britaniji i 78 odsto u Nemakoj. Od 16 lanica evrozone, samo njih etiri imaju dug koji odgovara pravilima monetarne unije koja propisuju da dug ne moe biti vii od 60 odsto, a to su: Finska, Slovenija, Luksemburg i Slovaka.

EU je formirala Evropski fond za finansijsku stabilnost, sa trenutnim finansijskim sredstvima od 750 milijardi evra, koji bi vremenom mogao da preraste u Evropski monetarni fond.

Dve su kljune opasnosti, kako vidimo iz aktuelne situacije u Grkoj,

koje lee na putu reformi: prva je insistiranje na drastinom smanjenju budetskog deficita, to u vremenu krize moe biti politiki eksplozivno, socijalno tetno, dok je druga jaanje ekonomske kontrole bez prethodne saglasnosti o minimumu zajednikih interesa. Obe vode socijalnim nemirima i masovnim trajkovima, to znaajno slabi snagu eljenih reformi.

ZAKLJUAKMeunarodni monetarni fond je centralna organizacija za meunarodnu monetarnu saradnju. Prilikom osnivanja zamiljena je kao mesto zajednike saradnje i meusobnog konsultovanja zemalja lanica u sreivanju monetarno-finansijskih prilika. Ideja je bila da se zajednikim naporima i znaajnim raspoloivim finansijskim sredstvima lake prevazilaze krize, te da MMF pomogne zemljama u trenutnim platnobilansnim tekoama. MMF ve vie od ezdeset godina radi na ouvanju stabilnosti meunarodnog monetarnog sistema, promovisanju odrivog ekonomskog rasta i poveanju ivotnog standarda. lanstvo koje broji 187 zemalja sveta, i to od najnerazvijenijih i najsiromanih zemlja, do najrazvijenijih i najbogatijih zemalja, verovatno najbolje govori o znaaju koji je ova institucija stekla tokom vremena, ali i potrebi zemalja za lanstvom u MMF-u.

Ideja osnivanja MMF-a, tj. ideja da na jednom mestu budu zastupljene i predstavljene sve zemlje sveta, da diskutuju o nacionalnim, regionalnim i globalnim posledicama ekonomske politike svake od zemalja lanica, da donose odluke od znaaja za stabilnost i razvoj celog sveta, ima kako istorijski, tako i savremeni znaaj i ini se nenadmanom do danas.Globalna kriza je uticala u pozitivnom smislu na MMF, u smislu da je poboljana, proirena i unapreena kreditna uloga Fonda. Znaajno su poveana sredstva koja MMF ima na raspolaganju za kreditiranje, i to sa oko 250 milijardi dolara na 750 milijardi dolara. MMF je takoe reformisao i nain na koji pozajmljuje novac, time to je ponudio vee iznose zajmova, uveo nove oblike kredita i prilagodio njihove uslove specifinim okolnostima zemalja.Promocija ekonomskog rasta nije jednostavan zadatak i na tom putu MMF se sree sa brojnim preprekama u vidu interne i eksterne politike.

Statutarni i prvobitni cilj MMF je bio da u saradnji sa zemljama lanicama, obrazuje multilateralni liberalni sistem meunarodnih plaanja na bazi vrstih pariteta, kako bi se olakao razvoj meunarodne trgovine radi podizanja i odravanja visokog stepena zaposlenosti i realnih prihoda, kao i razvoj proizvodnih mogunosti svih zemalja u svetu.

Meutim, pogreno je oslanjati se na MMF kao razvojnu instituciju. MMF moe stabilizovati platni bilans, devizne rezerve, devizni kurs i delimino cene, ali razvoj zavisi iskljuivo od nacionalnih razvojnih institucija i domaih i meunarodnih finansijera. MMF moe da daje savete i objedinjava sve subjekte, u smislu da pomognu i podre privredni razvoj odreene zemlje.

MMF insistira na makroekonomskoj stabilnosti, kao neophodnom preduslovu rasta. Meutim, to nije dovoljno. Iako programi stabilizacije, smanjivanja deficita i poboljanja platnog bilansa ne tete rastu, ipak sami po sebi nisu dovoljni za razvoj.

Treba zapravo shvatiti gde MMF ima najvea ovlaenja, a to je kod npr. platnog bilansa, deviznih rezervi, kod spoljnih aktivnosti zemlje (npr. stranih ulaganja, bilateralnih i multilateralnih kreditiranja, prelamanja dugova, stvaranja povoljne slike o zemlji u svetu), te dakle planiranje i razvoj saradnje sa ovom institucijom treba svesno i ciljano orijentisati na te segmente delovanja MMF-a.

Za zemlju koja ima aranman sa MMF-om najbolje bi bilo da se fokusira upravo na ono u emu je MMF najjai, a to je stavljanje pod kontrolu inflacije i platnog bilansa. Pitanja kako to su nezaposlenost , stvaranje BDP ili iri privredni rast zemlje, bolje je strateki planirati u nacionalnim okvirima, jer najbolje poznajemo sopstvenu ekonomiju, sopstvene potrebe i mogunosti, kako zemlje, tako i graana.Literatura

[1] Bone, Radovi (07. 05. 2009) rtveni jarac sa Alpa, NIN, Beograd.

[2] Duani, J. B., (2007) Washington consensus kodifikovani program ekonomskog neokolonijalizma,

Beograd

[3] Galbraith, J. K., (1955) The Great Crash 1929, New York [4] Allen Mark, Wijnholds Onno De Beaufort, Fanelli Jose Maria, Ffrench-Davis Ricardo, Lischinsky Bernardo, Ocampo Jose Antonio, Rodrik Dani, Studart Rogerio, The Crisis That Was Not Prevented: Lessons gor Argentina, the IMF, and Globalisation, FONDAD, The Hague, January 2003. [5] Cerovi Boidar, Ekonomika tranzicije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2004. [6] International Monetary Fund, Evaluation of Prolonged Use of IMF Resources, Washington D.C., 2002. [7] Jovanovi Gavrilovi Predrag, Kova Oskar, Kovaevi Mlaen, Pelevi Branislav, Meunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2001.

Internet sajtovi

1. International Monetary Fund, http://www.imf.org/2. G-20, http://www.g20.org/index.aspx

3. World Bank Group, http://web.worldbank.org/ 4. The World Bank - Serbia http://www.worldbank.rs/

5. Narodna banka Srbije, http://www.nbs.rs6. MIGA, www.miga.org

7. IFC, www.ifc.org

8. World Economic Forum, http://www.weforum.org9. Serbian Think Tank, http://www.ekonomija.org/