FAKULTET ZA MENADMENT VALJEVO

Seminarski rad iz predmeta Menadment u sportu

Tema:

MENADMENT SPORTSKOG KLUBA

Profesor: Doc. Dr Tomislav ObradoviSreko VuieviValjevo, 17.12.2010.godineF4017/10SADRAJ:

1. SPORTSKI MENADMENT31.1. PREDVIANJE 31.2. PLANIRANJE ...41.3. ORGANIZOVANJE ..121.4. RUKOVOENJE .....151.5. KADROVANJE.....161.6. KONTROLA..162. EVOLUCIJA SPORTSKOG MENADMENTA...173. DELOKRUG SPORTSKOG MENADMENTA...174. MENADMENT U SPORTU I NJEGOVI NOSIOCI....215. PRINCIPI MENADMENTA U SPORTU.....235.1. RAZVIJANJE SPORTA OUVANJE MISIJE I DUHA SPORTA.....245.2. ZADOVOLJAVANJE CILJEVA VIESTRUKE JAVNOSTI....245.3. RAZVIJANJE KONKURENTSKE I STABILNE POYICIJE SPORTSKE ORGANIZACIJE......245.4. RAZVOJ KREATIVNIH SPOSOBNOSTI..245.5. DECENTRALIZACIJA I DELEGIRANJE AUTORITETA255.6. PRIMENA I RAZVOJ SVIH FUNKCIJA MENADMENTA............256. SPORTSKA ORGANIZACIJA....267. VRSTE SPORTSKE ORGANIZACIJE......288. SPORTSKA ORGANIZACIJA KAO SISTEM..309. SPORTSKI KLUB..3210. UPRAVLJAKE FUNKCIJE U SPORTSKOM KLUBU.3311. POSLOVNE FUNKCIJE...3512. UPRAVLJAKI TIM SPORTSKE ORGANIZACIJE..3613. FUNKCIJA ORGANIZOVANJA U SPORTU I SPORTSKOM KLUBU3814. STRUKTURA I KARAKTER SPORTSKE ORGANIZACIJE.4015. OSNIVANJE SPORTSKOG KLUBA...4216. KIK BOKS KLUB CRVENA ZVEZDA...4417. LITERATURA....51

1. SPORTSKI MENADMENT

ta je sportski menadment? Direktan odgovor na ovo pitanje glasi: Izuavanje proverenih i sreenih znanja o tome kako sportska organizacija postie svoje ciljeve, pribavljajui, rasporeujui i koristei ograniene ljudske, materijalne, informacione i novane izvore svog uspeha. Nauka menadmenta je identifikovala pet funkcija menadmenta, kao neizostavnog opteg uslova uspenog upravljanja svakom organizacijom, pogotovo onom koja deluje u poslovnom/ trinom okruenju. Pripadnici sportske organizacije, koji obavljaju ove funkcije, pripadaju menadmentu te organizacije. Te funkcije su: 1. Predvianje2. Planiranje 3. Organizovanje 4. Rukovoenje 5. Kadrovanje 6. Kontrolisanje

1.1. PREDVIANJE

Predvianjejepokuajrazmiljanjaomoguojbudunostiieljenimstanjimasportskeorganizacije,prilikomkojegsesagledavajuieksterniuticajinasamsistem.Smanjujerizikineizvesnostdogaajakojislede.Samostalnajefunkcijasportskogmenadmentasa sledeimfaktorima: kontinuiranproceskojiprethodiplaniranju kontinuiranaaktivnostmenadera interaktivnafunkcijasaostalimmenadmentfunkcijama posebnanaunadisciplina

Bitnojedefinisatistrategijekaovetinukorienjanainazaostvarenjeeljenihstanja.

1.2. PLANIRANJE

Planiranje je fundament upravljanja u sportskim organizacijama. Planiranjem seutvrujumisija,filozofija,ciljeviizadaciorganizacijeiizboroptimalnevarijantezaizvrenjetihciljeva,tejeplaniranjeFUNDAMENTorganizovanja,motivacije,rukovoenjaikontrole.Planiranjeprativelikadozainventivnosti.Bezbazinogplaniranjanemauspehauradusportskeorganizacije.Uosnoviplaniranjasenalazianalitikosagledavanjestanjauprolosti,sadaanjostiipredvianjestanjaubudunosti.Procesom planiranja se odreuju ciljevi sportske organizacije, a zatim se vri izborstrategije,programaiplanazanjihovurealizaciju.

Optekarakteristikeplaniranjasu:

demokratinostudonoenjuplanskihodluka

dobitodplaniranja

kontinuitetplaniranja

prioritetnost

realnostplaniranja

efikasnostplaniranja

integralnostplaniranja

orijentacijanamarketing

Osnovnimodelprocesaplaniranjamoeseprikazatisljedeomemom:

Osnovnekarakteristikeplaniranjausportusu:

najvanijafunkcijamenadmenta

procesjasnogutvrivanjazadataka

sistemrazvijanjaprogramaakcija

procesdonoenjaodluka

sistemsameusobnointegrisanimciljevima,strategijamaiprogramima

vetina,sposobnostipraksasubaziranenaznanjuiintuiciji.

Planiranjejeteoretskapretpostavka,kojadajeosnovnesmernicepraksi.Dobarplanmorabiti:jasan,logian,primenjiv,razumljiv,elastianiekonomian.

Planiranjeusportuseodnosinautvrivanjesredstava,metodaioblikaradakaoiizvriti kompletnu procenu stanja za odreeni vremenski period. Samim tim planiranje sepostavlja kao veoma struan i ozbiljan rad koji se poverava najiskusnijima najboljima uupravljakomtimusportskeorganizacije

Tabela 1 Sadraj planiranjaOPTI Gde smo sada? Gde elimo stii? Kako emo tamo stii_ Kako emo znati das mo stigli?

USMERAVAJUI ta su nae osnovne vrednosti? ta je misija I svrha nae organizacije? Radi koga postojimo? Gde se trenutno nalazimo? Koje su nae snage I slabosti? Gde elimo da stignemo?

AKCIONI Kako emo tamo stii? Koji sun am zadaci I strategije? Kako emo doneti odluke? Koja je struktura nae organizacije? Kako emo znati das mo stigli?

Osnovnefazeplaniranjausportu:

1. utvrivanjesvrhepostojanjasportskeorganizacije

2.determinisanjeciljevasportskeorganizacije

3. izborirazvojstrategije(optimalneialternativne)

4. planiranjepojedinanihfunkcija

5.razvojoperativno taktikihmera

6.primenaikontrolaplana

Tabela 2 Vrste planiranja u sportuKRITERIJUM KLASIFIKACIJEVRSTE PLANIRANJA

Vremenski faktor

DugoronoSrednjeronoKratkorono

Metodologija I sutina utvrivanja planskih ciljeva

StrategijskoOperativnoTaktiko

Dugoronoplairanjejeplaniranjenaduirokizaduenojezautvrivanjeokviraipravacarazvojasportskeorganizacija,na10do20godina.Samimtimjeifaktorpouzdanostiovakvihfaktoranizak.

Srednjeronoplaniranjeseodnosinaperiodizmeudvavelikatakmienja(Olimpijskeigre,svjetskoievropskoprvenstvo).PoTomiu(2007)taj''sportskoinvesticioni''ciklustrajeminimalno2,anajdue5godina.

Kratkoronoplaniranjepreciznoodreujeaktivnostiuodreenomvremenskomperiodu.Shodnovremenskojsekvenciplaniranjarazlikujese:

Godinje,gdeseplanirajuaktivnostiujednoj(takmiarskojilikalendarskoj)godini.Zanjegasu,takoe,vezanioperativniplanovi;i

Ciklusno,kojeseplanskioperacionalizujezavremenskiperiodkraiodjednegodine(1,2,3,6,...mjeseci).Oniunajveojmoguojmeridetaljiuplanskezadatkesportske organizacije,kakozacelinu,takoizapojedinenjenedelove.

Strategijsko planiranje se odnosi na sportsku organizaciju u cjelini, a karakterie gaplaniranjenaduirok,podrazumijevaodreivanjenajznaajnijihciljevaorganizacijei strategijupomoukojeeseaktiviratisviraspoloiviresursi.Osnovnielementi strategijskogplaniranjausportskojorganizacijisu:vizijaimisija,ciljevi,strategijai taktike.

Vizijasenazivajoimentalnaslikakojomserealistikioblikujebudunostsportskeorganizacije.

Misijapredstavljasvrhusportskeorganizacijeilioptirazlogpostojanja.Cilj je meta koja se eli postii, krajnji rezultat koji organizacija eli postii. Ciljeviizraavaju razloge postojanja sportske organizacije. Osnovni cilj sporta je stvaranje trajnihljudskihidrugihsportskihvrednosti.

Strategijajeustvarieljenicilj,onotoelimopostiiubudunostiizborpravacaakcije,racionalnanabavkaialokacijaresursazaostvarivanjecilja.Nemastrategijekoja jepravazasvapreduzea,jedinapravastrategijajeonakojaproizlaziizdetaljneanalizestrategijskesituacijeorganizacije.Ostvarenjenekogciljazavisiodplana,aplanovisu strategijeionimorajuostvariticilj.

Taktikepredstavljajuskuppostupaka,nainaisredstavakojiseprimjenjujudabisepostiglarealizacijaciljevasportskeorganizacije. Operativnoplaniranjejenastavakirealizacijastrategijskogplaniranja,nainiipostupcikojimaesesportskaorganizacijasluitinaputukadostizanjupostavljenihciljeva, usmerenajenakrairoksaciljemdasesaininizspecifinihplanova(plantreninga, finansija...),tj.operativniplanovisadrepodatkekakodaseuprocesusvakodnevnog poslovanjasportskeorganizacije realizuje strategijski plan. Operativno planiranje predstavljakonkretizovanjeaktivnostinarealizacijiutvrenihstrategijskihodluka sportskeorganizacije.Osnovnielementikojiseodnosenaoperativnoplaniranjeplanovi,programi,procedureibudeti.

Taktikim planiranjem se zadaci dele na pojedina funkcionalna podruja i mestatrokova.Onosesprovodinanajniemhijerarhijskomnivouplaniranjateobuhvata vremenskiperiododjednogmeseca.

Tabela 3 Hijerarhija planiranja u sportuHIJERARHIJA PLANIRANJA U SPORTU

VRSTAKOMPETENCIJA

IZJAVA O MISIJIVlasnik kluba (osniva), upravni odbor ili glavni menader

STRATEGIJSKI PLANOVITop menaderi (srednji nivo)

OPERATIVNI PLANOVIOperativni menaderi I menaderi srednje linije

Plankaoizrazoperacionalizacijeeljenogpravcaaktivnosti,usebitrebadasadrietiriosnovnaelementa:

Ciljevekojiprecizirajubuduastanjaorganizacije,

Akcijekaosredstvozaostvarenjeciljeva,

Resurseizvorekojidefiniauostvarljivostciljeva

Realizacijuplanausmjeravanjeljudskihpotencijalapremaizvraenjuplana

Programipredstavljajukonkretizacijuplana.Oninisu``dopune``plana,veposebnaplanskaodlukakojomseodreuju:

glavnefazeakcije,

konkretnazaduenjaljudskogpotencijala,

scenarioakcije,

merekojesepreduzimajutokomreavanjakonkretnogproblema,itd.

Programiranjeseobavljananivouorganizacionihjedinica(celina)sportskeorganizacije,ili radnih grupa za pojedine vrste aktivnosti: procjenjivanja potreba, osnovnih planskihpostupakaievaluacijeprograma.

Programiranjeoznaava varijantu organizacionog planiranja. Ono se temelji nausvojenoj misiji, filozofiji i ciljevima organizacije, kao i na prethodnimpostupcima kojisuutvreniaktivnostimapreizradePlanarada(operativnogplanaperiodinog, godinjeg,isl.).

Dabisemogaosanitiodgovarajuiplaniprogramneophodnojeutvrditiodreeneelemente:

1.Inicijalnostanjesportiste,kojeobuhvatanizznaajnihparametaranjegovihstatusnihkarakteristika,aposebno:

celovituprocenumorfolokihkarakteristika;

detekcijufunkcionalnihsposobnostiorganizma;

stanjemotorikihsposobnostiitehnikotaktikihznanja;

intelektualnekarakteristikesvakogpojedinca;

osobinelinosti,motivacionedispozicije,;

socijalnistatus,itd.

2. Definisanjeeljenogfinalnogstanja,uzimajuiuobzirkarakteristikepoetnog

(inicijalnog)stanjasportiste;

3. Strunerazradekonstruktivnihelemenataplana:

metodatrenanograda;

metodadoziranjaoptereenja;

izborasadrajatreninga;analizeefekatatrenaneaktivnostinaosnovukontrolnihmehanizama(tranzitnamerenja). Voenjetrenanogprocesaoslanjase,uosnovi,naviegodinjeigodinjeplaniranje.Godinjeilioperativnoplaniranjeusmjerenojenaizradudetaljnogikonkretizovanogplanaaktivnosti,akojiproizilaziizokviraperspektivnogplana.Elementigodinjegplana, kojimsepreciziraju periodi, faze i metode trenanog procesa definiu se, najee, u tri ciklusa:pripremniperiod,takmiarskiciklusiprelazniperiod.

Svakiplanmoradasadriodreenbrojstrukturalnihelemenata,odkojihsunajvaniji:

analizastanja,

ciljevi(zaekipuisportiste),

rokovi(zapostizanjeciljeva),

sredstva koja e delovati kao spoljanji uzroci izazivanja promena u adaptacionimmehanizmimasvakogsportiste(vebe,postupci,mere,...),

ciklusiukojimaseprimenjujuodreenasredstvatreninga(vrsteitrajanje), raspodelaraspoloivogvremena(dani,nedelje,meseci,...),

formaplana(izradamodelaplanau komesezasvakiciklusodreujuparametri:ciljevi,zadaci,sadrajitreninga, trajanjeinainkontrole),

osnovnatakmienja.

Plan je, u sutini, odreenje strategije kako dostii projektovane sportske ciljeve sportiste (ekipe) u odreenom periodu. Godinjim planom se, izmeu ostalog,definiuparametri znaajnizakompletnuisveobuhvatnurealizacijutrenanogprocesai odnosesena:

opteciljeveizadatkekojiseutvrujuzajednikisarukovodstvomklubaza takmiarsku(kalendarsku)godinu

odreivanjeciklusainjihovogvremenskogtrajanja

odreivanjeperiodainjihovogvremenskogtrajanja

utvrivanjefazeinjihoveveliine

odreivanjezadatakaiciljevakojetrebaostvariti

oblicirada,mjesto,trajanjesadrajrada

prostorniimaterijalniuslovi

plankontrola(fizikih,funkcionalnih,zdravstvenih)

planishranesportistaisredstvaoporavka

nakrajuplanapredstaviti:KOLIKOTOKOTA?

Periodiniplanradapodrazumevapojedinesegmentegodinjegplanarada,asadri:

- mezocikluse,njihovotrajanjeioptereenjeunjima,

- vrstepriprema(sadrajrada),vremenskotrajanjeioptereenja,

- metodekojeeseprimenitiupojedinimvrstamapriprema,

- vrsteodmoraioporavka.

Programpredstavljakonkretnuoperacionalizacijuprethodnosainjenogplanaikroz njegasedaje''odgovorna3pitanja'':

TARADITI?

KAKORADITI?

KOLIKORADITI?

1.3. ORGANIZOVANJE

Organizovanjesekaomenadmentfunkcijaodnosinagrupisanjezadatakaialokacijuresursa po sektorima organizacije, a sve u svrhu realizacije ranije postavljenih ciljeva.

Organizacijajedinamikaorganizacionastruktura,aorganizovanjesekonstantnovrina svimnjenimnivoima.

Saaspektamenadmentaorganizacijasemoeshvatitinadvanaina:

kaofunkcijamenadmenta,jerjelogiannastavakfunkcijeplaniranja,

kaomenadmentskaaktivnostkojajeodgovornazauspostavljanje odgovarajuegsistemaodnosaizmeuljudiiplaniranihaktivnostikojetreba praktinosprovesti.

Organizovanje je proces koji se ne moe objasniti bez organizacije. Organizacijajedrutvenogrupisanje.Organizacijasemoepredstavitikaootvoren drutvenisistemkojiinputeizokolinepretvarauizlazneautpute.Jedanodprocesate pretvorbejeorganizovanje.

Organizovanjeusportskojorganizacijijeproceskojiimaviaefazaipostupaka:

unutranjapodelarada,

raspodelazaduenja,

identifikacijaautoritetaiodgovornosti,

kompetencijairasponkontrole,

racionalisanjeposlovanja.

Svakaorganizacijaimasvojustrukturu.Pridefinisanjuorganizacionestrukturesvakaorganizacijatrebalabidatiodgovorenanekolikokljunihpitanja:

1.specijalizacijaulogavrisegrupisanjeradnihzadataka,kojisuvezanizaistufunkcijuuorganizaciji. Ovaj metod se naziva funkcionalna specijalizacija, a njime se stvarafunkcionalnaorganizacionastruktura.

2. standardizacija ponaanja potrebno je samo definisati okvire izvan kojih ponaanjepojedinacailigrupenetrebaide.Ostalotrebadaseprepustizaposlenimadabiimomoguilikreativnostuposlu.

3. nivoiautoritetazavisiodveliineipodrujadelovanjakompanije.

4. stepencentralizacije(decentralizacije)odluivanjazavisiodveliineivrsteaktivnostikompanije.Maksimalnucentralizacijuimajumaleorganizacije,dokvelikeorganizacijedelegirajufunkcijuodluivanjavancentrakompanije.Uprincipukoddecentralizovanihorganizacijasevrialokacijafunkcijeodluivanjauresorimaljudskihresursa,finansijaisirovina.Prednostidecentralizacijeseogledajuusledeem:

1) Omoguavajudasetopmenadmentbavistrategijomorganizacije,aodluivanje delegirananiestruktureuorganizaciji.

2) Bresedonosetaktikeodluke.Niimenaderskinivoiodluujubezkonsulacija satopmenadmentom.

3) Menaderilokalnihposlovnihjedinicasamostalnoodluujuoproblemima,koje najboljepoznaju.

4) Kodmlaihmenaderasepotieoseajodgovornostiimogunostinicijative,te sepoveavaradnamotivacijaistih.

Prilikomdefinisanjaorganizacionestruktureneophodnojepoiodstanovtadanepostojioptaorganizacionastrukturakojajeprihvatljivazasveoblikeinivoeorganizacije,jerjepoznatodasvrhapostojanjaiciljeviorganizacjeodreujunjenustrukturu.

Prilikomdefnisanjaorganizacionestruktureneophodnojepoiod:

ciljevapostojanjaorganizacije

organizacionihdelovazaobavljanjeplaniranihposlova

podjeleradashodnopostavljenimciljevimaiorganizacionimdelovima

meusobnepovezanostiiuslovljenostiizmeuelemenataidelovacjeline

organaupravljanjapohijerarhiji

nadlenostisaopisomradnihzadataka

delegiranjaautoriteta,ovlaenjaiodgovornosti

zakonitostiipravilakojihsetrebapridravatiuostvarivanjuciljeva

kriterijumastimulisanjainagraivanjaidr.

1.4. RUKOVOENJE

Rukovoenje(eng.leadership)sedefiniekaoproceskojimsedjelatnostlanovagrupeusmeravakaostvarenjuzadataka.Trivanekomponenteprirukovoenjusu:

1. Komunikacijakaosredstvopovezivanjaljudikaostvarenjuzajednikogcilja.

2. Motivacijakaoprocespokretanjaaktivnostioveka,njenogusmjeravanjana odreeneobjekteiregulisanjeteaktivnostizapostizanjeodreenihciljeva.U sportu,takoiuplesu, motivacija ima veliku ulogu i naravno najvie pripada psiholokoj sferi imaterijalno finansijskimmogunostimasportskeorganizacije kluba.

3. Liderstvo(eng.leadership)sedefiniekaoproceskojimsedjelatnostlanova grupeusmeravakaostvarenjuzadataka.

Znaenja liderstva su da kao proces podrazumeva druge ljude, podrazumevanejednakuraspodelumoiizmeuliderailanovagrupe,tesposobnostdasenarazliitenaine koriste razni oblici moi, kako bi se uticalo na ponaanje lanova grupe. Liderstvoodgovara sljedeim fazama menadmenta: planiranje i budetiranje, organizovanje iangaovanjeljudi,kontrolaireavanjeproblema.

Naravnodaseovdenameeipitanjestilavoenjasportskeorganizacije,odegaizavisikoliko e se menader meati u samu struku.

AutokratskistilrukovoenjagasikreativnostIinovativnosttrenera,demokratskistil podrazumievavelikudozurazumievanjazapredlogepodreenihitimskiradinakraju Leissezfairestilsaminimalnimmeanjemmenaderauradkineziolokihstrunjaka (trenera).

1.5. KADROVANJE

Kadrovanjejeaktivnostupravljanjairazvijanjaljudskogresursausportskojorganizaciji.Odnosi se na ljudske resurse uopte i na sportiste. Osnovne kategorije ljudskog resursa usportskojorganizacijisu:specifianresurs-sportistiiosnovniljudskiresursmenaderi,strunisaradnici,upravljai,volonteri. Funkcija kadrovanjasenazivaKADROVSKAPOLITIKA.

Funkcijakadrovanjaobuhvata:

1. izboriobezbeenjekadrova

2. kadrovskuorijentaciju

3. treningkadrova

4. razvojkadrova

1.6. KONTROLA

Kontrolajeutvrivanje,merenjeiuporeivanjerezultataorganizacijesapostavljenimparametrimauplanu.Ishodkontrolemoebitisledei:korektivnaakcija,korekcija utvrenih ciljeva,nastavakplanskihaktivnostibezkorekcijeiotvaranjenovogplanskogciklusa.

Kontrolatrenanogprocesaseodnosina:

1. praenjetreninga

2. odgovarajuetestove

3. takmienja

Ove funkcije su prisutne u delokrugu rada svakog menadera iako u razliitom obimu na razliitim nivoima menadmenta. Realizacija funkcija i drutvenih uloga zahteva da menaderi neprekidno stiu i usavravaju tri vrste ekspertskih sposobnosti.Prvo, konceptualne/ logiko-misaone sposobnosti koje obuhvataju mo analize, razjanjavanja i reavanja problema. Drugo, intrpersonalne sposobnosti ili sposobnosti usmeravanja meuljudskih odnosa.Tree, tehnike sposobnosti koje se odnose na posebne zahteve konkretne organizacije.

2. EVOLUCIJA SPORTSKOG MENADMENTA

Sportski menadment kao vetina i zanatsko/ empirijsko, nestrukturirano iskustvo talentovanih menadera, pojedinih sportista, timova i klubova nastalo je sa pojavom prvih profesionalnih sportskih organizacija. Pojava sistemskog naunog znanja o sportskom menadmentu vezuje se sa: rastom profesionalizacije sporta i njegovog podreivanja zakonitostima trine/ uslune ekonomije, i nastankom nauke menadmenta, prvo u profitnom sektoru korporativnog biznisa a, potom i njenim irenjem na sektor neprofitnih javnih i privatnih delatnosti.

3. DELOKRUG SPORTSKOG MENADMENTA

Delokrug sportskog menadmenta podrazumeva: delokrug izuavanja, i delokrug praktine primene znanja koja se izuavaju. Menadment je proces, ciklino kretanje kroz pet funkcija koje menaderi realizuju pripremajui, izvodei i kontroliui kretanje organizacije njenih ciljeva. U uem smislu, sportski menadment kao akademska disciplina obuhvata podruja znanja o menadmentu koja su se iskristalisala u praksi upravljanja sportskim organizacijama.Menadmen u sportu je organizujua sila koja ini bazinu I integralnu komponetnu svake sportske I bilo koje druge aktivnosti u organizaciji. Tu silu ine ljudi, grupa ljudi, sa svojim sposobnostima, znanjima I vetinama, koji nose teret menadmenta a takve ljude nazivamo menaderima. Sport ine ljudi. U celom njegovom okruenju je ovek, bilo da je u menadmentu, ili na sportskom igralitu. ovek je pokreta svih aktivnosti I niko drugi I nita drugo izvan te kategorije. Menadment u sportu najmanje se moe baviti tehnologijama, ili proizvodnim linijama I slinim kategorijama, a najvie sa ljudima sportistima. U sportu najvaniji resurs je ovek sa njegovim nadama, eljama I stvaralakom akcijom sportiste I sportskog strunjaka. ovek je take najvaniji resurs menadmenta, odnosno grupe ljudi koji u jednoj sportskoj organizaciji donosi krupne odluke, najee za I u ime drugih ljudi sportista. Vie nego u drugim oblastima, na primer u proizvodnji ili ekonomiji, menadment u sportu moe doi u konflikt sa svojim osnovnim ljudskim resursom sportistima. U svakom preduzeu cilj poslovne aktivnosti je profit, dok je u sportu osnovni cilj ovek kao sportska potencija. Menadment u sportu otvara mogunost stvaranja vrhunskih sportista od najdarovitijih sportista, koji su prethodno proli sve faze selekcije. Menadment u sportu mora da uoi I sve propratne, tzv. bone uticaje na sport, koji danas u modernom drutvu ine znaajne faktore, I da ih prilagodi svojim interesima I ciljevima sporta. Konano, efikasnost menadmenta jedne sportske organizacije merie se I u odnosu na iskorienost I ostalih resursa, proteklih iz imida kluba I njegovih sportista.Blie reeno, sportski menadment predvia kretanje I tendencije sportskog razvoja I usmerava svoje ponaanje prema pomenutim predvianjima, zatim planira opte uslove za razvoj selekcije I pipremanje sportista, kao I za razvoj drugih komplementarnih oblasti u sportu, organizuje resurse, procese I funkcije, obezbeuje visoko kreativan struno-sportski rad I ostvaruje politiku razvoja ljudskih resursa, organizuje poslovnu funkciju, obezbeuje komunikaciju, koordinaciju, motivaciju I eliminie destruktivne konflikte, kontrolie procese, odnosno jednim slovom, obezbeuje funkcionisanje celokupnog sistema sportske organizacije, prevodei je iz jedne nie u jednu viu poziciju, u dominantno uvaavanje misije sporta I sportske organizacije, visoko vrednujui sve humane I pozitivne tekovine, sadrane u teoriji I filozofiji sporta.Cilj I zadatak sportskog menadmenta je da povea sportsku produktivnost, podrazumevajui sve humane aspekte stvaranja novih ljudskih vrednosti.Ne treba naglaavati da se visoka sportska produktivnost ne moe zamisliti na dui rok, bez humanih aspekata stvaranja novih ljudskih I sportskih vrednosti. Suptilnost pronalaenja mere izmeu produktivnosti I humanizacije u sportu, znai I ostvarivanje opte sportskih I menadmentskih ciljeva. Jedna od definicija sportskog menadmenta, na bivem YU prostoru, dolazi nam iz Hrvatske. Tako nam autor M. Bartoluci, jedan od plodnijih autora iz Hrvatske na podruju sportskog menadmenta, daje sledeu definiciju: ...Menadment u sportu moemo definisati kao process organiziranja I upravljanja sportom ili sportskom organizacijom radi ostvarivanja sportskih I drugih ciljeva uz racionalno koritenje ogranienih resursa. Ova definicija sportskog menadmenta sadri za naa poimanja sve potrebne aspekte definisanja sportskog menadmenta.Sport ima svoje podruje delovanja, ima subjekte delovanja, ima predmet svog delovanja, ima I svoje krajnje ciljeve postignue rezultata, I to vrhunskih u koliko pod ovim podrazumevamo ne samo postignua koja su vezana za neka duevna stanja drutva ili pojedinaca, ve, iako se, iza ovoga, manifestuju najdublje ekonomske manifestacije, I drutva I pojedinaca. Ukoliko nema ovog zadnjeg, teko da se moe govoriti o sportskom menadmentu I svrsi bavljenja sportom uopte.Jedna od definicija sportskog menadmenta jeste, da se on zasniva na ...Koordinaciji razliitih aktivnosti, tehnologoja I procesa usmerenih u pravcu uinkovitog stvaranja sportskih rezultata I stvaralatva. Ova definicija sportskog menadmenta ukazuje nam da je njen autor usmerio svoje posmatranje na raznolikost sportskog izraavanja I ujedno njegovu koordinisanost kao razliitih tehnologija koje potpomau mnogostrukost izraavanja sportskih nadmetanja. Ova nam definicija, na neki nain, sugerie da obratimo panju na to, da je sport po sebi, viestruka fizika aktivnost, da je razliit u izraavanju I nivoima izraavanja.U okviru definicija sportskog menadmenta jeste I ova : Sportski menadment podrazumeva specifian menadment povezana sa sportskim aktivnostima iji je temeljni zadatak koordinacija sportskih aktivnosti. Ovakva definicija naglaava tzv. specifian menadment, koji se realizuje u okviru I sadejstvu sportskih aktivnosti, ali I sa zadatkom meusobne koordinacije sportskih aktivnosti. Oznaavanje tzv. specificnog menadmenta, u svakom sluaju, izaziva nau panju, obzirom na nedovoljno pojanjenje od strane samog autora definicije.Iz navedenih I predstavljenih miljenja o definisanju sportskog menadmentamogli smo uoiti, da sve definicije polaze od jednog zajednikog supstrata, kad je u pitanju sportski menadment to je proces organizovanja i upravljanja sportom.Menadment je proces ciklinog kretanja kroz pet funkcija koje menaderi realizuju pripremajui, izvodei i kontroliui kretanje organizacije ka ostvarivanju njenih ciljeva. U uem smislu, sportski menadment kao akademska disciplina obuhvata podruja znanja o menadmentu koja su se iskristalisala u praksi upravljanja sportskim organizacijama. Udruenja za fiziko obrazovanje i za sportski menadment Severne Amerike za atestiranje (ocenu) programa obrazovanja sportskih menadera na univerzitetima Severne Amerike, utvrdila je sledee standardne sadraje izuavanja sportskog menadmenta: izuavanje sociokulturnih dimenzija sporta, menadment i liderstvo u sportu, etika u sportskom menadmentu, marketing u sportu, komunikacije u sportu, budet i finansije u sportu, pravni aspekti sporta, ekonomika sporta, menadment sportskih objekata i priredbi, upravni organi i strukture u sportu, praktino iskustvo u sportskom menadmentu.U praksi fizikih aktivnosti, u koje spada sport sa svim njegovim organizacionim podrujima, sportski menadment i administracija javljaju se kao posebne karijere u sledeim profesionalnim delokruzima: Fizike aktivnosti hendikepiranih lica - administrativni poloaji u kolama i univerzitetima, sportskim organizacijama i klubovima.Akvatike aktivnosti (na vodi) - menadment i administracija u kolama i koledima, klubovima, optinskim agencijama, banjama, preduzeima i klubovima zdravlja.Obrazovanje u domenu plesa - administrativni poloaji u kolama i na univerzitetima, plesnim studijama i klubovima.Fitnes - direktor fitnesa u banji, na brodu, voenje sopstvene firme, klubovi zdravlja, klinike, bolnice.Parkovi i rekreacija - menaderski poloaji u letnjim kampovima, nacionalnim parkovima, banjama, na brodovima, rekreacionim objektima.Sportska administracija i menadment - administrativni poloaji sportskog direktora u srednjim kolama, koledima i na univerzitetima, referenti pri upravnim telima sportskih saveza i sl., referenti za pribavljanje fondova, za publicitet i sl., poloaji menadera u profesionalnom sportu, sportskim klubovima, banjama, sportskim udruenjima, upravnim telima.Biznis - preduzea sporta i fitnesa - komercijalni, marketinki, finansijski poslovi u robnim kuama i kompanijama sportskih dobara, fitnes opreme, rehabilitacije i sl.Sportski mediji - poloaji sportskog direktora i producenta na televiziji i sl.Evropska opservatorija za zaposlenost u sportu Evropske mree visokokolskih institucija sportskih nauka utvrdila je pet profesionalnih kategorija u delokrugu sportskog menadmenta i to su: Menader trenane institucije u sportu, Menader sportskog objekta, Menader nacionalne sportske organizacije, Menader sportskog kluba, Menader (druge) servisne sportske organizacije (fitnes, sportski turizam, agencija za sportiste, kola skijanja, agencija za promociju dogaaja i sl.).

4. MENADMENT U SPORTU I NJEGOVI NOSIOCIPRETPOSTAVKE ZA NASTANAK MENADMENTA U SPORTU

Govoriti o pretpostavka za nastanak menadmenta u sportu, unapred podrazumeva odreeno teorijsko uoptavanje same teme, kako bi potomi konkretnije mogli da doemo do onih inilaca, koji su sine qua non, da se menadment, kao pratea ekonomska delatnost pojavi I u sportu.Pre nego ukaemo na takve mogunosti, potrebno je naznaiti, da emo govoriti o takvim naznakama u profesionalnom sportu. Razlog za tako neto lei u injenici, da dananje bavljenje sportom u svetskim razmerama zahteva skoro osamdeset do devedeset odsto uea profesionalnog bavljenja sportom. Ovakva srazmera u korist profesionalnog sporta nastala je naroito posle sloma socijalistikih zemalja (1989) godine. Do ovog perioda, uee sportista amatera bilo je u mnogo veoj meri I skoro u izjednaenoj razmeri. Ipak, poto menaderska aktivnost nije prepoznatljiva u amaterskom sportu kao to je to u profesionalnom, kao I u skladu sa novim ekonomskim I politikim prestruktuiranjima u svetu mi emo se usredsrediti na pojanjavanju pretpostavki za nastanak menadmenta u sportu karakteristinih za profesionalni sport.1. Potrebno je otuda istai, da sport kao odreena slobodna ljudska delatnost, u kapitalistikom okruenju potpada pod proizvodnu delatnost, a time I delatnost od koje se moe oekivati dobit (profit).

2. U skladu sa ovim, sport kao organizovana delatnost ljudi, podlee zakonima ekonomskog trita I zakonima koje svojim postojanjem ono proizvodi. Pre svega, zakonu ekonomske konkurencije.

3. Sport kao specifina ljudska delatnost I koja u svom teorijskom odreenju izmie konanom definisanju, podlee I svom svetskom korporativnom udruivanju. Naime, u sportu postoje razliiti nivoi udruivanja, poev od onih na nivou jedne nacionalne zajednice, a zatim I u predstavljanu I zastupanju iste na svetskom nivou. Svakako, da na svetskom nivou, meu nizom slinih nacionalnih sportskih organizacija dolazi do meunaradno organizovanih saveza na razliitim nivoima. Po svojoj snazi, ugledu koji uiva u svetu I pojedinanoj nacionalnoj zastupljenosti, svakako da prednjai olimpijski komitet. Ovaj savez, po svojoj brojanoj zastupljenosti registrovanih sportista ne samo da je je najvei, ve I najorganizovaniji u svakom pogledu. Kako ovaj savez takoe podlee I posluje pod ekonomskim zakonitostima, cilj svakog nacionalnog saveza je da svojom delatnou kao I profesionalnim sportskim dostignuima (individualnim I grupnim), obezbedi ekonomsku dobit iz uea svojih sportista. To se I postie samim kvalifikacijama za najvee svetsko takmienje Olimpijske igre.

4. Organizacija Olimpijskih igara, po svom organizacionom delovanju, snazi I vetini koja je potrebana da bi se same Olimpijske igre organizovale, zasigurno spadaju u vrhuneske domete menaderskog umea organizacionog delovanja. Otuda nije ni malo iznenaujue, da profesionalna menadeska delatnost, koja se sprovodi na Olimpijskim igrama, zahteva punu panju od strane menaderske profesije. Moglo bi se ak I pretpostaviti, da bez dobre I organizovane menaderske delatnosti, ne bi bilo ni one znaajnosti Olimpijskih igara u svetu, koje, one svojim postojanjem nose u sebi.

5. Odreena koordinacija, koja je nadasve potrebna, izmeu razliitih sportova, I njihovih sportskih organizacija I saveza, uslovljena je ne samo meusobnom aktivnou, ve zahteva I punu akcionu menadersku mobilnost, koja bi sve sportive dovela do svog punog profesionalnog izraaja.

6. Krajnji smisao menaderske delatnosti u sportu je izvlaenje ekonomske dobiti. Ona se pak ostvaruje iz ostvarenih rezultata sportista a na osnovu uloenog profesionalnog rada svakog ponaosob, kao I delatnost menadera u sportu. Ostvarenje tog krajnjeg cilja tee zajedniki kao neposredni uesnici (sportisti) tako I menaderski sloj. Obe strane imaju isti zajedniki interes u postizanju to povoljnijih rezultata. Na pitanje, ko je zasluniji u postizanju njavieg cilja, sportisti ili menaderi u sportu, teko je odgovoriti decidno.

7. Kao to se iz svega moe videti, ovde smo govorili o profesionalnom sportu koji je danas najzastupljeniji u svetu. Meutim, jo uvek je u opticaju I amaterski sport I organizovanje kao I njegovo prezentiranje. Svakako, da amaterski sport podlee drugaijem organizovanju, odluivanju I nagraivanju- kako samih sportista tako I prateih organizacionih slubi u amaterskom sportu.

5. PRINCIPI MENADMENTA U SPORTU

Principi menadmenta u sportu ne mogu biti isti kao principi kod profitnih (biznis) organizacija. Sport pripada drutvenoj nadgradnji, u kojoj postoji drutveni interes zadovoljavanja odgovarajuih potreba pojedinaca, grupa I same drave. U isto vreme principi I zakonitosti neprofitnih organizacija mogu se aplicirati to je ve iskazano, I na postulate sporta I sportske organizacije. Takoe, sport je kreativna oblast, u kojoj stvaralaka dimenzija igra odluujuu ulogu u ostvarivanju ciljeva vrhunskog karaktera, iji je parameter vrednovanja: umetniki domet sporta I svetska komparacija.

To su kljuni momenti o kojima treba voditi rauna prilikom isticanja osnovnih principa menadmenta u sportu. Pokuaj definisanja osnovnih principa menadmenta u sportu mogao bi se smestiti u sledee okvire:

5.1. Razvijanje sporta ouvanjem misije I duha sporta

Osnovni interes sporta I svake sportske organizacije je da zadovolji potrebe pojedinaca, grupa I drutva (drave), iz jednostavnog razloga to sport zbog toga postoji I to su zbog toga I obrazovane sportske organizacije. Taj cilje sporta nee biti ostvaren ako se misija, odnosno svrha postojanja sporta I sportske organizacije ne ouva u izvornom obliku. Menadment, uopte ima tendenciju da proverava I menja misiju. Svoje prisustvo u sportu, menadent e opravdati, ukoliko razvija sport ouvanjem njegove Misije I Duha, koji njime vlada.

5.2. Zadovoljenje ciljeva viestruke javnosti

Menadment koji tei uspenosti mora da zadovolji sve, ili bar veinu ciljeva viestruke javnosti, koja je u svakodnevnom pritisku, na menadment. Jedan od tih ciljeva viestruke javnosti je: opta Politika sporta, koju definie drutvo, odnosno drava kao njen instrument.

5.3. Razvijanje konkurentske I stabilne pozicije sportske organizacije

Sa stanovitapostavljenih ciljeva menadment tei da u osnovnoj sportskoj delatnosti, uvaavajui misiju, odnosno svrhu postojanja, odri I uvea jkonkurentsku poziciju sportske organizacije, koja moe omoguiti vee uee u raspodeli sportskih rezulatata. To praktino znai da je menadment odgovoran za postizanje onih sportskih rezultata koji odgovaraju ciljevima sportske organizacije, ali I onih rezultata koji su primereni objektivnoj snazi I mogunostima jedne sportske organizacije. U isto vreme menadment mora da uvaava princip ouvanja stabilne pozicije sportske organizicaije, u svim njemin delovima, funkcijama I resursima, naroito u materijalnim. Menadment u sportskoj organizaciji je odgovoran I za poslovno materijalnu stabilnost kao nune pretpostavke za normalno odvijanje sportske aktivnosti.

5.4. Razvoj kreativnih sposobnost

Jedan od osnovnih principa menadmenta u sportu je razvijanje kreativnih sposobnosti organizacije kao celine I ljudi u njoj. Sportska aktivnost je pre svega kreativni process stvaranja visokih trajnih ljudskih vrednosti, ukljuujui I odgovarajue sportske rezulatate. To je I in u kome uestvuje sva kreativna snaga sportista I trenera, pre svega. Kako je menadment stvaralatvo, otuda on mora obezbediti sve neophodne uslove za razvoj tih sposobnosti, bez kojih se utvreni ciljevi ne mogu realizovati.Ceo sport je stvaralatvo blii umetnosti. Svrha postojanja (misija), svake sportske oraganizacije naslonjena je na sportsko stvaralatvo. Sportska organizacija svoj menadment mora da opredeli istraivanjima novih putevasportske kreacije, preko inovacija, preduzetnitva I stvaralakih sposobnosti trenera menadera, trenera visokih srunjaka, ostalih menadera, odnosno preko znanja I umea svog najkreativnijeg dela ljudskog resursamu organizaciji.

5.5. Decentralizacija I delegiranje autoriteta

U soprtskoj organizaciji, pored osnovne delatnosti sportske, postoje raznorodni I razueni poslovi kojima se mora nezavisnije upravljati. Osnovnoj delatnosti, koja izvire iz svrhe poslovanja, takoe, potrebna je podrka da bi obezbedila realizaciju osnovnih ciljeva. Ta podrka se moe obezbediti finansijama, objektima, strunjacima, administracijom, biznis marketing resursima I sa tog aspekta podrka mora biti organizovana I osmiljena. Najee podrke dopunskih delatnosti organizuju se kao posebni sektori, organizacione jedinice, koji, da bi ispoljili sve svoje stvaralake snage, dobijaju relativnu samostalnost voenja pojedinih poslova, za koje I odgovaraju. Praenje tih poslova vie je nemogue operativno organizovati iz centra. Princip decentralizacije posla sadi u sebi centralizaciju kontrole I decentralizaciu odluivanja (aktiviranje skrivenih potencijala I energije kadrovske structure). Na taj nain se stavljaju u veu odgovornost delovi celine za sopstvene, ali I ukupne rezultate sportske organizacije.Ovaj princip je u najuoj korelaciji sa principom delegiranja autoriteta I ovlaenja na delove celine I menadmenta u njemu. Menadment mora da delegira autoritet I ovlaenja na podreene, zbog oslobaanja od rutinskih I nie strunih poslova, kako bi se stvorio proctor za najkreativniji rad u organizaciji. Meutim, sutinsko pitanje delegiranje autoriteta vezano je za decentralizaciju, jer sa odgovornou za uspeh dela celine mora ii I autoritet, kao instrument menadmenta.

5.6. Primene I razvoj svih funkcija menadmenta

Menadment u sportu mora primenjivati I razvijati, integralno, sve funkcije menadmenta: predvianje, planiranje, organizovanje, kadrovsku politiku, rukovoenje I kontrolu.Svaka za sebe, izdvojena iz celine procesa menadmenta, pojedinane funkcije, ne znae nita. One moraju imati svoju sukcesiju I interakciju. Ceo process mora poeti predvianjem buduih dogaaja I stanja, zatim da se planiranjem odredi organizacija spram predviene budunosti, potom da se organizuju structure I resursi za realizaciju ciljeva, izaberu ljudi kao nosioci celokupnog procesa,da se njima rukovodi, kako bi koordinisano I motivisano obavilo posao I na kraju kontrolom ocenili uinjeno sa planiranim.

6. SPORTSKA ORGANIZACIJA

Pod strukturom sportske organizacije kao sistema se podrazumevaju njeni fiziki elementi i informacione veze koje proizvode njeno ponaanje. To je nain na koji su gradivni elementi sistema organizovani ili meuzavisni. U realnim sportskim sistemima - organizacijama, struktura se sastoji od vie fizikih elemenata i sloene mree informacionih veza. Poznavanje ove mree elemenata i informacionih veza omoguuje upravljanje sportskom organizacijom kao dinaminim (u vremenu promenljivim) sistemom. Identifikovanje strukture neke sportske organizacije poinje analizom protoka entiteta i raspodele ljudskog resursa na razliite fizike elemente - organizacione blokove i aktivnosti/ operativne pogone koje su njeni osnivai predvideli za postizanje projektovanih ciljeva.

To je analiza grupisanja poslova na odeljenja ili tzv. departmentalizacija sportskog kluba Na primeru jednog fudbalskog kluba I-B Savezne lige - izdvajanjem i pregrupisanjem elemenata funkcionalnog kao i upravljakog bloka, dolazi se do slike strukture operativnih elemenata/ aktivnosti kroz koje se odvija protok entiteta/ sportista razliitih kategorija: amaterskog pogona - petlia i poetnika, pionira, kadeta, juniora, i profesionalnog pogona - seniora Prvog tima.

Funkcionalnom bloku pripadaju, takoe, struni tab koji ini menadment profesionalnog pogona, kao i ekonomat kao organizacioni element koji rukuje fizikim resursima kluba stadion, magazin i sl.).Upravljaki blok obuhvata fizike elemente/ operativna odeljenja: menadmenta ,(kadrovi i prostor-kancelarije predsednitva, sekretara, i sl.), administracije (personalni odsek, raunovodstvo) kao i marketinku slubu.

U nekim sluajevima, sportske organizacije u svojoj strukturi imaju elemente parafunkcionalnog bloka: trgovinsku agenciju, igre na sreu-tombolu, i sl. Kroz ovako predstavljenu strukturu fizikih organizacionih odeljenja sportskog kluba odvija se protok ljudi - sportista/ korisnika usluga kao i pripadnika ljudskog resursa - strunjaka, zaposlenih radnika, dobrovoljaca Sportisti/ entiteti tokom vremena prolaze kroz razliite etape svoje sportske transformacije. U sistem ulaze regrutovanjem u kategoriju podmlatka ili transferom ve selektiranih sportista iz drugih klubova. Iz sistema izlaze bilo osipanjem mladih kategorija sportista, bilo transferom vrhunskih takmiara ili prirodnim naputanjem aktivnog bavljenja sportom. Pripadnici ljudskog resursa kluba sami nisu obuhvaeni sportsko-trenanom transformacijom, nego, naprotiv - ostaju trajan i stabilan faktor obavljanja odgovarajuih funkcionalnih ili upravljakih aktivnosti kluba.

Osoblje kluba sa funkcijom ljudskog resursa ulazi u sistem zapoljavanjem ili imenovanjem od strane nadlenog organa/ predstavnika vlasnika, ili prihvatanjem statusa dobrovoljca. Iz strukture sportskog sistema ovo osoblje izlazi privremeno (zbog bolovanja, odsustvovanja sa radnog mesta) ili trajno (otputanje, samovoljni otkaz, penzionisanje, i sl.). Opisani proces dinamike ljudskog resursa kluba predstavlja osnovnu sadrinu funkcije kadrovanja menadmenta sportske organizacije. Sva pomeranja sportista i osoblja sportske organizacije mogu se kvantifikovati, pratiti i planirati primenom bilansa obrta entiteta i osoblja.

Osim napred date analize naina na koji su grupisani/ departmentalizovani poslovi i zadaci ljudskog resursa, identifikovanje strukture sportskog kluba zahteva prikaz lanca komandovanja koji odslikava informacione veze/ odnose izmeu poslova i odeljenja. Uspostavljanjem lanca komandovanja i delegiranja ovlaenja. osnivai sportskog kluba nastoje da obezbede jedinstvo komandovanja i da stvore hijerarhiju autoriteta, odgovomosti i poverenja meu pripadnicima-klubskog menadmenta svih nivoa, radi kontrole svih aktivnosti i resursa. I sportu se najee primenjuje linijsko-tabno organizovanje.

Osim opisane pravne strukture, priprema za upravljanje sportskom organizacijom zahteva da se ispitaju: 1) neformalna socioloka struktura i 2) struktura sa stanovita sistemske dinamike.Formalne strukture propisuje rukovodstvo ali u realnom funkcionisanju sportskog sistema uvek deluje i neformalna struktura sastavljenja od srodnih grupa koje imaju snaan uticaj na ponaanje sportista i osoblja koji im pripadaju. To su neplanirane strukture koje nastaju zbog spontanog meusobnog delovanja ljudi. Neformalne strukture nastaju povezivanjem/ druenjem ljudi u grupama koje imaju funkciju ouvanja grupne kulture, odravanje sistema komunikacija, uspostavljanje unutar-grupne i spoljane kontrole kao i drutvenog ivota pripadnika takve neformalne grupe. Menadment koji ne vodi rauna o ovim neformalnim strukturama, nailazi na tekoe u upravljanju svojom formalnom organizacijom.Sa stanovita sistemske dinamike, otkrivanje povratnih uzrono-posledinih veza u sportskom sistemu ima dalekosean znaaj. U svakom sistemu postoje esto nezapaene povratne/ krune meuzavisnosti koje mogu da iskoriste u upravljanju ponaanjem sistema u duem vremenskom periodu. Ako neka od takvih povratnih sprega izmeu strukturnih elemenata sistema izmakne kontroli, sistem moe da ispolji dugoronu nestabilnost, sa velikom amplitudom porasta i opadanja kljunih tokova, na primer, takmiarskih rezultata (uspon na vrh rang-tabele, a nakon toga ispadanje iz vieg ranga takmienja i sl.). Otkrivanje takvih strukturnih informacionih povratnih sprega/ petlji u strukturi sportskog sistema zahteva primenu Foresterove metodologije sistemske dinamike.

7. VRSTE SPORTSKE ORGANIZACIJE

Svaka savremeno organizovana sportska aktivnost se odvija u nekoj konkretnoj, posebnoj sportskoj organizaciji, najee u njenom institucionalnom obliku sportskog kluba. Prvi korak nastajanja takve organizacije predstavlja izbor njenog primerenog institucionalnog oblika i sprovoenje postupaka njenog osnivanja na osnovu izrade odgovarajueg elaborate o osnivanju. Sportski klub je vrsta udruenja, grupisanja lica koja su se udruila radi fizikog vebanja, treniranja i takmienja, kao zajednike svrhe ili cilja. U stvarnosti sportski klubovi se, po prirodi udruivanja, sadrini aktivnosti i nainu postizanja postavljenih ciljeva, mogu znatno da se razlikuju. Veina sportskih organizacija su udruenja (association). Taj izraz oznaava organizaciju koja obuhvata svoje lanstvo, iskljuujui jedino lica iji su interesi i potrebe razliiti od interesa i potreba tipinih lanova. Sportska organizacija moe da bude drutvo (society), blisko udruenju ali koje ukljuuje uu svrhu, vru povezanost lanova i njihovo aktivnije uee, kao i umerenije kriterije izbora lanstva.

Klub (club) je udruenje osoba koje se povremeno okupljaju, radi druenja ili ostvarivanja zajednikog interesa, naroito u politici, nekoj profesiji ili nekom obliku rekreacije (sport). Klub se odlikuje privatnou jer se pristupanje u njegovo lanstvo uslovljava izborom i kandidovanjem, takoe ukljuuje prostorije za skupove i razonodu lanova i zato se naziv "klub" obino odnosi kako na zgrade i prostorije tako i na organzaciju. lanstvo u klubu moe da bude brojano ogranieno ili selektivno. Novi lanovi obino bivaju izabrani putem glasanja ve postojeeg lanstva posle prihvatanja pristupnice od strane odbora lanova. Nkei klubovi su vlasniki odnosno nalaze se u neijem vlasnitvu ili ih vodi radi profita neki pojedinac ili grupa lica (ortaka).

Amaterski sportski klubOsnivaju ga zainteresovani aktivnosti kao udruenje graana, ulanjenje je uslovljeno prihvatanjem odgovarajuih pravila ponaanja (prava i obaveza), glavne odluke donosi skuptina lanova-aktivista (statut, ovlaenja izvrnim organima, finansijski plan), odluke o prijemu u lanstvo donosi skuptina ili ovlaeni organ skuptine, upisnina i lanarina namenjeni su finansiranju ukupnih delatnosti organizacije a ne pokrivanju trokova ugovorenog programa.

Privatno sportsko preduzeeOsnivaju ih i vode privatnici, pojedinci ili ortaci, radi ostvarivanja finansijske koristi, ulanjenje je otvoreno za sva lica koja su spremna za plate odgovarajuu upisninu i kao protiv uslugu prihvataju ugovoreni program vebanja i prateih pogobnosti, sportska rekreacija, sport za sve.

Profesionalni sportski klub kao akcionarsko drutvoOsnivaju ga pojedinci ili grupe graana, glavne odluke donosi skuptina akcionara (izbor uprave, ulaganje novca, rapodela ostvarenog profita), vode ga profesionalne uprave radi postizanja rentabiliteta, isplauju se dividende investitorima-akcionarima, pojedini vlasnici-investitori prodajom kluba po vioj ceni naplauju profit, profit se postie prodajom sportista, naplatom prodaje prava prenosa utakmica, naplatom reklama i slino.

8. SPORTSKAORGANIZACIJAKAOSISTEM

SISTEM

Sistem se definie kao skup meusobno povezanih elemenata i njihovih odnosa.Podelementi sistema funkcioniu pojedinano, ali zajedno deluju kao integrativna,funkcionalnacelina.

Svakisistemjesastavljeniztribloka:

Odnosi izmeu elemenata u sistemu svode se na primanje i davanje informacija(energije,resursa)stvarajuinatajnainstrukturu(veze,relacije).

Znaaj elemenata (podelemenata) sistema je razliit i oni koji su primarniji ujednodiktirajujainupromenausistemu.Ciljjezadovoljavanjefunkcijausmislu promenastanjasistemaodnosnosvrsishodantransferresursauizlazneveliine.

Definicijaistrukturasistemaumatematikomoblikuglasi:

S=(P,E,V)

S(Sistem)semoedefinisatikaotrolaniskup.

P (podsistemi), delovisistema koji susamisvoj sistemasastojeseodelemenataizmeukojihsuuspostavljeneveze(relacije)

E(elementi),najmanjisastavnidijelovisistema

V(veze),dinaminost(cirkulacijainformacije)icelovitostunutranjihispoljnihuticaja

Optimalnofunkcionisanjevetakogsistemapodrazumevaciljkaotenjuupravljanja

sistemom sa svrhom obezbeivanja novog kvaliteta i kvantiteta. Ciljevisumotivpostojanjaposlovnogsistemaubudunosti,tj.motivstanjaukojenekiposlovnisistemelidadospije.

Nain spajanja delova u sistem predstavlja njegovu strukturu koja u vetakom(poslovnom)sistemuoznaavaorganizovanjeelemenata,nainpovezivanjauskladnu cjelinukojatrebadafunkcionie,meusobnerelacijskeodnoseitoviistepen ureenosti. Modelosnovnestrukturesistemasastavljenjeododgovarajuihelemenata,poslovnihfunkcijainjihovihmeusobnihhijerarhijskihrelacijauokvirukojihsugrupisane (koncentrisane)odreenegrupeaktivnosti(poslova).

Toznaidastrukturusistemainepodsistemikaopovratnesprege,subsistemikaostanjasistemaimikrosistemisaelementimapromenastanja.

Struktura relacija izmeu dijelova sistema (ulaz, transfer, izlaz) moe se predstavitimatricomsprege,ijajespecifikacijavezaizmeudelovaulazaidelova izlazausistemu.

Kompletan sistem upravljanja sistemom podrazumeva i izuavanje njegovihpojedinanih funkcija: predvianje, planiranje, organizovanje, koordinisanje, rukovoenjeikontrola.Pomenutefunkcijepredstavljenesuujednokaoiosnovne funkcijemenadmenta. Sportske organizacije su sistem institucionalizovan kroz sportske klubove, koji su inajei oblik organizovanja na naim prostorima. Prema zakonskoj regulativi sportskeorganizacije mogu biti organizovane kao: udruenje graana, sportsko drutvo,sportskopreduzeeisportskiklub.Analizirajuisvetsketrendovenajeiobliciorganizovanjasportskihorganizacija su: sportske sekcije, sportski klubovi, sportske asocijacije vieg i nieg nivoa istrukovnesportskeorganizacije.

Moguiobliciorganizovanjaupravnomsmislu,uoblastisportamogubiti:

sportskiklub(amaterskiiprofesionalni)

sportskodrutvo

sportskisavezuodreenomsportu

sportskiklubinvalidnihlica

sportskisavezinvalidnihlica

Olimpijskikomitet Paraolimpijskikomitet

ustanoveiinstitucijeuoblastisporta

Navedenesportskeorganizacijemoguseudruivatiradiostvarivanjazajednikihciljevaiinteresa(reprezentovanja,organizovanjatakmienja,statusasportistaitd.)

9. SPORTSKI KLUB

Najei oblik organizovanja sportista kod nas i u svetu su sportski klubovi. To su, samostalne organizacione celine, nezavisne u postavljanju ciljeva svoje organizacije i odabiranju strategija i akcionih planova za ostvatrivanje ciljeva. To su konzistentne, koherentne i autonomne celine u sportu. Njihova autonomnost ima relativna ogranienja u propisima okruenja, drave ili sportskih asocijacija, u koja su dobrovoljno ulanjeni.

Sportskiklubjeosnovnaorganizacionaformaukojojseizvodispecijalizovanaina zakonskimosnovama organizovana aktivnost u svim delatnostima sistema sporta. Sportskiklubovipredstavljajusamostalneorganizacione,konzistentne,koherentnei autonomneceline,nezavisneupostavljanjuciljevaiodabiranjustrategijaiakcionih planovazaostvarenjeciljeva.

OrganizacijskastrukturasportskogsistemapremaNeiuiLoliu(2008)sastojiseod fizikihelemenata i informacionih veza. Spoj navedena dva dijela je odgovoran za funkcionisanjeorganizacije i proizvodi njeno ponaanje. Fizike elemente ine organizacioniblokoviioperativneaktivnosti.Nakrajusportskisitemsadrijojedan neophodanelement,atosuresursi.Resursisemogupodelitinafunkcionalneresurse (ljudskiresursikojipruajudirektneiliindirektneuslugesportistima)ililogistike resurse(fizikiimaterijalniresursi).

Prilikomodreivanjafunkcionalnestrukturesportskogklubaiodnosaorganizacionihdelovaicelinerazlikujuseorganizacionefunkcijekojemogubitiupravljake,sportskeI poslovne.

10. UPRAVLJAKE FUNKCIJE U SPORTSKOM KLUBU

Najeeupravljakefunkcijeunaimklubovimasu:skuptina,upravniodbori direktorkluba.

Skuptina,kaonajviiorganodluivanjaiupravljanja,utvrujeidonosistatutidrugeakte kojim se definiu ureivanja osnovnih pitanja unutranje organizacije idelovanja, programe aktivnosti i razvoja, godinji plan rada, prava i dunostilanova, kompetencije i odgovornosti, bira upravni odbor, usvaja izvjetaje oaktivnostimaizmeudvesedniceitd.

Upravni odbor, kao izvrni organ, rukovodi klubom izmeu sednica SkuptineuoperativnomsmisluiizvravazadatkekojemupoveriSkuptina, donosinormativnaakta,predlaegodinjeplanoveiprograme,usvajaizvetaje. Direktor,kaolicesaovlaenjem,odgovornouiautoritetomuraduna organizovanju, koordiniranju, odluivanju i neposrednom izvravanju zadatakasaraujesasekretaromidrugimposlovnimlicima.Zaduenjeza operativno,dnevnodelovanje.

Sportskaorganizacijasezasnivanatritemelja:strukturi,funkcijamaiprocesima.PremaTomiu (2001) osnovu prilikom definisanja strukture i odnosa organizacionih resursaudelovimaiceliniinefunkcijesportskeorganizacije.Takodaseuliteraturi najeenavedenefunkcijerazdvajajuudveceline:sportskefunkcijeiposlovnefunkcije.

Sportskefunkcijesu:

funkcijaselekcije

funkcijatreninga

funkcijaoporavka

funkcijatakmienja

Funkcija selekcije podrazumeva konstantnu aktivnost koju ine usmeravanje, izbor I usavravanje potencijalnog sportiste u odreenoj sportskoj grani. Usmeravanje je postupak za selekciju nadarene dece uopteno za sport, a potom I za skupinu sportova koja je najpriblinija onoj u kojoj e dete postizati najbolje rezultate.izbor je postupak u kome se detepo svim svojim karakteristikama (antropolokim, motoristikim I dr.)poredi sa jednainom uspeha u odreenom sportu. Process selekcije moe se izraziti linearnom jednainom:

SP=GK+KO+RK

SP- sportistaGK genetska komponenta (endogeni faktor);KO- komponenta okruenja (egzogeni faktor);RK razvojna komponenta (faktor vremena).

Selekciju mogu vriti samo struna lica i pripada delokrugu stuno-pedagokih i menadmentskih aktivnosti. Tri osnovne faze selekcije su:

1. faza prve selekcije (izbor dece za sportske aktivnosti i njihovo ukljuivanje u organizovano vebanje),2. faza specijalizovane selekcije (najtalentovaniji sportisti se usmeravaju na dalje sportsko usavravanje, koje ima usmeravajui karakter) i3. faza visoke selekcije (podrazumeva usmeravanje sportiste ka najviim sportskim dostignuima).Najznasjniji faktori pri selekciji su: talenat, naslee, bioloka starost i visoka organizacija podsistema selekcije.

Funkcija treninga je NAJVANIJA sportska funkcija. Trening je sloen, dinamian i sveobuhvatan proces. Sportski trening je specifian transformacioni procesukomese postizanjesportskihrezultatapostiespecifinimsredstvima, metodamaioptereenjemkroz odreenovrijeme.Upravljanjetreningommorabiti naunozasnovano,efikasnoupravljanjesloenimdinamikimsistemom,kaotoje ovek,moguejesamopoduslovomakojepoznatastrukturapojedinihpodsistema (dimenzije)uokvirusistemanjihovihmeusobnihrelacija.

Psihosomatskistatussportistanajeesedefiniekaoorganizovanisistemmorfolokih,motorikih,kognitivnihikonativnihdimenzijalinosti,zatimdimenzijaodgovornihza funkcijupojedinih organskih sistema (funkcionalnih), motorikih informacija, motivacionog prostora,mikrosocijalnog statusa i socijalne prilagodljivosti, sistema vrednosti, socijalnog statusa i zdravstvenogstatusa(Momiroviisaradnici1971).

Funkcijaoporavkadobijanaznaajutojetreningsloenijiiintenzivnijitepredstavljasastavnideosistemapripremasportista,istokaoisamtrening.Najbitnijeuokviruove sportskefunkcijejeizborsredstavaoporavka(trenanih,psiholokihimedicinskih),kojitrebadabude strogoindividualaniprilagoensvakomsportistikakobimogaoto uestalijedasprovodi trenaniproces,bezikakvihposledicaiuticajanasmanjenjeradnesposobnosti.

Funkcija takmienja predstavlja kontrolni mehanizam i pokazatelj sportske formeodnosnokvalitettrenanogprocesa.Takmienjapredstavljajuprostorneivremenske periode (mestoidatum)ukojemsportistiutokutakmiarskesezonepostiusvoje planiranerezultate.

Naosnovukalendaratakmienjaodnosnoutvrenognivoa,datumaimestanastupa sportistau zemljiiinostranstvuuodreenojsportskojgrani,pristupaseizradiklupskih, individualnihi grupnihtakmiarskihplanovanastupatakmiaraiekipautoku takmiarskesezone.Veomajebitnopreciznoirealno,shodnomogunostimasportistei ekipeplaniratitakmiarskusezonui ueenatakmienjimauzinformacijeokvalitetamaprotivnikaiinformacijamaouslovima takmienja.

Funkcija tehnologije u uem smislu obuhvata modele eljenih stanja (modele kompleksiteta ili jednaine specifikacije) u pojedinim sportovima: Dijagnosticiranje stanja sportista Planiranje Programiranje Operacionalizacija Registracijui Klasifikacijuoperacionalizovanihtrenanihsadraja,metodaioptereenja, Kontrolu dijagnosticiranih antropolokih karakteristika koji su sadrani u modelu eljenogstanja, Obradu izmerenih podataka prilikom djagnosticiranja i kontrole relevantnihantropolokihkarakteristika,analizuefektivnosti, Korekcijuprogramiranihioperacionalizovanihtrenanihsadraja,metodai optereenja,kaoi Komparacijuostvarenihsaplaniranimsadrajimairezultatima, Njihovu meusobnu povezanost, uslovljenost i komponovanost, radi postizanja optimalnihtransformacionihprocesaipostignutihsportskihrezultata.

11. POSLOVNEFUNKCIJE

Funkcija kadrovanja se odnosi na upravljanje i razvijanje ljudskog resursa usportskoj organizaciji. Ljudski resurs u sportskoj organizaciji ine: sportisti takmiari,upravljai,menaderi,volonteriitreneri,nauniciistrunjaci. Funkcijamenadmentaobezbjeujeintegralnostsvihprocesaujednojsportskojorganizaciji. Sportskeiposlovnefunkcijesusinhronizovane,objedinjenena najefikasnijiinajefektivnijinainprimenomovefunkcijeprilikomegasenikadanesme zaboravitidasusportistiitrenerinajvanijiresursbezkojegsportskaorganizacijanebinipostojala.Danassenajvie koriste dva modela menadmenta: strategijski menadment i menadment upravljanjapremaciljeva. Funkcijamarketingausportujedaobezbedifinansijskasredstvazaoptimalnofunkcionisanjesportskeorganizacije.Marketingjekovanicaanglosaksonskogporekla(market-triate)ipredstavljaproceskojikreirairazreavaodnoserazmene,priemuserazmena posmatra kao proces koji se odvija izmeu pojedinaca i drutvenih grupa (organizacija).Uosnovisvakemarketinkeaktivnostijerazmena.Razmenasedefiniekaoproces u kome dva ili vie uesnika daju neto od vrednosti jedni drugima, da bi sezadovoljilenjihovepotrebe.Prematome,radiseorazmeniproizvoda,uslugaiideja.Za sada opteprihvaenadefinicijamarketingausvetunepostoji.Meutim,poznatojeda jeAmerikoudruenjezamarketingprihvatilokaozvaninudefiniciju:Marketingje procesplaniranjai sprovoenjakoncepcija,cena,promocijeidistribucijeideja,robai usluga,dasekreirarazmenakojazadovoljavapotrebepojedincaiorganizacija. Sportski marketing, ili marketing kao poslovna funkcija sportske organizacije,predstavljaprvenstvenoekonomskiprocespovezivanjaproizvodnje (sportskeorganizacijesasportistimaitrenerima)ipotronje(sportskaidrugajavnost).Sportskimarketingjeprocesupravljanjabazirannadrutvenojkoncepcijimarketinga, kojimpojedinciidrutvoucelini,osebujnimpristupomiprimjenomudelatnostisporta dobijajuonotoimjepotrebnoionotoele,auzpomovanihskupovaaktivnosti kojimaseputemtritarazmenjujuprimarnosportskiproizvodiiusluge.

Funkcijaobjekataseodnosinamestaodvijanjatreningaitakmienja.Objektipredstavljajuureeneiopremljenepovrainekojeispunjavajuuslovezaobavljanjeosnovnihdelatnostiusportskomklubu.Jedinicomsportskogobjektasmatrase:stadion,hala, sala,igralite,borilite,bazen,klizalite,strelite.Objektimorajuodgovaratizadacima treninga,specifinimpotrebama odreenesportskegraneilidiscipline,kriterijulokacijevanstambenih blokova, klimatskim potrebama i opremljenou savremenim ureajima zatreningikontrolusportista.

Funkcijaopremeseporedsportskeopremeodnosiinalaboratorijskuopremu,raunarskuopremuitrenaerskuopremu.Sportskaopremapodrazumijevaspraveza treningi takmienje,linuopremusportista,ureaje,instrumente,rekviziteposportskimdisciplinama(sportovima)irazliituaparaturu(kardiolidere,ergospirometre, telemetrijske aparate...)kojamorabitiizraenaistandardizovanaiatestiranauskladusanormativimasigurnosti,standardimazatreningitakmienja,kaoiekolokim standardimakojepropisujenadleni organ.

12. UPRAVLJAKI TIM SPORTSKE ORGANIZACIJE

Optimalni model upravljakog tima sportske organizacije treba da zadovolji propisane normativne zahteve i obezbedi realizaciju svih poslova opretaivno uslunog i sportsko poslovnog menadmenta savremene sportske organizacije. Prema pravilniku o uslovima za obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti u Republici Srbiji, organizacija iz oblasti sportskih igara se smatra sposobnom za obavljanje svoje delatnosti ako ima u radnom odnosu najmanje dva sportska strunjaka (jedan najmanje sa viim obrazovanjem u oblasti sporta odnosno fizike kulture, i jedan najmanje sa drugim stepenom osposobljenosti na poslovima rekreativnog sporta, odnosno rada sa mlaim kategorijama), kao i najmanje jo po jednog sportskog strunjaka na svakih 360 lanova (korisnika) usluga.

Pored sportskih strunjaka (sportskog instruktora, trenera, sportsko rekreativnog vodia), pravilnik nalae da sportska organizacija svoj upravljaki tim kompletira sa jo tri strunjaka sa sportskim zvanjem organizatora sportskog poslovanja, direktorom sa sportskim zvanjem sportskog menadera i licem sa odgovarajuim zvanjem za obavljanje poslova sportskih strunih usluga (savetodavne i strune usluge, informativni i propagandni poslovi, istraivako-razvojni rad, sportsko posredovanje...)

Poslovi upravljakog tima sportske organizacije se grupiu na poslove operativno-uslunog menadmenta i na poslove sportsko-poslovnog menadmenta. U okviru operativno-uslunog menadmenta se realizuju poslovi kojima sportski strunjaci neposredno deluju na krajnje korisnike programa (usluga). Od realizatora ovih poslova zahteva se da poseduju kompentencije (da su osposobljeni za odgovarajue poslove putem predvienog obrazovanja -teorijskog i praktinog).

Poslovi operativno-uslunog menadmenta: Pedagoka zanimanja - poslovi sportskog instruktora, trenera, sportsko-rekreativnog vodia.Organizaciona zanimanja - poslovi sportskog vodia, poslovi spasioca, poslovi menadmenta sportskog tima.

U okviru sportsko-poslovnog menadmenta obavljaju se poslovi za koje nomenklatura trai sticanje odgovarajueg organizacionog, informativno-propagandnog ili istraivako-tehnikog zanimanja.

Poslovi sportsko-poslovnog menadmenta:Organizaciona zanimanja - poslovi organizatora sportskog poslovanja (sekretar), poslovi sportskog menadera (direktor), poslovi sportskog posrednika, raunovodstveni poslovi, poslovi pribavljanja fondova i sponzorstva, poslovi planiranja i organizovanja sportskih dogaaja, poslovi komunikacija.Informativno-propagandna zanimanja - poslovi sportskog informisanja, poslovi sportskog marketinga i odnosa sa javnou.Istraivako-tehnoloka zanimanja - poslovi sportskog savetnika, poslovi menadera za inovacije.

13. FUNKCIJA ORGANIZOVANJA U SPORTU I SPORTSKOM KLUBU

Bez obzira na raznovrsnost sportskih klubova i naina na koji lanstvo u njima uestvuje (aktivisti-vebai, treneri, funkcioneri-administrativci, volonteri, gledaoci-navijai), kod svih klubova se javlja potreba da budu dobro organizovani radi voenja njihovih aktivnosti. Najefektivniji nain da se ta potreba zadovolji jeste ukljuivanje svog klubskog lanstva u proces planiranja koji sve dovodi na put ka boljoj budunosti. Prvi susret sa sportskom organizacijom zahteva njeno razumevanje kao sistema: upoznavanje njenih vitalnih elemenata/ delova i njene strukture, naina na koji ona deluje, njenih resursa i "uskih grla", prednosti i slabosti procesa upravljanja. Snalaene u toj analizi olakava poznavanje menaderske funkcije organizovanja - projektovanja novog ili reorganizovanja/ reininjeringa nekog postojeeg sportskog sistema.

Organizovanje je proces podele rada u sportskoj instituciji na pojedinane podatke i grupe meuzavisnih zadataka, kojim menaderi odreuju odgovornosti u okviru pojedinih zadataka i grupa kao i njihove meusobne odnose. Podela rada daje vii nivo produktivnosti ako se izvede po principu specijalizacije jzvrilaca radnih zadataka. Krajnja jedinica podele rada je posao koji se dodeljuje pojedincu. Posao se sastoji od: zadataka koji treba da se izvre, na primer, odravanje asa treninga rukometaa; saniranje povrede sportiste; ienje sale i sl; odgovornosti povezanih sa odreenim skupom zadataka, kao na primer, timskog fizioterapeuta koji ima obavezu da prui uslugu desetorici sportista tokom njihovog jednodnevnog treninga; pristupa resursima neophodnih za izvrenje dobijenih zadataka i ispunjavanje odgovornosti, kakvi su - u primeru fizioterapeuta - to za masau, aravi, pekiri, ulje i sl.Nakon podele rada na poslove, menadment sportske institucije pristupa grupisanju svih utvrenih poslova prema planu koji omoguuje sistem njihove koordinacije. Ovaj proces grupisanja poslova naziva se departmentalizacija.

Mogue je grupisanje poslova po razliitim principima: po principu funkcionalnog organizovanja (svi slini poslovi se svrstavaju prema njihovoj funkciji - svi treneri u operativno-usluno odeljenje, svi poslovi marketinga u slubu marketinga i sl.); po principu vrste usluge u ijem proizvoenju odreena grupa poslova uestvuje (odravanje stadiona, iznajmljivanje sportske opreme, prodaja ulaznica i sl.); po principu vrste klijenta ili lokaciji pruanja usluge (usluge vrhunski sportistima, sportskom podmlatku, rekreativcima, enskoj populaciji, i sl., odnosno, pruanje usluga u centralnom objektu, u pomonim objektima, u isturenom odeljenju - kampu, na plai i sl). Za proces organizovanja je posebno znaajno da se utvreni poslovi i njihove grupacije uveu u lanac komandovanja resursima neophodnim za izvravanje postavljenih zadataka. Radi toga je neophodno da se obezbedi raspored autoriteta u skladu sa utvrenim odgovornostima.

Autoritet ukljuuje: pravo preduzimanja akcije u delokrugu posla (troenje novanih fondova, korienje sprava, slanje informacija i sl.) i pravo nareivanja potinjenima da izvre poverene obaveze. Lice na vrhu piramide menadmenta ispoetka raspolae celokupnim autoritetom organizacije, ali ga, nakon formiranja odeljenja i radnih grupa, prenosi na menadere tih niih organizacionih jedinica. To je proces delegiranja autoriteta. Taj proces mora da potuje dva principa: jedinstvo komadovanja (svaki pojedinac ima samo jednog efa) i lanac komandovanja (neprekidna hijerarhija autoriteta koja povezuje nadreene i potijene od vrha do dna organizacije). Radi prikazivanja lanca komandovanja i odnosa izmeu odeljenja u nekom trenutku, koriste se or-ganogrami (grafiki dijagrami). Proces delegiranja uvek ukljuuje tri elementa: zadatke ili dunosti koji treba da se izvre, orgovornosti koje idu uz te dunosti i autoritet komandovanja resursima koji su potrebni za izvravanje zadataka i ispune odgovornosti. Delegirani autoritet mora da bude srazmeran dodeljenoj odgovornosti.

Autoritet ili kontrola nad aktivnostima i resursima moe biti centralizovana ill decentralizovana. Jedan menader moe da kontrolie vei ill manji broj izvrilaca (i podreenih menadera), to se naziva rasponom menadmenta ili kontrole. Ako je autoritet u rukama nekolicine menadera sa vrha piramide, nastaje struktura koju karakterie centralizacija. Ovakva struktura optereuje vrhovni menadment i znatno smanjuje inicijativu potinienih, takoe poveava trokove organizacije jer zahteva vei broj menadera i reakcije na promene u okruenju ini usporenim. Ako je autoritet slobodno delegiran kroz organizaciju nastaje decentralizacija. Ova struktura zahteva manje nivoa hijerarhije, jeftinija je i bre odgovara na promenljive zahteve okruenja.

Slabost decentralizacije je u mogunosti gubitka kontrole jer menaderi na niim nivoima dobijaju slobodu da donose odluke koje ne moraju da budu na liniji ciljeva organizacije kao celine. U organizacijama koje se razvijaju i u kojima nastaju novi specijalizovani elementi (odeljenja, pogoni, slube), javlja se potreba horizontalne koordinacije. Ovo biva osobito kada se uspostave savetodavne i potporne organizacione jedinice (tabovi, komisije, slube). Iz ove potrebe nastaju strukture sa kombinovanim lancima komandovanja: linijsko-tabna organizacija, linijske strukture sa modifikovanim autoritetom (obaveza konsultovanja taba pre preduzimanja akcije i sl.) i matrina organizacija (u vie projekata ukljuuju se funkcionalni specijalisti kao savetnici i nadzornici).

14. STRUKTURA I KARAKTERISTIKE SPORTSKE ORGANIZACIJE

Postoji vie pristupa definisanju strukture organizacije, upravo zbog njenice da nema opte organizacione strukture, prihvatljive za sve organizacije, al ii zbog razliitosti svrha postojanja, odnosno misija, koju one imaju u drutvenom i ekonomskom sistemu. Svrha postojanja i ciljevi organizacije odreuju njenu strukturu, uvaavajui i sve izmeu delova celine. Sa stanovita teorije sistema, struktura sistema (ili unutranje sreenosti sistema) je "opte kvalitetno odraen i relativno stabilan poredak unutranjih odnosa izmeu elemenata sistema.

Za definisanje strukture organizacije znaaj imaju funkcije organizacije, na osnovu kojih se i struktuira organizacija na elemente, koji su meusobo povezani u jedinstvenu celinu. Struktura organizacije se moe definisati i kao skup meusobnih veza i odnosa, izmeu podsistema i elemenata u ogranizaciji.Polazite za definisanje strukture sportske organizcije moraju biti:Svrha postojanja organizacije i njeni ciljeviPodela rada (po razliitosti prouzrokovanih ciljevima)Sredstva i organizacioni delovi za obavljanje odgovarajuih predvienih poslovaRelcije izmeu elemenata i delova celineOrgani upravljanjaNadlenostiDelegiranje autoriteta, ovlaenja i odgovornosti,Pravila i zakonitosti procesa koji se preduzimaju u ostvarivanju ciljevaNagradjivanje

Sa stanovita sporta najprikladnije su strukture koje su uveli Fayol-funkcionalna struktura i Weber-sektorsko-odelenjska struktura. Meutim, postoji potreba u pojedinim sluajevima, naroito kod sloenijih sportskih organizacija (sportska drutva,sportske asocijacije) za kombinovanjem ove dve strukture, pa je stoga i primenljiva kombinovana struktura. Struktura organizacije ini njenu statiku, a procesi u njoj dinamiku organizacije. Procese u organizaciji svakako, ne treba meati sa procesom organizovanja.

Proces organizovanja ima brojne faze i postupke. To je process koji se sastoji iz raznih aktovnosti iji je cilj uspeno izvravanje poslovnih i proizvodnih poduhvata organizacije. Osnovne faze i postupci su: podela rada,podela dunosti, dodela autoriteta, dodela odgovornosti, utvrivanje irine kontrole, racionalizacije organizacije. Karakteristike organizacije su skup obeleja koja imaju znaaja za analizu i istraivanje organizacije. Osnovne karakteristike organizacije mogu biti:Struktura, predstavlja anatomiju organizacije. Organizaciju ine kadrovska, radne i druge strukture.Svrsishodno usmeravanje, oznaava ciljno usmeravanje, odnosno organizovanje akcije, aktivnosti i procesa, neophodnoh za ostvarivanje ciljeva.Otvorenost, predstavlja vezu organizacije sa okruenjem. Veza organizacije sa okruenjem je u povratnoj sprezi ("Feedback")Transformacija, predstavlja karakteristiku organizacije u kojoj se procesima u okviru organizacije ulazi (kadrovi, novac, energija, material) transformiu u jo upotrebljivije izlazne rezultate. Miner, razraujui "inpute" i "outpute" dolazi do zakljuka da se novac procesima u organizaciji moe pretvoriti u profit ili gubitak, materijalni resursi u dobra, a ljudski resursi daju preko procesa odgovarjue usluge. Meutim, uopteno gledajui "ulazi" u organizaciju (material, energija, informacija) izraeni preko rada, novca, materijala, opreme i podataka daju u "izlazu" dobra, usluge i nove informacije. U sportu najznaajniji su oni "ulazi" koji tretiraju oveka sa svojim psihfizikim potencijalima i novanim ulaganjima u njegova razvoj. U sportskim procesima treninga i takmienja takvi "ulazi" transformiu se u odgovarajue "izlaze" - novostvorene trajne vrednosti iskazane najee preko sportskih rezultata. Izmeu "ulaza" i "izlaza" u sportu stoji process pripremanja sportista za vrhunske rezultate ko osnovni proces, ali sport u sebi sadri i mnoge druge znaajne i manje znaajne procese. Procesom selekcije dolazi se do neophodnih ljudskih resura, dok procesom valorizacije, preko marketinkih i drugih poslovnih aktivnosti, do novanih resursa. Svi procesi u sportskoj organizciji stoje u interaktivnoj vezi sa internim i externim okruenjem to podrazumeva da je ona otvoreni sistem.Usmeravanje aktivnosti, podrazumeva process regulacije i prilagoavanja organizacije unutranjim i spoljnim promenama.Sinergizam, oznaava karakteristiku kojom se stvara dodatna efikasnost organizacije na osnovu koncepta sinteze. Ova karakteristika otklanja zablude da se istraivanjem delova celine moe dati zakljuak o celini. Bez izuavanja relacija i organizacije delova sa celinom ne mogu se donositi validni zakljuci o celini.

15. OSNIVANJE SPORTSKOG KLUBA

Osnivanje sportske organizacije se razlikuje u zavisnosti od institucionalnog oblika u koji ona treba da se ukljui. Institucionalizacija odreene sportske aktivnosti predstavlja postupak koji rezultira osnivanjem nove ili obnavljanjem neke ve postojee sportske organizacije. Rezultat institucionalizacije je trajno postojanje i funkcionisanje osnovane sportske organizacije. Osnivanje nove sportske organizacije poinjem neophodnog novca i formulacijom njenog prvog projekta. Sledei korak ini izbor lokacije, podizanje objekata na izabranoj lokaciji i izbor personala neophodnog za ostvarivanje ciljeva osnovne organizacije. Prvi projekat sportske organizacije formulie se u obliku elaborate o njenom osnivanju (strategija razvoja) ili reorganizaciji (strategija promena).

Elementi elaborata o osnivanju sportskog klubaOsnivai: ciljevi, motive i interesiVrsta firme: ta je predmet (ciljevi) delatnosti, institucionalni oblikMotivi osnivanja: opravdanost firme, potencijalni korisnici, oekivani finansijski efekatStatut ili osnivaki ugovor: ko su osnivai, kako e se regulisati njihovi odnosi, nain uea osnivaa u dobitiIzvori finansijskih sredstava: sopstveni ulozi, uzimanje kredita, sponzori i slino.

Organizacija i lokacija, mrea kontakataFunkcionalne jedinice: sportske aktivnosti, pratee poslovne funkcije, dopunska delatnostUpravljaka struktura: vrhovni menadment, menadment poslovnih funkcija, timski menadmentLokacija kluba: pozicioniranje u irem okruenju, ua lokacijaMrea kontakata: sportske, kolske, privredne i druge ustanove i firme sa kojima je potrebna saradnja.

Programi, vrste uslugaOsnovna delatnost: sportski program: monosportska orijentacija, multisportska orijentacijaDopunska delatnostOrganizacija aktivnosti kluba: radno vreme, odravanje terena, lanstvo klubaKapacitet ponude programa

Resursi: materijalna baza i personalGraevine: funkcionalne, pratee, pomoni proctorOprema: sprave, rekviziti, instrumenti, lina oremaVozila: vrsta, dokumentacijaPersonal: funkcionalni, tehniki, administrativni, pomoni

Tarife, finansijski predraunProcena tarifa: upisnine, lanarine, rezervacije, kotizacije, ulaznice, premije, reklameFinansijski plan: svi prihodi i rashodi neophodni za realizaciju predvienih program investicijaKalkulacija cene kotanja: utvrivanje prosenog ukupnog troka po programskoj jediniciProjekcija finansijskog rezultata: oekivani isti finansijski rezultat

Marketinke pripreme rada i razvoja klubaProcenat trita i odreivanje trine meteProjekat promotivne kampanjeProjekt privlaenja i zadravanja sponzora

Ovako pripremljen elaborate prua pouzdanu orijentaciju za donoenje odluke o osnivanju novog ili za reorganizaciju ve postojeeg sportskog kluba. Takoe se dobija slika o situaciji u kojoj se klub nalazi.

16. KIK BOKS KLUB CRVENA ZVEZDA

Kik boks je nastao u Americi sedamdesetih godina prolog veka i za kratko vreme stekao je veliku popularnost. Nastao je sintezom rune tehnike iz boksa i atraktivne none tehnike iz karatea i tekvondoa. Kik boks je vrlo brzo preao okean i doao u Evropu. Skoro istovremeno poeo je da se trenira i na naim prostorima. Meu pionirima ovog sporta na prostorima Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, spadaju i osnivai, odnosno takmiari naeg kik boks kluba Neven Dondur, Borislav Pelevi, Neca Miloevi i Dragan Neri.Prava ekspanzija ovog sporta u naoj zemlji poinje od Svetskog prvenstva u Parizu 1991. godine kada su osvojene jedna srebrna i jedna bronzana medalja. Obe medalje osvojili su budui borci i takmiari naeg kik boks kluba Dragan Neri i Duan Plea.

Dobar i struan rad trenera Nevena Dondura i Nece Miloevia, koji su ujedno sve ove godine neprikosnoven tandem i u strunom tabu reprezentacije, doprineli su velikim uspesima i omoguili da kik boks postane jedan od najtrofejnijih sportova u naoj zemlji, a da se u svetskim okvirima naa reprezentacija kotira meu tri najuspenije na svetu. Veliki je broj reprezentativaca iz naeg kluba koji su tom uspehu dali nemerljiv doprinos.Zlatnim slovima u anale naeg kik boksa bie upisana imena Dragana Neria, Stanke Savi, Milovana Gaia, Bojane Trajkovi, Stanka Pavlovi a, Dragana Jovanovia Samo za poslednjih deset godina, od 1995. do 2004. godine, osvojeno je 76 medalja i tri profesionalna pojasa na prvenstvima Sveta, Evrope, Mediterana i Balkana, dok je na domaim ampionatima osvojeno 665 medalja.Kik-boks je sport koji se sastoji iz sledeih disciplina: ful kontakta, lou kika, taikikboksinga, lajt kontakta, semi kontakta, muzike forme i aero kikboksinga. U naoj zemlji i naim takmienjima za sada se upranjavaju samo takozvane tvrde forme kik boksa: ful kontakt, lou kik i taikikboksing, u kojima je dozvoljen pun kontakt rukom i nogom u odreene zone(glava i telo). Nedozvoljene zone su teme, potiljak i genitalije. Za razliku od ful kontakta gde su dozvoljeni samo visoki noni udarci (iznad pojasa), u lou kiku su jo dozvoljeni i udarci iznad kolena po unutra njosti i spoljnoj strani butine. Ipak, mnogi za vrhunac borbe u kik boksu smatraju taikikboksing, gde je dozvoljen i udarac kolenom, a pored gornjeg dela tela udarci su dozvoljeni po celoj nozi. U izvornom muaj taiju, odnosno tajlandskom boksu koji su takoe upranjavali nai takmiari dodaju se jo i udarci laktovima. Inae, borci za vreme borbi koriste i specijalnu zatitnu opremu koja se sastoji od rukavica, titnika za genitalije, gumu za zube, titnik za cevanice, kao i specijalne zatitne papue.MEDALJE SA POJEDINANIH PRVENSTAVA DRAVE

1995. godine: 19 zlatnih, 12 srebrnih, 7 bronzanih;1996. godine: 24 zlatnih, 26 srebrnih, 0 bronzanih;1997. godine: 18 zlatnih, 15 srebrnih, 19 bronzanih;1998. godine: 33 zlatnih, 20 srebrnih, 12 bronzanih;1999. godine: 9 zlatnih, 6 srebrnih, 10 bronzanih;2000. godine: 13 zlatnih, 5 srebrnih, 10 bronzanih;2001. godine: 11 zlatnih, 13 srebrnih, 13 bronzanih;2002. godine: 9 zlatnih, 11 srebrnih, 7 bronzanih;2003. godine: 12 zlatnih, 8 srebrnih, 9 bronzanih;2004. godine: 8 zlatnih, 7 srebrnih, 11 bronzanih;

MEDALJE SA POJEDINANIH PRVENSTAVA REPUBLIKE

1996. godine: 15 zlatnih, 8 srebrnih, 0 bronzanih;1997. godine: 16 zlatnih, 14 srebrnih, 18 bronzanih;1998. godine: 9 zlatnih, 10 srebrnih, 12 bronzanih;1999. godine: 5 zlatnih, 3 srebrnih, 5 bronzanih;2000. godine: 24 zlatnih, 21 srebrnih, 18 bronzanih;2001. godine: 14 zlatnih, 13 srebrnih, 9 bronzanih;2002. godine: 9 zlatnih, 8 srebrnih, 8 bronzanih;2003. godine: 3 zlatnih, 8 srebrnih, 3 bronzanih;2004. godine: 7 zlatnih, 5 srebrnih, 23 bronzanih;

OSVOJENE MEDALJE NA PRVENSTVIMA SVETA

1995. godine: Stanka Savi, bronzana medalja u ful kontaktu; Rajo Boovi, bronzana medalja u ful kontaktu;

1997. godine: Stanka Savi, bronzana medalja u ful kontaktu;

1999. godine: Bojana Trajkovi, srebrna medalja u ful kontaktu; Milovan Gai, bronzana medalja u tai boksu; Dragan Durmi, bronzana medalja u tai boksu; Bojana Trajkovi, srebrna medalja (juniorsko prvenstvo sveta);

2000. godine: Bojana Trajkovi, zlatna medalja u ful kontaktu (juniorke);

2001. godine: Bojana Trajkovi, srebrna medalja u ful kontaktu; Dragan Jovanovi, srebrna medalja u taikikboksingu; Stanko Pavlovi, srebrna medalja u lou kiku; Marija Grujii, bronzana medalja u aero kikboksu; Dejan Keki, bronzana medalja u ful kontaktu; Marija Divjak, bronzana medalja u ful kontaktu; Milan Maljkovi, bronzana medalja u taikikboksingu; Nenad elap, bronzana medalja u taikikboksingu;

2002. godine: Mile Nikoli, srebrna medalja u ful kontaktu (juniori);

2003. godine: Nenad elap, bronzana medalja u taikikboksu; Stanko Pavlovi, bronzana medalja u taikikboksu

OSVOJENE MEDALJE NA EVROPSKIM PRVENSTVIMA

1996. godine: Stanka Savi, zlatna medalja u ful kontaktu; Milovan Gai, bronzana medalja u lou kiku;

1998. godine: Bojana Trajkovi, bronzana medalja u ful kontaktu; Dragan Durmi, bronzana medalja u tai boksu;

2000. godine: Bojana Trajkovi, bronzana medalja u ful kontaktu; Dragan Durmi, bronzana medalja u tai boksu;

2002. godine: Stanko Pavlovi, zlatna medalja u taikikboksu; Ivan Soo, zlatna medalja u lou kiku; Dragan Jovanovi, srebrna medalja u lou kiku; Milan Maljkovi, srebrna medalja u taikikboksu; Marija Divjak, zlatna medalja u ful kontaktu;

2004.godine: Dragan Durmi, srebrna medalja u taikikboksu; Dragan Jovanovi, bronzana medalja u lou kiku; Olivera Milanovi, bronzana medalja u ful kontaktu;

OSTALI MEUNARODNI USPESI

1995. godine: Milovan Gai osvojio pojas profesionalnog ampiona Evrope; 1997. godine: Nenad elap, zlatna medalja na prvenstvu Balkana u ful kontaktu; Sran Mihajlovi, zlatna medalja na prvenstvu Balkana u lou kiku; Vladan Cvetkovi, zlatna medalja na prvenstvu Balkana u ful kontaktu; Nikola Pavkovi, srebrna medalja na prvenstvu Balkana; Nenad orevi, bronzana medalja na prvenstvu Balkana;1998. godine: Duica Jankovi, zlatna medalja u ful kontaktu na prvenstvu Mediterana i zlatna medalja na prvenstvu Balkana; Nikola Pavkovi, zlatna medalja u lou kiku na prvenstvu Mediterana i bronzana medalja na prvenstvu Balkana; Nenad elap, zlatna medalja u lou kiku na prvenstvu Mediterana; Dragan Durmi, srebrna medalja na prvenstvu Mediterana i dve srebrne medalje na prvenstvu Balkana, u ful kantaktu i lou kiku; Nenad orevi, bronzana medalja na prvenstvu Mediterana i bronzana medalja na prvenstvu Balkana; Sran Mihajlovi, srebrna medalja na prvenstvu Balkana; Vlada Jovanovi, bronzana medalja na prvenstvu Balkana;2000. godine: Sran Mihajlovi, srebrna medalja u ful kontaktu na Svetskom kupu i zlatna medalja u ful kontaktu na prvenstvu Mediterana; Nenad elap osvojio pojas profesionalnog ampiona Balkana i srebrnu medalju u lou kiku na prvenstvu Mediterana;2001. godine: Mia Nikoli, zlatna medalja u taikikboksingu na Svetskom kupu; Nenad elap, zlatna medalja u taikikboksingu na Svetskom kupu i zlatna medalja u lou kiku na prvenstvu Balkana; Milan Miljkovi, zlatna medalja u taikikboksingu na Svetskom kupu; Dejan Keki, srebrna medalja u lou kiku na Svetskom kupu, bronzana medalja u lou kiku na prvenstvu Mediterana i srebrna medalja u ful kontaktu na prvenstvu Balkana; Petar Ili, srebrna medalja u lou kiku na Svetskom kupu i srebrna medalja u lou kiku na prvenstvu Balkana; Sran Mihajlovi, bronzana medalja u lou kiku na Svetskom kupu; Marija Divjak, bronzana medalja u ful kontaktu na Svetskom kupu, zlatna medalja u ful kontaktu na prvenstvu Mediterana i zlatna medalja u ful kontaktu na prvenstvu Balkana; Dalibor olakovi, zlatna medalja u lou kiku na prvenstvu Balkana; Dragan Jovanovi, zlatna medalja u lou kiku na prvenstvu Balkana;2003. godine: Stanko Pavlovi, zlatna medalja u lou kiku na prvenstvu Balkana; Sran Mihajlovi, zlatna medalja u ful kontaktu na prvenstvu Balkana; Nikola Pavkovi, srebrna medalja u lou kiku na prvenstvu Balkana; Daliborka Jankovi, srebrna medalja u ful kontaktu na prvenstvu Balkana; Dejan Keki, srebrna medalja u ful kontaktu na prvenstvu Balkana; Petar Ili, bronzana medalja u lou kiku na prvenstvu Balkana;2004. godine: Nenad elap, bronzana medalja u lou kiku na Svetskom kupu i srebrna medalja u lou kiku na prvenstvu Mediterana; Dragan Jovanovi osvojio pojas profesionalnog ampiona Evrope i zlatnu medalju u lou kiku na prvenstvu Balkana

MENADMENT KLUBAPREDSEDNICI SKUPTINE

1993-1993Ranatovi eljko Arkan 1994-1994Pelevi Borislav 1995-1999Ranatovi eljko Arkan 1999-2004Pelevi Borislav

PREDSEDNICI

1993-1993Pelevi Borislav 1994-1994Ranatovi eljko Arkan 1995-1999Pelevi Borislav 1999-2004Sui Milija

GENERALNI SEKRETARI

1993-1995Jovanovi Neboja 1993-1995Karanovi Velimir 1995-2004Karanovi Velimir

UPRAVA1999-2004Dondur Neven B. 1999-2004Gai Milovan 1999-2004Karanovi Velimir 1999-2004Miloevi Neboja 1999-2004Pavkovi Nikola 1999-2004Pelevi Borislav 1999-2004Savi Stanka 1999-2004Sui Milija 1999-2004ivanovi Milutin

17. LITERATURA:1.Prof. dr Milan Tomi, Osnovi sportske organizacije, Beograd 20062. Dr Danilo Aimovi, Osnove menamenta u sportu, Ni 20043. Prof. dr Milan Tomi, Menadment u sportu, Beograd 20014. Rai A. Maksimovi N., Sportski menadment, Novi Sad 20065. Novak I., Sportski marketing I industrija sporta, 20066. www.savremenisport.com7. www.sd-crvenazvezda.net8. www.kick.rs9. www.fit.edu.rs10. www.sportsmanagement.co11. www.akademijafudbala.com12. www.wikipedia.org13. http://umitrovic.wordpress.com14. www.serbiansport.com15. www.tims.edu.rs

51