Sadraj1. UVOD......................................................................................................2

2. POJAVA NOVCA.................................................................................3

2.1. Nastanak i razvoj novca kroz istoriju..............................................4

3. VRSTE NOVCA.....................................................................................9

3.1. Metalni novac..................................................................................9

3.2. Papirni novac....................................................................................10

3.3. Kreditni novac..................................................................................10

4. FUNKCIJE NOVCA U TRINOJ PRIVREDI.....................................11

4.1. Klasine funkcije novca...................................................................12

4.1.1. Novac kao sredstvo razmene (prometno sredstvo)..................12

4.1.2. Novac kao mera vrednosti.......................................................13

4.1.3. Novac kao plateno sredstvo...................................................14

4.1.4. Novac kao blago......................................................................14

4.1.5. Novac kao svetski novac.........................................................15

4.2. Dopunske funkcije novca..............................................................16

4.2.1. Novac kao konzervator vrednosti..........................................16

4.2.2. Novac kao predstavnik solventnosti i likvidnosti.................16

4.2.3. Novac kao garant slobode konzuma.....................................16

5. MERENJE KOLIINE NOVCA..........................................................17

6. ZAKLJUAK.........................................................................................18

LITERATURA.........................................................................................19

1. UVOD

Proces razvoja razliitih oblika razmene predstavlja proces nastanka novca. Sam

nastanak novca bio je uslovljen potrebama razmene, nakon to se trampa pokazala kao veoma komplikovan proces razmene.

U toku svog istorijskog razvoja ulogu novca su obavljale veoma razliite vrste materijala, od stoke preko metala do dananjeg papirnog novca.

Novani oblik razmene se javlja u situaciji u kojoj je proizvodnja dovoljno razvijena, a drutvena podela rada rairena. Tako da novac moemo gledati kao ekonomsko dobro koje slui u razmeni materijalnih dobara i usluga izmeu uesnika u robnoj razmeni.

No treba imati na umu da je novac roba kao i svaka druga roba, te da on ima svoju ponudu i tranju, kao i vednost koju dobija u razmeni.

Dakle, novac je sve ono to slui kao opte prihvaeno sredstvo razmene, tj. sredstvo plaanja. Pod novcem se znai podrazumeva sve ono to je u zajednikoj upotrebi i prihvaeno je od strane uesnika u razmeni kao sredstvo prometa, plaanja ili

mjera ekonomskih vrednosti.

2. POJAVA NOVCA

Istorijski gledano, novac nastaje kada usljed razvoja proizvodnih snaga i drutvene podele rada robna proizvodnja dostigne vii nivo.

Ekonomski razlozi nameu potrebu za uvoenjem univerzalnog sredstva razmene koje e olakati i ubrzati komunikaciju izmeu uesnika razmene. Dakle, upravo tekoe u robnoj razmeni su dovele do otkria novca, ijom se pojavom te tekoe uspevaju prevazii. Pojavljuje se roba za koju su svi spremni da ustupe proizvode jer znaju da e za nju uspeti nabaviti ono to im je potrebno.

*Zanimljivost:

Prva pojava novca u antikom dobu se vezuje za kneza Kreza, koji je vladao u Frigiji u VII veku pre nove ere. Ovaj knez je pustio u opticaj male metalne poluge, poluzlatne i polusrebrne, potpuno identine, koje su bile iskovane u dravnoj peatnici u provinciji Lidiji. Knez Krez, poznat kao najbogatiji ovek antikog doba, toliko je usavrio kovanje novca da nije prolo mnogo a taj novac je poeo da se koristi po celom Srednjem istoku. Njegov novac creseides na kome su bili utisnuti znaci lava i bika, ubrzo je poeo da opsluuje celokupnu privredu ovog podruja; naravno, sluio je i samom knezu za lino bogaenje, a danas ga mnogi autori smatraju prvim zlatnim novcem na svetu.

2.1. Nastanak i razvoj novca kroz istoriju

Iz faza kroz koju je prola sama razmena moe se vidjeti da novac nije nastao neijom subjektivnom voljom, nego je sam nastanak novca bio uslovljen potrebama razmene.

Sam razvoj novca moemo podeliti na nekoliko faza:

primitivni oblici novca (robni novac),

kovani novac,

novanice, iralni novac,

elektronski novac.

-U poetku se kao novac najee prihvatala stoka jer je bila lako pokretljiva i za njom je postojala velika tranja. No isto tako kao novac koristile su se i druge robe, poput krzna, duvana, hrane i sl.

-Vremenom je dolo do unapreenja razmene, te se umesto robnog novca polako poinju koristiti predmeti od odreenih vrsta metala, najee bakra. Dakle s vremenom se ova funkcija poela vezivati za robe koje su po svojim karakteristikama bile pogodne da slue kao opte sredstvo razmene. Te robe su bili plemeniti metali, no unutar njih zlato se izdvojilo kao najpogodnije za obavljanje ove funkcije.

A razlog zato su ljudi u razliitim drutvima prihvatili zlato kao svetski univerzalno sredstvo razmene nalazi se u njegovim prirodnim osobinama:

- male koliine zlata u prometu predstavljaju veliku vrednost,

- zlato ima mogunost da se jednostavno i relativno lako deli na manje koliine

ne menjajui time svoju vrednost,

- kvalitet manjih i veih komada zlata je isti i sl.

-Vremenom, kako se robna proizvodnja irila i razvijala, zlato je prestalo da obavlja funkciju opteg sredstva razmene. To se dogodilo krajem devetnaestog vijeka, a ve u dvadesetom vijeku dolo je do potpunog koritenja papirnog novca. Danas se svugdje u svetu razmena obavlja pomou komada papira na kojima se od zemlje do zemlje nalaze razliiti likovi iz njene istorije, koji su obojani razliitim bojama i nose razliite nazive.

-Elektronski novac se moe definisati kao novac koji se kree kroz elektronske medije, tj. Van uobiajenih kanala plaanja koje tradicionalno podravaju banke. Osnovno sredstvo za masovno korienje elektronskog novca su platne kartice. Umjesto da aljete ek, novac moete poslati elektronskom potom preko Interneta, u ifrovanom obliku.

*Zanimljivost:

Prvi papirni novac emitovan je u Kini oko 1400. godine nae ere. Najverovatnije se ta ideja rodila iz injenice da je papir, napravljen u Kini oko 650. godine, bio skup kao zlato i stoga je mogao da predstavlja legitiman nain plaanja. Kina ima bogatu istoriju falsifikatora. Toliko da je tokom 90-tih godina prolog veka kineska vlada odluila da se na buduim novanicama tampa lik nekad voljenog voe sekretara Mao Ce Tunga. Kako je Maov lik prepoznatljiv u narodu, iroke mase stanovnitva lake su mogle oceniti da li u rukama imaju verodostojnu novanicu.

Moemo rezonovati da je novac svojevrsna roba za koju se moe kupiti svaka druga roba. Novcem se rasporeuju i razmenjuju svi proizvodi ljudskog rada. Uobiajena definicija novca kae da je novac (1) obraunska jedinica; (2) spremnik vriednosti; te (3) sredstvo razmene, iako veina autora dri da su prva dva svojstva nebitna te da slede iz poslednjeg.Trampa prethodi trgovini

Davno u prolosti ljudima nije bio potreban novac, jer je sve za ivot svako sam proizvodio ili na neki drugi nain pribavljao. Potrebe ljudi bile su male, a viaka nije bilo.

Kada su se neka plemena stala baviti preteno stoarstvom, a druga preteno ratarstvom, meu njima je poela razmena, zbog ostatka viaka. Razmenjivali su stoarske proizvode za ratarske. Takva neposredna razmena robe za drugu robu naziva se trampa. Pri tome su ljudi dogovorno utvrdili koliko jedne robe vriedi dati za drugu. tako je npr. za glineni lonac valjalo dati jedno janje, a za bakren no tri janjeta. Meutim, ponekad vlasniku bakrenog noa nisu trebala tri janjeta, ve zemljan lonac, tako se janjetom plaala druga roba: iz ega se razvila posredna razmjena: trgovina. Jednom robom plaala se druga roba, a takva roba kojom se moe platiti bilo koja druga roba je novac. Prvi novac bio je robni.

Robni novac

Stoari su plaali stokom (oni i danas stoku zovu blagom); lovci krznom, strelicama, zubima ulovljenih ivotinja; ratari itom ajem, duhanom, datuljama, kavom; obrtnici glinenim ili bakrenim novcima, avlima, sjekirama, platnom, suknom; ribari suenom ribom, solju, koljkama. Ponekad su i ljude (robove) razmjenjivali za drugu robu. U tim je primjerima odreena roba predstavljala novac, pa takvu robu nazivamo robnim novcem. Na takav primitivan nain donedavno su trgovali u nekim nerazvijenim dravama svijeta.

Simbolini novac

U nekim krajevima Afrike za plaanje je sluila jedna vrsta puia (kauri), slonova kost itd. Zanimljivo je da i devojke oko Vrlike u Dalmaciji na prslucima stare narodne nonje imaju priivene puie kaure. U staro su doba oni predstavljali bogatstvo, kao nizovi dukata na nonjama seoskih devojaka u Slavoniji i drugde. Na otoku Japu u Junome

HYPERLINK ""

HYPERLINK ""moru sve do naih dana kao sredstvo plaanja sluilo je okruglo probueno kamenje, vriednost kojega se odreivala prema veliini.

Metalni novac

Takav nain plaanja robnim i simbolinim novcem nije bio spretan i ljudi nisu bili sigurni da su za svoju robu uvijek dobili pravu protivrednost. Zato su zakljuili da novcem moe postati samo ona roba koja e trajno predstavljati sveoptu protivrednost za svaku drugu robu. Za tu su svrhu posluili metali, kovine. Oni imaju mnoge prednosti: mogu se sei u komade jednake veliine, mogu se pretopiti u predmete praktine uporabe, manje se kvare od drugih proizvoda i zauzimaju manje mesta. Zato je razumljivo da se upotrebom metala javlja i novac kovan od razliitih vrsta navedenog (jo prije 8 000 godina), ali su s vremenom plemeniti metali - zlato i srebro - preuzeli ulogu novca. Oni su u prirodi vrlo retki, a u njihovo dobijanje mora se uloiti mnogo rada, zato su i veoma skupi. Za male koliine tih kovina moglo se dobiti mnogo potrebne robe.

U prvo su se vreme zlato i srebro vagali jer se roba prodavala za odreenu koliinu zlata ili srebra. Meutim, nije bilo zgodno uvijek i posvuda nositi vagu. Zato se zlato i srebro unapred rezalo u komade odreene teine, kao jamstvo da je teina tano odreena i da je komad novca od zlata i srebra odgovarajue istoe, to jest da u njemu nema vie primesa drugih (jeftinijih) metala, utiskivali su se u svaki komad posebni znaci. Obino je taj znak prikazivao vladarov lik, jer su vladari prvi poeli kovati svoj novac, zatim srednjovekovni gradovi i konano drava. Kovani novac imao je razliite oblike: mogao je biti okrugao, etvrtast, u obliku kotaa, motike, sidra, maa ili neke ivotinje itd. Danas je metalni novac svuda u svijetu okrugla oblika. Najstarijim hrvatskim novcem smatra se onaj koji se kovao u Zagrebu godine 1200., a nosio je latinski natpis: Andreas dux Croatiae [Andrija (2.) knez Hrvatske).

Danas je zlatan i srebrn novac redak: najei je sitan kovani novac od nikla, bakra, aluminija, aluminijske bronce i drugih slitina metala.

Papirni novac

I papirni novac ima dugu i zanimljivu istoriju. U srednjem veku ljudi su poeli svoj metalni novac poveravati bankama na uvanje. Banke su im izdavale potvrde na osnovu kojih su mogli podii svoj novac kada bi im zatrebao. Te su se potvrde zvale banknote. Postepeno su ljudi poeli plaati robu tim potvrdama umjesto metalnim novcem. Tako je nastao papirni novac. On zapravo samo zamjenjuje zlato ili srebro koje bi trebalo sluiti za plaanje. Papir je mnogo praktiniji i laki od kovina.

Ni papirni novac nije sredstvo izravnoga plaanja. esto banka prenosi novac jednoga korisnika na drugog iro-raunom ili vrijednosnim papirima - ekom, doznakom, bonom i dr. - tako se novac samo knjigovodstveno obraunava kao sredstvo plaanja.

Izraivanje novca

Novac u ime cele drave izrauje narodna

HYPERLINK ""

HYPERLINK ""banka sa sreditem u glavnom

HYPERLINK "http://www.google.com/url?q=http%3A%2F%2Fgrad&sa=D&sntz=1&usg=AFQjCNGMhprIwK1vl8G8ISdo4A6strgABA"

HYPERLINK "http://www.google.com/url?q=http%3A%2F%2Fgrad&sa=D&sntz=1&usg=AFQjCNGMhprIwK1vl8G8ISdo4A6strgABA"gradu.

Novac se "kuje" pomou kalupa od osobito tvrdog elika, u kojima je izdubljen oblik jedne i druge strane (lica i nalija) novca. Izmeu kalupa stave se komadii metala koji pod jakim pritiskom poprimaju oblik novca. Taj rad izvode posebni aparati. Rub novca obino je nazubljen. Danas je to ukras, ali nekada je to bila mera da ne bi niko ostrugao rub zlatnog novca i tako mu smanjio vrednost. Za kovani novac (i za novanice) upotrebljava se izraz moneta, koji dolazi od toga da je kraj hrama rimske boice Junone MOnete bila kovnica novca.

Novanice se tampaju u posebnoj tiskari. Za njih se upotrebljava osobit papir, a imaju i zamrene are da ih je to tee krivotvoriti.

Novane jedinice

Drave imaju razliite novane jedinice ili valute. Novac zemlje koja mnogo proizvodi i u inostranstvu se vie trai i vrednost joj (devizni teaj, kurs) raste. Nasuprot tome novac zemlje koja mnogo uvozi, a malo izvozi, malo e se i traiti i vrednost e mu padati.

Ljudi koji putuju u inostranstvu najee svoj novac menjaju za novac zemlje u koju putuju. To ine u menjanici.

Najjae su valute na svijetu britanska

HYPERLINK "http://www.google.com/url?q=http%3A%2F%2Ffunta&sa=D&sntz=1&usg=AFQjCNFamaXp8aK3CTsQ_ptRkINFRuXxLA"

HYPERLINK "http://www.google.com/url?q=http%3A%2F%2Ffunta&sa=D&sntz=1&usg=AFQjCNFamaXp8aK3CTsQ_ptRkINFRuXxLA"funta, ameriki

HYPERLINK "http://www.google.com/url?q=http%3A%2F%2Fdolar&sa=D&sntz=1&usg=AFQjCNFyPY3FL5ilIAoIWJdL_hYFiQdZNg"

HYPERLINK "http://www.google.com/url?q=http%3A%2F%2Fdolar&sa=D&sntz=1&usg=AFQjCNFyPY3FL5ilIAoIWJdL_hYFiQdZNg"dolar i euro.

Promene vrednosti novca

Promene vrednosti novca su inflacija, deflacija, devalvacija i revalvacija. To su rei latinskog podrijetla.

Ako se prekomerno poveaju emisije novanica da bi se pokrili neki dravni rashodi, nastaje poremeaj koji se odraava u povienju cena. To se zove inflacija (latinski:inflare = napuhati).

Suprotna je pojava deflacija (latinski: deflare = ispustiti zrak). To je novano-politiki potez kojim se smanjuje koliina novca da bi se ojaala njegova vrijednost i izazvao pad cena.

Smanji li se novanoj jedinici vrednost u odnosu prema valutama drugih zemalja i prema zlatu, nastaje devalvacija (latinski: devalvare = smanjiti vrijednost). Njoj je suprotna revalvacija (latinski: revalvare = vratiti vrijednost): poveanje vrednosti vlastitoj valuti u odnosu na ostale.

Rimski carski novac

Carski portreti na novcu

Carske brade na novcu

Do Hadrijana (117-138) svi su carevi i lanovi carske kue prikazani na novcu golobradi. Ovaj veliki prijatelj helenstva nosi krau bradu koja se kod njegovih naslednika pstepeno produava dostigavi sa Septimijem Severom najveu duinu. U III veku.n.e.ona se kod nekih careva smanjuje, a neki je uopte ne nose. Sa ratnikom Klaudijem

HYPERLINK "http://www.google.com/url?q=http%3A%2F%2Fgotski&sa=D&sntz=1&usg=AFQjCNE-eHoOP57-wNtyeEx1B5GyvBDbpg"

HYPERLINK "http://www.google.com/url?q=http%3A%2F%2Fgotski&sa=D&sntz=1&usg=AFQjCNE-eHoOP57-wNtyeEx1B5GyvBDbpg"II

HYPERLINK "http://www.google.com/url?q=http%3A%2F%2Fgotski&sa=D&sntz=1&usg=AFQjCNE-eHoOP57-wNtyeEx1B5GyvBDbpg". ulazi u modu na novcu kratka vojnika brada koju nose svi daljnji carevi do Licinija (307-324). Od Konstantina I. Velikog (306-337) koji na novcu druge tetrarhije nosi koji put kratku bradicu nestaje s njegovog lica brada na poetku njegove samovladavine (324). Od tada pa do pada Zapadnog rimskog carstva (476 n.e.) na novcu i zapadnih i istonorimskih careva nema bradatih lica kod zakonitih vladara, izuzevi karakteristine filozofske brade cara Julijana Apostate (361-363) udna je injenica da bradu u tom razdoblju nose jo samo protucarevi, najveim delom utvreni pogani: Vetranio, Prokopije, Eugenije, Maksim i Ivan. Kao kuriozum treba napomenuti kratku bradicu koju vidimo na licu cara Honorija, a koju je pustio u znak alosti sa svojim umrlim bratom Arkadijem (408).

Frizure carica daju radi svoje razliitosti poseban ar i individualnost portretima na novcu. Od starorimski stroge fizionomije Augustove ene Livije pa preko itavog niza portreta carica na novcu kroz skoro etiri veka javlja se na kraju IV st. n.e. poslednji jo delomino individualni portret Flacile, ene Teoozija I. Posle nje niu se na novcima zapadnih i istonorimskih carica ablonizovani portreti sa standardnim frizurama do kraja V veka.

Numizmatika

U muzejima esto se mogu videti zbirke starog novca. To su numizmatike zbirke (grki: nomisma = novac). Numizmatika, naukat o nastanku i upotrebi staroga kovanog novca, pomona je istorijska nauka. I pojedinci esto ureuju svoje zbirke, a skupljaju kovani novac, stare novanice, a katkad i medalje i ordene (odlikovanja).

3. VRSTE NOVCA

3.1. Metalni novac

Vei stepen razvijenosti robne proizvdnje i potreba lakeg odvijanja robnog prometa u kome zlato ima ulogu novca uslovili su uvoenje metalnog oblika novca.

Problemi i tekoe u merenju i odreivanju kvaliteta zlata koje se nalazi u razliitim oblicima (grumenje, ipke i sl.) zahtevali su reenje koje je naeno u manjim ili veim komadima metala kovanim u odreenim oblicima.

Drava preuzima na sebe "izdavanje" kovanog (metalnog) novca. To znai da su oblik, teina i kvalitet metalnog novca ne samo odreivani, ve i garantovani od strane drave. Upravo taj kovani novac iju masu, oblik, naziv i kvalitet odreuje drava naziva se moneta. Kovani novac najee se pojavljuje u obliku okruglih ploica, iaranih slikom i nazivom.

3.2. Papirni novac

Najstariji oblik papirnog novca su banknote. Njih su izdavale banke kao pismene potvrde o koliini zlata koja im je predata na uvanje. U poetku su one bile samo dokaz o vlasnitvu, a kasnije su ljudi poeli banknotama da plaaju svoje dugove i one su rado primane jer su se uvijek mogle ponovo pretvoriti u zlato.

Potom drava papirne novanice proglaava zakonskim sredstvom pleanja propisujui im oblik, veliinu i boju, po emu se razlikuju od novanica drugih zemalja.

Postoji nekoliko razloga zato je zlato zamjenjeno papirima koji vremenom postanu izguvani, bledi i pohabani. Neki od tih razloga su:

Potrebe su nekada nalagale kovanje veih komada zlata kako bi se dobila vea vrednost, ali tako veliki komadi zlata su bili teki za prenos. Nasuprot tome problem su bili i jako mali komadi zlata jer su se lako mogli izgubiti;

Upotrebom zlatnika jedna koliina zlata zauvek se gubi jer se zlatnik haba usled prelaenja iz ruke u ruku, tj. zlatnici se tanje. U tom sluaju se smanjuje stvarna koliina zlata u odnosu na predvienu koliinu;

Zlato se nalazi u ogranienoj koliini u prirodi i neke zemlje ga ne mogu imati u dovoljnim koliinama neophodnim za normalno obavljanje razmene i sl.

3.3. Kreditni novac

Prodaja robe na kredit znai da prodavac ustupa robu kupcu bez istovremene naplate. Tom prilikom kupac se obavezuje da e u odreenom roku platiti tu robu i tako on postaje dunik. Prodavac je lice koje prodaje robu na kredit i on postaje poverilac.

Izmeu poverioca i dunika uspostavlja se kreditni odnos, koji se pismeno potvruje u formi menice. Menica je dakle pismena obaveza dunika da e u ugovorenom roku isplatiti naznaenu koliinu novca.

Da li e se to pismeno obeanje pretvoriti u novac znat e se kada doe vreme plaanja. Poverenje u naplativost menice postoji, te se ista moe i koristiti kao novac, njome se mogu plaati razne obaveze. Na taj nain menica cirkulie iz ruke u ruku kao kreditni novac.

Pored menice postoje i drugi oblici kreditnog novca banknota i ek. ek, za razliku od menice, ima novano pokrie. Gotovinski ek je pismena isprava kojom preduzee ili pojedinac daje nalog banci (kod koje dri novac) da nekom licu isplati odreenu sumu novca.

4. FUNKCIJE NOVCA U TRINOJ PRIVREDI

Uloga novca u jednoj ekonomiji moe se imati samo ako se imaju u vidu funkcije koje taj novac vri. Razlikujemo dve grupe novanih funkcija:

Funkcije koje obuhvataju sadrinu novca, te samim time odreuju pojam novca klasine funkcije novca Funkcije koje obuhvataju osobine novca koje u razliitim periodima razliito deluju dopunske funkcije novcaKlasine funkcije novca su:

Novac kao sredstvo razmjene (prometno sredstvo),

Novac kao mera vrednosti,

Novac kao plateno sredstvo,

Novac kao blago,

Novac kao svetski novac.

Dopunske funkcije novca su:

Novac kao konzervator vrednosti,

Novac kao predstavnik solventnosti i likvidnosti,

Novac kao garant slobode konzuma.

4.1. Klasine funkcije novca

4.1.1. Novac kao sredstvo razmene (prometno sredstvo)

Ova funkcija novca je ujedno i njegova najvanija funkcija, jer ovu funkciju sredstva razmene novac mora obavljati, za razliku od drugih funkcija. Funkcija novca kao sredstva razmene se ispoljava u tome to je posredovanjem omoguena razmena robe.

Do nastanka novca razmena se obavljala direktno, neposrednom razmenom robe za robu, tj. trampom. U ovom sluaju razmene upotrebna vrednost razmenjuje se sa drugom upotrebnom vrednou, roba se razmenjuje za robu, to moemo ovako prikazati:

TRAMPA

R - R

No dolazkom na vii stepen robne proizvodnje i pojavom novca, dolazi se i do novog oblika razmene roba. Roba se prodaje za novac, da bi se njime kupila neka druga roba. Sada robni promet poprima novi oblik, roba novac roba, to moemo pokazati na sljedei nain:

ROBNI PROMET

R N R

Poto je novac poeo ovako da se koristi, dolazi i do odvajanja prodaje od kupovine, tako da sada imamo dve faze:

- fazu prodaje ( R N ) i

- fazu kupovine ( N R ).

Dakle sada vie prodaja jedne robe nije uslovljena kupovinom druge. to znaci da imalac bilo koje robe moe tu istu zameniti za bilo koju drugu posrednim putem, tako to prvo zamenjuje svoju robu za novac, a potom tim novcem moe kupiti robu koju eli. Novac u funkciji sredstva razmene u velikoj je meri olakao razmenu.

4.1.2. Novac kao mera vrednosti

Funkcija mere vrednosti je u tome to se vrednost svake robe izraava u novcu i predstavlja cenu te robe.

U funkciji mjere vrijednosti novac svojim razliitim koliinama izraava vrednosti razliitih roba. Zahvaljujui novcu, robe razliitih fizikih osobina (brano i meso, automobili i platno, knjige i zimovanje) se u razmeni ispoljavaju kao kvalitativno jednake i koliinski usporedive, a ono to se ne moe vidjeti iz njihovih fizikih karakteristika saznaje se zahvaljujui novcu. Dakle mogue je uporeivanje razliitih dobara tako to e s jednostavno uporediti koliina novca koju je potrebno dati da bi se kupila ta roba.

Upravo ta koliina novca koju je potrebno dati kao protivvrednost da bi se kupila neka roba, naziva se njenom cenom. Cena je novani izraz koju vrednost robe dobija u razmeni. Razliitim koliinama novca koje su spremni da dadnu za razliite robe, ljudi putem trita svakodnevno daju svoje stavove o njihovim vrednostima. Da bi novac mogao da izraava te razlike u vrednostima mora se prvo odrediti mera kojom se uporeuju razliite koliine robe koja funkcionie kao novac.

Ta tehnika mera kojom se uporeuju razliite koliine novca naziva se merilo cijene. Merilo cene nije funkcija novca, ono je preduslov da bi novac mogao da obavlja svoje funkcije u ekonomskom sistemu. Merilo cene je u istoriji najee odreivala drava, odnosno njen vladar, jer je trebalo garantovati da ono to je zakonima propisano bude u stvarnosti i potovano.

Zahvaljujui novcu u mogunosti smo uporediti vrednosti razliitih proizvoda, tako to emo jednostavno uporediti koliinu novca koju je potrebno dati za jedan ili drugi proizvod. Novac je dakle zajednika mera vrednosti svih roba, tj. novcem moemo izraziti vrednost svake robe te iste moemo i meusobno uporeivati.

4.1.3. Novac kao plateno sredstvo

Ova funkcija novca posmatra se sa pravnog gledita. Razvoj robne proizvodnje s vremenom je omoguio odvajanje ina kupovine od ina plaanja. to znai da kupac moe da dobije robu a da je pri tom ne plati, ve se pismeno obavee da e plaanje izvriti u ugovorenom roku. Ovakva vrsta prodaje naziva se prodaja robe na kredit i ona predstavlja sutinu funkcije novca kao platenog sredstva. Time se i dolazi do injenice da se ne mora poklapati vreme kupovina sa vremenom plaanja.

Naime, u toku razvitka robne proizvodnje razliiti faktori su uslovili pojavu robnog kredita, odnosno stvorile su se okolnosti koje su dovele do toga da se roba prodaje kupcu u jednom periodu, s tim da je on plati kasnije u nekom drugom periodu. Pri tome, u momentu prodaje robe novac nije realno prisutan ali se u njemu izraava vrednost robe (slui kao mera vrednosti), da bi se utvrdila visina duga koji kupac mora platiti prodavcu. Od ovog momenta kupac postaje dunik a prodavac poverilac.

Kada doe rok za isplatu duga po osnovu kupljene robe, dunik daje poveriocu utvrenu sumu novca. U ovom momentu i novac se pojavljuje kao sredstvo plaanja.

4.1.4. Novac kao blago

Ova funkcija novca nastaje usled same injenice da se novac, dobijen kao zamena za neke robe koje imaju vrednost, moe uvati da bi se troio onda kada vlasniku tog novca to odgovara. Dakle kada se roba pretvori u novac, dogaa se da ostane neko vreme u tzv. novanoj ahuri. Time se kretanje novca zaustavlja i uesnici robne razmene ga zadravaju kod sebe neko vreme. Isti taj novac moemo bilo kada opet pretvoriti u robu.

Razliiti su motivi zato se novac izvlai iz opticaja i zadrava akumulira. Ta vrsta dobra traje vei broj godina i zbog toga se ona nazivaju trajna potrona dobra.Veina ljudi mora tediti da bi dola mogunost da kupi neko trajno potrono dobro. Celo to vreme dok se skuplja, novac je izvan opticaja i nalazi se u funkciji blaga.

Drugi razlog zbog kog ljudi privremeno izvlae novac iz opticaja je elja da budu u stanju, u sluaju potrebe, izvriti hitnu nabavku neke robe. Novac je, naime, likvidan to znai da se odmah moe pretvoriti u druge robe.

4.1.5. Novac kao svetski novac

Nema te drutvene zajednice ili drave koja je u stanju sama da proizvede sve proizvode koji su nephodni za zadovoljenje potreba njenih stanovnika. Sve one su nuno upuene na svetsko trite i na razmjenu sa drugim zemljama. Upravo ta meunarodna robna razmena zahteva postojanje jedinstvenog sredstva razmene koje e moi da olaka promet izmeu razliitih zemalja.

Formalna vrednost jedne valute, koju je utvrdila drava svojom odlukom i njena stvarna vrednost na tritu (crni kurs), mogu se znaajno razlikovati. Isto tako, moe se desiti da papirni novac neke drave brzo gubi na vrednosti zbog visoke stope inflacije. Nema privrednog subjekta ili drave koji bi prihvatio da se plaanje obavi u toj valuti. Zbog toga se i pojavljuje potreba da postoji jedno jedinstveno sredstvo razmene koje bi bilo prihvatljivo za veinu zemalja

Ulogu svjetskog novca preuzele su valute ekonomski najjaih zemalja, kao to su dolar, marka, jen, franak i slino. Nuno je dati odgovor na pitanje kako su to one mogle kad su u pitanje nacionalne valute. Jednostavno zbog toga to to vie nisu samo nacionalne valute, ve je rije o novcu ija koliina i vrednost ne zavise samo od prilika na domaem tritu ili samo od odluka vlade neka zemlje. Vrednost tih valuta zavisi od opteg stanja svetske ekonomije i odnosa izmeu razliitih valuta.

U funkciji svetskog novca, novac obavlja iste funkcije koje obavlja i unutar zemlje-slui kao mjera vrednosti, sredstvo prometa i blago, samo to to sada obavlja na svetskom nivou, tj. u meunarodnim ekonomskim odnosima. Svetski novac u funkciji mere vrednosti, ini robe proizvedene u razliitim zemljama sveta kvalitativno jednakim i meusobnouporedivim.

4.2. Dopunske funkcije novca

4.2.1. Novac kao konzervator vrednosti

Ova funkcija direktno proizilazi iz toga da se novac koji se poseduje ne mora odmah koristiti, nego postoji mogunost njegovog uvanja i angaovanja po eljama samog imaoca tog novca. Novac u ulozi konzervatora vrednosti podrazumeva njegovu sposobnost da odreeni vremenski period sauva svoju poetnu vrednost.

Ova funkcija je direktno vezana za funkciju novca kao blaga, te se po mnogim autorima i ne tretira kao posebna funkcija.

4.2.2. Novac kao predstavnik solventnosti i likvidnosti

Ova funkcija novca sastoji se u tome to se pomou njega izraava stanje solventnosti i likvidnosti. Savremeni proces reprodukcije zahteva neodlono prisustvo novca za odravanje svog krunog toka.

4.2.3. Novac kao garant slobode konzuma

Ova funkcija se ogleda u tome to se za novac mogu kupiti sve vrste roba i usluga koje su izloene prodaji bez ogranienja. Jedno od najdragocijenijih prava jeste upravo pravo pojedinca da svoj novac upotrebi za nabavku one robe ili usluge koju i eli. Svojom odlukom da kupe ili ne kupe odreenu robu, uesnici na tritu utiu na proces proizvodnje, tj. sami njihovi stavovi utiu na tranju.

5. MERENJE KOLIINE NOVCA

Za ekonomiste novac se ne odnosi na celokupno bogatstvo nego smo na jednu vrstu bogatstva; za njih novac predstavlja stok aktive koji se moe odmah koristiti za obavljanje transakcija.

Na osnovu takve definicije novca moemo zakljuiti da je koliina novca koliina te aktive. No u sloenoj ekonomiji, kao to je naa, to je malo komplikovanije. Naime, ni jedna aktiva se ne koristi za sve transakcije, nego da bi obavili transakciju, ljudi mogu koristiti razliitu aktivu, kao to je gotov novac ili ekovi.

Zbir papirnog i kovanog novca u opticaju predstavlja valutu, i ona je najoiglednija aktiva kada je re o koliini novca. Te i najvei dio svakodnevnih transakcija kao sredstvo razmene koristi valutu.

Pored valute postoji i jo jedna vrsta aktive koja se koristi za transakcije, a to je depozit po vienju. On predstavlja novana sredstva koja ljudi dre na svojim ekovnim raunima.

U oba ova sluaja aktiva je uobliku u kome je spremna da olaka transakcije.

simbolUkljuena sredstva

Cvaluta

M 1Valuta uveana za depozite po vienju, putniki ekovi i ostali ekovni depoziti

M 2M 1 uvean za trite novca, tedni ulozi (ukljuijui i depozite trita novca) i kratkoroni vremenski depoziti

M 3M 2 uvean za dugorone depozite, sporazume o ponovnoj kupovini

Tabela 1; etri mere novanog stoka na osnovu kojih FED radi obraun za potrebe

ekonomije SAD-a

Najee primjenljive mere za izraunavanje uticaja novca na ekonomiju su M1 i M2.

6.ZAKLJUAK

Na novac moemo da gledamo kao na ekonomsko dobro koje slui u razmeni materijalnih dobara i usluga izmeu uesnika u ronoj razmeni.

Sam razvoj novca moemo podjeliti na nekoliko faza:

primitivni oblici novca (robni novac),

kovani novac,

novanice, iralni novac,

elektronski novac.

Jako bitno za sam novac jesu njegove funkcije koje djelimo na:

Klasine koje obuhvataju sadrinu novca, te samim time odreuju pojam novca, a u njih ubrajamo - novac kao sredstvo razmene (prometno sredstvo), novac kao mera vrednosti, novac kao plateno sredstvo, novac kao blago, novac kao svetski novac.

Dopunske koje obuhvataju osobine novca koje u razliitim periodima razliito deluju, u njih ubrajamo - novac kao konzervator vrednosti, novac kao predstavnik solventnosti i likvidnosti, novac kao garant slobode konzuma.

Za ekonomiste novac se ne odnosi na celokupno bogatstvo nego smo na jednu vrstu bogatstva; za njih novac predstavlja stok aktive koji se moe odmah koristiti za obavljanje transakcija.

Najlepa osobina novca je u tome, to se pomou njega moe drugima priiniti radost. Ali to ini samo mali broj onih koji ga imaju.

Literatura

Niin N., Makroekonomija (2009), Univerzitet Apeiron, Banja Luka

Ivani M., Principi ekonomije (2000.), Ekonomski fakultet, Banja Luka

Jeremi LJ., Osnovi finansija, (2006.), Univerzitet Singidunum, Beograd

Bogdanovi D., Ivanievi G., Osnovi ekonomije, (2002.), Beograd

Tomaevi J. Novac i kredit, (2008.), Zagreb

Babi, M., Makroekonomija , XIII. dopunjeno i izmijenjeno izdanje, Mate, (2003.), Zagreb

Babi S., Politika ekonomija, (1995.), Banja Luka

Internet izvori

N. Niin : Makroekonomija, Univerzitet Apeiron, Banja Luka, 2008., str. 156

N. Niin : Makroekonomija, Univerzitet Apeiron, Banja Luka, 2009., str. 205

PAGE 1