ПОДЕЛА НА СИСТЕМЕ И СКЛОПОВЕ Можемо рећи да је намена моторних возила превоз терета и људи. Моторна возила, без обзира на врсту и намену, састављена су од основних склопова, механизама и система. Конструкцијско извођење ових система може бити веома различито у погледу начина функционисања и месту уградње на возилу. Моторна возила се састоје из следећих главних система и механизама:

погонски агрегат

систем за пренос снаге

систем кретача

систем за управљање

систем ослањања

систем за кочење

системи безбедности

оквир (рам)

каросерија

електрични уређаји

специјални уређаји.

Погонски агрегат Погонски агрегат је свакако, један од основних систем на возилу. Његов задатак је да хемијску енергију горива претвори у механички рад. Мотор обезбеђује одговарајуће излазне карактеристике које битно утичу на карактеристике моторног возила у целини. Мотор има изузетан утицај на конструкцијско извођење појединих система на моторног возилу, првенствено на систем за пренос снаге.

Слика 1. Погонски агрегат

1

Систем за пренос снаге Задатак система за пренос снаге је да пренесе снагу од мотора до погонских кретача. По сложености, овај систем је одмах иза погонског агрегата. Међутим, задатак система за пренос снаге није само да пренесе снагу од мотора до погонских кретача, већ и да изврши промену облика погонских карактеристика мотора, како би их прилагодили условима вожње. Услови вожње возила нису увек исти, тако да имамо полазак, убрзање, кретање у кривини, кретање на успону, кретање на низбрдици, кретање константном брзином. Конструкција система за пренос снаге зависи од погонског агрегата. У елементе система за пренос снаге убрајамо: спојницу, мењачки преносник, зглобни преносник, главни преносник, диференцијал и полувратила.

Слика 2. Мењачки преносник Слика 3. Аутоматски мењачки преносник

Када је на возилу са задњим погонским точковима уграђен мотор са унутрашњим сагоревањем на предњем делу возила, механички преносник снаге обухвата следеће склопове: спојницу (1), мењачки преносник (2), зглобни преносник (3) и главни преносник (4), диференцијални преносник (5) и погонска полувратила (6) са главчином (7). Најчешће се главни преносник, диференцијални преносник и погонска полувратила смештају у заједничко кућиште чинећи заједнички склоп – погонски мост.

Слика 4. Шематски приказ система за пренос снаге

2

7

Систем кретача Систем кретача има задатак да обезбеди кретање возила. Овај систем је непосредно везан са системом за пренос снаге. Разликујемо два основна система кретача: у облику точкова и у облику гусеница. Најширу примену има систем кретача са точковима са пнеуматицима. За овај систем можемо рећи да претставља завршну карику у систему за пренос снаге.

Слика 5. Пнеуматик

Систем за управљање Систем за управљање је намењен за кретање возила у жељеном смеру. Управљање се остварује закретањем управљачких точкова. Управљачки точкови су најчешће предњи. Систем за управљање обезбеђује маневрисање возила.

Слика 6. Серво волан

3

Систем ослањања Систем за ослањање има задатак да силе које се јављају између точкова и тла, ублажи и тако ублажене пренесе на оквир или каросерију возила. Такође, задатак овог ситема је да обезбеди стабилност у свим условима кретања возила, нарочито при кретању у кривинама.

Слика 7. Систем ослањања

Слика 8. Предње ослањање

4

Оквир (рам) Носећа конструкција, односно рам возила, је намењен за смештај и учвршћивање свих основних система. Такође овај систем прима сва оптерећења на себе. Најчешће се изводи из два уздужна челична профила која су међусобно чврсто спојени попречним носачима.

Слика 9. Рам возила

Каросерија Каросерија возила је намењена за смештај возача, путника и терета. Облик каросерије зависи од намене возила. Осим тога, треба напоменути да облик каросерије треба бити аеродинамичан. Каросерија треба бити тако конструисана да обезбеђује возачу што бољу прегледност. Такође, каросерија треба да обезбеди да тежиште возила буде што ближе подлози.

Слика 10. Каросерија

5

Електрични уређаји Задатак електричних уређаја је да произведу електричну енергију на возилу. Сва возила морају да имају електричне уређаје који омогућују спољно осветљење возила и пута, унутрашње осветљење возила, давање светлосних и звучних сигнала. Поред тога, електрични уређаји обезбеђују стартовање мотора, рад брисача, грејача, вентилатора, клима уређаја итд.

Слика 11. Електропокретач

Систем за кочење Систем за кочење има врло сложене задатке. Поред максималних успорења при наглом заустављању, он мора да обезбеди и благо кочење како би возило стало или умањило брзину, како би кочило на дугом спусту или се возило трајно зауставило у месту. На данашњим аутомобилима заједно са системом за кочење делују активни системи безбедности као што су: ABS, ESP, ASR, SBC, BAS и слично. Ови системи делују заједно са системом за кочење, али квар у овим системима никако не сме да утиче на рад система за кочење.

Слика 12. Систем за кочење

6

Системи безбедности Данашњи аутомобили се не могу замислити без система безбедности. Данашња возила су опремљена изузетно снажним моторима и крећу се изузетно великим брзинама. Са друге стране, на путевима је све већи број возила. Због тога, конструктори данас велику пажњу посвећују системима безбедности на моторним возилима. Системе безбедности генерално делимо у две групе:

активни системи безбедности

пасивни системи безбедности

Активни системи безбедности имају активну улогу и њихов задатак је да спрече да дође донесреће. То су системи који делују у току вожње: ABS, ESP, ASR, ACC и слично. Пасивни системи безбедности делују у случају незгоде, и поред постојања активних система безбедности. Њихов задатак је да спрече озбиљне повреде путника у случају незгоде. Овде убрајамо појас, ваздушне јастуке и слично.

Слика 13. Ваздушни јастуци

Слика 14. Сензор за кишу

7

Слика 15. ABS модул

Специјални уређаји Моторно возило у зависности од своје намене може имати одређене специјалне уређаје. Као што и сам назив каже, ови уређаји обављају одређене специјалне задатке. Тако на возилу можемо имати уређаје за самоистовар (кипер), дизалице, ватрогасне пумпе итд.

Слика 16. Камион са кипер приколицом

Концепција градње моторних возила зависи, углавном, од два чиниоца:

1. од врсте употребљеног погонског агрегата – мотора,

2. од намене.

8