Stanje ljivarstva na podru?ju Timo?ke krajine
INVESTICIONI PROGRAM
PROIZVODNJE LJIVA
Stanje ljivarstva na podruju Timoke krajine
ljiva je sinonim voarske proizvodnje u Republici Srbiji. Meutim
na podruju Timoke krajine i pored velike zastupljenosti ljivarstvo
vidno zaostaje. Razlozi su i objektivna ali i subjektivne prirode.
Neosporno da agroekoloki uslovi, posebno esti suni periodi
ograniavaju intenzivnu proizvodnju. Pored toga Timoka krajna je
izuzetno zaraena arkom ljive to se sve odraava na krajnje efekte u
proizvodnji. Uz to aktuelni sortimen u kome dominiraju autohtone
sorte, a meu njima Crvena ranka ne obezbeuju stabilnu proizvodnju.
To su sorte koje su prvenstveno namenjene za preradu u rakiju.
Razlog zaostajanja proizvodnje je i ekstenzivni uzgoj. Neprimerna
agro i pomotehnika direktno utiu na loe proizvodne rezultate.
Uvoenjem sorte Stenli ljivarstvo Timoke krajine je kvaliteno
unapreeno. Ova sorta pored visoke i redovne rodnosti ne obezbeuje i
odgovarajui kvalitet plodova. Pogodna je za gajenje u sunim
uslovima I tolerantna na arku ljive. Istovremeno to je sorta koja
pospeuje irenje arke na kvalitetnije ali i osetljivije sorte ljive.
Danas se spravom postavljaju pitanja daljeg irenja ove sorte.
Izmenom sortimenta, uvoenjem novih savremenih i kvalitetnih sorti,
razliitog vremena sazrevanja i kvalitetnim izmenama u tehnologiji
gajenja stvaraju se uslovi da se ljivarstvo intenzivira i unapredi.
Znaajan doprinos unapreenju proizvodnje su mere Vlade RS koja
podsticajnim sredstvima (nepovratna sredstva) stimulie obnovu i
poveanje proizvodnje ljive. Samim tim stvaraju se povoljniji uslovi
koje treba iskoristiti na najbolji nain.
Privredni znaaj
Plodovi ljive imaju veliku upotrebnu vrednost. Koriste se za
razne namene jer su izvrsnog hemijskog satava. Upotrebljavaju se za
konzum u sveom stanju, daleko vie u preradi. Prerauju se u pekmez,
dem, marmeladu, sok, slatko, kompot i najee u rakiju. Znaajne
koliine se upotrebljavaju za suenje. Naalost ovaj vid prerade nije
zaiveo na naem podruju. Lepeza proizvoda od ljive u svetu je daleko
vea iako se koriste sorte loijeg kvaliteta. Prema razliitim
izvorima u svetu se od ploda ljive priredi oko 42 razliita
proizvoda. Sve ove mogunosti i relativno povoljni agroekoloki
uslovi su preduslov da se i na naem podruju ljivarstvo unapredi jer
obezbeuje solidne finansijske rezultate.
EKOLOKI USLOVI ZA GAJENJE LJIVE
Svetlost-ljiva je svetoljubiva voka i u zaseni daje slabe
rezultate. U naim uslovima svetlost nije ograniavajui inilac
uspevanja.
Temperature-Sorte domae ljive su prilagoene temperaturnim
uslovima umereno-kontinentalne klime sa srednje godinjim
temparaturama od 9 do 11 0C i srednje dnevnim temperaturama u toku
leta od 18 do 20 0C. Srednja vegetaciona temperatura je bitan
inilac za odreivanje pogodnosti podruja za gajenje ljive. U naim
uslovima ona se kree od 16 do 18 0C. Ukoliko je nia od 16 0C,
plodovi kasnije zru, a ako je via od 20 0C, ljivi je neophodna voda
za navodnjavanjanje. Podruja u kojima se tokom zime temperatura
sputa do -30 0C je nepovoljno za gajenje ljive. U toku zimskog
perioda ljiva izdri niske temperature od -19 do 34 0C, a pri kraju
zime mogu da izdre mraz od -6 do -10 0C. Zatvoreni cvetni pupoljci
na poetku vegetacije mogu da izdre niske temperature od -4 do -6 0C
a u fazi belih balona -2 do -4 0C. Otvoreni cvet moe da izdri niske
temperature od -1 do -2 0C. Tek zametnuti plodii izmravaju na
minimalnim temperaturama od -0,5 do -1,0 0C. Podruja gde se u
aprilu temperature esto sputaju do -3,0 0C su nepdesna za gajenje
ljive.
Voda i vlanost-ljiva je zahtevnija u potrebama za vodom. U
zavisnosti od svih uslova godinje potrebe ljive za vodom su od 700
do 800 mm. U podrujima gde godinje padne oko 500 mm neophodno je
zalivanje. Ukoliko to nije mogue intenzivnim agrotehnikim merama
uticati da se zemljina vlaga racionalno uva i koristi. Optimalna
relativna vlanost vazduha za gajenje ljive je u granicama od 75 do
85%. Prevelika vlanost podstie razvoj bolesti, a kia pred berbu
pucanje pokoice ploda. Nie vrednosti depresivno deluju na sve
ivotne funkcije i direktno utiu na prinose i kvalitet plodova.
Vetar-Vetroviti poloaji su nepovoljni za gajenje ljive. Izrazito
su tetni suvi vetrovi u vreme cvetanja i zametanja plodia. Blagi
povetarci su poeljni jer povoljno utiu na provetravanje jer
pospeuju meanje vazduha i spreavaju pojavu gljivinih bolesti i
podiu ugljen dioksid u zonu krune, odmosno lia.
Zemljite-ljiva zahteva duboka, rastresita, plodna , strukturna i
za vodu propustljiva zemljita, blago kisele reakcije. Peskovita,
suva, plitka, kamenita, krena, teka i vlana zemljita sa visokim
nivom podzemne vode nisu pogodna. Najbolje rezultate ljiva daje na
ernozemu, kultivisanim smonicama, aluvijumu, gajnjaama, i drugim
slini zemljtima.
Orografija-Najbolji poloaji za ljivu su talasasto
brdsko-planinski tereni na nadmorskim visinama od 200 do 600 m.
Koji su zaklonjeni od prodora prvenstveno hladnih vetrova, ali ne
zatvoreni i vazduno slabo drenirani. Uspeva na svim ekspozicijama,
ali najbolje na severnim, severozapadnim, zapadnim i severoistonim.
Sa poveanjem nadmorske visine june ekspozicije su povoljnije. Nagib
terena je vaan inilac kod podizanja zasada. Najpovoljniji su tereni
sa nagibom do 400 ili 8,8%, a nagibi iznad 22% ili 1000 su
apsolutno nepovoljni za podizanje ljivika.
SORTE I PODLOGE
Najmasovnija podloga za ljivu je sejanac danarike. Ova podloga
ima niz prednosti ali i nedostatke. Do boljih reenja danarika
ostaje vodea podloga u proizvodnji sadnica ljive.
Prema literaturnim podacima u svetu postoji preko 2500 sorti
ljive. Karakteristino je da skoro svaka zemlja rspolae sopstvenim
sortimentom razliitih osobina i kvaliteta. Slino je i u naoj zemlji
jer su zadnjih decenija stvorene nove sorte. Sorte razliitog
vremena sazrevanja i upotrebne vrednosti pruaju daleko bolje uslove
u proizvodnji. Meu njima mogu da se odaberu sorte koje u naim
uslovima (istona Srbija) mogu da obezbede visoku, stabilnu
proizvodnju i zavidan kvalitet plodova. Iz grupe vodeih sorti za
komercijalnu proizvodnju predlaemo:
aanska lepotica, umerene bujnosti, tolerantna na arku,
samooplodna. Plod je srednje krupnoe, tamnoplave boje. Kotica je
relativno sitna, odlino se odvaja od mezokarpa. Pogodna za stonu
potronju, suenje i proizvodnju rakije. Sazreva krajem jula i
poetkom avgusta.
Stenli, je amerikog porekla koja je kod nas uvedena zbog
tolerantnosti na arku i koja se odomaila zbog niza pozitivnih
osobina (samooplodnost, visoka i redovna rodnost, tolerantnost na
arku, relativna otpornost prema sui, krupnoa plodova). Nedostaci
ove sorte su slabiji kvalitet plodova, osetljivost prema
moniliji-truljenju plodova. Sazreva sredinom avgusta.
Iz ove grupe u izvesnim uslovima moe da se gaji i aanska rodna.
Stablo je srednje bujnosti. Kruna je dosta gusta sa elastinim
granama. Plod je jajastog oblika, plave boje. Mezokarp je ute boje,
soan, odlinog kvaliteta. Samooplodna je sorta, visoke rodnosti.
Zahteva otru rezidbu. Plod je pogodan za stonu potronju, suenje
proizvodnju rakije i druge vidove prerade. Relativno je osetljiva
na arku ljive.
Sorte ljive lokalnog znaaja
Iz ove grupe za gajenje na naem podruju ali na ogranienim
povrinama mogu da se gaje aanska rana, Kalifornijska plava,
Rutgeteter, Valerija i aanska najbolja.
Meu perspektivnim sortama posebno bi naveli novostvorene sorte
Boranka i Timoanka.
Rakijske sorte
Na naem podruju meu autohtonim sortama dominira Crvena ranka. I
ako je njena proizvodnja ekstenzivnog karatera, povremeno donosi
visoke prinose. To je svakako jedna od najkvalitetnijih sorti za
proizvodnju rakije. Uz sve nedostatke u intenzivnim uslovima
gajenja sa odgovarajuom pomotehnikom ova sorta moe da obezbedi
visoke, redovne prinose i povoljne finansijske rezultate. Pored
Crvene ranke na naem podruju u manjoj meri zastupljene su i druge
autohtone sorte. Meu njima izdvajamo Debeljau, Crnicu, Trgonj,
Papraanku, Muljac i jo neke. Sve ove sorte mogu dobro da se
iskoriste, organizovanjem intenzivnih zasada u cilju proizvodnje
bioloki visokovredne hrane. Tu svakako dolazi i danarika o kojoj e
rei biti u posebnom poglavlju.
SPECIFINOST TEHNOLOGIJE GAJENJA
Priprema zemljita-Uz sve predhodne mere, rigolovane zemljita
treba obaviti na dubini od najmanje 60 cm, a na loijim i tekim do
100 cm. Kopanje jama za sadnju treba eleminisati u komercijalnoj
proizvodnji. Ovaj nain pripreme zemljita moe da se primenjuje na
strmim terenima gde je otean rad mehanizacije.
Pravac redova i rastojanja za sadnju-Prilikom projektovanja
zasada treba ispotovati princip i teiti da se redovi postavljaju u
pravcu sever jug. Na ovaj nain obezbeuje se najbolje osunavanje.
Rastojanja za sadnju ljive zavise od mnogih inilaca. Na naem
podruju optimalna rastojanja su 6x5, 5x5 ili 5x4 m. Najpovoljnija
su rastojanja koja obezbeuju od 400 do 500 voaka po hektaru.
Razvijena si reenja guste sadnje ljive sa 1000 sadnica po hektaru.
Gusta sadnja ljive u naim uslovima je izvodljiva iskljuivo u
uslovima navodnjavanja.
Uzgojni oblik-Predstavlja veoma vaan momenat u proizvodnji. U
naim plantanim zasadima, ljiva se gaju u obliku poboljane
piramidalne krune, kombinovane (amerike krune), vaze i palmete sa
kosim granama. Piramidalna kruna je uzgojni oblik sa 5-7 skeletnih
grana i voicom i ima niz prednosti u odnosu na klasinu piramidalnu
krunu. Kombinovana (amerika) kruna sastoji se od 5-7 skeletnih
grana bez voice. U izvesnim sluajevima u kruni se nalaze 4-5
skeletne grane. Ovaj oblik sjedinjuje dobre osobine poboljane
piramide i kotlaste krune. Preporuuje se za veinu ekonomski
znaajnih sorti. Kotlasta kruna nema voicu ve tri, eventualno etiri
osnovne skeletne grane iste starosti. Palmeta kosih grana
predstavlja uzgojni oblik koji se ree koristi za gajenje ljive jer
je formiranje dugotrajno, nerentabilno i teko se odrava osnovni
oblik.
Rezidba-Shvatanje da ljivu ne treba rezati je prolost i odlika
ekstenzivnog naina gajenja. U periodu nege i formiranja uzgojnog
oblika mere rezidbe su minimalne. Svode se na obrazovanje
pravilnog, vrstog i elastinog skeleta koji e u kasnijim etapama
rasta i razvitka lako podnositi teret obrstajueg drveta, ia i
plodova. Naim i intenzitet rezidbe rodnih voaka ljive zvisi od od
koliine i tipa rodnih granica na kojima preteno raa. ljive raaju na
meovitim granicama, kratkim rodnim granicama, kopljastim izratajima
i majskim buketiima. Tehnika rezidbe se sastoji u odsecanju starih,
izroenih i iznurenih kao i bujnih granica koje zaguuju krunu.
Rezidbom se uklanjaju vodopije kao i bolesne i suve grane. Jako je
vana i sortna rezidba. Tako sorte Stenli, Italijanka. Rutgeteter i
neke domae ljive obrazuju retke krune sa dobro osvetljenim i
dugovenim rodnim drvetom. Rod preteno donose na kratkim rodnim
granicama. Rezidba ovih sorti sastoji se od u skraivanju, odnosno
prevoenju skeletnih i poluskeletnih grana na slabije bujne
letoraste kao i skraivanje i proreivanje obrastajueg drveta.
ubrenje-U periodu do stupanja u punu rodnost, ljiva ima odreene
zahteve prema hranivima. Najvee potrebe su u kalijumu i azotu, a
najmanje prema fosforu i drugim elementima. Azotna ubriva se unose
pred poetak vegetacije, a fosforna i kalijumova u jese ili zimu.
Orjentacije radi u godini sadnje svakoj sadnici treba dodati 25-30
g/stablu istog azota, 5-6 g fosfora i 30-40 g kalijuma. Druge
godine ove koliine su 100-120 g (N), 20-25 g (P) i 120-160 g (K).
Tree godine ove koliine iznose 150-180; 25-30; 180-22. U pogledu
ishrane u fazi pune rodnosti, ljiva se znaajno razlikuje od ostalih
vrsta voaka, jer sem azota, zahteva velike koliine kalijuma u
zemljitu. ubrenje je najbolje obavljati na osnovu hemijdskih
analiza zemljita i lia i predvienog prinosa. Pomenutim analizama se
utvruju minimalne i maksimalne koliine vanijih hraniva pri kojima
se javljaju simptomi nedostatka, odnosno vika s tim to su optimalni
uslovi za raanje, izmeu ekstremnih. Na osnovu iskustvenih i
analizama utvrenih potreba ljive za pojedinim elementima,
orjentacione norme najznaajnijih hraniva su sledee; 90 kg istog
azota, 50 kg fosfora i 140 kg kalijuma.
Odravanje zemljita-U mladom zasdu ljive zemljite se odrava u
vidu jalovog ugara. Poeljno je i zastiranje razliitim materijalom u
prostoru oko reda, irine do 1 metra. U ovom periodu primenu
herbicida treba eleminisati. U zasadima sa veim rastojanjima mogu
sa se koriste korisne uzrodice. U redovnoj proizvodnji u savremenim
zasadima obrada i odravanje zemljita se sprovodi u vidu jalovog
ugara. Prostor u redu moe da sa obrauje mehaniki odgovarajuim
rotofrezama, da se zastire ili tretira herbicidima. Odravanje
zemljita u vidu ledine u naim uslovima se iskljuuje. Deficit
padavina uslovljava redovnu obradu kako bi se tokom zime
akumulirale raspoloive padavine. Racionalnim merama obrade u
vegetaciji zemljinu vlagu treba uvati na najbolji nain, nedozvoliti
nepotrebna gubljenja i racionalnu potronju od strane voaka u vreme
kada se pojave suni periodi i kad im najvie treba.
Navodnjavanje-U periodu uzgoja u izuzetno sunim godinama,
zalivanje je neophodna mera. Vreme i broj zalivanja zavise od
vremenskih prilika, stanja padavina i temperatura vazduha. U
periodu eksplotacije, za postizanje redovnih, visokih i kvalitetnih
prinosa, ljiva zahteva velike koliine vode. Koliine vode za
navodnjavanjem su nejednake i promenljive. Zavisne su od sorte,
podloge, starosti voaka, fenofaze razvoja, intenziteta agrotehnikih
mera i ekolokih inilaca. Vreme zalivanja zavisi od svih navedenih
faktora. Navodnjavanje se sprovodi u vreme kritinih fenofaza
razvoja. ljivi je voda posebno neophodna u fazi zametanja plodova,
dve nedelje nakon precvetavanja, u fazi obrazovanja i porasta
kotice, u fazi poetka diferenciranja cvetnih pupoljaka i neposredno
pred sazrevanja u botanikoj zrelosti plodova. Iz ovih razloga na
podruju istone Srbije komercijalno treba gajiti sorte ljive ranijeg
vremena sazrevanja jer one zahtevaju manje koliine vode od
poznijih. Sa te strane najpovoljnija je sorta aanska lepotica.
Zatita od bolesti i tetoona-Sorte ljive koje se gaje u naim
uslovima su jako osetljive na nbapad bolesti i tetoina.
Komercijalna proizvodnja se ne moe zamisliti bez njihovog
suzbijanja. ljivu napadaju patogeni virusi, bakterije i bolesti
izazvane napadom gljiva i mnogi tetni insekti. Najvei problem u
savremenom ljivarstvu su virusi. Viroze se ne mogu direktno
suzbijati, ve se izlaz nalazi u preventivnim merama i gajenju
tolerantnih i otpornih sorti prema arci ljive. Meu preventivnim
mera spomenuemo krenje zaraenih stabala, nabavku proverenog sadnog
materijala i energino suzbijanje lisnih vai. Iz ovih razloga
proizvoai sadni materijal trebada da nabavljaju od registrovanih i
proverenih rasadniara. Tokom vegetacije treba da sprovode mere
zatite kako bi se zuzbijale line vai koje prenose virus arke na
nezaraena stabla. Od bakterioza za ljivu su najopasniji rak korena
i grana i bakteriozna pegavost lia. Od gljivinih oboljenja, sortama
ljive najvie tete nanose plamenjaa ili narandasta pegavost, uvelost
lia i grana, monilija-trule cvetova i plodova, roga, trulenica
korena i dr. Meu tetoinama spomenuemo ljivinu titastu va, lisne
vai, ljivine ose, ljivin smotavac, pregljeve, rutavu bubu i dr. Iz
ovih razloga ljivu treba redovbo titit. Rokovi zatite zavise od
fnofaze razvoja, vremenskih uslova i intenziteta pojave bolesti i
tetoina. Zatitu zapoeti u fazi zimskog mirovanja, zimskim
prskanjem, a u vegetaciji u fazi belih balona, nakon precvetavanja
i zametanja plodia i u jo nekoliko navrata. Uspena zatita moe da se
ostvari potovanjem upustva i preporuka regionalne
prognozno-izvetajne slube za zatitu bilja.
Berba, klsiranje, pakovanje i uvanje plodova-S obzirom na sortu
i namenu, plodovi se beru u botanikoj i tehnolokoj zrelosti, a
odreuju se na osnovu veliine, boje, ukusa, sdraja suve materije,
eera, kiselina, pektina i sile kojom se plod dri za peteljku. U
botanikoj zrelosti beru se plodovi za konzum u sveem stanju i za
preradu u kompot i slatko. U ovoj fazi plodovi su pogodni za
transport, pokoica je karakteristine boje za sortu, prekrivena
pepeljkom, a mezokarp poinje da dobija karakteristian ukus i aromu.
Za blia trita, plodovi se mogu brati zreliji, a za dalja zeleniji.
Za preradu u rakiju, dem, pekmez, marmeladu, sok i sline preraevine
kao i za suenje, plodovi se beru u tehnolokoj zrelosti, a to je kad
u kruni ima 5 do 10% omekalih plodova. Berba se obavlja runo i
treenjem. Runo se beru plodovi namenjeni upotrebi u sveem stanju ,
to je najkvalitetniji ali i najskuplji vid berbe. Treenjem se beru
plodovi za preradu i suenje. Treenje se obvlja mehaniki runo ili
specijalnim mainama tresaima. Ne preporuuje se mlaenje motkama
(najprimitivniji vid berbe) jer se na ovaj nain oteuju plodovi,
pupoljci, grane i granice. Po berbi pristupa se klasiranju na
osnovu evropskog protokola o standardizaciji voa (ekstra klasa, I i
II klasa). Preostali plodovi se koriste za preradu, najee u rakiju.
Svei plodovi ljive nisu podesni za due uvanje. U zavisnosti od
namene plodova i svih drugih faktora, radnik u toku dana moe da
nabere od 200 do 500 kg.
Suenje ljive-Suenje je jedanod najboljih naina realizacije
proizvodnje ljive. Naalost, proizvoai na naem podruju nemaju navike
da sue plodove ljive. U narednom periodu suenje treba da se
maksimalno razvije te je neophodan poseban rad sa proizvoaima da
ovaj vid prerade sprovedu kvalitetno i uspeno. U komercijalnoj
proizvodnji za suenje se koriste savremene suare razliitih tipova i
kapaciteta. U seoskim domainstvima koriste se relativno primitivne,
ali efikasne suare koje kao izvor energije koriste drvo. Suenjem se
sadraj vlage svodi na nekih 18%. Za kilogram suvih ljiva potrebno
je oko 3 kg sveih plodova.
Prinosi i rentabilnost gajenja
Prinosi ljive zavise od mnogih faktora i mogu da budu od 1 do 50
t/h. U naim uslovima proseni prozvodni prinosi su oko 10 t/ha, a
nisu retki sluajevi da prinos bude i 20 do 30 t/h. Ovo su realno
ostvarljivi prinosi u intenzivnoj proizvodnji, ukoliko se ispotuju
svi zahtevi i mere od faze priprema za sadnju i sadnju, negu i
eksplotaciju zasada. Trokovi podizanja ljivika i nege mladog zasada
do poetka rdonosti iznose od 300.000,00 do 350.000,00 ili 4.000,00
do 4700,00 EURA. ljiva je manje rentabilna nego druge vone vrste.
Da bi se ostvarili to bolji finansijski efekti potrebno je da izbor
sorta i podloga odgovara prirodnim uslovima i sposobnostima trita i
da naim gajenja bude primeran intenzivnoj proizvodnji.
U zavisnosti od namene i realizacije plodova orjentacioni
finansijski efeki prikazani su u narednoj tabeli
Dohodak pri raznim nainima korienja plodova sorti ljiva
(dinara)
PokazateljRana stona
ljivaPozne sorte
StonaZa suemjeZa rakiju
Prinos (kg/h)16.00020.00020.00020.000
Cena (din/kg)201584
Bruto prihod (din/ha)320.000300.000160.00080.000
Trokovi proizvodnje (din/kg)101063
Ukupni trokovi proizvodnje
(din/ha)160.000200.000120.00060.000
Dohodak (din/ha)160.000100.00040.00020.000
Dhodak (EUR/ha)2.1331.333533266
