P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 1 3 M A R T 2 0 0 4 . G O D I N A X I I C E N A 5 0 D I N A R A

JASNA\URI^I]

O~aravaju}adonkihotkinja

BRANISLAVJERINI]

@eljan samautoriteta

Oma`Fasbinderu

Masla~ak imasla~ak

Vodio predstave,igrao i pamtio

HANA[IGULA

MLADENPOPOVI]

TIBORKI[

SMISAO BAVLJENJA GLUMOM JE U ISTINI

Ako me smatraju uspe{nim glumcem, pored DejanaMija~a i naravno Ljubomira Mucija Dra{ki}a (koji mi jeotkrio pozori{te i uveo me u njega), postoji jo{ jedan~ovek koji je zaslu`an za to – moj profesor PredragBaj~eti}, ka`e NNeennaadd JJeezzddii}}

POZORI[NA SCENA U BALTI^KIM ZEMLJAMA

O teatarskoj stvarnosti Estonije, Letonije i Litvanije

Speci ja lni dodatak:

MINISTARKA PO JAGO[U„Dosta je bilo komedije, a

sad na zbilj!” – kao da go-

vori JJaaggoo{{ MMaarrkkoovvii}} dok

vazda sme{nog Nu{i}a

„prepravlja” u dramati~a-

ra koji se ne mo`e gledati

bez maramice i {mrcanja

PONOVO POSE]ENA ITAKA, ILI KAKO IZBE]I OSVETU

Kako ~itati drame Jovana Hristi}a ili, trijumf tri~avosti

Na premijeri je bilo mnogo zna-~ajnog sveta. Fotoreporeteri su,uglavnom, fotografisali Bogoljuba

Kari}a, {efa srpskih industrijalaca, kojije pratio }erku Danu. Aplauz na krajubio je sna`an i topao, prijateljski, skororo|a~ki. Reditelj se s merom, ~akuzdr`ano, naklonio publici. Glumica jeklekla pred gledaoce i zahvaljivala sesklopljenih ruku, kao na molitvi. Iznetoje na scenu mnogo lepog i skupog cve}a.Posle je bio koktel.

Moglo se ~uti da je predstava „felin-ijevska“ i „beketovska“, da „odra`avana{ mentalitet“, da su „scenska sredstvamoderna, ~ak nadrealisti~ka“, da bi pi-sac, tj. Branislav Nu{i}, „bio odu{evljen“,da je glumica „predodre|ena za tu ulogujer nije morala da ide dalje od svoje vrloubedljive prirode“, da su glumici „legli“scenografija i kostim u pink tonovima, uznapomenu da taj pink nije slu~ajan, da, ida...

Naravno, re~ je o premijeri Nu{i}eveGospo|e ministarke na sceni Narodnogpozori{ta, u re`iji Jago{a Markovi}a, a sRadmilom @ivkovi} u naslovnoj ulozi.Predstave su, ka`u, rasprodate do krajaaprila. Ko, pak, bude imao sre}e, a i volje,mo}i }e da u aprilu na sceni nacionalnogteatra gleda ~ak dve Gospo|e ministarke,beogradsku i gostuju}u, Narodnog po-zori{ta iz Sombora. Ovu drugu re`irao jeGori~in Stojanovi}, a ulogu @ivke tuma~iBiljana Keskenovi}. Zabele`eno je dareditelj nije odoleo „nepresu{nosti izazo-va“ pa je, po njegovoj zamisli, na sceniGospo|a ministarka @ivka na{ih dana,„iz salona ovovremenih novobogata{a“.

[ta je pitanje? Koju }e Gospo|u mi-nistarku izabrati Ivan Medenica, selek-tor Sterijinog pozorja?

Vreme za promene

Branislav Le~i} je odlo`io „radnuuniformu“, tj. tamno odelo, uvek novuko{ulju i odgovaraju}u kravatu i po~eo{mekerski da se obla~i: savr{ena ko`najakna, majica, utegnute pantalone...Odli~no i 10 godina mla|e izgleda. Mo`emu se, nije vi{e ministar kulture. Sada jena redu Dragan Kojadinovi}. On }e danosi tamna odela i bele ko{ulje ukontrastu s terakot cipelama, i tako to.Razumljivo, iako je majstor za medije –negda{nji je novinar i biv{i direktorStudija B – kultura, ona za koju imamalo novaca i volje, mora}e da mu budena prvom mestu. Ho}e li Kojadinovi}u~initi kulturni iskorak? Ko su bilinjegovi prethodnici u vremenu od kadase bavimo demokratijom?

Po|imo redom: Miodrag \uki}, NadaPopovi}-Peri{i}, @eljko Simi}, BranislavLe~i}. Nagradno pitanje za milione: po~emu su ostali upam}eni? Po liku ilidelu? Kad je pozori{te u pitanju, puna suim usta bila zakona o pozori{tu koji je biou prednacrtu, u fijoci, u ormanu, na putuprema poslanicima, izgubljen, na|en,tra`i se... Kako }e se Kojadinovi} sna}i sapozori{tem? Verovatno isto kao i njegoviprethodnici. [ta sad o pozori{tu kad jegoreo Hilandar!

U svakom slu~aju, stigla je novavlast, valja o~ekivati nove upravnikepozori{ta. Ne treba sumnjati da }e to bitii najve}a promena. (Treba se moliti Boguda Gorica Mojovi}, najve}i beogradskipozori{ni zadu`binar, dovr{i ono {to jepo~ela, da, posle zavr{ene gradnje Jugo-slovenskog dramskog i rekonstrukcije

Beogradskog dramskog, sre|ivanja novesale u Zvezdari, dovr{i rekonstrukcijuPozori{ta na Terazijama i Malog po-zori{ta „Du{ko Radovi}“ i, koliko mo`e,okrpi Kalemegdan do jeseni. Onda nek'bude {ta }e biti.)

U srpskim teatrima kao da je nekozati{je. U Srpskom narodnom pozori{tu uNovom Sadu za direktora Drame posta-vljen je glumac Radoje ^upi}, umestoreditelja Predraga [trpca. Na mesto di-rektora vr{a~kog pozori{ta „Sterija“,umesto novinara Milenka Gvozdi}a, do-{ao je glumac Ivan \or|evi}. Ni jedno po-zori{te nije promenilo ime, a nije bilo nifizi~kih nasrtaja. Istina, „Kurir“ je 6-7.marta objavio, a dr`avna televizija dan,dva kasnije komentarisala doga|aj, da je„radnicu JKP Parking servis napaoglumac Danilo Lazovi} udariv{i jerukom po oku, potom je seo u sivi 'volvo',registarskih tablica BG 577-808, i odve-zao se u nepoznatom pravcu“. Sve se toodigralo u Ulici savski trg, nedaleko od@elezni~ke stanice u petak 5. III, oko19.30. Policija nije krenula u poteru zaLazovi}em. Vest nije demantovana. Da lije to isti glumac koji je fizi~ki nasrnuo nabalerinu Jelenu [anti}, partnerku upredstavi Nastasja Filipovna?

Slavija i Jagodina

Slavija teatar istrajava u svojim na-stojanjima da „rekonstrui{e“ biv{i jugo-slovenski pozori{ni prostor. Festival Sla-vija 2004: u~estvuju pozori{ta iz Make-donije, Bugarske, Albanije, FederacijeBiH, Engleske i Hrvatske. Poslednjegdana festivala i dan posle igran je Balka-nski {pijun. Kova~evi}evu komediju re-`irao je Mustafa Nadarevi}, u zagreba~-kom pozori{tu „Kerempuh“ (nekada{-njem „Jazavcu“). Iako kritika poslepremijere nije bila blagonaklona, pred-stava je do sada odigrana vi{e od 50 putai, ka`u, mnogo se dopada publici. Redi-telju Nadarevi}u zameralo se {to je situ-aciju preneo „u na{e vrijeme (na istekuKlintonovog mandata), u zagreba~kuobitelj“. Ilija ^vorovi} je postao `ensko,ulogu igra Elzabeta Kuki}, ona je tram-vajd`ika koja umesto Staljinove skrivaTitovu sliku, a mu` joj Lojze (o~iglednoSlovenac) preuzima `enske poslove...

U `iriju Slavije 2004. bili su @elimirOre{kovi}, reditelj iz Zagreba, MirjanaMarkovinovi}, direktorka Sterijinog po-zorja, i Filip David, knji`evnik. Me|umnogim gostima bio je Radko Poli~, glu-mac iz Ljubljane. [ta ka`e Rac o situaci-ji u Sloveniji? „Lo{a je! Zaposlen sam upozori{tu, dakle dr`avni sam ~inovnik, iimam malu platu. Glumci su poslednjarupa na svirali! Neki neuki producent,kome dr`ava daje pare za film, mo`e dazaradi 10 puta vi{e od mene koji igramglavnu ulogu. E, to ne dam. To i ne trebada ~udi kad znamo da, po najnovijimistra`ivanjima, 80 % Slovenaca uop{te ne~ita knjige, a mnogi ne pogledaju ninovine. Vlada fama o obrazovanim Slo-vencima, a to je – predrasuda. Mi smosamo deo globalisti~kog koncepta kojiupropa{}ava svet, a umetnost najvi{e trpijer se ukida bogatstvo razlika. I dru-{tvena klima ide naruku politi~arimakoji su svi odreda ljugavci i foliranti.Sloveniju je zahvatio talas nacionalizmakoji polako prerasta u fa{izam. Po{to jecenzura u medijima ogromna, glas ra-zumnih ljudi se ne ~uje.“ Kako stojestvari sa glumom? „Gluma je najgluplja

profesija na svetu. Ja je iskreno mrzim,jer mi je uzela ceo `ivot, ukrala mi jedu{u! Zbog glume sam propi{ao krv!“

Mira Banjac, dobitnica Zlatnog }ura-na za `ivotno delo festivala Dani komedi-je u Jagodini, govori bez strasti: „Trebana}i ravnote`u, napraviti selekciju onogiza nas, ru`nog i lepog. Ru`no ostavljamistoriji, uzimam lepo. Ne dozvoljavam dame tro{i ne{to {to je na 'ler'. Ne ostra{-}ujem se u politici. Treba se sporazumetisa svojim vremenom.“

Da li su i pozori{ta u sporazumu savremenom kada je re~ o komediji? „Ni-jedno, a naro~ito nacionalna pozori{ta,ne igra doma}u komediju! – ka`e Dra-gana Bo{kovi}, selektorka Dana komedi-je. – Odgovorno tvrdim da je na delusvesna (pre nego nesvesna) kulturna di-verzija. Dr`ava je osnovala nacionalneteatre da bi negovali ba{tinu, a oni touop{te ne rade. U nacionalnim teatrimanema ni Nu{i}a, ni Sterije, ni Gli{i}a.Kad je re~ o savremenoj komediji, mi odna{ih studeneta dramturgije ne dobijamoni jednu komediju! Ultimativno samrekla da ne}u repertoar po svaku cenu.Ako nema predstava, nema festivala.“Bo{kovi}ka je videla 15-ak predstava (uPirotu, Ni{u, Kragujevcu i Kru{evcu neigraju uop{te komediju, ni doma}u nistranu!), a za festivalski program oda-brala je 7.

Sve je istou mom kraju

I dok svi ho}e promene i reforme,Nenad Proki}, upravnik Bitef teatra, za15. ro|endan ovog pozori{ta tvrdi da se„oni u sr`i nisu promenili“, nego da su sepromenila samo vremena. „Neki ljudi supoku{avali da nas u~aure i odvoje odsveta. Mi smo, ipak, ostali na svojimnogama. Trudi}emo se da, kao i do sada,uvek prvi prepoznajemo ono {to je novo ivredno.“

U Zvezdara teatru je trupa TheKuguars – Dragan Jovanovi}, BogdanDikli}, Nikola \uri~ko, Dejan Mati},Rade Markovi} i Slobodan-Boda Nin-kovi} – na op{te zadovoljstvo odigrala200. predstavu Sme{ne strane muzike.Oni koji su prisustvovali tvrde da suKuguarsi kao novi i prori~u im jo{ 200predstava. Kad mo`e Buba u uhu do3.000 puta, {to ne bi i oni?

Hana [igula i Miki Manojlovi} bilisu najzapa`enije gluma~ke zvezde ufebruaru na mart. [igula je iz Pariza uBeograd stigla kao filmska, Fasibindero-va glumica, da bi otvorila Fest. Ka`u daje tog prvog dana li~ila na Lakija, bila jemalo nervozna, po{to joj se izgubio prt-ljag. Festival je otvorila s dve re~enice.Zapravo, predstavila se kao pozori{naglumica (filmove na snima ve} 10 godi-na) u Jugoslovenskom dramskom s au-torskom predstavom Zapis iz snova,vrstom intimne i `ivotne ispovesti. Pred-stava je i svojevrsni oma` reditelju Ra-jneru Mariji Fasbinderu. Zavr{ena jepesmom Lili Marlen koja je publikudigla na noge. Po{to je nervoza pro{la,[igula je bila dostupna novinarima. Sa-znali su da joj je najva`nije, otkakoFasbindera nema, da nastoji da u svemu{to radi bar deo posveti njemu, da gao`ivi makar i u se}anju, jer zahvaljuju}injemu – zajedno su snimili 15 filmova iigrali u pozori{tu – postoji u umetnosti.Nikada sebe nije videla kao zvezdu itrudila se da privatno bude {to neprimet-nija. Mislila je da je njen `ivot neintere-santan za publiku. Ali... „Kod mnogih`ena postoji problem ~emu da posvetesvoj `ivot, kojoj ideji, kad pro|e mladost.Mo`da sam tek danas, u svojim 60-imgodinama, potpuno rastere}ena da ko-na~no ka`em ko sam. @ivot je ono {tosanjamo, a Zapis iz snova je neka vrstapoziva da ne odustanemo od svojih sno-

va. Svaki odnos je komplikovan, jer sva-ki ~ovek ubija ono {to najvi{e voli.“ A osvom politi~kom anga`manu veli: „Imalismo veliku `e| za slobodom, bili smoprva generacija koja je posle u`asafa{izma bila gladna promena. U doga-|aje 1968. u{li smo svim srcem. Bili smofascinirani smelo{}u da se zatra`i slobo-da i ~uje neka druga politi~ka istina kojanema veze sa konformizmom. Danasznam da mladi svuda u svetu imaju idejuda sklone cinike sa vlasti.“

[igula priznaje da se ve} umorila odteatra i da `eli ne{to novo. A Manojlovi}se 12 godina odmarao od pozori{ta da bimu se, iz Pariza, vratio. Igra u predstaviMolijer, jo{ jedan `ivot, u Jugosloven-

skom dramskom. U Beogradu je, zapra-vo, na proputovanju. Odmah su ga pitalida li zna ko je ministar kulture. Nijeznao. Ka`e: „Ne mo`e ni jedan ministarda bude dobar ili lo{, ako ~itav sistem nefinkcioni{e. To se vidi i ose}a u kulturi.Ceo sistem ovde mora da se uspostavinanovo. Treba nam ovde jo{ puno izbora,a izme|u toga toliko je nei`ivljenih `ivotatih izabranih ljudi.“ Pitali su ga {ta na-merava, a on je odgovorio {ta ne name-rava: „Ovde skoro ne}u praviti novupredstavu. Ne vidim svoju gluma~kubudu}nost u Srbiji, zato nisam prihvationi jednu ponudu, zato sam pesimista.“

Tako je obi~no u prole}e,a u Srbiji.

2LUDUS 113

H R O N I K A P O Z O R I [ N I H Z B I V A N J A

ZAPISI IZ SNOVAZor ica Paš i¯

U skladu sa Statutom SDUS-a, Predsedni{tvoSaveza dramskih umetnika Srbije (SDUS)

zakazuje

XX RREEDDOOVVNNUU IIZZBBOORRNNUU SSKKUUPP[[TTIINNUUSSAAVVEEZZAA DDRRAAMMSSKKIIHH UUMMEETTNNIIKKAA SSRRBBIIJJEE

za 24. maj 2004.godine, u 11 sati,u Pozori{tu Atelje 212 u Beogradu

PPrreeddlloogg DDnneevvnnoogg rreeddaa SSkkuupp{{ttiinnee::

1. Otvaranje i izbor radnih tela Skup{tine:- izbor ~lanova Radnog predsedni{tva- izbor zapisni~ara i overiva~a zapisnika- izbor ~lanova Izborne i Verifikacione

komisije2. Razmatranje i usvajanje Izve{taja o radu

Saveza u prethodne dve godine3. Razmatranje i usvajanje Finansijskog

izve{taja za 2002. i 2003. godinu4. Predlog i usvajanje Kodeksa profesionalne

etike ~lanova Saveza5. Predlog i usvajanje izmena i dopuna Statuta

Saveza6. Predlozi kandidata za Predsednika Saveza,

program rada kandidata i izbor PredsednikaSaveza

7. Predlog, izbor i verifikacija drugih organaSaveza (verifikacija ~lanova Predsedni{tvaSaveza, izbor ~lanova Suda ~asti i izbor~lanova Nadzornog odbora)

8. Razno***

Predsedni{tvo SDUS-a upu}uje

JJAAVVNNII PPOOZZIIVV ^̂LLAANNOOVVIIMMAA

da najkasnije do10. maja 2004. godine

dostave svoje predloge kandidata zaPredsednika SDUS-a

(po{tom ili li~no na adresu SDUS-a:11000 Beograd, Studentski trg 13/VI)

Pravo da predla`u imaju svi ~lanovi SDUS-a iPredsedni{tvo teku}eg mandata.

Predsedni{tvo SDUS-a du`no je da evidentirasve pristigle predloge u nazna~enom roku ipribavi u pisanom obliku izjavu predlo`enihkandidata da prihvataju kandidaturu, te dakona~nu listu kandidata dostavi svim prisutnim~lanovima na Skup{tini, na kojoj }e se izabratiPredsednik SDUS-a.

***Predsedni{tvo SDUS-a, tako|e, poziva

~lanove da dostave i svoje inicijative i predlogeza budu}i rad Saveza.

***Svim ~lanovima SDUS-a bi}e blagovremeno

dostavljeni li~ni pozivi uz predlo`eni materijaliz Predloga Dnevnog reda.

Za PREDSEDNI[TVO SDUS-a Branislav Mili}evi} – Kockica, predsednik

LUDUS 113

stavi Frederik). Priznanje joj je uru~enona sve~anosti kojom je obele`en DanBDP-a 20. II.

Nagrade za umetni~ka ostvarenja upredstavama na sceni BDP-a u proteklojgodini dobili su Milica Zari} i DraganPetrovi}. Za autorski doprinos prilikomrekonstrukcije zgrade BDP-a izuzetno jedodeljena Specijalna povelja, a dobio jetim arhitekata BDP-a na ~elu sa Zora-nom Risti}em.

Dan BDP-a obele`en je i premijeromdrame Masla~ak i retard po tekstu ire`iji Mladena Popovi}a.

Doajen ni{kog glumi{ta \or|e Vu-koti} ovogodi{nji je dobitnik Nu{i}evenagrade koja se 15. put dodeljuje uokviru Nu{i}evih dana u Smederevu, abi}e mu uru~ena 20. IV. Tad }e biti pred-stavljena i knjiga o Vukoti}u koju je pri-redio Slobodan Krsti}.

Drama Porazgovarajmo o `ivotu ismrti mladog poljskog pisca K{i{tofaBizja premijerno je izvedena, u prisustvuautora, u Bitef teatru. Reditelj je NenadProki}.

Na sceni Peti sprat Narodnog pozo-ri{ta u Beogradu bila je premijera Ti{inatreznih rediteljke Kinge Mezei, koja je sKatom \armati adaptirala prozu Geze^ata, dok je na sceni „Ra{a Plaovi}”obele`en jubilej – 200. izvo|enje pred-stave Tesla ili prilago|avanje an|elaStevana Pe{i}a u re`iji Du{ana Mi-hailovi}a.

Srpsko narodno pozori{te priredilo jeFestival savremenog doma}eg teatra podnazivom Nevinost – projekat tri. Tokom6 festivalskih dana, od 1. marta, izvedenesu premijere Sigurna ku}a Marije Sto-janovi} u re`iji @anka Tomi}a, Komeverujete? Jelene \or|evi} u re`iji Dari-jana Mihajlovi}a i Zubi AleksandraNovakovi}a u re`iji Predraga [trbca.

Upravni odbor SNP-a postavio je zanovog direktora Drame glumca Radoja^upi}a, dok je Skup{tina op{tine Vr{acza direktora Narodnog pozori{ta „Steri-ja” imenovala glumca Ivana \or|evi}a.

U Pozori{tu mladih u Novom Saduizvedena je premijera An|eli Vavilona,po komadu Mata Mati{i}a u re`iji Nena-da Gvozdenovi}a.

U Narodnom pozori{tu u U`icu To-mislav Trifunovi} je re`irao dramu Unaviljcima Petra Pecija Petrovi}a, a\or|e Milosavljevi} svoju dramu Porfi-rogeneza.

Drama ^elik Radoja ^upi}a (pra-izvedena ove sezone u Somboru) posta-vljena je i na scenu teatra Kult u re`ijiPredraga Todorovi}a.

U Narodnom pozori{tu RepublikeSrpske u Banja Luci premijerno je izve-dena Nu{i}eva Vlast u adaptaciji i re`ijiKatarine Petrovi} iz Beograda.

JDP je u martu gostovao u Skoplju stri predstave u re`iji Slobodana Unkov-skog – [ine Milene Markovi}, Galeb^ehova i Bure baruta Dejana Dukovskog,a u Ljubljani s predstavama Skup Mari-na Dr`i}a u re`iji Jago{a Markovi}a iMolijer – jo{ jedan `ivot, po Bulgakovu iMolijeru, u re`iji Du{ana Jovanovi}a.

Dve drame Ljiljane La{i} – Jasminna stranputici u re`iji Vladimira Lazi}a iSlobodne `ene balkanske u re`iji Na|eJanjetovi}, u produkciji teatra Slavija,izvedene su na turneji u vi{e gradova uAustraliji.

U Ateljeu 212 gostovala je predstavaNik{i}kog pozori{ta Pretis lonac JordanaCvetanovi}a u re`iji Dragana Milinko-vi}a.

U Centru za kulturu Tivat premijer-no je izvedena drama Nade Bukili} Jele-na Savojska u re`iji Roberta Raponje.Naslovnu ulogu igra Dubravka Vukoti},a u predstavi u~estvuje i Milena Dravi}.

Pozori{te „Pu`“ obele`ilo je u febru-aru 27. ro|endan stotim izvo|enjem Ne-valjale princeze, po tekstu Branka Mi-li}evi}a u re`iji Slobodanke Aleksi}. Stom predstavom „Pu`“ u martu gostuje uModeni, Bolonji, Raveni i Kastel Franku,na poziv Teatra Red`o Emilija.

U „Pu`u“ je bila i premijera BaronLagi{a Branka Mili}evi}a (po motivimaBarona Minhauzena) u re`iji MiliceKralj.

U Pozori{tu „Bo{ko Buha“ premijer-no je izvedena predstava Na slovo naslovo Du{ka Radovi}a u re`iji Alise Sto-janovi}. Tekst nekada popularne TV seri-je za scenu je adaptirala Jelena Mijovi}.Tako|e, u Buhi, premijeru je imao i Goliktalj u re`iji Juga Radivojevi}a.

U Pozori{ta lutaka „Pinokio“ bila jepremijera bajke Karijus i Baktus nor-ve{kog autora Turbjerna Egnera u re`ijiStevana Bodro`e. „Pinokio“ je sa etnobajkom Tamo daleko Amele Vu~enovi}gostovao u Cirihu.

Teatar Levo je obele`io 28 godina odpremijere Rastibu|ilizovanih klejbe-zabli, koje su do sada izvedene 1.446puta.

Udru`enje dramskih pisaca Srbijeobjavilo je 17. knjigu edicije Savremenasrpska drama (u saradnji s pozori{temModerna gara`a i Kulturno-prosvetnomzajednicom Beograda). [tampani suMasla~ak i retard Mladena Popovi}a,Crvenkapa u nebajci Sonje Bogdanovi},Divlja~ je pala Miladina [evarli}a,Nu`na odbrana Dragana T. Tomi}a,

Ta~ka oslonca Jovana I. Rajkovi}a iCrvena knjiga o srpskom pitanju – Pro-padanje i vaskrs srpskih liberala Eduar-da Daj~a.

^lanica Ateljea 212 Marina Koljuba-jeva preminula je po~etkom marta u 54.godini.

Dvadeset osmog marta u Srpskomnarodnom pozoristu u Novom Sadu sve-~ano je obele`en Dan SNP-a. Tom pri-likom uru~ena su najve}a priznanja kojasvojim ~lanovima dodeljuje ova ku}a.Zlatnu medalju „Jovan Ðor|evi}“ dobilisu Jasna Ðuri~i}, prvakinja Drame, Dra-gan Vlalukin, prvak Baleta, i MiodragMilanovi}, prvak Opere. Srebrna meda-lja „Jovan Ðor|evi}“ dodeljena je JeneuBaranjaiu, vo|i drugih violina, Bron-zane medalje „Jovan Ðor|evi}“ pripalesu Branki Kvrgi}, blagajnici bileta,Gospavi Vukovi}, glavnom majstoru`enske garderobe. Godi{nje nagrade„Dimitrije Mita Ru`i}“ dobili su DraginjaVoganjac za ulogu Titanije u predstaviSan letnje no}i i Miroslav Fabri za uloguVratila u istoj predstavi. Godi{nja nagra-da „Draga Spasi}“ pripala je SvitlaniDekar za ulogu Ledi Magbet u operiMagbet Verdija u re`iji Darijana Mihaj-lovi}a, Branislavu Vukasovi}u za uloguRigoleta u istoimenoj Verdijevoj operi urediteljskoj postavci Voje Soldatovi}a.Godi{nja nagrada „Marina Olenjina“dodeljena je Milutinu Petrovi}u za uloguPekara u baletu Maks i Moric. Godi{njenagrade dobila je i Sne`ana Horvat, asi-stent kostimografa za realizaciju kostima

3

FESTIVALI, NAGRADE...Crtice iz pozori{nog `ivota

Nagradu 33. festivala Dani kome-dije u Jagodini - „Zlatni }uran“ za`ivotno delo dobila je Mira

Banjac. U takmi~arskom programu, od 20.

do 27. III, u~estvuje 7 predstava u selek-ciji Dragane Bo{kovi}, koja se odlu~ilaisklju~ivo za doma}e komade. To su Pop]ira i pop Spira Stevana Sremca u re`ijiJuga Radivojevi}a (Pozori{te na Terazi-jama), Nu{i}evi komadi Gospo|a mini-starka u re`iji Gor~ina Stojanovi}a (Na-rodno pozori{te Sombor) i Pokojnik ure`iji Dejana Pen~i}a Poljanskog (Naro-dno pozori{te U`ice), Sterijina Pokon-direna tikva u re`iji Ksenije Krnajski(Srpsko narodno pozori{te), @aklinaBandeka Stevana Koprivice u re`iji Sla-venka Saletovi}a (Kult teatar i Favi),Kako snimiti porno film Strahinje Mit-ri}a u re`iji Vladimira Lazi}a (Pozori{te„Bora Stankovi}“, Vranje) i Dogodilo sena Balkanu @eljka Huba~a u re`iji Dra-gana Ostoji}a (Narodno pozori{te Kikin-da).

Selektorka je istakla da je izborom`elela da podstakne povratak doma}ekomedije na scene nacionalnih pozori{tau kojima je „na delu namerna ili ne-namerna kulturna diverzija, te se igrajusvi mogu}i irski ili engleski komadi“,dok Narodno pozori{te u Ni{u nema narepertoaru Ivkovu slavu, u Leskovcu, naprimer, Zonu Zamfirovu, a u Vr{cu nijedan Sterijin tekst.

Kragujeva~ki Teatar „Joakim Vuji}“dodelio je svoje najvi{e priznanje, statue-tu „Joakim Vuji}“ za ukupan doprinosrazvoju pozori{ne umetnosti u SrbijiPredragu Ejdusu. Na sve~anosti na Dankragujeva~kog pozori{ta, 15. II, godi{njunagradu dobio je ~lan doma}eg ansam-bla Miodrag Pejkovi}. Prsten sa likomJoakima Vuji}a pripao je reditelju JuguRadivojevi}u.

Na Dan pozori{ta premijerno je izve-dena predstava Milo{ Veliki po tekstuMa{e Jeremi} u re`iji Neboj{e Bradi}a.

Glavna godi{nja nagrada BDP-a odove godine nosi ime Nagrada „TanjaLukjanova“, a prvi dobitnik je Vesna^ip~i} (za ulogu Gospo|ice @or` u pred- u predstavi San letnje no}i, dok su Go-

di{nje pohvale dobili ansambl DrameSNP-a za realizaciju „Pokondirene tikve“

u re`iji Ksenije Krnajski, ansambl OpereSNP-a za operu „Vojvoda od Rajhstata“,te ansambl Baleta za „Majerling“.

Povodom aktuelne situacije na Ko-sovu Predsedni{tvo Saveza dramskihumetnika Srbije izdalo je saop{tenje smolbom upu}enom na{im pozori{tima dasadr`aj saop{tenja bude pro~itan prepo~etka predstava. Saop{tenje za javnost:„Pozori{te je u isti mah i ve}e i manje od`ivota. Ve}e, jer je u stanju da svojomumetno{}u nadma{i sam `ivot, a manjejer od antike do danas nije uspelo daukine zlo ovog sveta. A ova na{a stvar-nost je prepuna stradanja i zla. Ali, akoneko od vas, gledalaca, ve~eras poslepredstave iz pozori{ta iza|e bolji, misijana{e umetnosti }e biti ispunjena. S tomnadom vam se obra}amo, osu|uju}i sva-ki oblik nasilja i zla.“

Na 33. festivalu „Dani komedije“ uJagodini odr`anom od 27.3. do 3.4.2004.g. predstava Pop ]ira i pop SpiraPozori{ta na Terazijama osvojila jenagradu Mija Aleksi} za najbolju pred-stavu, Jug Radivojevi} je nagra|en zanajbolju re`iju, statuu ]urana je dobilaAna Zdravkovi} za ulogu Jule i nagradaza najbolju mladu glumicu pripala jeJeleni Jovi~i}. Po oceni publike predstavaje zauzela drugo mestosa ocenom 4,66.

(Servis „Ludus“)

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne

novine.

„Ludus“

uzvra}a s

blagodarnoš}u.

Pozori{te je praroditelj svih umet-nosti. To je istina i nju niko nemo`e osporiti. Zato sam pozori{tu

posvetila svoju pravu i jedinu strast.Uvek sam bila ube|ena da se po-

zori{ni pisci izdvajaju plemenito{}u ljud-skih ose}anja. Njihova poruka stogamo`e pomo}i ljudima da se uzidignu iprevazi|u sebe, da se oslobode svega {toih pritiska i ekspoloati{e i tako im po-mogne da dosegnu odre|eni stepen dosto-janstva.

Da bi mogli ispuniti tu svoju misiju iuticati na ljude, pozori{ni pisci moraju upotpunosti da ovladaju svojim zanatom istilom umetni~kog izra`avanja. Bez toganjihova poruka }e oti}i u vetar, bez tragai glasa, i ne}e doma{iti svoj cilj. U sva-

kom umetni~kom delu, poruka umetnikauvek je stremila ose}anju ljudske pra-vi~nosti, zrelosti izraza i autenti~nosti.Bilo bi stoga pogre{no poverovati da bi ijedan od ovih faktora mogao imati pred-nost u odnosu na druge.

Ka`e se da je pozori{ni komad umet-ni~ko delo zasnovano na ~vrstoj struk-turi, o~i{}enoj od svega suvi{nog, na po-stojanom i sa`etom dijalogu, daleko odsvake raspri~anosti. Ka`e se, tako|e, dase to nikako ne sla`e sa prirodom `ene,koja ne mo`e da se oslobodi svoga ega i,kao takva, nesposobna je da se u pot-punosti izrazi objektivno. Tako se ka`e!Na to odgovoram: `ena koja pod grudimadevet meseci nosi novi `ivot, itekako jesposobna da stvori ~vrst i koherentan

pozori{ni komad. Naravno, pod uslovomda je pravi dramski autor.

Sre}om, savremeno pozori{te oslo-bodilo se tradicionalnih formi, zahvalju-ju}i pozori{tu apsudra, siroma{nompozori{tu i eksperimentalnom avangar-dizmu, novim talasima koje su pokrenuliPirandelo, [o, Breht i mnogi drugi. Idanas se zaista retko sre}e dramski autorkoji pi{e po staroj tradicionalnoj formuli.

U svom pozori{nom prvencu (@enebez maski), odlu~ila sam se za „pozori{teu pozori{tu“, ve} prihva}enu formulu umodernim dramama. Komad je po~injaokrikom, pitanjem, jer sam ose}ala da,duboko u sebi, nosim re~i stare desetinegodina, mo`da ~ak i stotine.

Mo`da je do{lo vreme da se poro|ajnibolovi koji su obuzimali i najdublji deomoje du{e, oslobode i o`ive moju re~?Moju re~... moju strast... moje detinjstvo...moje dete... Slu{am taj glas u kome nema`alopojki i uzdaha. To nije glas skru-{enih i poni`enih, koji se kao eho preno-sio s generacije na generaciju. U ljudskojistoriji svest nosi ogromni teret progona irobovanja .

Odbila sam da stavim na hartiju ijednu re~enicu koja ne proisti~e iz naj-dubljeg dela moga bi}a, koja ne izra`avaistinu o `eni i njenoj mo}i davanja. Zatosam svoje pero zaklela da ne napi{e niredak koji bi izra`avao slabost ili frus-traciju, da odbije da me slu{a ako ku-kavi~luk nadvlada istinu. Zamolila samsvoje pero i da mi pomogne da o`ivim sveone `ene ~iji `ivot i ja delim, da im sepribli`im i da postanem njihov glasno-govornik. Tako potpuno ogoljene moglebismo da stanemo jedne naspram drugih,i da se oslobodimo sve te r|e koju su

nanele godine, da zajedni~kim krikomodbacimo sve okolnosti i prilike koje suspre~ile da se na{ ljudski potencijal iostvari.

I, kona~no, iskreno verujem da jepozori{te svetlost koja ljudskom bi}uobasjava put, svetlost koja ~ini organskuvezu sa gledaocem. Ta komunikacijame|u nama izvor je topline – bez obzirada li je re~ o pozori{nom komadu nahartiji ili o njegovomizvo|enju na sceni.

4

Svetski dan pozori{ta

LUDUS 113

POZORI[TE, PRARODITELJ SVIH UMETNOSTI

Fat i ja E l Asa l

Svetski dan pozori{ta, koji je Me|unarodni

pozori{ni institut (ITI) pokrenuo 1961, obe-

le`avaju svake godine, 27. marta, svi nacio-

nalni centri ITI. Povodom ovog pozori{nog

praznika organizuju se mnoge pozori{ne

sve~anosti od kojih je najzna~ajnija ~itanje

Me|unarodne poruke koju uvek pi{e, a po

pozivu Me|unarodnog pozori{nog instituta,

svetski ugledna pozori{na li~nost.

Balkanski {pijun je premijerno uZagrebu izveden 4. oktobra 2003, iod onda je odigran 58 puta, {to

zna~i da se igra i nekoliko puta mese~no.Dolazak u Beograd je prvi izlazak Hr-vatskog {pijuna van Hrvatske, a posleBeograda sledi mu odlazak u Be~, pa –dalje. Za{to „hrvatskog” {pijuna? Zato{to je Balkanski {pijun Kova~evi}a depo-zicioniran, ijekaviziran, kajkaviziran,pa i bosanizovan. Tamo gde je u origina-lu Ilija ^vorovi}, sada je Milica [afranek,drusna Bosanka, ne toliko komi~nog, ko-liko primitivnog idioma i uprosta~enegestikulacije. Tek negde u osnovi tog,najbla`e re~eno povr{nog razumevanjaKova~evi}a, u interpretaciji ina~e dobreglumice Elizabete Kuki}, nazire se neiz-be`ni uzor – Bata Stojkovi}. Mo`da zato{to je Milica-{pijnuka data vi{e u mu-{kom, no u `enskom klju~u. Tamo gde jeKova~evi} psihologizirao i patologizirao– Nadarevi}, ide na vic i periferni detalj.

Potpuno nova vrsta publike u Slavijateatru (i koliko se da zaklju~iti, ona kojane zna ba{ dobro legendarno izvo|enje sBatom Stojkovi}em) glasno je u`ivala,

prekidaju}i predstavu aplauzima. Sude}ipo najburnijim reakcijama, najspontani-ja veza prisutnih s novim Kova~evi}emtuma~enjem uspostavljena je melodijamanekada{nje, zajedni~ke zemlje, sa Titom,~ija slika je glumila u predstavi. Skandi-ralo se ~ak i melodijama koje u novijevreme nisu u modi a ni politi~ki po`eljne.Adapatator Nadarevi}, koji je za sebeuzeo ulogu \ure, Mili~inog brata, osa-vremenio je [pijuna i pohrvatio tako {toga je locirao u Zagreb, a kako i tamo isto-rija brzo hoda, za svaki slu~aj je na-pravio kontekst za „upad” najnovijihpoliti~kih likova u dramu. Za sad su toMesi}, Ra~an, Picula, sutra ko zna ko.

Gluma~ki deo posla obavljen je do-bro, a zadovoljstvo je bilo gledati EduVuji}a u ulozi Lojze [afranek, dakle Mi-li~inog mu`a. Vukao je jadni Lojza celustvar pristojnijim, blago purgerskimobrisima, tamo gde su ostali vikali on jeti{ao, briljantno se dr`ao normale ~ovekaokru`enog ljudskom i dru{tvenom glu-po{}u. Zaslu`eno je Edo Vuji} progla{ennajboljim glumcem beogradskog festi-vala. Vuji} je od l988. u „Kerempuhu”, 10

godina radi s Gluma~kom dru`inom „Hi-strion”, dobitnik je vrhunskih priznanjaHrvatskih dramskih umetnika i omiljenoje lice Hrvatske TV. Igrali su jo{ AnitaMati} i Du{ko Gruborovi}.

Ina~e, u kazali{tu ”Kerempuh“ jel988. izveden Radovan Tre}i u re`ijiDejana Mija~a. Po dolasku u Beograd,ansambl je odr`ao konferenciju za {tam-pu gde je, o~ekivano, glavna zvezda bioMustafa Nadarevi} – da je susret s no-vinarima organizovan posle predstaveraspolo`enje bi sigurno bilo druga~ije, jerzvezde predstave su ipak drugi glumci.No, Nadarevi} je dovoljno sna`noobele`io prethodni pozori{ni i filmski`ivot da ga nije lako zaboraviti, bez obzi-ra na to {to dugo ovamo nije dolazio.Dovoljno je bilo re}i mu da je u Beogradubio omiljen, pa da se opusti i priseti rani-jih godina, „kada su Beograd i Zagreb~e{}e razmenjivali gostovanja. Beogradje u Zagrebu do`ivljavao ovacije, Zagrebu Beogradu tako|e, ponekad i nezaslu-`ene”.

Na pitanje o ijekaviziranju [pijunaodgovora da zagreba~ki glumci ne znajudobro glumiti komediju na srpskom,jednom su to poku{ali u re`iji LjubomiraDra{ki}a, pa je ispalo {ega~enje. Mo`dabi mogli, eventualno igrati u originaluGospo|u ministarku. Nadarevi} je za-`alio {to nisu eventualno dobili poziv zagostovanje u daleko ve}im Jugosloven-skom dramskom ili Narodnom pozori{tu.Nema razloga da bude nezadovoljan.Naprotiv. Za dve ve~eri dobili su ovacijakoliko dugo nisu, a nihova predstava jeupravo za Slavijateatar.

„KEREMPUH“ U BEOGRADU

Branka Kr i lov i¯

U Teatru Slavija je l6. i l7. III gostovalo

Satiri~no kazali{te „Kerempuh” iz Zagreba.

Kao zvani~ni u~esnici IV Slavija festivala

Zagrep~ani su prikazali Balkanskog {pijuna

Du{ana Kova~evi}a u adapataciji i re`iji

Mustafe Nadarevi}a

FATIJA EL ASAL – DRAMSKI PISACBiografija autorke Porukeza Svetski dan pozori{ta

Fatija El Asal je napisala 120 dramskih dela za radio (1957. prvi komad),57 televizijskih serija, emitovanih u udarnim terminima, i 6 drama koje suizvedene u najzna~ajnijim egipatskim pozori{tima (prvi komad Klackalica,1969). Mnogi od njenih drama bave se temama vezanim za dru{tvene, verskei politi~ke probleme egipatskog dru{tva, a posebno `ena. Jedna od njenihkomada, Nema `ena, izvo|ena je u Kairu 2003. godine.

Fatija El Asal je autor i vrlo iskrene i smeleautobiografije pod naslovom Uterus `ivota (4toma), u kojoj ne iznosi samo te{ko}e kroz koje jesama pro{la kao devoj~ica i `ena, ve} i tegobe, od1943. do danas, s kojima se susre}u mnoge `ene uEgiptu.

Po{to su je u desetoj godini ispisali iz {kole,zadesila ju je sudbina mnogih mladih devojaka i`ena egipatskog konzervativnog dru{tva togadoba (ekscizija, rani brak). Udata za pisca i poli-ti~kog aktivistu Abdalaha El Toubija, imamu`evljevu podr{ku da nastavi {kolovanje.Zahvaljuju}i svom knji`evnom talentu i odlu~noj

borbi za bolji odnos prema `eni, u svojoj zemlji postaje jedna od vode}ihknji`evnih i dru{tvenih li~nosti.

Hap{ena 1982. po{to je prihvatila politi~ki anga`man svoga mu`a, pi{edramu Zatvor za `ene. Komad je do`iveo ogroman uspeh i danas je u Egiptujedan od relevantnih i na radiju i na televiziji.

Predsednica je Udru`enja egipatskih knji`evnica, predsednica Progre-sivne unije `ena i ^lan Upravnog odbora Unije egipatskih `ena filmskih radni-ka

LUDUSMO@ETE KUPITI...

UU BB ee oo gg rr aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

Beopolis (Makedonska 22),Na{ dom, (Knez Mihailova 40),„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),Plato (Akademski plato 1),Stubovi kulture, (Trg Republike 5),„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg5),Bookwar (SKC, Kralja Milana 48);

UU NN oo vv oo mm SS aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

„Solaris“ (Sutjeska 2),Most (Zmaj Jovina 22);

LUDUS 113

Ono o ~emu se godinama u nazadgovorilo kao neophodno u regu-lisanju odnosa i statusa zaposlenih

u pozori{tima od ove godine bi trebalo dapo~ne da bude sprovo|eno u delo. Zakonao pozori{tu po svoj prilici ne}e biti, ali }ese na osnovu postoje}eg Zakona o radu uovoj oblasti pre}i na ugovorne odnose. Tonosi tranziciona pitanja i probleme:tehnolo{ki vi{kovi, socijalni programi,uslovi i na~ini po kojima }e se potpisivatii sprovesti ugovori i da li i kada boljimaterijalni polo`aji onih koji u pozori{turade i zara|uju. Evo, od upu}enih,odgovora na neka osnovna pitanja :

Ko je u pozori{tu tehnolo{ki vi{ak?Predrag Ejdus: To je staro pitanje o

kojem, koliko pamtim, razgovaramo sko-ro 20 godina. Stari sistem je davnoprevazi|en, a novi nikako da usvojimojer ni na jednoj ni na drugoj strani nijepostojala dobra volja. To najpre treba dase reguli{e na nivou dr`ave, dakle za-konski, a onda na nivou gradskih iregionalnih vlasti, privatnih i poluprivat-nih varijanti. Taj ugovorni odnos je,najverovatnije, sada pred nama. ^injeni-ca je da u pozori{tima ima vi{ka za-poslenih, ali nije samo to razlog {to na{uoblast treba druga~ije postaviti. U svimumetni~kim institucijama problem jezaparlo`enost, zatim samozadovoljnost isamodovoljnost, problem je javno mne-nje, odnos finansijera prema tim institu-cijama, pa {ta je to {to dr`ava `eli od veli-kih i zna~ajnih institucija, koje su toinstitucije, zbog ~ega one treba da budu,ili su bile a vi{e nisu... Tu ima ~itav niznekih nere{enih stvari koje moraju dabudu re{ene. Ovo {to predstoji je tek prvikorak koji na{ kulturni `ivot treba dausmeri u pravcu koji }e li~iti na onajkojim ide savremeni svet. Tehnolo{kogvi{ka ima. On je godinama talo`en. Na{aprofesija je surova. Nikada mi nije bilojasno kako je mogu}e da neko sebe zoveumetnikom a da ni{ta ne stvori godina-ma. Svuda u svetu je ogromno nadme-tanje i konkurencija. Zato svest na{ihumetnika moramo da pospe{imo tako dastalno stvaraju i da ne misle da ako sustvorili neko delo da je to kraj. To stvarakvalitet i to je jedan od odgovora napitanje za{to ugovori. Sticajem okolnostisam dugi niz godina pod ugovorima, imislim da je to dobro za glumce. Togovorim i mojim studentima. Ne valjakada su glumci stalno vezani za jedanansambl.

Svetozar Cvetkovi}: Tokom ove go-dine bi, posle mnogo i{~ekivanja, trebaloda po~nemo da realizujemo ugovorneodnose. Postavljene su i ~vrste osnove,socijalni program koji bi pokrio strahljudi da ne}e imati sigurnost. Mislim daje to neka vrsta la`ne sigurnosti kojaomogu}ava kakva-takva primanja i ka-kvu-takvu socijalno i zdravstveno osigu-

ranje ~ak i u slu~aju da ne radimo ni{ta.Mislim da to nije dru{tvo u kojem trebada `ivimo, mislim da to treba da budesistem koji }e biti zasnovan na kvalitetu,i da to budu kriterijumi za dobijanjeposla, a da oni koji ne `ele time da sebave sebi na|u drugi posao. Veoma jenezgodno da sada nekoga ko ima 25godina radnog sta`a stavite pred svr{en~in i ka`ete mu da od sutra vi{e nije za-poslen. Ali po{to kora~amo ka evropskomna~inu, zapo{ljavanja prinu|eni smo dato tako i uradimo. To }e se tek za nekolikogodina pokazati kao dobar na~in funk-cionisanja. Imam, me|utim, li~ne stra-hove. Ne mislim da }e to biti tako jedno-stavno sprovesti i da }e pro}i bez trauma,ali postoji na~in i sistem da se to ipaksprovede.

Slobodan Boda Ninkovi}: U pozo-ri{tima ima vi{ak zaposlenih i to su ljudikoji svoj posao ne rade kako valja. Trebapre po~etka realizovanja tog posla na-praviti analizu poslovanja svih sektora upozori{tima. U ime Sindikata glumacaSrbije, u ovom trenutku, mogu da tvrdimda glumci te{ko mogu da do|u poddefiniciju tehnolo{kog vi{ka. Naprotiv,mislim da ima potrebe za otvaranjemnovih radnih mesta za glumce, kao {topostoji potreba za otvaranjem novihscena koji }e pru`iti priliku svima pod-jednako da startno krenu. To ko }e kolikosko~iti o tome }e odlu~ivati kvalitetsvakog glumca pojedina~no. U razgovo-rima s predstavnicima Skup{tine gradaBeograda koji pokazuju da vode jednupolitiku koja ima nameru da stvarnoreguli{e ovu oblast, napravili smogluma~ki sindikat da bi zajedno postavilipravila igre. Od njih tra`imo ta~ne uslo-ve, da se zna red i da mo`emo svi svojuenergiju da usmerimo ka onome {to naj-vi{e volimo i najbolje znamo, a to je na{gluma~ki posao. Jedan od potpisnikasprovo|enja pojedina~nog kolektivnogugovora na nivou Beograda je i na{Sindikat. To je preduslov za po~etak raz-govora o prelasku na ugovore. Pokrenutje i socijalni program i ta nova sistemati-zacija i regulisanje tehnolo{kog vi{ka ilikako se jo{ ka`e – racionalizacija. Mi-slim da je ideja inicirana iz Skup{tinegrada u redu, ali vrlo pa`ljivo trebarazmisliti o svemu, probati da budemorealni, da ne donosimo re{enja na pre~ac,ve} da se postave ~vrsti zakonski okvirikako ne bi dolazili u situaciju da kakokome padne napamet menjamo pravilaigre. Da svaka nova garnitura donosineke novine. To mora da bude jedankonstantno ure|en prostor koji se ne}emenjati.

Ko je taj koji odre|uje ko je tehno-lo{ki vi{ak?

Ejdus: To je validno pitanje. Taj nekoko }e po unapred da postupa po posta-vljenim pravilima igre. To su umetni~ki

5

Anketa „Ludusa“

Ol ivera Mi lošev i¯

O ugovorima u na{em pozori{tu danas

govore Svetozar Cvetkovi}, glumac i

upravnik Ateljea 212, Predrag Ejdus,

glumac, i Slobodan Ninkovi}, glumac i

predsednik Sindikata glumaca Srbije

NA KRAJU ]EMO SVI BITI ZADOVOLJNI

PPrreeddrraagg EEjjdduuss ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

SSvveettoozzaarr CCvveettkkoovvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

SSlloobbooddaann BBooddaa NNiinnkkoovvii}}

6

Susreti

LUDUS 113

Novina na 32. FEST-u je, po re~imaumetni~kog direktora MiroljubaVu~kovi}a, tendencija ovog festi-

vala da se umre`i sa drugim umetni~kimde{avanjima u gradu. Tako je ove godine,osim koncertnih manifestacija, izvedenai pozori{na predstava Hane [igule, damekoja je i otvorila FEST. Iako je njenafilmska biografija impozantna [igula seskoro deset godina nije pojavila na film-skog platnu, te je taj period iskoristila dana jo{ neki na~in usmeri svoju krea-tivnost. Tako je nastala predstava Zapisiiz snova (Protocol of Dreams) koju je sapozori{nom trupom Batiskaf iz Fran-cuske (gde ova nema~ka umetnica `iviposlednjih godina) izvela na sceni JDP-a.Rediteljka komada je Kubanka AlisijaPustamante. Umetnice su se upoznale naKubi pre decenije na snimanju TV serijepo Markesu (Alisija je glumica ali irediteljka u muzi~kom teatru u Havani).Beogradska publika je imala priliku davidi jedno od poslednjih izvo|enja ovogkomada, a samim tim i zatvaranje [i-gulinog bavljenja teatrom, jer se glumicavra}a filmu.

„Saradnja sa Hanom, njena ma{ta injena kreativnost, je jedan od poklonakoji se ~oveku pru`i. Po{to glumcimaobi~no reditelji odre|uju {ta treba darade, na ovoj predstavi smo se trudili daizrazimo sve {to `elimo, ono {to smoimale autenti~no u sebi. Sanjaju}i o dru-ga~ijem svetu, jer ovaj ne mo`e da se

rukovodioci koji kod nas tek treba da sestvaraju. Ovde je nestao umetni~ki me-nad`ment. Posle Mire Trailovi}, Jovana]irilova, ili nekih od ranije te{ko da bihmogao da vam navedem nekoga ko setime ozbiljno bavi i koji se samo timebavi. To u umetni~kom smislu morajubiti zna~ajne li~nosti i sa trajnom, a neprivremenom takvom vokacijom. Onimoraju biti pod jednim veoma o{trimsudom javnosti, zatim pod nadzoromumetni~kih sindikata, zatim pred sudomonih koji daju novce za pozori{te. Taprizma bi trebalo za te ljude da zna~i dajako izo{tre sopstvene kriterijume i daprave ansamble po programu. Mislim da}e to biti su{tina.

Cvetkovi}: To }e na osnovu ta~nopropisanih pravila igre raditi umetni~kirukovodioci. To ne}e biti jednostavno.Konkretno, u slu~aju Ateljea – u kojem jeoko 120 zaposlenih, kako racionalizovatistvari. Ali, ako u|ete u ma koje evropskopozori{te koje izgleda kao bilo koje na{e– jer danas na{a pozori{ta po svom izgle-du, strukturi i opremljenosti parirajuevropskim pozori{tima – nigde nema vi-{e od 25 zaposlenih. [to ne zna~i da }eAtelje otpustiti 95, ali to zna~i da }emoimati bar 90 ljudi s ugovorima koji }e ihobavezivati da maksimum svojih poslovarade na najbolji na~in, i da za to buduadekvatno pla}eni, a ne da ne rade i dabudu mizerno pla}eni. Mislim da je toglavni cilj onoga {to sledi i na kraju }emosvi biti zadovoljni.

Jedini i osnovni kriterijumi za potpi-sivanje ugovora, {to se umetnika ti~e,bi}e pre svega kvalitet. Bi}e to na dve ilitri sezone, pa da se posle ugovor produ`iili raskine. Drugi mogu}i na~in je ugovorpo projektu. Mislim da bi trebalo da

pre|emo i na sistem koji je ve} sasvimodoma}en u pozori{tima na Zapadu, a toje da ako se projekat priprema mesecdana, onda se izvodi recimo dva meseca,ako ima interesovanja putuje, predstavase kada se izigra gasi i radi nova. Ugov-ori se sklapaju na nekoliko meseci, poprojektu. Oni propisuju pravila igre ipravila pona{anja i pravila posla u komu~estvuju. To su modusi u kojima }emose kretati.

Ninkovi}: Sve je jo{ otvoreno i imavi{e predloga. Mislim da }e sve po~eti dafunkcioni{e od naredne sezone, i to akobudemo sve uradili tako da zadovoljavaobe strane. U opticaju }e biti ugovori poprojektu, na godinu, dve, ili vi{e. To navi{e odnosilo bi se na baletske, operske imuzi~ke ansamble, jer je nerealno odnjih o~ekivati neke relevantne umetni~kerezultate posle godinu dana. Prelazak naugovore je dobra ideja jer je stimulativnai za glumce i pozori{ta. Obostranianga`man }e biti mnogo ve}i, kao iinteres, a time }e i rezultat biti kvalitetni-ji. Naravno, uz tehniku regulisanja trebadefinisati i kontrolu sprovo|enja ugovo-ra. To je najva`nije. Jer smo skloni tomeda i veoma dobre dogovore pogre{noprotuma~imo i pogre{no sprovedemo.

Da li }e ugovori pobolj{ati materijal-ni polo`aj glumaca?

Ejdus: Mnogo je ljudi iz esnafa kojito podr`avaju, ali se i pla{e. Mislim dasvi u pozori{tima treba da budu podugovorima, i umetni~ki i neumetni~kisektori. Ne mislim da }e na{ polo`aj, baru prvi ~as, da se popravi na bolje.Verovatno }e najpre oti}i ekstremi. Onikoji dugo nisu radili, a kasnije }e dolazi-

ti do finijih selekcija. Taj proces ne mo`eda se zavr{i za godinu, dve, mora prvoda se poka`e kao dobar. U pozori{tima,kao i u dru{tvu, vlada prava uravnilov-ka. Radio ne radio svira ti radio. Imamnogo ljudi koji mnogo i kvalitetno rade,traju, a nisu posebno motivisani u mate-rijalnom smislu. Znam po sebi. Razlikesu male. U nacionalnom teatru, u kojemtreba da budu zaista najve}i umetnicinema velikih razlika. Jedan Kostjukov,recimo, morao bi da ima bar 15 puta ve}uplatu od ~ista~ice. Tako je u svetu. Pa onje jedini, nema takvih kao {to je on, i tomoraju svi da shvate, pa i oni iz njegovebran{e. Se}am se da sam video umet-ni~ki spisak Jugoslovenskog dramskogodmah po osnivanju, i spisak umetni~kihdodataka. Razlike izme|u tad mladogglumca koji je tek do{ao u Pozori{te iMate Milo{evi}a bio je 1:15. Tad su seuva`avale razlike, ne zbog sujete i para;u pitanju je bio odnos izme|u razli~itihkvaliteta. Ekstra rezultat se mora iekstra stimulisati. Po~etkom 90-ih samkratko vreme bio direktor Drame u Naro-dnom pozori{tu, radio analizu i video daje od 60 ~lanova ansambla samo 15 glu-maca igralo. Zna~i da je ansambl lo{ekoncipiran. Bilo je i reditelja koji po 5, 6godina nisu ni{ta re`irali, a primali suplatu. Pa, bilo je jeftinije dovesti PiteraBruka da jednom re`ira. Neophodno jepostaviti tr`i{te. ^uo sam da u Njujorkuima 50.000 glumaca, a igra samo dve dotri hiljade, ostali rade razne poslove i~ekaju {ansu. To je surovo, ali je tako.

Cvetkovi}: [to se ti~e konkurencije,ona }e mo`da da bude bolnija no sada.Danas je lagodnije. Te{ko da }ete u po-

zori{nom svetu sresti nekoga ko }e re}ida je ikad `iveo od svoje plate. Ali }ete jo{te`e sresti nekoga ko }e re}i da se odri~ete plate od koje ne mo`e da `ivi. To jejedna vrsta nekakve sigurnosti za onekoji rade i koji imaju svoje porodice. Zato}e im biti te{ko da se toga odreknu, a nedobiju ne{to vi{e. Prelazak na ugovore }ezna~iti bolji materijalni polo`aj jer }e sepo dogovoru kojeg imamo s osniva~ima,sredstva odvajati za to, ona }e biti manjeoporezovana u odnosu na li~ne dohotkesada stalno zaposlenih, pa }e ve}i deosredstava biti upu}en na ugovore. Da,bi}e bolji materijalni status onih kojirade. Ne mogu da pretpostavim da liznatno. To zavisi od konkurencije itr`i{ta. Treba probati, napraviti test.Direktor Jugoslovenskog dramskog i jasmo pristali da na{a pozori{ta budu naprobi, ali ljudi nisu pokusni kuni}i da seigrate njihovim i `ivotima njihovih po-rodica. Zato sve valja raditi veomaoprezno, korak po korak.

Ninkovi}: Moramo da skinemo famuoko toga. Ovo je posao kojim se bave ljudikoji imaju dara, tako bi bar trebalo dabude, i to uglavnom jeste tako. Mi imamozaista kvalitetne i darovite glumce, ali se~esto zanemaruje ~injenica da mi od togposla pre svega `ivimo. Pored toga {tosvoj posao obo`avamo i bavimo se njimeiz ljubavi, od tog posla `ivimo i normalnoje da o~ekujemo da mo`emo od toga da`ivimo. Trenutno smo u situacji da zbogmaterijalne situacije nekvalitetno obav-ljamo posao, jer smo prinu|eni da jurimos posla na posao i to onda stvara konfu-ziju koja ne ide u korist kvaliteta. Bude-mo li uspeli da ovo s ugovorima uradimokako valja, do}i }emo u situaciju da

mo`emo mirnije i kvalitetnije da radimosvoj posao, te prestanemo da gubimoenergiju i vreme na ono {to nam nijeposao. [to se socijalnog programa ti~e, onnije fenomenalan. Korektan je, ~ak iznadonog {to je ve} propisano drugim struka-ma. Obezbe|uje to da niko u pozori{tune}e ostati na ulici. Oni koji su 5 godinapred penzijom ne}e ulaziti u ugovorneobaveze. Bi}e za{ti}eni. Njima }e bitiponu|eno da pod povoljnijim uslovimaodu u penziju, uz nov~anu nadoknadu.Za neumetni~ke slu`be }e postojati ponu-da prekvalifikacije i dokvalifikacije, pro-mena slu`be i sli~no. Zna}e se ta~no ko{ta treba da radi i na koji na~in. Obimposla }e biti precizno obuhva}en i ljudi }ebiti anga`ovani koliko njihov obim poslau pozori{tu zahteva. To ne zna~i da }eimati manje prihode. Naprotiv. Sada-{njim sistemom zapo{ljavanja za stalnozaposlene optere}eni smo poreskim oba-vezama koje gutaju veliki novac, a on bimogao da bude korisnije upotrebljen. Tapraksa nije izmi{ljena kod nas ve} sepokazala dobra u svetu. Ljude ugovori,osim neizvesnosti i konkurencije, terajuna stalni anga`man, a to nama nedosta-je. Za godinu–dve koliko sam anga`ovanu Sindikatu shvatio sam da su glumcipoprili~no neinformisani i o svojim oba-vezama i pravima. Zato je na{ moto dapo{tuju}i profesiju – po{tujemo sebe.Ljudi ne znaju, neinformisani su i otudaneopravdani strah. A mi i sve ovo radimoda bi ljudima u na{oj profesijibilo bolje.

promeni, do{le smo do Zapisa iz snova.Hana ne `ivi kao zvezda (iako to jeste), atome u prilog govori da je napisala svojeintimne snove, svoje ko{mare. Ona ih jeprvo snimila a potom smo ih preto~ili upredstavu“, ka`e Pustamante.

Na sceni je pijanista za klavirom,Hana i platno na kojem gledamo projek-cije snova. Snove, kojih ima sedam, glu-mica obja{njava a povezuje ih pesma. Isve li~i na neku vrstu kabarea iako susnovi ~esto ko{mari poput onog da nosimrtvo dete u torbi. Na platnu vidimomladu Hanu iz 1979, kada su i nastalivideo zapisi, a ispred njega je ona danas.Predstava je, ina~e jako intimna i her-meti~na, svojevrstan susret pro{log isada{njeg, onog {to je glumica bila nekadi onog {to je sad. „Ideja na{e predstaveide u pravcu jednog od zna~enja re~i pro-tocol tj. redosleda po kom se neke stvariodvijaju. A ovde je to zapisnik snova. Po-stojao je period u mom `ivotu kada samse svakog jutra budila sa snom u misli-ma. Onda sam po~ela da ih zapisujem.Kasnije sam re{ila da te snove ostavljamu trajnom zapisu na video traci. Svakogdana snimala sam samu sebe dok pre-pri~avam snove. Nedavno sam uzela tajmaterijal i montirala sedam snova utrajanju od 5 do 7 minuta, tako da onipredstavljaju osoben klju~ moje pod-svesti. Tako|e, pomislila sam da bi dru-gima bilo inspirativno da u|u u ponoretog mog sveta i da vide {ta se tu zapravo

de{avalo. Materijal koji nam donose sno-vi veoma je bogat. Veliki argentinskipisac Borhes rekao je svojevremeno da su„snovi najstariji oblik umetnosti“. Zato jesvako od nas umetnik, i pesnik i pisac islikar... Tako|e sam shvatila da materijalkoji je proistekao iz mojih snova mo`ebiti povezan sa nastankom pesama, kojesam prvi put izvela pre sedam godina. Tapovezanost daje specifi~an kontinuitetkoji predstavu ~ini specifi~nom“, obja-{njava Hana [igula.

Zapisi iz snova su i svojevrstanoma` Fasbinderu iako je samo jedan odsnova posve}en njemu (a reditelj je na-pisao esej o glumici koji ima naslov Hana[igula, ne zvezda nego slaba osoba kaomi). [igula je svoju gluma~ku karijeru

po~ela u teatru sa Fasbinderom. Igrala jeAntigonu. „Po{to nisam iz porodice kojaima umetni~ku tradiciju nisam samamogla da identifikujem i izrazim umet-nika kojeg nosim u sebi. Morao je nekoda me otkrije, a Fasbinderu se javilo da}u biti zvezda u njegovim filmovima.Napustila sam {kolu glume (i sada sevi{e ose}am kao neka vrsta medijuma ane glumice) u kojoj sam se i srela sanjim. On je re`irao pozori{ne predstavekao filmove i mnoge svoje filmove kaopozori{ne predstave da bi neke stvariistakao. Trudim se da se u svemu {toradim delom obra}am njemu jer samzbog njega postojala. A sada kada njeganema poku{avam da ga na neki na~ino`ivim. Pri tom, u komadu pominjem

svoju karijeru i njen razvoj a Fasbinderje centralna figura u njoj“, dodaje [igula.

Po{to je pesma sastavni deo komadana kraju predstave Hana je otpevala iLili Marlen, pesmi koja je, po njenimre~ima, emanirala odre|enu magiju to-kom rata i koja je pevana s obe strane – iokupatora i okupiranih. Njena ljubavprema pesmi usmerena je i ka Brehtu:„Pevaju}i njegove pesme to je vi{e dijalogizme|u mene i njega jer on postoji umojoj svesti i imao je veliki uticaj na me-ne. Pripadam prvoj generaciji poslefa{izma koja je bila gladna takvih stva-ri“, ka`e poznataglumica.

OMA@ FASBINDERUAleksandra Jakš i¯

Hana [igula je bila go{}a Beograda

SSnnoovvii kkaaoo oossoobbeenn kklljjuu~~ ppooddssvveessttii:: HHaannaa [[iigguullaa ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 1137

Intervju

@ELJAN SAM AUTORITETA

Mikojan Bezbrad ica

„Saop{tavati misli, jednog i drugog Ko-

va~evi}a, [najdera, Nu{i}a, Vide Ognjenovi}

ili Simovi}a, pa to je stvarno dar koji si u

`ivotu mogao da zaslu`i{ samo ~udom“,

ka`e glumac Narodnog pozori{ta BBrraannkkoo

JJeerriinnii}}

Neposredno posle diplomiranja,1975. godine s Brehtovim ko-madom Gazda Puntila i njegova

sluga mati“ u Ateljeu 212, Branko Jerini}je podario svoj potpis na vernost Narod-nom pozori{tu. I danas, skoro 3 decenijekasnije, ostao je odan nacionalnom te-atru u kojem je ostvario niz zna~ajnihuloga. Igra u 4 predstave, od kojih jenajsve`ija Gospo|a ministarka. No, vra-timo se u 1971, kad je u klasi profesoraPredraga Baj~eti}a upisao Fakultetdramskih umetnosti u Beogradu.

„Moja klasa je bila tzv. `enska ukojoj je bilo 10 `ena i 6 mu{karaca, {tonije uobi~ajeno, jer je procenat uglavnombio obrnut. U klasi su bili Tanja Bo{-kovi}, Ljilja Dragutinovi}, Gorica Po-povi}, Radmila @ivkovi}, Jelica Srete-novi}, Tanja Milovanovi}, Azra ^engi},Jadranka Stilin, Zlata Numanagi} i Rad-mila Ple}a{, a od mu{karaca, MiralemZup~evi}, koji je bio superioran, najboljistudent na klasi, Branko \uri}, RadeVukoti}, Milan [trlji}, Dragoljub Krsmi} ija. Jedno vreme s nama je bio i BrankoZogovi} koji je sada, kako ~ujem, ljutibiznismen u Meksiku. Izme|u sebe senismo posebno dru`ili, niti bili velikiprijatelji i sli~no.“

U tom okru`enju, sa kim si naj~e{}ebio?

ju. Lazi} je gledao na{u ispitnu pred-stavu na drugoj godini i pozvao nas~etvoro da igramo kod njega. Do{li smona prvu probu i pretrnuli od straha. Tusu jo{ bili Milan Puzi}, Slavka Jerini},Vuka Dun|erovi}... Tanja i ja smo shva-tili da to nisu uloge kojima bi trebalo dase predstavimo. Izlazi{ u javnost i trebaneko da te vidi u ulozi koja nije togkapaciteta niti kvaliteta.

Odbili ste prvu ponu|enu ulogu?To je bio {ok. Mirko Miloradovi}, u to

vreme bio direktor Drame, pozvao nas jei rekao: „Jeste li ludi, deco, mi ho}emo daoformimo mladi ansambl...“ Mi ka`emo– ne.

Posle nekog vremena, a pre tvogzvani~nog dolaska u nacionalni teatar, sTanjom si zaigrao na sceni „„Kruga““. Bioje to va{ debi?

Bilo je to 6 meseci kasnije. Posle od-bijanja uloga pozvao nas je Oliver Vik-torovi} i rekao da za nas dvoje ima ulogeu predstavi Znam Dabli fejsa Bo`idaraLjumovi}a, poznatijeg kao Zuba. Premi-jera je bila 19. I 1974. To je bilafantasti~na parodija.

Parodija, na {ta?Na Nu{i}evo Sumnjivo lice. Komad

se de{avao na Divljem zapadu. JerotijePanti} nije bio sreski na~elnik, ve}Edvard Plant – {erif. Aleksa @unji},sreski {pijun, je bio Mudra svraka, Indi-janac. Tanja i ja smo dobili uloge koje suekvivalent Marici i \oki Promincli, azvali smo se Liz i Cisko. Bila je to beskra-jno divna, {armantna i duhovita komedi-ja, izvo|ena 70-ak puta, uvek pred pu-nim gledali{tem. Buca Mirkovi} je na-pisao sjajnu kritiku, ali je umesto TanjeBo{kovi}, napisao Gorica Popovi}.

Kako je Tanja reagovala?Otr~ala je sutradan do redakcije, sva

uzbu|ena, jer bila je jo{ studentkinja,iza{la s prvom predstavom, a oni jojpogre{ili ime. Da bi ispravili gre{ku,napravili su reporta`u o mladoj glumiciTatjani Bo{kovi} i tako se malo izvadili.Premijera je bila na Bogojavljenje. Mojapokojna majka je uvek tvrdila da to nijebez veze. No, meni kao deklarisanomateisti je to bilo svejedno. Onomad, 19. I2004. zvao sam Tanju i rekao: „Taj~i,danas nam je 30 godina neto kako smou{li u pozori{te“. Na `alost, Oliver Vik-torovi} je 10-ak dana pre na{eg jubilejaumro. Umiru samo plemeniti, a ostaju da`ive kreteni, idioti i mazge.

Diplomirao si i...Stra{no sam bio sre}an {to sam u

Narodnom zatekao fantasti~nu plejaduglumaca. U to vreme ~ika Ra{a Plaovi}je jo{ igrao Ko{tanu; zna~i moglo je tu dase „krade“, da se gleda {ta radi velikan,genije, pedagog. Bio je tu i MihajloViktorovi}, Petar Bani}evi}, Du{an Bula-ji}, Bogi} Bo{kovi}, moj ro|ak Ciga Jeri-ni}... Oni su imali potrebu da nas u~e.Oni te prime u ku}u, i ugoste svim {toimaju i znaju. To je bila elita. Da negovorim o Milo{u @uti}u.

Jago{eva energija

Kakvo te se}anje ve`e za njega?Za mene je bio i ostao najmo}niji

glumac Narodnog pozori{ta koga samvideo. ^udo od ~oveka. A privatno? Odfantasti~no blagorodne du{e i li~nosti, dovrhunskog intelektualca koji je za sve isva{ta imao fantasti~no obja{njenje, a

S Tanjom Bo{kovi} koja je iz Aran-|elovca, Goricom Popovi}, koja je kao i jaiz Kragujevca, a tu je bila i Ljilja Dra-gutinovi}, ro|ena u Prokuplju. Nju sampoznavao i pre no {to je upisala Aka-demiju, jer joj se ro|ena sestra udala uKragujevcu. S Goricom je interesantnastvar, za koju mislim da je u gluma~komsvetu nezabele`ena: s njom sam 16 godi-na bio u istom odelenju, 8 godina uosnovnoj {koli, 4 u srednjoj, a toliko i nafakultetu. Posle smo se razi{li; ona sejedno vreme veoma uspe{no bavilarokenrolom, pa profesurom, a onda jepre{la u Atelje 212.

Nu{i} naDivljem zapadu

Odmah si do{ao u Narodno pozo-ri{te, gde si ve} skoro 30 godina, no pretoga...

Prvu ulogu smo Gorica, Tanja, [trlji}i ja dobili ve} na tre}oj godini kodDragoslava Lazi}a u komadu koji jetrebalo da se igra na „Krugu 101“, azvao se Polo`aj `ivota u na{em vre-menu. Tako ne{to. To su bili monolozi,autenti~ne ispovesti koje su izlazile uljubljanskom „Delu“, a Buca Mirkovi} ihje skupio i od njih napravio dramatizaci-

ako nema ili ne{to ne zna, onda je govo-rio svojim karakteristi~nim lalinskimnaglaskom: „Mom~e, ja }u se to raspitati,pa }u ti ovih dana re}i“. Tim ljudimanajvi{e dugujem.

A reditelji?Od reditelja i pisaca, bez konkurenci-

je, na prvom mestu je Vida Ognjenovi}.Evo ustajem i ka`em: Vida Ognjenovi},jer to ime ne mogu sede}i da izgovorim.Ta osoba je ~udo bo`ije. Nema {ta ona nezna, nema energije koju ne poseduje,znanja koje kod nje nije mogu}e proveri-ti, nema pitanja na koji ne zna odgovor.Moja je sre}a {to sam imao njeno po-verenje u 8 – 9 predstava, od Mefista1984. do Je li bilo kne`eve ve~ere 1992,kad je ona, na moju `alost, oti{la iz ovogpozori{ta. To je poslednji autoritet kojisam u ovom pozori{tu imao, i kome samse iskreno klanjao.

Igra{ u 4 predstave – Velikoj drami,Sabirnom centru, Nevjesti od vjetra iGospo|i ministarki. Da li je to malo, sobzirom na tvoje iskustvo?

Nije. To su moje 4 slave, kojimamese~no palim sve}u. Uzmimo samoimena: Sini{a Kova~evi}, Du{an Ko-va~evi}, Slobodan [najder i BranislavNu{i}. Malo li je? Uzbudljivo je ve} iizgovoriti ta imena, shvatiti njihov opus,{ta su kad i kako pisali i biti direktanu~esnik u njihovim predstavama. Da jesre}e da se jo{ igra neka Vida Ognjenovi}i Ljubomir Simovi}, meni vi{e nijepotrebno. Saop{tavati te misli, jednog idrugog Kova~evi}a, [najdera, Nu{i}a,Vide Ognjenovi} ili Simovi}a, to je darkoji si u `ivotu mogao da zaslu`i{ samo~udom.

Zadovoljan si?Posle ovoliko godina rada i `ivotnog

iskustva znam da sam vi{e nau~io oglumi nego u glumi. Mislim da sam uovom poslu strahovito sre}an ~ovek. Ali,mene u pozori{tu nema bez moje divnesupruge Sne`ane i mojih divnih sinovaJanka i Pavla. Oni su moj identitet, pa se

onda preko njih i njihovom zaslugom,moj identitet prenosi ovde u ovo pozori{tei na ove uloge koje radim.

Koju ulogu sanja{?Imam samo pisca o kojem sanjam

celog `ivota – ^ehova. To je po mommi{ljenju najve}i dramski pisac. [ta godu ^ehovu da me sna|e, meni je svejedno.

Ima li, ipak, uloge koju bi voleo daodigra{?

U Ujka Vanji – i Vanju i Astrova, uGalebu – Sorina i doktora Dorna. Kolikogod na prvi pogled to bili suprotni likovi,to su uloge koje su najbli`e mom mental-itetu i gluma~kom ose}aju.

Koja ti je uloga do sada najboljelegla?

Knjaz Milo{, sigurno. Komad Vo`dKara|or|e i knjaz Milo{ je napisao@arko Komanin. To mi je stvarno leglo,iako nisam imao pojma da }e to da mesna|e.

U Gospo|i ministarki te je sna{aoJago{ Markovi}...

Sre}a da se sretnem s tom spodobom,individuom, protuvom, koja se zove Jago{Markovi} – a sve to ka`em u najlep{emsmislu – je neverovatna. To mi li~i napri~u kad do|e dobar |ak, pokvasisun|er i obri{e sve {to je na {kolskoj tablipisalo. A onda iz te table, kada po njojpo~ne da pi{e Jago{, odjednom po~nu daiska~u vampiri, sand`ame, tatabe,vukodlaci, `ivotinjke koje ti se oka~e nanos pa ih vu~e{, a one krvare i arlau~u,ptice, zmije, zmajevi i sve {to mo`e{ dasmisli{, pa jo{ i 6 puta na kub, pa jo{ 30puta na kub i jo{ 600 puta toliko...Energija koju on isijava, kojom te roka uglavu, jetru, d`igericu, stomak i plu}a, tona svetu nijevi|eno.

PPrrooffeessiioonnaallnnii ddeebbii:: BBrraannkkoo JJeerriinnii}} ii TTaannjjaa BBoo{{kkoovvii}} kkaaoo CCiisskkoo ii LLiizz uu pprreeddssttaavviiZZnnaamm DDaabbllii ffeejjssaa..

TTrriiddeesseett ggooddiinnaa nnaa sscceennii:: BBrraannkkoo JJeerriinnii}} ((FFoottoo:: MMii{{aa MMuussttaappii}}))

Ve} du`e vreme sve manje radim namati~noj sceni. Pre Feme, premi-jeru sam imala pre vi{e od dve

godine, igrala sam u Gospodi Glembaje-vima. Vi{e ne znam je li to svesno ilinametnuto, ili oboje istovremeno. Zatoradim izvan Novog Sada, na drugim

scenama, a one su svuda iste i ako je onozbog ~ega si na njih stao dobro, nije bitnoje li ona u Novom Sadu, Beogradu, Pod-gorici, Tivtu ili nekom tre}em mestu“,ka`e prvakinja Srpskog narodnogpozori{ta Jasna \uri~i}, koja je nedavnoodigrala Femu u Pokondirenoj tikvi takoo~aravaju}e da }e se ta uloga svrstati uvrh dosada{njih ostvarenja ove glumice.

„To bi trebalo da bude normalan,sastavni deo na{eg gluma~kog posla, daidemo s jedne scene na drugu, smenjuje-mo se, rotiramo, radi sve`ine novih ideja,radosti, smisla. Verujem da se jedino takoglumac mo`e menjati, postajati bolji,osetljiviji za svoj posao. Samo se izrazli~itosti javlja dijalog a time i kvalitet.Dve godine nisam igrala ni{ta novo uNovom Sadu i zbog te moje te`nje davidim i igram i ne{to drugo i negdedrugde, niko me ovde nije ni zvao. No, sove distance mogu da ka`em da mi zatonije `ao, jer za te dve godine nije ura|enoni{ta zna~ajno, pogotovo ne u sferi moggluma~kog interesovanja, s izuzetkomDisko svinja, dobre i po{tene predstave.”

Jedini ispravan put

„Pre godinu dana premijerno sam ubeogradskom Narodnom pozori{tu igralaVi{njik u re`iji Aleksandra Popovskog.Spremali smo ga, s pauzama, 3 meseca ito je vrsta pozori{ta od koje me svrbetabani, koja mi zadovolji potrebu za celusezonu, nadoknadi {to ne igram vi{e.Vi{e mi nije va`no da igram svake ve-~eri, da idem iz uloge u ulogu. Bitno mi jeda imam ne{to, makar i jedno, vredno idragoceno {to me gluma~ki ispunjava.Ima uloga koje se ne odbijaju, ~ak i ako simislio da ti ta uloga gluma~ki ne pripa-da. To sam osetila kad su me pozvali daigram Femu. @enskih uloga, dobrih po-gotovo, nema mnogo ni u svetskoj litera-turi, a dobra `enska uloga, mlad reditelj,Ksenija Krnajski – mislila sam done}ene{to novo, to mi je bilo dovoljno pro-vokativno da prihvatim ulogu. Ispostavi-lo se da je ona, ma koliko sam ranijesumnjala da je za mene, ipak moja.Dobro se ose}am u njoj, zavolela sam jejako. Trudim se da je zavoli i publika, daih „navu~em” na nju, da i njih o~ara.Femu ba{ volim, a glumac, iako bi tomorao, ne uspe da zavoli svaki lik. Namati~nu scenu se nisam vratila s uku-som gor~ine. Da sam je imala, sigurno sene bih vratila. Uvek sam se trudila da sesa~uvam od gor~ine, jer je nezdrava, i zarazum i za du{u. Scena je scena, `ivotglumca je svuda isti. Ja jesam odrasla naovoj sceni, u ovom pozori{tu, veomavolim i cenim neke ljude. Moje dragegarderoberke, frizerke, portire, to su ljudikoji ti daju do znanja da si kao kod ku}e.Oni se se}aju, pamte...”

Neokaljanozaneseni ljudi

„Koliko je u meni Feminog donkihot-stva? Don Kihot je jedan od mojih omi-ljenih likova, neko ko mi daje smisao, onje moj `ivotni princip. Malo sam igrala

Femu, tek premijeru i nekoliko repriza,ali kad sve podvu~em i saberem – mojaFema je donkihotkinja. Nisam to niosvestila do ovog momenta. I{la sam ususret njenom donkihotstvu, mo`da ba{zato {to ga i sama nosim, jer sam povre-meno tako depresivna, jer imam svest otome da to nije cenjen princip, da je toprincip koji ti ne ostavlja mnogo. Mo`dasam se toga nekad malo i bojala, alidanas vi{e ne, ~ak da u`ivam u tome.Pitam se samo povremeno: za{to i daljesmatram da je donkihotovski put jediniispravan, uprkos ~injenici da je svet svevi{e li{en donkihotovske dimezije. Sre-}om, ima tako otvorenih, neokaljanozanesenih ljudi. Malo, ali ih ima. I oni seznaju me|usobno, njihova imena se nemoraju glasno izgovarati ili pisativelikim, ~ak ni malim slovima na stra-nama novina. Oni se nalaze, sre}u, pre-poznaju i rade zajedno, povremeno, ali jei to dovoljno.

Na `alost, onih drugih je mnogo vi{e.Na nesre}u, i oni se znaju, pronalaze iprave druge jake, {tetne saveze, tako da,s jedne strane, postoje ljude koji suzaokupljeni svojim poslom, sopstvenimedukacijom i nadgradnjom, te nemajuvremena za kancelarije, hodni~ke raz-govore, dok su s druge strane oni kojiimaju vremena samo za to, ali ne i zasvoj posao, ~iji su deo samo nominalno ilipo diplomi. Ovi drugi pre~esto dolaze dopozicije vlasti, a ima me|u njima iglumaca i reditelja, ima ih i u upravamapozori{ta, i zato ovo i govorim. Oni sasvojim klikama unose jo{ ve}u zbrku uionako veliki haos, jo{ vi{e zamagljujusituaciju, stvaraju paralelnu stvarnost iu nju uvla~e ljude koji imaju, pogre{ne,~esto izopa~ene vizije pozori{ta.”

Za{to sam na sceni

„Kakva su mi iskustva sa Akademi-je? Tamo sam ve} 4 godine asistent naglumi, kod profesora Mi{e Janketi}a.Imam 10 studenata. Mladi su izgubljeni,nejasno im je mnogo toga, to su deca kojasu rasla u haosu, stasali su i sad supotpuno zbunjeni i upla{eni. Niko od njihnije bio nigde, nije video gotovo ni{ta,pogotovo nije vide ne{to dobro, i to je veli-ki problem – kad nema{ reper. Dana{njapozori{na ponuda, ~ast izuzecima, neo-prostivo je jadna i zato mogu da ka`emda oni ni{ta nisu ni videli {to bi im bilouzor. Na ~asovima mnogo pri~amo o etici,o tome za{to su tu, za{to su upisaliglumu? Se}am se da je i moj pokojni pro-fesor Branko Ple{a mnogo sati odvojioba{ na pri~u o etici, a mene je oduveknerviralo {to nas gu{i time. Htela sam dapri~amo o glumi. Danas vidim koliko jezna~ajan razgovor o tome za{to sam tu –na sceni, koja mi je misija, jer gluma jemisija. Jedino mesto gde si ceo i svoj jescena, i na njoj treba da govori{. Tu trebada se poka`e{ u punom sjaju, to jepozori{te, a ostalo je `ivot u pozori{tu.Bitno je da me ta deca razumeju, darazgovaramo. Pri~amo i o tome kako nijegreh odustati, a to bi trebalo da znaju istarije kolege, oni koji su na pola puta daodustanu, koji nemaju hrabrosti da priz-

naju da su negde duboko u sebi zapravoodustali. To razumem, da odustane{, to jepo{teno, ali je druga stvar opravdavam lito. Istina je surova – ne mogu svi daistraju u svojoj borbi i tra`enju. To je takoljudski. ^ovek mora da ima svest o sebi,svest da je pogre{io, pogre{no izabrao, danije greh vratiti ulogu. Nismo mi ma{ine,kompjuteri u koje ubaci{ program. Mismo glumci. I sve sam uverenija da se tozna ili ne zna, da to ima{ ili nema{, i dase to ne sti~e i ne u~i. Ili jesi, ili nisi.”

Politi~ki momenatpredstave

„Nisam imala ni primisao politikedok sam spremala ulogu. ^ovek samovog vremena i nosim njegovo nasle|e.Ovo je Fema s vizijama – o sebi i ostali-ma, koje bi trebalo da joj (kao i svimanjima) u~ine `ivot boljim i smislenijim.No, kao po pravilu, drugi nisu imali nisvoje li~ne, ni kolektivne vizije, ili su imone bile pogre{ne, i otuda na{a Fema imaveze s nama i na{im politi~kim tre-nutkom: izm|u nas povremeno, ~ak vrloretko, ispliva neko, s nekom dobromidejom, ponudi je. Retki je odmah pri-hvate i zdu{no po~nu da ~ine sve da jeostvare. Neki odustanu odmah, drugi jepak prihvate i podr`avaju tek nekolikosati. Uglavnom su svi kratkog daha, jerje uvek lak{e vratiti se u svoj glib. Samoretki ne pristaju na blato, imaju vere,tra`e dalje i ne odustaju jer znaju danam je ovo jedini `ivot i da vredi da ga`ivimo punim plu}ima. Zato mi je veomava`no ne samo {ta radim u pozori{tu –uostalom kao i u `ivotu – ve} i s kimradim. Zato ne znam gde }u sutra biti iraditi, ni kada }e to biti, a ni ho}e li biti.Nadam se da ho}e, nije mi va`no gde,samo da bude, ali do tada ne dam da meumaraju i smaraju koje~ime.”

Reperi zatrpanisme}em

„Pro{lih godina mi je uskra}eno vi{eradosti, zadovoljstva, usavr{avanja, le-pih trenutka, napredovanja. Krivo mi je{to se kod nas u pozori{tu stvarnost takoulep{ava, {to na{a realnost u pozori{tunije ta~na, ve} je proizvod falsifikovanja~injenica ljudi za koje ne znam otkudasu stigli. Bojim se da smo i {to smo svedalje od istine, {to se i dalje za kvalitetprogla{ava ne{to {to to sigurno nije, {tose ne{to {to ne valja pre}utkuje, {to se to-leri{e osrednjost. Retki veoma retko sme-ju glasno da ka`u da ne{to ne valja, i akose to i ka`e, onda to obi~no bude iza }o-{ka. Ne mo`e sto ljudi da vodi pozori{te!Mora da ga vodi jedan ~ovek. Predstavaje kolektivni ~in, koji opet kontroli{ereditelj, dok pozori{te mora da vodi jednaosoba. U pozori{tu ne mogu svi o svemuda se pitaju, da svi sve znaju ili da se, jo{gore, prave da znaju, ne mogu svi bitivlasnici prava na imanje mi{ljenje, aneki ljudi prosto moraju da se boje jer,na`alost, samo tako, s bi~em za le|ima,mogu da funkcioni{u – kao ljudi i kaoradnici tog pozori{ta.”

„Reperi postoje, ali ih treba prona}i, iza to ti danas treba duplo vi{e snage.Nekad je sve bilo kao na tacni: znalo se{ta gledati, {ta pro~itati. Sad se to retkode{ava; mora{ po sme}u da kopa{ da bina{ao reper. Ako nema{ snage, propao si.Reper i danas mo`e{ sresti u vidu bilo~ega, ~oveka ili dela, jer reper za glumcamo`e biti u bilo ~emu, u bilo kojoj umet-nosti, u ljudima... Reperi se uporno mo-raju tra`iti jer se oni sklanjaju od trendo-va, preglasnih ljudi, kulturnog diletan-tizma, oni menjaju adrese, nisu na udar-nim mestima. Oni su, pa gotovo prakti~nou andergraundu. Mo`da sutamo oduvek samo i bili.“

8

Susreti

LUDUS 113

FEMA – O^ARAVAJU]A DONKIHOTKINJASne¦ana Mi le t i¯

Ima otvorenih, neo-kaljano zanesenihljudi. Malo, ali ihima. I oni se znajume|usobno, njihovaimena se ne morajuglasno izgovarati ilipisati velikim, ~ak nimalim slovima nastranama novina.Oni se nalaze, sre}u,prepoznaju i radezajedno, povremeno,ali je i to dovoljno,ka`e Jasna \uri~i},najnovija SterijinaFema i dobitnicaZlatne medalje „Jo-van \or|evi}“ Srp-skog narodnog po-zori{ta NNoovvaa FFeemmaa:: JJaassnnaa \\uurrii~~ii}} ((FFoottoo:: BBrraannkkoo LLuu~~ii}}))

MMiinniissttaarrssttvvoo zzaa

kkuullttuurruu

SSrrbbiijjee mmoo`̀ddaa

mmoo`̀ee bbeezz

„„LLuudduussaa““,, aallii

„„LLuudduuss““ nnee

mmoo`̀ee bbeezz

pprriilloo`̀nnii{{ttvvaa

MMiinniissttaarrssttvvaa zzaa

kkuullttuurruu SSrrbbiijjee..

„„VVrreeddnnoosstt ddaarraa

nniijjee mmeerraa ddaarraa;;

nnjjeeggoovvaa mmeerraa

vvrreeddnnoossttii

jjee vvrreeddnnoosstt

kkoojjuu iimmaa zzaa

ddaarriivvaannooggaa““,,

kkaa`̀ee ssttaarraa

ttaammiillsskkaa

mmuuddrroosstt..

LUDUS 113

Na Novoj sceni Beogradskog dram-skog pozori{ta nedavno je izvede-na drama Masla~ak i retard Mla-

dena Popovi}a, najbolji dramski tekst naposlednjem konkursu za nagradu „Bra-nislav Nu{i}“.

Pre Masla~ka i retarda na scenamaBeograda, Sarajeva i Ljubljane vi|ene sudve drame Mladena Popovi}a, Ni`inski iBuba. Najnoviju, prvi put, Popovi} pot-pisuje i kao reditelj.

Kao i Buba, i Masla~ak je o posebnojgrupi mladih, kojoj je neophodna pomo}zajednice da bi opstali.

Tekst je logi~no iza{ao iz Bube i izdrame koju sam zapo~eo da pi{em preMasla~ka i retarda, onda se desio Ma-sla~ak, pa }e prethodno zapo~eti tekst bititre}i nenamerno zapo~ete trilogije omladima danas i ovde...

Dira menjihova sudbina

Za{to ba{ o mladima?Zato {to me dira njihova sudbina.

Kad se starijima desi nedostatak ljubavi,komunikacije, brige, onda znamo da susve to {to nedostaje verovatno nekadaimali. Ali kad neko u `ivotu startuje s po-zicije da nema ni{ta od onoga {to `eli ibez ~ega mu je `ivot gotovo nemogu},onda je to problem kojim se treba baviti.Pogotovo u na{oj dru{tvenoj situaciji:likovi iz Masla~ka su deca od 12, odnos-no 13 godina, u drami ih pratimo tokomjedne godine njihovog `ivota, {to }e re}ida ako ta dva lika postoje, a postoje –svuda oko nas su deca ro|ena 90-ih ~ijeje odrastanje sadr`avalo u`asne inflacije,bombardovanje, zatvorenost – pa zbogsvega toga nije ~udno {to ti likovi ~ine {to~ine, {to nemaju nikakav optimizam `i-votni, jer prosto im mi nismo ni{ta osta-vili za {ta bi mogli da se zaka~e. To je,dakle, problem kojim se treba baviti. Ovajtekst bi se najpravilnije mogao nazvatiMasla~ak i Masla~ak, jer smo retardi svimi koji smo u publici i dozvoljavamo danam se takve stvari de{avaju.

Va{i likovi pripadaju socijalnimmanjinama, nisu tipi~ni mladi oko nas.

Uvek sam bio od onih koji sva ma-njinska prava podr`avaju, po~ev od na-cionalnih, verskih, seksualnih, zdrav-stvenih... Mislim da svi imaju pravo na`ivot. Videli smo dokle nas je to doveosuprotan stav. U mojoj drami devoj~ica jeretardirana a de~ak nije; nadimak Re-tard su mu dali u {koli. No, opet da sevratim na Bubu. I tamo sam `eleo daimam likove koji u startu nisu prijatnigledaocima. U Bubi je to devojka nagranici prostitucije i njen mla|i brathomoseksualac, njen mladi} je tipi~anmafija{ iz 90-ih a ljubavnik, bratovljev{ef je mafija{. Ti u`asno neprijatni likovi,osvoje na kraju simpatije publike. Sli~an

postupak je i u Masla~ku. U startu tilikovi nisu simpati~ni, de~ko ima ustakoja bi trebalo ribati riba}om ~etkomkoliko psuje, ali kako vreme prolazi pu-bliku hvata ta njegova te{ka muka,odrastanje bez igde ikoga, upu}enostisklju~ivo na retardinu devoj~icu i njenaisklju~iva upu}enost na njega, on nemamajku; ona je istina ima ali je ta majkanaziva kreten~inom i sli~nim pogrdnosti-ma. Prosto, tokom predstave, likove kojisu na po~etku nesimpati~ni, publika nakraju mora da zavoli. To je dramatur{kitrik.

U Masla~ku je o~igledna brutalnostpretvarena u estetiku – danas ~est na~inda se prika`e dramska pri~a.

Sli~na svar se desila i s Bubom. To jepri~a o bratu i sestri koji ~eznu za lju-bavlju, ne do`ivlavaju je, i to se okon~avatragi~no. Naime, koliko god one izgledalecrno, ja pi{em ljubavne pri~e. To je pros-to moj senzibilitet. Ti mladi `ive svudaoko nas, a mi ih ne prepoznajemo, nevolimo da ih prepoznajemo i da se suo-~imo s njihovim problemima. Masla~aknije trendovski pisan, ali se uklapa utrend evropske drame. U Ljubljani, poslepremiejre Bube u Mesnom gledali{~u, unekim novinama je pisalo da sam srpskiRejvenhil, a ja sam, zavitlavaju}i se,rekao – ne, on je engleski Popovi}. Rej-venhilov [oping end faking sam pro~itao

dugo nakon zavr{etka Bube. Ali postojidrugi tekst koji me je u`asno uzbudio iinspirisao, Plastelin mladog ruskog piscaSigarjeva. Ako sam negde na{ao inspi-raciju, onda je to bilo u tom isto~noevrop-skom delu savremene drame.

Od politike sene mo`e pobe}i

Ka`ete da Masla~ak nije trendovskipisan...

Samo deluje trendovski, ali pre svegazbog teme. Ali, ako ~itate te tekstovevide}ete da imaju autorski pe~at u smisluprepoznatljivosti rukopisa. Ko je ~itaoBubu, pa posle uzeo Masla~ka, a ne znako je autor, rekao bi da ga je sigurnonapisao Mladen Popovi}. Naime, ostajeono {to izlazi iz ~oveka i {to tekst braniod uticaja trenda. Sticaj okolnosti je da setrend poklopio s mojim senzibilitetom,prosto smo se trend i ja sudarili.

I va{a drama, a i gotovo sve savre-mene koje su na repertoaru, ukazuje dapisci vi{e nisu okupirani politi~kim idnevnim doga|anjima, da ih zanimapojedinac, ili, kao u va{em slu~aju, poje-dinac u odnosu na zajednicu i obrnuto.

Kada je Buba izvo|ena u Slovenijirekao sam da je to politi~ki tekst bez re~io politici. Tekst je zavr{en neposrednopred izbore 2000, pisan je u mra~nomraspolo`enju kada se ~inilo da je nemo-gu}e da nam se desi promena. I u tekstuse ose}a politika u drugom planu, likovistalno ponavljaju, na primer, „mi nismonikada nigde bili“. Ne volim tekstove kojise bave politikom. Osnova mojih tekstovaje ljubavna pri~a, ali te{ka ljubavnapri~a. Te{ka je zbog okolnosti u kojimalikovi `ive, a koje su uticale i na nas. Makoliko se mi trudili, od politike se nemo`e pobe}i.

Ovo je va{e prvo rediteljsko isku-stvo...

Obi~no upravnici pozori{ta prego-varaju s rediteljima na duge staze. A uBeogradskom dramskom je postojao slo-bodan termin tako da je bilo {teta odmahne krenuti s probama. Reditelji za kojesmo bili zainteresovani i Neboj{a Bradi} ija, bili su zauzeti, pa smo se dogovorili,skoro iz muke, da to radim ja. Bio samsvestan u {ta ulazim, znam kakav odnosima publika, a naro~ito kriti~ari, premapiscima koji se dohvate re`ije svog teksta.Zato sam se maksimalno trudio da ~itamtekst kao reditelj koji ga prvi put ~ita.Bave}i se formom izbacio sam mnogostvari koje je nemogu}e uraditi na sceni.Mislim na indikacije koje govore, na pri-mer, da pacovi pretr~avaju preko scene,|ubre koje sa spratova pada na scenu,sneg koji pada na njene tek popupelegrudi... Tra`io sam rediteljska re{enja dase sve {to je indikacija ne vidi, ali da seoseti na sceni. Poku{ao sam i da inter-veni{em kao reditelj te da od teksta koji jesurov i crn napravim predstavu kojane}e biti ni{ta manje crna ali }e govoritio ljubavi. Mislim da sam u tome uspeo,da ta njihova mala ljubavna pri~a tako ideluje na publiku.

Nagradasvakome prija

Sve vi{e se u javnosti omalova-`avaju nagrade, pa laureat nije siguranda li je po njegov rad dobro ili lo{e {to jenagra|en.

Nagrada „Branislav Nu{i}“ nemaveliki autoritet u javnosti. Ona ima velikoime, ali ni blizu renome kakav bi seo~ekivalo od jedine nagrade za neizvede-nu dramu. Ali, ako dobijete nagradu jed-noglasno me|u 40-ak tekstova, to je veri-fikacija, to ve} zna~i da niste potpunopogre{no uradili posao, da ste na dobromputu. Problem s „Nu{i}em“ je {to nagra-|eni tekst ~esto ostane u fioci, a naravnoda svaki tekst treba da do`ivi verifikaci-ju na sceni. I mogu}e da zbog toga posto-ji odre|eni negativni stav prema toj

nagradi. Ovo je moje drugo u~e{}e na tomkonkursu, prvi put nisam dobio nagra-du, konkurisao sam s Ni`inskom, ali je`iri preporu~io tekst pozori{tima, pa mojprimer negira da se nagra|eni tekstovine igraju. [to se ti~e dileme da li je dobroosvojiti nagradu ili ne, mislim da je touvek dobro, i da je to stimulans. Nagradasvakome zna~i, bilo kao verifikacijavaliditeta, bilo {to godi sujeti, ili {to }e mupobolj{ati li~ni bud`et. Svako na|erazlog da voli nagradu koju je osvojio;no, ljudi umeju da budu i zavidni. Neverujem onima koji ka`u da im nagradani{ta ne zna~i.

Mogu}e je da }e Masla~ak otkritipublici glumce Dubravku Kovjani} iMarka Janji}a.

Imao sam Dubravku pred o~ima doksam pisao tekst. Znam je 10 godina,najbolja je prijateljica moje }erke. U~e-stvovao sam u njenoj radosti kad je pri-mljena u novosadsku Akademiju u klasiBore Dra{kovi}a, gledao njene predstaveu Somboru i U`icu i video da je izuzetnodarovita i da je {teta da je ne vidi Beo-grad. Nisam imao dileme da ona igraMasla~ka. A Marka znam jer je gene-racija moje }erke na Fakultetu dramskihumetnosti i igrao je u njenoj ispitnojpredstavi. Bilo mi je potrebno dvoje mla-dih koji su lepi i deluju ne`no, a presud-no je {to su daroviti. Ne mogu da ka`emda nam je bilo lako dok smo radili, alismo svi u`ivali dva meseca. Oni su ra-zli~iti, Dubravku sam zavitlavao da jeglumac-filozof, dok je Marko intuitvac.Ali toliko su se dopunjavali da je bilodivno.

Zbog svedene scenografije predstavadeluje mobilno, da li }ete gostovati podrugim scenama?

Takva scenografija nije ra|ena zboggostovanja ve} zbog prostora Nove scene.Du{an Ota{evi} se odlu~io da napraviscenografiju u naznaci socijalnog miljea,pa se sve de{ava u |ubri{tu gde u pozadi-ni blistaju bilbordi reklamiraju}i ono do~ega ta deca nemaju {anse da do|u.Ota{evi} je to uradio majstorski. I}i }emona gostovanja, prvo u Kru{evac, a bi}e ihjo{. To je i misija ove predstaveda je vidi {to vi{e ljudi.

9

Intervju

MASLA^AK I MASLA^AK

Sonja ¬ i r i¯

Sticaj okolnosti je da se trend poklopio s

mojim senzibilitetom, trend i ja samo se

jednostavno sudarili, ka`e MMllaaddeenn PPooppoovvii}},

pisac i reditelj

DDoobbiittnniikk nnaaggrraaddee „„BBrraanniissllaavv NNuu{{ii}}““:: MMllaaddeenn PPooppoovvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

Osve{}enje prisustva gre{ke nasceni osnovni je uvid na{e po-zori{ne aktivnosti. Tek pomo}u

nje saznajemo da delo mo`e biti ople-menjeno i aktivirano iznad autorskihnamera. Trudimo se da gre{ku nestvaramo, ve} da je dopustimo. Njenospontano zna~enje znak je da smo i mi(akteri) `ivi. Gre{ke su ~esto znak izne-na|enja, znak nadgradnje i osve`enjasamog pozori{nog dela. Zar Joneskonije naslov svoje kultne predstaveupravo tako sa~inio. Nekoliko danapred premijeru glumac je, umesto spre-ma~ica, rekao peva~ica. Dramski pisac

{kolovanjem i prepu{tanjem „teroru sli~-nosti”, opona{anju i negiranju autorstva.Zato nam je ponovo potrebna avangardakoja ima smelosti da na~ini iskorak.Gre{ka u svemu mo`e biti pridodataelementarnost za izlazak iz lavirintastvarala~ke nemo}i. Gre{ka daje nesi-gurnost a nesigurnost se (sama po sebi)pretvara u estetiku. Igrati sam za sebe,dozvoliti da neuhvatljivo kreira delo.Iracionalne naznake su ponekad mnogoja~e nego na{e sigurnosne pretpostavke iznanja iz zanata. Gertruda Stejn je govo-rila da za jedno pozori{no delo nije po-trebna ~ak ni publika. Igra{ sam za sebe;ostvaruje{ samoteatar.

Pijemo gorke ~ajeve pred svakuizvedbu. Trave od hajdu~ice i ki~ice po-ma`u nam da aktiviramo sopstvenubudnost o celokupnosti sveta. Ne znamo

da li njihovo taninsko dejstvo mo`epobolj{ati predstavu, ali za nas su traveveoma zna~ajan uvertirni ~in. Predanostsvetu biljaka koje nas nenametljivo {a-manski vode po daskama. Osve`iti svojeu~e{}e u teatru, ne biti isti, samom sebidati novi ton kako bi mogao da u`iva{ uinspirativnim impulsima, a ne reproduk-tivnim. Majstor Ekart je kazivao: „Do-zvoli da se Bog ponovo rodi u tvojoj du{i.”Umetnost nije zaokru`eno delo ve}otvoreno tumaranje po trajanju.

U na{oj predstavi Teatar o teatrupome{ao sam scene. Dragana Jovanovi},glumica, legla je na pod o~ekuju}i da tou~inim i ja – tako je sledilo po dramskompredlo{ku – a ja sam pomislio da jeumrla. Ne snalaze}i se ba{ najboljemar{irao sam oko nje a kroz glavu mi jeprostrujalo: dolazi crveni krst, ja pi{em

telegram sau~e{}a porodici, dr`imgovor na sprovodu i dajem izvinjenjepublici zbog nenadanog ~ina. A ondabrzo tr~im iza zavese, uzimam kantusa vodom i polivam po Dragani. Onacikne i ka`e: „Kreativno sebe,kreativno iz sebe...” – tekst koji jetrebalo i ja da ka`em. Budim se ivra}am u tok predstave. Niko nijeprimetio introjekciju mojih li~nihproblema vezanih za smrt. Mnogi sumi posle rekli da je to bila sjajnascena, a ja sam bio zadovoljan da mije sa~uvana koli~ina novca koju samve} bio odvojio za venac.

Gre{ke me uzbu|uju. Zato ihvolim. Ne vodimo mi njih ve} one nas.Ne prizivamo ih, ali ako se pojave,dobro do{le su!

Bo`idar Mandi}

Da se poljsko pozori{te nalazi u za-mahu (setimo se Lupine postavkena BITEF-u), videli smo i u novoj

predstavi Bitef teatra Porazgovarajmo o`ivotu i smrti K{i{tofa Bizja. Re`ijupotpisuje Nenad Proki} a igraju DanicaMaksimovi}, Fe|a Stojanovi}, @arko La-zi}, i u alternaciji balerine Bojana Mla-denovi} i Olga O}an. U ovom teatru senadaju da }e objaviti i antologiju sa-vremene poljske drame.

K{i{tof Bizjo (arhitekta) je kao pisacdebitovao ovim komadom 2000. godine. Spozori{tem je uspostavio vezu kada je uzgradi Savremenog pozori{ta u [}e}inuiznajmio prostor za svoj projktantskibiro. Iznerviran pozori{nim repertoaromodneo je tekst svoje prve drame upravni-ci kojoj se komad dopao te ga je stavila narepertoar. Do sada je objavio i drameToskini, Lament, Sme}e koje se tako|eizvode u poljskim pozori{tima, a pi{e iprozu. „U poljskoj dramaturgiji se de-{ava novi talas, ne{to druga~iji od zapa-dnoevropske jer imamo druga~ije pro-bleme. Do 90-ih poljska drama i pozori{tesu bili veoma politizovani jer je to biojedan od na~ina borbe protiv komuniz-ma. A kada je komunizam propao nasta-la je praznina jer su stariji pisci izgubilineprijatelje sa kojima su se borili. U'novom' poljskom pozori{tu reditelji sunajpre radili komade sa zapada a sada sepojavio i doma}i tekst“, ka`e Bizjo.

Drama Porazgovarajmo o `ivotu ismrti pripada talasu in your face dra-maturgije. „U pitanju je sceni~an tekst,su{tinski aktuelan na prostoru biv{ihkomunisti~kih zemalja koje je potomuhvatila tranzicija, dru{tveno izlom-ljenih zemalja koje imaju veliku glad kazapadu. Ova drama je ja~i pandan SariKejn, ona in your face dramaturgiji dajedodatnu ja~inu i tragiku. Zato sam uba-cio jo{ jedan lik, simbol vi{ih ljudskihkvaliteta koji se vremenom zagube, krozkoji }emo na kraju sagledati `ivot kao

niz proma{enih epizoda i momenata.Tekst je suroviji nego {to ljudi jesu,prikazuje problem porodice, braka uizmenjenom svetlu, onakavog koji kao

10

Doma}a scena

LUDUS 113

OBRA^UN KOJI SE UVEK IZNOVA PRO@IVLJAVA NA SCENI

Aleksandra Jakš i¯

Posle premijere predstave Porazgovarajmo

o `ivotu i smrti u Bitef teatru

GRE[KA NA SCENI

nacima, uglavnom gubitnicima koji tra`eizlaze iz te{kih `ivotnih situacija. I iakosu njegove drame pesimisti~ne nazire setrun nade. Junaci ove drame su Majka,Otac i Sin. Oni su predstavnici dve ge-neracije u vremenu tranzicije. Pravi `i-vot svakog od njih se odvija van porodice.Komunikacija me|u njima je tipi~na zaepohu – sve se odvija telefonom tj, kakoreditelj ka`e, telefon je glavni lik ovedrame. I glavni problem je kako ste}inovac, jer on omogu}ava `eljeni `ivot.

Pri postavljanju ovog komada NenadProki} je re{io da prevod pretrpi malepromene. Naime, u novoj poljskoj dra-maturgiji se psuje a psovanje uvek imaoznaku lokaliteta. Zbog pribli`avanjateksta na{em podneblju „getoizaciju“prevoda su uradile Jelena i Milena Bo-gavac, tj. prebacile su tekst u novobeo-gradski `argon. Prilagodile su ga da bi se{to jasnije iskazalo {ta je pisac rekao, dabi likovi prodisali i bili {to prijem~iviji.

mu je glumcu veoma te{ko da o`ivi. Mo-rala sam da odre|ujem lica sa kojimarazgovaram telefonom ne bi li publicido~arala i te karaktere. Pritom, te{ko jebraniti ovakve likove“. Ove te{ko}e su, popi{~evim re~ima, imali i glumci u Polj-skoj. U pitanju je druga~iji na~in izra-`avanja od klasi~nog pozori{ta, glumcinemaju na {ta da se oslone, nalaze se liceu lice sa stvarno{}u.

Toma{ Man, reditelj praizvedbe dra-me Porazgovarajmo o `ivotu i smrti,

T e a t a r u { u m i

koji je slu~ajno sedeo u tre}em redu,zaustavio je probu i rekao: „Evo namnaslov: ]elava peva~ica”. Gre{ka jeosnov svake umetnosti jer nas odvaja odta{tine i ube|enosti u tvrdo jezgro estet-skog. Autor nije sigurna promocijade{avanja ve} hrabrosni propustilacneizvesnog. Umetnost je ponavljanjenezapam}enog.

Zade{ena alternativa u proteklihdvadesetak godina donela je pozitivnozna~enje u vremenu umetni~kog zastoja.Delovala je ~ak kao lek ili podsticaj zaizle~enje obamrle i neinventivne situaci-je. Ali, alternativa se isto tako umrtvila

institucija nije kompatibilan savre-menom svetu“, obja{njava Proki}.

Kao tipi~nog predstavnika mladegeneracije ovog pisca zanima forma kojunaziva konstrukcija a manje fabula.Zbog toga se opredelio za kamernopozori{te koje odgovara njegovim ju-

Samo na trenutak }e ih prenuti bolestmajke (koja, po ideji Danice Maksimovi},izgovara da je dobila rak u prijatelji~inutelefonsku sekretaricu!). I to je zrncenade. Ali od ovakvih junaka suvi{e jeo~ekivati radikalne promene...

Danicu Maksimovi}, Majka u ko-madu, je iznenadilo da neko ko `ivi upozori{tu do`ivljava teatar na drugi na-~in: „Bizjo je napisao ono {to do sada ni-sam videla na sceni. Cela drama sezasniva na mitolo{kim partijama i neko-liko istih dijaloga. Takvu monolo{ku for-

tako|e gost na beogradskoj premijeri,primetio je da su K{i{tofovi tekstovi psi-hodrame, da u njima nije u pitanju obra-~un sa umetno{}u ve} sa samim sobom, ida to glumci moraju svakiput da pro`ive na sceni.

PPoolljjsskkaa ddrraammaa PPoorraazzggoovvaarraajjmmoo oo `̀iivvoottuu ii ssmmrrttii uu BBiitteeff tteeaattrruu

LUDUS 11311

Strana scena

Kao ~okot zapu{tene vinove loze...koja se, ne znaju}i kojim putemda krene dugo odmara u ~vorovi-

ma, nekad ludo ustremi ka suncu, a ne-kad samoubila~ki zemlji strmoglavi, kaoda je u korijenu ne{to zaboravljeno...krivudala je u mom oku lijeva Petrovaruka.

Pomislio sam da je nemogu}e da seba{ ni{ta ne pomjera u ovom sku~enomsanduku `ivota. Ni Volframova nit ... onapostaje `ivlja nakon smrti sijalice ... ni~ar{av ... koji gotovo uvijek poku{ava dapobjegne iz sopstvene izgu`vanosti svo-jim uglastim vrhom...

Mo`da bi stidljive ~estice pra{ine ...u`asnute, bezglavo bje`e}i ... poku{aleda se sklone ispred prodornog Sun~evogpogleda, da je ono ikad navra}alo u Pe-trovu sobu. ^uo sam samo srce svog ru~-nog ~asovnika. On me podsje}ao na ra-zliku izme|u mene i Petra. Kroz mozakmi je prostrujala bezna~ajna mudrost,koja nikome nikad ne}e nedostajati...

... Igra je odlo`en zastoj...Nisam vjerovao da je uop{te vi{e bilo

va`no kada }e se saznati da je Petar na-pustio sobu.

Slika njegovog potrbu{ke ispru`enogtijela zaglavljenog u jedinom i dotrajalom

odijelu sijevnula je kroz so~iva mojiho~iju, prelomila se u sje}anju i stigla dosvijesti kao uspravljena bista nekog vi-zionara {to se nadima iznad sitnih kora-ka zami{ljenih i povijenih prolaznika.

]utljiv je bio Petar, ali je `ivo pri~aoo~ima. Dok su se o~i u`asavale i smijale,~udile i rugale, usne su strpljivo ~ekalemudrost. Kao da nisu bile na istom licu.Gledaoci su obarali pogled pred Petrovimogledalima, ne `ele}i da se suo~e sasvojom tamom. Sve dok jednog jutra, ilibolje re}i no}i, Sunce u njima nije po-tra`ilo, kao hiljadama puta do sada,smisao svog sjaja.

Najprije optu`uju}i ih za pretjeranopodavanje snu, a zatim sve gr~evitijim`mirkanjem, poku{avaju}i pokretimakapaka da vrati Sunce u `ivot, shvatao jePetar da }e ubudu}e morati da gleda po-najvi{e u{ima. Njima je, iz usta gazda-rice, vidio mjesec dana kasnije rje{enje oinvalidskoj penziji koje mu je pro~italagazdarica.

PETROVA SOBADejan Ðonov i¯

Isuvi{e duga kratka pri~a

... Da li su krtice slijepe, jer su neka-da davno isuvi{e toga vidjele, a srce sebojalo da sve to izbroji... Mo`da...

Nisu se otvorile Petrove usne ni ondakada mu je upravnik pozori{ta... uz ra-fale preglasnog pijanstva kolega... izre-citovav{i izvje{ta~enim glasom koliko }eim nedostajati, uru~io paketi}... ru~nisat... kojim je do prije nekoliko trenutakanepotrebno mahao. Ni kada je prepoznaoudaranje svoga srca u tom jo{ neotvo-renom poklonu... ni kada sam ga ne-spretno ispratio do taksija, nije Petarotkrio bar{unasti bariton... ~uvan za[ekspira i ^ehova...

...Na pretijesnoj pozornici Petrove sobe

tra`e}i svoje malo sunce, gurali su se ipreskakali jedan preko drugog Hamlet,Estragon, Oberon, Ibi, Sigizmund... Jekamno{tva glasova na razli~itim jezicimaponovo me vratila u Petrovu sobu. Njego-vo lice bilo je zaronjeno u jastuk. Tijelo ikrevet ~vrsto zagrljeni sakrili su desnuruku... ~ijim prstima je znao satima dasvira na liri pau~ine u uglu... Me|u

njima sam naslu}ivao adresu Petrovogputovanja.

...Nekoliko godina kasnije, ispri~ao mi

je jedan poznanik... jer od kad sam oti{ao u penziju,

prijatelja vi{e nemam... koji je vr{ioobdukciju jedine Petrove „imovine”, damu je u desnoj {aci prona|ena koverta...izgu`vana ba{ kao {to je bila izgu`vanai Petrova sre}a... U njoj se nalazila jednaulaznica... zar nije obi~aj da uz po-zivnicu idu dvije... i pozivnica za premi-jeru predstave ... pozori{ta, na kojoj jepisalo:

POZIVAMO VAS DA SVOJIMPRISUSTVOM UVELI^ATE

P R E M I J E R U POZORI[NE PREDSTAVE

@IVOT JE SANKALDERONA DE LA BARKE,

U RE@IJI ... ... i Petar je obukao odijelo i kre-

nuo...(Dejan \onovi} je glumac

Gradskog pozori{ta u Podgorici)

Theatre aux Abesses je malo, lepopozori{te na Monmartru, mitskomdelu Pariza koji je bio dekor tolikih

filmova, izme|u ostalog i ^udesne sud-bine Amelije Pulen, koji je slavi ove~etvrti dodao poseban {arm i novi zvuk.Pozori{te se nalazi u istoimenoj ulici,na~i~kanoj kafeima, pa se tokom drugepolovine januara, kada se svake ve~eridavao Profesionalac Du{ana Kova~e-vi}a, ovde redovno ~uo na{ jezik (re~„na{“ ovde ~esto zamenjuje preciznijeodre|enje ne~ijeg ta~nog porekla), a neretko bi mi i neki poznanici mahnuli ido~ekali pitanjem: „Ide{ u pozori{te“?

Bio sam, jednom, jer me je zanimalotoliko toga: kako }e ovda{nja publika, nera~unaju}i na{e, osetiti tragi~nu dubinupojedina~nih sudbina velikih istrorijskihepoha, da li }e prepoznati tranformacije,drame i porive koji su se odvijali u obi~-nim ljudima u doba komunizma, o komese danas govori u gotovim formulama?Kako }e se probijati kroz velove humor-nog i uvek lak{e razumljivog, do tra-gi~nog i duboko ljudskog, koji su ~estoprekriveni naslagama predrasuda i me-dijski veoma negovanim egzotizmom, alikome su se odavali i mnogi umetnici dabi imali „prolaz“?

Iza{ao sam iz pozori{ta razo~aran,ne zato {to sam voleo i bio vezan za onubeogradsku predstavu (spadam u one zakoje Beograd nije centar sveta i merilosvega), ve} {to je jo{ jednom, iako ne uceloj predstavi, pobedio upravo egzoti-zam koga sam se toliko pla{io.

Poznajete litu|e zlo

Rediteljka Laurence Calame srela ses Profesionalcem najpre na {vajcarskomradiju, da bi je bogatstvo i vi{ezna~nost

Kova~evi}evog teksta doveli do scene nakojoj se, prema njenim re~ima, jo{ boljemo`e osetiti napon i iskliznu}a izme|urealnosti, autora i njegovog dela. Ona je uovom komadu prepoznala i pitanje pam-}enja i transmisije, kojima se mnogobavi, posebno u na{e vreme, kada sezbog odlu~nog pozitivizma i okru`uju}egpragmatizma te`i zaboravljanju pro{lo-sti. Zbog svega toga, rediteljka je vernopratila tekst, ostavljajuci Teju Kraja vi{enervoznim, a Luku Labana vi{e teatral-nim no {to je neophodno. Ali, tu nijeproblem. On je mnogo ve}i, tj. postajeiritiraju}i kada je u pitanju va`na mu-zi~ka podloga zbivanja na sceni, jer jeutisak – i to ne samo potpisnika ovihredova, ve} i mnogih upu}enih gledalaca(naravno, pre svega na{ih) – da je tojednostavno ~ist proma{aj.

Balkanska muzika, ne samo zbogBregovi}a, Cigana i Kusturi~inih filmova(u kojima itekako ima povla|ivanjaegzotizmu) danas se ~uje po mnogimkafeima ~etvrti Oberkampf, koja je dobilaime po ulici istog naziva, gde se nalazemnogi alternativni, odnosno manje skupikafei, koji su neka vrsta kontre onim zaturiste oko [anzelizea i drugih {ik kraje-va Pariza. Na{a etno muzika ~uje se i na`urkama na kojima nema nikoga od na-{ih, jer je lagano u{la u ritam mladih,otvorenih za sve {to im se ~ini zanimljivoi novo. [teta {to neka bolja muzika nijemogla da odigra svoju ulogu!

Najslabiji deo predstave je onaj kojije trebalo da bude jedan od najosetljivi-jih, a to je pismo Tejine majke. Ona sepojavljuje u vidu neuspele ruske lutke, iu mrtva~kom sanduku, sa suvi{nim ge-stikulacijama i poluartikulisanim zvuci-ma, jer je tu rediteljka podlegla isku{enjuegzotizma, ako ne sopstvenog, a ono pu-blike za koju veruje da mu je vi{e negosklona. To pismo ne pi{e primitivna oso-ba iako je „iz provincije“, ve} bri`na

majka ~ije re~i poga|aju najtananijeose}aje u ~ovekovoj du{i. Ne prepoznatito, stvar je talenta, a ne tek obi~an pro-pust. Ipak, igra humornih i tragi~nihmomenata nije potpuno nestala, pa sepublika smejala na paradokse realnostikomunizma i tek nadolaze}eg postkomu-nizma, kao {to je mogla da oseti transfor-macije i tragizam glavnih junaka, pose-bno policajca Luke Labana koji na krajuporu~uje da nije u~inio vi{e zla nego {toje morao.

Ovda{nja publika, koja uglavnom(pozitivisti~ki i pragmatski) veruje dasve zna o tu|em zlu, mogla bi da se zapi-ta o toj poruci malih ~inovnika jedne epo-he, jer i od nje itekako zavisi kakva }ebiti ukupna sudbina pojedinca u ovomlicemerju koje se svalilo na na{a ple}a, akoje je itekako bilo prisutno u gledanjuna celokupne doga|aje na nekada{njemjugoslovenskom prostoru. Ako i ovde, alii bilo gde na svetu, bude {to vi{e onih kojine u~ine vi{e zla no {to su primorani, tobi mogla da bude pukotina izme|u sveto-va u kojoj se ra|a ne{to veli~anstveno,kao {to su nada ili vera. A u tim prostori-ma bismo se ve} mogli sretati kao ljudi.

Predstavas preporukom

Profesionalac Du{ana Kova~evi}a jeipak bio va`an pozori{ni i kulturni do-ga|aj (premda je to ostao vi{e na nivouteksta nego same scenske igre), jer sublagotvorni i mali pomaci kada je re~ otome da neko za nas sazna. Ovaj komadje ot{krinuo vrata za novu borbu protivzaborava, ali i protiv egzotizma, koji suneophodni na svakom mestu gde se jo{veruje u danas tako poni`ene pojmovekao {to su istina, sloboda, ~ovek. Kao {toje uvek iznova nu{no boriti se protivsvo|enja epoha na crno i belo, jer to slu`isamo za nove ideolo{ke zloupotrebe,kakvih je danas premnogo da bismo seose}ali dobro u modernim demokratija-ma. Ljudskost je danas mogu}e prona}i isakupljati zrnce po zrnce, i to ne uvek namestima gde se jo{ do ju~e verovalo dazemlja bolje ra|a. Ljudskost je ponovopostala tajastveni fenomen, koji ponekadizbija iz tamne strane odre|ene epohe(budu}i da je u njoj bila ili talac ili hrabriodmetnik), dok je sjaj nekih dru{tavamo`e samo preina~avati. Verovatno je i

zbog toga poznati istori~ar Maks Galoposredstvom radio stanice France Culturepreporu~io ovu predstavu za gledanje.Ako je Kova~evi} i ovde najavljen kaoveliki, i najve}i srpski dramski pisac, zasjaj ovog dramskog teksta veoma suzaslu`ni i prevodioci Anne Renoue iVladimir Cejovi}. A svoj ne mali doprinosovom pozori{nom ~inu koji je nastao kaokoprodukcija Pozori{te Le Poche iz @e-neve, i Teatra Vidy iz Lozane, dali su iscenograf i dizajner svetla Peter Wilkin-son, te glumci Jacques Michel (LukaLaban), Christian Gregori (Teodor TejaKraj), Anne-Laurre Luisoni (Marta) iPatric Mamie (Ludak).

Sino} sam opet sreo prijatelje, vra-}ali su se s predstave. S njima je bio i Grkkao i njegova devojka Francuskinja, kojisu mi priznali da su kupili knjigu stekstom Profesionalca jer im se komadmnogo dopao. Pri~ao sam im o beograd-skim predstavama koje sam gledao(~etiri), citirao pismo majci da bih imskrenuo pa`nju na blagost koja je izbri-sana iz predstave. Bili su razdragani,kao {to je red kada se iza|e iz pozori{ta.[teta je {to su `urili na metro. Hteo sam,naime, da ih pozovem na na{u doma}urakiju. Nije od ujaka Ivana,ali je iz Sombora.

OD RAZDRAGANOSTI DO EGZOTIZMA

Branko Maši rev i¯

U Parizu je sa uspehom izvedena predstava

Profesionalac Du{ana Kova~evi}a u kopro-

dukciji dva {vajcarska teatra

P r i ~ a „ L u d u s a “

PPrrooffeessiioonnaallaacc uu PPaarriizzuu ((FFoottoo:: IIssaabbeellllee MMeeiisstteerr))

Svi reditelji koji kao gosti do|u darade u Srpsko narodno pozori{tetra`e da inspicijent na predstavi

bude ba{ Tibor Ki{. Za skoro ~etiridecenije, koliko je u ovoj ku}i (sam ovihdana odbrojava jo{ hiljadu dve stotitepedeset i nekoliko dana do penzije –radio je sa 61 rediteljem, od Dimitrija\urkovi}a, Miroslava Belovi}a, PredragaBaj~eti}a, Branka Ple{e, Steve @igona,Du{ana Jovanovi}a, @elimira @ilnika,Egona Savina, Kokana Mladenovi}a,Slobodana Unkovskog, Ljup~a Georgi-evskog i Jago{a Markovi}a, do ovihmladih... Kao inspicijent imao je 100premijera. U nekim predstavama igrao jei manje uloge, u neke je uskakao, udrugima je „igrao” njegov automobil, utre}oj je igrala njegova labradorka (kao uKlopci), a me|u ekipe nekih predstava uSNP-u upisale su se i njegova po}erka ik}erka, koja je danas ponosna {to joj je uMa~ki na usijanom limenom krovu dedabio – Petar Kralj. Zahvaljuju}i SNP-u bioje u Moskvi, Pragu, Be~u, Bratislavi,Krakovu, Temi{varu...

Iako }e u njegovoj mati~noj ku}i svekolege za Ki{a re}i je da je s vremenomna „vi”, da vrlo ceni tu|e vreme i voli dacene i njegovo (neki su se smejali kad jejo{ u februaru zamolio za slobodan dan),da po{tuje precizan i do tan~ina dogo-voren posao – „Kad nije tako – sve odmene otpada”, priznaje – odmah potom}e re}i da on u svakom trenutku ume daispri~a vic ili anegdotu na temu koja jeupravo aktuelna.

Tibor Ki{ je u{ao u svet pozori{ta jo{po~etkom 60-ih godina kada je dospeo uOmladinski klub umetnosti. Tu je, 1964.po~eo kao amater, a kad je otvoren ob-novljeni Dramski studio SNP-a prijaviose i izme|u oko 300 kandidata bio prim-ljen na klasu koju su vodili LjubicaRavasi i asistent Stevan [alaji}. Druguklasu, prise}a se Ki{, vodio je DejanMija~, a asistent mu je bio Rade Kojadi-novi}.

„Klju~” ga u~inioinspicijentom

„Na `alost, nisam pro{ao u drugugodinu. Naime, u ono vreme sve je bivalopo klju~u, pa sam imao nesre}u da bu-dem u tom klju~u „otpalih”. Umesto ku}i,oti{ao sam u vojni odsek i narednihgodinu i po dana proveo u Strumici. Izvojske sam stigao 1967, pamtim 9. III, asamo 4 dana kasnije po~eo sam da radimu SNP-u. Posao su mi na{li majka i o~uhkoji su brinuli {ta }u posle vojske pa supitali Ivana Hajtla, s ~ijom su se porodi-com dru`ili, mo`e li ne{to pomo}i. Kakoje prethodnog meseca pozori{te ostalo bezinspicijenta, Hajtl mi je predlo`io tajposao i ja sam do danas veran ovoj ku}i.Ne `alim. Pitam se samo katkad gde bime `ivot odveo da sam zavr{io Dramskistudio. Iako ga nisam zavr{io, imao samponuda da igram, ali bih tada stigao uSombor, Vr{ac ili Zrenjanin, pa sam odu-stao. Hteo sam da ostanem u NovomSadu. Kad bolje razmislim, `alim danas

samo {to nisam uredno zapisivao aneg-dote koje su me snalazile u pozori{tu.Verujem da bi pasionirani ljubitelji po-zori{ta u`ivali u njima. Na `alost, nisambio marljiv, no mo`da se odva`im...”

Nije lako uskakati...

„Sve svoje tekstove znam – a trenu-tno vodim 8 predstava: Meru za meru,Mre{}enje {arana, O`alo{}enu porodicu,Kuba libe, San letnje no}i, Sumnjivolice, Gospodu Glembajeve, Kome verujete– ali nije to isto kao kad mora{ da ihizgovori{ na sceni i zato mi nije bilo sve-jedno kad me je pokojni Dragutin Kolesarpitao da li bih te ve~eri usko~io u ulogujer se glumac nije pojavio. Rekao sam„da”, a trema me je do ve~eri progutala.Kad sam najzad iza{ao na scenu – ona jenestala i sve je bilo u redu dok nisamvideo garderoberke, frizere i gomilu mogsveta koji je bio na~i~kan oko scene. Bilisu znati`eljni da vide ho}e li sve dobropro}i. Sve je, sre}om, bilo dobro. Pamtimjo{ jedno zabavno uskakanje koje je, ta-ko|e, dobro pro{lo: glumac nije do{ao napredstavu pa sam zamoljen da odigramnjegovu ulogu; iza{ao sam a na sceni meje do~ekao Du{an Jak{i} koji je, videv{ime, po~eo da se smejulji, i {to sam se vi{etrudio – Jak{i} se vi{e cerekao. Bio samzbunjen, posle mi ka`e da mu je bilosme{no jer me je prvi put u `ivotu videobez nao~ara! U me|uvremenu sam uska-kao jo{ nekoliko puta, i kao glumac, i kaoinspicijent. Ne znam {ta je te`e; ne ka-`em da je inspicijentu te{ko kao i glumcukad usko~i u predstavu, ali nam nije nimnogo lak{e. Mnogo je va`no da sraste{ spredstavom, oseti{ je izutra, vidi{ njene{rafove. Onda gre{aka ne mo`e da bude.A kad usko~i{ – to ~ita{ iz tu|ih bele{ki,sve je druga~ije i onda je posebno drago-

cena saradnja s kolegom na tonu i ra-sveti. Tako se „pokrivamo”. Naravno,uvek mo`e da se desi ne{to nepredvi|eno,da padne kulisa, da metak koji treba dapukne – zakasni, pukne kad ne treba,pukne sajla na cugu... i tada sve dobijadrugi pravac, ali i to je pozori{ni `ivot.”

Ka`e da mu je te{ko da izdovji omi-ljeni tekst ili omiljenog pisca. Uvek mu jebilo presudno ko izgovara tekst, kako gaglumac izgovara. Onih koji zaista umejuda govore bilo je u svim generacijama isvi tekstovi, kad ih takvi izgovaraju, sudobri.

„Ovi mladi {to nam sad dolaze punisu entuzijazma, vredni su i rade, iako jeto pozori{te koje oni prave od mene jakodaleko. Ne znam kome uop{te ovakvona{e pozori{te repertoarski odgovara, alidobro. Neka tih mladih, drago mi je daveruju, da ho}e, da se bore. Meni je uveklako da sara|ujem s vrednima i borcima.Uvek ima{ ovakvih i onakvih glumaca ireditelja, kao {to je i svih nas ovakvih ionakvih. U novije vreme lepo sam sara-|ivao s mladim Darijanom Mihajlovi}em,a pre toga i s Kokanom Mladenovi}em.No, kad sve saberem, najbolje sam serazumeo s Dejanom Mija~em. Znamo sedugo, kao da ve} pomalo ~itamo mislijedan drugom.

Na pitanje ima li specijalnih pri-prema uo~i predstave, ili premijere, Ki{ka`e: „Nema potrebe za posebnim pri-premama. Sat ili sat i po pre predstavepregledam scenu, a onda se usudim i daodem do garderobe, da vidim da li su svistigli. Naravno, uvek brinem da se glu-mac ne povredi, recimo da u Snu letnjeno}i ne upadne u bazen. Ali, one pravetreme, od koje se oduzimaju noge, ruke iglava, nema kada je sve ura|eno navreme.”

„Publika je svetinja”, ka`e Tibor. „Tusmo zbog nje i zato me uvek zabrinu iiznenade oni koji to ne shvataju, a ima ihkoji misle da su ve}i od publike, da je ona

tu zbog njih. Varaju se. Mi smo tu zbogglumaca, a oni zbog ljudi koji dolaze upozori{te. Ako njih nema{ta smo mi?!”

12

Portret

LUDUS 113

VODIO PREDSTAVE, IGRAO I PAMTIO

Sne¦ana Mi le t i¯

Inspicijent Tibor Ki{ skoro ~etiri decenije

u SNP-u

((FFoottoo:: BBrraannkkoo LLuu~~ii}}))

MMiinniissttaarrssttvvoo zzaa

kkuullttuurruu

SSrrbbiijjee mmoo`̀ddaa

mmoo`̀ee bbeezz

„„LLuudduussaa““,, aallii

„„LLuudduuss““ nnee

mmoo`̀ee bbeezz

pprriilloo`̀nnii{{ttvvaa

MMiinniissttaarrssttvvaa zzaa

kkuullttuurruu SSrrbbiijjee..

„„VVrreeddnnoosstt ddaarraa

nniijjee mmeerraa ddaarraa;;

nnjjeeggoovvaa mmeerraa

vvrreeddnnoossttii

jjee vvrreeddnnoosstt

kkoojjuu iimmaa zzaa

ddaarriivvaannooggaa““,,

kkaa`̀ee ssttaarraa

ttaammiillsskkaa

mmuuddrroosstt..

KKaaoo BBuuhhiinn KKeeppaa:: TTiibboorr KKii{{ ((FFoottoo:: BBrraannkkoo LLuu~~ii}}))

LUDUS 11313

Doma}a scena

MINISTARKA PO JAGO[U

Branka Kr i lov i¯

„Dosta je bilo komedije, a sad na zbilj!” –

kao da govori JJaaggoo{{ MMaarrkkoovvii}} dok vazda

sme{nog Nu{i}a „prepravlja” u dramati~ara

koji se ne mo`e gledati bez maramice i

{mrcanja

Ne bi ~udilo da se kroz koji mesecRadmila @ivkovi} pojavi vitka ilagana jer stepen potro{nje, fi-

zi~ke i psihi~ke, koja se od nje zahteva uMinistarki prevazilaze sve normalnegluma~ke podvige. To ti je Jago{! Ima dase satre{, da se cepa{ i para{, da pla~e{ iorgija{, da se ume}e{ u cipelu dva brojamanju, da se samospaljuje{ od muke... paopet da vaskrsne{. Tako on zami{lja„elan vital” srpskog istrajavanja u glu-posti i pameti, a ~ije je oli~enje upravo@ivka Popovi}. Ima bre da istrajemo! A{to smo nikakvi, {to smo o~erupani inesretni... to nam je {to nam je. Nemciimaju Majku hrabrost, Italijani Filu-menu Marturano, [panci BernarduAlbu, a mi, @ivanu Popovi}. To smo mi,pa kako se ono ka`e, ako vam se lice nedopada ogledalo nije krivo.

Molijer, Rosini, Simovi}, pa Nu{i} –zanimljiva je ta rediteljska putanjaJago{a Markovi}a u Narodnom pozori{tu.To je ~itav opus. Svake 4 godine jednapredstava u nacionalnom teatru. Imao jesamo 22 godine kada je re`irao fan-tasti~ne U~ene `ene, sam se se}a da jeimao „frku” od gluma~kih veli~ina, ali jeprevazi{ao sve (uklju~uju}i i sitnegodine), majstorskim ~itanjem Molijera.Danas, s 37 obra}a se Nu{i}u s kojim jeve} imao sjajno iksustvo u Sumnjivomlicu Somborskog pozori{ta. Ali ne da binapravio aktuelan politi~ki komad – nakraju, politi~ka titula u naslovu dramezvu~i kao najbanalniji pleonazam –sramota je danas i re}i „ministar” ili„ministarka” i da nije re~ o Nu{i}u, svakinormalan ~ovek bi se stideo.

„Ja se uop{te ne bavim time u ovomkomadu” – ka`e Jago{, „ni slova, ni zereo tome. Ne bavim se ~ak ni vlastolju-bljem. Nu{i} ka`e u predgovoru da je tuobi~na, ~estita doma}ica, @ivana Popovi}zate~ena u `ivotu gde je najve}i doga|ajuspela ili neuspela haljina, ili kuglof.Odjednom se ne{to desi i `ena – fijukne.Dakle, vlastoljublje sigurno nije.”

Na lestvici majstora apsurda zaMarkovi}a je Nu{i} odmah iza Beketa iJoneska, te mu je dra`e da ga re`ira oddva pomenuta lika. „Razlika je {to Nu{i}ne afirmi{e smrt ve} `ivot. Sjajan je esejJovana ]irilova iz 1965. iz kojeg je jasnoda stra{no jeste, ali mra~no nije; nijemnogo ni sme{no, ali je bezmerno du-hovito, a duhovitost je skuplja kategorija.

U svakom slu~aju, mi }emo pre`iveti,zato @ivka i ka`e, nemojte da me olaja-vate, danas-sutra, mo`da }u opet bitiministarka! Ne mo`ete u XXI veku Mi-nistarku re`irati kao vodvilj. Ovo je Bal-kan, Srbija, mi smo dovde u tom sadr`aju`ivotnom, u mirisima koji su i lepi, ali sute{ki za udisanje. A mi stalno plivamo,neprestano izlazimo na povr{inu, i u to-me nismo uvek sre}ni. Ovo je `ivotnaministarka. A `ivot nije geg, nije ni mrkli

mrak, `ivot to su boje na pijaci, ima ipuno}e `ivljenja, i lepote, i paradajza ipaprika, i ljutih paprika... zato kadfamilija treba da peva ja ka`em, ‘ajde sadi ~o~eci i keremeci... gde ste videli Srbe daistu pesmu pevaju?”

Najve}u „prepravku”, gotovo kem-povsku transformaciju prolazi gospo|aKsenija Jovanovi}. U pink haljini, scrnom perikom uvija kukovima, pod-vriskuje i ~a{ice pretvara u parampar-~ad.

„Oni mene zanimaju onakvi kakvimih do`ivljavam pod masakama koje nose.Nije to prepravljanje, to je nastojanje dasvako da neko svoje novo lice. Da ne{tonovo iz sebe izvu~e. Moram ja, moraju ioni. Obe}avam samo jedno: poruka pred-stave ne}e biti: mi smo sme}e, vi stesme}e, mi smo nedostojni `ivljenja, mismo gramzivi, prosti, vlastoljubivi i zatoumrimo u ne~asnom muku. Ja ne mislimtako!”

@ivka sa pi{toljem

Sve se moglo tra`iti od Radmile@ivkovi}, samo ne da se divi prethodnica-ma, @anki Stoki}, Nevenki Mikuli},Ljubinki Bobi}, Oliveri Markovi}. Upravu je; neke od njih nije videla ni u`ivotu ni na slici, a nisu sve ni bile za

divljenje, jedino {to vreme u~ini svoje pasve {to je pro{lost veli~a se bez mere ikriterijuma. Na kraju, tako }e biti i s Mi-nistarkom XXI veka; i pozitivne i nega-tivne kritike sli}e se u naklono se}anje.Ko je Radimili @ivkovi} uzor? Niko, jer...„Tu ulogu radim iz sebe, nemam uzora{to se glume ti~e, i {to se ovog lika ti~e.Toliko je to istinita drama, toliko smo tomi, toliko je na{eg mentaliteta u njoj.Iako je Nu{i}ev komad jedno op{te mestou odnosu na vlast i to {ta ~ovek `eli odvlasti. Dobro je {to se zove Gospo|a mi-nistarka, va`no je ono „gospo|a” upravozato {to je to jedna po{tapalica koja sekoristi bez dovoljno svesti o pravomzna~enju te re~i. Ovo je komad koji naj-bolje govori {ta sve mo`e da se izmesti izna{eg mentaliteta. A to {to na{oj pred-stavi prethodi ~etiri, pet izvo|enja naistoj sceni pa, nije lako ni roditi se poslevelikih ljudi...”

Jago{ Markovi} i Radmila @ivkovi},to je kao ono – nameri se junak na juna-ka: mora da je bila borba?

Nije borba, pre je to jedinstvo. Sa-ra|ivali smo ve} u pripremi Amadeusa,zatim u Hasanaginici. Susret s njimozna~io je preokret u mom `ivotu i profe-siji. Od Hasanaginice imam ta~no obja-{njen svet glume i moj unutra{nji svet.Jasnije vidim sebe i svoj posao. Meni iJago{u je lako, ali je drugima te{ko danas prate. Nemamo nikakvih problema,{to ka`u, nameri se ludak na ludaka. Tosu neke ekstremne energije. Mi dugo pri-~amo o tome. Jago{ je dugo radio natekstu, a ja sam nausumce, list po list,~itala i nalazila ideje. Dobijala sam odnjega dozvolu da ma{tam, a ono {to jaizma{tam on ume da fantasti~no sabere iizdigne na jedan vi{i nivo.

I u dramatur{koj verziji Jovana]irilova, Ministarka na kraju, s pros-cenijuma, ima isti tekst kao i u prethod-

nim izvo|enjima, dakle ne odstupa odNu{i}a. [ta bi glumica tome dodala?

Kada se vlast jednom zavu~e podko`u, ~ovek, bez obzira na to {to ni u snunije sanjao da to mo`eda mu se desi, vrlote{ko odustaje od nje. Ako se slu~ajnodogodi vlast, pa se zatim dodgodi da neostane u vlasti, jedina `elja u `ivotu muje da ponovo sebe uspostavi u – vlasti. Toje neko ~udo, bolest. Verovatno je to Nu{i}i napisao zato da bi upozorio, makar bu-du}a pokoljenja. Pa hajde da poku{amo,da vidimo da li }e to upozorenje, makarmalo, da se primi.

Ministarka uNarodnompozori{tu

Gospo|a ministarka Jago{a Mar-kovi}a izvedena je uz nezapam}enumedijsku podr{ku i sa svim obele`jimavelikog doga|aja, pozori{nog pa i dru-{tvenog. Karte su rasrodate mesecimaunapred, a prodato je i narednih nekolikomeseci. Rediteljska harizma, relativnaapstinencija od intervjua i svakodnevnihizjava, Jago{u Markovi}u su donelistatus najtra`enije pozori{ne persone istvorile jo{ ve}u tenziju oko premijere.

Marketing Narodnog pozori{ta dao jemaksimum, ostao je na visini zadatka.Kako, to znaju samo oni. U „klin~u”izme|u prethodne i nove garniture zvan-ica, uspeli su da podmire dobar deo suje-ta i pomahnitalih strasti. Za izdava~kudelatnost Narodnog, ovo je bio nov izazov.Uz 75 godina Gospo|e ministarke unacionalnom teatru obajvljen je zbornikJelice Stevanovi} na istu temu, a ponovoje {tampana i knjiga Petra Volka o @ankiStoki}. Predstavu prati iscrpan programkoji su priredili Jovan ]irilov i @eljkoHuba~ i koji baca novo svetlo na razba-ru{enu biografiju Branislava Nu{i}a.Pesnik i pisac Nu{i}, tako|e je okusiovlast i politiku u najneverovatnijim obli-cima i to po vi{e puta u nekim ulogama;bivao je pisar, konzul, {ef vojne policije,komesar po{ta i telegrafa, nekoliko putapenzioner. S te ta~ke gledi{ta, oni koji su,u ve~eri beogradske premijere 2004.zauzimali glavne lo`e, bili su sitni igra~iu pejza`u nove vlasti. Aktuelna pozo-ri{na ministarka i njen „menad`er” od-nosno reditelj mogu biti vi{e nego zado-voljni. U odnosu na pro{la iskustva, kakose mo`e pro~itati iz raznih pisanija,pro{li su carski. Zamereno im je manjenego {to je ukusno. Na kraju kakav je toNu{i} i njegova Ministarka ako ba{nikome ne idu– uz vodu?

OOddjjeeddnnoomm ssee nnee{{ttoo ddeessii ii `̀eennaa ffiijjuukknnee:: GGoossppoo||aa mmiinniissttaarrkkaa

RRaaddmmiillaa @@iivvkkoovvii}} kkaaoo GGoossppoo||aa mmiinniissttaarrkkaa

Ve} punih 10-ak godina, NenadJezdi}, ~lan Ateljea 212, gradi glu-ma~ku karijeru podjednako uspe-

{no na tri medija. [ira javnost ga jezapazila kao Bodu Tajsona u tv serijiPorodi~no blago, a uspe{an niz nastavioje i na filmu ulogama Pendule u Tripalme za dve bitange i ribicu, Lemija uMrtav 'ladan i Ilije @arkovi}a Seljaka uMarkovi}evom vi{estruko nagra|ivanomostvarenju Kordon.

Paralelno, je igrao i na nekoliko beo-gradskih scena, ali i u unutra{njosti.Prvenstveno u Ateljeu, Zvezdara teatru,Jugoslovenskom dramskom, a ~esto i uBeogradskom dramskom pozori{tu, gdeje gostovao s kru{eva~kim teatrom u]osi}evim Korenima. Prethodnih godinaje sara|ivao s mnogim rediteljima, alinajbitniji pe~at ostvario je u predstavamaDejana Mija~a. Skoro svaka Mija~evainscenacija postala je nezamisliva bezJezdi}a: Leda, ^udo u [arganu, Divljimed, Rodoljupci, Amerika, drugi deo.

Bila je subota, a sat iznad Brankinog{anka otkucavao je tek neki minut poslejedanaest ~asova. Ljubazno se izvinio {toje malo zakasnio, a onda smo u nekolikore~enica napravili okvirni dogovor natemu „o ~emu }emo“, koje smo se uglav-nom i pridr`avali.

O Mija~u, prvi put

Nemam pozori{no iskustvo koje imaMija~, jo{ nemam slobodu, sigurnost kaoglumac i pozori{ni stvaralac, dakle si-gurnost u kvalitet ne~ega koje on ima;mnogo je predstava uradio i ta~no zna{ta je hteo. I ne samo s njom, ve} i s ostal-im. A kad jasno vidimo i defini{emo re-diteljsko-gluma~ki cilj pred sobom, tadagluma za mene postaje u`ivanje. Mija~mi je pru`io pozori{nu radost i ostavio namene najsna`niji pozori{ni utisak. Po-zvao me je i u po~etku se pojavila skepsa:otkud da sad radim tako ne{to. Mo`dasam se malo uzneo, pogordio, ali je dobro{to sam napravio takvu ulogu. Dobro izbog jedne jedine probe koja se dogodilaneposredno posle pretpremijere kada jeMija~ odr`ao kratak kurs o glumi. Zajedan ~as je sa`eo 4 godine rada na Aka-demiji – od lika do njegovog podra`ava-nja, preko emocionalnog se}anja i isku-stva kojeg dajemo liku. Za sat je pro{aosve te lagane faze gluma~kog sazrevanjai obrazovanja. Zadovoljan sam i sre}an{to sam makar i to ~uo.

Da nemam poverenje u njega, imaobih ose}anje da mi ne{to fali, da sam tu

jo{ mogao da zamastim... Ima slikarakoji rade i s jakim bojama, jarkim potez-ima u debelim slojevima – tako i ja volim– a opet, zahvaljuju}i Mija~u, nau~iosam da postignem, kako on ka`e, ve-li~anstveni trenutak neponovljivosti. Dato {to uradim na sceni, bude tad i tu, daasocira, podse}a, pobudi interesovanje,probudi ma{tu u publici koja se prepoz-na, ali kao da je preslikana, ve} je tomoje, jedinstveno. Opet moram da citiramMija~a – s njim sam najvi{e radio, i neverujem da }e se u mom `ivotu neko dru-gi ostaviti tako sna`an pozori{ni utisak –„Ho}u da na tvom prvom ulasku znamko si“. To je najdragocenije u glumi. To jene{to najdragocenije {to glumcu mo`e dase ponudi, a da uspe da to i savlada nasceni.

O kelneru

Ima kelnera i kelnera, ali meni nijebilo dovoljno da moj lik jednostavno svirana toj `ici, da je surov, nepokolebljiv, dauvek o~ekuje bak{i{, da uslu`i, ispratiljude i ide dalje. To, zapravo, negde, ijeste Amerika, i to mi je mo`da od sveganajta~nije u ovom komadu. Postoji izve-sna restoranska konvencija i kafanskopravilo. Zna~i, ne kao kod nas da se jedei pije na crtu, a onda u pola ru~ka da serasprede diskusija u trajanju od dvasata, nego – do{li ste, ru~ajte, platite,ostavite 20 % bak{i{a i idite da bih daljemogao da radim. Jer, ja radim za proce-nat. Mo`da nisam konobar, ve} doktorfilozofije, glumac, pravnik ili ekonomi-sta, ali zahvaljuju}i suludim uslovima`ivota u Americi, sada sam konobar isvoj posao radim dosledno. To na kraju ijeste najizrazitiji opis Amerike u komaduBiljane Srbljanovi}. Naravno, tu su iostali protagonosti koji nose pri~u, alimislim da je lik kelnera ta~an, ta~no jenapisan i – mogu}. A najva`nije je da sestvar u pozori{tu u~ini mogu}nom. Akosu stvari sumnjive, polumogu}e ilinemogu}e, to nije dobra predstava.

O Mija~u, drugi put

Volim njegovu autenti~nost, nepo-novljivost, preciznost u izrazu, on zna {taho}e i od po~etka to i tra`i. Tu i tamo nasizmu~i, mrcvari, proba ume da traje, pase ~ini da to {to sada tra`i nije tra`io ju~e,a onda shvati{ da on stra{no plasti~nodolazi do verbalne i fizi~ke definicijelika. U~ini ti se da ti je to na probamatra`io ju~e, a u su{tini je to uvek isto,samo na drugi na~in pobu|uje glum~evoemotivno pam}enje i emotivno iskustvo.Ima tu jo{ ne{to, iako ba{ ne volim dakoketiram s tim, i nekome }e mo`da zvu-~ati kao nepotizam, no Mija~ je odrastaou Valjevu, u kojem sam se rodio i odra-stao. Mislim da tu postoji jedinstven duh iravan karakteristi~na za sve Valjevce.Mo`da je to pitanje jezika, pa je ta sferanedefinisana i nemu{ta za druge, a miba{ na taj na~in uspostavljamo redi-teljsko-gluma~ku komunikaciju.

Pre nekoliko sezona radili smo Divljimed. Moj lik bio je tipski opredeljen kaoruralan: seljak, konjokradica, {irok,masne, jake boje... To se sre}e u Valjevu,to je ne{to {to u tom gradu postoji i {tosam ja hteo da nama{tam na jedan pot-puno peti na~in. Me|utim, on me je opetosedlavao i sve vreme sedeo na grba~i. Upodtekstu uvek ima ne~eg {to skrivamo.

E on je maher za to skriveno. Dobio samsuper kritiku i sve je bilo fenomenalno,jer sam znao da s njim to mogu daizvu~em, jer je to moja zona i to lik u imekojeg umem da rasu|ujem. A ondadolazi Leda gde igram tog Aurela. Jao,~ove~e, taj komad smo radili na Aka-demiji, ali meni nije jasno {ta on sad ho}esa mnom. Njegova temeljitost, to pozna-vanje Krle`e, ose}anje za tekst – to jeneverovatno. Taj tekst i jeste komedija,nije samo salon, nije samo hrvav{tina imanir, nego su to ipak `ivi ljudi. On je uuslovno re~eno sterilnoj atmosferi izvu-kao neverovatne nijanse, istinitosti,ljudske la`i, dvoli~nosti i gluposti. Tojulozi se veoma radujem – neka zvu~i igordo – ali se kao glumac radujem kad jeigram. Mislim da je to ne{to najprecizni-je, najtemeljitije i najisplaniranije {tosam do sada uradio u pozori{tu. Zaistasam ulo`io trud u to, i Mija~ je to i zahte-vao od mene. Se}am se probe koja jetrajala bezmalo ceo dan. To je tre}i ~in –pijanstvo i ludilo koje mi zapravo najvi{ei prija. Umem to da odigram tehni~kidoterano, ali ima trenutaka kada ose}amsvaku re~. I to je ono {to ja postignem, {toMija~ postigne: s Aurelom imam ose}ajsigurnosti koju nemam u svakoj ulozi i usvakom igranju. Tada mogu i jelovnik uime tog lika da pro~itam i imam ose}aj daznam ko je taj ~ovek. Svaki se glumac tekigranjem upoznaje s likom koji tuma~i, akroz igranje mu se otvori i nova inspi-racija i tema za odre|enu ulogu. To je inajzanimljivije i najuzbudljivije u ovomposlu.

Ta~no je da sam ~esto igrao sirove,nadobudne, pa i priglupe likove. Neki odnjih su na izvestan na~in i bili mojapro{lost u periodima uzrastanja, i to ba{u Valjevu. Bio sam prek, agresivan i kaoklinac pun slabosti koje sam kasnijeispovedio kroz uloge. Bio sam kavga-d`ija, {i{ao se na kratko, nije mi prijalanepravda, voleo sam da vite{ki isterujempravdu, a vi{e od svega sam voleo da je jadelim, ali, s druge strane, nikad nisami{ao u krajnosti, lopovluk i narkomaniju.

O PredraguBaj~eti}u

Iz takve sredine i takvog odrastanjado{ao sam na Akademiju gde zahvalju-ju}i `elji da se istina o mom `ivotuuspostavi na druga~iji na~in, spoznajemistinu da zaista ne znam ni{ta. Zaista neznam ni{ta, kao ~ovek. Ako me smatrajuuspe{nim glumcem, pored Dejana Mija~ai, naravno, Ljubomira Dra{ki}a, koji mije otkrio pozori{te i uveo me u njega,postoji jo{ jedan ~ovek koji je zaslu`an zato – moj profesor Predrag Baj~eti}. Onnas je, prve dve godine, na rigidan i strogna~in suo~avao s tim koliko nemamopojma, koliko smo neobrazovani inespremni. Koliko je gluma – iako stvardara i iskonskih ose}anja koje ~ovek nosisa sobom kroz ceo `ivot – temeljita stvarkoju treba analizirati, o kojoj trebadiskutovati, kojom se valja baviti, okokoje se mora truditi. Profesor je napraviopsihoanalizu za svakog od nas posebno, ina osnovu nje nas vodio kroz {kolovanje.Mene je rano prepustio pozori{tu, ve} oddruge godine. Su{tinu bavljenja ovimposlom sam spoznao tek u teatru. Aka-demija je jedno, a pozori{te ne{to sasvimpeto. Ono ima svoje termine, rokove,zakonitosti i vrlo stroge datosti.

O sli~nostimai manama

Ube|en sam da }e uvek biti onih,me|u kolegama ali i ljubiteljima pozo-ri{ta, koji }e da ka`u: ma da, to je on, odnjega smo to i o~ekivali. Za svaku ulogukoju dobijem, uvek poku{avam da ulo-`im novu snagu i dovijam se na raznena~ine da bih bio druga~iji. Ako makarodigram i jednu re~ druga~ije, no {to seod mene o~ekuje, smatram to kao uspeh.Recimo, kad smo spremali Ameriku... snevericom sam pitao Mija~a da li je to {toradim u predstavi dovoljno. Odgovorio mije: „Dobro mili, da li ti ne{to zameram,tra`im? Ne!“ Oduvek sam imao ose}anjeda moram da budem druga~iji, ali nesmem da ka`em da uvek u tome i uspe-vam.

Kad se zagledam u sebe i svoje glu-ma~ke inspiracije vidim da Leni u Po-vratku i kelner u Americi, posedujusli~an mir. To im je mana, i to mi malosmeta. Mo`da sam imao malo vremena –jer su obe premijere bile u razmaku od 3

nedelje – da na jo{ neki drugi na~indo|em do osobine potrebne za konobara,a da ne budu sli~ne onima kod Lenija. Paopet, nije ni to stra{no, ako je dovoljnoistinito, ako je mogu}e i svakako prepoz-natljivo. Mo`da sam se malko zaleteo, iznekih svojih egzistencijalnih razloga, jersam pritisnuo sebe i poterao mnogo, asad pla}am tu cenu.

Goran Markovi} je `eleo da u filmuKordon igram Duleta, kojeg je docnijeigrao Nikola \uri~ko. E sad, dolazimo domisti~ne, ali svakodnevne pozori{ne pri-~e. U to vreme Atelje je imao turneju poSloveniji, a po{to nam se termini nisupoklapali dogodilo se da ipak prihvatimulogu Ilije @arkovi}a Seljaka, jer je onapodrazumevala manje dana snimanja.Priznajem, moja opservacija je bio ba{taj lik. Diskutovao sam s Goranom o tojulozi, ~ak mu i odigrao scene koje su bileduhovite. Ni{ta vi{e – duhoviti seljakizgubljen u Beogradu. Posle dobijamtekst i prepoznam ta~no napisanu scenu iprecizno definisan odnos. To je scena nakeju, kada s Oliverom Markovi} sedim naklupi.

14

Portret

LUDUS 113

SMISAO BAVLJENJA GLUMOM JE U ISTINI

Mikojan Bezbrad ica

Ako me smatraju

uspe{nim glumcem,

pored Dejana Mija~a

i naravno Ljubomira

Mucija Dra{ki}a (koji

mi je otkrio pozori{te

i uveo me u njega),

postoji jo{ jedan ~o-

vek koji je zaslu`an

za to – moj profesor

Predrag Baj~eti}, ka-

`e NNeennaadd JJeezzddii}}

NNaajjvvaa`̀nniijjee jjee ddaa ssee ssttvvaarr uu ppoozzoorrii{{ttuu uu~~iinnii mmoogguu}}oomm:: NNeennaadd JJeezzddii}}

LUDUS 11315

Epicentar (ili Theatre Centre ForChildren and Young People InCentral And Southeastern Europe)

osnovan je u Zagrebu na inicijativu po-zori{ta Mala scena u Zagrebu i ASSI-TEJ-a Hrvatske, a podr`an od stranePakta za stabilnost jugoisto~ne Evrope iGete Instituta u Zagrebu, kao „mestookupljanja” umetnika iz centralne ijugoisto~ne Evrope posve}enih pozori{tuza decu i mlade. Projekat bi trebalo daovim umetnicima omogu}i me|usobnusaradnju, razmenu informacija i neop-hodnu pomo}, a sa ciljem da se omogu}iumetni~ki i produkcioni razvoj pozori{ta

za decu i mlade u svakoj dr`avi pomenu-tog regiona.

Prvi skup „Epicentra” odr`an uOpatiji okupio je oko 20 pozori{nih re-ditelja i pisaca iz Nema~ke, Poljske,Hrvatske, Srbije i Crne Gore, Rumunije,Bugarske, Albanije i Turske. Prema za-misli inicijatora ovog skupa, Ivice [i-mi}a, glumca, reditelja, osniva~a pozo-ri{ta Mala Scena iz Zagreba, i predsedni-ka ASSITEJ-a Hrvatske, trodnevnodru`enje obuhvatilo je Forum dramskihpisaca (namenjen afirmaciji novih dram-skih tekstova za decu i mlade) i Simpozi-jum na temu Dru{tvena stvarnost i po-zori{te za decu i mlade.

Forum dramskih pisaca iniciran jesa `eljom da se uka`e posebna pa`njanovoj, sve`oj dramaturgiji za decu, ne bili se tako podstakla dalja produkcija orig-inalnog dramskog stvarala{tva, u kojemsavrememo pozori{te za decu i mlade, pomi{ljenju ve}ine u~esnika skupa, osku-deva. U okviru Foruma svoje dramsketekstove za decu i mlade predstavilo jeukupno 8 autora. Na taj na~in u~esniciskupa imali su mogu}nost da se upozna-ju s dramama: The sand-pit (MichalWalczak iz Poljske), Electric Angel(Radu Macrinici iz Rumunije), Elin(Theodora Dimova iz Bugarske), BlueEyes (Jeton Neziraj iz Srbije i Crne Gore,Kosovo), Long live peace (Hasan Erkekiz Turske), The Streetwalkers (IvanaSajko iz Hrvatske), A boy with thefamiliy album (Zinka Kiseljak iz Hrvat-ske), Emperor’s new clothes (DubravkoTorjanac iz Hrvatske).

Svim navedenim tekstovima je za-jedni~ko {to svaki ponaosob predstavljadoprinos modernom dramskom pisanjuza decu i mlade. Ve}ina stilski i `anrov-

ski spada u realisti~ku socijalnu dramu smalim brojem lica. Tematski, obra|ujuprobleme s kojima se suo~ava savremenodete, od kojih su se kao najzna~ajniji po-kazali problemi vezani za poslediceodrastanja u ratnom okru`enju (A boywith a family album i Blue eyes), i zaporast broja samoubistava me|u omladi-nom (Electric angel). Pored ovkvih tek-stova, skupu su predstavljena i komadikoji formalno pripadaju `anru bajke(Emperor’s new clothes i Long live pea-ce), ali koji se svojim stilom oslanjaju naiskustva savremenog dramskog stva-rala{tva.

Pored Foruma dramskih pisaca, uOpatiji je odr`an i simpozijumu na temuDru{tvena stvarnost i pozori{te za decu.Tom prilikom svoje pisane radove pred-stavili su Aleksandra Rembovska izPoljske (Kako tragamo za poljskim[ekspirom?) i Danijela Miskov iz Rumu-nije (Pozori{te za decu i mlade u Rumu-niji). Ostali u~esnici skupa spontano suizlagali svoje vi|enje stanja pozori{ta zadecu i mlade u zemljama iz kojih dolaze.

Svi koji su bili raspolo`eni da o tomegovore, a to su naj~e}e bili u~esnici izHrvatske, Rumunije, Bugarske i Poljske,uglavnom su poziciju pozori{ta za decu imlade u svojoj zemlji ocenili kao nezado-voljavaju}u. Utisak je svih u~esnikaskupa da je pozori{te za decu i mladevrlo potcenjen umetni~ki rod, za {ta su„krivi” podjednako i sami umetnici, ijavnost, koja od tog pozori{ta zahteva dabude neumetni~ko uveseljavanje dece.Svi su se slagali oko tvr|enja da jepozori{te za decu neophodno podi}i navi{i umetni~ki nivo, tj. da pred njegatreba staviti iste one estetske zahteve kojiva`e za pozori{te odrasle.

Rezultat prvog skupa trebalo bi dabude stvaranje mre`e koja bi omogu}ilabli`u saradnju pozori{nih stvaraoca zadecu i mlade iz Centralne i Jugoisto~neEvrope, i to putem interaktivnog vebportala, objavljivanja magazina, knjiga ikataloga, kao i pru`anja finansijskepodr{ke ~lanovima „Epicentra” u ostva-rivanju umetni~kih projekata. Konkret-nije informacije uskoro }e biti dostupnena zvani~nom sajtu „Epicentra”(www.theatre-epicentre.org).

O SAVREMENOM POZORI[TU ZA DECU

Ana Ðor¨ev i¯

Od 18. do 20. III, u Opatiji je odr`an prvi

zvani~ni skup pozori{nih stvaraoca za decu i

mlade u okviru projekta „Epicentar“

Svetislav Vulovi} (1847-1898), isto-ri~ar knji`evnosti i knji`evni kri-ti~ar, zasnovao je sistematsku srp-

sku knji`evnu kritiku oslobo|enu dog-mati~nosti filozofske estetike i tzv. ''filo-lo{ke kritike''. Svoj kriti~ki pravac oprav-dano je nazvao prirodnom kritikom.Pozori{nu kritiku pisao je, najpre, u listu„Radenik“ (1872), potom u „Istoku“(1872-1875) i „Otad`bini“ (1875). Svojeodabrane radove o pozori{noj umetnosti{tampao je u knjizi Iz pozori{ta (Beo-grad, 1879).

U svojim kritikama uneo je mnogenovine. Vulovi} tretira glumu kao samo-

stalnu umetni~ku granu, a glumcimapreporu~uje slobodnu psiholo{ku studiju,uz pomo} fantazije, invencije, kao i prou-~avanja pisca i njegovog dela. Podsticaoje glumce da prona|u u delu gra|u ipovod za svoja umetni~ka nadahnu}a, daglume ''slobodno, prirodno i ubedljivo'' i''bez patetike''. U napisima o pozori{tuimao je stroga merila, ali je pisao s punoduha, ~esto satiri~no. Ostala je upam}enanjegova opaska kako je pozori{te izvesneve~eri bilo pose}eno tako {to je bilo dup-kom prazno. U zna~ajno doba tra`enjaumetni~ke fizionomije Narodnog pozo-ri{ta u Beogradu 70-ih godina XIX veka,Vulovi} se bori protiv lakih, povr{nih,

samo zabavnih komada i lakrdija, o ~e-mu je re~ u predgovoru prve zbirkepozori{nih kritika u Srba, objavljene pre125 godina, iz koje donosimo karakte-risti~ne odlomke.

''Ho}e li ovo biti istorija `ivota jedneustanove koja je te sre}e da se narodnazove? Je li pozori{te {kola? Ili je stvarrasko{a i presitosti? A zar nije stvarrasko{a i {kola, nauka, vojska, zakono-davstvo, trgovina – sve? [ta je progres?Rasko{. Jest! I `ivot je rasko{...

Ta zar ne vidite da je vasiona ko-medija? Pozori{ta je bilo pre svoju stva-ri... Pozori{te udara u moralne `ice. Asvet se grozno materijalizovao. Niko vi{ene}e da pije iz platonskog pehara. Sve jepo{lo |avoljijem (tragom). Vera, ljubav,bratstvo, zavi~aj, srce, na~elo – sve je zacekin. Ma ''ide li svet na bolje ili nagore''? Treba li ga ustavljati? Treba lizasla|ivati vodu progresa? Treba li le~itisvet? A ko je bolan? Onaj koji vi~e, ilionaj na koga se vi~e?...

Ustanove dru{tvene su obroci sada-{njosti. [ta biva i {ta je? To su najva`nijapitanja i zna~e toliko koliko: {ta imadanas za ru~ak? I pozori{te je jedanobrok. Kako }e nahraniti krv, kakvihsastavnih delova ima u toj hrani – tonema kad da misli pozori{ni gostioni~ar.On vam spremi jelovnik-repertoar, pabirajte. Dajte da se jede! A kako se vama~ini ovo jelo? No, da ste ovoga povi{espremili, ovo ho}emo svi... Zar mo`e {todrugo biti pozori{na recenzija?

Pozori{te je stvor za zabavu i u`i-vanje. Kome je do veselja, a te{ko tomekome je uvek do kukanja, neka se pro-veseli. Kritika je pozori{no }eretanjeposle kola i umora od igre. Ko ima kad,neka malo i pro}ereta, dobro je... Jamolim ~itaoca da ne tra`i u ovim ~lanci-ma ni{ta vi{e no {to mo`e i u pozori{tuna}i. Dela o kojima sam ovde govorio, po-najzabavnija su (sa) na{eg pozori{nogrepertoara. Po njima se mo`e suditi odobroti njegovoj. O Seljaku milioneru,

Raspiku}i, Alpijskom caru - o Rajmun-dijadama, o @ilvernijadama nisam hteoni govoriti. Recenzije nisu pisane popropisanoj {emi. Ovo nije dramaturgijskibukvar, ve} slikanje jedne strane na{egdru{tvenog `ivota. Tako o predstavlja-~ima nije gotovo ni{ta govoreno. Nije seimalo kad za to. A glumci na{eg Naro-dnog pozori{ta- ~ast im - jo{ su ponajboljifaktori njegovi. A o njima i ovako, osobitoo glumicama, dosta govore i na{i politi~kilistovi (sic!).

Ja se najvi{e bojim onih {to }e re}i:{to }e nam ta knjiga, od kakve je ko-risti?... ^esto su ove recenzije bile prilikada se re~e pone{to, {to se ina~e ne bireklo, a {to vredi ~uti i zapamtiti. ^esto jepala misao, vredna da se uzme na um u`ivotu, i dotaknuto ono {to ina~e boli bezutehe... I ako ~italac na|e i jedno takvomesto, i jednu takvu misao, neka mioprosti nekoliko trenutaka, izgubljenihna ~itanju, jer je, sigurno, mnoge bes-plodnije misli i mnogo skuplje platio''.

Priredio Zoran T. Jovanovi}

GLUMA KAO SAMOSTALNA UMETNI^KA GRANAPozori{te udara u moralne `ice. A svet se

grozno materijalizovao. Niko vi{e ne}e da

pije iz platonskog pehara. Sve je po{lo

|avoljijem (tragom)

P o z o r i { n a p o e t i k a u S r b a ( 8 )

Video sam da taj lik ne}e samo bitiobi~an seljak, ve} }u poku{ati da ga ljud-ski oplemenim, i to upravo u toj sceni,kada on od sve svoje brige i muke, pot-puno nepoznatoj osobi, u neo~ekivanomtrenutku ispovedi svoj bol. Taj emotivnimomenat je potreban da bi se odigrala tascena, i to me je najvi{e i inspirisalo daprihvatim ulogu. Veoma me radovala tascena, i mislim da je to najtemeljitije,najemotivnije i najuzbudljivije {to samdo sada uradio na filmu. To je jo{ jednomoje svedo~anstvo i `elja da mi se i nafilmu dogodi Mija~ev veli~anstveni tre-nutak neponovljivosti. No, po svojoj sla-bosti sam `eleo da uradim jo{ jednuscenu, puniju, sna`niju, pa i vla`niju.Namerno upotrebljavam tu re~. AliGoranu je odgovarala ve} utvr|enadinamika i ostao je taj prvobitni dubl.Mojoj sujeti je godilo kada mi je Goranpriznao da mu je ta scena bila jedna odboljih koje je snimio u karijeri.

O porodici

Pro{le godine, u svega nekoliko me-seci imao sam ~ak 4 premijere –Rodoljupci, Strah i njegov sluga, Po-vratak i Amerika, drugi deo, a nedavnosam odigrao i petu – D`epovi puni ka-menja. Veoma sam umoran, ali je to sla-tki umor jer znam zbog ~ega i koga tomoram da radim. To je jedina stvarnaistina o mom `ivotu, a ostalo je efemerno.Sve ovo traje, pa }e da prestane, i vi{e gane}e biti, ali moj stvarni pe~at, znak i`ivotni `ig je moja porodica. Tri k}eri isupruga. To je moj hram, u `ivotnom iduhovnom smilsu, i na svaki na~in setrudim da odgovorim na tu obavezu.Umoran sam, ali ~ovek i postoji da biradio i borio se. Bez trudane biva ni{ta. NNeennaadd JJeezzddii}}

L I T V A N I J A

Od ukupnog broja stanovnika Lit-vanije, vi{e od pola miliona ~ini po-zori{nu publiku. Dr`ava u~estvuje sa79% u finansiranju pozori{ta, 15%donose blagajne, dok 6% sredstava poti~uiz drugih izvora. Osim institucionalnih,dr`ava u velikoj meri podr`ava i neza-visne projekte.

U Litvaniji trenutno postoji jedanaestpozori{nih kompanija koje finansiradr`ava. Ali one koje finansiraju gradskevlade ili rade po principu komercijalnihpozori{ta ~ine ve}inu i ima ih okotridesetak. Postoji i manji broj trupa koje,kao i ostala pozori{ta, slede model reper-toarskog teatra. U ovoj zemlji je naro~itopopularan amaterizam, tako da mo`e dase podi~i sa oko 1500 amaterskih pozo-ri{ta.

Posle II svetskog rata, Vilnjus jepostao centar pozori{nih zbivanja, poredkojeg su danas zna~ajni jo{ i Kaunas,Klaipeda i Panevezys. Ve} nekoliko godi-na za redom, Viljnus je doma}in interna-cionalnog teatarskog festivala „LIFE”koji se odr`ava u maju mesecu.

Viljnus Youth Theatre – Pozori{temladih iz Viljnusa promovisalo je jednogod najzna~ajnih reditelja dana{njice,kako u Litvaniji, tako i u svetu – Eimun-tasa Nekro{iusa.

KO JE KOU LITVANSKOMPOZORI[TU

Eimuntas Nekro{ius –pozori{ni reditelj

Ro|en 1952. godine.U vreme kada su Pozori{te mladih

smatrali jednim od najzna~ajnijih kako ubalti~kim zemljama, tako i {irom Evrope,E. Nekro{ius bio je u njemu stalno an-ga`ovan kao reditelj, gde sti~e prvuslavu. Zatim se uklju~uje u rad Me|u-narodnog pozori{nog festivala „LIFE” uLitvaniji. U 1998. godini osniva nezavis-ni umetni~ki centar pod nazivom „Tvr-|ava umetnosti”. Dobitnik je brojnihnagrada u Litvaniji i svetu, kao {to sunagrada Evropske pozori{ne unije („No-va stvarnost u evropskom pozori{tu”) iliNacionalna nagrada Litvanije za po-zori{na dostignu}a u periodu od 1994. do1997. godine.

Poslednja predstava E. Nekro{iusa je„Otelo” u produkciji venecijanskog Bije-nala. Nekro{ius je poznat po tome {to zaglavne uloge u svojim predstavama biraljude koji nisu glumci po profesiji – kaona primer rok zvezdu za „Hamleta” iliprimabalerinu Egle Spokaite koja igraDezdemonu u „Otelu”.

Litvansko Nacionalnopozori{te

Osnovano je 1940. godine. Danas jerepertoar sastavljen od zna~ajnih klasikapozori{ne ba{tine, dela pisaca XX veka(Sofokle, V. [ekspir, S. Beket, R. Harvud,F. Dostojevski, itd..), ali naravno presvega litvanskih pisaca sa naglaskom na

mladim glumcima i rediteljima. Brojpredstava na repertoaru se kre}e od 10do 20 sa ~etiri do {est premijera u sezoni.

U ovom pozori{tu su se oku{ali naj-poznatiji litvanski reditelji, od kojih suneki poput Jonasa Vaitkusa i RimasaTuminasa bili na mestu umetni~kih di-rektora. Od 1990. godine mlada generaci-ja reditelja poput Oskara Kor{unovasadobija priliku da re`ira u Nacionalnompozori{tu, {to od tada postaje redovnapraksa. Tako je ove sezone pru`ena prili-ka reditelju Povilasu Laurinkusu, mladojnadi litvanskog pozori{ta, kome jepoveren komad Marka Rejvenhila „Po-laroidi”.

Oskaras Kor{unovasTheater - OKT

OKT je u svakom smislu re~i nezav-isno pozori{te. Osnovao ga je pre pet godi-na reditelj Oskaras Kor{unovas. On pri-pada mla|oj generaciji litvanskih redite-lja, koji se probio ve} u dvadesetprvojgodini, pri ~emu se njegov razvojni putbitno razlikuje od R. Tuminasa i E.Nekro{iusa. Kor{unovas vidi pozori{tekao konfrontaciju sa stvarno{}u i njego-vo pozori{te je od po~etka okarakterisanokao spoj profesionalizma i provokacije,preciznosti i estetskog izazova; uvek radisam (nikada nije dozvoljavao starijimrediteljima da mu diriguju {ta da radi) ipo svemu (i svima) sude}i, bio je senzaci-ja od samog po~etka. @elja da se beskom-promisno suo~i sa realno{}u, dovela ga jedo re`ija predstava kao {to su „RobertoCuko” B.M.Koltes-a (1998), „Shoppingand fuching” Marka Ravenhilla (1999),koje su i danas na repertoaru pozori{taOskaras Kornu{ovas (OKT-a).

Publiku ovog teatra danas ~ini mla-da generacija, koju zanima multidiscipli-narno pozori{te, a ne ~istota `anra ilibesprekorno po{tovanje dramskog teksta.Oni su svesrdno prihvatili eksperimentekoji u predstavu uklju~uju sve vrsteumetnosti – muzi~ku, filmsku, video ivizuelnu umetnost.

Na repertoaru su „Kralj Edip” Sofok-la, „Romeo i Julija”, „Crave” Sare Kejn,„Paraziti” i „Vatreno lice” Mariusa vonMayenburga, „Majstor i Margarita” M.Bulgakova, kao i „Maly{” litvanskogpisca Mariusa Iva{keviciusa.

Oskaras Kor{unovas

Ro|en 1969. u Viljnusu. Trenutno je profesor glume na Aka-

demiji u Viljnusu.Od 1990. – 1999. godine je stalni

reditelj Narodnog pozori{ta. 1999. godine osniva Oskaras Ko-

{unovas Theatre – OKT.Dobitnik je: Litvanske nacionalne

nagrade „Christopher” za re`iju predsta-va „Shopping and fucking” M.Raven-hilla i „Sna letnje no}i” V. [ekspira;nagrade Evropske pozori{ne unije („No-va stvarnost u evropskom pozori{tu”) –2001. godine;

Dobitnik je i nagrade Montblanc uSalzburgu 2002. godine za predstavu„Majstor i Margarita”, kao i nacionalnenagrade za kulturu i umetnost istegodine, koju dodeljuje litvansko Mi-nistarstvo kulture.

Malo pozori{te Viljnusa

„The Small Theatre of Vilnius“ jejedinstven primer u litvanskom pozo-ri{tu. Reditelj Rimas Tuminas nakonuspe{ne predstave „There shall be nodeath” („Smrti ne}e biti”) osniva saosamnaest glumaca ove predstave trupukoja }e otvoriti vrata „Malog pozori{ta izVilnjusa” marta 1990. godine. Zbog togasu ovaj teatar nazivali detetom nezavisneepohe. Ove godine, pozori{te je dobilosvoju zgradu u centru grada i otvaranjese planira za po~etak 2004. godine.

Prostor nedovr{ene zgrade poslu`ioje Tuminasu kao kreativna radionicazahvaljuju}i kojoj je kasnije nastalapredstava „^ekaju}i Godoa”, SemjuelaBeketa. U repertoar su jo{ uklju~ene islede}e predstave: „Vi{njik” A.P.^ehova,„Revizor” Gogolja, „Sluga dvaju gospo-dara” K.Goldonija, „Maskarada” M.J.Ljermontova (sve u re`iji R.Tuminasa), au planu za slede}u sezonu su „Mada-gaskar” savremenog litvanskog piscaMariusa Iva{keviciusa, „Tri visoke `ene”E.Olbija, kao i „Porodi~ne pri~e” BiljaneSrbljanovi}.

An`elika CholinaDance Theatre

Ovo pozori{te osnovala je trenutnonajzna~ajni koreograf u Litvaniji An`e-lika Cholina 2000. godine. Pozori{te jeotvorilo vrata predstavom „Tango in FA”(na muziku Astora Piazzolle).

Nema stalnih ~lanova trupe, ve}A.Cholina za svaki projekat bira profe-sionalne igra~e, glumce i ljude bezikakvog igra~kog iskustva kombinuju}ielemente re~i i pokreta. Svojim pred-stavama privukla je veliku pa`njupozori{ne publike i gostuje na brojnimevropskim festivalima.

L E T O N I J A

U letonskom pozori{tu publika sedeli po interesovanjima. Pozori{te kojenajvi{e o~arava letonsku intelektualnuelitu, kao i mlade je New Riga Theatre.Skoro svaka predstava je rasprodata ipozori{te }e uskoro zapo~eti evropskuturneju. Alvis Hermanis, umetni~ki di-

rektor pozori{ta, dobitnik je nagrade„Salzburger Festspiele” u Salcburgu za„New Directors project”.

Me|utim, interesovanje Letonaca zaneverbalni teatar, kao i za klasi~nudramsku literaturu veoma je slabo.Naro~ito su popularni mjuzikli, ~ak suna repertoaru dr`avnih pozori{ta, kojimaje to neophodno da bi zaradila ve}eprihode. U dva velika pozori{ta u Rigi –„Daile” i u Nacionalnom pozori{tu, posto-ji struja reditelja koja poku{ava da sesuprotstavi teatarskoj konvencionalnostii stagnaciji i prokr~i put kvalitetnijimoblicima pozori{ta, na primer anga-`ovanjem mladih reditelja. Me|utim,poku{aji jo{ uvek nisu urodili plodom(izme|u ostalog i zbog toga {to se Na-cionalno pozori{te trenutno renovira, te jerepertoar su`en).

Trenutno postoji deset pozori{ta uLetoniji, od kojih dr`ava finansira {est –Nacionaolno pozori{te i Operu, RuskoDramsko pozori{te, „Daile” i New Rigatheatre, kao i lutkarsko pozori{te u Rigi.

Ugovori u svim pozori{tima potpisu-ju se na godinu dana.

Letonsko narodnopozori{te

Letonsko narodno pozori{te otvorenoje 1919. godine, na mestu gde je godinudana ranije progla{ena je nezavisnostLetonije.

Finansiranje pozori{ta je veomaspecifi~no. Dr`ava subvencioni{e pozo-ri{ta samo sa 25%, dok se 70% prihoda

ostvaruje na blagajni. Narodno Pozori{teima dve sale – Glavnu dvoranu, kojaprima 800 gledalaca i Gluma~ku dvo-ranu (100), sa mogu}no{}u transforma-cije gledali{ta.

Misija ovog pozori{ta je da promovi{eletonske pisce. Iz tih razloga pozori{teorganizuje brojne konkurse za doma}etekstove, a najve}i deo repertoara se sa-stoji od klasi~nih i modernih letonskihdramskih tekstova. Pored prikazivanjanovih tekstova, uprava pozori{ta se trudii da promovi{e mlade reditelje. Jedan odnajzapa`enijih mladih reditelja je Reg-nas Vaivars, kontraverzni umetnik koji usvojim predstavama (@an @ene „Slu-{kinje” i V. [ekspir „Bura”) implementiraelemente „body art” –a, razli~itih svet-losnih, muzi~kih i dramskih efekata,stvaraju}i poseban estetski do`ivljaj.

Regnas Vaivars –glumac i pozori{nireditelj

Ro|en 1973. godine.Kao glumac igra Otela i Aljo{u u

„Bra}i Karamazovima”.U re`iji se rukovodi idejom da je re~

impuls put ka vi{em metafizi~kom isku-stvu.

Poznat je publici po nekonvencional-nim predstavama, ~ak je posle premijerepredstave „Saloma” O.Vajlda u Novompozori{tu u Rigi stekao slavu kao„reditelj skandala”. Re`irao je jo{ i„Slu{kinje” @.@ene-a, „Alisu u zemlji

16

Balti~ko pozori{te

LUDUS 113

POZORI[NA SCENA U BALTI^KIM ZEMLJAMA O teatarskoj stvarnosti Estonije, Letonije i

Litvanije

KKrraalljj EEddiipp jjee uu~~eessttvvoovvaaoo nnaa 4433.. MMEESSSS--uu

KKrraalljj EEddiipp

LUDUS 11317

Balti~ko pozori{te

~uda” L.Kerola, multimedijalnu operu„Rolstein on the Beach“ („Rol{tajn napla`i”), „Konzulat” G. Stefanovskog.

^lan je eksperimentalne pozori{netrupe „Nepodno{ljivo pozori{te” („Theunbearable theatre”) u kojoj glumci ireditelji zajedno istra`uju kreativnena~ine izra`avanja.

Daile Theatre

Osnovano je jo{ 1920. godine i naj-ve}e je u Letoniji (glavna sala mo`e daprimi 1.000 gledalaca). Pored ove dvo-rane ima jo{ dve. U sezoni se na sve triscene odr`ava izme|u 15 i 19 premijera.Dr`ava u~estvije samo sa ~etvrtinom ufinansiranju, tako da se ono samo izdr-`ava od prihoda sa blagajne. Ovo po-zori{te se razlikuje od ostalih u Letonijipo velikoj produkciji savremenih dramaevropske i svetske dramaturgije. U nje-mu mo`ete videti produkcije komadaTerence Mac Neily-a „Master Class”, Pa-trik Marbera „Closer” („Bli`e”). Velikibroj predstava na repertoaru pozori{ta~ine mjuzikli i komedije.

Mala scena predvi|ena je za istinskepozori{ne gurmane, koji se interesuju zaintelektualno, multidisciplinarno i ekspe-rimentalno pozori{te. Ova scena otvarasvoja vrata mladim rediteljima me|ukojima su D`.D`.D`ilind`ers, ValdisLiepin{, Dainis Gaidelis, kao i Letoncimakoji `ive i rade u inostranstvu. Glavnoobele`je pozori{ta „Daile” je da nastoji dauspostavi ravnote`u izme|u tradicije inovih trendova u teatru.

D`.D`.D`ilind`ers-pozori{ni reditelj

Jedan od najpopularnijih mladihreditelja u Letoniji. ^lan je nezavisnetrupe „Nepodno{ljivo pozori{te”.

Karakteri{e ga ru{enje tradicional-nih vrednosti.

Re`irao je rok-operu „Faust”, (1999)u Dailes pozori{tu u Rigi, koja je naro~itokod mlade publike nai{la na odjek. Pred-lo`ak je prva verzija Geteovog Fausta.Muzi~ki se`e od hard-roka do fanka, odbaroknog muziciranja i pevanja u stiluRejmondsa Paula do srpskih horskihpesama.

New Riga Theatre

Kada je 1992. godine zatvorenoPozori{te mladih, isti prostor poslu`io jekao zgrada za „New Riga Theatre” -Novo pozori{te Rige. Ovaj teatar zapo~eoje rad prvo po projektima, da bi se tek1998. godine oformio gluma~ki ansambl,koji sada broji sedamnaest glumaca.

Njegov rad je usredsre|en na eksper-imentalne forme, istra`ivanja novog po-zori{nog jezika i neuobi~ajne upotrebescenskog prostora. Pored malobrojnihklasi~nih postavki komada, mo`ete vide-ti „Henrika IV” L.Pirandela (2000) ure`iji Peterisa Krilovsa, zatim produkcijeprotkane mo}nim vizuelnim metaforamakao {to su „Skroderdienas Silmacos”(Dani tkalaca u Silmaci), „Idiot” F.N.Dostojevskog (1999), „The Snake” („Zmi-ja”) Mir~a Elijade u re`iji ViestursaKair{sa, itd.. Ovo pozori{te u~estvuje ubrojnim pozori{nim festivalima kaoreprezentativni teatarski uzorak svojezemlje.

Letonsko lutkarskopozori{te

Osnovano je 1944. godine. Prose~anbroj premijera u sezoni je deset, a finan-

sira ga dr`ava uz podr{ku malog brojasponzora. Repertoar ovog pozori{ta ~ine„Simbelin” V.[ekspira , „Pepeljuga”,„Sne`ana i sedam patuljaka”, „Pal~i-ca”,„Mali pu`“, itd... Pored repertoara zadecu imaju i lutkarske predstave zaodrasle poput „Simbelina” i „Operu za 3gro{a” B.Brehta.

Ovo pozori{te je organizovalo IXsusrete Balti~kih lutkarskih pozori{ta uRigi 1999. godine.

E S T O N I J A

Pozori{te u Estoniji polako prerastau „kulturnu razglednicu”, kako {to seti~e izdvajanja iz dr`avnog bud`eta zaovu kulturnu delatnost, tako i za obi~nostanovni{tvo. Iako nekome verovatnodeluje sme{no {to je parametar kulturnihpotreba Estonaca odlazak u pozori{te (ane u bioskop, muzej ili na koncerte),njima je to sasvim normalno. Naime,Estonci su nacija koja ide u pozori{teskoro dvaput ~e{}e od Nemaca, Letonacaili Rusa i tako predstavlja drugu po reduzemlju u Evropi (posle Islanda) po od-lascima u pozori{te. Vi{e od polovinestanovnika bar jednom godi{nje posetipozori{te.

U vreme kada je Estonija pripadalaSSSR-u, pozori{te je bilo sredi{te buntaprotiv totalitarizma i ljudi su po~eli da gapose}uju (izme|u ostalog jer su zbogoskudice u svemu ostalom mogli skorojedino da tro{e platu na pozori{te). U tovreme je pozori{na publika ~inila ~itavudana{nju populaciju od milion i po sta-novnika.

U Estoniji se pozori{te bazira nateorijama Max Reinhardta i KonstantinaStanislavskog. [ezdesetih godina nasta-jali su pozori{ni pravci koji su se ugledalina rad Grotovskog, Brehta, Bruka iArtoa.

Posle sticanja nezavisnosti 1991.godine, Estonija se suo~ila sa problemommanjka publike. Zbog toga su pozori{tamorala da se okrenu komercijalnomrepertoaru, da se ne bi zatvorila.

U Estoniji postoje dr`avna, gradska(kao Tallina Linnateater - gradsko po-zori{te Talina) i privatna pozori{ta, odkojih devet finansira dr`ava. Pozori{napolitika Estonije zasnovana je na decen-tralizaciji, {to podrazumeva da Mini-starstvo kulture poma`e gostovanja pogradovima u unutra{njosti, tako da oninisu isklju~eni iz pozori{nih zbivanja uTalinu. Jedno od pozori{ta u Talinu je iRusko dramsko pozori{te. Iako je reper-toar na ruskom jeziku, izvode se itekstovi iz klasi~nog estonskog reper-toara. Njegovu publiku uglavnom ~ineljudi ruske nacionalnosti. Pored toga,vredi pomenuti da Talin ima jo{ i dvamjuzik-hola i dva plesna pozori{ta. Ve-like sale su obi~no namenjene komerci-jalnim projektima, koji privla~e velikideo publike, dok su manje orijentisanena eksperimentalno pozori{te. Dr`avnapozori{ta su poslednjih godina shvatilada je izuzetno profitabilno prikazivanjepredstava leti, pod otvorenim nebom, {toje publika oberu~ke prihvatila. Privatnapozori{ta, kao i trupe nemaju veliki brojposetilaca, a ni podr{ku Ministarstvakulture. Naime, Ministarstvo im dajesamo 1% pomo}i, a ona nisu u stanju daostvare velike prihode na blagajnama,tako da im preti izumiranje. Jedno odnajstarijih pozori{ta ovog tipa „Von Krahltheatre” se izdr`ava od restorana i bara.Ovo pozori{te ne pravi komercijalnepredstave i orijentisano je na eksperi-mentalno pozori{te.

Pozori{te je odigralo zna~ajnu ulogutokom perioda kada je Estonija bila usastavu SSSR, pod odre|enom vrstomruske represije u pogledu razvoja i

uzdizanja duha nacije, ali je posle stica-nja nezavisnosti izgubilo svoju politi~kuulogu. Danas se ovo pozori{te rukovodisamo po merilima kvalitetne umetnosti,ali sa druge strane (po{to pozori{te zavisiisklju~ivo od dr`avne kase), politi~aritreba da odlu~e da li }e ga (i koliko)finansirati.

Estonsko narodnopozori{te

Narodno pozori{te je pro{lo kroznekoliko faza i promenilo nekolicinuimena, ali je uvek predstavljalo stubestonske kulture i arhitekture. Ove go-dine ono slavi osamdesetogodi{njicu po-stojanja. Estonsko Narodno pozori{te jepovezano sa imenom Voldemara Pansoa,koji je pored toga {to je poznati reditelj,vi{e radio kao producent i menad`er unekoliko pozori{ta. Njegove produkcijekreirale su imid` ovog pozori{ta 60-tih i70-tih godina. Danas njegovi studenti istudenti njegovih studenata rade podistim krovom, u Narodnom pozori{tu.Priit Pedajas, umetni~ki direktor pozo-ri{ta, student je poslednjih Drama Studiau klasi Voldemara Pansoa.

Repertoar ~ine dela [ekspira, Moli-jera, Kalderona, Friela, Bergmana, itd..

Tallina Linnateater

Pozori{te grada Talina osnovao je1965. godine ~uveni estonski reditelj Vol-demar Panso.

Ovo pozori{te imalo je velikih proble-ma sa zgradom, tako da su prakti~nodobili pravu scenu tek 1999. godine. Dotada su se predstave igrale na improvizo-vanim mestima – u potkrovlju uru{enezgrade („Romeo i Julija”), u podrumu{est metara pod zemljom („Opera za trigro{a”), u dvori{tu, itd... Na repertoaruse nalaze klasi~na dela, kao i modernedrame (Hamlet, Bra}a Karamazovi, ^a-robni breg, ^ekaju}i Godoa, itd..). Naro-~ita pa`nja je posve}ena mladim Eston-skim piscima, na primer Jaan Tätte, kojije glumac u pozori{tu, ali se bavi i pisa-njem drama. Trenutno su na repertoarupozori{ta njegova tri teksta: „BungeeJumping”, „Losers” („Luzeri”), „Thebridge” („Most”).

Elmo Nüganen-reditelj

Umetni~ki direktor pozori{ta je ElmoNüganen, jedan od najzna~ajnijih re-ditelja u Estoniji. Poznat je po re`ijama„Hamleta” (kojom je i otvoreno pozori{te

1999. godine), „Romeo i Julija”, „Trimusketara ” A. Dime, „Platonov” A. ^e-hova i „Zlo~in i kazna” F. Dostojevskog.

E. Nüganen je odabrao ekipu veomamladih glumaca i reditelja za rad u po-zori{tu, koje je pored tradicionalnih pred-stava otvoreno i za eksperimente.

„Midwinter Night'sDream” festival

Svake druge godine pozori{te orga-nizuje festival „Midwinter Night'sDream” (San zimske no}i), koji je osno-van 2000. godine. Na petodnevnom Festi-valu, koji se zavr{ava 31. decembra,izvode se najbolje evropske predstave, agradsko pozori{te se predstavlja sop-stvenom produkcijom. Trajanje je oko 5dana, a svaki put se zavr{ava 31. decem-bra. Selektor Festivala 2002. godine, bioje Andres Laasik, koji je ujedno re`iraopredstavu za Tallina Linnateater. Ovogputa su gostovale predstave iz Nema~ke(Volksbühne), „Theatre of Nations” izRusije, „Patravadi Theatre” sa Tailanda,„Actoriones” iz Gr~ke i „Riksteatern” iz[vedske. Slede}i Festival planiran je uterminu od 27. do 31. decembra 2004.godine.

Priredila Jovana Popovi}

LLiittvvaannsskkii HHaammlleett uu rree`̀iijjii NNeekkrroo{{iiuussaa nnaa 3377.. BBIITTEEFF--uu

HHaammlleett

18

Doma}a scena

LUDUS 113

^OVEK S RU@OMKKookktteell ppoossllee pprreemmiijjeerree

Na nedavnoj premijeri Gospo|e ministarke u Narodnom, na{ao se, {to bi se reklo, tout Belgrade. Ne ba{ tout, {to se ti~e Ministarstva za kulturu, ali profesori su do{li;|aci profesora (a budu}i profesori i oni su do{li; kriti~ari, doajeni, teatrolozi u ostavci) teatra su do{li; najstariji, srednji (mada ne i osrednji), kao i mladi glumci, tako|esu do{li; arbitri, artisti, modeli, „fanovi“ i najzad, ljubitelji koktela, s penom i bez nje... Svi su do{li. Nije ovo ba{ pravilo za Narodno, ne zato {to mu ne{to fali, ve} {to se,u slu~aju ovog teatra, podrazumeva slu`bena pose}enost, a sve {to se podrazumeva, ~esto biva iznevereno.

Predstava atraktivna, potresna, iznedrena u pravom trenutku (vlada se netom formirala, a „ministarka“ daruje koncesije) – sve stilski ~isto. Publika reaguje iz„utrobe“, Olivera Katarina poja~ava individualan aplauz na repliku: „Srpskog oca mo`e svako da psuje, ali ovo je ENGLESKI OTAC!“ Radikalno aplaudira, ali ostajeusamljena, mada prime}ena i ~ujna.

Rada @ivkovi}, u naslovnoj ulozi, maestralno se penje na simboli~nu stolicu s „tri nivoa“ i – komedija je tu. Jago{ Markovi} – snuje. Ako se za nekoga mo`e re}i daforsira „andergraund“, tj. da se nalazi u „sendvi~u“ izme|u dva „podrumsko-bodrumska“ sveta, onda se za Jago{a mo}e ustvrditi kako je uvek – i nikad iznevereno –izme|u dva nanosa obla~nih nebesa – u snatrenju koje rukovodi zbiljom, fantazmom, kretanjem, mirovanjem i – porukom. Rada @ivkovi} leti u nebesa, a vlast se surva-va u provaliju s nemu{tim ministrom, koji habitusom priznaje da je, u stvari, ba{ niko, ali se dostojanstveno li{ava vlasti, znaju}i i sam da }e vulgarnost, pra}enametaforom nezlobive, a ipak opake ministarke, ponovo udariti u opojni, strastveni ples „mrtvo`ivnika“.

To je Jago{eva Ministarka, s najbru{enijim dragim kamenom Olge Odanovi} u ulozi Dare. Toj Olgi, dolepotpisana imenakinja ~estita. Mada je to bio i li~ni showneodoljive Olge. Uistinu, opet li~ni prikaz Pere-pisara, napravio je i Rade Markovi}, verovatno iz ideje reditelja koji bi da „skrajne“ srpsko birokratsko udvorni{tvo svekovne scene zbilje. Uva`avaju}e sentimentalni odnos prema gospo|ama Kseniji Jovanovi} i Milki Luki} nam ne dopu{ta da komentari{emo njihove zadatke, no ipakmoramo re}i kako se obe ve}ma „vukle“ ka realizmu, dok su ostali prete`no „povla~ili konop“ ka stilizaciji.

Bilo kako bilo – a ovaj se potpisnik koliko god mo`e uzdr`ava od presuditeljskoh ideja – predstva je rasko{na, mudra i `ive}a, mada bi zli jezici, dopiru}i do Eustahi-jeve trube ovog intrignta, hteli da je ospore, s posebnim naglaskom na „podeli“ i DODELI uloge glumici Radi @ivkovi}. Mo`da im je zasmetala njena mentalna bujnost,pozivaju}i se na – fizi~ku.

A sada se, na koktelu, pojavljuje na{ „junak“ iz naslova, obo`avalac po vokaciji, redovan i posve}en. U ruci mu je odnegovana, jo{ uvek oro{ena, kao krv crvenaru`a. Njegov pogled preti da se pretvori u fle{-ma{inu! On i{~ekuje primadonu da joj uru~i pateti~ni, ali iskreni kompliment, u obliku „imena ru`e“, iako se adresa zacve}e zove – Rada. No, adresa se dugo, ve} fatalno, ne pojavljuje na koktelu. Kao i maestro Jago{. Mi lukaviji znamo da je glumica u kafani na IV spratu. Svedok nam jelift, bez boy-a. Ali, ~ovek s ru`om to ne}e da sazna. On, jedini neoptere}en zavi{}u i „umetni~kom berzom“ – ~eka i, najzad, odlazi stavljaju}i cvet u ~a{u kisele vode. Nakoktelu prire|enom u ~ast – sumnji~avih.

Olga Stojanovi}

Pre desetak godina Du{an Petrovi}je na maloj sceni Ateljea 212 po-stavio komad ^ovek, zver i vrlina

Lui|ija Pirandela. Ovoga puta reditelj je

od la`i, neiskrenosti i neistine, sa kojimanije `eleo da `ivi.

Tihomir Stani} je precizno do~araosve ove prelaze, stavljaju}i akcenat na

ni{ta nisam definisao, a nije ni Pirande-

lo. Za mene, ovo je jedan od onih likova

sa kojima se identifikuje{. Kao da je neko

umesto tebe unapred definisao tvoj `ivot.Mnoge replike u ovom komadu ja samizgovarao potpuno spontano, li~no. Mojprivatni odnos sa porodicom, okru`e-njem, moj `ivot i situacije, potpuno suadekvatne dramskoj situaciji u kojoj senalazi taj lik. Ako taj dvorac, taj azil ukoji se lik sklonio poistovetimo sa po-zori{tem, a to i Pirandelo ~ini, onda je touloga koja se sama igra, onda je to slikamog `ivota. O filozofskom aspektu, o zna-~enjskom aspektu, o zanatskom aspektu,

nismo mnogo razmi{ljli, jednostavno smoslu{ali Pirandela...“, ka`e Stani}.

Katarzi~ni momenti kada Henrik IVubija svog protivnika i konkurenta ba-rona Belkredija (Miodrag Krstovi}), vr-hunac su predstave. One otelotvorujupirandelovsku sliku sveta u kojoj se ludi-lo ima razumeti kao emanacija istine,kao maska koja se svesno navla~i da bise svetu ta istinapredo~ila.

KAO DA NEKO UMESTO TEBE DEFINI[E TVOJ @IVOT

Nataša An¨e lkov i¯

U Ateljeu 212 je izvedena premijera Piran-

delovog Henrika IV u re`iji Du{an Petrovi}aPretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za SCG - 500,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:

Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92

(Privredna banka Beograd A.D.)

NOVO!PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA

Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA

Devizni `iro ra~un:

5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

odlu~io da se bavi drugim Pirandelovimkomadom, Henrikom IV. Jedna od va`ni-jih Pirandelovih tema – `ivot kao po-zori{te, predstava u predstavi – ovdedobija slo`eniji oblik jer ukazuje kolikoduboki i komlikovani mogu biti psiho-lo{ki procesi u ~oveku koji odbija daprihvati realnost koja ga okru`uje, pa sezato povla~i u svoj izolovani svet.

Grade}i predstavu kao dramu jednog~oveka, Petrovi} je igru glumaca razvijaotako da oni predstavljaju polifoni glaskoji ima zadatak da isprovocira ispolja-vanje najdubljih du{evnih nemira sa-krivenih u liku Henrika IV. Na nekina~in prenagla{ena uznemirnost i bolMarkize Matilde (u tuma~enju TanjeBo{kovi}) pri susretu sa Henrikom IV,~ovekom koga je dvadeset godina ranijevolela, samo je potvrda o nepostojanim ila`nim ose}anjima koja su njega inagnala da se povu~e iz takvog sveta.

Oslu{kuju}i samog pisca, reditelj jezajedno s ansamblom dopustio da likHenrija IV bude osnovni pokreta~ radnje,njeno polazi{te i ishodi{te. On dvadesetgodina `ivi u liku kojeg je tuma~io kaopozori{ni glumac. Najpre, posle povredeusled pada s konja, nesvesno, a posleizvesnog vremena kada mu se razum iprisebnost vra}aju, svesno i voljno. Tajhermeti~ni svet u koji je sebe smestiosamo je na~in da se, s jedne strane, izru-guje i podsmehne realnom svetu koji jeoko njega a, s druge, on je i vrsta uto~i{ta

scene kada kod Henrika IV dolazi do

odre|ene vrste hrabrosti, bunta, borbe-

nosti protiv svojih (ne)prijatelja, iz kojih

se vrlo brzo ra|a skrhanost, poti{tenost,bol. Iako je emancipacija od sveta neisti-na i pritvornosti uzvi{en ~in, u odre-|enom smislu to se mo`e okarakterisati ikao beg od `ivotnih problema, kao kuka-vi~luk: „To mo`e biti kukavi~luk, alikukavi~luk je isto ljudska osobina. Nijeto ne{to {to bih ja osudio. To mo`e biti ivrlina ako ga ne krije{ i ako ga prizna-je{. On je osobina i ne mora biti po svakucenu negativna, kao {to hrabrost ne morauvek biti pozitivna. Ja u razmi{ljanjima

TTiihhoommiirr SSttaannii}} kkaaoo HHeennrriikk IIVV uu AAtteelljjeeuu 221122 ((FFoottoo:: VVuukkiiccaa MMiikkaa~~aa))

LUDUS 11319

Esej „Ludusa“

Svi mi `ivimo u prelaznom dobukada se vi{e ne priznaje nikakavautoritet, dolazio on od strane poli-

tike, crkve, umetnosti ili nauke. Dana{nji~ovek nalazi se na prolazu kroz pustinju,kada je napustio staru postojbinu, kojaga vi{e ni u ~emu ne zadovoljava, a jo{nije stigao u obe}anu zemlju.

Vladeta Jeroti}

Uvodne napomene

Pre no se krene u dokazivanje teo-reme rediteljsko ~itanje je u osnovi ki~odnos, mora}e za po~etak da se objasnipod-naslov ove svojevrsne intrige, zavr-zlame, tra~a i pretencioznosti.

Skroman doprinos ne zna~i ni{tadrugo do nesigurnost u ispravnost stavo-va, zate~eno predznanje, svrsishodnostrazmi{ljanja, ali u isto vreme predstavljai podrazumeva sopstveno pravo su|enja.

Kao estetsku teoriju shvati}emo sva-ki govor koji se, s namerom da ne{tosistematizuje i uvode}i u igru filozofskepojmove, bavi pojmovima koji se odnosena lepotu, umetnost i uslove stvaranja iprocenjivanja umetni~kih dela, vezeizme|u umetnosti i drugih aktivnosti iumetnosti i morala, koje se, zatim, od-nose na fukciju umetnika, pojmove pri-jatnog, ukrasnog, pojmove stila, na su-dove ukusa i kritiku tih sudova, teoriju ipraksu tuma~enja tekstova, verbalnih ineverbalnih, ili, pak, na pitanje her-meneutike, budu}i da ona ukr{ta ranijeprobleme iako se ne odnose samo napomenute estetske pojave.” (UmbertoEko, Umetnost i lepo u estetici srednjegveka, Svetovi,1992)

Istorija estetike defini{e XX vek kaostole}e bez obuhvatnih i op{tih pregleda isistema, ali s mnogobrojnim i mno-govrsnim podteorijama i ras~lanjavanji-ma. Sude}i po prvim godinama, to plu-ralisti~ko-empirijsko nastrojenje prenosise i u XXI vek.

Iole upu}eniji ~italac seti}e se da jeupravo XX vek ustoli~io reditelja kao do-minantnu figuru svega umetni~kog, do-zvoljavaju}i da re`ija, kao samostalna,nova i nepoznata umetnost, sublimirasveop{te znanje i svest o svetu i umet-ni~kim delima, lepoti, moralnoj harmoni-ji, metafizi~kom sjaju, te da taj novo-uspostavljeni svet ose}anja mi mo`emoshvatiti samo pod uslovom da s mnogoljubavi prodiremo u mentalitet i senzi-bilitet nove umetnosti i novog umetnika.

Tako je kontiunirani filozofsko-umetni~ko-sve{teni~ko-nau~ni~ki sukob,od predplatonovske Gr~ke do na{ih dana,o su{tini lepote i pravu na nju, dobio poli-tikansko razre{enje u vidu reditelja,razobli~enog u rediteljskom vi|enju, ~i-tanju, tuma~enju i uspostavljenju odno-sa, naravno potvr|eno aksiomom – re-diteljeva je poslednja.

No, istovremeno, kao mogu}i estetskisistem XX veku se name}e teorija ki~a,kao kritika svega ne-umetni~kog i ne-lepog, bez stvarnih pretenzija dauspostavi estetske standarde u vremenuu kojem se razvija.

„Rediteljevo ugura-vanje u umetnost”

Ve} s Demokritovom spoznajom le-pote kao „predmeta bo`anskog razuma“,odnosno kao sveobuhvatnim kosmi~kimredom, umetnost se defini{e kao podra-`avanje skladnosti, reda i stabilnosti kojaje uspostavljena u Apsolutu kao determi-nanti svega op{teg.

Sve do XVIII veka dominantne estet-ske teorije, u ve}oj ili manjoj meri, za-dr`avale su se na ovom ishodi{tu, ko-riste}i ga u razotkrivanju zna~enja lepogu umetnosti i njenom uticaju na red iskladnost u neposrednom vremenu sop-stvenog ~ovekovog bivstvovanja, a kojese potvr|uje kao oru|e za slu`enje Apso-lutu i Njegovoj mudrosti.

Istovremeno, tra`enje i prepozna-vanje reda, skladnosti i stabilnosti, kaoizraza bo`anskog razuma, nakon neu-speha neposredne demokratije, u~vrstioje verovanje da su mogu}a samo dvaoblika vrhovne, izvr{ne i zakonodavnevlasti – predstavni~ka demokratija imonarhija, u kojima je, u oba slu~aja,preovla|uju} ukus i vrednovanje u ruka-ma nasledne, bogom dane, aristokratije.Umetni~ki obrazovana i negovana, goto-vo asketizovana i samozadovoljna, ona jestvarni u~esnik ili naru~ilac, u mnogimslu~ajevima i jedini konzulment, umet-ni~kog dela.

Bur`oaska revolucija je, svojim po-kli~em „Niko nije ro|en s mamuzama nanogama” – kao izrazom novog usposta-vljanja reda, a koji se odnosi na jednomutvr|en podra`avala~ki odnos Apsoluta isveop{teg smisla Ideje koju Apsolut stva-ra prema svom uzoru, uspela da ovakouspostavljen Apsolut „spusti do ~izama”,a onda ga je bilo lako baciti i pod njih.Postavilo se prakti~no pitanje „prava na~izme”, kao izrazu dominacije u o~uvan-ju golog `ivota i produ`enju vrste („~i-zma glavu ~uva” – ili ideologija), koje suna ovaj ili onaj na~in postale jedino meri-lo vrednosti, sa svojom estetsko-teori-jskom podr{kom: ”Estetsko iskustvo nepripada nikakvom neprikosnovenom {e-stom ~ulu, nego pragmati~no izvire izistog onog prostog semenja iz kojegizviru sve ve{tine ili znanja, i isto takodobiva kriti~ke i misaone elemente... Po-{to nastaju iz na{ih potreba i iskustava...makoliko bile visoke i raznovrsne, one suuvek apstrakcija uma, mentalne kon-strukcije” (Didro).

Nasuprot ovakvom predrevolucio-narnom stavu, nekoliko godina kasnije,[iler je u 6. Pismu o estetskom vaspita-nju ~oveka, kao neposredni o~evidac overevolucije, dao dramati~nu sliku moral-nog stanja savremenog ~oveka, sagle-danim u sopstvenoj veri da svi}e dobanove dr`ave, koja }e biti organ ljudskeslobode: ”Ve~no prikovan samo za pojedi-ni mali odlomak celine, ~ovek se samusavr{ava samo kao deo; slu{aju}i ve~nosamo monoton {um to~ka koji on okre}e,nikada on ne razvija harmoniju svog

ih smatram dostojnim dru{tvenog op{te-nja sa mnom. A tako se dogodilo da niostalo vajmarsko dru{tvo nije zaostajaloza mnom, pa su glumci i glumice ubrzodobili ~astan pristup u najbolje krugove.Iz svega toga morala se u njima razvitivelika unutra{nja i spoljna kultura.”(Gete Ekermanu, 1825)

Odjednom je dato pravo umetniku naobja{njenje Apsoluta imalo ograni~enje unaru~iocu, koji je uspeo da izbori primat

REDITELJSKO ^ITANJE I KI^ ODNOSSpasoje ¤ . Mi lovanov i¯

Skroman doprinos estetskoj teoriji bi}a, i umesto da u svojoj prirodi stvara~oveka, postaje on samo odraz svogaposla, svoje nauke. Ali ni sam oskudnifragmentarni udeo koji pojedine ~lanovevezuje za celinu ne zavisi od formi kojeoni sebi samoaktivno daju (jer kako bi senjihovoj slobodi mogao poveriti jedanmehanizam, tako ve{ta~ki i koji se pla{isvetlosti?)... U gr~koj kulturi... speku-lacija se nije snizila do sitni~arenja...Grcima je davala forme sveujedinjuju}apriroda, a nama ih daje sverazdvajaju}irazum”.

Bur`oazija i njen glavni predsta-vnik, „mali ~ovek”, koliko i aristokratija,vo|eni sitnosopstveni~kim nagonom,tako su se odjedanput zatekli u haoti~norazjedinjenom vremenu, nepripremljeniza sopstvenu brutalnost i meku{tvo.

No, ~ovekova uro|ena potreba zaskladno{}u, redom i stabilno{}u, kao iistovremen nagon za podra`avanjemtakve harmonije, u ~asu uspostavljanjanovih sistema vrednosti i na~ina vredno-vanja, zrcalila je istovremeno bur`oazijui aristokratiju u istovetnim iskrivljenimogledalima. Podra`avaju}i jedini druge,u neposrednoj borbi za opstanak i pre-`ivljavanje, nastaje nova klasa – ari-stokratija bur`oazije, spremna da u svojeredove primi svakog ko „poseduje sred-stva proizvodnje i `ivota” (Engels).

Nova vladaju}a klasa proizvodimasovno dru{tvo (sitna bur`oazija, natu-ralizovani gradski proleterijat, koji na-staju kao zasebna podani~ka grupa) kojeu njoj vidi vrh skladnosti, i samim timobavezu podra`avanja. Njen ~lan se po-staje „prolaze}i kroz filter obrazovanja, akarakteri{e se raspolo`ivo{}u prihoda ipotrebom za vidljivim napredovanjem;ono {to nije vidljivo ne postoji.” (A. Mol,Ki~, Gradina 1973). A kao vidljivo napre-dovanje odre|uje se nagomilavanje pose-dovanja ve} pomenutih sredstava proi-zvodnje i `ivota, koje ~oveku donosi pununeizvesnost i nesigurnost, u kome seuvek iznova mora dokazivati i u kome jeve}ina njegovih tekovina, od najmateri-jalnijih do najduhovnijih, uvek izlo`enaopasnosti novih rizika. Takav strah jedoveo do nedostatka slobodnog vremenaza potpunu posve}enost spekulativnomrazmi{ljanju i tzv. lenjosti duha.

S obzirom na to da je vidljivo jedinomerilo, to se i umetnost vi{e ne uzdi`ekao oru|e za slu`enje Apsolutu, ve} seApsolut ogleda u ljudskom obliku a u~oveku se vide njegova ograni~enja irascepkanost u vremenu i prostoru. Topokazuje da „on nije sposoban da pre-nese zna~enje Apsolutnog. Ideal se zatomora tra`iti u umetnosti, a ne u prirodi.Jer umetnost je drugi put ro|ena priroda,priroda predodre|ena otkri}ima genija...U snazi umetnikovog duha u njegovom~inu stvaranja ima doista ne{to bogoliko.Kad ka`emo, dakle, da je umetnost Ideal,to zna~i da je ona, zato {to izvire izpesnikove ma{te, uzdignuta iznad sirovei obi~ne date ~njenice” (Hegel).

Otuda novi uspostavlja~i merila, uuro|enoj potrebi za Idealom, uvode usvoje redove umetnika, obilatno nagra-|uju}i proizvodnju njegovog duha: „Alinastojao sam da i celi gluma~ki stale`uzdignem u spolja{njem ugledu, uvode}inajbolje glumce i koji najvi{e obe}avajuu svoje krugove i time pokazao svetu da

u stvaranju preduslova stabilnosti, reda iskladnosti prirode. Tako se kona~nouspostavlja novi krug podra`avalaca:predmet – aristokratija bur`oazije –umetnik – sitna bur`oazija – naturalizo-van gradski proleterijat.

Lepota koja postoji sama po sebi naovaj na~in se materijalizuje, i njoj sesuprodstavlja korisno, koje vremenomdosti`e svoju najvi{u sferu kao tuma~enjesimbola predmeta, koji opet „stvarasubjekt koji }e biti u stanju da duk~ije,bolje i potpunije razume predmete iproizvode koje stvara” (Marks).

Jednom uspostavljena istina, lakoprimenljiva i ono najbitnije – vidljiva i

PORUD@BENICA

Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:11. Marija Crnobori . . . . . . . . . . . primeraka 12. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . . primeraka 13. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . . primeraka14. Petar Kralj . . . . . . . . . . . . . . . . primeraka15. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . . primeraka16. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . . primeraka17. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . . primeraka18. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . . primeraka19. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka10. Branka Veselinovi} . . . . . . . . . primeraka11. Stevo @igon . . . . . . . . . . . . . . . primeraka

Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja

Naru~ilac:

Adresa:

Telefon:

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 400 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}

cena: 400 dinaraLJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 400 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 400 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 400 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 400 dinara

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 631 464, 631 522, 631 592;

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 400 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 400 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 400 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}cena: 400 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 400 dinara

Maske su instruktori tajne i ko-riste svoje performativno magi-jsko znanje vekovima. Ube|ene

su da mogu da podare neku vlastitu mo},instiktivnu mudrost ili za{titu. Maska iigra su misti~no oru|e za put otkrivanjatajne. U koaliciji sa telom one metamor-fozi~no dominiraju na sceni i prevazilazetelesni apsolutizam. Komunikativnostmaske je, me|utim, vezana za telo. Teloima nadmo} nad maskom: upotrebljavaje kao stvar, kao rekvizit na sceni, skla-nja je u neku kutiju u fundusu ilipodrum. Odlo`enim maskama je dosad-no. Nepokretnost, nestrpljivost, neozna-~avanje, gubljenje neposrednih telesnihkontakata... Tada po~inje njihova agoni-ja, smrt ili odlazak.

Oto Bihalji-Merin u delu Maskesveta isti~e da maska skriva, zastra{uje,udvostru~uje, razdvaja i spaja. Za primi-tivna dru{tva maska je veza sa sakral-nim. Ona je veza s vi{im silama. Um jenosilac razvoja duhovne misli, a maskase stavlja na glavu. U simbiozi plesnogrituala i maske, plesa~ vekovima zame-njuje svoj duh sa nekim drugim. Sveiluzije pojavnog sveta, sve metamorfozedru{tava u vremenu, svi dodiri i komuni-kacije sa prirodom i bogom, simbolizujumaske. Vizije pretvorene u rituale i ma-

ske omogu}avaju komunikaciju nema-terijalnog i materijalnog sveta, a ondatako stvorena realnost stvara nove vizije.Rituali su posledica mo}i maske.

U odlu~uju}em trenutku vremenamaska ulazi u pozori{te. Ona nepredvidi-vo uti~e na gestualnost na sceni jer po-kriva mimiku lica, bilo da se radi oanti~koj tragediji, komediji del, arte ilijapanskom No teatru. Savremeno pozo-ri{te kroz otvoren proces bavi se feno-menima. Psiholo{ke li~nosti koje su ka-rakteristika postmodernog teatra krajemdvadesetog veka, mogu se jednostavnoukloniti maskom. Tada je ulazak u fe-nomen mogu}. Maska je nesumljivo odvelikog zna~aja za razvoj postdramskogteatra u kome otvoren proces dovodi doaformativno kreativnog {irenja i do uspo-stavljanja sistema atrakcija u predstavi.Neutralna maska ima autorefleksiju naedukaciju glumca da koristi svoje fizi~koi energetsko telo, ali edukuje i gledaoce.Neverbalna komunikacija otvara novemogu}nosti istra`ivanja ne samo po-zori{ta nego i u~enja o `ivotu. Maskapodr`ava istra`ivanje autodramaturgijetela.

Jedan od na~ina istra`ivanja u po-zori{tu je teatar pokreta. Jedino telommo`e da se u|e u fenomen. Teatar Mi-

mart se bavi istra`ivanjem fenomena.Tajnu zna{, ali ne do kraja. Predstave sumaglovite i tajnovite, ali sadr`e kristalno~iste trenutke-mizanscene-susrete. Re-konstruisanje ideje u konstrukciju idejekroz scene konstruisanja okvir je za na-{eg procesa rada. Kada sam zavr{avalaknjigu Fenomenologija pokretom znalasam da sam jo{ ne{to htela da napi{em.Zaboravila sam da istaknem zna~ajmaske za ~itanje scenske poetike feno-mena, bez obzira {to su maske svuda nazidovima u mom stanu i u podrumu izranijih predstava. Makar na momenat usvakoj predstavi koristim masku kaosredstvo za otkrivanje tajne fenomena.Na telu ona izra`ava sugestivnost i ka-tarzi~nost.

Maske, kao likovni fenomen, mo`dane nastaju iz estetskih razloga niti imajusvesnu kreativnu nameru, a vremenomsu postigle svoj cilj. Umetnost izrademaski kroz vekove razlikovala se i za-visila od pronalazaka materijala, razvojanauke i tehnologije. Bez obzira na istori-jski razvoj dru{tva za maske ne postojegranice: ni jezi~ke, ni politi~ke, ni kul-turne, ni geografske, ni vremenske... Ono{to je univerzalno jesu emocije koje nekamaska izaziva. Moja saradnja s umetni-

com An|elijom Markovi} traje ve} 15godina. Posve}ena izradi maski, ona imse prepu{ta, po~inje da ih razume i da ih~uje. ^esto pominje da je imala komu-nikaciju s maskom. Na jednoj probi jekonstatovala da maske poprimaju izgledlica glumaca, {to je bilo uo~ljivo, iako susvih 5 maski bile od ko`e. Maske menja-ju raspolo`enja, izgled, pa se ~ak ipomeraju. Maske odabiraju umetnike,kao njihove tvorce.

Nedavno sam od Divne Vuksanovi}dobila njene pri~e Avanture sa stvarimau kojima autorka postavlja filozofskapitanja i predla`e razmi{ljanje o namasamima s druge strane realnosti. Kakomaterijalni svet vidi duhovni svet. Odu-{evljena, odlu~ila sam da radim radio-nice i performanse prema nekim pri-~ama i da to posvetim zaboravljenimmaskama. Tako je po~ela moja avanturasa stvarima – maskama, ali imala je inastavak. U kutiji u podrumu mojezgrade u Gandijevoj ulici ~uvala samgodinama maske iz svih predstavaMimarta. ^ekale su na izlo`bu u majumesecu ove godine, povodom dvadesetgodina rada pozori{ta. Kostimi i maske izpredstave Crna soba, koja je na reper-toaru Bitef teatra, bili su slo`eni u torbu,

posle hemijskog ~i{}enja. Kad sam si{lau podrum da uzmem stvari za predstavu,ugledala sam otvorena vrata i razbijenikatanac. Praznina na polici, gde je sta-jala kutija s maskama, i praznina gde jestajala torba za predstavu, ubedile su meda je sve nestalo. Naravno, izlo`be ne}ebiti, a maske za predstavu koja se igraponovo pravi An|elija.

Oti{le su tajne iz svih mojih predsta-va, oti{le su maske. Bile su sve vremevodi~i ulaska u fenomen, bez obzira nanjihovu nepokretnost. Razmi{ljala sam opobuni maski iz podruma. Godinama subile u zatvoru. Maske govore o vremenu,ali imaju nepredvidivu budu}nost. Usle-dio je odlazak. Maska simbolizuje skri-vanje i mo`da su se sakrile. O~ekivalasam nemogu}e, ali nisu se vratile dodanas. U urbanoj kulturi na{e civilizaci-je maska je postala va`an ~inilac za-bavnog `ivota. Nadam se da su odbeglemaske sada pokreta~i de~je ma{te u igri ida nisu zavr{ile u nekoj kanti za |ubre.

Maske imaju svoje tajne koje vode u~etvorodimenzioni pozori{ni kontinuum.Ako su maske sada u estetskoj praznini,u fenomenu, onda radim pravu stvar zapozori{te budu}nosti. Tajna maske otkri-va tajne pozori{ta na sceni,ali i van nje.

20LUDUS 113

TAJNA MASKE OTKRIVA TAJNE POZORI[TA

Nela Antonov i¯

Maske menjaju raspolo`enja, izgled, pa se i

pomeraju. One odabiraju umetnike, kao

njihove tvorce

shodno tome razumljiva, koja, os svogprapo~etka, izdi`e tragediju (u slobod-nom tuma~enju –pozori{te) na pijadestalnajzna~ajnije umetnosti: ”Podra`avanjedosti`e svoj cilj i proizvodi `ivo bi}e kadje njen plod dobra tragedija” (Aristotel),jer ona unutar svoje kombinatorne mo}idr`i na okupu vi{e delova no sve drugeforme umetnosti, omogu}ila je da se po-zori{te uporedi s imperijom ~iji su ~lanovipoliti~ke zajednice. Kako pozori{te, uve}oj ili manjoj meri, podra`ava ~ovekaonakvim kakav jeste, to se i u njemuoduvek javljala potreba za nekim koji }ematerijalizovati uro|enu potrebu zaskladno{}u, redom i stabilno{}u.

Otuda je razumljivo {to je tek uvremenu uspostavljanja vladavine aris-tokratske-bur`oazije, bez obzira {to jeoduvek morao da postoji neko ko jeobavljao osnovne rediteljske zadatke,reditelj – „ra~unski poslovo|a” (Vujakli-

ja) – postao deo umetnosti pozori{ta. Uprilog ovome ide i istorijska ~injenica ovojvodi Meiningenu (1826-1914), kaoizrazitom objedinjuju}em aristokratsko-bur`oasko-umetni~kom predstavniku iprvom reditelju kakvim ga poznaje sa-vremena teatrologija.

Na ovaj na~in, ovaj „ra~unski poslo-vo|a”, no{en krilima bur`oaske revoluci-je, postaje dominantna figura svegaumetni~kog, zahtevaju}i da re`ija, kaosamostalna, nova i nepoznata umetnost,sublimira sveop{te znanje i svest o svetui umetni~kim delima, lepoti, moralnojharmoniji, metafizi~kom sjaju, te da tajnovo-uspostavljeni svet ose}anja kori-snik mo`e shvatiti samo pod uslovom daveruje u nepogre{ivost ste~enog reditelj-skog prava na obja{njenje Apsoluta.

U isto vreme, s novim sistemomvrednosti, sredinom XIX veka, usred epo-he industrijske revolucije, industrijal-izacije i urbanizacije, i usled nedostatkadovoljno slobodnog vremena, a koje za

posledicu ima lenjost duha, u povratnojsprezi naru~ilac – obja{njiva~ / podra-`avalac – korisnik obja{njenja dolazi do„nastanka i prodora ki~a” (Grinberg),koji podrazumeva ”odnos” (Mol) nastao uinterakciji ~oveka i predmeta, sa svojimestetskim i socijalnim svojstvima.

Tekst drame i tekst predstave, iliti„rediteljsko ~itanje je u osnovi ki~ odnos”

Prou~avaju}i problem ki~a, u svojojstudiji pod naslovom Fenomenologijaki~a – prilog antropolo{koj esteticiLudvig Gic defini{e odliku ki~a kao „ra-spolo`enje iz druge ruke”, obja{njavaju}ida Ki~ nastoji da raspolo`enje skratisamo na ono {to je bitno u njima i da ihrastereti svega onog {to je sporedno.A dapri tom nema pojma o tome {ta je tu bit-no, a {ta sporedno i suvi{no. Tako|e, upoku{aju tuma~enja fenomena ki~a, M.Ili} zapa`a da je ki~ agresivan, nasrtljiv inametljiv: „on ne trpi umerenost nitikriti~nost. On zahteva da mu se veruje ibi{e od toga: da mu se bezuslovno poko-rava... Svaka istinska kreacija ne samo{to dozvoljava subjektu da se od njepone{to i udalji nego mu ~ak diskretnijeili imperativnije sugeri{e potrebnu dozukriti~nosti i proveravanja. Sa ki~om stva-ri stoje obrnuto: on deluje optere}uju}e iopojno:ki~ u ve}oj meri dozvoljava slobo-du pristupa nego slobodu odstupanja.Stvarala~ki proces se zapo~inje inten-zivno ali se nikada ne dovodi do kraja ine dovr{ava potpuno, slede}i princip –otvorenog dela (Umberto Eko), dok ki~ nedozvoljava alternative niti odstupanja odre{enja koja onsam uvodi”.

KKaadd ppoo`̀eelliittee ddaa kkuuppiittee kknnjjiigguu,, ppoonneessiittee ssaa

ssoobboomm oovvaajj kkuuppoonn!!

KKnnjjii`̀aarraa BBOOOOKKWWAARR -- SSKKCC,,~~iittaaoocciimmaa „„LLuudduussaa““ ddaajjee ppooppuusstt

oodd 1100 ddoo 3300%%nnaa ssvvaa iizzddaannjjaa

SSttuuddeennttsskkii kkuullttuurrnnii cceennttaarr,,

KKrraalljjaa MMiillaannaa 4488,, 1111000000 BBeeooggrraadd

LUDUSMO@ETE KUPITI...

UU BB ee oo gg rr aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

Beopolis (Makedonska 22),

Na{ dom, (Knez Mihailova 40),

„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),

Plato (Akademski plato 1),

Stubovi kulture, (Trg Republike 5),

„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),

Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5),

Bookwar (SKC, Kralja Milana 48);

UU NN oo vv oo mm SS aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

„Solaris“ (Sutjeska 2),

Most (Zmaj Jovina 22);

TTeeaattaarr MMiimmaarrtt

LUDUS 113

ke, vodostanja. I kad padne krvava za-vesa, zastava je ve} odavno pala. Ijonpita Tiresiju: „Mogu li sada da nastavimsvoju pesmu?“ [lager je va`an, i tira` jo{va`niji – `rtva, Edip je tu samo da po-puni prazno mesto. Ostalo je mrak.

Orest je trijumf slu`benika u kra-ljevskoj palati. Pospanog slu`benika.Trijumf Egista, ~oveka koji se kupa. Nijere~ o ritualnom kupanju. Ceo komadEgist provodi u kupatilu. Do doru~ka sOrestom. Doru~ak je onaj lo{ citat. Ne ti~uga se ni doru~ak, ni ljubav, ni mr`nja, niprezir Klitemnestre, ni Elektra, ni Orest,ni otac Tijest iz drugog komada. Dramase tako i zavr{ava. Orest i Pilad odlaze nanovu plovidbu, osveta je presko~ena, aEgist }e: „Pa dobro... ja idem da se ku-pam.“

To je trijumf oglodanog sapuna.Reklamne poruke.

Savonarola i njegovi prijatelji jedrama o palom an|elu. O la`nom pro-roku. O tragikomi~noj sudbini njegovihsledbenika. Pravovernih i heretika.Uspon i pad Savonarole komentari{uglasnik, kurva, gubavac i d`elat. Dokverni sledbenici ginu s prorokovim ime-nom na usnama, Savonarola usni san obeloj, u{tirkanoj postelji. I pi{e pismomajci. I pre no {to ga gubavac i d`elatodvedu, Savonarola je u{ao u legendu.Postao je vlasnik legende. A gubavac nakraju drame ovako ka`e: „Amin. U ovojpustinji, ljudima je potreban glas proro-ka, kao {to je {akalima potreban urlikpredvodnika.“

Ovo je vreme gube i hijena. Njihovoje carstvo.

Drama Sedmorica, kako bismo ihdanas ~itali je trijumf skup{tine, naro-dnog ve}a, debelog mesa, onih koji }eosvaja~e proglasiti za oslobodioce. Eteo-kle i Polinik u borbi za presto zadali sujedan drugom po jedan udarac. Precizani bratski, smrtonosni.

Antigona, ta meni uvek prepateti~nai peripateti~na sestra, ostala je bez posla.Bez uloge. Ona ka`e: „I to je kraj ove

21

Esej „Ludusa“

Bo¦o Kopr iv ica

PONOVO POSE]ENA ITAKA, ILI KAKO IZBE]I OSVETUPone{to o dramama Jovana Hristi}a

pri~e pune ga|enja i srama.“ I to je naj-bolja replika koju je Antigona izgovorilana sceni od Sofokloa do Hristi}a.

Vreme je prose~nosti.Hristi}eva Terasa (ova je drama

izvan ove pri~e, mada je terasa deo svakedobre pri~e) zavr{ava se samoubistvomOlge. Velika glumica Neda Spasojevi}

odlazi, po dubini scene, naga u more. Ovupri~u dugujem Predragu Baj~eti}u,re`iseru Terase.

San o samoubistvu i moru je moj saniz detinjstva. S finog peska u mirno more,kanikule su i more je samo sa sobom.Obala je irska i pusta. Apsolutno pusta. Aza{to irska? Zbog Hjustona i Besta. Ipak,

Jovan Hristi} u trilogiji ^iste ruke,Orest, Sedmorica, kako bismo ih da-nas ~itali koristi obrasce klasi~ne

gr~ke drame. Ali, njegova lica znaju daje u`asno te{ko le}i u svoju biv{u krv.Hristi}ev Orest pokazuje spremnost naosvetu, ali ne i okrutnost anti~kih juna-ka. Nije to Orest iz Sofoklove Elektre.

Orestovo novo upoznavanje Arga –~esme, trga, devojke na trgu, pijace, ku-patila i pomirenost sa sudbinom Elektre– sti{avaju njegovu odlu~nost. I Pilad(Orestov Horacio) u nekoliko navrata pi-ta: „Je li osveta greh?“. I hor se pita:„Ima li kazna svoj kraj?“. I ja se pitam:Za{to je Orest iz ^istih ruku odustao odosvete?

Zbog citata i plovidbe. Zbog lo{egcitata i duge plovidbe. Klitemnestra jedobila stara~ke pege na rukama a Egistse podgojio i brada mu je posedela. Oni su„jedno meso koje se pokre}e samo odsebe.“ Oni su lo{, pregojen citat.

Znam da je Hristi}ev Orest za vremeplovidbe od Megare do Napulja (znam jada je Brindizi, ali volim Napulj...), odNapulja do Aleksandrije, od Aleksandrijedo Arga – ~itao Vergilijevu smrt Her-mana Broha. A za{to Vergilijevu smrt,ne znam.

Dante veli da su u Vergilijevo vremebrodovi plovili brzinom od tri ~vora nasat. Pa se odlu~nost na osvetu Hristi}evogOresta pretvorila u razgovor o plovidbi ivinu. O Katulu i falernskom vinu. Adokle? Do nove plovidbe. A za{to do noveplovidbe, ne znam. Pa poznaj samogsebe; Apolon nije ~itao Frojda:

„I nije mislio na ~udovi{ta koja krije-mo u sebi.

Hteo je da ka`e ne{to vrlo jedno-stavno: da moramo

znatiGde nam je mesto. A to shvatimo

jednom u `ivotu.Ne moraju se ~itati mudre knjige, ne

mora sePronicati u polo`aje i puteve zvezda.Ve} dok ~ekamo na zeleno svetlo da

pre|emo ulicuDok se ujutro gledamo u ogledalu,

postane nam jasno:Dalje vi{e ne}emo i}i, gotovo je.I nemoj pitati srebrnolukog boga:

'Za{to samodovde?'Na suvi{na pitanja odgovora ionako

nema“.Orest Jovana Hristi}a mo`e se ~itati i

kao drama o dobrovoljnim izgnanicima.Onih koji bejahu, koji behu napustili Arg.Ili Beograd, grad – oduzmi D, ~itajnaopa~ke i dobi}e{ Arg. Ho}e li se vratitina trg, u kino, na igrali{te, u pozori{te,na ~esmu? Jer svi mi (i ja, i ja) koji smogledali seobe, i nove seobe, svi smo mipomalo Klitemnestre, i Egisti. Svi smo mipomalo Dunav, mutne vode. Tra`imonove ulice, adrese na lo{ vic li~e. Svi smomi iznova ubojice i izbeglice. Ovo jeimitacija `ivota iz Puste zemlje i otudova lo{a rima. Dok dlanom o dlan, ni{ta.O, vapor, o ti, o ja. Vratite se makar doMalog Kalemegdana. Dragan Lubardajo{ uvek, izme|u Partizanovog i Zvezdi-nog igrali{ta, daje gol oksfordom po ki{i idijagonali. Samo to vi{e nismo mi, negoneka ~udovi{ta.

U odnosu Devojke i Oresta, uz rizik{amanskog ~itanja, prepoznajem {mekBeograda iz ranih pedesetih. Mladi Hri-sti} objavio je zbirku pesama Dnevnik oUlisu. „Ogromna dosada neostvarenih`elja raste kao neki biser / Koji se {koljkagr~evito pla{i da ne ispljune“, a ceo Beo-grad i Ivo Andri} dolazili su na Kalemeg-dan da gledaju ko{arka{ice Zvezde iLjubicu Ota{evi}. Na Crvenom krstu to jevreme Zlo~ina i kazne, Staklene mena-`erije, Kolombe, Smrti trgova~kog putni-ka, Legende. Boksera i golubara.

Lica u Orestu govore jednostavno,~isto, brzo, poeti~no. I druge poeti~nosti.Taj jezik mogao bi biti obrazac onog stila,koji se jo{ od Slobodana Jovanovi}a, i jo{dalje i pre, poku{ava odrediti kao beo-gradski stil. Mera tog stila je jezik i na~inJovana Hristi}a. Strasna mera. U poeziji,u drami, u eseju, u `ivotu. Onog mladi}akoji je u ^istim rukama napisao da „ovdesamo mrtvi znaju istinu“.

Kako ~itati drameJovana Hristi}a ili,trijumf tri~avosti

U drami ^iste ruke to je trijumf Ijo-na. Pesnika, saputnika, nazdravi~ara,spikera, specijalnog savetnika, komenta-tora. Ijon podsti~e Edipa na incest da bion imao gra|u za svoje poeme, feljtone,biografije, antologije o..., autobiografije,ogledne poeme na brodu, romane, vre-menske prognoze, prise}anja, memoare,marketinge, izgubljeno-na|eno, kursneliste; ona tra`i njega, on tra`i nju, hidro-meteorolo{ke izve{taje, istorijske horo-skope, naknadne dnevnike, mudre izre-

JJoovvaann HHrriissttii}}

22

Esej „Ludusa“

LUDUS 113

Da je umetnost nasu{na potreba,bila i ostala, svih ljudi koje civi-lizacija pamti, i da je njena mud-

rost i filozofija, koliko god se trudili, osta-la zapravo nedoku~iva, potvr|uje i knji-ga Natja{astra – pozori{na Biblija opostanku klasi~nog indijskog pozori{ta idrame. Pojavila se prvo u pisanom obli-ku u II veku nove ere, ali se smatra da jeuistinu nastala u usmenoj tradiciji u IIIveku pre Hrista. Prirpisuje se BharataMuni, {to zna~i Bharata glumac, a deloNatja{astra je u prevodu Priru~nik zaglumce.

Mo`da }e na prvi pogled izgledati~udno da se autor, Radoslav Lazi}, re-ditelj, esteti~ar i dramski pedagog, odlu-~io da priredi skra}enu verziju ba{ naj-starije indijske teorije drame i pozori{ta.

Pitamo se {ta mi danas imamo zajed-ni~ko sa indijskom umetno{}u i mudro-{}u? Kona~no, Indija je daleko od nas.[ta je to {to nas ~ini bliskima?

Umetnost. Umetnost stvaranja.Umetnost razumevanja i povezanostisvih pojava i stvari {irom planete. I njenafilozofija i svrha. Natja{astra poru~ujeda je umetnost jedna i jedinstvena. Njenikoreni poti~u iz najdavnijih civilizacija iputem tradicije, potrebe i `elje da seobjasni postojanje uop{te, traje i traja}edo kraja sveta. Dokle god ljudi buduimali potrebe ne{to da ka`u.

[ta je zapravo Natja{astra i zbog~ega je toliko zanimljiva i za nas danas?Prema re~ima samog pisca, ovo delo jebo`anskog porekla i predstavlja petuVedu, posve}enu svim ljudima, za ra-

zliku od prethodne ~etiri koje su bilezabranjene za ni`e kaste. Po legendi,peta Veda nastala je u vreme kada su seljudi isuvi{e predavali ~ulnim u`ivanji-ma i tonuli u porok i niska ose}anja, {toih je u stvari ~inilo nesre}nima. Tako jenastala potreba za “zabavom koja bi bilai auditivna i vizuelna”. Bogovi su tadapodarili ljudima podra`avanje radnje iljudskog pona{anja pomo}u razli~itihemocija i opisima raznolikih situacija.Po{to nisu bili vi~ni pozori{noj ve{tiniBogovi su pozvali Bharatu i tako je na-stalo prvo pozori{te i predstava o sukobubogova i demona. Tako je nastalo prvopozori{te.

Ako jo{ uvek nije sasvim jasno {ta jeto ~ime nas ova knjiga danas privla~i,zavirimo dublje u Natja{astru, postavlja-ju}i pitanja: Za{to? Kako? Ko? U ime~ega? Dokle? Delo nam najpre detaljnootkriva, posle legende o poreklu drame ipozori{ta, i detaljan opis pozori{ne zgra-de. Jesmo li se ikada (a mora}emo pri-znati da nismo) zapitali koliko va`nosti isimbolike ima mesto gde }e se igrati nekapredstava, koliko je podjednako va`no ivreme njenog odr`avanja, radnje koje

nas u nju uvode, njeni glavni elementi,ose}anja, prikazivanja stanja, scenskipokreti, dr`anje glumca na sceni, a na-ravno i kostim, {minka i maska. [ta jenajva`nije? Natja{astra name}e odgovor– sve. Sve je podjednako va`no i zataji lisamo jedan od ovih elemenata ne}e bitiprave razmene emocija izvo|a~ - publi-ka, ne}e biti dobre predstave. Svakikamen, ma koliko izgledao maju{an, imasvoju ulogu, smisao i svrhu u ogromnojpalati umetnosti, a prema indijskojmudrosti, najve}a od svih je pozori{na,jer sjedinjuje sva otkri}a, sve ve{tine,znanja i joge. Tu su i re~, i ples, i muzika,i ti{ina, i radost, i tuga, i {um... Tu je filo-zofija.

Kada govorimo o filozofiji, ~esto sezapitamo jesu li to velike i nedolu~ivestvari? Naprotiv. To su sitnice, naizgledneva`ne, a toliko potrebne. To je pove-zanost sveta, religija, umetnosti, delanja,pa i pozori{ta. Praistorijskog, indijskog,na{eg. To je potreba iskazivanja stanja iose}anja jo{ kod pe}inskog ~oveka putemcrte`a `ivotinja i prirode koja ga okru-`uje, pa do stanja dana}njeg, koji ra-zmi{lja o problemu ratovanja, gladi i

opstanka civilizacije. Povezanost svega iop{ta mudrost zapravo su glavne porukeNatja{astre, a one su bo`anskog porekla.Nije svakome dato da razmi{lja na istina~in, nije svakome dozvoljeno da sebavi umetno{}u. To su samo retki i privi-legovani koji ba{ zbog toga imaju te`akzadatak – da prodru, shvate i doku~e ina pravi na~in, po Natja{astri, dobro ita~no odabranih ve{tina, to prenesu ge-neracijama. Celom svetu.

Natja{astra, koju je priredio Rado-slav Lazi}, a ~iju je skra}enu verzijuadaptirala i sa engleskog prevela dr Ilea-na ]osi}, delo je pisano na sanskritu, kojeje protuma~io i za nas ostavio Manomo-hon Ghost, da bi pred nas, zajedno sa pri-re|iva~em, otvorio put umetnosti i ve~-nosti. On govori prvenstveno o stvaranjuu pozori{tu, ali njegova poruka je mnogo{ira. Umetnosti i stvaranje su su{tina`ivota. Pitanja: {ta, kako, za{to, koliko,dokle, kada i u ime ~ega, ostaju nemapred lepotama stvaranja i ve} stvorenog.Zato, ako slu~ajno pomislimo, da svetmo`da po~inje od nas i da nije va`nokako }emo iza}i na scenu `ivota i po-zori{ta, posavetujmo se s Natja{astrom.Ona je Biblija. Ona je iskonsko razu-mevanje i stvaranje.Svetlost.

NATJA[ASTRA – POZORI[NA BIBLIJA U Narodnom pozori{tu u Beogradu pred-

stavljena nova knjiga za pozori{nike

Aleksandra Jagodi¯

zbog Bote. Sad je kasno za tako lepusmrt. Takvu smrt valja zaslu`iti: „Is~e-zavala je njegova du{a... slu{aju}i kakose sneg meko sla`e preko ~itavoguniverzuma...“ To su Dablinci.

To je slika pejza`a kad je na posle-dnju plovidbu krenuo Jovan Hristi}.

Dodatak, ili je li to neka stara grozni-ca koju je februar zaboravio u mojimkostima:

1. U izvedbama drama Jovana Hri-sti}a (u Beogradu i Zagrebu) ~lanoveHora igrali su i takvi glumci, ah, kakviglumci – Bekim Fehmiju (takvu zvezduod glumca jo{ nismo imali) i Ivica Vi-dovi}. Bili su mladi lavovi.

2. Kao moto za neki sre|eniji tekst oJovanu Hristi}u stavi}i njegove stihove:

„Zaboravi}emo na more, misle}i naput

Zaboravi}emo na put, misle}i namore.“

3. Jovana Hristi}a upoznao sam ra-nih 70-ih u redakciji „Nolita“. Kod ured-nika Milo{a Stamboli}a. Bio sam objaviou ~asopisu „Knji`evnost“ tekst o romanuna{eg velikog pisca. Ne ba{ ne`an tekst.Kao i tekst o romanu na{eg drugog ve-likog pisca. Ne`niji jo{. I Stamboli} jemislio da imam gotov rukopis u fioci pada mi objavi knjigu. A ja sam mislio naAdu, Nabokova i leto {to dolazi. Pita meHristi} gde sam na{ao re~enicu BernardaBerensona: „^im se odvojimo od kon-kretnog, te{ko }emo mo}i da izbegnemokrasnore~ivost i praznoslovlje.“ U Va{ojknjizi Oblici moderne knji`evnosti.Nisam hteo da la`em da sam ~itao Beren-sona. Hristi} se lako nasme{io i ja samdobio propusnicu za knji`evni Beograd.Nisam to tada znao.

4. U „Nolitu“ je godine 1966. obja-vljen roman Pod vulkanom MalkolmaLaurija. U prevodu Branka Vu}i}evi}a i spredgovorom Jovana Hristi}a. Taj ~u-desni roman o pijanstvu, o aristokrat-skom samouni{tavanju jednog konzula, oljubavi, o `alcu fa{izma – kultna je knji-ga moje rane mladosti. Te godine „Parti-zan“ je izgubio u finalu Kupa {ampionaod „Reala“ iz Madrida (2:1), i ja samu~e}i Pod vulkanom naizust spasaoglavu. Igrao sam Konzula pre AlberaFinija. Kako je lepo bazati bez cilja pogradu koji jo{ spava, bos i pijan u belomlanenom odelu. Malkolm Lauri kaoRajanova k}i, kao irski talas: „Munja

sevnu poput gusenice {to silazi niz nebo iKonzul posr}u}i, za ~asak ugleda nadsobom obris Popokatepetla zaki}enogsmaragdnim snegom i natopljenogsjajem. [ef opali jo{ dva puta, hici su bilisa razmakom, navla{ni. Gromovi gru-nu{e u planini... Oslobo|en konj se prope;zamahuju}i glavom, obrnu se i nji{te}izaroni u {umu.

Konzul je u prvi mah osetio ~udnoolak{anje. Sad shvati da je pogo|en. Padena koleno, zatim zastenjav{i licem utravu. 'Hriste', primeti zbunjen, ovo jeneka 'prljava' smrt.“

5. Ko je de~ak iz ^istih ruku?De~ak, biv{i de~ak, je Jovan Hristi}, godi-na 1939:

„U gradu je stra{na vru}ina, voleobih da padne malo ki{e, pa da pu{tambrodove.“

De~ak }e odrasti i napisa}e nekolikoeseja u slavu Mediterana, koji mogu u}iu najstro`iju antologiju o Homerovommoru. Sveti Donat, O smrti mornara,Mojra i Mojre, ^emu putovati, No}ni`ivot Sredozemlja, Zapis sa Lastova,Odisej, pomorac, Po Gr~koj sa Pausani-jom. I ^ovek Sredozemlja o jednom letu:

„Poku{ajte da ot{krinete zatvorene'{kure' ili da provirite kroz 'grilje' i ne}ebiti retka ku}a po kojoj }ete videti da sevu~e neki mikrocefalni idiot ili mon-goloidni debil, kreten staklasta pogleda~iji udovi gr~evito i haoti~no poigravaju-jednom re~i, stvorenje koje ste zami{ljalida mo`e biti samo ~edo mraka, vlage izime. Ponekad s ve~eri, majke izvedu u{etnju te proizvode Mediterana i oni pro-|u ulicama u smiraj sunca kao nali~jelepote koju smo do{li da tra`imo.

(...)Ali za svako od te mr{ave, blede,

krivonoge dece koja se nisu ni nagrejalasunca ni nadisala vazduha, postoji jedno(i samo jedno) leto u kome }e svako odnjih izrasti u mladi}a ili devojku bo-`anske lepote. I tada ih vidimo kako {e-taju obalom ili ska~u u more, nehajni,nemarni, razdrljenih ko{ulja i raskop-~anih bluza, golih nogu i ruku, jer jesveta du`nost lepih da ne kriju svojulepotu. U `ivotu svakog od njih, ta lepotatraje samo jedno leto, samo za jedno letojedan mladi} ili jedna devojka jesuAfrodita ili Apolon.

(...)

I zato se samo na Sredozemlju moglaroditi apsolutna lepota. Zato {to je nema izato {to – kada se stvori – ne traje dugo:pre nego {to je beda razjede i proguta,ona traje samo jedan tren. I zato {to trajesamo jedan tren, ne ostaje joj drugo do dabude apsolutna.“

Jo{ ~ujem Hristi}a kako govori ovajesej u kasnu avgustovsku no} na pjacetiu staroj Budvi. Te no}i setili smo sejednog odeljka iz Hiperborejaca Crnjan-skog: „I morti. I morti“. U kom Crnjanskiveli da je u starom italijanskom pozori{tupublika pozivala na naklon i „ubijene“na sceni. Tra`ili su : „I morti, i morti.“

Ko nije imao leto, jedno kraljevskoleto, taj nije ni `iveo. Ludilo je `elja da seto leto ponovi.

6. U januaru 1965. bio sam na {kol-skom raspustu u Beogradu. Do{ao samda vidim dvehiljaditi ko{ Radivoja Ko-ra}a u reprezentaciji „Jugoslavije“. Prepodne fudbal na snegu u dvori{tu {kole„Janko Veselinovi}“, sankanje u KapetanMi{inoj ulici, posle podne Rio Bravo ubioskopu „Drina“, a uve~e u pozori{te.

Savonarola i njegovi prijatelji JovanaHristi}a u Jugoslovenskom dramskom.Zapamtio sam zauvek repliku Domenika,koga je igrao Pljaka Kosti}: „Izgleda takolako i lepo umreti na latinskom... ja neznam taj jezik.“

Radivoj Kora} postigao je svoj dvehi-ljaditi ko{, preciznije dvehiljade prvi uutakmici protiv Francuza. Bilo je pro{lo 2minuta i 15 sekundi od po~etka utak-mice. Utakmica Jugoslavija – Francuska85:66, odigrana je 21. I 1965. na Saj-mi{tu. Premijera Savonarole JovanaHristi}a bila je ju~e.

7. ^itaju}i tekstove Jovana Hristi}ao pozori{tu i gledaju}i, tri decenije, kakotaj aristokrat ulazi u pozori{te, najvi{esam nau~io o pozori{tu. Njegov anti~ki,plav osmeh lebdi ovim gradom.

8. Samo kako veli Hristi} u jednojpesmi:

„Osmehnute pri~e jo{ mogu da pri-~aju samo lekari.

Kad ka`u bolesniku da je smrt,daleko, daleko,

A ona ~eka u hodniku.“

9. Samo more ne ~eka smrt. Bio jepo~etak leta i Hristi} mi je u redakciji„Knji`evnih novina“ (onih „KN“) pri~aokako je ranih 50-ih trenirao vaterpolo naDor}olu. Kupatilo i bazen u Du{anovojulici. Pri~ao je o bra}i Mato{i}, SeverinuBjeli}u, treneru Njegovanu, a ja }u sa sti-dom (pred Hristi}em sam imao neku vr-stu blagog stida, to je esetska kategorija)kako volim stihove iz Tri pjesni ljuvene.I, eto, kraj:

„Kapi ki{e na tek ozelenelom li{}u,Pena na talasima {to dolaze sa pu-

~ine,Ko`a suha od vetra u granama boro-

va,Dodir grudi na kamenu toplom od

podnevnogsunca,Usne slane od mora smirenog u

predve~erje,Reci, du{o moja, zar ti to nije

dovoljnoZa ~itav jedan `ivot, za ~itav

jedan `ivot?“

JJoovvaann HHrriissttii}}

LUDUS 11323

EX YU

Majstor kratkih duhovitih pri~a izXIX veka, u kojima se kroz de-talj sagledavaju karakteri, soci-

jalne pojave i odnosi me|u ljudima,sigurno je Anton Pavlovi~ ^ehov. Ton ikarakteristiku humoreski preneo je i najedno~inke odnosno, kako ih je nazivao,„{ale u jednom ~inu“. Jedna od tih „{ala“je i Prosidba koja je premijerno izvedenau dvorani Dru{tvenog doma Tre{njevkau Zagrebu. Komad je izvela pozori{natrupa Lectirum na ~elu s rediteljemVladimirom Geri}em. U kratkom prizorudolaska Lomova kod ne ba{ ljubljenogsuseda ^ubukova, kako bi zaprosionjegovu k}er Nataliju Stjepanovnu, ^e-hov ostvaruje komiku neprestanim obrti-ma i izneverenim o~ekivanjima ~italacaodnosno gledalaca. Naime, do ~ina pro-sidbe nikada ne dolazi jer Ivan i Natalijauvek uspeju da se pore~kaju oko naizgled banalnih i apsurdnih tema. No, utim se temama otkrivaju i problemi ru-skog (ali i univerzalnog) dru{tva: prisva-janje tu|eg zemlji{ta ili principijelno svo-jatanje bezna~ajne zemlje, potcenjivanjetu|eg vlasni{tva i sl. Karakteri su na-~injeni na granici karikaturalnosti, asvaki preterani gest podcrtava osnovnukarakteristiku lika i time izaziva smeh.Kraj je u re`ijskom konceptu osmi{ljen~inom prosidbe, koja se nazna~ava otva-ranjem {ampanjca i dono{enjem ven~a-nice na scenu, no ^ehovljevi likovi ostajunemi. ^ehov prepu{ta sudbinu svojihlikova nerazja{njenoj tajni – `ivotu.

Praizvedba predstave Peto jevan|e-lje, u re`iji Branka Brezovca, odr`ana jeu Kampnagel Theaterfabriku u Hambur-gu. Predstava je prikazana povodom 59godina od kada su oslobo|eni logora{i izAu{vica, a u okviru priredbi i izlo`bi kojeza temu imaju zlo~ine nema~ke vojske uDrugom svetskom ratu. Premijera }e uHrvatskoj biti 3. aprila u Zagreba~komkazali{tu mladih. Dramu Peto jevan|eljenapisao je Slobodan [najder po motivimadnevni~ke proze Ilije Jakovljevi}a Konc-logor na Savi, pisane za vreme logoro-vanja u usta{kom logoru Stara Gradi-{ka, kao memento potisnutoj pro{losti. Ure`iji je najavljen odmak od pre|a{njihBrezov~evih predstava koje je radio uZKM-u. „To se odnosi, pre svega, na dru-ga~iji postupak u radu, jer ova predstavanije spektakularnog tipa, ve} intimisti-~kog i introspektivnog, {to zna~i da vi{everuje glumcu i tekstu“, objasnio je Bre-zovec. Glavna tema predstave je strah, a[najder je naglasio kako }e se prvi put uHrvatskoj pitati ko su usta{e zaista bile iza{to su ~inile to {to su ~inile te }e se takootvoriti polemika s hrvatskom pro{lo{}u injenim odnosom prema sada{njosti. „Ka-ko mi dana{nji mo`emo `iveti s tom nji-hovom ba{tinom – to su pitanja Ilije Ja-kovljevi}a, a i na{a“, zaklju~io je [najderisti~u}i kako je u drami poku{ao rekon-struisati likove koji su u Jakovljevi}evomdelu napisani u {ifrovanom obliku. Da bise na publiku {to bolje preneli ose}ajikomada scena je u ogledalima, a deopublike na pokretnom gledali{tu igra sglumcima, dok je druga polovina posma-tra. Tim se ogledanjem problematizujeodnos stvarnosti i snova koji je klju~anza ovu dramu. U ulozi Ilije Jakovljevi}anastupaju u alternaciji Galliano Pahor iFrano Ma{ovi}.

Pas, `ena i mu{karac protagonisti suistoimene predstave u re`iji glumca Zija-ha Sokolovi}a (ovaj je komad re`irao i naSceni „Ra{a Plaovi}” Narodnog pozori{tau Beogardu) premijerno izvedene napozornici Teatra Exit. Inspirirana prozn-im tekstom ^ista ljubav Yaela Hedaya,nema~ka spisateljica Sibylle Berg na-pisala je dramu Pas, `ena, mu{karac(praizvedenu 2001. godine) u kojoj te-matizuje neka od op{tih mesta na{e sva-kodnevice.

Junaci drame su simpati~ni gubitniciiz na{eg susedstva – `ena i mu{karaczato~eni u realnim prostorima svojihsama~kih stanova i u imaginarnim pro-storima neusli{enih `udnji. Njihovomprvom susretu svedo~i jo{ jedan samac –pas. I upravo njegova prisutnost ~ini pomnogo ~emu banalnu situaciju dru-ga~ijom i neobi~nom u strukturi dramskenaracije. Pas je ovde u funkciji pripove-da~a koji gledaocima obja{njava odnoseizme|u likova, komentari{e trauma-ti~nost njihove zbilje i defini{e stanjena{e savremenosti u kojoj se sve te`epronalazimo i sve lak{e gubimo. Bez psai pri~a o dvoje „brodolomaca“ koji seprepoznaju nakon nekoliko uzaludnihpoku{aja, ne bi imala smisla, kao {to nidrama ne bi imala stvarno opravdanjescenskog uprizorenja. Pas je omogu}iodramski zaplet, a redatelj Sokolovi}„re{io“ je narativnost dramskog prikazavideom. Na platnu se projektuju slike iz`ivota koje se nastavljaju na pozornici. Utoj suigri razli~itih medija ostvaruje seodre|ena dinamika, ali i za~udnost {topredstavi pripisuje nove perspektive.

„Ovo je anga`ovana predstava oumetnosti, pozori{tu i `ivotu koja ne nudi

re{enja, ve} postavlja pitanja“, rekao jeSokolovi}.

Slave}i desetogodi{njicu postojanjapredstavama To samo Bog zna i Pas,`ena, mu{karac Teatar Exit nastavlja, tj.vra}a se scenskim propitivanjima opse-sivnih motiva s kojima se svakodnevnosuo~avamo.

Druga ovosezonska premijera Hr-vatskog narodnog kazali{ta u Zagrebu je

Maksima Gorkog Vasa @eleznova i drugiu re`iji Zlatka Svibena a u dramatizacijiLade Ka{telan. Tom predstavom bi}e pro-slavljeno 30 godina umetni~kog radaglumice Branke Cvitkovi}. Predstava jesastavljena od nekoliko dela Gorkog –prve verzije drame Vasa @eleznova iz1910, pojedinih poglavlja romana DeloArtamonovih, fragmenata iz druge vari-jante Vase @eleznove, te prizora iz ro-

mana Foma Gordejev. Re~ je o pra}enjutri generacije gra|ansko-trgova~ke poro-dice kroz koju se otkrivaju porodi~niodnosi, ali i prizma istorijskih doga|aja.„^inilo mi se da je problematika ranogkapitalizma, koja se u Rusiji tih godinajavljala, za na{e prostore savremena“,rekao je Sviben, napomenuv{i da se Gor-ki nezaslu`eno malo izvodio na hrvat-skim pozornicama.

Jedno od klju~nih dela hrvatske ko-mediografije i kulture Dundo MarojeMarina Dr`i}a uskoro }e po prvi put mo-}i pogledati i Amerikanci. Teatar Hartkeu ovogodi{njoj sezoni postavi}e DundaMaroja na engleskom jeziku. Rediteljpredstave je Naum Panovski, profesorre`ije na Ameri~kom katoli~kom sveu-~ili{tu. Prevod je ra|en u modernom go-vornom ameri~kom engleskom, u namerida se delo jedne kulture prenese u drugu.„@eleli smo i mislim da smo uspeli na-praviti razumljiv prevod koji govori idana{njoj publici i komunicira s njom“,rekao je Panovski. Panovski je odabraoDr`i}a jer smatra da on najbolje mo`euspostaviti vezu s ameri~kom publikom:„Dundo Maroje pokazuje da je pohlepaza novcem pogubna u ~emu se moguprepoznati ljudi i s jedne i s druge straneokeana“.

U zagreba~kom Satiri~kom kazali{tu„Kerempuh“ izvedena je 50. predstavaBalkanskog {pijuna, Du{ana Kova~evi}au adaptaciji i re`iji Mustafe Nadarevi}a(beogradska publika je videla ovo ostva-renje na Slavija festu).

Drama Nemo}nik u pameti dubro-va~kog molijeriste Marina Tudi{evi}a, pomotivima Molijerovog Umi{ljenog bole-snika, prikazana je 150. put u Kazali{tuKomedija.Priredila Aleksandra Jak{i}

PAS PRIPOVEDA^Kazali{ne novosti iz Hrvatske

Povodom retrospektive svojih predst-va u Skoplju reditelj SlobodanUnkovski je izjavio: „Dugo sam

razmi{ljao o tome kako se u Skoplju malozna o mojim inostranim re`ijama, i uveksam `eleo da prika`em taj deo mog radaskopskoj publici koja me je podr`avala ivolela. Mislim da }e gledanjem ovihizvedbi publika iskusiti divnu avanturuduha i imati dodira s potpuno druga~ijomestetikom i energijom“.

Albanska drama pri Nacionalnomteatru imala je premijeru komada Kasebi, po motivima kratkih pri~a KimaMehmetia u re`iji Gerg Prevazia, gosta izTirane. U pitanju je plesni teatar u komese oslikavaju socijalni i istorijski fe-nomeni, rituali, odnosi mu{karac – `ena,uticaji medija, rata, la`ne sada{njosti iiskrivljenog morala.

Aleksandar Popovski je imao jo{jednu premijeru ^ehova, Tri sestre u NTBitolj, kao {to je „Ludus“ najavio. „Likovisu uhva}eni u situaciju i{~ekivanjanekih velikih promena. Sli~no je i danasovde. Svi ~ekaju da se ne{to desi. Narodo~ekuje istinske promene u vremenu ukojem nemamo prave odgovore”, ka`ereditelj Popovski. Osnova njegove kon-cepcije je `udnja, u svim segmentimapredstave, koju nagla{ava unutra{njinemir sestara. Popovski ne osu|uje tajnemir sakriven iza Olgine racionalnepedanterije ili Irininih de~jih igara, ve}

ga interpretira kreativnim. Njegovapredstava postaje oma` @eni – simbolu`ivota, ljubavi i nade, pokreta~ke energi-je u svakom novom po~etku. Bitoljskiteatar ovom predstavom sugerira publicinadu u budu}nost. Tri sestre, utopljene umoru svojih fantazija {alju poruku„Hajde da `ivimo” u boci, dr`e}i se za ru-ke i tr~e}i ka izasku sunca. Porukareditelja je da na|emo energiju u sebisamima. Scenograf i kostimograf jeAngelina Atlagi}.

A Popovski }e postaviti i svog prvog[ekspira na sceni Turske drame Nacio-nalnog teatra. Re~ je o Buri. „Posle ^e-hova dosta mi je elegije. Bura ima akciju,magiju, jedinstvo vremena i mesta, a duhpredstave je Ariel, ba{ kao pra{ak zapranje ve{a koji }u staviti u ma{inu. Ovo}e biti pank predstava”, ka`e Popovski.Po reditelju [ekspirova pri~a o Prosper-ovom ostrvu korespondira s Make-donijom koja je „oaza mira”. Komad kojije zami{ljen kao multisenzitivno tea-tarsko iskustvo gde zvuci i muzika ople-menjuju slike bi}e osnov nekonvencio-nalnog pristupa koji ima reditelj. Tako|e,ne}e biti ni standardne scenografije. AAco }e uskoro voditi radionicu o Magbetuu London National Theatre.

Skopska Turska Drama imala je pre-mijeru Gilgame{a u re`iji Atile Klincea.Direktor Drame Dejan Projkovski rekaoje da je predstava spektakl sa 26 glu-

maca, 2 koreografa, dok je Goran Traj-kovski (Anastasia) napisao muziku. Ovaj~uven ep star 5.000 godina pri~a pri~u oGilgame{u koji tra`i magi~nu biljkubesmrtnosti tj. ep je potraga za besmr-tno{}u uop{te. Egzistencijalni problemGilgame{a podse}a na Kafkine i Kamievelikove. „Ep je predstavljen kroz uspe{nudramatizaciju koja je uspela da osvetlisvakodnevna ljudska pitanja i ~ovekovotraganje za ciljem”, ka`e Projkovski.

U Bitolju pripremaju i komad Ve~-nost i dan po ~uvenom dramskom tekstuMilorada Pavi}a u re`iji Martina Ko-~ovskog.

Grad [tip je progla{en za makedon-sku prestonicu kulture u 2004, pa }e unjemu biti predstavljen bogat programkoji }e uklju~iti oko 120 doga|aja iz svihoblasti kulture. Pozori{ni program }e bitioboga}en i gostovanjima inostarnih tea-tara na ohridskom letnjem festivalu.Osim ovih stranih predstava, [tip }e po-nuditi i izvedbe svih doma}ih pozori{ta ipobedni~ke komade sa festivala u Pri-lepu i Strumici. A jedan od najatraktivni-jih pozori{nih doga|aja, po re~ima orga-nizatora, }e biti gostovanje beogradskogAteljea 212 s predstavom Gorana Ste-fanovskog Everyman/Svako u re`iji\ur|e Te{i}.

I u makedonskim pozori{tima, kao ubeogradskim, se pitaju gde se dede reper-toarska politika. Anga`ovanih pozori-{nih predstava nema, a do publike dolazesamo politi~ke poruke koje reditelji

[EKSPIROVA BURA KAO PANK PREDSTAVAPozori{ne novosti iz Makedonije

ppaass,, zzeennaa –– ZZaattoo~~rrnniiccii uu `̀uuddnnjjii:: PPaass,, `̀eennaa,, mmuu{{kkaarraacc

PPoorrooddii~~nnaa ii iissttoorriijjsskkaa ddrraammaa:: VVaassaa @@eelleezznnoovvaa ii ddrruuggii

^̂eehhoovv ii rreeddiitteelljj TTrrii sseessttrree AAlleekkssaannddaarrPPooppoovvsskkii

iznose preko teatra. Iako postoji programza ostvarenje nacionalnih interesa upitanju je samo nabrajanje naslova kojitreba da se postave do kraja godine. Dra-maturg Bogomil \uzel ka`e da se reper-toari prave po principu reditelj predlo`itekst a uprava popuni repertoar. A jedanod najzna~ajnijih makedonskih rediteljaAleksandar Popovski dodaje da je uSloveniji imao potpuno druga~ije iskust-vo. Naime, tamo umetni~ki direktor ipozori{ni dramaturg u skladu sa redite-ljevim senzibilitetom predla`u projekte.„U Makedoniji repertoarska politika zvu-~i kao termin nekog dalekog mesta. Uovom momentu na{ teatar ima jedan mo-to – pre`ivljavanje, a od repertoarskepolitike ostala je samo politika”, obja-{njava Popovski.Priredila Aleksandra Jak{i}

Samo desetak dana posle premijere ufrancuskom pozori{tu Gennevillier-su u Cankarovom domu u Ljubljani

(jedan od koproducenata komada) izve-dena je predstava Fransoa Mi{ela Pesen-tija. Dok se u francuskoj izvodila odnaslovom Vrt u`ivanja po Bo{ovoj slici, uSloveniji je prikazana kao Paesin: neka-da smo znalii pevati, prema rediteljevompore|enju stvaranja predstave sa sedi-mentacijom pejza`nog mramora, u ~ijim`ilama nastalim mineralizacijom lomo-va, kada je izrezan u plo~e i ugla~an, ~inise da vidimo slike pejza`a, gradova,dvoraca... Predstava je struktuirana po-put muzi~kog komada s 15 minuta uver-tire u dramsku radnju sa zgusnutim mo-tivima koji }e se potom razviti u sat vre-mena same predstave. U na~elu uvodnideo ~ine intervencije gostiju predstave –likovnih umetnika, plesa~a, glumaca.Svrha je da se svaki put iznova destabi-lizuje dramaturgija celine. A sam komad~ine 7 likova, 4 mu{karca i 3 `ene zgr-~eni u svojoj individualnosti, a me|uso-bno ih ni{ta ne povezuje. Kao u Rasino-vom pozori{tu, gde svako `udi za onomosobom koja mu izmi~e i jedino rezigna-

cija smiruje patnju nemogu}nosti volje-nja.

A kada ve} pominjemo Rasina, Pe-senti priprema Fedru na sceni DrameSlovenskog narodnog gledali{~a.

U Slovenskom mladinskom gledali{-~u Vito Taufer je postavio Joneskovu„komi~nu dramu” Lekcija. Ovaj tekst jejedan od najizvo|enijih i najharizma-ti~nijih Joneskovih antikomada (ili dra-ma apsurda). Lekcija se doti~e pitanjakomunikacije i morala u slobodnom sve-tu a sam autor ju je nazivao „tragedijomjezika”. Taufer po drugi put re`ira ovudramu (prva re`ija je bila njegov diplom-ski ispit). „Ovo je enigmati~an teskt,zahtevan za razumevanje i postavljanje iiz njega smo poku{ali izvu}i ono sa ~imse sre}emo svaki dan. Profesor koji sei`ivljava nad studentima da bi zadovoljiosvoje niske nagone tako je prepoznatljivafigura. Ta situacija deluje i komi~no itragi~no ahteli smo je ispri~ati tako da jesvi razumeju”, ka`e reditelj.

Prvih dana marta u Pre{ernovomgledali{~u po~ela je po 34. put Nedeljaslovena~ke drame. Ovaj festival posve}enje najboljim predstavama doma}ih tek-stova nastalih u protekloj godini. U tak-mi~arskom delu bi}e izvedeno sedamkomada: Ko`a grupe autora (re`ija Jer-nej Lorenci, SLG Celje); Dominik SmoleKrst pri Savici (re`ija Meta Ho~evar,SNG Drama Ljubljana); Tanja Viher[tefka, Milan (re`ija Matja` Latin, SNGDrama Maribor); Sa{a Pav~ek ^istivrelec ljubezni (re`ija Du{an Jovanovi},SNG Drama Ljubljana); Bina [tampe@mavc Cesarjeve preobleke (re`ija MihaAlujevi~, SNG Drama Maribor); ErvinFritz Mirakel o sveti Ne`i (re`ija VinkoMöderndorfer, SLG Celje); Andrej Ro-zman – Roza Obuti ma~ek (re`ija VitoTaufer, [pas teater Menge{).

Slovensko stalno gledali{~e u Trstupremijerno je izvelo dve jedno~inke

Vaclava Havela, Audijenciju i Protest,koje je re`irao Du{an Mlakar.

Na velikoj sceni Mestnoga gledali{~aljubljanskog postavljena je pretposlednjapremijera sezone Dom Bernarde Albe{panskog pesnika i dramati~ara Federi-ka Garsie Lorke, u re`iji Borisa Kobala.Pri~a je o pet k}eri i njihovoj majci zdru-`enih posle smrti supruga/oca u skladusa starim {panskim obi~ajem `alosti gdese }erke moraju isklju~iti iz spoljnogsveta. Lorka je dramu, koja je po njegov-im re~ima na krajnje realisti~an na~ingovorila o `enama iz {panskih sela osvr-nuv{i na „andaluzijsku seksualnost“,zavr{io dva meseca pre smrti 1936.

Druga premijera na maloj sceniMGL-a je prva slovena~ka izvedba dra-me Broj engleske spisateljice CarylChurchill u re`iji Ire Ratej. Pri~a se vrtioko 60-ogodi{njeg oca Salterja, koji ima40-ogodi{njeg sina Bernarda. Na po~e-tku drame gledalac je upu}en da je predesetak godina, poti{ten zbog smrti `ene,otac zanemarivao svoje du`nosti. Po{tosina po{alje od ku}e starac osmislinjegovu kopiju Bernarda 2 koji postaneo~ev ljubimac.

Novi projekat ljubljanske DrameSNG-a je Chateron Alfreda de Vinjia ure`iji Diega de Brea. Ovaj komad je jednood vrhunskih ostvarenja francuske ro-manti~ne drame. U prostom, neposred-nom i pesni~ki mo}nom slogu predsta-vljen je idealizovan Tomas Chateron,genijalan mladi}, koji je pre deset godinapisao poeziju. Romanti~na sudbina mu jenamenila samoubistvo u krajnjem siro-ma{tvu ali sa posmrtnom slavom. Vinji jeTomasa postavio arhetipom nerazumnogromanti~nog pesnika koji je danas sino-nim za umetnike.

U Slovenskom ljudskom gledali{~u(SLG) u re`iji Janeza Lapajneta (ina~efilmski reditelj koji se prvi put oprobao upozori{tu) izveden je komad Dokaz,oven~an Pulicerovom nagradom 2001,ameri~kog autora Davida Auburna. Do-kaz je igra o ljubavi i nepoverenju koji }e

se odraziti na problem genijalnosti i lu-dosti koje je protagonistkinja Ketrinnasledila od preminulog oca koji je `ivotposvetio matematici. Komad govori oodnosima me|u ljudima koji su na grani-ci izme|u genijalnosti i mentalne nesta-bilnosti. Umetni~ki direktor ovog teatra,Tina Kosi, ka`e da je imala dva razlogaza postavljanje ovog teksta na repertoar:pozori{te mora da prati trendove koji sejavljaju u ameri~koj i evropskoj drama-turgiji i uloge u ovom komadu pru`ajumogu}nost za mo}ne gluma~ke kreacijeglumaca ovog pozori{ta.

A na sceni Drame SNG Maribor bilaje premijera Bertolta Brehta Dobri ~ovekiz Se~uana u re`iji Ivane Vuji}. Pri~a je otri boga koji do|u na zemlju s nameromda na|u dobrog ~oveka. Put ih navede umesta{ce Se~uan gde je jedina kandi-datkinja za „dobrog ~oveka” mlada pro-stitutka...

Na velikoj sceni Lutkovnega gleda-li{~a Ljubljana (LGL) izvedena je pred-stava Medved Pu (Vini Pu) u re`iji Ma-tja`a Pograjca.

Slovena~ko glumi{te je zauvek na-pustio Fran~ek Drofenik (1931-2004).Priredila ALEKSANDRA JAK[I]

24

EX YU

LUDUS 113

TAUFER SE VRATIO LEKCIJIVesti iz slovena~kog gledali{~a

REVIZOR IZ EVROPSKE UNIJE[ta se doga|a u pozori{tima Bosne i Hercegovine

UNarodnom pozori{tu u Mostaru utoku su probe za premijeru ko-medije Kidaj od svog mu`a, koju

prema tekstu Reja Kunija originalnognaslova Hulja re`ira Sulejman Kupuso-vi}. Premijerno izvo|enje zbog hladnesale mostarskog pozori{ta desi}e se naprole}e. „Napravili smo bitne izmene natekstu. Predstava je ovaj put potpunoosavremenjena, na tragu onih stvari kojesam po~eo sa Bubom u uhu u Pozori{tumladih u Sarajevu, dakle, radnja sede{ava me|u nama. Neka lica u komedi-ji sam bukvalno postavio kao ve} pozna-ta lica iz politi~kog `ivota BiH, koja nasneprekidno maltretiraju svojim buda-la{tinama i dvostrukim moralom”, na-gla{ava Kupusovi}, uz poruku da je svimgra|anima BiH u ovakvom vremenu po-treban smeh.

„Ludus“ je pomenuo da je GogoljevRevizor u Narodnom pozori{tu Sarajevootvorio festival Sarajevska zima. A po{tosu kritike komada dobre evo jo{ nekihdetalja. Sarajevska publika uz smehprati Gogoljevu pri~u, punu prepozna-tljivih likova iz svakodnevice – sni-shodljivih politi~ara, nadobudnih {efovapolicije, neodgovornih direktora bolnica,

nezadovoljnih, gladnih radnika. Pri~u„za~injenu” dozom mita i korupcije sasvih strana. Reditelj Dritero Kasapi jeu~inio ovaj komad, kako ka`e, „aktuelni-jim nego {to bi to mnogi voleli”. Glumcisu, svako na poseban na~in, ispri~ali ko-mi~nu i ironi~nu pri~u o stanovnicimaprovincijskog gradi}a koji do~ekuju Re-vizora iz Evropske unije. „Kasapijev Re-vizor u adaptaciji Almira Ba{ovi}a jeogoljen i gorak, to je tu`na {ala o provin-cijskom duhu, etabliranoj filistarskojklasi, na{em podani~kom mentalitetu ikompleksu inferiornosti. Prepoznajemosituacije, scene i karaktere iz na{ih isku-stvenih susreta s ovda{njim terorom poli-ti~ke gluposti, korumpiranosti i nekom-petentnosti”, isti~e umetni~ki upravnikDrame NP Sarajevo Dino Mustafi}. „Po-zori{te mo`e biti savest dru{tva. Zatosam hteo da napravim predstavu koja nanajdirektniji i najtransparentniji na~inpokazuje realnost koju pre`ivljavamo”,ka`e Kasapi.

Iako davno najavljena premijerapredstave Gospo|a Olga, ra|ene prematekstu Milutina Boji}a, a u re`iji NikolePejakovi}a, izvedena je poslednjih danafebruara. Njome je otvorena ovogodi{nja

sezona Narodnog pozori{ta RepublikeSrpske u Banja Luci. A kasnilo se zbogrenoviranja teatra. Originalan tekst ovedrame izgubljen je tokom Prvog svetskograta. Nikola Pejakovi} rekonstruisao jetekst na osnovu bele{ki koje su prona-|ene u Narodnom pozori{tu u Beogradu1974. godine. Njegova koncepcija zasno-vana je na tragikomediji o gra|anskom`ivotu, koja je kroz prisutnost malogra-|an{tine u sudaru sa modernijim poima-njem `ivota pretvorena u komediodramu.

„Poku{ao sam da Boji}ev tekst ra{-~lanim i u toku rada ponovo sastavim, teda ubacim svoje ideje i uklopim ih samogu}nostima glumaca. Predstava se,na izvestan pozori{ni na~in, razlikuje odteksta“, rekao je Pejakovi}.

U NP RS u martu je planirana pre-mijera komada Vlast, ra|enog prematekstu Branislava Nu{i}a, a na reper-toaru }e se na}i i Tramvaj zvani `elja.Ovaj teatar je rekonstrukcijom dobio iMalu scenu „Petar Ko~i}” koja je sve~anootvorena 29. marta premijerom Banovi-}evog komada Petar Ko~i} u re`iji @eljkaStjepanovi}a.

Predstava Feral Tribune Cabarepremijerno je izvedena na sceni Kamer-

premijera, gostovanja i izlo`bi, po~inje25. marta. Tada }e se tuzlanskoj pozo-ri{noj publici predstaviti ansambl teatraGavela iz Zagreba sa predstavom Lati-novicz, Atelje 212 iz Beograda sa ^udomu [arganu, a na Svetski dan pozori{ta,27. marta, NP Sarajevo sa Pti~icama. Nasam dan jubileja tuzlanskog teatra, 30.marta, bi}e odr`ana premijera predstaveKarabeg Ned`ada Ibrisimovi}a u re`ijiGradimira Gojera. Glavnu ulogu ostvari}eMuharem Osmi}, koji }e uz ovu premi-jeru obele`iti i 35 godina gluma~kograda. Istovremeno NP Tuzla priprema ipremijeru drame Koko{ka. Priredila ALEKSANDRA JAK[I]

NNee rraasspplliinnuuttii ssee uu bbeezznnaa~~aajjnnoossttii:: PPeesseennttiijjeevvaa pprreeddssttaavvaa uu LLjjuubblljjaannii

IIzzmmee||uu ggeenniijjaallnnoossttii ii mmeennttaallnnee nneessttaabbiillnnoossttii:: DDookkaazz

IIvvaannaa VVuujjii}} jjee uu SSlloovveenniijjii rree`̀iirraallaa BBrreehhttaa

RReeddiitteelljj GGoossppoo||aa OOllggee uu NNPP SSaarraajjeevvoo:: NNiikkoollaa PPeejjaakkoovvii}}

nog teatra 55 u Sarajevu. Re~ je o sati-ri~nom komadu, koji poku{ava oslikativreme koje je iza nas, ali od kojeg se idanas ne mo`emo odvojiti. Kabare sadr`iizbor tekstova iz „Feral Tribunea”, kojisu nastali u periodu od 1992. do 1994.godine. Ovo je, ina~e, prvi put da se nasceni pozori{ta u BiH izvodi predstavakabaretskog tipa. Hasija Bori}, autorkomada, i Ibrahim Alibegovi}a su nasceni odigrali oko trideset likova.

Narodno pozori{te Tuzla u 2004. obe-le`ava vredan jubilej – 55 godina odosnivanja. Program ove godi{njice, uokviru kojeg }e biti odr`ano nekoliko

LUDUS 11325

Pozori{te i muzika

SCENOGARFIJA, SCENSKIKOSTIM I SCENSKA LUTKABeogra|ani }e u galeriji Progres od 25. 3.

do 16. 4. imati prilike da vide radove stu-

denata Fakulteta primenjenih umetnosti

odseka scenografije i kostima

Scenogarfija je va`an elementsvakog pozori{nog de{avanja.Ona je aktivni u~esnik i likovni

tuma~ doga|aja. Rediteljskim dovo|e-njem u odnos glumca, scenogarfije,kostima, muzike, nastaje ~in iz koga jete{ko izdvojiti bilo koji segment i po-smatrati ga kaop zasebnu celinu. Stu-denti scenografije se u~e da kroz anal-izu dela tragaju za nevidljivim znaci-ma koji }e ih dovesti do su{tine. Krozindividualni postupak, neguju}i li~niizraz, rade na projektu od teksta domakete, a kada se stvore uslovi i do fi-nalne realizacije. Svoje radove, izme|uostalih, izla`e i Vesna Popovi} ~ija jescenska re{enja beogradska pozori{napublika ve} imala prilike da vidi u^ardaku ni na nebu ni na zemlji i no-vosadskoj izvedbi Disko svinja.

Studenti Odseka kostim su se pred-stavili u dva segmenta – scenskog ko-stima i kreiranju lutke. Na presti`nojme|unarodnoj izlo`bi Kvadrijenalescenografije, kostimografije i pozori{nearhitekture u Pragu 2003. beogradskistudenti su se predstavili projektimakostima i maski za Aristofanove Ma-ske koje izla`u i u Progresu. Drugi deoizlo`be ~ini projekat Kralj Lir ra|en usaradnji sa budu}im scenografima. Sa-vremeno koncipirani kostimi prilago-|eni su scenogarfiji osmi{ljenoj ueksterijeru kalemegdanskih zidina.

Deo izlo`be koji je posve}en lutkiobuhvata retrospektivu radova od1993. do 2003. Na Odseku kostim se

„ve} dve decenije sistematski negujeosnove klasi~nog i savremenog stva-rala{tva u lutkarskom teatru i pred-stavlja jedinstveno mesto u ovom deluEvrope, gde se formiraju budu}i krea-tori lutaka. Kroz studijski nastavu,seminare, kroz otvorenu katedru nakojoj gostuju ugledni animatori, vr-hunski umetnici lutkarstva, reditelji,teoreti~ari i istori~ari lutkarstva, stu-denti projektuju i realizuju lutke zascenu u razli~itim `anrovima, tehni-kama i stilovima (japanske klasi~nelutke Bunraku, sicilijanske lutke,Vajang – lutke pozori{ta senki iz Indo-nezije i dr)“, dodaje teatrolog RadoslavLazi}.

Priredila Aleksandra Jak{i}

Stvaranje nedodirljivog mita od gru-pe Oasis jedan je od tipi~nih pri-mera specifi~ne dru{tvene neprav-

de koja se sastoji u tome da pojedini au-tori, iz komercijalnih, politi~kih i ostalihsekundarnih razloga, bivaju apsolutnofavorizovani na ra~un umetnika koji subazi~no zna~ajniji, autenti~niji i vrednijiod njih ({to budu}nosti ostavlja nerealnusliku pro{losti). Me|u muzi~kim sastavi-ma koje su u devedesetim godinama pro-{log veka konstituisali novi talas „inva-zije” britanskog popa, Suede su daligoti~ku veli~anstvenost i romanti~arskimanifestovan weltschmerz, Radioheademotivno intenzivne himne dru{tvenimotpadnicima, Pulp vajldovski cinizam,teatralnost i ironi~nu retro stilizaciju,Divine Comedy aristokratsku simfoni-

jsku grandioznost, Boo Radleys fantaz-magori~ne kola`e, Tindersticksi ele-gantne, minimalisti~ke i filmi~ne lju-bavne pesme, dok Oasis, iako uvek treti-rani kao najve}i i najuspe{niji repre-zentanti ove grupe, osim nekoliko solid-nih melodi~nih singlova, na polju sa-vremene kulturne produkcije nisuostavili posebno relevantan trag.

Pesme i scenskoizvo|enje

Prva dva albuma Oasisa, DefinitelyMaybe (1994) i (What’s The Story) Mor-ning Glory (1995) prezentovala su kom-binaciju nekanalisane pank energije(New York Dolls, Sex Pistols) i redefin-

isanog psihodeli~nog popa iz {ezdesetihgodina (Byrds), dok su naredna tri (BeHere Now, Standing on The Shoulder ofGiants, Heathen Chemistry) donela neu-bedljivu recikla`u blistavih momenata saprve dve plo~e. Pesme Oasisa jesu apo-teoze radni~koj klasi koje reflektuju de-kadentne snove adolescenata i svedo~e oduboko ukorenjenoj letargiji ~itave ge-neracije koja je odrasla na socijalnojpomo}i. Tekstove defini{e sentimentalnaretorika i svesno odbacivanje „intelektu-alizacije”, karakteristi~ne za „novi talas”iz osamdesetih godina, dok je muzika odpo~etka bila determinisana pozerskomartificijelno{}u vokalnog performansaLiama Galagera, uobli~enog po ugleduna Iana Browna, peva~a man~esterskogkultnog benda The Stone Roses.

Scensko izvo|enje pesama Oasis nasli~an na~in je obele`eno afinitetima pre-ma spektaklu i megalomaniji, referen-tnim na teatarske projekte vestendovskogtipa. Njihove predstave markiraju pre-terani svetlosni efekti, ~iji je cilj da pu-bliku zasene svojom monumentalno{}u.^esto praktikovana upotreba ekrana upozadini scene uglavnom je banalna ibespotrebna, jer se na njemu prevashod-no emituju kli{etizirani i transparentnikomentari (npr. tokom pesme „Live Fo-rever” prikazuju se portreti preminulihpop ikona, Elvisa Prislija, D`imijaHendriksa, D`ona Lenona, Boba Marlija,{to je u su{tini ukalupljena i izli{na ilu-stracija). Centralni izvo|a~ ne pokazuje„pro`ivljavanje” emocija koje odre|ujedominantan broj koncerata pop mu-zi-~ara, ve} na sceni nastupa kao arogan-tna ma~o persona, koju karakteri{u pre-forsirana i izve{ta~ena bezose}ajnost,kapricioznost, vulgarnost i ograni~enosamoobo`avanje. Drugim re~ima, Liamje ponesen ulogom rok zvezde u kojoj senalazi, {to je valjda najinferiornija opcijascenske igre.

Toni Bler,nova „cool” levicai Oasis

Katalizator beatifikacije Oasisa bilisu njihovi javni aktovi socijalizacije sa uto vreme (1995-96) sve popularnijomlaburisti~kom strankom vo|enom Toni-jem Blerom, koja je pretendovala da sme-ni preduga~ak diktat ta~erovske politike.Bler pripada nizu politi~ara koji su presvojih zvani~nih politi~kih funkcija imaliscenskog iskustva (Ronald Regan, Ar-nold [varceneger...) koje je kasnije kon-tribuiralo stvaranju uverljivosti dru-{tvenih nastupa. Bler je sedamdesetihgodina, pre no {to se po~eo baviti poli-tikom, bio peva~ rok grupe „Ugly Ru-mours” ~ija je muzika stvarana u sencifascinacije kapitalnim izvo|a~ima {ezde-setih i sedamdesetih (Stones, Jimi Hen-drix, Grateful Dead, Fleetwood Mac,Doobie Brothers), dok je Blerov imid` biomimikrija figure Mika D`egera, ener-gi~nog i neprilagodjenog buntovnika.

U vreme formiranja svog dru{tvenoglika, Bler je redovno pose}ivao i u~estvo-vao u pop muzi~kim manifestacijama(dodela nagrada „Q” i „NME”, prijemi,koncerti...), zastupaju}i „novi” entuzi-jazam promovisan parolom „Cool Britan-nia” koja je opisivala glavne tokoveumetni~ke produkcije (film (Trejnspot-ing), pozori{te (Rejvenhil, Kejnova), li-

kovna umetnost (Demijen Hirst), muzika(Britpop), moda (Stela Mekartni, Alek-sandar Mekvin). Kategori~an zahtev zauspostavljanjem konekcije sa omladin-skom (sub)kulturom u vezi je sa ~injeni-com da je osamdesetih godina oponiranjesistemu vladanja Gvozdene lejdi bio prin-cipalan razlog postojanja ve}ine smi-slenih pop grupa (new wave i „novi ro-mantizam”, The Smiths, Madchester)koji su imali jaku podr{ku izuzetnobrojne publike (glasa~a). Odnos izme|uBlera i Oasisa bio je profitabilan za obestrane: Bler je uz njihovu pomo} izgradiosliku (dru{tvenu ulogu u teatralizo-vanom sistemu) moderne, agilne, seksi-pilne i cool osobe hjugrantovskog tipa,idealnog oponenta opsoletnim adminis-tracijama Ta~erke i D`ona Mejd`era, {toje uticalo na to da bude izabran za novoglidera dr`ave, dok su Oasis postali naj-prodavaniji britanski izvozni artikal, apesma Wonderwall nezvani~na nacio-nalna himna.

U enormnom korpusu savremenihscenskih umetnosti, slu~aj Oasis je ilu-strativan primer neizostavne va`nostisektora za public relations, odnosno glo-maznoj funkciji marketinga u procesuafirmacije b(r)enda. Oasis su svoju stva-rala~ku prose}nost prikrivali atraktiv-nim skandalima koji su punili prostoretabloida, dok je sa druge strane ~injenicada su oni bili otelotvorenje romantizo-vane pri~e tipa „ameri~kog sna”, o ljudi-ma sa socijalnih margina koji zahvalju-ju}i nagla{enoj individualnosti uspevajuda se popnu na dru{tveni vrh i postanunjegova elita, bila idealan instrument umasovnom osvajanju publike. U dru{tvu~iji izgled oblikuju masovni mediji `eljnisenzacija i mitomanije koji }e prodatinjihove proizvode, delo per se naj~e{}efigurira kao irelevantno, dok je fokusdakle na pojavnosti ~ija tendencioznavelelepnost maskira fakat da (u slu~ajuOasis) bitnog zna~aja ili autenti-~nosti zapravo i nema.

ROK NASTUPI KAO PARATEATARSKI FENOMENIO grupi Oasis iz teatarskog ugla

Ana Tas i¯

LLiiaamm GGaallaaggeerr,, OOaassiiss

NNooeell GGaallaaggeerr,, OOaassiiss

26LUDUS 113

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za SCG - 500,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:

Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92

(Privredna banka Beograd A.D.)

NOVO!PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA

Godi{nja pretplata - 15,00 EVRA

Devizni `iro ra~un:

5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne

novine.

„Ludus“

uzvra}a s

blagodarnoš}u.

Koncept „Dogme” koji su 1995. pro-movisali autori (u prvom redu)Tomas Vinterberg i Lars fon Trir,

filmovi Proslava, Idioti, Mifuneovaposlednja pesma, kinematografski jepandan ideji „siroma{nog pozori{ta” ko-ju je u teatru XX veka zastupalo vi{estvaralaca: @ak Kopo, Je`i Grotovski, Pi-ter Bruk, D`ulijan Bek, D`ozef ^ajkin...U zvani~nim okvirima „Dogme” sni-mljeno je 35 filmova; njena poetika jeostavila markantne tragove na „autor-ski” filmski izraz, dok se kasniji Trirovifilmovi Plesa~ u tami i Dogvil, Vinerber-gov Kad ima ljubavi, Tikverov Princezai ratnik, Vilbur ho}e da se ubije Lone[erfig, Bojlovi Kurva i Usisavao sam gou raju... mogu tretirati kao specifi~nadela perioda post-Dogme, koja podra-zumevaju inherenciju njenih osnovnihpostulata, ali u preispitanom i redefi-nisanom vidu (realisti~nost likova i po-stavke kao najvi{i cilj, neophodnost sni-manja kamerom iz ruke, zabrane: la`neradnje, kori{}enja posebnih rekvizita nalokacijama snimanja, snimanja zvukaodvojeno od slike, upotrebe muzike akose njen izvor ne nalazi u kadru...). FilmDogvil (2003), inspirisan songom PirateJenny iz Brehtove Opere za tri gro{a,prvi je deo „ameri~ke” trilogije koja }e seu celini baviti kriti~kim analizama mo-dernog zapadnog sveta, tj. univerzalnorelevantnim sociolo{ko-antropolo{ko-eti~kim studijama dru{tvenih odnosa.

Radnja Dogvila se de{ava 30-ih go-dina pro{log veka u Americi, i njen gla-vni akter je prelepa Grejs (Nikol Kidman)koja, be`e}i od grupe gangstera, dolazido Dogvila, malog mesta na Stenovitimplaninama. Zahvaljuju}i persuazivnimsposobnostima Toma Edisona (Paul Be-ttany), samoproklamovanog pisca i filo-zofa kojeg Grejs prvo upoznaje, zajednicapristaje da joj pru`i probni dvonedeljniazil. Zbog bezrezervne predusretljivosti,poniznosti, blagonaklonosti i po`rtvo-vanosti, izgleda da se Grejs dopadnestanovnicima Dogvila, ali stvari i napovr{ini po~inju da uzimaju novi smer

kada policija za njom pokrene odlu~nijupotragu. Ljudi postepeno demaskirajusvoju brutalnost, mr`nju, sadisti~ke ten-dencije, hipokriziju, plitkoumnost, ljubo-moru, mizantropiju, otkrivaju}i da seDogvil ni minimalno ne razlikuje odtipi~ne ljudske skupine.

Dogvil mo`emo interpretirati kaodijalektiku izme|u maksima Starog iNovog zaveta. Grejs (grace – eng. milost,dobro~instvo) je prototip bo`anske milostii beskrajne dobrote, otelotvorenje osnov-nog principa Novog zaveta koji zastupaideju bezuslovnog oprosta. Grejsin anti-pod je njen otac, mo}ni gangster (JamesCaan) koji se kao svojevrsni rezoner nasceni pojavljuje na samom kraju, nastu-paju}i kao nosilac starozavetnih na~elasprovedenih u radikalnoj formi. Njegovbeskompromisan stav („Psi mogu da senau~e korisnim ve{tinama, ali ne ako imoprostimo svaki put kada slede svojuprirodu”), kombinovan s Grejsinim otre`-njuju}im iskustvom dovodi do neo~eki-vano o{trog finala, ~ije odigravanje odgledaoca zahteva maksimalnu razbori-tost u formiranju mi{ljenja. Trir ne dajekona~ne odgovore niti zauzima strane, itim putem, dakle, inicira aktivnu partici-paciju publike u procesu stvaranjazna~enja, ne dozvoljavaju}i joj opcijuintelektualne lenjosti i osobenog kultur-nog eskapizma.

Dogvilkao snimljenapredstavapo Brehtu

Zbog ikonoklasti~ne forme film aso-cira na snimljene pozori{ne predstavepredvi|ene za prikazivanje na tv, pri~emu je reditelj autoritativni medijatorizme|u scene i publike, koji izboromplanova, detalja, uglova, na~ina kretanjakamere i monta`om name}e li~an stav idonekle su`ava {irinu posmatranja `ive

scenske igre. Prisustvo kamere i mogu}-nost krupnih planova snimanja obezbe-|uje puno iskori{}avanje potencijalarealisti~nosti glume, suptilnosti mimike ipsiholo{ki utemeljenih detalja, {to jenedvosmislena prednost filmsko/televiz-ijskog na~ina izra`avanja (u teatru, zbogdaljine gledaoca od scene, ne mogu imatiu toj meri sna`an efekat).

Kompletan (tro~asovni) film sni-mljen je na jednom prostoru (sceni), ~ijesu razli~ite lokacije (ulice, objekti,detalji) nazna~ene belim natpisima, agledaocima je omogu}eno da jednim po-gledom obuhvate celu zajednicu. Crnimzidom je ozna~eno doba no}i, belim-dan,kredom nacrtana figura psa i natpis„pas” zamenjuju „`ivog” psa, dok je ba-{ta obele`ena sa nekoliko linija kojeozna~avaju `bunje. Kada `ele da poka`uda otvaraju vrata, glumci simulirajupokrete njenih otvaranja po{to ona nisufizi~ki prisutna (kao ni zidovi ku}a). Ovavrsta uslovnosti, minimalizma i hiper-stilizovanosti jasno i direktno upu}uje naBrehtov teatarski model, detaljnozami{ljen i obja{njen u teoriji i donekleostvaren u praksi.

Me|unatpisikao podnaslovi

Svrha Brehtove „za~udnosti” i „one-obi~avanja” stvarnosti je spre~avanjegledaoca u njegovoj instinktivnoj identi-fikaciji s likovima koje glumci predstav-ljaju na sceni (filmskom platnu/tv ekra-nu). Ideja verfremdung efekta je fiksi-ranje gledao~eve nepristrasnosti u po-smatranju igre, podsticanje njegove ra-cionalnosti i kriti~ke opservacije do-ga|aja na pozornici. Motivi zbog kojih jeBreht osmislio koncept „otu|enja” bili supoliti~ke prirode: svet i na izgled nor-malne situacije prikazivao je kao za-~udne i oneobi~ene da bi kod publikeprobudio (marksisti~ku) `elju da ihpromeni. Analogno tome, primarna svr-ha neuobi~ajene forme Dogvila je usme-ravanje publike na kriti~ku recepcijuslike dru{tva koja se prikazuje, i, impli-citno, evaluaciju savremenog zapadnogsveta kojeg defini{u posedovanje mo}i izloupotreba mogu}nosti kontrole nadinferiornijima.

Ekvivalentno Brehtovoj zamisli ko-ri{}enja me|unatpisa, Trir koristi pod-naslove za svaki „~in” odvijanja radnje(ima ih 9, plus prolog): svaki od njih oba-ve{tava publiku o najva`nijim momenti-ma predstoje}ih zbivanja, tako da ona nemo`e da se „zaprepasti”, i na taj na~in„sa`ivi” s akterima na sceni automatskigube}i neophodnu kriti~ku distancu.Postojanje naratora (~iji glas – John Hurt– nastupa u off-u) i veli~ina njegoveuloge imaju epsku funkciju i didakti~ketendencije. Naratorovi uvodi i komentarislu`e i u odr`avanju dinamike radnje, i,po{to on zvu~i kao pripoveda~ bajke,filmu daju sarkasti~ne tonove karakte-risti~ne za brehtovski stil „naivnogplebejskog realizma” (muzi~ki lajtmotivfilma, Vivaldijeva kompozicija Nisi Do-minus, koja prati naratorove re~i tako|eakcentuje tu vrstu pseudo naivnosti). Li-kovi su izuzetno promi{ljeno i komplek-sno postavljeni, s naglaskom na diver-genciju njihovih realnih karaktera islika koje oni o sebi `ele da prezentuju. Utom smislu je koncepcija Tomovog likailustrativna: on se kre}e izme|u maskebezazlenog idealiste i filantropa kojunastoji da predstavi i stvarne cini~neprora~unatosti i koristoljublja.

Iako Triru u oblikovanju umetni~kogdela nikada nije falilo ni smelosti, nislobode, niti afiniteta prema provokaciji

(Element zlo~ina, Evropa, Idioti, Kroztalase, Plesa~ u tami), zbog posebnevrste subverzivne inventivnosti i naformalnom i na idejnom planu, film Dog-vil zauzima specijalno mesto u istorijidramskih umetnosti. Zapanjuju} progrestehnologije otvorio je ogromne mogu}-nosti za manipulacije sa hi-tec dizajnom;ipak, reditelj bira totalnu negaciju po-vr{nog bogatstva oblika koje nudi post-moderna blokbasterska kultura, oprede-liv{i se za uslovnost artificijelnog mini-malizma. Istorija umetnosti XX vekaobele`ena je razmenom uticaja izme|uteatra i filma: filmska umetnost je svojeprve, trapave i neartikulisane korakeizme|u ostalog formirala slu`e}i sedvomilenijumskim pozori{nim isku-stvom, dok je pozori{te pod velikim utica-jima filma, televizije i digitalnih medija~esto modifikovalo svoj jezik u potrazi zasavremenijim modelima ekspresije. Stili-zovano{}u i svedeno{}u forme autorDogvila eksplicitno vra}a filmski izrazna njegove pozori{ne prapo~etke u koji-ma traga zaesencijom.

OD POZORI[TA DO FILMA I NATRAGSa Festa 2004: film Dogvil Larsa fon Trira

Ana Tas i¯

DDooggvviill

LUDUS 113

Beograd – Amsterdam –Luksemburg, 13. III 2004.

Sino} sam bio na festivalu „Slavija“(tre}i put, kamerni, ali internacionalni).Gledao sam predstavu Kraljice DarkaLuki}a u re`iji Ka}e Dori}. @ene, krozpesmu i igru, pri~aju `enske muke o bla-go zamaskiranoj prostituciju. Posledugog vremena sretam Ka}u. Poslednjiput sam je video kad je prolazila zaBeograd u bekstvu od sarajevske tragedi-je u daleke azijske zemlje. Sada smo mi,pozori{nici, opet zajedno. Brzo se mi,srodne du{e, ponovo posle ratova spo-razumemo. Na ovom festivalu, Beogra-|ani, Bosanci, Hrvati, Slovenci, Bugari,Ma|ari i Englezi. I prvi put u Beogradualbanski Alabanac iz Tirane. Igra So-krata, druga~ije no legendarni Ljuba.Svako prema potrebama svoje sredine, ada i nije svestan koliko su im predstaveponikle svaka sa svog tla i iz svog dobrai zla.

Ustajem divlja~ki rano. Oko ~etiriujutro. Cilj puta mi je predstava Ka-mmerspiele iz Minhena koju sam pre-poru~io uvek otvorenom za saradnju GeteInstitutu u Beogradu, s ~im se odmahsaglasila njihova centrala. Predstava jena Berlinskim festivalskim nedeljamajedna od glavnih predstava, a to zna~ijedna od najboljih ove sezone u pozori{nobogatoj Nema~koj. Premijera je novem-bra. Zna~i da je nova. Ka`u da se festi-vali grabe za nju.

Retko se igra, jednom mese~no, jer jetuma~ naslovne uloge Andre Jung veomazauzet. Idem da je vidim {to pre damo`emo da preduzmemo korake da budeprikazana na Bitefu. Valjda }e novi sa-stav na{eg Ministarstva kulture imati

razumevanja za Bitef da sara|uje s osni-va~em – Beogradom, kao i uvek do sada.Ove godine imamo priliku da dobijemoprvorazredne predstave, ali nisu jeftine,jer ve}inom spadaju me|u gornju trpezusvetske produkcije. Recimo novi Lepa`,jedan od genija koga nismo jo{ imali naBitefu. Narednog vikenda gledam nje-govu predstavu po Operi za tri gro{a podnazivom Busker’s Opera, koju je na-pravio nedavno u njegovoj rodnoj Kana-di. U prevodu ne{to kao Mangupska ope-ra. Brehtovi naslednici nisu bili raspo-lo`eni da daju Lepa`u o~ev komad nauobi~ajenu totalnu Lepa`ovu dekonstru-kciju. Izgleda da mu je baza Gejova Pro-sja~ka opera.

Putujem s amsterdamskog aerodro-ma vozom 6 sati do Luksemburga. I toprvi put u `ivotu. U vozu ~itam dramuNedozvane Mom~ila Nastasijevi}a i nje-gove eseje, bele{ke, dnevnike, nejednakevrednosti, ali va`ne da se pronikne ko jei {ta je upravo ovaj sjajni pesnik s naj-boljom me|uratnom urbanom dramom,koju nijedan reditelj kome sam nudio,dok sam bio upravnik u JDP, nije hteo daje re`ira, ili je bar oklevao. I Mija~, iSavin, i Jago{, i Rale... Osim Vidi, ali onaode u Oslo, a ja iz JDP-a. Izgleda da }umorati ja da je se poduhvatim. Valjda }uumeti.

Do malog, skromnog hotela „Pije-mont“ u Luksemburgu vozi me mladiPortugalac. Ima ih 14 %. Dolazili su kaogastarbajteri 70-ih i tu ostali. Ka`e da seLuksembur`ani lepo pona{aju premanjima. Bogati kakvi su, po{tuju to {to imdoseljenici s Pirinejskog ostrva rade crneposlove.

Subota je. Svi zapadnoevropski gra-dovi su tihi tokom vikenda. Ali ovaj gradje preterao s mirom. Jedva sam na{aonekog da upitam gde je Veliki teatar. Tomnazivu u starom vojvodstvu li~i starabarem neobarokna zgrada. Kad ono, re~je o staklenom monstrumu, iz 60-ih, kojise 5 godina rekonstruisao. Prvi starijigospodin je samo slegnuo ramenima. Nezna gde je. Dama mi je pokazala zgraduodmah preko puta velikog raskr{}a, ta-ko|e u rekonstrukciji. Umalo me nekovozilo nije pregazilo, jer u op{tom mrt-vilu, nisam pretpostavio da }e najzadpro}i ba{ kad ja prelazim - na crveno.Kako li me je samo voza~ o{inuo pogle-dom! Nije se prekrstio samo zato {to nijehteo da ostavi volan, tako ga je gr~evitodr`ao.

Imao sam malu nelagodu, ne znaju}ida li }u na}i pravu osobu koja ima mojuulaznicu. Valjda mi se ne}e destiti daprevalim toliki put, a da ne vidim pred-stavu.

U monstruozno velikom staklenomfoajeu zaustavio sam prvog koga samugledao. Ispade da je ~lan minhenskogpozori{ta. Odveo me je do pozori{ne kan-tine. Za stolovima su sedeli nema~ki ~la-novi tehnike. Odmah sam ih prepoznao.Danas, kad u svetu i kod nas vidi{ u tea-tru ljude zgodnije od glumaca, znaj da suto dekorateri, tonmajstori i rasvetljiva~i.Tehni~ari su danas urbanji od glumaca,koji u duhu vremena moraju biti {tozarozaniji, umorni i nenegovani, jer tektad nisu filistri. ^ast izuzecima i – da-mama.

Raspitivao sam se za Katarinu [naj-der. Opisali su je kao damu ranh srednjihgodina, u crnom, a blondinku. Samo nisurekli da je nao~ita osoba.

Ubrzo sam naleteo na nju. Prepoz-nao sam je po opisu. S njom je Jelena bilau kontaktu kad je organizovala ovaj put.Pokazalo se da su svi, i gosti iz Mineha idoma}ini iz Luksemburga, srda~ni i koo-perativni.

^oveka katkad osvoji jedina re-~enica. U slu~aju g|e [najder ona jeglasila: „Posle predstave do|ite svakakona prijem u ovu kantinu, bez obzira na toda li vam se predstava svi|a“.

Upoznala me je s redilteljem Joha-nom Simonsom. U~inio mi se poznat. Nakraju posete sam shvatio da sam ga ve}sretao i da smo imali njegovu predstavuna Bitefu pre 3 godine – holandsku pred-stavu Glasovi, koji oni zovu Dva glasa. Toje monodrama o japijima, u izvo|enjuVilema, uklju~uju}i i prostitutku zaimu}ne japije. Se}ate li je se? U Toarminisam bio kratko s Johanom. Impresioniraome je dvostruko: kad sam spoznao da kaosaradnika u predstavi imaju filozofa, ikada su primali nagradu te otpevali teksti imena nagra|enih. Simons imareputaciju reditelja koji bi bio holandskiJago{ Markovi}, sa smelom ma{tom, pun`ivotnosti i opravdanih bizarnosti.

U foajeu teatra ugledah starog po-znanika sa Sterijninog pozorja Pola Ari-asa iz Brisela. Tako se iznenadio kad meje ugledao da se sve vreme dok nismo u{liu dvoranu smejao od iznena|enja to meje na{ao u zaba~enom Luksemburgu.

Minhenska predstava ima dug na-slov Anatomija Tita Fall of Rome jedan[ekspirov komentar (ba{ tako, bez inter-punkcije i usred nema~kog na engleskomFall of Rome – Pad Rima). To je tipi~anHajner Milerov komentar na klasi~nutemu, nema~ki op{tiran, intelektualan,ali podatan dobrom reditelju.

Duhoviti Holn|anin Johan Simonssmislio je osnovnu duhovitost – smestioje radnju me|u redove fotelja u pozori{tu,ali ne s nama u parteru, ve} na sceni,kao dekor. To je ozbiljan tour de force,kako Francuzi zovu izazov. Odgonetkuza{to je to moj imenjak Johan uradio na}i}emo na naslovnoj strani programa pred-stave. Reprodukovan je poluprazan par-ter moskovskog Teatra na Dubrovke, kojisu bil 2002. i zauzeli ~e~enski teroristi isvi u njemu, pored ne{to talaca, stradali.Vidi se po koji le{. Krvava pri~a kojaodgovara temi tragedije Tit Andronik.

Sjajni nema~ki glumci u obi~nim sa-vremenim odelima mu~e se izme|u se-di{ta. Uspostavljaju kontakte, napadajujedno drugo, mu~e se, ubijaju, kao u[ekspirovoj tragediji u vi|enju HajneraMilera (davna{njeg gosta Bitefa) iJohana Simonsa. Publika koja mi seonako povr{no u~inila veoma gra|an-skom, precizno je regovala na sve re-diteljske i verbalne duhovitosti teksta.Mislim da predstava nosi novi, do sadanevi|en, ton na Bitefu, a to i jeste smisaobitefovskih traganja.

Na prijemu sa skomnim ali dobrimsendvi~ima, g|a [najder je u {ali pri-pretila Simonsu da }e ga dovestii na Bitefsilom ili milom. Re~e – bi}e milom.

Luksemburg – Hag, 14. IIITaksistu sam zamolio da me vodi na

luksembur{ki aerodrom kroz centar. Pri-~ao mi je da se bogata bur`oazija spu{tau nekada siroma{ne ku}e na obalama

reka. Ka`e da su politi~ari u ovom volj-vodstvu veoma reakcionarni. Bahati.Primer je {to niko ne prodaje svojeoronula ku}e u kojima vi{e ne stanuju i,kako nema zakona o eksproprijaciji, ~e-kaju i po 10 godina bolju cenu. Ne `ure sprodajom. On `ivi na francuskoj strani,jer je tu kupio jeftiniju ku}u. Treba mumanje od sata da do|e do Luksemburga.Pri~a da je zvani~ni jezik luksembur{ki,varijanta nema~kog, a bio je franucksi.Zna ga, u~i ga u {koli i govori mla|a ge-neracija. Nisu ga govorili stariji ili su to~inili lo{e. Na izlasku iz grada pokazujemi dva solitera sagra|ena u ~ast i potrebesve~anog prijema novih ~lanova Evrop-ske zajednice (Slovenci, pribalti~ke ze-mlje i dr).

U Hagu jedva nalazim sprat gde `iveSlobodan Blagojevi} i Hamdija Demi-rovi}. Stan pun diskova – d`ez, klasika unajre|im izvo|enjima. Podsetio sam se sdivljenjem Dvornikovi}evih akvarelakoje je Slobodan dobio, mislim od Dvor-nikovi}eve }erke.

Slobodan mi je dao klju~ za shvata-nje Nastasijevi}evih traganja za koreni-ma. On to zove bezrodsvo. I kao RadeKonstantinovi} dokazuje da je re~ otraganju za univerzalnim korenima una{em jeziku. Mom~ilo definitivno pripa-da moderni. A o njega se do dana dana-{njeg otimaju tradicionalisti i modernisti.Kopkalo me je to pitanje roda ve} nede-ljama. To je va`no i za na{u najbolju me-|uratnu urbanu dramu Nedozvani.Mnogo mi je Slobodan pomogao svojimdavno napisanim esejom na tu temu.

Na `alost, zaboravio sam svoj ~uvenifotoaparat-idiot u Hagu. Zato nemamdobre fotke s predstaveiz Luksemburga.

27

Dnevnik

TIT ANRONIK ME\U FOTELJAMALuksembur{ki dnevnik

Jovan ¬ i r i lov

JJoohhaann SSiimmoonnss rreeddiitteelljj AAnnaattoommiijjaa TTiittaa FFaallll ooff RRoommee jjeeddaann [[eekkssppiirroovv kkoommeennttaarr

PPaarrtteerr mmoosskkoovvsskkoogg tteeaattrraa kkoojjii ssuu zzaauuzzeellii ~~ee~~eennsskkii tteerroorriissttii:: nnaa pprrooggrraammuu mmiinnhheennsskkee pprreeddssttaavvee

Pre 35 godinaSrem~eva Zona Zamfirova oduvek je

izazivala burnu reakciju publike. „Ne-vi|ena predstava“, pisala je kritika po-~etkom marta 1969, povodom premijere(25. II) u Srpskom narodnom pozori{tu uNovom Sadu. Re`ija je poverena gostu-juj}em reditelju iz Valjeva, Miodragu Ga-ji}u, a igrali su Ljubica Ravasi (be}aru{aDoka), Toma Jovanovi} (Mane), MirkoPetkovi} (Manula}), Vitomir Ljubi~i}(Had`i Zamfir) i Verica Milo{evi} u na-slovnoj ulozi.

Povodom proslave 100 godina beo-gradskog Narodnog pozori{ta, 5. martaobjavljeni su rezultati ponovljenog Kon-kursa za dramu Narodnog pozori{ta.25.000 „novih“ dinara dobio je IvanStuden za tekst Vo`d. Odluku su doneliZoran Glu{~evi} (predsednik `irija), Hu-go Kljan, Bora Gli{i}, Stanislav Baji},Velimir Luki}, Milenko Misailovi}, GojkoMileti} (upravnik NP). Komad je premi-jerno izveden 30. VI iste godine, u re`ijiBore Gligorovi}a.

Prvih dana marta 1969, na sedniciUdru`enja dramskih umetnika Srbije,odlu~eno je da se podigne Dom veteranascene. Predlog predsednika Udru`enja,Slavka Simi}a nai{ao je na potvrdanodgovor u Skup{tini Grada, u Sekreteri-jatu za kulturu Republike Srbije i u

Savezu sindikata Jugoslavije. Bilo jeodre|eno da tre}inu sredstava prikupepozori{nici – dinar po svakoj prodatojulaznici. Dom po projektu Leona Kabilja,Andrije Mendelsona i Dobrivoja Barlov-ca bio je kao iz ma{te: 50 jednokrevetnihkomfornih soba, dvorana s malom pozor-nicom, sale za dru`enje, {edrvan sa zla-tnim ribicama, i ispred Doma, spomeniciSteriji i Nu{i}u.

Po prvi put u dugoj tradiciji Fran-cuske komedije (Comédie Française) 10.III 1969. jedan glumac dobio je i ostvarioulogu van svoje ku}e, istovremeno dok unjoj radi. „^ovek sa hiljadu lica“, RoberHir{ prihvatio je ulogu Artura Uija uTNP-u. Kritika je prvenstveno osu|ivalaupravnika Morisa Eskanda, jer je dopus-tio da se prekr{i pravilo ku}e kojaizgra|uje glumce i ~uva njihov eksklu-zivitet. Pariske novine pisale su da jeupravnik kapitulirao: nije hteo da izgubiva`nog glumca, ali je izgubio Francuskukomediju.

[aba~ko Narodno pozori{te polovi-nom marta 1969. pokrenulo je Maluscenu. Ona je mogla da nikne u fabri~kojhali, menzi, seoskoj {koli – va`no je biloda omogu}i bliski razgovor s publikom.Prvi komad bili su Daktilografi Mjuraja[izgala. Otvaranje nove scene deo jeproslave 120-godi{njice od prve {aba~kepredstave i ~etvrt veka posleratnog po-zori{ta.

U Nacionalnoj biblioteci u Budim-pe{ti prona|en je najstariji tekst o Ka-ra|or|u Crni \or|e (1812) ma|arskogautora Baloga. Plakat predstave od 12. XI1812. prona{ao je tada asistent Akademi-je za pozori{te, film i RTV, Alojz Ujes, atekst je suflerski primerak. Komad jeprvo bio zabranjen za izvo|enje, a potomodobren. Joakim Vuji} je preradio dramui izveo je u Novom Sadu 1815. Nova pre-rada igrana je u revolucionarnoj 1849. uBudimpe{ti i Be~u. Otkri}e je prezento-vano 28. III 1969.

Pre 20 godinaSedmog marta 1984. prvi put u nas

jedno pozori{te se pojavilo na televiziji sareklamom. Atelje 212 u EPP poruci po-zvalo je na predstavu Marija se bori saan|elima, ~ija je premijera sledila 11. III.Bio je to veliki povratak Mire Stupice nascenu u glavnoj ulozi u Kohutovom ko-madu. Igrali su i Renata Ulmanski (kojaje i prevela dramu), \or|e Jelisi}, DaraD`oki}, Mira Banjac, a re`irao je Lju-bomir Dra{ki}.

U ve~e tog dana umro je glumacBo`idar Drni}, prvak beogradskog Naro-dnog pozori{ta i kratko vreme JDP-a.[kolu glume zavr{io je u Zagrebu. Izme-|u dva rata igrao je na scenama u Splitu,Osijeku, Zagrebu, Novom Sadu, Pred ratsti`e u Beograd. Pro{ao je kroz sve fazena{eg pozori{ta: salonski repertoar, mo-dernu dru{tvenu dramu, intelektualne

drame. Odli~no su mu le`ale uloge Krle-`inih likova Silberbranta, Kri`oveca,Apatrida.. Drni} je ro|en u Br~kom 1907.Desilo se da je kao dete prisustvovao Sa-rajevskom atentatu.

Povratak Ingmara Bergmana nascenu polovinom marta 1984. bio je do-ga|aj sezone u [vedskoj. Re`irao je ve-lelepnog Kralja Lira u svom teatru Dra-matenu, od tri i po sata i s ekipom od 60glumaca. Zatekao ga je vi{eminutniaplauz a stokholmski Lir, Jarl Kule po-zdravio ga je: „Dobrodo{ao ku}i, Ingma-re!“ Naime, 8 godina ranije u pozori{te jeupala poreska policija i izvela Bergmanas probe zbog utaje poreza. La`na afera jeubrzo razotkrivena, no povre|eni Berg-man nije `eleo da se vrati u [vedsku.

da je finansijski oja~a. Pozvan je za di-rektora Drame u SNP-u, ali ga je smrtuhvatila pre no {to mu je ostao vidljivtrag,

Pre 10 godinaOd po~etka marta 1994. cena karte u

beogradskom Narodnom pozori{tu izu-zetno je jeftina. Ispred pozori{ta su redoviza promotivnu kartu od 1 dinara. Premi-jera Pigmaliona vratila je Kseniju Jova-novi} na scenu, u lepoj ulozi g-|e Higins.Predstavu je re`irao Jovica Pavi}.

Premijera drame Bez tre}eg MilanaBegovi}a, hrvatskog me|uratnog pisca,iza{la je 3. III 1994. kao samostalniprojekat Dragane Mrki} i Neboj{e [ur-lana. Neboj{a je glumu u~io u Sarajevu,u klasi Emira Kusturice. Radnju supomerili iz Zagreba 1926, u Beograd1994. I sve je funkcionisalo.

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137

COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 2000 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/631-522,631-592 i 631-464; fax: 629-873http://www.sdus.org.yue-mail: sdus@net.yuPIB 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikBranislav Mili}evi}

Glavni i odgovorni urednikAleksandar Milosavljevi}aleksmil@eunet.yu

RedakcijaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov,Ivana Dimi}, Aleksandra Jak{i}, Ma{a Jeremi} (zamenik glavnog iodgovornog urednika), SvetislavJovanov, Jelena Kova~evi}, BrankaKrilovi}, Ivan Medenica, OliveraMilo{evi}, Darinka Nikoli}, TanjaPetrovi}, Gor~in Stojanovi}, Anja Su{a,Petar Tesli}, \or|e Tomi} (fotografija),Maja Vukadinovi}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: office@axis.co.yu

WEB administratorVojislav Ili}

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459Na osnovu Mi{ljenja Ministarstvakulture Republike Srbije pozori{nenovine Ludus oslobo|ene su poreza napromet

[TA PRIVLA^I PUBLIKU U POZORI[TEJe lena Kova÷ev i¯

M A R T 2 0 0 4 .

28

Kalendar

LUDUS 113

MMiinniissttaarrssttvvoo zzaa

kkuullttuurruu

SSrrbbiijjee mmoo`̀ddaa

mmoo`̀ee bbeezz

„„LLuudduussaa““,, aallii

„„LLuudduuss““ nnee

mmoo`̀ee bbeezz

pprriilloo`̀nnii{{ttvvaa

MMiinniissttaarrssttvvaa zzaa

kkuullttuurruu SSrrbbiijjee..

„„VVrreeddnnoosstt ddaarraa

nniijjee mmeerraa ddaarraa;;

nnjjeeggoovvaa mmeerraa

vvrreeddnnoossttii

jjee vvrreeddnnoosstt

kkoojjuu iimmaa zzaa

ddaarriivvaannooggaa““,,

kkaa`̀ee ssttaarraa

ttaammiillsskkaa

mmuuddrroosstt..

Druga beogradska premijera Erd-manovog komada Samoubica odr`ana je10. III 1984. u Beogradskom dramskompozori{tu (prva, u JDP-u 25. X 1971). Svelikim uspehom delo je postavio DejanMija~, a glavne uloge poverio je glumci-ma \uzi Stojiljkovi}u, Vesni \api}, Ta-tjani Lukjanovoj, @iki Milenkovi}u, Mio-dragu Popovi}u Debi, Ljiljani La{i}. Uzhor veterana sa songovima, zdravicama ipojanjem, postavljena je moralna dilemada kad ~ovek pristane da bude manipuli-ran, od `rtve postaje krivac.

Veliko je interesovanje za komedijuDu{ana Kova~evi}a Balkanski {pijun usezoni 1983/84. Zagreba~ka verzija Tea-tra u gostima izvedena Relje Ba{i}a izve-dena je u Domu kulture „Vuk Karad`i}“11. III 1984. Balkanskog {pijuna igrao jeFabijan [ovagovi}, a uz njega MarijaKon, Renata Jurkovi}, Stjepan Bahert,Relja Ba{i}.

U zagreba~koj bolnici je 26. III 1984.iznenada preminuo reditelj Nikola PecaPetrovi}. Bilo mu je 49 godina. U Zagrebje pozvan da bi u „Jazavcu“ re`irao jubi-larnu predstavu, po{to je jedan od osni-va~a tog pozori{ta. Re`irao je u Somborui uspeo da podigne umetni~ki nivo ku}e i

Za neke je vikend u Londonu 11. i12. III 1994. bio posebno vru}. 35 autorau~estvovalo je u prvom 24-~asovnomtakmi~enju u originalnom pisanju. Gru~oklub u Sohou obezbedio je medijsku prat-nju, kompjutere za rad, hranu za u~e-snike i „umerene koli~ine {ampanjca“.Pu{enje u radnom prostoru bilo je za-branjeno. Organizatori su isticali da suneka dela svetske knji`evnosti napisanaza dva (@ivotinjska farma) i tri dana(Kandida).

25. marta 1994, neposredno predMe|unarodni dan pozori{ta, SDUS je uzpodr{ku Kiwanis Cluba, svetskog hu-manitarnog kluba, organizovao galakoncert u hotelu „Hayatt“. Prihod je bionamenjen obnovljenom Fondu solidar-nosti dramskih umetnika Srbije. SDUS jena aukciji ponudio kostime u svom vlas-ni{tvu, iz Kraljevi}a Marka koji je nosioLjuba Tadi}, rad Bo`ane Jovanovi}, ikultni kostim Zorana Radmilovi}a izKralja Ibija, rad Vladislava Lalickog.Predsednik Saveza, Svetlana Bojkovi},glavni pokreta~ akcije, zalo`ila se da sejednake svote jednokratno uplate svimpenzionisanimkolegama.

IInnggmmaarr BBeerrggmmaann