Click here to load reader

Istorijske Promene u Praksi Bavljenja Mentalnim Zdravljem

  • View
    160

  • Download
    9

Embed Size (px)

Text of Istorijske Promene u Praksi Bavljenja Mentalnim Zdravljem

Istorijske promene u praksi bavljenja mentalnim zdravljem Nikolas Rouz

Uvod 1.Psihijatrijska praksa prisutna u svim aspektima ivota modernog oveka Kako god da definiemo komunalnu psihijatriju, jasno je da su u savremenim drutvima prakse koje se bave mentalnim problemima pojedinca iroko prisutne u svakodnevnom ivotu. Psihijatrija je prisutna u institucijama koje se bave mentalnim zdravljem, na psihijatrijskim odeljenjima, u specijalnim bolnicama, polu-zatvorenim odeljenjima, dnevnim bolnicama, domovima zdravlja, na dejim klinikama, u zatvorima, domovima za nezbrinutu decu, zatienim domovima, drop-in centrima, centrima za mentalno zdravlje u zajednici, zatienom stanovanju, i, naravno, u radu lekara opte prakse. S ovim oblastima psihijatrije povezan je i irok spektar strunjaka koji se bave socijalnim radom i osoblja koje je zadueno za pruanje brige, kao i izuzetno veliki broj psihoterapeuta koji se bave savetodavnim radom. Ne postoji ivotna faza koja je ovim praktiarima nepoznata: problemi sa plodnou, trudnoa, poroaj, post-partalni period, period odojeta, detinjstvo u domu kao i u koli, seksualna normalnost, seksualne perverzije, impotencija i zadovoljstvo, porodini ivot, brak i razvod, zaposlenost i nezaposlenost, kriza srednjeg doba i neuspenost, staro doba, smrtonosne bolesti i tugovanje. Na kom god mestu da problemi iskrsavaju1 u naim domovima, na ulici, u fabrikama, kolama, bolnicama, vojsci, sudnici ili zatvoru eksperti sa strunim znanjem o prirodi, uzrocima i nainima leenja mentalnog poremeaja spremni su da prue dijagnozu i odmah zaponu leenje.2 Naravno, dodatno je prisutno sve vee prodiranje iroko definisane psihijatrije u popularnu kulturu, jer su psihijatri, mentalne bolnice, mentalno oboleli i problemi mentalnog zdravlja svakodnevno zastupljeni u politikim i socijalnim raspravama, u1 2

Pa dobro.zar i nije bio cilj komunalne psihologije da resava probleme tamo gde i nastaju,u zajednici i sl. Ovo je tradicija jos medicinskog modela na kome se klasicna psihijatrija i ustolicila.U ovaj model utkan je dijagnosticki model koji pociva na akomuliranom medicinskom znanju-da odredjeni obrasci i simptomi cine sindrom.Sindromi su povezani sa odredjeni disfunkcijama za koje se veruje da su u osnovi distresa.Ideja je,da je svaka dijagnoza deo znanja o sindromu i da nosi informacije o uzrocima i toku ishoda bolesti i odgovarajucem tretmanu.

novinama, u televizijskim dokumentarnim emisijama, u ekspozeima, u televizijskim emisijama i u igranim serijama. Zapoelo se s rairenom upotrebom jezika koji nam je pruio nove termine na osnovu kojih moemo da govorimo i razmiljamo o naim problemima stres, trauma, depresija, neuroza, kompulzija, fobija. I zbog toga smo doli do novih naina za objanjavanje, osuivanje i opravdavanje line tuge, razlikovanje normalnog od nenormalnog, utvrivanje ta je bolest, kada treba traiti pomo i od koga. Zato se, bez preterivanja moe rei da ivimo u psihijatrizovanom drutvu. Psihijatrija u zajednici, dakle, predstavlja jednu od dimenzija

psihijatrizovanog drutva koje se uobliilo tokom dvadesetog veka. Mada su prisutne mnogobrojne razlike izmeu istorijskih puteva razliitih nacija, objanjenja i pristupi u leenju poprimili su iznenaujue slian oblik u celom Zapadnom svetu. U ovom poglavlju, gde u se fokusirati na Veliku Britaniju, elim da ukaem na neke od kljunih momenata u okviru ove istorije (osim kad je naglaeno, tekst govori o dogaajima u Engleskoji i Velsu). Oblast psihijatrije Prve decenije dvadesetog veka shvataju se kao period tokom koga je 'organicizam' u psihijatriji bio na svom vrhuncu, kada je vladao terapijski pesimizam, i kada je psihijatrija, ukljuujui i lekare i pacijente, bila zarobljena u zatvorenim insititucijama koje su predstavljale naslee prethodnih sto godina pokreta azila, pri emu su azili postali velika skladita za dranje onih iji um nije bio zdrav. Kada je izbio Prvi svetski rat, u mentalnim bolnicama i drugim institucijama u Engleskoj i Velsu bilo je blizu 140.000 pacijenata, a u prosenim okrunim azilima bilo je preko hiljadu pacijenata. U naredne etiri decenije broj se poveao, a vrhunac je dosegao 1954. kada je broj hispitalizovanih premaio 150.000 (Jones, 1972, Appendix 1). U okviru tradicionalne psihopatologije mentalni poremeaj je uglavnom posmatran kao veza izmeu nasleenih struktura i njihove izloenosti stresu. Nasleeni nervni sistem je moda nedovoljno snabdeven nervnim elijama, vlaknima koja slue za povezivanje ili je na neki drugi nain organski oteen. Stres moe da oteti nervni sistem po zaeu, tokom in utero perioda. Mozak moe biti povreen ili oteen toksinima kao to je alkohol, zbog nedostatka hranljivih materija ili zbog neadekvatnog snabdevanja krvlju. Na nervni sistem dodatno deluje indirektni stres koji se dodaje na navedene efekte direktnog stresa. Anksioznost, neadekvatno ili preterano teko kolovanje, zabrinutost zbog posla ili novcu, 2

neumerenost ili preterana seksualna aktivnost, ak i religiozni fanatizam, mogu tetno da deluju na nervni sistem (Rosen, 1959; Rose, 1985, str. 177-79). I pored svega toga, organicistiko stanovite je i dalje dozvoljavalo psihijatriji da igra ulogu van azila. Epilepsija, alkoholizam, mentalna zaostalost, manija, melanholija i druge line i socijalne bolesti, posmatrane su kao pokazatelji nasleene neuropatske konstitucije koja moe da vodi do antisocijalnog ili nemoralnog ponaanja. U sluaju osoba s predispozicijom nepoeljno ponaanje te vrste moe dovesti do provociranja otvorene patologije, pa moe biti kritikovano i na medicinskim i na moralnim osnovama. Od sutinskog znaaja je bila paljiva briga o odojadi. U sluajevima dece iz porodica u kojima postoji patologija, to bi ojaalo konstituciju i dovelo do izgradnje navika koje rizik da se ona pojavi i kod njih svode na najmanju meru. Ove mere su bile od kljune vanosti i u ostalim porodicama, jer ni najjaa konstitucija ne znai imunitet. Nesmotreno odgajanje osoba s dosta oteenom konstitucijom moglo je dovesti do prepravljivanja nacije neuropatama i opadanja nacionalne efikasnosti i kvaliteta rase. Zato je dolo do ukljuivanje bitnih osoba iz oblasti mentalnog zdravstva u eugenike kampanje, gde su oni obavljali mentalnu inspekciju, sterilizaciju ili trajnu segregaciju mentalno defektnih i drugih pripadnika grupa koje su socijalno problematine (Rose, 1985). ira socijalno-politika uloga psihijatrije je bila u velikoj meri reaktivna i defanzivna: minimizovanje i kontrola pretnje koju je predstavljalo ludilo. Meutim, u periodu posle Prvog svetskog rata, veliki broj psihijatara je razvio pozitivnije strategije. One su se uobliile na argumentima novog shvatanja javnog zdravlja, za koje se tvrdilo da je primenljivo na irok spektar problema u populaciji, kao i na posledice tih problema (Armstrong, 1983). U ovakvoj preventivnoj medicini politika dobrobit zemlje je shvaena kao da zavisi od fizikog zdravlja svake osobe, a istovremeno se smatralo da pojedinci kroz svoje ponaanje igraju aktivnu ulogu u irenju loeg zdravlja.(a drzava se kao i uvek zainteresuje za nesto,kada je vitalno ugrozena). Zbog toga je promena takvog ponaanja mogla da bude smatrana za aktivno promovisanje socijalne dobrobiti. Zarad istraivanja navika graana, da bi oni bili edukovani i ohrabreni da ele da ive na zdrav nain, organizovana je sloena mainerija u okviru koje su bili medicinska inspekcija, obrazovanje o kunoj higijeni, registrovanje novoroenih, klinike za brigu o novoroenadi, posete zdravstvenih radnika, obroci u koli, zdravstvene klinike i mnoge druge institucije. U okviru nove socijalne psihijatrije (intelektualna klima 50-ih pogodovala je pojavi soc.psihijatrije- ona je nastojala da ispituje pojedince i ili grupu u socijalnom okruenju ,kako bi otkrila one faktore u porodici i drutvu u celini koji doprinose uspenoj adaptaciji 3

pojedinaca), usvojeni su mnogi od ovih principa i aktivno se radilo na promovisanju mentalnog zdravlja i mentalne higijene. Ova strategija se prvo fokusirala na neuroze. Pojam se upotrebljavao za oznaavanje stanje za koja se smatralo da spada meu blage mentalne poremeaje, ne onesposobljava osobu u potpunosti, ali je dovoljno da dovede do socijalne neefikasnosti i linog nezadovoljstva. Ako se osoba ne bi leila, ove blage smetnje mogu da se razviju u ozbiljnije mentalne probleme. Isticano je da veliki broj osoba koje su u popravnim domovima i zatvorima lutalice, kriminalci, delinkventi, kao i druge socijalno ili radno neefikasne osobe pate od mentalnog poremeaja koji je poeo kao mala i lako izleiva neuroza. Upravo zato je neuroza u detinjstvu i bila predmet posebnog interesovanja. Predstavljala je pravovremeno upozorenje o problemima koji e nastati, a zbog fleksibilnosti dece, smatralo se da e leenje u veini sluajeva biti uspeno. Neuroza je stupila na scenu kao objanjenje u svim oblastima gde osobe nisu bile u skladu sa institucionalnim normama i oekivanjima u rutinskom proizvodnom procesu u fabrikama, u oekivanju jedinstvenog kolstva, u novoosnovanim maloletnikim sudovima, a naroito u zahtevima postavljanim pred vojsku u Prvom Svetskom ratu kakvi nikada ranije nisu postojali. Izmeu 1914. i 1918, shell shock je objanjavao deset procenata povreda kod oficira i etiri procenta povreda kod vojnika drugih inova. Procenjeno je da se vie od 80 hiljada sluajeva pojavilo tokom rata, a da je 1921. oko 65 hiljada bivih vojnika i dalje dobijalo invalidske penzije zbog shell shock-a. Dok su stariji oficiri esto smatrali da je shell shock samo izgovor za kukaviluk, organicistiki orijentisani lekari su smatrali da je to stanje autentino i da nastaje kao posledica trenutnih malih modanih udara do kojih dolazi usled eksplozije (Hearnshaw, 1964, str. 245-46; Rose, 1985, str. 182-83). Meutim, lekari koji su radili u specijalizovanim bolnicama osnovanim da bi se radilo sa ovim sluajevima, nisu bili uvereni u organicistika objanjenja, naroito kada se uzme u obzir nedostatak nezavisnih dokaza o postojanju pretpostavljenih lezija. Terapijske metode koje su oblikovali an

Search related