Univerzitet u Novom Sadu

Medicinski fakultet

Katedra za etiku u naunoistraivakom radu

ETIKI ASPEKTI ISTRAIVANJA NA TRANSPLANTIRANIM BOLESNICIMA-seminarski rad-

Autor: Sofija Vukadinovi 733/2012Koautori: Dragana ipovac

Duan Popovi

Mentor: Prof. dr Aleksandra DoronjskiNovi Sad, maj 2013.

Sl. 1. Kuzma i Damjan udesno transplantiraju crnu nogu Etiopljanina (Moor) na telo belog pacijenta (Justinian). Ditzingen, XVI vek.

(Preuzeto sa: https://en.wikipedia.org/wiki/Saints_Cosmas_and_Damian)

-definicija tansplantacije -istorijski razvoj transplantacionih metoda -pojam etike (Filozofsko istraivanje moralnih dimenzija ljudskog ponaanja, odnosno sistematsko teorijsko promiljanje o moralu. Etika je filozofska disciplina koja se bavi onim vrednostima i normama koje se tiu dobra i zla, odnosno ispravnog i pogrenog, te grupnim i individualnim stavovima o tome.), potom bioetike (definicija, podela i oblast istraivanja ---- Bioetika ukljuuje istraivanje moralnih dilema koje su nastajale u teoriji i praksi, a u vezi sa primenom tehnolokog razvoja u biomedicinskim naukama. U delokrug takvih istraivanja (odnosno, sam predmet bioetike), ulaze sledea pitanja: iznoenje istine, informisana saglasnost u medicinskom leenju i eksperimentima sa ljudima, distanazije(procesa nesvrsishodnog produavanja ivota), kloniranje, transplantacija organa, terapija bolesnika obolelih od AIDSa,vetaka oplodnja, surogat majinstvo, manipulisanje humanim genomom, genetiki modifikovana hrana.) i lekar kao bioetiar tj konsultant (ME08019)-nacionalni komitet za bioetiku (Stefanovi) . Nedostatak organa za presaivanje doveo je do razvoja nacionalnih i meunarodnih organizacija za uzimanje i distribuciju organa. Ovakvi sistemi unapreuju donaciju organa i omoguuju fer raspodelu. Nacionalni sistem u naoj zemlji je umereno razvijen. Srbija ima koordinatore za transplantaciju koji ostvaruju vezu izmeu centara za transplantaciju i jedinica intenzivne nege, uestvuju u razvijanju protokola za donaciju organa, te pomau bolnikom personalu u primeni osetljivih pitanja u donaciji organa.

BIOETIKI KOMITET je duan da sistematski prati napredak koji se odvija umedicinskoj praksi i u prirodnim naukama i bio-tehnologiji i da normativnimaktima utvruje postupke i pravila ponaanja u tim oblastima.Karakteristike bioetikog komiteta Komitet koji sistematski i u kontinuitetu razmatra etike dimenzije (a) medicinskih i nauka o zdravlju, (b) nauka o ivotu, i (c) pridruenih tehnologija Grupa (predsednik i lanovi) koja se redovno sastaje

To nije etiki istraivaki komitet; on je ireg i razliitog obima.

Tokom nekoliko milenijuma, zamena obolelih ili povreenih organa zdravim, zaokuplja matu ljudske vrste. U svetu mitologije, himerini bogovi i heroji imali su glavu ili druge organe transplantirane od drugih vrsta (ovo su primeri ksenotransplantacije). U rano biblijsko vreme prorok Ezekiel upuuje na transplantaciju srca. Neki sluajevi transplantacije spominju se u Novom Zavetu Isus od Nazareta vraa uvo slugi visokog svetenika odseeno maem Simona Petra. Kasnije Sveti Petar reimplantira grudi Svetoj Agati odseene tokom torture, a Sveti Marko reimplantira ruku vojnika amputiranu tokom bitke (ovo su primeri autotransplantacija).Famozni primer kadaverine transplantacije opisan je u delu Jacopo-a da Varagine-a, Leggenda Aura, iz 348.g. n.e. U udu crne noge, blizanci Sveti Kozma i Damjan uspeno zamenjuju gangrenoznu nogu rimskog akona Justinijana nogom od nedavno sahranjenog etiopljanina Moora-a. Tokom II veka p. n. e. indijski hirurg Sushruta primenjivao je graftove koe za rinoplastiku (plastiku nosa). U to vreme odsecanje nosa bila je uobiajena kazna za kriminalce. Prvi realni pokuaji transplantacije bubrega kod oveka datiraju iz 1906. godine (Francuska, Nemaka i dr.), a kao davaoci organa korieni su svinja, ovca, koza i primati. Nijedan od presaenih organa nije funkcionisao dugo, a primaoci su umirali unutar nekoliko sati do 9 dana posle operacije. Godine 1936. Voronoy iz Kijeva izvetava o transplantaciji bubrega od kadaverskog davaoca krvne grupe B, primaocu krvne grupe 0. Izmeu smrti davaoca i uzimanja bubrega prolo je est sati. Primalac je imao akutnu bubrenu insuficijenciju uzrokovanu samoubilakim trovanjem ivom. Tokom 48 sati, koliko je primalac bubrega iveo posle operacije, presaeni bubreg nije proizvodio ni malo mokrae. P rva transplantacija bubrega u naoj zemlji uraena je 1973. godine u Gradskoj bolnici na Zvezdari (prof. dr Vasilije Jovanovi i prim. dr Milan Jovanovi), a prva uspena transplantacije od ivog srodnog davaoca uraena je na Urolokoj klinici Klinikog centra Srbije pod rukovodstvom akademika prof. dr Save Petkovia. Available from: http://www.srbijazatransplantaciju.com/istorijat-transplantacije_pioniri-transplantacije.htmlMilivoje Vukovi, Vesna Vukovi, Neboja Moljevi i saradnici. Istorija transpantacije organa. Medicina danas 2009;8(7-9):276-279. - Tokom proteklih godina transplantacija organa postala je jedan od modaliteta leenja pacijenata u terminalnom stadiju oboljenja pojedinih organa. Opta naela i hirurki principi prihvaeni su u transplantaciji organa, ali biologija zarastanja grafta i nain odbacivanja organa samo su delimino razjanjeni (6). Eksperimentalne metode o indukciji tolerancije, probudili su nadu kod kliniara da bi to mogao biti mogui nain tolerancije primaoca prema graftu. Na osnovu ovih istraivanja u klinikom radu se danas koriste analogi merkaptopurina, azatioprina i kortikosteroidi. Bubreg je najee transplantirani organ, ali sve su bolji rezultati dobijeni transplantacijom srca, jetre i konano plua i guterae. U Srbiji prva transplantacija bubrega uraena je 1973. godine, a prva transplantacija jetre 1995. godine. Dananja situacija sa transplantacijom jetre je proizvod rapidnog razvoja ove hirurke metode u zadnjih 20 godina. Danas, kada se transplantacija radi u hiljadama centara u svetu, postoji potrebna za vie organa. Nestaica kadaverinih organa u odnosu na broj pacijenata koji ekaju presaivanje je zabrinjavajue. Kako se stvara pritisak za organima, a ponuda je skromna stvara se mogunost manipulacije. Na dui rok, alternativa za transplantaciju jetre bie transplantacija hepatocita, genska terapija, ksenotransplantacija i medicinska terapija za kontrolu i spreavanje napretka bolesti jetre. Moglo bi se oekivati da e budua vizija za transplantaciju biti smanjenje ili uklanjanje faktora koji uzrokuju odbacivanje grafta ili smrt pacijenta. Ovi parametri mogu kvalitetno biti

postignuti u narednim godinama. Moda e ishod transplantacije reiti ispitivanje ljudskog genoma ili genetski inenjering. napraviti paralelu izmeu neophodnosti ispitivanja moguih donora (Vinja Leai, Ljubica ukanovi, Dragana Radivojevi-oki i saradnici. Izbor ivih srodnih davalaca za transplantaciju bubrega i njihov postoperacioni tok. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. BIBLID 03708179, 130(2002) 56 p. 19) i korisnosti ispitivanja na transplantiranima (Slobodan Marjanovi, Dragana Stamatovi, Ljiljana Tuki i saradnici. Autologna transplantacija matinih elija hematopoeze u leenju multiplog mijeloma iskustvo jednog centra. Vojnosanit Pregl 2011; 68(5): 387392.)Transplantacija tkiva i organa predstavlja veoma znaajan savremeni metod leenja, koji je za mnoge pacijente jedini terapijski put do ozdravljenja, a neretko i do ouvanja njihovog ivota.Iako se transplantacija uspeno primenjuje ve vie decenija, u mnogim drutvenim sredinama, ukljuujui i nau, jo uvek postoje brojna nereena etika, medicinska i zakonska pitanja o kojima se mora raspravljati, prvenstveno u interesu obolelih osoba zbog kojih se transplantacija i radi. Jedan od problema u sluajevima kadaverine transplantacije vezan je za utvrivanje smrti kod osoba koje su potencijalni donori organa, to je u savremenim medicinskim i pravnim sistemima precizno zakonski regulisano, ali i pored toga mnogi izbegavaju da postanu donori organa i tkiva upravo iz straha da njihova smrt ne bude prevremeno dijagnostikovana kako bi se od njih to pre uzeo materijal za presaivanje. Drugi problem odnosi se na zakonsku materiju kojom se preciziraju naela postupka i organizacija obavljanja poslova transplantacije, kao i uslovi za uzimanje organa i tkiva od ivih davalaca i umrlih lica. U okviru ovog problema svakako je izuzetno znaajno kako da se na najoptimalniji nain regulie donorstvo, imajui u vidu da je doniranje, kao jedan od vanih puteva za pribavljanje dovoljnog broja organa u skladu sa postojeim potrebama, u naoj zemlji jo uvek na mnogo niem nivou u odnosu na druge drutvene sredine. U celom svetu veoma je aktuelan i problem nezakonitog pribavljanja organa za transplantaciju, odnosno trgovina organima, koja sa sobom donosi mogunost zarade velikih novanih suma s jedne strane, ali s druge strane predstavlja direktno ugroavajui faktor po zdravlje i ivot onih od kojih se organi ilegalno uzimaju. Ne oekujui da jedna tribina moe da rei sve prethodno navedene dileme, smatramo da ipak moe da ukae na to kakvo je aktuelno stanje u vezi sa transplantacijom kod nas, koji su problemi najaktuelniji i koji su mogui putevi njihovog praktinog reavanja.

Available from: http://www.domomladine.org/debate/tribina-transplantacija-tkiva-i-organa-eticki-medicinski-i-zakonski-aspekti-transplantacije-tkiva-i-organa/Literatura

1. Ekspertni sistemi, prof. dr. ing. Jaroslav E. Poliuk. [cited 2013 may]Available from: http://www.etf.ucg.ac.me/materijal/1190371410ES.pdf2. Ekspertski sistemi, [cited 2013 may]Available from: http://sr.wikipedia.org/sr/Ekspertski_sistemi3. Popovi Zoran. Seminarski rad: Primena VI-Ekspertni sistemi. Centar za multidisciplinarne studije. Univerzitet u Beogradu. 18. avgust 2006.4. Prof. dr Alempije Veljovi, Ekspertni sistemi (1), CET italite 71 Jul 2008. [cited 2013 may] Available from: http://www.cet.rs/CETcitaliste/CitalisteTekstovi/EkspertniSis_1.pdf#page=2&zoom=auto,0,65. Dokumentacija tehnikog reenja Ekspertni sistem za izbor optimalne terapijske procedure za leenje hroninih masovnih nezaraznih bolesti, [cited 2013 may]Available from: http://www.mfkg.rs/sajt/Downloads/tehnicka_resenja/12.pdf6. Nikola Pua dipl.ma.ing. Zdravstveni informacioni sistem - savremena organizacija zdravstva. Vrac, 2006. [cited 2013 may]

Available from: http://www.amfiteatar.org/download/Zdravstveni%20informacioni%20sistem.pdf

7. Aleksandar Mandi, Valentina Mandi. Podrka odluivanju u medicini sa osvrtom na sisteme za podrku pri dijagnostici. INFOTEH-JAHORINA Vol. 11, March 2012.8. Mark A. Musen, John H. Gennari and Wesley W. Wong. A Rational Reconstruction of INTERNIST-I using PROTEGE-TI. 0195-4210/95 1995 AMIA. Inc.9. Internist-I, [cited 2013 may]Available from: http://en.wikipedia.org/wiki/Internist-I