Embed Size (px)
Citation preview
4
Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: 4-11
ORGINALNI NAUČNI RAD
Borislav Cicović1, Tijana Šiljegović
1, Miloslav Marković
2
1Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Pale, Univerzitet u Istočnom Sarajevu
2Pedagoška akademia, Kruševac
Orginalni naučni rad
UDK: 796.012.1
796.817_26:572.087
COBISS. BH-ID: 10.7251/SHT1301004C
PROMJENE MORFOLOŠKIH DIMENZIJA POD UTICAJEM
MODELA MOTORIČKIH VEJŽBI KOD KARATISTA
Sažetak
U eksperimentu su učestvovali 38 karatista iz Istočnog Sarajeva, uzrasta 18 i 19
godina. Svi ispitanici svoju aktivnost su sprovodili u karate klubovima i fitnes centru gde su
bili obuhvaćeni trenažnim procesom sa tri časa nedjeljno, u toku dva mjeseca, za razvoj
snage ruku i grudnog koša. Mjere za procjenu morfoloških karakteristika činili su: srednji
obim grudnog koša (AOGK), obim nadlaktice (AONL), obim podlaktice (AOPL), kožni nabor
podlaktice (AKNL) i kožni nabor podlaktice (AKPL). Cilj istraživanja je bio da se utvrdi
uticaj modela motoričkih vježbi snage ruku i grudnog koša na razvoj morfoloških
karakteristika karatista (definisanih cirkularnom dimenzionalnošću tjela i potkožnim masnim
tkivom) obuhvaćenih trenažnim procesom u fitnes centru radi postojanja mogućnosti
formiranja racionalnijih procedura za optimalno planiranje, programiranje i kontrolu
treninga u fitnes klubovima. Time bi se proverila usklađenost njihovog razvoja i po
mogućnosti odredile svrsishodne smjernice njihovog daljeg morfološkog razvoja. Rezultati
istaživanja diskriminativne analize su primjenom Bartletovog Lambda testa i njegovim
testiranjem pomoću odgovarajućeg hi kvadrat testa (Chi-sqr) pokazali, da su između
inicijalnog i finalnog mjerenja pod uticajem motoričkih vježbi za razvoj snage ruku i
grudnog koša došlo do statističk značajnog povećanja dimenzije cirkularne dimenzionalnosti
tjela i smanjenja potkožnog masnog tkiva (P- Level= .000) kod karatista.
Ključne riječi: Morfološke dimenzije, karatisti, model motorčkih vježbi, kanonička
diskriminativna analiza.
5
1. UVOD
Karate je sport u kome se elemenati tehnike u borbi realizuju acikličnim pokretima i složenom
strukturom, pravovremenim izvođenjem tehnike i njenih pojedinih faza, kao i korištenjem psihičkog i
motoričkog energtetskog potencijala pojedinca. Tokom borbe, neprestano se mjenjaju dinamičke situacije,
od boraca se zahteva dobra usvojenost tehničko taktičkih znanja, sposobnost njihovog trenutnog
ispoljavanja, i stalno stvaranje novih obrambenih, napadačkih i protunapadačkih programa delovanja
(Bratić i Nurkić, 1996; Al-Kubati, Fišer i Nováková, 2007; Cicović i Pržulj, 2011).
Neki autori su u svojim istraživanjima dokazali da je za uspjeh u karate borbi od
posebnog značaja mišićna snaga. Da bi se ona razvila neophodno je osigurati optimalne
odnose inteziteta i obima mišićnog rada koji će aktivirati odgovarajuće fiziološke i
biohemijske mehanizme u dovoljno dugom vremenskom intervalu (Katić, Blazević,
Krstulović i Mulić, 2005).
Postoji veći broj istraživanja gde je snaga definisana kao preduslov za značajno
povećanje nivoa nekih motoričkih dimenija i motoričkih zadataka, što je doprinelo efikasnijoj
realizaciji tenažnog procesa u postizanju boljih sportskih rezultata. Takva istraživanja vršio je
veći broj istraživača (Jorga, 1983; Weineck, 2000; Željaskov, 2003), ali na uzorku kvalitetnih
karatista. Malo je bilo sličnih istraživanja na uzorku selekcionisanih karatista, uzrasta 18 i 19
godina.
U vezi stim, u fitnes centru mogu se postupno favorizovati određeni topološki
prioriteti motoričke snage za koje je poznato da doprinose optimalnom razvoju tjela. Sa
aspekta jakosti muskulature prioritetne topološke regije tjela karatista su noge, trbuh, kao i
mišići ruke i grudnog koša koje su i predmet istraživanja u ovom radu.
Cilj istraživanja je bio da se utvrdi uticaj modela motoričkih vježbi snage ruku i
grudnog koša na razvoj morfoloških karakteristika karatista (definisanih cirkularnom
dimenzionalnošću tjela i potkožnim masnim tkivom) obuhvaćenih trenažnim procesom u
fitnes centru.
2.METOD RADA
2.1 Uzorak ispitanika
U eksperimentu su učestvovali 38 karatista iz Istočnog Sarajeva, uzrasta 18 i 19
godina. Svi ispitanici svoju aktivnost su sprovodili u svojim karate klubovima, i pored toga u
fitnes centru gde su bili obuhvaćeni trenažnim procesom sa tri časa nedeljno, u toku dva
mjeseca, za razvoj snage ruku i grudnog koša.
Ispitanici obuhvaćeni istraživanjem bili su zdravi i bez ikakvih hroničkih oboljenja,
srčanih problema, odnosno, bez povreda lokomotornog aparata koje bi uticali na rezultat
testiranja.
6
2.2 Uzorak variabli
Za procjenu cirkularne dimenzionalnosti tjela i potkožnog masnog tkiva uzete su
sledeće mjere: srednji obim grudnog koša (AOGK), obim nadlaktice (AONL), obim
podlaktice (AOPL), kožni nabor podlaktice (AKNL) i kožni nabor podlaktice (AKPL).
Antropometrijske mjere preuzete iz istraživanja Lohman i Martorell (1988). Iz prostora
komparativne statistike korišćen je Studentov T-test i parametrijska diskriminativna analiza.
2.3. Program vježbanja
Program razvoja motoričke snage ruku i grudnog koša ostvaren je u fitnes centru
Istočnog Sarajeva u trajanju od osam nedelja sa tri treninga nedeljno. Ponavljanja za svaku
vježbu bila su 12-14 puta, broj serija po treningu je 5-6, a odmor između serija 2-3 minuta. Uz
korišćenje raznih vrsta tegova i tipova trenažera izvođene su sledeće vježbe:
Tabela 1: Vježbe za razvoj snage ruku i grudnog koša
Snaga ruku Snaga grudnog koša
1. Pregib podlaktice na trenažeru 1. Kosi potisak
- m. biceps brachii (caput longum et breve) - m. pectoralis maior
- m. brachialis - m. deltoideus (pars anterior)
2. Obrnuti pregib podlaktice - m. triceps brachii (caput longum et
mediale)
- m. biceps brachii (caput longum et breve) - m. anconeus
- m. brachialis - m. seratus anterior
- m. brachioradialis 2. Potisak sa klupe
- m. extensor carpi radialis longus - m. pectoralis maior
- m. extensor carpi radialis brevis - m. deltoideus (pars anterior)
- m. extensor digitorum - m. triceps brachii (caput longum et
mediale)
- m. extensor digiti minimi 3. Uski potisak sa klupe
- m. extensor carpi ulnaris - m. pectoralis maior
3. Pregib ručja - m. anconeus
- m. flexor carpi radialis - m. triceps brachii (caput laterale,
longum et mediale)
- m. palmaris longus 4. Kontrakosi potisak
- m. flexor digitorum superficialis et profundus - m. pectoralis maior
- m. flexor pollicus longus - m. triceps (caput longum et breve)
- m. flexor carpi ulnaris 5. Razvlačenje sa bučicama
4. Obrnuti pregib ručja - m. pectoralis maior (pars sternocostalis
et clavicularis)
- m. extensor carpi radialis longus 6. Razvlačenje sa ukrštenim kablovima
- m. extensor carpi radialis brevis - m. pectoralis maior
- m. extensor digitorum - m. pectoralis minor
- m. extensor digiti minimi
- m. extensor carpi ulnaris
- m. extensor indicis
5. Opružanje podlaktice
7
- m. triceps brachii (caput laterale, longum et
mediale)
- m. anconeus
6. Obrnuto opružanje podlaktice
- m. triceps brachii (caput laterale, longum et
mediale)
- m. anconeus
- m. extensor carpi radialis longus
- m. extensor carpi radialis brevis
- m. extensor digitorum
- m. extensor carpi ulnaris
3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA
3.1 Studentov T-test
Tabela 2. Značajnost razlika između aritmetičkih sredina eksperimentalne grupe:
Mere Mean(i) Mean(f) T-value p
AOGK 104.36 109.32 2.55 .004
AONL 34.69 38.60 8.67 .000
AOPL 28.52 33.83 2.27 .008
AKNL 6.46 3.59 5.78 .000
AKPL 4.65 2.11 7.41 .000
Tabela 2 sadrži rezultate T-testa morfoloških karakteristika između inicijalnog i
finalnog mjerenja. Nakon analize dobijenih rezultata zaključuje se da postoji statistički
značajna razlika u svim antropometrijskim mjerama: srednji obim grudnog koša (AOGK
.004), obim nadlaktice (AONL .000), obim podlaktice (AOPL .008), kožni nabor podlaktice
(AKNL .000) i kožni nabor podlaktice (AKPL .000).
3.2 Diskriminativna analiza
Tabela 3. Značajnost izolovane diskriminativne funkcije
Disk.
Func.
Eigenvalue Cannonicl
R
Wilks'
Lambda
Chi-Sqr. df P-Level
1 2.367 0.83 .144 128.47 5 .000
Legenda: kvadrati koeficijenta diskriminacije (Eugenvalue), koeficijenti kanoničke korelacije (Cannonical R),
vrijednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), veličina Hi kvadrat testa (Chi-Sqr), stepeni slobode (df) i nivo
značajnosti koeficijenta determinacije (P-Level)
Dobijena je jedna diskriminativna funkcija visokog intenziteta (CR=83%) koja
pokazuje u kojoj je korelaciji skup podataka na osnovu koje je vršena diskriminativna analiza
dobijenih rezultata (tabela 3). Rezultati diskriminativne jačine antropometrijskih mjera date
testom Wilks'-Lambda (.144) ukazuju da su razlike između inicijalnog i finalnog mjerenja u
8
prostoru morfoloških karakteristika statistički značajne (P-Level=.000), jer veličina Hi
kvadrat testa ima visoku vrijednost (Chi-Sqr = 128.47).
Tabela 4. Faktorska struktura izolovane diskriminativne funkcije
Antropometrijske mjere Root 1
AKNL -0.685
AKPL -0.621
AONL 0.588
AOGK 0.551
AOPL 0.422
U tabeli 4 data je struktura diskriminativne funkcije učešća antropometrijskih mjera
morfoloških dimenzija u formiranju značajnih diskriminativnih funkcija. Prikazani centroidi
grupa predstavljaju aritmetičke sredine rezultata inicijalnog i finalnog mjerenja. U cilju
provjere značajnosti razlika između inicijalnog i finalnog mjerenja i efikasnosti programa
vježbanja karatista, izmjereno je pet antropometrijskih mjera, za koje se pretpostavlja da su
dobri prediktori istraživanog prostora. Prikazani rezultati ukazuju da najveći doprinos
diskriminativnoj funkciji imaju antropometrijske mjere kožni nabor nadlaktice (AKNL 0.685)
i kožni nabor podlaktice (AKPL 0.621).
Tabela 5. Centroidi mjerenja
Mjerenje Root 1
Inicijalno 2.145
Finalno -2.145
Rezultati u tabeli 5 predstavljaju diskriminativnu funkciju centroida na osnovu svih
antropometrijskih mjera koja iznosi 2.145 i -2.145. Značajnost prikazanih centroida mjerenja
koja je testirana kroz značajnost diskriminativne funkcije ukazuje da je njihova udaljenost
(diskriminacija) statistički značajna.
Tabela 6. Klasifikaciona matrica
MJERENJE Inicijalno Finalno Ukupno
Inicijalno 40 10 50
Finalno 5 45 50
9
Inicijalno 80% 20% 100%
Finalno 10% 90% 100%
Razdvajanje grupa koje je prikazano u tabeli 6 kao Percentili, ukazuje da se izvršeno
razdvajanje (diskriminacija) rezultata mjerenja pojašnjava sa preciznošću od 85% (srednja
vrijednost procenta samih grupa) od koeficijenta kanoničke korelacije koji iznosi CR = 83%.
Dobijeni rezultati diskriminativne analize morfoloških karakteristika u finalnom u
odnosu na inicijalno mjerenje ukazuju da je pod uticajem programa vježbanja za razvoj snage
ruku i grudnog koša ispitanika došlo do statistički značajnih promjena dimenzija morfoloških
karakteristka.
4. DISKUSIJA
Rezultati kanoničke diskriminativne analize (tabele 3-6) pokazuju, da je na kraju
eksperimentalnog perioda pod uticajem modela motoričkih vježbi za razvoj snage ruku i
grudnog koša kod ispitanika došlo do statistički značajnih promjena dimenzija cirkularne
dimenzionalnosti tjela i smanjenja nivoa potkožnog masnog tkiva (P-Level =.000).
Može se pretpostaviti da su promjene ispitivanih dimenzija ispitanika nastale kao
rezultat pravilnog metodičkog oblikovanja trenažnog rada u procesu planiranja i
programiranja, doziranja, distribucije i kontrole primjenjenih opterećenja, kao i povećanja
intenzifikacije rada u skladu sa autentičnim potrebama ispitanika.
Rezultati istraživanja su pokazali da se smanjenje nivoa potkožnog masnog tkiva na
kraju eksperimentalnog perioda nije negativno odrazilo na smanjenje cirkularne
dimenzionalnosti skeleta kod ispitanika. Neki autori (Jorga, 1983; Željaskov, 2004;
Duraković, 2006; Pržulj, 2007; Milanović, 2007) ovakve oblike transformacionih procesa u
eksperimentalnom periodu objašnjavaju adaptivnim procesima koji su u organizmu
unutarnjom preraspodelom omogućili povećanje mišićnog sistema.
Utvrđivanje promjene morfoloških dimenzija pod uticajem modela motoričkih vježbi
za razvoj snage ruku i grudnog koša predstavlja aktuelan praktičan i teorijski problem, koji je
od velikog značaja zbog mogućnosti formiranja racionalnih procedura u fitnes klubovima za
optimalno planiranje, programiranje i kontrolu treninga, kao i za efikasno praćenje razvoja
relevantnih antropoloških dimenzija u toku trenažnog procesa sa karatistima.
5. ZAKLJUČAK
Nakon sprovedenog 12-to nedeljnog modela vježbanja za razvoj snage ruku i grudnog
koša u fitnes centru sa karatistima, uzrasta od 18 do 22 godine, utvrđeno je da je u finalnom u
odnosu na inicijalno mjerenje došlo do statistički značajnog povećanja dimenzija cirkularne
dimenzionalnosti tjela i smanjenja vrijednosti potkožnog masnog tkiva.
Rezultati ovog istraživanja pružaju mogućnost da se primjenom odabranih sredstava
tjelesnih vježbi može povećati nivo i drugih relevantnih morfoloških dimenzija gornje i donje
regije tjela karatista, a to bi doprinelo kvalitetnijem i eksplozivnijem ispoljavanju ukupne
motoričkih struktura u karate borbi.
Osim toga, rezultati dijagnoze morfoloških dimenzija omogućuju individualizaciju
trenažnog rada u fitnes klubu, tako što će planiranje, programiranje i kontrola rada biti
primjerena idividualnim sposobnostima i osobinama karatista.
10
6. LITERATURA
1. Al-Kubati, M., Fišer, B. i Nováková, Z. (2007). Is the traditional karate of benefit to young
healthy men: the effects of karate on the autonomic nervous system modulation and on
haemodynamics. (Tradicionalni karate - korist mladih zdravih ljudi: efekti karatea na
modulacije autonomnog nervnog sistema i hemodnamike) Acta Physiologica, Oxford,
Blackwell Publishing, Sweden 191, (658), 35-35.
2. Bratić, M. i Nurkić, M.(1996). Relacije nekih morfoloških karakteristika i efikasnosti
izvođenja nekih džudo tehnika u stojećem stavu, Međunarodni kongres, Komotini, Grčka.
Avvas Tokmakidis, 4th International Congress on Rhzisikal Edukation & Sport, str. 180-181.
3. Cicović B. (2010). Relacije morfoloških karakteristika i eksplozivne snage kod džudista.
Sport i zdravlje, 5 (1), 5-9.
4. Cicović, B. i Pržulj, D. (2011). Odnosi u eksplozivnoj snazi između mladih karatista i
nesportista. Sport i zdravlje, 6 (2), 5-9.
5. Ćirković, Z. i Jovanović, S. (1992). Borenje-boks, karate. Beograd: Fakultet fizičke kulture.
6. Drid, P., Obadov, S., i Bratić, M. (2006). Efekti primenjenog trenažnog tretmana džudoa na
morfološke karakteristike i motoričke sposobnosti učenica nižih razreda osnovne škole.
Antropološki status i fizička aktivnost dece i omladine (str. 325-330). Novi Sad: Fakultet
sporta i fizičkog vaspitanja.
7. Jorga, I. (1983). Korelacije nekih pokazatelja homeostaze u ocenjivanju fizičke radne
sposobnosti vrhunskih karate sportista u uslovima maksimalnog opterećenja, Doktorska
disertacija. Beograd: Medicinski fakultet.
8. Katić, R., Blazević, S., Krstulović, S. i Mulić, R. (2005). Morphological structures of elite
Karateka and their impact on technical and fighting efficiency. (Morfološka struktura elite
karateka i njihov uticaj na borbenu i tehničku efikasnost). Faculty of Natural and
Mathematical Sciences and Education, University of Split, Split, Croatia, 29, (1), 79-84.
9. Lohman, T.G., Roche, A.F., i Martorell, r. (1988). Antropometric standardization
reference manual. Chicago: Human Kinetics Books.
11
10. Malacko (2010) Razlike u kretnim strukturama kata, borbi i mentalnim potencijalima između
dečaka i devojčica u karateu. Acta Kinesiologica 4 (2010) 2: 28‐32
11. Pržulj, D. (2006). Osnovi antropomotorike, Udžbenik. Pale: Fakultet fizičke kulture.
12. Pržulj, D. (2012) Dijagnostika antropoloških obeležja i treniranosti sportista, Udžbenik. Pale:
Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta.
13. Željaskov, C. (2003). Kondicioni trening vrhunskih sportista (str. 204-216). Beograd: Sportska
akademija.
12
Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: 12-19
STRUČNI RAD
Slavko Dragosavljević
OŠ“Jovan Jovanović Zmaj „ Srbac
UDK:796.035:502/504
COBISS. BH-ID: 10.7251/SHT1301012D
SPORTSKA RAKREACIJA I EKOLOGIJA U FUNKCIJI ZDRAVLJA ČOVJEKA
Ključne riječi :životna sredina, sportska reckreacija, slobodno vrijeme, očuvanj ekologija
UVOD
Eksplozivni rast brojnosti svjetskog stanovništva, uz permanentno smanjivanje zaliha
prirodnih resursa i neprekidno nagomilavanje raznovrsnih polutanata, dramatično upozoravaju
na svu svoju ozbiljnost trenutnog stanja životne sredine. Ovi pokazatelji ukazuju na potrebu
preispitivanja čovjekovog ponašanja i odnosa prema životnoj sredini i biosferi u cjelini.
Stanje životne sredine pogoršavaju i drugi globalni elološki problemi koji prate već
postojeće, a to su progresivno uništavanje biodiverziteta, narušavanje ozonskog omotača,
globalni poremećaji klime, gubitak obradivog zemljišta, uništavanje šuma, kisele kiše i mnogi
drugi.
Sportska rekeacija u slobodnom vremenu, sve više postaje značajan činilac
očuvanja biološko-zdravstvene i socio-psihološke ravnoteže doprinoseći: sadržajnijem i
korisnijem korištenju slobodnog vremena; efikasnijem i punovrednijem odmoru i oporavku;
prevenciji, očuvanju i unapređenju zdravlja ; očuvanju i podizanju motoričkih i funkcionalnih
sposobnosti i psihoemocionalne stabilnosti savremenog čovjeka.
Sportska rekreacija je najtješnje povezana sa ekologijom. Uslovno se može reći da
je ona integralni dio najšire shvaćene ekologije. Problemi zdravlja čovjeka i planete Zemlje
tijesno su povezani. Zdravlje planete Zemlje je od izuzetnog značaja za zdravlje ljudi koji na
njoj žive. Uništavajući prirodu čovjek uništava samoga sebe. Ako se slabo brine o svom
zdravlju, on se na isti način odnosi prema svom prirodnom okruženju. U tom smislu postoji
visok stepen analogije između medicine i ekologije. Kao što se medicina pretežno bavi
bolestima i samo djelimično specifičnom, ali ne i primarnom preventivom, tako se i
ekologija uglavnom razvija kao nauka koja otkriva promjene u biosferi. Eklogija u osnovi
ostaje na nivou simptomatilogije. Ekologija još ne osposobljava ljude sredstvima i metodama
preventive i liječenja bolesti planete Zemlje.
Ako usporedimo ekologiju sa medicinom, odnosno sa prevencijom u medicini skoro da
postoje mnoge sličnosti što se tiče prevencije zdravlja. Svjedoci smo da zbog savremenog
13
načina života i negativnog uticaja savremene tahnologuje u ekspanziji su razne bolesti koje su
preokupiralae pažnju medicinskih naučnih radnika, tako da se preventivom vrlo malo bavimo.
Savremene definicije ekologije naglašavaju da je to kopleksna nauka koja izučava
zakonomjernost uzajamnog djelovanja čovjeka sa prirodnim okruženjem, ali obuhvata i
probleme zdravlja, fizičkih i psihičkih sposobnosti čovjeka.
METOD RADA
Da bi opstao čovjek u ovim uslovima sredine mora da formira ne samo ekološki način
mišljenja, već i da korjenito promjeni svoj odnos prema svojoj životnoj sredini, ali isto tako i
promjeni negativne navike pasivnog načina žoivota kao najvećih opasnosti po zdravlje i
opstanak čovjeka. Razumije se , to je moguće jedino ukoliko se čovjek uklopi u harmoničan
sklad fukcionalnih procesa i tokova prorode. Neophodna je vezanost funkcionalnih procesa
odgovarajućih makrosistema – ekosistema i biosfere kao planetarnog makroekološkog
sistema u cijelini.
Glavni preduslov je dobro poznavanje osnovnih ekoloških načela i zakonitosti.
Sticanje novih ekoloških znanja postaju osnovni elementi čovjekovog preživljavanja u
uslovima dramatičnih promjena globalnog ekološkog sistema. Stoga razvoj i jačanje ekološke
svijesti na glavnu činjenicu od sudbonosnog značaja ne samo čovjeka nego i za čovječanstvo
u cijelini u cilju poboljšavanja uslova života i odstranjivanja svih neželjenih uticaja.
Ekološko obrazovanje obuhvata međusobne povezanosti sistema koji su proizvod
čovjeka: društvenih, kulturnih, političkih, ekonomskih, tehnoloških, komunukativnih i
informacionih sa jedne i prirodnih sistema : atmosferskih, geoloških, hidroloških i
bioloških sa druge strane.
Jačanje svijesti o životnoj sredini se zasniva na osnovnim ekološkim principima,
sadržajima i metodama. Na taj način sadržaj treba biti orijentisan prema interepretaciji i
objašnjenju koji čine dinamičk interakciju ljudskih djelatnosti i prirodnih resursa. U tom
smislu ekološka svijest predstavlja osnovu za bolje upravljanje prirodnim resursima i
pravilnije planiranje za budućnost.
Svaki pojedinac koji je u institucijama Bosne i Hercegovine, a koje su iz oblasti
eklogije i zaštite životne sredine mora stvoriti preduslove za jačanje ekološke svijesti na
svimm nivoima . posebno institucije koje se bave obrazovnim procesom mogu u svojim
nastavnim planovima i programima ugraditi mnoge sadržaje koje mogu uticati na
stanje javne ekološke svijesti u BiH /Tabela 1.1.)
Imperativ obrazovanja nameće pitanje razumjevanja postojanja i funkcionisanja
života na Zemlji. Taj život ima svoju hijerarhijsku organizaciju, odnosno biotičke nivoe: od
molekularnog, preko nivoa ćelija, jedinke, populacije, zajednice, ekosistema, bioma do
biosfere. Ovo jedinstvo treba shvatiti kao jedan sistem dinamičke ravnoteže u okviru kojeg je
čovjek samo jedan od podsistema
Čovjek kao podsistem ukupnog živog svijeta na Zemlji, može se definisati kao
složen dinamičan samoregulirajući sistem. Promjene na zemlji i biosferi uzrok je mnogih
negativnih uticaj po zdravlje čovjeka, ako tome dodamo i negetivan uticaj nauke i tehnologije,
pa statičan način života, onda je sasvim sigurno da adaptacioni mehanizmi čovjeka nisu u
stanju da prate tempo promjena na zemlji i da žovot čovjeka postaje sve više u grožen.
Odgovor na to pitanje leži u edukaciji stanovništva u podizanju svijesti čovjeka, kako o
čuvanju životne sredine tako i povećanoj fizičkoj aktivnost i u cilju podizanja adaptacionih
sposobnosti na nove uslove i način života.
14
Tabela 1. predmeti u kojima se prati stanje ekološke svijesti
FBiH RS
Predmet % Predmet %
Moja okolina 2
Poznavanje prirode i društva 10
biologija 28 37
Vjeronauka 1
Kultura življenja 7
Hemija 15 13
Istorija 2
geografija 10 13
Likovno vaspitanje 3
Gimnastika – Tjelesni odgoj 3
Demokratija i ljudska prava 3 3
Odjeljenska zajednica 10
Maternji jezik 3 3
Tehničko obrazovanje 2
Fizika 5
Zaštita životne sredine 5
Ekologija 13
h Higijene 13
Naučno-tehnički progres, pored progresa i razvoja uzrokovao je i donosi mnoge negativne
posledice čovjeka sa prirodnim okruženjem, ali obuhvata i probleme zdravlja, fizičkih i
psihičkih sposobnosti čovjeka:
većina ljudi lišena je neposrednog kontakta sa prirodom; koncentrisana je u velikim
gradovima; rade u zatvorenim prostorijama izloženi su uticajima neprirodnih faktora
( buci, vibracijama, isparavanje i drugim zagađenjima i dr. )
planeta Zemlja je ugrožena u globalnim razmjerama: nuklearne probe; iscrpljenje
prirodnih rezervi; zagađenje industrijskim otpadom ; hemizacija poljoprivredne
proizvodnje; zagađenja automobilima; ugrožavanje biljnog i žovotinjskog svijeta i
mnogo drugog;
hipokinezija, kao opšti nedostatak fizičke aktivnosti, svojom rasprostranjenošću,
karakterom i intenzitetom ispoljavanja i povezanošću sa drugim faktorima koji
ugrožava biološko-zdravstvenu ravnotežu savremenog čovjeka. Hipokinezija ne
djeluje izolovanno , već u kombinaciji sa drugim ,,patogrnim faktorima
civilizacije'': nervno-psihičkim naprezanjima, prekomjernom i neadekvatnom
ishranom, nepovoljnim uslovima životne i radne sredine, štetnim navikama.
Struktura ishrane i lijekova u mnogome je pomjerena ka visoko rafiniranijm
proizvodima, koji su mnogo manje korisni, a često i veoma štetni u odnosu na
prirodnu hranu.
Shvatajući na taj način jedinstvenu organizaciju i manifestaciju života na našoj planeti
jasno nam je da promjena koja se desi na bilo kom dijelu sistema mora imati uticaj na
cijelinu sistema , odnosno da svaka promjena cjeline ima uticaj na bilo koji njen dio.
15
Interaktivan odnos između čovjeka i životne sredine su tako kompleksni i
višedimenzionalni, tako da kroz ekološko obrazovanje, kao jedinstvenog sitema, u kome
čovjek ima odlučujuću ulogu u promjeni prirodne ravnoteže, kako u samoj prirodi, tako i u
sopstvenom tijelu, kao podsistemu makrobiološkog svijeta na planeti Zemlji. Upravo iz tih
razloga moramo nastojati da čitavo naše društvo dođe do novih shvatanja i do svijesti o
očuvanju , unapređivanju i zaštiti životne sredine, kao i aktivan boravak uz različite sadržaje
fizičkuh aktivnosti u cilju zadovoljavanja bioloških potreba čovjeka za kretanjem.
Jačanje ekološke svijesti je proces poznavanja osnovnih vrijednosti svih zakonitosti
koje čovjeka okeružuje. Tako će se kroz ekološko obrazovanje razriješiti mnoge
koncepcije shvatanja svakog pojedinca sa ciljem razvijanja sposobnosti, stavova i
mišljenja za poštovanje međusobne interakcije čovjeka, njegove kulture i biofizičke
sredine. Obrazovanjem o životnoj sredini će se sprovesti način osnovnih ciljeva zaštite
životne sredine u skladu sa principima integralnog obrazovanja koji traje tokom cijelog
života. Zato obrazovanje obuhvata nastavu o procjenjivanju vrijednosti, ali i neposrednoj
blagotvornosti i životnoj efikanosti kroz razne oblike fizičkih aktivnosti u zdravoj i
nezagađenoj prirodnoj sredini.
REZULTETI I DISKUSIJA Kroz višemjesečno istraživanje o provođenju bilo kakvih aktivnosti na edukaciju
učenika ili nastavnika u osnovnim i srednjim školama o podizanju svijesti iz oblasti
zaštite životne sredine se došlo do veoma značajnih podataka koji ukazuju na što više
uključivanje značajnih sadržaja za očuvanje, unapređivsnje i zsštitu životne sredine (
Slika1.).
0%
5%
10%
15%
20%
25%
a) b) c) d) e) f) g) h) i)
Primary school High school
0%
5%
10%
15%
20%
25%
a b c d e f g h
Republika Srpska Federacija Bosne i Hercegovine
Slika 1-2, Aktivnost nastavnika na podizanju ekološke svijesti RS i F BiH
Istraživanja najviše ukazuju na glavni nedostatak jačanja svijesti iz oblasti životne
sredine zbog slabe zainteresovanosti učenka, nedostatak motiva za tu aktivnost, nema
vremena za rješavanje problema, malo se zna o tome i nema dovoljno interesantnih
podataka za takvu aktivnost. Postoje mnnogi podaci koji se kroz aktivnosti multipliciranog
pristupa mogu koristiti kao osnova za upoznavanje sadržaja iz oblasti zaštite životne
sredine, a koji se razlikuju u obrazovnim institucijama.
Kroz mnoge programe se može određeni sadržaj o životnoj sredini razlikovati kako
u nastavnim tako i u vannastavnim aktivnostima. Ukoliko se hoće uticati na jačanje ekološke
svijesti, može se kroz više nastavnih predmeta, kroz određene programske sadržaje i
utvrđen fond časova predvidjeti efikasno upoznavanje sa sadržajima iz oblasti životne
sredine.
16
Slika 2. Uporedni podaci razvoja ekološke svijestikod nastavnika i učenika za osnovnu i
srednju školu
12%
88%
26%
74%
0%
20%
40%
60%
80%
100%
не да
Primary school
High school
Comparative data for primary and secondary school
Istraživanja su pokazala da su najčešći predmeti u kojima se djelimično neki sadržaji iz
oblasti životne sredine uz brojni odnos provlače u osnovnim i srednjim školama
predstavljeni na tabeli 3 i tabeli 4.
Brojni odnos sadržaja po predmetima u osnovnim školama
Data for primary schools
47
13
11
9
4 3 3 2 1
Биологија
Хемија
Географија
Одјељењска заједница
Техничко васпитање
Ликовна култура
Физичко васпитање
Познавање природе
Физика
17
Brojni odnos sadržaja po predmetima u srednjim školama
Data for high schools
14
55
5
22
2 1 1 1
Биологија
Екологија
Географија
Хигијане
Хемија
Заштита животне средине
Физика
Српски језик
Демократија
Познаванје робе
BP
Postoje mnoge aktivnosti koje se tokom uzrasta dijeteta mogu preduzimati da se
dijete u svakom momentu upozna sa svim prednostima u cilju očuvanja svoje životne
sredine. U toku šklovanja učenika većinom se vannastevne aktivnosti svodile na uređivanje
dvorišta i sakupljanje papira oko škole. Međutim, da bi učenik razvio ljubav prema svojoj
sredini mora se upoznati sa svim pojedinostima koje dovode do narušavanja životne sredine i
na taj način dovesti učenike da kreativnim radom i svojim sposobnostima dođe do
osmišljavanja ideja koje će se realizovati shodno programu rada.
ZAKLJUČCI
Jačanje svjesti o očuvanju životne sredine je u direktnoj vezi sa preživljavanjem
čovjeka kao organske vrste i ljudske civilizacije kao društvene nadgradnje. Mnogi
pojmovi u poslednje vrijeme su značajno prisutni u fokusu ekološkog obrazovanja na koje
treba obratiti pažnju. To su kisele kiše, narušavanje ozonskog omotača, efekti staklene
bašte, uništavanje biodiverziteta, gubitak obradivog zemljišta, uništavanje šuma,
koncentracija različitih toksikanata, zagađivaje atmosfere, zagađivanje površinskih i
podzemnih voda i sl.
Svaka edukacija mora obezbjedi informisanu i dovoljno obrazovanu ljudsku
populaciju koja će biti spremna da podrži i prati promjenu u pogledu održivog razvoja.
Takvim načinima se obezbjeđuju obrazovanje, protok ideja, znanja i vještina, na osnovu
kojih je moguće realizovati odgovarajuće zadatke.
Strukturno-motorički debalans kao posledica hipokinezije, koja se ispoljava kako
kroz nedostatak fizičkih opterećenja dinamičkog karaktera, tako i kroz asimetrična
opterećenja predstavljaju riziko faktor harmoničnog integriteta čovjeka i zdravlja u cjelini.
Sportska rekreacija je najtješnje povezana sa ekologijom. Uslovno se može reći da
je sportske rekreacija integralni dio najšire shvaćene ekologije. Problemi zdravlja čovjeka
i planete Zemlje tijesno su povezani. Zdravlje planete Zemlje je od izuzetnog značaja za
zdravlje ljudi, koji na njoj žive.
18
LITERATURA
1. Blagajac, M. (1991). Programi sportske rekreacije zdravstveno preventivne
usmjerenosti, ,,Fizička kultura'' br. 4
2. Dragosavljević, P. (2001). Pedagoško-psihološki činioci stavova o tjelesnim aktivnostima
u slobodnom vremenu. Naučno – stručni informativni časopis ,, Nastava'' republičko
pedagoški zavod Banjaluka
3. Dragosavljević, P.(2004). Slobodno vrijeme kao faktor sportske rekreacije, Prvi kongres
crnogorske sportske akademije, Kotor
4. Gldsmith, E. (1980). The ekology of health'' Ekologist, Vpl, 10.N 6/7 P. 235-245.
5. Relac,M., Bartoluči, M..(1987). Turuzam i sportska rekreacija, Informator, Zagreb,
6. Živanović, Ž. i Blagajac, M (1993). . Programi prevencije i kompenzacije hipokinezije i
njihov značaj u održavanju ekološke revnoteže. Naučni skup, Sekcija za sportsku
medicinu SLD, Vrdnik
19
Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: 19-25
STRUČNI RAD
Slavko Dragosavljević
OŠ“Jovan Jovanović Zmaj„ Srbac
UDK:796.035
COBISS. BH-ID: 10.7251/SHT1301019D
SPORTSKA REKREACIJA U NOVONASTALIM USLOVIMA DRUŠTVA U
TRANZICIJI
Sažetak:
Raspadom bivše države Jugoslavije raspao se i sistem koji je tu državu činio. Nastale su nove
države, u granicama bivših Republika koje su u različitim okolnostima formirale nove
države. Sport i sportska rekeacija je imala važno mjesto i ulogu u sistemu bivše države.
Novonastale države su svaka na svoj način pristupile rješavanju ovog značajnog društvenog
fenomena. Ako prihvatimo činjenicu da je u bivšoj državi sport, sportska rekreacija, kao i
fizičko vaspitanje bili integrisan u jedinstven sistem Fizičke kulture, a da taj i takav sistem i
pod nazivom ,,Fizička kultura’’ sve se manje koristi u praksi onda je sigurno da mjesto i
ulogu sportske rekeacije kao važne aktivnosti u prevenciji i čuvanju zdravlja svakog
građanina mora biti redefinisana. Osnovni cilj ovog rada je definisati institucije koje se bave
zdravljem ljudi, bez obzira na uzrasnu, socijalnu, materijalnu, obrazovnu strukturu, te
odrediti ulogu institucija i organizacija u stvaranju uslova i pružanju mogućnosti da se što
veći broj građana uključi u različite programe sportske rekeacije. Problem hipokinezije, kao
uzroka nastanka mnogih bolesti, nije samo stvar pojedinca, već je ovo Nacionalni problem
koji i treba da ima takav tretman u traženju rješenja.
REDEFINING THE ROLE AND PLACE OF SPORTS RECREATION IN NEWLY CREATED
CONDITIONS OF THE SOCIETY IN TRANSITION
Summary With dicomposition of ex-Yugoslavia, the system that held the country together also fell apart. New
countries were created within the borders of ex-Republics in different circumstances. Sports and
sports recreation had an important role and place in the system of the former country. Newly created
countries, each in its own way, handled this social phenomenon. If we accept the fact that in the
former country sports, sports recreation and physical education were integrated into a unique system
of Physical culture, the system as such under the name of „Physical culture“ being rarely used in
practice today, then it is evident that the place and role of sports recreation as important activity in
20
prevention and health protection of each citizen must be redefined. The basic goal of this paper is to
define health care insitutions, regardless of age, social, material or educational structure, to define
the role of institutions and organisations in creating conditions and possibilities for a growing number
of citizens to be engaged in diverse sports recreation programmes. The problem of hypokinesis, as
fundamental reason for eruption of many diseases, is not an individual, but a national problem, and
needs to be treated as such in the process of problem solving.
UVOD
Čovjek je dio društva gdje živi i briga za zdravljem ne smije da bude samo njegova
briga. Uloga države i lokalne zajednice, te njihovih institucija je da obezbjede uslove da se što
veći broj ljudi, shodno svojim potrebama, interesima i mogućnostima uključe i upražnjavaju
različite oblike fizičkih aktivnosti.
Uloga lokalne zajednice bila bi izražena kroz intenzivniju gradnju sportskih terena,
sportrskih objekata i podržavanju svih oblika organizovanja građana, u cilju što većeg broja
uključivanja u različite programe sportsko-rekreativnih aktivnosti.
Obrazovne institucije, Fakulteti za fizičko vaspitanje i sport, moraju školovati
neophodne kadrove koji bi stručno i odgovorno zadovoljili potrebe tržišta. Fakulteti moraju
školovati stručne profile kadrova za sportsku rekreaciju koji će biti osposobljeni da budu i
propagatori i realizatori različitih sportsih programa i sadržaja koji su aktuelni na svjetskoj
sceni i koji su zasnovani na naučnoj osnovi.
Zdravstvene institucije se nedovoljno bave prevencijom zdravlja. Najveći problem je
što nema jasne strategije i operativnih programa, te povezanost institucija i organizacija u
jedinstven sistem organizovan sa ciljem što masovnijim bavljenjem sportskom rekreacijom u
funkciji čuvanja zdravlja koje nema alternativu.
Državne i Republičke institucije moraju imati jasnu strategiju prevencije zdravlja i
programe sportske rekreacije ugrađivati u zdravu naviku svakog pojedinca. Projekat zasnovan
na zdravom životu sa redovnim fizičkim aktivnostima treba proglasiti zadatakom od opšteg
društvenog interesa i posvetiti mu posebnu pažnju.
Predmet istraživanja
Sportska rekreacija kao organizovan oblik fizičkih aktivnosti, predstavlja veoma
aktuelno i kompleksno područje istraživanja, sa složennim organizacionim, andragoško-
pedagoškim, stručno-metodskim, zdravstveno-bološkim i drugim pitanjima.
Pokret, kretanje i sama potreba za kretanjem su imali odlučujuću ulogu u razvoju
čovjeka. Čovjek kao jedino svijesno biće razvio je svoje mentalne sposobnosti zahvaljujući
pokretima. Pokreti su ti koji omogućavju djetetu da se razvije, prvo da za godinu dana stane
na svoje noge, a kasnije i da razvije svoje fizičke i motoričke sposobnosti koje mu
omogućavaju da obavlja sve životne poslove.
Upravo redukcija pokreta uzrokovana savremenim načinom života i rada izazivaju
neravnotežu, koja zbog smanjene aktivnosti vitalnih životnih organa slabi njihovu funkciju što
u konačnom ishodu slabi i ugrožava zdravlje u cjelini. Potreba za kretanjem kod djece se
zadovoljava spontanom željom za igrom. Kod odraslih se mora razviti osjećaj za potrebom,
zatim snažan motiv koji bi pokrenuo pojedinca na aktivnost.
21
Put od potrebe do akcije je uslovljen različitim faktorima: uslovima života, socijalnim
statusom, radnim angažovanjem, ekonomsko-materijalnim stanjem pojedinca, kulturom
življenja, okruženjem, građenjem sportskih objekata u neposrednom okruženju, zdravstvenim
stanjem, navikama itd.
Od složene problematike sportke rekreacije za predmet ovog istraživanja u ovom radu
odabrano je:
Da se utvrdi mjesto i uloga sportske rekreacije u društvu koje je doživjelo tektonske
promjjene, te da se jasno definiše uloga pojedinih institucija u razvoju sportske rekreacije.
Sobzirom da sportska rekreacija ima značajnu ulogu u prevenciji zdravlja, u
održavanju vitalnih i radnih sposobnosti građana, te u pravilnom rastu i razvoju populacije
mladih, onda riješavanje ovog problema zahtijeva kompleksan pristup svim subjektima i
institucijama koje na bilo koji način imaju dodirne tačke sa jasno naznačenim zadacima
sportske rekeacije, kao životno važne aktivnosti.
Ccilj i zadaci istraživanja
Cilj istraživanja se ogleda u tome da se jasno sagleda trenutno stanje u području
sportske rekreacije u Republici Srpskoj, te na osnovu analize koja treba da utvrdi nivo i stepen
uključenosti građana sportsko-rekreativne aktivnosti, te predlože određene mjere u cilju bolje
organizovanosti i značajnijeg uključivanja određenih institucija.na lokalnom i Republičkom
nivou.
Osnovni zadatak ovog istraživanja, traži da se izvrši jasna diferencijacija postojećih
institucija u društvenom sistemu Republike Srpske, koje su na bilo koji način zadužene za
zdravlje građana, naročito za prevenciju i zaštitu zdravlja. Samo jasnim definisanjem uloge
pojedinih institucija, organizacija i ustanova u cilju preventivnog djelovanja po zdravlje
građana ovo društvo može nositi epitete humanog društva.
METOD
Sobzirom na specifičnost postavljenih ciljeva i samog problema kojeg želimo riješiti
odabrali smo kibernetičko-analitički metod koji će omogućiti da sačinimo strukturu institucija
i organizacija, koje su u funkciji ili koje bi trebale biti značajne u stvaranju uslova za razvoj
sportske rekreacije.
Samo jasnim definisanjem uloge i mjesta pojedinih institucija, te analizom njihovih
neposrednih veza i interakcijske uslovljenosti, sportska rekeracija može biti aktivnost od
posebnog društvenog interesa.
Jasno je da je zdravlje, vitalnost, te fizička i radna sposobnosti važna karika u životu
svakog pojedinca, ali su pojedini građani limitirani u stvaranju opštih uslova za
zadovoljavanje biološke potrebe ljudi za kretanjem. Zato se mora naći način u izvršavanju
svojih zakonskih obaveza određenih institucija u stvaranju objektivnih uslova za bavljenjem
sportskom rekreacijom većine građana Republike Srpske kao Nacionalne strategije u
prevenciji i čuvanju zdravlja.
ANALIZA I DISKUSIJA
22
Tražeći odgovor na ovo pitanje krenut ću od tvrdnje koja je i danas, ali i bezbroj puta
do sada izrečena: optimalna fizička aktivnost je najefikasnije sredstvo za čuvanja zdravlja.
Najveće bogatstvo koje čovjek može da ima upravo je zdravlje, a Ministarstvo
zdravlja Republike Srpske je po funkciji najodgovornije za zdravlje čovjeka u RS. Ljekari su
najdirektniji eksponenti tog najhumanijeg posla, pa je njihova uloga o brizi za čovjeka i
najvažnija.
Jedini problem je u tom što ljekarima ne dolaze zdravi ljudi, osim onih što vade
ljekarska uvjerenja ili imaju sistematski pregled, ali njh je vrlo mal broj. Nažalost zakon je
predvidio da jednom godišnje moramo svoj automobil odvesti na tehnički pregled, ali takav
zakon nije obavezan i za čovjeka, pa ispada da više vodimo računa o automobilu nego o
čovjeku.
Ipak moramo konstatovati da su u najvećem broju ljudi koji se obraćaju ljekarima, već
u stanju narušenog zdravlja, što znači da se moraju liječiti. Ogroman je broj ljudi koji su
mogli spriječiti nastanak različitih bolesti. Uzrok nastanka bolesti u velikom broju slučajeva je
upravo hipokinezija.
Jasno je da su Domovi zdravlja mjesto gdje dolaze bolesni, a da mjesto gdje bi dolazili
zdravi ljudi u cilju prevencije bolesti skoro da i ne postoje.
Sigurno je da su ljekari limitirani mogućnostima operativnijeg djelovanja u cilju primjene
nekih sportsko-rekreativnih programa, jer to u istinu i nije u njihovom području rada.
Alat i sredstvo za prevenciju zdravlja nalazi se kod stručnjaka drugog profila, a to su
profesori fizičkog vaspitanja i stručna lica u području sportske rekreacije.
Sama činjenica govori da postoji potreba uske saradnje između ljekara i stručnjaka za
sportsku rekreaciju. Za sada je ta saradnja samo u toj mjeri da ljekari savjetuju veću fizičku
aktivnost, ali ne i kako, kada, gdje i koliko, pa je pojedinac prepušten sam da se snalazi.
Apoteka zdravlja u kojoj bi se mogao kupiti najefikasniji lijek za prevenciju zdravlja je na za
sada nepoznatoj adresi.
U namjeri da odgovorimo na neka pitanja moramo krenuti od početka, a on je u
samom čovjeku, jer on je taj koji treba da donese odluku o eventualnom učešću u sportsko
rekreativnim aktivnostima. I pored činjenice da je čovjek i njegova odluka odlučujića,
moramo konstatovati da je sama odluka i akcija uzrokovana različitim faktorima :
radnim;
ekonomskim;
obrazovnim;
zdravstvenim idr.
Čovjek je dio društva gdje živi i briga za zdravlje ne smije da bude samo njegova
briga. Uloga države i njenih institucija je da obezbjedi uslove i pretpostavke kako bi se
omogućilo,da što veći broj ljudi shodno svojim potrebama, interesim i mogućnostima postanu
daleko fizički aktivniji, nego štoje trenutno stanje u RS.
Uloga svake lokalne zajednice bila bi u intenzivnijoj gradnji sportskih terena, sportskih
objekata i podržavanje svih oblika organizovanja građana i organizovanog bavljenja sportom
i sportskom rekreacijom.
Obrazovne institucije, Fakulteti za fizičko vaspitanje i sport moraju školovati
neophodne kadrove koji bi stručno i odgovorno zadovoljile potrebe tržišta. Nažalost svjedoci
smo da nam u različitim klubovima gdje se upražnjavaju takve aktivnosti rade ljudi bez
adekvatnog znanja i stručne osposobljenosti, što nosi rizik po zdravlje ali i nepovjerenje
potencijalnih vježbača.
Predložiti određene mjere za organizovanijim i masovnijim učešćem građana RS u
različitim sportsko-rekreativnim sadržajima zahtjeva analizu postojećeg stanja, utvrđivanje
uzroka i predlog mjera koje bi bitno promjenile postojeće stanje.
23
Jedna od činjenica je da integralna oblast pod nazivim FIZIČKA KULTURA najblaže rečeno
maknuta u stranu.
Čak i sam termin se sve rjeđe čuje, ali on suštinski više nema svoju funkciju jer se
termin SPORT sve više koristi kao sinonim za fizičku kulturu, tako da imamo Zakon o sportu,
Ministarstvo sporta itd. Nije problem u zamjeni imena ali je problem u tome što ,,sport’’ kao
značajna društvena djelatnost nije funkconalno objedinio sva područja (fizičko vaspitanje,
sport u sistemu takmičenja, sportsku rekreaciju).
Fizičko vaspitanje je područje koje je u sistemu obrazovanja i zakonom definisano.
Sigurno da je mnogo otvorenih pitanja oko programa nastave i vannastavnih aktivnosti u
školama, kao i broju časova u sedmici, nastavnim sadržajima, realizaciji školskih sportskih
takmičenja, a naročito programa školske sportske rekreacije koja bi trebala da da značajan
akcenat na uticaj vježbanja na čuvanje zdravlja i stvaranju trajnih navika. Ali ipak ovo
područje postoji, samo se mora kvalitetnije urediti.
SPORT, kao područje koje podrazumjeva organizovana takmičenja u različitim
sportovima je važno kao mjesto gdje se okuplja veliki broj mladih ljudi i bave se zdravim
aktivnostima. Sportski savezi su nakon rata vrlo brzo obnovili svoj rad, uspostavili strukturu
organizovanja i uključili se u sistem takmičernja. Rezultati u sportu su daleko ispod rezulteta
u okruženju, ali ta tema zaslužuje posebnu analizu.
SPORTSKA REKREACIJA je nažalost ostalo područje koje je prepušteno pojedincu i
ličnim interesima građana. O sportskoj rekreaciji se lijepo priča jer se dovodi u vezu sa
zdravljem, ali značajniji podrška kako organizovanim grupama koje upražnjavaju neke oblike
rekreacije, a i organizacijama koje su obnovile svoj rad , kao što su ,,Sport za sve’’ i drugi
nemaju značajniju podršku.
Zato smatram da bi prvi korak u rješavanju ovih problema trebali razmotriti i
analizirati te dovesti u korelaciju sve institucije koje su u vezi sa nekim područjima sporta kao
integralnom oblasti.
24
ZAKLJUČCI:
-Formirati Republički odbor za prevenciju zdravlja
-Zadatak republičkog odbora – briga za zdravljem i saradnja tri najvažnija
ministarstva u cilju zaštite zdravlja građana Republike Srpske.
-Odbor treba da sačini program i predloži mjere za što masovnijem i organizovanom
bavljenju sportskom rekreacijom, kao trajnom aktivnosti za očuvanje zdravalja.
-Lokalane zajednice (opštine), da formiraju agenciju za sportsku rekreaciju i
prevenciju zdravlja pod nazivom :
ZEPSA (zdravstveno-edukativno-preventivna-agencija)
Cilj agencije:
da informiše građane o ugroženosti zdravlja;
obavještava o mogućnostima i oblicima sportsko-rekreativnih aktivnosti kojim se
građani mogu baviti
organizuje rad za grupe i pojedince
angažuje pripravnike, volontere i šalje na usavršavanje pojedince za određene modele
sportske rekreacije
sarađuje sa radnim organizacijama:
organizuje radničke sportske igre:
nudi programe za kontinuirano uključivanje radnika u SR aktivnosti
predlaže izmjene i dopune u zakonu o radu sa većim pravima radnika na aktivan
odmor i upućivanje radnika u specijalizirane centre za MPAO (medicinsko preventivni
aktivan odmor)
sarađuje sa školama prati rad i uključuje se u aktivnosti i realizaciju projekata učenika
i građana u lokalnoj zajednici
zajedno sa domovima zdravlja organizuje zdravstvene preglede u cilju utvrđivanja
zdravstvenog statusa učenika
sarađuje sa sportskim klubovima a naročito po pitanju;
*zaštite zdravlja mladih sportista
*organizuje predavanja u vezi povreda , ishrane sportista i dopinga u sportu.
Opšte mjere :
podržaati svaki oblik privatne incijative u sportu i sportskoj rekreaciji;
zakonom obezbjediti značajne olakšice za investiranje u objekte sportskih sadržaja;
25
stimlisati sve oblike sportsko rekreativnih aktivnosti kroz beneficije u zakupu
sportskih objekata i terena;
pomoći rad udruženja građana organizovanih grupa u realizaciji različitih programa
sportsko rekreativnih aktivnosti;
analizirati stanje postojećih sportskih objekata, igrališta, i terena za sportsku
rekreaciju, te planski pristupiti izgradnji novih sa ciljem da omogućimo pristup što
većem broju građana na mogućnost svakodnevnog upražnjavanja fizičkim
aktivnostima;
stvoriti uslove i omogućiti zdravstvenim ustanovama aktivnije učešće u različitim
projektima sa ciljem informisanja edukacije i propagande na stalnu fizičku aktivnost
kao preventivno sredstvo čuvanja zdravlja;
preporučivati i usmjeravati građane na boravak u specijaliziiiranim rehabilitacionim
centrima koji se bave preventivnim i kurativnim dejstvom kod pojedinih specifičnih
oboljenja (kardiovaskularnim, dijabetes, anemija), gdje se dejstvom prirodnih faktora i
specijalizirane ljekarske aktivnosti uz doziranu fizičku aktivnost postižu najbolji
efekti;
posebnu pažnju pokloniti stvaranjem uslova za organizovano bavljenje sportskom
rekreacijom invalidnim licima, te djeci sa posebnim potrebama
obezbjediti stručnu i materijalnu pomoć u realizaciji projekata za reintegraciju i
resocijalizaciju pojedinih skupina građana.
LITERATURA
1. Blagajac, M. (1992) Programirani aktivan odmor, Novi Sad.
2. Dragosavljević, P., Vučković, S. (2003) Rekreativne aktivnosti u funkciji preventivno-
zdravstvene usmjerenosti. X međunarodni naučni skup u Nišu
4. Dragosavljević, P. (2004). Slobodno vrijeme kao faktor sportske rekreacije, Prvi kongres
crnogorske Sportske akademije , Kotor.
5. Dragosavljević, P. (2005). Pedagoški faktori procjene efekata rekreacije, Fizička kultura,
Beograd.
6. Dragosavljević Predrag i Proko, (2005). Savremena nastava fizičkog vaspitanja i sporta,
Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Banjaluka.
7. Dragosavljević Predrag i Proko. (2006) Sportska rekreacija, Fakultet fizičkog vaspitanja i
sporta, Banjaluka.
8. Galić, M. (1995). Kultura, Fizička kultura, Svetovi, posebno izdanje , Novi Sad.
9. Matić, M. (1990-91) Rekreacija u potrazi za sistematskom definicijom pojma, Fizička
kultura, Beograd.
10. Medved, R. (1966). Sportska medicina, Sportska štampa, Zagreb.
11. Todorović, A.(1978). Metodologija istraživanja slobodnog vremena, Savremena
administraciaj, Beograd.
26
Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: 26-33
ORGINALNI NAUČNI RAD
1Dalibor Fulurija,
2Igor Tošić
1 Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Pale
2 Postdiplomac Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta, Pale
UDK: 796.41.012.1-373.3
COBISS. BH-ID: 10.7251/SHT1301026F
UTICAJ MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI UČENIKA OSNOVNIH ŠKOLA NA
USPJEŠNO IZVOĐENJE ELEMENATA SPORTSKE GIMNASTIKE NA TLU
SAŽETAK
Istraživanje je izvršeno u Istočnom Sarajevu (Mokro i Pale) na uzorku redovnih učenika
muškog pola (48 dječaka) uzrasta 12-14 godina ±6 mjeseci. Cilj istraživanja je utvrđivanje
uticaja motoričkih sposobnostima učenika osnovnih škola na uspješno izvođenje elemeata
sportske gimnastike na tlu. Na osnovu vrijednosti koeficijenata multiple korelacije (Ro=.56)
može se konstatovati da motoričke sposobnosti (kao prediktorski sistem) na multivarijantnom
nivou, statistički značajno objašnjavaju (p=.03) postignute rezultate u uspjehu izvođenja
elemenata sportske gimnastike na tlu (TLO). Koeficijent determinacije kriterijumske varijable
(DELTA) i sistem motoričkih varijabli imaju 32% zajedničkih relacija. Ostalih 68%
zajedničkog varijabiliteta u objašnjavanju kriterijumske varijable sadrže se u drugim
dimenzijama antropološkog prostora koje nisu bile predmet istraživanja u ovom radu.
Rezultati parcijalnih regresionih koeficijenata (BETA) i njena značajnost p (level) govore da
su značajne pozitivne relacije sa kriterijumskom varijablom utvrđene kod brzine i statičke
snage. MTAPN – taping nogom i MVISZ – vis u zgibu. Dakle, može s konstatovati da oni
dječaci koji imaju bolju brzinu pokreta donjih ekstremiteta i veću statičku snagu, bolje
rješavaju gimnastičke zadatke. Na osnovu interpretacije dobijenih rezultata regresione
analize može se konstatovati da se uspjeh u izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu
mogu najbolje predvidjeti brzinom pokreta donjih ekstremiteta i statičkom snagom.
Ključne riječi: učenici, motoričke sposobnosti, elementi sportske gimnastike na tlu
27
1. UVOD
Nastava fizičkog vaspitanja je sistem postupaka koji izazivaju promjenu antropoloških
karakteristika mladih u obliku određenih kvalitetnih promjena uopšte ili u obliku promjena
njihovih međusobnih relacija. Formalni modeli nastave fizičkog vaspitanja predviđaju brojne
postupke koji su svi u funkciji transformiranja što većeg broja dimenzija u strukturi ličnosti
učenika. Te promjene nastaju u nekom smišljenom, vremenski određenom, nizu tačaka koje
povezane daju sliku otklona od prognoziranih očekivanja. Kada fizičko vaspitanje nebi uticalo
na promjenu antropoloških karakteristika to bi bila socijalno bezpredmetna aktivnost.
(Najšteter, Đ. 1986).
Da bi se uspješno realizovali ciljevi i zadaci nastave fizičkog vaspitanja potrebno je
poznavanje motoričkih sposobnosti, nivoa usvojenosti specifičnih stilizovanih kretnih
struktura (motorička informisanost), kao i ostalih stuktura podsistema ličnosti, koje zajedno
čine složen sistem čovjeka. Ciljevi i zadaci nastave fizičkog vaspitanja mogu biti ostvareni
samo ako je nastavni proces planski i programirano postavljen.
Mogućnosti sportske gimnastike da odgovori ciljevima fizičkog vaspitanja praktično su ne
ograničeni. Sve promjene sposobnosti koje se postižu primjenom gimnastičkog programa,
zahvalan su fudament, kao kretno iskustvo, sa velikim mogućnostima za realizovanje, kako u
životnim aktivnostima, tako i drugim sportovima. Ovo se, posebno, odnosi na koordinaciju,
na koju je moguće znatnije uticati samo u mlađem školskom uzrastu, dakle u vrijeme u kome
bi, uveliko, trebalo primenjivati sadržaje, iz sportske gimnastike, posebno vježbe na tlu.
(Petrović, J & saradnici 1995)
Dosadašnja naučna istraživanja (Buđa,1981, Sedić, 1982, Petrović,1984, Bala,1993,
Hmjelovjec,2002.) potvrdila su da realizacija kretnih kvaliteta sportske gimnastike zavisi od
više faktora, među kojima najznačajniju funkciju imaju morfološke karakteristike, motoričke
sposobnosti, kognitivne sposobnosti, konaktivne osobine, motivaciona struktura, te pedagoški
proces obučavanja i treniranja. (Tabaković,M.2008)
U ovom radu proučavane su motoričke sposobnosti kod učenika osnovnih škola u
Istočnom Sarajevu, starih 12 i 14 godina, zdravih i obuhvaćenih redovnom nastavom fizičkog
vaspitanja i njihov uticaj na uspješno izvođenje elemenata sportske gimnastike na tlu, što
ujedno i čini predmet ovog rada.
Bez sumnje ovo istraživanje pružiće skroman doprinos budućem razvoju sportske
gimnastike u Republici Srpskoj, kao i poboljšanju realizacije gimastičkih sadržaja u osnovnim
školama. Istraživanje na ovoj populaciji ograničiće se na dva segmenta i to:
1. prostor motoričkih sposobnosti i
2. prostor uspjeha u izvođenju elemenata na tlu.
2. METODE ISTRAŽIVANJA
2.1. Uzorak ispitanika
Istraživanje je izvršeno u Istočnom Sarajevu (Mokro i Pale) na uzorku redovnih učenika
muškog pola (48 dječaka) uzrasta 12-14 godina ±6 mjeseci.
28
Mjereni su samo oni ispitanici koji su na dan mjerenja bili zdravi i koji nisu imali
somatske nedostatke i oboljenja. Iz mjerenja su ekstrahovani učenici koji se bave sportskim
treningom van škole.
2.2. Uzorak varijabli
Varijable za procjenu motoričkih sposobnosti koje su primijenjene u ovom istraživanju
odabrane su na osnovu faktorske analize i procjene validnosti i pouzdanosti rezultata do kojih
su došli Momirović i saradnici (1969), Kurelić i saradnici (1971), N. Viskić (1972), Kurelić i
saradnici (1975) i Petković, D. (1984 & 1989).
Na osnovu ovih modela, u ovom radu ukupan sistem testova za procjenu motoričkih
sposobnosti sačinjen je od 8 varijabli, koje su prezentovale sljedeće mjere:
I Mehanizam struktuiranja kretanja
1. Okretnost na tlu MONAT
2. Taping nogom MTAPN
II Mehanizam funkcionalne sinergije i regulacije tonusa
1. Poprečno stajanje na klupici MPSNK
2. Duboki pretklon na klupi MDPNK
III Mehanizam regulacije intenziteta ekscitacije
1. Troskok iz mjesta MTRSM
2. Trčanje na 20m – leteći start M20LS
IV Mehanizam regulacije trajanja ekscitacije 1. Vis u zgibu MVISZ
2. Dizanje trupa na klupici MDTNK
2.3. Uzorak kriterijumskih varijabli
Uspjeh u izvođenju elemenata na tlu procenjivan je na osnovu postignutih rezultata
(ocjena) nakon održanih 24 časa vježbanja elemenata sportske gimnastike na tlu u okviru
redovne nastave fizičkog vaspitanja.
Uzorak kriterijskih varijabli za procjenu uspjeha u izvođenju elemenata sportske
gimnastike na tlu, sačinjava osam (8) elemenata na tlu.
Radi lakšeg postupka pri obradi rezultata kriterijske varijable za procjenu uspjeha u
izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu, su šifrirane tako da prva dva slova (TL)
označavaju tlo, a ostala slova elemenat na tlu.
Kriterijske varijable za procjenu uspjeha u izvođenju elemenata sportske gimnastike na
tlu su sljedeće:
TLKNAP - kolut naprijed, TLKNAZ - kolut nazad, TLKLET - kolut leteći, TLPRST -
premet uporom strance (zvijezda), TLPRSO - premet uporom strance s okretom (rondat),
TLSTNG - stav na glavi, TLSTUU - stav u uporu i TLSUKN - stav u uporu kolut naprijed.
Ocjenjivanje izvođenja elemenata na tlu vršila je komisija od tri kompetentna stručnjaka,
a na osnovu Pravilnika za suđenje i ocjenjivanje. Elementi na tlu su se izvodili u kombinaciji
jedan za drugim, u slučaju eventualne greške ispitanik je mogao isti elemenat ponoviti još
jednom, a komisija je uzimala u obzir bolje izvedeni pokušaj. Objavljivanjem komisijskih
ocjena, zapisničar je evidentirao ocjene u karton ispitanika.
Dobijena ocjena, rezultat je tehničkog izvođenja vježbe odnosno ocjena biomehaničke
29
ispravnosti vježbe, dobijene na osnovu subjektivne procjene od strane komisije. Moguće
tehničke greške prilikom izvođenja elemenata sportske gimnastike na tlu, manifestuju se
preko odstupanja položaja tijela i dijelova tijela pri vježbanju.
3. REZULTATI I DISKUSIJA
Tabela 1.Osnovni statistički parametri motoričkih spsobnosti dječaka Varijable Mean Min Max SD Error Skewn. Kurtos.
MONAT 16.23 10.93 24.58 3.32 .48 .55 -.32
MTAPN 50.60 39.00 66.00 7.16 1.03 .37 -.81
MPSNK 15.87 12.28 31.02 3.28 .47 2.37 8.73
MDPNK 41.85 15.00 54.00 6.99 1.01 -1.58 3.94
MTRSM 5.82 4.32 7.10 .62 .09 -.49 -.08
M20LS 3.07 2.64 3.66 .23 .03 .28 -.21
MVISZ 47.79 8.56 96.56 27.10 3.91 .41 -1.13
MDTNK 10.46 .00 24.00 7.13 1.03 .26 -.92 Legenda: Mean - aritmetička sredina, Min – minimalan rezultat, Max - maksimalan rezultat, Std.Dev. - standardna devijacija, St.Error -
standardna greška, Skewn. – Skjunis, Kurtos. - Kurtozis
U tabeli 1 prikazani su osnovni statistički parametri motoričkih sposobnosti kod dječaka.
Posmatrajući rezultate u testovima normaliteta distribucije skjunisa i kurtozisa zapaža se da su
distribucije gotovo u svim varijablama normalne. Nešto značajnija asimetričnost i spljoštenost
Gausove krive je kod varijabli poprečno stajanje na klupici (MPSNK) i duboki pretklon na
klupici (MDPNK). Srednje vrijednosti, kod većine motoričkih varijabli ukazuju na
standardno i uravnoteženo raspoređivanje rezultata ispitanika, sem kod navedenih varijabli.
Najveća standardna devijacija dobijenaje kod varijable vis u zgibu (MVISZ). U ovoj mjeri
srednja vrijednost je iznosila 27,10 sa velikim rasponom rezultata kako se to vidi iz tabeli 1.,
kod maksimalnih 96.56 i minimalnih 08.56. Dakle, ispitanici su bili veoma heterogeni, dok su
kod drugih varijabli dosta uravnoteženi.
Tabela 2.Osnovni statistički parametri primjenjenih varijabli za procjenu uspjeha u
izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu Varijable Mean Min Max SD Error Skewn. Kurtos.
TLKNAP 3.83 1.00 5.00 1.10 .16 -.66 -.44
TLKNAZ 3.40 1.00 5.00 .96 .14 .01 -.25
TLKLET 3.75 1.00 5.00 1.06 .15 -.46 -.48
TLPRST 2.79 1.00 5.00 1.25 .18 .28 -.80
TLPRSO 2.90 1.00 5.00 .66 .06 .04 .09
TLSTNG 3.19 1.00 5.00 1.16 .17 -.04 -.89
30
TLSTUU 3.67 1.00 5.00 1.14 .16 -.30 -.95
TLSUKN 3.25 1.00 5.00 1.12 .16 -.05 -.52
U tabeli 2 prikazani su osnovni statistički parametri varijabli za procjenu uspjeha u
izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu kod dječaka. Posmatrajući rezultate
normaliteta distribucije skjunisa i kurtozisa zapaža se da su distribucije u svim varijablama
normalne. Srednje vrijednosti, kod većine varijabli ukazuju na standardno i uravnoteženo
raspoređivanje rezultata ispitanika. Dakle, ocjene koje je komisija donijela na provjeri
usvojenosti gimnastičkih sadržaja na tlu su bez značajnih odstupanja.
Tabela 3. Regresiona analiza prediktorskog sistema motoričkih sposobnosti i kriterijuma
uspjeha u izvođenju elemenata sportske gimastike na TLU
Ro Delta F - test p
1 .56 .32 2.33 .03
Na osnovu vrijednosti koeficijenata multiple korelacije (Ro=.56) u tabeli 3, može se
konstatovati da motoričke sposobnosti (kao prediktorski sistem) na multivarijantnom nivou,
statistički značajno objašnjavaju (p=.03) postignute rezultate u uspjehu izvođenja elemenata
sportske gimnastike na tlu (TLO).
Koeficijent determinacije kriterijumske varijable (DELTA) i sistem motoričkih varijabli
imaju 32% zajedničkih relacija. Ostalih 68% zajedničkog varijabiliteta u objašnjavanju
kriterijumske varijable sadrže se u drugim dimenzijama antropološkog prostora koje nisu bile
predmet istraživanja u ovom radu.
Tabela 3.1. Regresiona analiza prediktorskog sistema motoričkih sposobnosti i kriterijuma
uspjeha u izvođenju elemenata sportske gimastike na TLU
Varijable R Part -
R Beta Std.Err t p
MONAT -.01 -.04 -.04 .16 -.25 .81
MTAPN .04 .34 .33 .14 2.28 .03
MPSNK .02 .09 .08 .14 .57 .57
MDPNK .01 .08 .07 .14 .51 .61
MTRSM -.11 -.06 -.08 .20 -.39 .70
M20LS -.80 -.17 -.22 .20 -1.11 .27
MVISZ .01 .31 .31 .15 2.08 .04
MDTNK .00 .01 .02 .15 .10 .92
31
Rezultati parcijalnih regresionih koeficijenata (BETA) i njena značajnost p (level) govore
da su značajne pozitivne relacije sa kriterijumskom varijablom utvrđene kod brzine i statičke
snage. MTAPN – taping nogom i MVISZ – vis u zgibu. Dakle, može s konstatovati da oni
dječaci koji imaju bolju brzinu pokreta donjih ekstremiteta i veću statičku snagu, bolje
rješavaju gimnastičke zadatke.
Na osnovu interpretacije dobijenih rezultata regresione analize može se konstatovati da se
uspjeh u izvođenju elemenata sportske gimnastike na tlu mogu najbolje predvidjeti brzinom
pokreta donjih ekstremiteta i statičkom snagom.
4. ZAKLJUČAK
Motoričke sposobnosti značajno utiču na uspjeh u izvođenju elemenata sportske
gimnastike na tlu, pa stoga zaslužuju odgovarajuću pažnju. Utvrđeno je da brzina pokreta
donjih ekstremiteta i statička snaga pozitivno utiču na postizanje uspjeha u izvođenju
elemenata sportske gimnastike na tlu. Što nam ukazuje da oni dječaci koji imaju bolju brzinu
pokreta donjih ekstremiteta i veću statičku snagu, bolje rješavaju gimnastičke zadatke na tlu.
Takođe u procesu selekcije djece za vježbanje na tlu i treba voditi računa da se odaberu
dječaci koji imaju prirodne sposobosti za ispoljavanje brzine, jer je poznato da se kod nje
najmanje može uticati tokom procesa treninga, a i nastavnog procesa. Takođe, tokom
nastavnog časa u školama a i svuda gdje se primjenjuje program iz sportske gimnastike na tlu
treba voditi računa da se radi na postizanju što veće statičke snage.
5. LITERATURA
1. Hmjelovjec, I., Redžić, H. & Hmjelovjec D. (2005). Gimnastika za osnovnu školu. Tuzla:
Fakultet tjelesnog odgoja i sporta
2. Kurelić, N., Momirović, K., Mraković, M. & Šturm J. (1970). Struktura motoričkih
sposobnosti i njihove relacije sa ostalim dimenzijama ličnosti. Zagreb: Kineziologija, Vol.
9, br. 1-2,
3. Kurelić N., Momirović, K., Stojanović, M., Radojević, Ž. & Viskić-Štalec, N. (1975).
Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Beograd: Institut za
naučna istraživanja, Fakultet za fizičku kulturu.
4. Najšteter, Đ. (1991). Teorija i metodika sportskog treninga. Sarajevo: Fakultet za fizičku
kulturu
5. Petković, D. (1989). Relacije morfoloških, motoričkih i kognitivnih sposobnosti sa
uspehom u sportskoj gimnastici. Doktorska disertacija. Beograd: Fakultet fizičke kulture.
32
6. Petković, D. (1984). Uticaj antropometrijskih i biomotoričkih dimenzija na efikasnost
izvođenja kretnih navika iz sportske gimnastike. Magistarski rad. Beograd: Fakultet fizičke
kulture.
7. Petrović, J., Buđa, P., Radojević, J., Sedić, P., Petković, D. & Grbović, M. (1995).
Sportska gimnastika II deo. Beograd: Fakultet fizičke kulture.
8. Tabaković, M (2008). Prediktivne vrijednosti antropoloških obilježja u sportskoj
gimnastici.Sarajevo: Fakultet sporta i tjelesnog odgoja.
Korespodencija
Doc. dr Dalibor Fulurija
Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerziteta u Istočnom Sarajevu
71420 Pale, BiH-RS
E-mail: [email protected]
33
Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: 33-39
STRUČNI RAD
Darko Kalajdžić1, Slobodan Galešev
2
1 Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Istočno Sarajevo, Republika Srpska
2 OK Vojvodina, Novi Sad, Srbija
UDK: 796.325
COBISS. BH-ID: 10.7251/SHT1301034K
ZAGREVANJE U ODBOJCI PRED UTAKMICU
1. Uvod
Sport, na dostignutom stepenu razvoja, zahteva od sportista da se dobro zagreju, kako pre
treninga, tako i neposredno pred takmičenje. Cilj zagrevanja je priprema organizma za
predstojeće napore. Obzirom da zagrevanje predhodi svakom treningu i takmičenju, ovom
problemu dužni smo da posvetimo posebnu pažnju.
U svetu, među stručnjacima u pogledu zagrevanja postoje i podeljena mišljenja.
Ima stručnjaka, pa i naučnika koji tvrde da zagrevanje nema nikakav pozitivan uticaj
na organizam, niti je to uslov za neki veći radni efekat. Takve svoje tvrdnje pravdaju tim što
se u nekim sportovima postižu i svetski rekordi, a da se pre tih vrhunskih rezultata sportisti
uopšte nisu zagrevali.
Nasuprot tim tvrdnjama, mi koji radimo u odbojci (stručnjaci i naučnici), imamo jasan
stav da je zagrevanje u odbojci nužno i korisno, kako pre treninga, tako i pre utakmice. U
prilog ovom našem stavu ide i činjenica da je u odbojci – propozicijama takmičenja određeno
vreme i način zagrevanja igrača pre utakmice.
Ruski naučnik Ozolin je u svojim radovima izneo podatak da su stari Grci još pre dve i
po hiljade godina sprovodili neku vrstu pripreme ogranizma pre nadmetanja i borbe. Kako je
to bilo u prošlosti, kako se sport razvijao, dobro je poznato. Danas je sport doživeo veliku
ekspanziju, pa je logično da su se i u pogledu zagrevanja desile neke značajne promene. Sa
povećanjem stepena sportskih dostignuća, i težnji za postizanje sve boljih rezultata, značaj
zagrevanja postao je jedan od važnih faktora koji utiče na sportski rezultat i sportsko
dostignuće. Stepen razvoja sporta i znanja koja smo postigli, zahtevaju da se ovaj problem
zagrevanja proučava na stručnoj, pa i naučnoj osnovi. U različitim sportovima, kojih danas
ima veoma mnogo, postoje razne vrste i oblici zagrevanja. Mi koji danas radimo u odbojci,
34
smatramo da je zagrevanje potrebno uskladiti sa specifičnostima i karakteristikama treninga i
takmičenja, pri čemu se moraju uvažavati individualne osobenosti igrača.
Zagrevanje u odbojci uporedo se razvijalo sa razvojem sporta u celini. U prošlosti i
kod nas su se izvodile uglavnom statičke vežbe sa prilično neusklađenim i neveštim
pokretima. Danas se zagrevanje u odbojci izvodi mnogo življe i mnogo dinamičnije, i
primereno je potrebama treninga ili utakmice. Naša slobodna procena je da je zagrevanje
odbojkašica i odbojkaša danas, na daleko većem nivou nego što je bila pre, i po tome smo
osobeni i prepoznatljivi. Neki čak smatraju da se odbojkaši pred utakmicu kvalitetno
zagrevaju. Ne ulazeći u potrebe drugih sportova, nas zanima kako ovaj segment našeg
svakodnevnog posla možemo još više da unapredimo i poboljšamo, koristeći se znanjima koja
su prethodnici otkrili, u naučnom i stručnom pogledu. Dakle, problem koji stoji pred nama je
kako unaprediti proces zagrevanja u odbojci.
2. Metodološke napomene (teorijski okvir rada)
2.1 Morfološki i fiziološki aspekti zagrevanja
Poznata je činjenica da povećanje radne sposobnosti čoveka, dolazi kao posledica dobro
zagrejanog organizma. Analizirajući potrebe odbojkaša, na treningu i utakmici, želimo da
ovde ukažemo samo na neke činjenice koje su dobro poznate u morfološkom i fiziološkom
prostoru čoveka, a koje mogu značajno uticati na sam proces zagrevanja. Sa aspekta potreba i
zahteva odbojkaške igre prioritet imaju: mišići, zglobovi i osnovne funkcije organizma.
U morfološkom prostoru za sada je utvrđeno da mišići sa nešto višom temperaturom –
dobro zagrejani, imaju pri radu bolju koordinaciju, veću elastičnost i sposobni su za brže i
složenije kontrakcije, što je jedan od preduslova za njihov efikasniji rad. Povećana brzina
nervno-mišićne reakcije utiče pozitivno na preciznost, snagu, brzinu, kao i na druge elemente
kretanja od kojih često zavisi i sam rezultat u odbojci. Ispitivanja kod nas i u svetu su
nedvosmisleno potvrdila da zagrejani odbojkaški postižu bolje rezultate u odnosu na one koji
se nisu zagrevali.
Kada su zglobovi u pitanju, osnovno je da dobro poznajemo karakteristike zglobova
kod čoveka. U osnovi zglobove ljudskog tela možemo podeliti u dve grupe: pokretni i
nepokretni (manje pokretni). U pokretne zglobove spadaju: skočni zglobovi, zglobovi kukova
i zglobovi ramena. U manje pokretne (nepokretne) zglobove ubrajamo zglobove kolena i
lumbalni deo kičmenog stuba. Ukoliko nisu dobro zagrejani, skočni zglobovi i zglobovi kuka,
postaju ugroženi zglobovi kolena, a to je čest uzrok povređivanja u odbojci. Ako nisu dobro
zagrejani zglobovi kuka i ramena, stradaće lumbalni deo kičmenog stuba, što je isto vrlo čest
slučaj povređivanja u odbojci.
Na osnovu iznetih činjenica, jasno je da dobro zagrejani mišići i zglobovi smanjuju
mogućnost povređivanja. Naša je sugestija trenerima da pri zagrevanju posvete dužnu pažnju
zagrevanju zglobova i zglobnim vezama, služeći se principom "zglob po zglob" i postupno,
redosledom od gore ka dole ili obratno. Treneri i profesori fizičke kulture koji rade u odbojci
uglavnom to znaju i dobro zagrevaju zglobove u većini slučajeva.
Kada su u pitanju fiziološki aspekti zagrevanja, poznato je da kontinuirano trčanje u
trajanju od 3 do 5 minuta izaziva pozitivne promene u srčano-sudovnom sistemu, kao i u
35
sistemu organa za disanje. Ta promena se kod čoveka manifestuje kao povećanje temperature
tela, ubrzanje krvotoka i pulsa, veća frekvencija disanja i blago razdraženje nervnog sistema.
Mi smo ovde naznačali samo neke od činjenica do kojih se došlo naučnim
istraživanjima proteklih godina, i svima treba da je jasno da se pravilnim zagrevanjem
organizam valjano priprema za napore koji ga očekuju, u treningu ili na utakmici.
Naše je mišljenje da u pogledu morfološkog i fiziološkog prostora ima još mnogo
nepoznanica koje treba istražiti i koje mogu značajno doprineti kvalitetnom zagrevanju
sportista. Za sada je dovoljno konstatovati kao činjenicu da – kvalitetno zagrevanje odbojkaša
može u mnogome da doprinese smanjenju mogućnosti od povreda u odbojkaškom sportu.
2.2 Načini zagrevanja
Zagrevanje u sportu može se podeliti na: pasivno, aktivno i kombinovano zagrevanje.
U pasivno zagrevanje ubrajamo: masažu, toplo tuširanje, topao vazduh, svetlosnu
energiju, razne kreme, gelove i slično. Masaža u odbojci teško može da se primeni, jer se tu
radi o velikom broju igrača, a sa druge strane retki su klubovi, pa i reprezentativne selekcije,
koji u stručnom štabu imaju masera. Uzrok ovome su visoki materijalni troškovi ulaganja u
taj vid rada. U odbojci se najčešće koristi poneki oblik samomasaže, naročito za deo tela koji
je ranije bio povređen.
Aktivno zagrevanje je najrasprostranjeniji i najefikasniji oblik zagrevanja koji se
koristi u odbojci. Osnovno sredstvo aktivnog zagrevanja su vežbe, bez i sa rekvizitima, za
pokretanje pojedinih delova ili kretanje tela u celini. U tom pogledu, najčešće se koriste razne
forme hodanja i trčanja, vežbe oblikovanja, vežbe za jačanje mišića i pripremu zglobova, te
razne vežbe istezanja i labavljenja. Obim i intenzitet aktivnog zagrevanja zavisi od mnogih
faktora u koje ubrajamo godišnji period treninga, uzrast i kvalitet grupe, vrstu takmičenja, kao
i zadatke koji se postavljaju igračima. Principijelno zagrevanje na treninzima sprovodi trener,
a na utakmicama igrači samostalno, uz kontrolu trenera.
Kombinovano zagrevanje u praksi se najčešće koristi, a trener je taj koji vrši odabir
sredstava i načine zagrevanja, tako što se prvo sprovede pasivno, a tek potom aktivno
zagrevanje.
U daljoj analizi i razradi ovog problema koji stoji pred nama, zagrevanje u odbojci se
može podeliti na: opšte, specijalno i specifično zagrevanje.
Opšte zagrevanje u odbojci ima za cilj da se funkcije organizma iz stanja mirovanja
podignu na viši nivo. Zagrevanje pred utakmicu razlikuje se od zagrevanja za trening. U
opštem zagrevanju najčešće se primenjuju vežbe istezanja, lagano trčanje i vežbe oblikovanja.
Izbor vežbi koje se primenjuju u opštem delu treda da bude usmeren na zagrevanje i istezanje
muskulature i pokretljivosti zglobova. Vežbe opšteg zagrevanja primenjuju se u stojećem
stavu, sedećem i ležećem položaju. Broj ponavljanja i izbor vežbi obavlja trener ekipe.
Specijalno zagrevanje u osnovu na opšte zagrevanje traje znatno duže i obuhvata rad
sa loptom i neka kretanja, primerena samoj igri, kao što su padovi, prizemljenja i skokovi.
36
Kada je u pitanju rad sa loptom tokom zagrevanja, koje smo nazvali specijalnim
zagrevanjem, ponavljaju se neki elementi odbojkaške igre, kao što su: dodavanja, serviranja,
smečiranja, prijemi servisa i slično.
Specifično zagrevanje je ona vrsta zagrevanja koja je vezana za čoveka kao ličnost i
za njegovu ulogu u timu i ekipi. U odbojci postoji igrač koga zovemo Libero i koji se na
specifičan način zagreva za svoju ulogu u igri. Sa druge strane postoje i takvi igrači koji žele
ili treba duže da se zagrevaju od vremena predviđenog propozicijama takmičenja. Zašto bi
trener imao nešto protiv ako neki igrač želi da izađe ranije na zagrevanje i radi, na primer,
vežbe istezanja, ili pak neke vežbe koje zahtevaju više vremena. Treba poštovati igrača kao
ličnost i dozvoliti mu takve specifične radnje u zagrevanju, pod uslovom da ne remeti
ustaljeni red i disciplinu ekipe u celini. Kvalitetni igrači imaju opšta znanja o tehničko-
taktičkim radnjama u odbojci, ali oni u igri imaju i neke specijalne uloge, kao što su pozicije
na kojima igraju. Dizač, bloker, korektor, libero, kroz specifično zagrevanje spremaju se da
budu što efikasniji, s obzirom na svoju ulogu i zadatke u timu. Kada gledamo jednu
odbojkašku utakmicu, primetićemo da je to sve skladno povezano u jednu celinu. Koliko traje
koji od navedenih delova zagrevanja jeste umeće trenera i tu ne postoji opšti šablon ili model
pripreme. Naš savet trenerima je da u svom radu poštuju principe rada kako u treningu tako i
na utakmicama, ali ne tako što će nehotice ignorisati individualne osobine i sposobnosti
svakog igrača, pogotovo ako one daju pozitivne razultate u igri. Ovaj savet odnosi se i na sam
tok zagrevanja i nije tu trener da uništi njegovu individualnost, nego da svojim radom i
delovanjem razvije sposobnosti i osobenosti do maksimuma, ali u funkciji ostvarivanja dobrih
rezultata u igri.
Svaka individualnost i osobenost igrača koja daje značajan doprinos uspehu ekipe je
dobrodošla i treba je u svakoj prilici podržati.
2.3 Zagrevanje u odnosu na uzrast igrača i tamičarski period
Danas deca rano počinju da se bave sportom, pa tako i odbojkom, a ta se starosna granica
stalno pomera ka nižim uzrastima. U takvim okolnostima treneri moraju dobro da poznaju
biološki razvoj deteta, kako bi dobro znali šta kad treba da urade i na koji način. Pre svega
treba poštovati princip da što su deca mlađa, zagrevanje treba da bude duže i raznorsnije. U
ranoj fazi obuke još kroz zagrevanje nastojimo da deca savladaju određene stavove i položaje,
kao i kretanja primerena odbojci. Zagrevanje je sastavni deo treninga, pa je neophodno da i taj
deo treninga sprovede trener. Ima slučajeva kada trener prepušta slobodu igračima, kako bi se
sami zagrevali, ima slučajeva da u mlađim kategorijama trener izvede nekog od igrača da
pokazuje vežbe, koje ostali zatim ponavljaju. Ovo smatramo pogrešnim, jer trener je taj koji
treba uvek da radi svoj posao, a prepuštanje zagrevanja nekom drugom može štetiti i samom
treneru, ali i igraču kojem je ova uloga dodeljena. Što su igrači stariji, njihov fond znanja u
odbojci je sve veći, pa i u pogledu zagrevanja, kako praktično tako i teoretski. Po odobrenju
trenera, zagrevanje pred utakmicu može voditi kapiten ekipe, pod uslovom da je za to obučen.
Autoritet trener je teško stekao, a nesmotrenim potezima ili izjavama može ga lako izgubiti.
Kada je u pitanju periodizacija trenažnog procesa, zagrevanje treba uskladiti sa
potrebama i zadacima koji se u ovom periodu realizuju. U pripremnom periodu zagrevanje je
duže i sporijeg tempa, a što smo bliže takmičarskom periodu – zagrevanje postaje sve kraće,
brže i usmerenije na zadatke koji igrača očekuju u igri.
37
Bez obzira na uzrast i period trenažnog procesa, trener mora da upamti da je to njegov
posao i da ga ne sme prepustiti drugima. Autoritet trenera čini njegovo znanje, pa tako i u
pogledu zagrevanja, što znači da on to svoje znanje i umeće mora stalno iskazivati.
2.4 Zagrevanje i njegov značaj za tehničko stanje igrača pred utakmicu
Danas se u sportu sve češće govori o psihičkom stanju sportiste, te o angažovanju psihologa u
sportu. U odbojci, usled nedostatka materijalnih sredstava, ali i potrebe, nema angažovanja
psihologa, jer se psiholozi u nas prikazuju kao čarobnjaci. Psiholog koji bi se angažovao u
odbojci morao bi da poznaje suštinu same igre, a ne samo da na bazi nekih opštih testova i
posmatranja donosi svoj sud. Poštujući svaki rad i struku, ističemo da u odbojci vrhunski
treneri čitaju pedagoške, psihološke i medicinske knjige i priručnike, prate savremena
dostignuća ostalih nauka i primenjuju svoja saznanja u praksi.
Uporedo sa razvojem fizičkih svojstava, tehničko-taktičkih znanja, kod odbojkaša se
razvijaju i psihički važne osobine, koje su takođe važne za proces treninga i takmičenja.
Voljna priprema i specijalan vid koncentracije igrača, nikako se ne smeju zanemariti, već se
putem treninga i takmičenja polako razvijaju i usmeravaju kako bi se ekipa približila trijumfu.
Ukoliko se igrač dobro zagreje, tada kod njega narasta i volja i sigurnost, da može
savladati zadatke koji se pred njega postavljaju, kako tokom treninga, tako i na utakmici. U
tom pogledu, prilikom pripreme igrača za utakmicu, zagrevanja ima veoma važnu ulogu. Pre
važnih utakmica, igrač se pred sam početak može naći u tri stanja: startna groznica
(prenadraženost), startna apatija i borbena gotovost za nadmetanje sa protivnikom. Prva dva
slučaja: startna groznica i startna apatija, negativno utiču na sportski rezultat. Stanje borbene
gotovosti je pozitivno za uspeh, jer pokazuje spremnost igrača da učestvuje u nadigravanju.
Pravilno usmereno i dobro vođeno zagrevanje, kako kolektiva, tako i pojedinca, značajno
može doprineti postizanju dobro rezultata na utakmici. Dobro zagrejani odbojkaši su
raspoloženi pre nastupa, veruju u sebe i svoju ekipu i željni su nadmetanja sa protivničkom
ekipom. Dobar trener svakako ovo zna i zato putem osmišljenog zagrevanja daje doprinos
psihološkoj pripremi igrača pred utamicu. I u ovom pogledu postoji značajan i neistražen
prostor koji bi trebalo bolje proučiti, analizirati i opisati, radi unapređenja zagrevanja u
ključnim trenucima za odbojkaški sport.
3. Osnovni rezultati rada
3.1 Modeli zagrevanja u odbojci Postoje različiti modeli zagrevanja u odbojci, kako za trening, tako i za utakmicu. Za potrebe
ovog rada, mi smo se odlučili da iznesemo 3 modela zagrevanja pred utakmicu koji se
najčešće primenjuju kod nas.
3.1.1. Prvi model zagrevanja
Primenjuje se kod slabijih ekipa, počinje trčanjem oko igrališta i to na svojoj polovini
terena, u koloni, od nekoliko minuta. Nakon završenog trčanja, igrači počinju sa vežbama
oblikovanja, najčešće svako za sebe i u nekom svom ritmu. Posle opšteg zagrevanja, prelazi
se na rad sa loptom u kom se ponavljaju vežbe kao tehnički elementi, prilično sporo i statično.
38
Takav način zagrevanja smatramo lošim i igrači koji se tako zagrevaju dostignu neki radni
efekat tek posle odigranog prvog seta utakmice.
3.1.2 Drugi model zagrevanja
Model koji često koriste prvoligaške ekipe, a on se ogleda u sledećem: igrači izlaze na
teren i prvo što rade je da posedaju po terenu i svako za sebe izvodi vežbe istezanja, poznate i
kao: strečing vežbe. Posle istezanja, u sedećem i ležećem položaju, prelaze na trčanja po svom
delu terena, obično je to bočno i paraleleno sa mrežom. Nakon obavljenog trčanja, svako radi
za sebe vežbe oblikovanja, prevashodno za gornji deo tela. Kao i u prethodnom modelu,
nakon opšteg zagrevanja, prelazi se na rad sa loptom koji je pretežno isti kod svih modela, a
to su ponavljanja nekih tehničkih elemenata. Ovaj drugi model ne možemo oceniti kao loš, jer
je on bar po obliku vežbi detaljniji od prvog modela, a u neku ruku približniji načinu igre u
odbojci. Osnovna zamerka ovom modelu zagrevanja je to što igrači primenjuju vežbe
istezanja šablonski, smatrajući da je to neka popularna moda.
3.1.3 Treći model zagrevanja
Treći model zagrevanja je onaj model koji mi preporučujemo igračima, bez obzira na
pol, uzrast i važnost utakmice. Ovaj model ograničen je propozicijama takmičenja, kao i
prethodna dva modela koja se odnose na kvalitetne ekipe. Zagrevanje počinje tako što igrači
samostalno (svako za sebe) uradi vežbe istezanja. Podrazumeva se da su to obučeni igrači, te
da raspolažu sa znanjima koja su potrebna za vežbe. Nakon istezanja, svi igrači trče u
laganom tempu oko 3 minuta. Nakon ovog opšteg zagrevanja, igrači su spremni, jer je
podignuta temperatura tela, a ubrzan rad srca i respiratornog sistema. Posle opšteg dela igrači
se postave u krug i rade vežbe koje pokazuje najčešće kapiten, a one su primerene kretanjima
u odbojci. U ovim vežbama dominiraju vežbe snage i izdržljivosti, a cilj je da se velike i male
mišićne grupe bolje prokrve i toniziraju. U specijalnom delu zagrevanja sledi organizovano
(unapred dogovoreno i definisano) kretanje sa padovima i skokovima. Ovo je trenutak kada
igrači počinju sa stvaranjem takmičarske atmosfere, tako što glasno podržavaju jedan drugog.
Ovaj deo se završava sa kretanjem i skokovima ispred mreže. U specijalnom i specifičnom
delu zagrevanja sledi rad sa loptama i to u paru (prsti, čekić, napucavanje). Sudije ekipama
daju znak kada je dozvoljeno zagrevanje na mreži i ekipe slobodno rade smeč shodno svojoj
ulozi u ekipi. Na kraju ovog zagrevanja, 3 minuta pre kraja, prelazi se na servis i prijem
servisa.
U ovom, trećem modelu zagrevanja, veoma je važno da svaki igrač (od početka
zagrevanja) bude svestan onoga što radi i zašto to radi. Neophodno je da se u zagrevanje
ugrade sve one aktivnosti koje čine osnovu za ono što ih očekuje tokom utakmice.
Nakon izložena tri modela zagrevanja pred utakmicu, logično je da se postavi pitanje
koji je od ovih modela najbolji. Najbolji je onaj model koji odgovara igračima i uslovima u
kojima se to zagrevanje odvija, pa ga zato treba isprobati u praksi i zauzeti svoj stav.
39
4. Zaključci
Autori ovog rada pripadaju onoj grupi stručnjaka i naučnika koji smatraju da zagrevanje pre
sportskih napora ne može biti sporno, a u odbojci je ono potreba i nužnost.
Na osnovu činjenica iznetih u radu, sasvim je jasno da je kvalitetno zagrevanje
najbolja zaštita od povreda u odbojci, kako i u drugih sportovima.
Kroz zagrevanje se mogu ostvarivati i neki zadaci koji bitno utiču na proces učenja u
odbojci.
U praksi, s obzirom na značaj i potrebu, zagrevanju se ne poklanja dovoljna pažnja.
Naše je mišljenje da u prostoru zagrevanja postoji mnogo mesta za stručna i naučna
istraživanja.
Nauka nije teoretisanje. Prava nauka je traganje za činjenicama, istinama i
zakonitostima, kako bi se neki problemi koji stoji pred nama rešio. Prostor zagrevanja u
sportu, pa samim tim i u odbojci, nedovoljno je proučen i istražen, a to je prilika da se
nerešena pitanja i nedoumice razreše za dobrobit igrača i dalji razvoj odbojke kao sporta.
Svaki trening, svaka utakmica donosi nešto novi i to je jedna vrsta istraživanja koju
svakodnevno obavljaju treneri. Naučna istraživanja su ona vrsta istraživanja koja obavljaju
kvalitetni stručnjaci (doktori nauka), a uz pomoć naučnih metoda. I jednima i drugima ovo je
prostor za nova primenjena istraživanja. Ako je prostor zagrevanja u odbojci nedovoljno
istražena livada, onda ko god tu livadu čisti od korova i neznanja, daje svoj doprinos da više
saznamo o problemu koji stoji pred nama i čeka rešenje.
5. Literatura 1. Janković, V. (2004). Odbojka. Zagreb : Kineziološki fakultet.
2. Kalajdžić, D. (1975). Priprema i vođenje odbojkaške ekipe na utakmici. Beograd,
Sportska praksa 5-6.
3. Kalajdžić, D. (1980). Mogućnosti za poboljšanje odbrane u odbojci. Beograd,
Sportska praksa 1.
4. Kalajdžić, D. (1984). Morfološke, motoričke, kognitivne, konativne i sociološke
dimenzije odbojkaša. Doktorska disertacija. Novi Sad : Fakultet fizičke kulture.
5. Kostić, R. i Kalajdžić, D. (1995). Odbojka – metodika sportske pripreme. Niš :
Fakulte fizičke kulture.
6. Misjuro, V. (1951). Zamor. Beograd : Fiskultura i sport.
7. Pržulj, D. (2005). Osnovi antropomotorike. Pale : Fakultet fizičke kulture.
8. Pržulj, D. (2007). Antropomotorika. Pale : Fakultet fizičke kulture.
9. Radosav, R. (1998). Teorija i metodika fudbala. Novi Sad : Fakultet fizičke kulture.
10. Todorović, Z. (2007). Uputstvo za izradu stručnih i naučnih radova. Banja Luka:
Ekonomski fakultet.
40
41
Stručni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: 41-49
STRUČNI RAD
Ненад Лалић1 Мићо Мићић
2
1 Факултет физичког васпитања и спорта, Пале
2 Постдипломац Факултета физичког васпитања и спорта, Пале
UDK: 005:796.332 (497.6 Bijeljina)
COBISS. BH-ID: 10.7251/SHT1301044L
Системски приступ организацији и дјелотворно вођење на примјеру СФК
„Академац-УИС“ Бијељина
Резиме
Основни циљ овог рада је да се представи системски приступ и дјелотворно вођење
спортске организације и да се укаже на њене најбитније карактеристике. Надаље, у
циљу што комплексније анализе, тематика датог проблема је представљена на
практичном примјеру Студентског фудбалског клуба „Академац-УИС“ Бијељина,
Центар за високо образовање у Бијељини, Универзитет у Источном Сарајеву.
СФК „Академац-УИС, Бијељина је јединствени фудбалски клуб у Републици Српској и
Босни и Херцеговини, због чињенице да за клуб могу играти само и искључиво
студенти.
Кључне ријечи: Организација, вођење, спортски менаџмент, стратегијски менаџмент,
идеја, тимски рад.
Abstract
The main objective of this paper is to present a systematic approach and effective
management of sports organizations and to point out to its most important characteristics.
Furthermore, the problem is presented on an example of Student football club "Akademac-
UIS" Bijeljina, Center for Higher Education in Bijeljina, University of East Sarajevo.
SFC "Akademac-UIS, Bijeljina is a unique football club in the Republic of Srpska and Bosnia
and Herzegovina, because of the fact that only students can play for the team.
1 Факултет физичког васпитања и спорта, Источно Сарајево.
42
Keywords: Organization, management, sports management, strategic management, ideas,
teamwork.
Увод
Већи дио живота проводимо у некој организацији – било да је то факултет, предузеће,
банка, спортски тим, религијска или грађанска организација, огранак војних формација,
музичка или позоришна група. Неке организације, као војска или велике корпорације,
имају веома формалну структуру. Али све организације, формалне или неформалне, су
сакупиле и држе на окупу групе људи који увиђају да постоје користи од заједничког
рада ка одређеном заједничком циљу. Циљ је основни елемент сваке организације.
Све организације такође имају и некакав програм или метод за остваривање циља, тј.
плана. Организације морају такође да нађу и обезбједе средства за постизање својих
циљева. У свим организацијама постоје људи који су задужени да помогну да се
остваре планирани циљеви. Те људе називамо менаџери.
Спортска организација је сложен систем који се може дефинисати као идеална
структура међусобно повјерених логички прописаних дјелова са оптималном
кординацијом и јасно дефинисаним циљевима. Исто тако, она се може посматрати у
контексту системског приступа њеном дјеловању, јер је она дио општег, вишег система,
али је истовремено структурисана на подсистеме.
Без обзира о којем типу организације је ријеч, па и спортска, има вишедимензионални
карактер и може се дифинисати на више начина. Првенствено представља сложен
организам, јер може функционисати у форми ли институционалним оквирима
компаније, политичке странке, спортског клуба и др. Надаље, организацију
дефинишемо као сложену економску, политичку, друштвену али и спортску појаву, јер
је опредјељена да задовољи опште људске потребе и као сложени процес, јер се у њему
континуирано ствара функционални оквир или форма организације. На крају, она је и
сложен систем, који је дефинисан системским категоријама.
Свака организација је отворени систем, која има извјесне односе са околином. Околина
дјелује на организацијски систем. Комуникације између система и околине су сталне
при чему посебан значај има повратна информација за све интерне и екстерне процесе
и активности. Систем је повезаност елемената у цјелину и њихово складно и узајамно
повезано функционисање ради остваривања постављеног циља.
Суштинско обиљежје вођења је стварање визије и придобијање сарадника. Ни један
човјек не жели да се њиме управља. Они желе да буду вођени у правом појмовном
значењу овог термина који у себи садржи: повјерење, договор, мотивисање, вјеровање у
могућности појединаца, ослањање на његову свијетлу страну.
43
1. Хипотеза, методологија и емпиријски подаци
Предмет истраживања овог рада у контексту тестирања примарне хипотезе, јесте да
(H1) оснивањем спортске организације или своје СОФКЕ, у оквиру Универзитета,
доприноси се побољшању квалитета живота студената. Основни мотив анализе
датог проблема: је да се темељно примјеном менаџерских метода, сагледа системски
приступ и дјелотворно вођење на примјеру једне спортске организације и исто тако
представи, прије свега, модел његовог ефикасног и правилног, законски регулисаног,
организовања и вођења.
Друга значајна истраживачка метода (H2) је: системски приступ организацији и
дјелотворно вођење доприноси највишем нивоу резултата како на спортским
теренима и борилиштима, тако и у организованости спортског колектива.
Приликом тестирања истраживачких метода у раду ће се користити комбиноване
методе истраживања. То се прије свега односи на истраживање кроз литературу,
менаџерских метода, историјска метода и друге релевантне опште научне методе
(индукција, дедукција, синтеза).
На основу истраживања кроз литературу, као и конкретних емпиријских истраживања,
прије свега на примјеру спортске организиције, која егзистира на тржишту Босне и
Херцеговине и Републике Српске, у оквиру Универзитета у Источном Сарајеву,
примјеном релевантне истраживачке методологије, хипотезе су потврђене.
Та сазнања су веома значајна за практичну примјену изложене теоријско-методолошке
третиране проблематике, тј. системског приступа организацији и дјелотворног вођења
на примјеру спортске организације.
2. Историјски развој СФК „Академац-УИС“ Бијељина
Студентски фудбалски клуб „Академац-УИС“ (у даљем тексту: Клуб) је самостална
спортска организација која има спортисте, основана у Бијељини, у мају 2010. године и
организована у облику удружења, са неодређеним временом трајања, ради обављања
спортских активности у области фудбалског спорта и остваривања циљева и задатака
утврђених њиховим Статутом. Клуб је члан Фудбалског савеза Републике Српске,
Фудбалског Савеза Босне и Херцеговине, регионалних савеза, међуопштинских и
општинских савеза. Посебно чланство и облик сарадње клуб остварује са Спортским
савезом општине Бијељина и другим спортским друштвима. Данас, клуб је члан прве
Општинске лиге Бијељина, група Запад, гдје тренутно заузима прво мјесто и статус
јесењег првака.
44
Примарни циљ клуба је побољшање квалитета живота студената Универзитета у
Источном Сарајеву. Остали циљеви су:
Промовисање спорта и физичке културе у животима студената у Бијељини;
Остваривање и постизање спортских резултата;
Унапређење спортских способности својих студената;
Афирмација и представљање друштвених, привредних, културних, спортских и
других вриједности;
Обезбјеђивање и организовање пропаганде спорта и физичке културе;
Окупљање чланства по основу масовности и квалитета.
У остваривању својих циљева, Клуб има следеће задатке:
45
Заштита угледа и репутације Универзитета у Источном Сарајеву и Центра за
високо образовање у Бијељини.
учествовање у фудбалским такмичењима, приредбама и другим активностима
чланова;
окупљање, свестрано и активно учествовање у фудбалском спорту студената,
омладине и одраслих;
образовање чланова Клуба, обезбеђивање услова за школовање и
оспособљавање фудбалера за такмичење и за стручно оспособљавање за рад,
стручно образовање и усавршавање радника стручних служби, стално
унапређење стручног фудбалског рада;
програмирање развоја и унапређења фудбалског спорта
спровођење здравствене заштите фудбалера,
остваривање других задатака утврђених Законом, другим прописима и актима
Клуба,
Органи Клуба су:
1. Скупштина Клуба,
2. Председник Клуба,
3. Управни одбор,
4. Генерални секретар,
5. Надзорни одбор.
Стручни рад у Клубу, чине:
1. Спортски директор,
2. Тренер првог тима.
Досадашњи спортски резултати клуба су: Сезона 2010/2011, прваци Друге лиге ОФС
Бијељина и треће мјесто у малом фудбалу, земска лига Бијељина. Сезона 2011/2012,
друго мјесто Прва лига ОФС Бијељина и друго мјесто у малом фудбалу, зимска лига
Бијељина. Сезона 2012/2013, јесењи прваци Прве лиге ОФС Бијељина и
четвртфиналисти Ред стар-спорт купа.
Спортски резултати баштине како кроз марљиви рад на тренинзима и утакмицама, тако
и на испитима и предавањима.
Надаље, Клуб је добио и Плакету Универзитета у Источном Сарајеву за изузетан успјех
и промоцију спорта међу студентима, као и сребрену значку Општине Бијељина, за
развој спортско-културног живота студената и омладине на простору Семберије.
46
3. Развијање јасне визије и њено трансформисање у мисију
Визија
Менаџер мора да буде визионар. Успјешни менаџери су способни да своју визију и
надахнуће пренесу на запослене и да их мотивишу да успјешно обављају делегиране
задатке. Визија је мисао водиља и полазна тачка у развијању бизниса. Формулише се у
писменом облику за дужи временски период и њом су обухваћене све групе које имају
интерес за успјешно пословање предузећа: потрошачи, добављачи, инвеститори,
кредитори, запослени, менаџмент и друштво.
Постати лидер у промоцији здравог живота на тржишту БиХ и РС, и остварити
сарадњу са Универзитетима из окружења, као и са реномираним свјетски
познатим Универзитетима.
Мисија
Мисија произилази из визије као њен логичан наставак и представља категорију којој
се озбиљно мора приступити на почетку новог улагања. Она је основа за формулисање
циљева, политике и стратегије сваког новог пословног подухвата. Мисија компаније је
разлог њеног постојања. Врло често је изражена у форми изјаве која преноси
запосленима и потрошачима поруку о сврси постојања.
Мисија мора да буде:
1. компатибилна са окружењем и аспирацијама главних стакехолдера,
2. реалистична у смислу да одговара природи бизниса и ресурсима
предузећа,
3. дистинктивна у смислу да је препознатљива,
4. инспиративна,
5. подобна за формулисање циљева и политике.
Добар студент + добар спортиста = добар човјек!
Циљеви
Циљеви представљају жељено стање које организација жели да постигне. Циљеви би
требало да буду изазовни али достижни. Они такође требају да буду квантитативно
мјерљиви како би компанија могла да контролише и прати свој напредак ка задатом
циљу.
Примарни циљ СФК „Академац-УИС“ Бијељина јесте побољшање квалитета
живота студената Универзитета у Источном Сарајеву2.
2 Остали циљеви су наведени у поглављу број 2.
47
Интерна анализа
Интерна анализа је евалуација интерног окружења односно његових потенцијалних
снага и слабости. Фактори интерне анализе би требали бити посматрани у појединим
дијеловима областима организације као што су:
култура организације,
имиџ организације,
организациона структура,
кључно особље,
приступ природним ресурсима,
операциона ефикасност,
производни капацитет,
постојање бренда,
тржишно учешће,
финансијски извори,
ексклузивни уговори,
Истраживање организационих способности и услова окружења омогућава менаџерима
да индентификују шта организација може да ради боље од конкуренције.
Резултати интерне анализе СФК „Академац-УИС“ Бијељина, показали су да Клуб
располаже са добрим и стручним кадровима, неопходним за управљање и организацију
послова, као и са добро изграђеним имиџом и културом организације. Такође, Клуб има
и несебичну подршку Ректора и осталих органа Универзитета и Факултета као
организационих јединица.
Недостатак у овом дијелу организације јесте инфраструктура. Клуб, нема свој властити
стадион, тако да организовање тренинга и утакмица на стадиону Средње
пољопривредне школе, изискује високе трошкове.
Екстерна анализа
Могућност је шанса да се уведу нови производи и услуге чијом ће се продајом
остварити профити. Могућности се могу појавити када настану промјене у екстерном
окружењу. Многе од ових промјена могу бити и претње тржишној позицији.
Могућности СФК „Академац-УИС“ Бијељина, су првенствено јер је јединствен
студентски фудбалски клуб Босне и Херцеговине и Републике Српске, по узору на
престижне свјетске Универзитете, који егзистирају у развијеним земљама.
Претња се огледа у томе да живомо у времену велике свјетске кризе, гдје је доста
тешко изнаћи начина за финансирање спортских организација, као и ваннаставних
активности студената.
Имплементација
48
Стратегије се најчешће изражавају у облику уопштених приоритета. Да би на
ефективан начин била имплементирана потребно је да се она преведе у неку врсту
детаљних политика које нижи нивои на различитим функцијама у организацији могу да
разумију. Ово је добро и због тога да се акцентирају нека практична питања која
најчешће нису видљива у стратешком плану. Те политике у које се стратегија преводи
су намјењене за различита функционална подручја фирме, као што су:
маркетинг
истраживање и развој
набавка
производња
кадровска функција
информатика
Поред развоја политика за поједина функционална подручја фазе имплементације
обухвата и индентификацију тражених ресурса као и извршавање потребних
организационих промјена.
У складу са реченим у претходном дијелу рада, идејно рјешење је да се у блиској
будућности организује Универзитетска лига, као основа за организовање студентске
лиге Републике Српске, по узору на колеџ лиге које постоје у развијеним земљама.
Контрола
Након имплементације следи контрола резултата. Контрола резултата се спроводи да
би се измјерило и процјенило да ли се план одвија онако како би требало.
Претпоставља се да би за овај мониторинг требало оформити систем контроле унутар
организације. Све што треба урадити је погледати задате стандарде, измјерити
постојеће резултате и предузети акције да се постигне успјех у пословању.
У сфери контроле, с обзиром да Клуб у складу са визијом, мисијом на прави начин
промовише Универзитет и остварује примарни циљ, са добрим спортским резултатима
и организацијом клуба, предлаже се одржавање и унапређење постојећег стања и
ширење идеје.
Закључак
У условима непредвидивих тржишних кретања у савременој економији врло је битно
формулисати детаљан стратешки план развоја организације. Његова функција у овом
контексту је да разради детаљне планове за поједине и могуће тржишне ситуације.
Земље у развоју са својим тржишним дисторзијама посебно захтјевају овај вид
планирања. Упркос тој чињеници у овим земљама, па и у Босни и Херцеговини
организације ријетко формирају било какве планове пословања, а још мање стратешке
планове.
49
Разлози за овакво понашање су често и обим посла и знања који су потребни за
спровођење свих неопходних анализа за формирање оваквог плана. Босна и
Херцеговина, Република Српска и Универзитети који егзистирају на овим тржиштима с
циљем унапређења и побољшања квалитета живота студената и омладине требају да
развијају и промовишу ваннаставне активности и у склопу њих, формирање
студентских спортско-културних колектива. Као додатак овој активности корисно би
било организовати семинаре за спортске и стручне раднике на тему израде стратешких
развојних планова. Ово би сигурно довело до предвидивијег, сигурнијег и
екстензивнијег вођења спортских организација у Босни и Херцеговини. Претпоставка је
да би се одржао и већи број новооснованих клубова овог типа, у другој години
пословања.
Литература
1. Милан Томић, Спортски менаџмент, дата статус, Београд, 2007. година
2. Ненад Лалић, Менаџерско одлучивање, Педагошки факултет Бијељина,
Бијељина, 2010. година
3. Ненад Лалић, Младен Вилотијевић, Данимир Мандић, Менаџмент у образовању,
Педагошки факултет Бијељина, Бијељина, 2011. година
4. Џејмс А.Ф. Стонер, Р. Едвард Фриман, Даниел Р. Гилберт, Јр., Менаџмент,
Београд, 1997. година
5. Ралпх Д. Стацеј, Стратешки менаџмент и организацијска динамика, Мате д.о.о.,
Загреб, 1997. година
6. Интернет сајтови:
1. www.crnvo.cg.yu/publikacije/ Strategija
2. www.netmba.com/strategy/process
3. www.netmba.com/strategy/swot
50
Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: 50-59
ORGINALNI NAUČNI RAD
Vladan Marković1, Milomir Trivun
2
1Visoka sportska i zdravstvena škola u Beogradu
2Fakutet fizičkog vaspitanja i sporta Univerzitet u Istočnom Sarajevu
UDK: 797.212.2:572.087
COBISS. BH-ID: 10.7251/SHT1301050M
UTICAJ ANTROPOMETRIJSKIH DIMENZIJA NA REZULTATE PLIVAČA PRSNE
TEHNIKE
Sažetak
Morfološki status sportista značajna je komponenta koja utice na funkcionalne sposobnosti i
uslovljava predispozicije organizma za pojedine sportske aktivnosti. Plivači, možda i više od
drugih sportista, ekstremno su uslovljeni svojom morfoloskom gradjom u kojoj
antropometrijske karakteristike dolaze do posebnog izražaja. Od antropometrijskih veličina,
kao sto su: visina, težina,rapored centara težista i potiska,vitalnog kapaciteta, zavisna je , u
većoj meri plovnost plivača. Odnos mase mišića i kvaliteta istih, dužine ekstremiteta i
pokretljivosti zglobova deli plivače po tehnikama plivanja. Prsna tehnika je koordinaciski
najkompikovanija za plivanje. Plivači prsne tehnike se rano specializuju za prsno i poseduju
određene specifičnosti morfoloških karakteristika u odnosu na plivače ostalih tehnika
plivanja. Izučavanje antropometrijskih karakteristika i povezanost sa rezultatom kod plivača
prsne tehnike analizirano je kod 82 plivača muškog pola koji se takmiče na zimskoj
Beogradskoj ligi 2006 godine.
Ključne riječi: antropometrija, plivanje, rezultat, selekcija, prsna tehnika.
UV O D
Jedan od važnijih faktora za procenu mogućnosti napretka i izbora vrhunskog plivača je
njegov morfološki status.
Primenom sistema antropometrijskih mera dobijamo preciznije podatke o optimalnom
fizičkom razvoju sportiste. Osobenost građe tela utiče na nivo ispoljavanja niza specifičnih
karakteristika plivača (plovnost, hidrodinamički položaj tela u vodi, mišićno tkivo i sl.).
Tehnika i izbor samog načina plivanja takođe zavisi od osobenosti građe tela. Zbog toga su
dostignuća sportiste u nizu sportova povezana u značajnoj meri sa njegovim
antropometrijskim statusom koji dalje utiče na biomotoričke sposobnosti sportiste.
51
U procesu izbora talentovanih sportista razlikuju se dve grupe pokazatelja (Zaciorski, 1974).
Jedni su tkz. ”konzervativni” pokazatelji, a drugi ”nekonzervativni”. Sam naziv ukazuje da je
stabilne pokazatelje veoma teško menjati tj. uticati na njihovo usavršavanje trenažnim
procesom. Među stabilne pokazatelje na prvo mesto spadaju antropometrijski fiziološki
parametri, zatim vreme brzine reakcije ruke i noge, gde je koeficijent naslednosti 0.714-0.857,
što znači da se vreme reakcije nalazi pod velikim genetskim uticajem. Morfološki status
sportista značajna je komponenta koja utice na funkcionalne sposobnosti i uslovljava
predispozicije organizma za pojedine sportske aktivnosti. Plivači, možda i više od drugih
sportista, ekstremno su uslovljeni svojom morfoloskom gradjom u kojoj antropometrijske
karakteristike dolaze do posebnog izražaja. Od antropometrijskih veličina, kao sto su: visina,
težina, rapored centara težista i potiska,vitalnog kapaciteta, zavisna je, u većoj meri plovnost
plivača. Odnos mase mišića i kvaliteta istih, dužine ekstremiteta i pokretljivosti zglobova deli
plivače po tehnikama plivanja.
Kod plivača kraul tehnikom značajne su razlike kod sprintera i dugoprugaša u visini, težini i
obimu grudi, a i kod ostalih tehnika uočljive su razlike, tako da plivaci ledjne tehnike spadaju
u grupaciju sa najvećim longitudinalnim merama.Relativno su lagani sa velikim obimom
grudi, te i velike apsolutne površine. Plivači prsnog stila su relativno niski i teški.
Plivači, speciajalisti u kraul tehnici, razlikuju se zavisno od deonice po visini, težini i obimu
grudi. Težina tela je u korelaciji sa snagom koja je potrebna za brzinsko-snažnu lokomociju
na 100m. Dugoprugaši su vidljivo nižih morfoloskih parametara, jer znacajno mesto u
njihovom rezultatu zauzimaju funkcionalne sposobnosti. Plivači srednih pruga su po
morfologiji izmedju sprintera i dugoprugaša. Plivači ledjne tehnike su viši od ostalih jer im je
to znacajna predispozicija za uspeh, oni imaju veliki obim grudi, kao sprinteri u kraulu, dok
im je težina u odnosu na visinu najmanja. Specijalisti u prsnom i delfinu imaju približno iste
vrednosti u tkz. totalnim razmerama, što govori da za ove dve tehnike nisu presudni ovi
parametri. Plivači prsne tehnike su nesto teži. Kod plivača kraulom, prsnim i ledjnim stilom
uočeni su relativno dugi ekstremiteti nogu, dok su od kod delfinaša izrazito kratke noge.
Relativno duge ruke imaju plivači kraula i ledjnog stila,dok prsaši i delfinaši imaju krace
ruke. Najšira ramena imaju kralaši sprinteri i delfinaši (slika 1).
Cilj istraživanja
Osnovni cilj ovog istraživanja je da na odabranom uzorku plivača utvrdimo:
- vrednost antropometrijskih varijabli plivača u prsnoj plivačnoj tehnici,
- merenje kriterijumskih varijabli i
52
- povezanost antropometrijskih dimenzija sa kriterijumskim varijablama u prsnoj tehnici
plivanja.
METOD ISTRAŽIVANJA
Uzorak ispitanika
Uzorak ispitanika koji je obuhvaćen ovim istraživanjem čini 82 osobe muškog pola, plivača
uzrasta od 10 do 18 godina, koji su aktivni takmičari zimske Beogradske lige 2006.
Uzorak varijabli
Ovim istraživanjem obuhvaćene su dve grupe varijabli: antropometrijske - za definisanje
morfološkog statusa ispitanika i kriterijumske – odnosi se na brzinu plivanja i broj zaveslaja
ispitanika.
Polazeći od predmeta i cilja istraživanja, utvrđen je uzorak od 27 antropometrijskih varijabli i
tri kriterijumske varijable u svakoj plivačkoj tehnici.
Za procenu morfoloških karakteristika primenjeno je 27 antropometrijskih varijabli, prema
postupku utvrđenom Internacionalnim biološkim programom (IBP) i izvan njega, kao:
1. Longitudinalna dimenzionalnost skeleta;
2. Transverzalna dimenzionalnost skeleta;
3. Volumen i masa tela i
4. Potkožno masno tkivo.
Merenje se obavljalo u prepodnevnim časovima, sa instrumentima standardne izrade,
baždarenim uvek pre početka merenja.
Antropometrijske varijable
A) Longitudinalna dimenzionalnost skeleta:
1 - visina tela - AVIS
2 - dužina noge - ADNO
3 - dužina ruke - ADRU
4 - dužina stopala - ADST
5 - dužina šake - ADŠA
B) Transverzalna dimenzionalnost skeleta:
6 - širina ramena - ABAR
7 - širina karlice - ABKR
8 - dijametar ručnog zgloba - ADRZ
9 - dijametar lakta - ADLA
10 - dijametar kolena - ADKO
11 - dijametar stopala - ADST
12 - širina stopala - AŠŠA
C) Volumen i masa tela:
53
14 - masa tela - ATEŽ
15 - srednji obim grudnog koša - ASOG
16 - obim nadlaktice - AONL
17 - obim podlaktice - AOPL
18 - obim podkolenice - AOPK
19 - obim nadkolenice - AONK
D) Potkožno masno tkivo
20 - kožni nabor nadlaktice (dve varijante) - AKNN
22 - kožni nabor podlaktice - AKNP
23 - kožni nabor leđa - AKNL
24 - kožni nabor trbuha - AKNT
25 - kožni nabor grudi - AKNG
26 - kožni nabor podkolenice - AKNP
27 - kožni nabor nadlaktice - AKNN
Kriterijumske varijable
1 - vreme plivanja na 25 m ,
2 - vreme plivanja na 50 m i
3 - broj zaveslaja trke na 50 m.
Program i postupak mjerenja
Istraživanje se obavljalo u toku takmičarske sezone, Beogradske lige 2006. godine. Rezultati
sa tog takmičenja koje se održalo u Beogradu na bazenu SC “Vračar”(poluolimpijski) uzeti su
kao kriterijumske varijable, a sva mjerenja iz antropometrije obavljena su u ambulanti SC
“Vračar”. Ekipa ispitivača za mjerenje antropometrijskih varijabli bila je sastavljena od tri
stručne osobe.
Statističke obrade podataka
Podaci dobijeni na način opisan u predhodnom delu obrađeni su postupcima deskriptivne i
komparativne statistike, na računaru programom SPSS 15.
U okviru deskriptivne statistike za sve varijable različitih grupa (po tehnikama plivanja i
uzrasnom periodu) izračunata je: aritmetička sredina (M), standardna devijacije (S) i
koeficijent varijacije (V).
U okviru komparativne statistike primenjena je korelaciona analiza koja opisuje relacije
između antropometrijskih i kriterijumskih varijabli u različitim grupama.
Rezultati istraživanja
Rezultati dobijeni istraživanjem prikazani su tabelama koje su postavljene tako da utvrđuju
logičan tok interpretacije.
54
Prvo su prikazani rezultati osnovnih deskriptivnih statističkih parametara antropometrijskih
varijabli (tabela broj 1), a nakon toga interpretacija rezultata obuhvata korelacionu analizu
između antropometrijskih i kriterijumskih varijabli i utvrđivanje stepena povezanosti ovih
parametara (tabela broj 2).
Tabela 1. Deskriptivna analiza plivača prsnom tehnikom (N=82)
VARIJAB
LE PRSNO
M S V
TM 53,8
2
15,7
4
0,2
9
TV 163,
60
15,5
4
0,0
9
DUNO 94,0
6 8,88
0,0
9
SIRA 36,0
9 3,99
0,1
1
SIKA 25,3
5 2,76
0,1
0
DILA 6,46 ,71 0,1
1
DISA 5,38 ,52 0,1
0
DUSA 17,0
3 1,93
0,1
1
SISA 7,50 ,83 0,1
1
OGR 82,0
4
10,7
5
0,1
3
ONL 24,5
5 3,88
0,1
5
OPL 22,9
7 2,80
0,1
2
ONK 49,7
2 6,61
0,1
3
OPK 33,0
9 3,95
0,1
2
BI 5,28 2,98 0,5
6
PL 5,38 2,10 0,3
9
GR 6,46 5,06 0,7
55
8
TR 12,5
0
10,0
9
0,8
0
NK 14,7
9 7,12
0,4
8
PK 11,3
6 5,47
0,4
8
TRIC 10,5
2 5,21
0,4
9
SUSK 7,37 4,07 0,5
5
DIKO 9,40 ,70 0,0
7
DIST 7,32 ,47 0,0
6
SIST 8,63 ,88 0,1
0
DUST 26,2
4 2,26
0,0
8
DURU 70,3
7 7,12
0,1
0
STAZ 54,2
9
33,7
6
0,6
2
Tabela 2. Korelacije parametara kod plivača prsnom tehnikom (N=82)
VARIJAB
LE PRSNO
25 m 50 m br.zav
TM -,632
,000
-,690
,000
-,635
,000
TV -,738
,000
-,757
,000
-,722
,000
DUNO -,694
,000
-,715
,000
-,686
,000
SIRA -,760
,000
-,781
,000
-,748
,000
SIKA -,626
,000
-,675
,000
-,609
,000
DILA -,669
,000
-,685
-,685
-,683
,000
DISA -,661
,000
-,713
,000
-,710
,000
DUSA -,739
,000
-,763
,000
-,746
,000
56
SISA -,688
,000
-,727
,000
-,685
,000
OGR -,764
,000
-,773
,000
-,715
,000
ONL -,616
,000
-,672
,000
-,616
,000
OPL -,618
,000
-,700
,000
-,651
,000
ONK -,485
,002
-,553
,000
-,520
,001
OPK -,499
,001
-,593
,000
-,540
,000
BI ,339
,035
,301
,063
,315
,051
PL ,369
,021
,378
,018
,351
,029
GR ,283
,081
,226
,166
,262
,107
TR ,115
,485
,016
,922
,083
,615
NK ,316
,050
,264
,105
,260
,110
PK ,379
,017
,280
,085
,288
,076
TRIC ,287
,077
,228
,162
,268
,099
SUSK ,063
,704
,064
,700
,039
,814
DIKO -,471
,002
-,524
,001
-,471
,003
DIST -,617
,000
-,654
,000
-,565
,000
SIST -,631
,000
-,675
,000
-,648
,000
DUST -,687
,000
-,706
,000
-,666
,000
DURU -,706
,000
-,737
,000
-,709
,000
STAZ -,511
,006
-,504
,007
-,405
,036
57
DISKUSIJA
Na osnovu dobijenih rezultata istraživanja i njihove interpretacije, data je diskusija koja
objašnjava vrednosti dobijenih parametara i upoređuje ih sa rezultatima dosadašnjih
istraživanja.
Na osnovu dobijenih relacija grafički je prikazan stepen povezanost (od 1-4)
antropometrijskih grupa, u prsnoj plivačkoj tehnici.
Grafikon 1. Korelacioni odnosi kod plivača prsne tehnike
Kod plivača prsne tehnike longitudinalne dimenzionalnosti skeleta su takođe dobro povezane
sa kriterijumskim varijablama i to najviše sa rezultatom na 50 m : TV (-,757), DUNO (-,715),
DUŠA (-,727), DUST (-,706) i DURU (-,737). Vrijednost ovih parametara pokazuju obrnuto
srazmernu povezanost sa brzinom plivanja na 25 i 50 m i brojem zaveslaja na 50 m.
To se kao i kod ostalih tehnika objašnjava da dužina ekstremiteta utiče na povećanje brzine i
smanjenje broja zaveslaja. Kod transverzlanih mjera najveća povezanost je primjećena sa
rezultatom na 50 m i to: ŠIŠA (-,675), DIŠA (-,713), ŠIŠA (,727), DIST (-,654) i ŠIST (-
,675). Korelacija je obrnuto srazmerna, osim kod ŠIŠA, Što znači da je sa povećanjem širine
transverzalnih mera, rezultat na 50 bolji. Jedinu slabiju povezanost pokaziuje DIKO sa
rezultaton na 25 m (-,471), DIŠA sa brojem zaveslaja (-,471) i DILA sa plivanjem na 50m (-
,685 sa sig.0,685).Ovo pokazuje da je širina ovih zglobova manje značajna za brzinu plivanja
i broja zaveslaja na 50 m kod plivača prsne tehnike. TM i obimi najviše koreliraju sa
rezultatom na 50 m i to: TM(-,690), OGR(-,773), ONL(-,672), OPl(-,700), ONK(-,553) i OPK
(-,593). Ovi rezultati pokazuju da transverzalne mjere tela veoma koreliraju sa rezultatom na
50 m dok sa rezultatom na 25m i brojem zaveslaja manje i to obrnuto srazmerno. Tako da se
sa porastom obima i tjelesne težine rezultat poboljšava (misli se na razvoj muskulature i
porast mišićne mase). Kod varijabli DKN jedina značajna povezanost je sa plivanjem na 25 m
sa DKNBi (,315) i DKNPL(,369) i brojem zaveslaja sa BI (,315). Što znači da sa povećanjem
DKN ovih parametara raste i rezultat na 25m. To potvrđuje tvrdnja da plivači prsne tehnike
imaju veću mišićnu masu ruku jer to povećava efikasnost u propulziji zaveslaja. Parametri
Vrednost povezanosti antropometrijskih
grupa sa kriterijumskim varijablama u prsnoj
plivačkoj tehnici
0 1 2 3 4 5
1 2 3 4
Antropometrijske grupe ( 1- longitudinalna 2- transferzalna 3- volumeni i masa tela
4- debljina kožnih nabora)
Stepen povezanosti
prsno
58
DKN GR, NK, PK, TRIC su manje povezani sa svim kriterijumskim varijablama. Navodi na
zaključak da na rezultat i broj zaveslaja nedovoljno utiču na vrijednost ovih parametara, dok
TR i SUSK nabor nemaju korelaciju sa kriterijum varijablama. Iz ovih istraživanja se vidi da
rezultat plivača prsne tehnike slabo ili nikako ne zavisi od količine masnog tkiva u navedenim
mišićima.
ZAKLJUČAK
Istraživanje je sprovedeno sa ciljem da se utvrdi stepen povezanosti između brzine plivanja i
broja zaveslaja, s jedne i relevantnim antropometrijskim dimenzijama, s druge strane. Ispitano
je 82 plivača muškog pola, koji su bili učesnici zimske beogradske lige 2006. godine i može
se zaključiti sledeće:
- Dobijeni rezultati deskriptivne statistike mogu poslužiti u selekciji plivača u
određenom uzrastu.
- U ukupnom uzorku ispitanika najveća je povezanost antropometrijskih i kriterijumskih
varijabli, i to longitudinalne i transverzalne dimenzionalnosti, a manje volumena i
mase tela plivača. Ove grupe varijabli plivača dobro koreliraju sa rezultatima i brojem
zaveslaja tehnike prsno i to obrnuto srazmerno.
- Dokazana je statistički značajna povezanost mnogih ispitivanih varijabli sa
kriterijumskim. Bolja je povezanost antropometrijskih varijabli sa rezultatom nego sa
brojem zaveslaja, što znači da antropometrijske varijable više utiču na rezultat, dok su
za broj zaveslaja očigledno značajniji drugi faktori (najviše trening);
- Rezultati dobijeni u ovom istraživanju pružili su osnovni uvid o značaju
antropometrijskih dimenzija i njihove povezanosti sa kriterijumskim varijablama za
procenu uspešnosti mladih takmičara u plivanju. Istovremeno, nivo međusobne
povezivnosti ovih dimenzija sa kriterijumskim varijablama ukazuje na one parametre
koji se mogu smatrati dobrim prediktorima u poboljšanju rezultata.
Rezultati ovog istraživanja pružaju mogućnost plivačkim klubovima i svim plivačkim
radnicima plivačkog saveza Srbije da izvrše adekvatnu selekciju mladih plivača po plivačkim
tehnikama, prate fizički razvoj svojih takmičara kao i predikciju u ostvarivanja boljih rezultata
u odnosu na pojedine antropometrijske veličine.
LITERATURA
1. Bednarik, J.(1988). Odnos med nekaterim morfološkimi ter osnovnimi motoričnimi in
plavalnimi raysežnostimi mladih plavalk. Magistarsko delo, FTK, Ljubljana,
2. Bulgakova, N.Ž. (1974). Selekcija u sportskom plivanju, Sportska praksa, 11-12.
3. Bulgakova, N.Ž., Voroncov, A.Ž. (1977). Zavisnost sportivnog rezultata v vozrasnih
grupah ot pokazatele fizičeskog razvitja junih plovcov, Teorija i praktika u fizičeskoj
kulturi.
4. Counselman, E.J. (1978). Nauka o plivanju, Sportska knjiga, Beograd
5. Česnokov, A.S. (1973). Selekcija dece za bavljenje sportom, Savremeni trening,
Moskva.
6. Geladas ND, Nassis GP, Pavličević S. (2005). Somatic and physical traits affecting
sprint swimming performans in young swimmers, Int J Sports Med, Athina.
7. Kapus, V. (1984). Vpliv morfoloških ynačilnosti na odnose med osnovnim in
plavalnim motoričnimi sposobnostmi. Doktorska disertacija, FTK, Ljubljana.
8. Kremljeva, M. (1977). Metode selekcije talentovanih plivača koje primenjuju
sovjetski autori. Plivanje, JZFKMS, Plivanje1, Moskva.
59
9. Koylov , A., A.A Gladiševa. (1978): Osnovi sportivnoj morfologi. Fizkultura i sport,
Moskva.
10. Kurelić, N. i sar. (1975). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija
omladine. Institut za naučna istraživanja FFV Univerziteta u Beogradu.
11. Lomen, E. (1984). Odnos između brzine plivanja i relativnih antropometrijskih
dimenzija fleksibilnosti kod plivača pionira i omladinaca. Magistarski rad, FFK Novi
Sad.
12. Kazazović B. (2008). Plivanje, biomehanika, metodika, trenažni proces, primjenjeno
plivanje. Grafičar promet d.o.o., Sarajevo, 78-85
13. Kazazović B. (2008). Metodologija kinezioloških istraživanja.Univerzitetsko izdanje,
Univerzitet u Sarajevu, Grafičar promet d.o.o., Sarajevo, 82-98
14. Kazazović, B., Smajić, M. (2008). Zanimljivosti modernih ljetnih olimpijskih igara,
Grafičar promet d. o.o. Sarajevo, 22-89
15. Matković, I. (1982). Značaj manifestnih i latentnih antropometriskih dimenzija za
orjentaciju i selekciju vrhunskih vaterpolista. Doktorska disertacija. FFV Univerziteta
u Beogradu.
16. Marković V.(2007). Uticaj antropometrijskih dimenzija na rezultate plivača.
Magistarski rad. Fakultet sporta I fizičkog vaspitanja u Beogradu.
17. Momirović, K., Stojanović, M., Hošek, A., Pavišić-Medved, V., Medved, R. (1978).
Neke antropometrijske karakteristike vrhunskih sportista, Fizička kultura, br. 4.,
Beograd.
18. Stojanović, M., Momirović, K., Vukosavljević, R., Solarić, S. (1975). Struktura
antropometrijskih dimenzija. Kinezologija, vol.5, br. 1-2, Zagreb.
19. Trivun, M. (2013). Plivanje, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Univerzitet u
Istočnom Sarajevu, 102-118
20. Volšanček, B. (1979). Utjecaj antropometrijskih i motoričkih dimenzija na rezultat u
plivanju. Doktorska disertacija, FFK sveučilišta u Zagrebu.
21. Volšanček, B. (1986). Antropometrijske dimenzije plivača. Zbornik radova VII.ljetne
škole PFKJ, Brezovica.
22. Vuković, S. Trivun, M. (2002). Plivanje, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Grafid,
Banja Luka, 67-85
23. Vuković, S. (2006). Plivanje, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, Grafid, Banja
Luka, 47-58
24. Zahorijević, A., Malacko, J., Lomen, E. (1982). Uticaj trenažnog procesa na
morfološke, motoričke sposobnosti i motoričke informacije plivača, FFK Novi Sad.
60
Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: 60-66
ORGINALNI NAUČNI RAD
1Dejan Milenković,
2Slađan Karalejić,
2Zoran Savić,
2Vesko Milenković
1Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Univerzitet u Nišu
2Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću, Univerzitet u Prištini
UDK: 796.012.1-053.5
COBISS. BH-ID: 10.7251/SHT1301060M
RAZVOJ EKSPLOZIVNE SNAGE TIPA
SKOČNOSTI KOD UČENIKA SREDNJE ŠKOLE
SAŽETAK
Uzorak od 60 ispitanika izvučen je iz populacije učenika srednjih škola u Nišu, uzrasta
16 godina, muškog pola, obuhvaćenih redovnom nastavom fizičkog vaspitanja. Uzorak je
podeljen na dva subuzorka: 1) Subuzorak od 30 ispitanika koji su na časovima fizičkog
vaspitanja, u okviru B glavnog dela časa sprovodili eksperimentalni program za razvoj
eksplozivne snage tipa skočnosti (eksperimentalna grupa) i 2) Subuzorak od 30 ispitanika koji
su u okviru redovne nastave fizičkog vaspitanja realizovali programske sadržaje nastave
fizičkog vaspitanja, propisane planom i programom za srednju školu (kontrolna grupa). Cilj
istraživanja bio je utvrđivanje efekata eksperimentalnog programa na razvoj eksplozivne
snage tipa skočnosti kod učenika srednje škole. Testovi za procenu eksplozivne snage tipa
skočnosti podrazumevali su: Koncentrični mišićni rad: Skok iz polučučnja sa rukama na
struku, skok iz polučučnja sa zamahom rukama, ponavljajući skokovi iz polučučnja i
ponavljajući skokovi iz skočnog zgloba; Ekscentrično-koncentrični mišićni rad: Skok sa
prethodnom pripremom, Abalakov skok, dubinski skok i skok u zvezdu. Za utvrđivanje efekata
eksperimentalnog programa na razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti korišćena je
multivarijantna analiza kovarijanse. Rezultati su pokazali da je utvrđen efekat
eksperimentalnog programa na razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti kod učenika
eksperimentalne grupe u obe vrste mišićnog rada.
Ključne reči: eksplozivna snaga, skočnost, učenici srednje škole.
1. UVOD
Razvoj fizičkih sposobnosti vrši se organizovanim i sistematskim telesnim vežbanjem.
Postoje različiti organizacioni oblici koji se sprovode na različitim nivoima. U nastavi
fizičkog vaspitanja poboljšanje fizičkih sposobnosti nije preveliko, zbog malog obima i
intenziteta rada. Učenici koji pored redovne nastave imaju i druge organizovane sportske
aktivnosti (vančasovne aktivnosti) postići će bolje rezultate. Međutim, i na redovnoj nastavi
moguće je pravilnim radom uticati na adaptivne promene u nivou fizičkih sposobnosti
učenika.
Teorijska saznanja o eksplozivnoj snazi tipa skočnosti
Eksplozivna snaga predstavlja jedan od tri akciona vida ispoljavanja snage
(eksplozivna, repetitivna i statička snaga) i predstavlja sposobnost maksimalnog ubrzanja u
razvijanju maksimalne snage mišića. U fizičkom pogledu, eksplozivna snaga se dovodi u vezu
sa pojmom energije, statička sa pojmom sile, a repetitivna sa pojmom moći (Matić i sar.,
1992). Osim tog kriterijuma, postoji i podela prema nervno-mišićnom delovanju, te se snaga
61
manifestuje u obliku izometrijske, koncentrične, ekscentrične ili ekscentrično-koncentrične
kontrakcije. Izometrijska kontrakcija, prisutna je u situaciji kada je snaga mišića jednaka
spoljašnjoj sili ili opterećenju, te se ne registruje kretanje mišićnih pripoja. Koncentrična
kontrakcija je pozitivan rad mišića i posledica je mišićne snage koja je veća od spoljašnjeg
opterećenja. Ekscentrična kontrakcija je negativan mišićni rad i pojavljuje se kada je
spoljašnje opterećenje veće od snage aktiviranih mišića. U realnim svakodnevnim motoričkim
situacijama, najčešće se pojavljuje ekcentrično-koncentrični tip mišićne kontrakcije ili kako se
još naziva i pliometrijska kontrakcija, a manifestuje se između ostalog i kao skočnost.
Najvažniji činioci skočnosti su: mišićni i nervni sistem. U mišićnom sistemu (prema
Čoh, 2004), važan je odnos između brzih i sporih mišićnih vlakana i elastičnost mišića i
tetiva. Ako su dominantna brza mišićna vlakna, tada to ima za posledicu veći nivo razvoja
snage. Glavna karakteristika elastičnosti mišića i tetiva je korišćenje elastične energije u
ekscentrično-koncentričnom ciklusu. Doprinos elastičnih karakteristika sistema mišića i tetiva
zavisi od brzine prelaska iz ekscentričnog u koncentrični mišićni rad, koji mora da bude što
kraći (kraći od 260 milisekundi: prema Bosco i sar., 1982; Zatsiorsky, 1995).
Karakteristike ekscentrično-koncentrične kontrakcije
Aktivni element lokomotornog sistema organizma, koji ima sposobnost aktivne
kontrakcije uz utrošak i pretvaranje hemijske energije u mehaničku i toplotnu, jeste mišić, sa
osnovnim elementom, mišićnim tkivom. Kontrakcijom mišića nastaje koordinisana dinamička
akcija ili gibanje, koja preko zglobovnog sistema uz pomoć elemenata skeleta, vezivnih tkiva,
hrskavičavih delova, vrši pokrete tela (Dodig, 2002).
U pliometrijskom mišićnom radu dominira ekscentrična kontrakcija (negativan rad).
Zbog manjeg utroška energije prilikom ekscentrične kontrakcije, telo aktivira manji broj
motornih jedinica i troši manje kiseonika, pa u mehaničkom pogledu ima veći učinak od
koncentričnog rada mišića. Pokreti se vrše umerenom do velikom brzinom uz angažovanje
brzih, belih mišićnih vlakana, koja imaju anaerobno obezbeđenje energije, veću frekvenciju
rada i veći poprečni presek, stoga proizvode više sile po motoričkoj jedinici. Proizvodnja sile
tokom ekscentrične, veća je nego kod koncentrične kontrakcije, zbog veće napetosti mišića i
tetiva koja trpe veće opterećenje (Radcliffe & Farentinos, 2003).
Ekscentrični i koncentrični mišićni rad najčešće se dopunjuju i čine ekscentrično-
koncentričnu kontrakciju (stretch-shortening cycle). Većina pokreta koje telo čini, rezultat su
koncentričnog rada koji skraćuje mišić, kome prethodi ekscentrični rad koji isteže mišić u
suprotnom smeru. Zahvaljujući tome dobija se eksplozivna snaga.
Ciklus ekscentrično-koncentrične kontrakcije (prema Radcliffe & Farentinos, 2003):
Startuje se fazom amortizacije koja predstavlja vremensko ograničenje od početka
ekscentrične do početka koncentrične kontrakcije. Aktivira se refleks istezanja i refleks
mišićnog vretena koji detektuje istezanje mišića i taj impuls šalje u kičmenu moždinu i nazad
u mišić radi dinamičke kontrakcije. Tokom ekscentričnog rada u mišića se stvara elastična
energija koja se oslobađa u koncentričnom radu. Vrlo je bitno da tokom istezanja, pokreti
traju što brže, jer je brzina istezanja važnija od količine i dužine. Ukoliko je amortizacija
spora, mišići prilikom istezanja gube na elastičnoj energiji koja se transformiše u toplotnu.
Kada impulsi stignu u kičmenu moždinu i mozak, tamo se interpretiraju i vraćaju u mišić
preko motornih nervnih vlakana izdajući naredbu onim motornim jedinicama čija mišićna
vlakna treba da odreaguju, skrate se i izvedu koncentričnu kontrakciju, čime se ciklus
završava.
Pliometrijski trening
Za glavni tip treninga skočnosti preporučuje se pliometrijski trening. Potrebno je,
međutim, odrediti uzrast dece sa kojom se radi, stepen njihove treniranosti, tok treninga itd.
Radcliffe & Farentinos (2003) smatraju da je vreme kada treba pristupiti pliometrijskom
62
treningu, period od 12-14 godine. Međutim, pliometrijski trening zahteva dobru pripremu
koja se prema Bompi (2000), ogleda u razvijanju fleksibilnosti zglobova, jakosti najpre tetiva,
a potom i mišića i jakosti trupa, a zatim i ekstremiteta (npr. kod odraslih se kao kriterijum
pristupanja dubinskim skokovima izvodi maksimalni test čučnja sa opterećenjem od 1,5-2
puta veće težine od telesne težine ispitanika).
Kada se govori o razvoju skočnosti pliometrijskim treningom, prva asocijacija su
dubinski skokovi, tip skokova koji se najčešće koristi u radu i daje dobre rezultate. Uslov je
da se tehnički dobro izvodi i pravilno dozira i može se očekivati pozitivan uticaj na
ispoljavanje eksplozivne snage tipa skočnosti. Glavna karakteristika dubinskih skokova je da
oni omogućavaju aktivno istezanje mišića koje prethodi aktivnom skraćivanju. U fazi
amortizacije mišići ekstenzori nogu se istežu, nakon čega sledi snažna kontrakcija koja
proizvodi odraz, a taj prelaz treba izvesti za što kraće vreme. Dubinski skokovi se izvode sa
unapred određene visine, sa koje se skače u dubinu i zatim u visinu. Visinska granica za
bezbedno i efikasno izvođenje dubinskih skokova je 1,2m (prema Birkić, 2003). Sve preko
toga bilo bi veliko opterećenje za mišićni sistem. Ova visina se, naravno, odnosi na odrasle
sportiste, inače visine se kreću od 0,2-1,1, zavisno od uzrasta sa kojim se radi i stepena
treniranosti. Kada se želi naglašavanje ekscentrične faze, visina saskoka je viša, dok se za
naglašavanje koncentrične faze koriste niže visine saskoka. Odraz prilikom dubinskog skoka
treba da se izvede maksimalno brzo uz pomoć zamaha rukama. Trajanje kontakta sa
podlogom treba biti što kraće 120-200ms (Antekolović, Žufar i Hofman, 2003).
Cilj istraživanja bio je utvrđivanje efekata eksperimentalnog programa na razvoj
eksplozivne snage tipa skočnosti kod učenika srednje škole.
2. METOD RADA
2.1 Uzorak ispitanika
Uzorak od 60 ispitanika izvučen je iz populacije učenika srednjih škola u Nišu, uzrasta
16 godina, muškog pola, obuhvaćenih redovnom nastavom fizičkog vaspitanja. Uzorak je
podeljen na dva subuzorka: 1) Subuzorak od 30 ispitanika koji su na časovima fizičkog
vaspitanja, u okviru B glavnog dela časa sprovodili eksperimentalni program za razvoj
eksplozivne snage tipa skočnosti (eksperimentalna grupa) i 2) Subuzorak od 30 ispitanika
koji su u okviru redovne nastave fizičkog vaspitanja realizovali programske sadržaje nastave
fizičkog vaspitanja, propisane planom i programom za srednju školu (kontrolna grupa).
2.2 Uzorak varijabli
Testovi za procenu eksplozivne snage tipa skočnosti podrazumevali su: Koncentrični
mišićni rad: 1) Skok iz polučučnja sa rukama na struku - SKVT, 2) Skok iz polučučnja sa
zamahom rukama - SKVTZ, 3) Ponavljajući skokovi iz polučučnja - REPET i 4) Ponavljajući
skokovi iz skočnog zgloba - KONT; Ekscentrično-koncentrični mišićni rad: 1) Skok sa
prethodnom pripremom - KAUNT, 2) Abalakov skok - ABAL, 3) Dubinski skok - DROP i 4)
Skok u zvezdu - ZVEZD.
Kao instrument za testiranje pomenutih testova eksplozivne snage korišćen je
Chronojump sistem koji je merio vreme leta prilikom skokova. Za utvrđivanje efekata
eksperimentalnog programa na razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti korišćena je
multivarijantna analiza kovarijanse.
3.3 Eksperimentalni program
Eksperimentalna grupa ispitanika, sprovodila je eksperimentalni program za razvoj
eksplozivne snage tipa skočnosti, koji je realizovana sa dva časa nedeljno u trajanju od 12
nedelja u (24 nastavna časa) u okviru B glavnog dela časa redovne nastave fizičkog
63
vaspitanja. Kontrolna grupa je sa dva časa nedeljno tokom 12 nedelja, realizovala programske
sadržaje predviđene planom i programom nastave fizičkog vaspitanja. Za obe grupe ispitanika
organizovano je inicijalno i finalno testiranje eksplozivne snage tipa skočnosti.
Vežbe za razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti: osnovni sunožni skok, skok iz
čučnja, skok sa privlačenjem kolena, skok na sanduk, naskok na sanduk, skok sa sunožnim
zabacivanjem, zgrčni skok, brzi jednostruki skok, dubinski skok, progresivni vertikalni
skokovi, bočni skokovi, preskakanje prepona, raketa, naizmenični skok nakorakom na klupu i
sunožni skokovi na stepenicama.
Tabela 1. Program vežbanja za razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti
VEŽBE SERIJA I BROJ
PONAVLJANJA OPORAVAK
I i II
nedelja
Osnovni sunožni skok 3x10
30 sekundi između serija, 1
minut između vežbi (u
slučaju skoka na sanduk i
brzog jednostrukog skoka 10
sekundi između ponavljanja)
Skok iz čučnja 2x4
Skok sa privlačenjem kolena 2x4
Zgrčni skok 2x-4-6
Skok na sanduk 2x8
Raketa 2x4-6
Brzi jednostruki skok 2x
Skok sa sunožnim zabacivanjem 2x6
III i IV
nedelja
Osnovni sunožni skok 3x10
30 sekundi između serija, 1
minut između vežbi (u
slučaju skoka na sanduk i
brzog jednostrukog skoka 10
sekundi između ponavljanja)
Skok iz čučnja 2x6
Skok sa privlačenjem kolena 2x6-8
Raketa 3x4-6
Skok na sanduk 2x8-10
Skok sa sunožnim zabacivanjem 2x8
Zgrčni skok 3x4-6
Brzi jednostruki skok 3x6-8
V i VI
nedelja
Skok iz čučnja 3x6-8
30 sekundi između serija, 1
minut između vežbi (u
slučaju skoka na sanduk i
dubinskog skoka 10 sekundi
između ponavljanja)
Zgrčni skok 3x4-6
Skok sa privlačenjem kolena 3x8
Skok na sanduk 2x8-10
Naskok na sanduk 2x4-6
Naizmenični skok nakorakom na
klupu 3x4-6
Sunožni skokovi na stepenicama 2x4-6
Dubinski skok 1x4
VII i VIII
nedelja
Skok iz čučnja 3x8
30 sekundi između serija, 1
minut između vežbi (u
slučaju dubinskog skoka 10
sekundi između ponavljanja)
Naskok na sanduk 2x6-8
Dubinski skok 1x4
Preskakanje prepona 3x3
Naizmenični skok nakorakom na
klupu 3x5-7
Bočni skokovi 2x4-6
Progresivni vertikalni skokovi 2x3-6
Sunožni skokovi na stepenicama 2x6-8
IX i X
nedelja
Naskok na sanduk 3x6
30 sekundi između serija, 1
minut između vežbi (u
slučaju dubinskog skoka 10
sekundi između ponavljanja)
Progresivni vertikalni skokovi 2x3-6
Bočni skokovi 2x4-6
Preskakanje prepona 3x3
Naizmenični skok nakorakom na
klupu 3x6
Sunožni skokovi na stepenicama 2x6-8
Dubinski skok 1x5
64
XI i XII
nedelja
Bočni skokovi 3x4-6
30 sekundi između serija, 1
minut između vežbi (u
slučaju dubinskog skoka 10
sekundi između ponavljanja)
Progresivni vertikalni skokovi 3x4-6
Dubinski skok 1x7
Preskakanje prepona 4x3
Naizmenični skok nakorakom na
klupu 3x8
Sunožni skokovi na stepenicama 2x6-8
3. REZULTATI ISTRAŽIVANJA
Tabela 2. Analiza kovarijanse između eksperimentalne i kontrolne grupe u eksplozivnoj snazi
tipa skočnosti (koncentrični mišićni rad) na finalnom merenju sa neutralizacijom
razlika na inicijalnom merenju
Tabela 2a
Wilks Lambda Rao- F P-level
.305 5.72 .000
Tabela 2b
Testovi Adj. means (e) Adj. means (k) F P-level
SKVT 0.62 0.53 2.25 .004
SKVTZ 0.72 0.59 3.53 .000
REPET 3.86 3.56 3.29 .000
KONT 3.05 2.79 4.21 .000
Multivarijantna analiza kovarijanse (Tabela 2a) između ispitanika eksperimentalne i
kontrolne grupe na finalnom tesiranju uz neutralizaciju razlika između grupa na inicijalnom
testiranju, ukazuje na statistički značajan efekat eksperimentalnog programa rada na razvoj
eksplozivne snage tipa skočnosti (koncentrični mišićni rad) na eksperimentalnu grupu, na šta
ukazuje nivo značajnosti P= .000 i vrednost F-odnosa 5.27. U Tabeli 2b prikazane su
univarijantne vrednosti analize kovarijanse. Prisutna je statistički značajna međugrupna
razlika (P=.01) u korist eksperimentalne grupe u nivou svih testova eksplozivne snage: skok
iz polučučnja sa rukama na boku (SKVT .004), skok iz polučučnja sa zamahom rukama
(SKVTZ .000) ponavljajući skokovi iz polučučnja (REPET .000) i ponavljajući skokovi iz
skočnog zgloba (KONT .000).
Tabela 3. Analiza kovarijanse između eksperimentalne i kontrolne grupe u eksplozivnoj snazi
tipa skočnosti (ekscentrično-koncentrični mišićni rad) na finalnom merenju sa
neutralizacijom razlika na inicijalnom merenju
Tabela 3a
Wilks Lambda Rao- F P-level
.404 6.85 .000
Tabela 3b
Testovi Adj. means (e) Adj. means (k) F P-level
KAUNT 0.64 0.51 3.51 .000
ABAL 0.68 0.55 3.84 .000
DROP 0.71 0.60 4.26 .000
ZVEZD 0.58 0.45 3.57 .000
65
Multivarijantna analiza kovarijanse (Tabela 3a) između ispitanika eksperimentalne i
kontrolne grupe na finalnom tesiranju uz neutralizaciju razlika između grupa na inicijalnom
testiranju, ukazuje na statistički značajan efekat eksperimentalnog programa rada na razvoj
eksplozivne snage tipa skočnosti (ekscentrično-koncentrični mišićni rad) na eksperimentalnu
grupu, na šta ukazuje nivo značajnosti P= .000 i vrednost F-odnosa 6.85. U Tabeli 3b
prikazane su univarijantne vrednosti analize kovarijanse. Prisutna je statistički značajna
međugrupna razlika (P=.01) u korist eksperimentalne grupe u nivou svih testova eksplozivne
snage: skok sa prethodnom pripremom (KAUNT .000), Abalakov skok (ABAL .000),
dubinski skok (DROP .000) i skok u zvezdu (ZVEZD .000).
4. DISKUSIJA I ZAKLJUČAK Veoma je važno dobro organizovati nastavni proces i pružiti učenicima mogućnost da
kvalitetno vežbaju, s obzirom na relativno mali fond časova nastave fizičkog vaspitanja i na
činjenicu da je za većinu učenika ona jedini izvor organizovanog fizičkog vežbanja i bavljenja
sportom. Time će razvijati svoje fizičke sposobnosti koje su vrlo bitne, ne samo za praćenje
nastave, već predstavljaju egzistencijalni faktor ljudskog života. Potrebno je fizički osposobiti
učenike, da vežbanje bude usmereno ka optimalizaciji, a ne ka sportskom maksimumu
(Višnjić, Jovanović i Miletić, 2004).
Posedujući određeni genetski sklop, čovek raspolaže različitim nivoom fizičkog
potencijala koji se tokom biološkog sazrevanja, od perioda odojčeta do odrasle osobe,
neprekidno razvija i usavršava, suočen sa zahtevima svakodnevnog života. Kao svesna
aktivnost, razvijanje fizičkih sposobnosti utiče na pripremljenost organizma za rad i
stvaralaštvo, a eksplozivna snaga ima svoj udeo u tom procesu. Međutim, vrlo je bitno
poznavati zakonitosti i mehanizme njenog razvoja, kao i faze povećane senzitivnosti koje se
kreću od 9. do 12. i od 14 do 18. godine kod dečaka i od 10. do 12. i 16. do 17. godine kod
devojčica. U nastavnoj praksi, nastavnik fizičkog vaspitanja u obavezi je da poštuje osnovna
pravila u razvoju eksplozivne snage kao što su frekvencija vežbanja, redosled vežbi, tempo
vežbanja, optimalan položaj tela. U radu sa decom treba biti oprezan prilikom razvijanja ove
sposobnosti, jer su kosti u periodu rasta razvoja vrlo osetljive. Povećanje mišićne mase takođe
igra bitnu ulogu, jer nije uvek u skladu sa razvojem kostiju, pogotovu u pubertetu. U tom
periodu dešava se naglo povećanje mišićne mase zbog veće količine testosterona i povećane
sinteze proteina.
Istraživanja eksplozivne snage tipa skočnosti postoje kod različitih kategorija i uzrasta
ispitanika: kod odraslih nesportista (Herrero et al., 2006; González-Ravé et al., 2009), kod
sportista (Gerodimos et al., 2008; McBride et al., 2008; Weber et al., 2008) kod studenata
fizičke kulture (Marković et al., 2007; De Villareal, Gonzáles-Badillo & Izquierdo, 2008).
Zaključci ovih istraživanja ukazuju na pozitivne efekte različitih oblika vežbanja na
eksplozivnu snagu tipa skočnosti, kao i neke odrednice u vezi njene efikasne procene putem
različitih vrsta testova i njihovih modifikacija.
U nameri da se i kod učenika srednjih škola detaljnije obrati pažnja na ovu
problematiku, ovo istraživanje imalo je za cilj da utvrdi efekte konstantnog tromesečnog
izvođenja eksperimentalnog programa na razvoj eksplozivne snage tipa skočnosti visinskog
smera. Rezultati su pokazali da je sprovedeno vežbanje imalo statistički značajan efekat na
nivo eksplozivne snage tipa skočnosti kod učenika eksperimentalne grupe.
5. LITERATURA
66
1. Antekolović, LJ., Žufar, G & Hofman, E. (2003). Metodika razvoja eksplozivne snage tipa
skočnosti. U D. Milanović i I. Jukić (Ur.), Međunarodni znanstveno-stručni skup „Kondicijska
priprema sportaša“ (str. 219-223). Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
2. Birkić, Ž. (2003). Neke odrednice u programiranju pliometrijskog treninga. U D. Milanović i I.
Jukić (Ur.), Međunarodni znanstveno-stručni skup „Kondicijska priprema sportaša“ (str. 214-
218). Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
3. Bompa, T. (2000). Cjelokupni trening za mlade pobjednike. Zagreb: Hrvatski košarkaški savez.
4. Bosco, C., Ito, A., Komi, P.V., Luhtanen, P., Rahkila, P., Rusko, H & Viitasalo, J.T. (1982).
Neuromuscular function and mechanical efficiency of human leg extensor muscles during
jumping exercises. Acta Physiologica Scandinavica, 114, 543-550.
5. Čoh, M. (2004). Metodika i dijagnostika razvoja skočnosti u kondicijskoj pripremi sportaša. U I.
Jukić i D. Milanović (Ur) 2. godišnja međunarodna konvencija „Kondicijska priprema sportaša,
Zbornik radova (104-118). Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zagrebački
športski savez, Udruga kondicijskih trenera Hrvatske.
6. De Villareal, E.S., Gonzáles-Badillo, J.J. & Izquierdo, M. (2008). Low and moderate plyometric
training frequency produces greater jumping and sprinting gains compared with high frequency.
Journal of Strength & Conditioning Research, 22, (3), 715-725.
7. Dodig, M. (2002). Pliometrijski mišićni trening. Rijeka: Sveučilište u Rijeci.
8. Gerodimos, V., Zafeiridis, A., Perkos, S., Dipla, K., Manou, V. & Kellis, S. (2008). The
contribution of stretch-shortening cycle and arm-swing to vertical jumping performance in
children, adolescents and adult basketball players. Pediatric Exercise Science, 20 (4), 379-389.
9. González-Ravé, J.M., Machado, L., Navarro-Valdivielso, F. & Vilas-Boas, J.P. (2009). Acute
effects of heavy-load exercises, stretching exercises and heavy-load plus stretching exercises on
squat jump and countermovement jump performance. Journal of Strength & Conditioning
Research, 23 (2), 472-479.
10. Herrero, J.A., Izquierdo, M., Maffiuletti, N.A. & Garcia-López, J. (2006). Electromyostimulation
and plyometric training effects on jumping and sprint time. International Journal of Sports
Medicine, 27 (7), 533-539.
11. Marković, G., Jukić, I., Milanović, D. & Metikoš, D. (2007). Effects of sprint and plyometric
training on muscle function and athletic performance. Journal of Strength & Conditioning
Research, 21 (2), 543-549.
12. Matić, M., Arunović, D., Berković, L., Bokan, B., Krsmanović, B., Madić, B., Radovanović, Đ.
& Višnjić, D. (1992). Fizičko vaspitanje, teorijsko metodičke osnove stručnog rada. Niš:
Redakcija posebnih izdanja NIU »Narodne novine«.
13. McBride, J.M., McCaulley, G.O. & Cormie, P. (2008). Infuence of preactivity and eccentric
muscle ativity on concetric performance during vertical jumping. Journal of Strength &
Conditioning Research, 22 (3), 750-757.
14. Radcliffe, C.J. & Farentinos, C.R. (2003). Pliometrija. Zagreb: Gopal.
15. Višnjić, D., Jovanović, A. & Miletić, K. (2004). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Beograd:
Višnjić dr Dragoljub.
16. Weber, R.K., Brown, E.L., Coburn, W.J. & Zinder, M.S. (2008). Acute effects of heavy-load
squats on consecutive squat jump performance. Journal of Strength & Conditioning Research, 22
(3), 726-730.
17. Zatsiorsky V.M. ( 1995). Science and practice of strength training. Champaign, IL: Human
Kinetics.
67
Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: 67-72
ORGINALNI NAUČNI RAD
Momčilo Pelemiš 1, Dragan Martinović
2, Jovo Rankić
3
1 Pedagoški fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Bosna i Hercegovina
2 Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija
3 Doktorand Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Bosna i
Hercegovina
UDK: 796.012.1-053.5
COBISS. BH-ID: 10.7251/SHT1301067P
KVANTITATIVNE ANALIZE RAZLIKE U MOTORIČKOM PROSTORU UČENIKA
STARIJEG ŠKOLSKOG UZRASTA
SAŽETAK
Na uzorku od 255 učenika starih 12,4 godina, podeljenih u dva subuzorka: 136 dečaka i 119
devojčica koji pohađaju osnovne škole u Beogradu, izvršeno je istraživanje u cilju utvrđivanja
kvantitativnih razlika u motoričkom prostoru. Za svaki hipotetski motorički faktor primenjen
je po jedan motorički test propisan od strane Komiteta za razvoj sporta Saveta Evrope
Council of Europe, (1993). Primenom multivarijatne (MANOVA) analize varijanse utvrđena
je statistički značajna razlika u celokupnom motoričkom prostoru između dečaka i devojčica
(F=2,204; P=0,000). Pojedinačnom analizom, univarijatnom (ANOVA) analizom varijanse
razlike su utvrđene u varijabli Pretklon u sedu u korist devojčica, te u varijablama: Skok
udalj iz mesta, Stisak šake, Podizanje trupa iz ležanja, Izdržaj u zgibu i varijabli Čunasto
trčanje 10x5 metara u korist dečaka.
Ključne reči: osnovna škola, razlike, deca VI-og razreda, motoričke sposobnosti.
1. UVOD
Fizička neaktivnost dece, kao i prerani pad nivoa motoričkih sposobnosti izaziva
rezultate u prekomernoj telesnoj težini (Findak, Mraković, 1998; Duraković, Mišigoj-
Duraković, 2006; Van Sluijs et al.,2007), što je dobra podloga razvoja kardiovaskularnih
obolenja (visok krvni pritisak, arterijska hipertenzija, ishemijska bolest srca), endokrinih
oboljenja (dijabetes tipa II, insulin, intolerancija na glukozu), te neuravnoteženosti mentalnog
zdravlja (depresija, anksioznost, nedostatak poverenja), što ukazuju nalazi (Morrison et al.,
2002; Clarke, 1986; Freedman et al., 1999; Strauss, 2000; Sinha et al., 2002; Mišigoj-
Duraković, 2008). Zbog iznetih analiza redovno praćenje motoričkih sposobnosti dece te
utvrđivanja eventualnih razlika među polovima, kao i razlika po rezidencijalnom statusu,
dobija na značaju radi pravovremenog delovanja kineziološkim tretmanima Pelemiš, Pelemiš,
Mitrolić, Lalić (2012). Zakonitosti razvoja motoričkih sposobnosti uglavnom su u skladu sa
zakonitostima rasta i razvoja (Mraković i sar., 1997; Horvat i Vuleta, 2002; Vraneković i sar.,
2003; Starc i sar., 2010), a zastupljenost razlika u motoričkom prostoru su manje u
hipotetskim motoričkim faktorima sa većom genetskom predisponiranošću Horvat i Vuleta
68
(2006). Nivoi motoričkih sposobnosti učenika i učenica u ispitivanom razvojnom periodu
razlikuje u odnosu na pol (Krsmanović, 1980a; Matić, 2007a). Većina istraživača u
kineziologiji zaključuju da su dečaci značajno bolji u motoričkim sposobnostima od
devojčica. To ukazuju i nalazi istraživanja (Krsmanović, 1980b; Matić, 2007b; Obradović,
Cvetković, Krneta 2008).
Cilj rada je bio utvrditi razlike u motoričkim sposobnostima dece starijeg školskog
uzrasta koji pohađaju VI razred osnovne škole.
2. METOD
Istraživanje je bilo transverzalnog karaktera, a koristio se ex post facto nacrt
istraživanja. Uzorak ispitanika za potrebe rada bio je izveden iz populacije dece starijeg
školskog uzrasta iz Beograda, neverovatnosnom metodom uzorkovanja tj. kvotnim uzorkom.
Merenja motoričkih sposobnosti izvršena su na početku drugog polugodišta 2011/2012.
školske godine, na uzorku od 255 ispitanika prosečne starosti 12,4 godine, podeljenih na dva
subuzorka: 136 dečaka i 119 devojčica koji nisu obuhvaćeni kineziološkim tretmanom
(trenažnim procesom) u trenutku merenja. Deci je pre istraživanja podeljen anketni upitnik te
su podatke o tome da li su obuhvaćeni kineziološkim tretmanom davali sami. Svi ispitanici su
u trenutku merenja pohađali osnovne škole „Kralj Petar II“, „Đorđe Krstić“, „Josif Pančić“,
Vladimir Nazor“, „Aca Milosavljević“, „Filip Kljajić“, „Vladislav Ribnikar“, „Svetozar
Marković“, „Jefimija“, „14.oktobar“, Jovan Jovanović Znaj“ i „Živojin Perić“ u Beogradu.
Roditeljima su pre početka motoričkih merenja tražene saglasnosti za istraživanje na njihovoj
deci (Helsinška deklaracija za Biomedicinska istraživanja).
Kao uzorak mernih instrumenata bili su izabrani sledeći motorički testovi (po modelu
„EUROFIT“ baterije testova propisane od strane Komiteta za razvoj sporta Saveta Evrope
Council of Europe, 1993).
I Za procenu opšte ravnoteže II Za procenu segmentarne brzine
1) Flamingo balans test (sek.) 1) Taping rukom (sek.)
III Za procenu fleksibilnosti u zglobu kuka IV Za procenu m. jačine opružača nogu
1) Pretkon u sedu (cm.) 1) Skok udalj iz mesta (cm.)
V Za procenu mišićne jačine pregibača šake VI Za procenu repetitivne snage trb. mišica
1) Stisak šake (kg.) 1) Podizanje trupa iz ležanja (sek.)
VII Za procenu m. jačine ruku i ramenog pojasa VIII Za procenu agilnosti
1) Izdržaj u zgibu (sek.) 1) Čunasto trčanje 10x5 metara (sek.)
Statistička obrada podataka podrazumevala je izračunavanje osnovnih deskriptivnih
statistika za mere centralne tendencije: aritmetičku sredinu (AS); mere varijabilnosti:
standardnu devijaciju (S), a razlike između grupa ispitanika u celokupnom prostoru motorike
testirane su pomoću parametrijske statističke metode Multivarijatne (MANOVA) analize
varijanse, dok je za utvrđivanje razlika unutar grupa korišćena Univarijatna (ANOVA) analiza
varijanse.
69
3. REZULTATI
U tabeli 1 prikazani su osnovni deskriptivni statistici testiranih varijabli, vrednosti
multivarijatnog Wilksovog F testa i njegove statističke značajnosti, te vrednosti univarijatnog
f testa i njegove statističke značajnosti, sve na nivou zaključivanja p=0,01.
Tabela 1. DESKRIPTIVNI STATISTICI I RAZLIKE NA MULTIVARIJATNOM I
UNIVARIJATNOM NIVOU
VARIJABLE Dečaci (N=136) Devojčice (N=119)
AS S AS S f p
Flamingo balans test (sek.) 15,90 8,51 16,16 7.70 0,06 0,797
Taping rukom (sek.) 13,00 1,78 12,93 1,50 0,14 0,704
Pretklon u sedu (cm.) 14,59 6,85 20,23 7,66 38,49 0,000
Skok udalj iz mesta (cm.) 160,72 24,32 141,89 23,92 38,60 0,000
Stisak šake (kg.) 28,90 6,77 26,05 5,79 12,88 0,000
Podizanje trupa iz ležanja (sek.) 22,91 3,99 19,73 3,38 46,60 0,000
Izdržaj u zgibu (sek.) 17,52 7,09 6,58 4,34 213,18 0,000
Čunasto trčanje 10x5 metara (sek.) 22,07 2,15 23,18 2,24 15,93 0,000
F=2,204 P=0,000 Legenda: AS – aritmetička sredina; S – standardna devijacija; f – univarijatni f test; p – nivo statističke
značajnosti f testa; F – multivarijatni Wilksov F test; P – statistička značajnost multivarijatnog F testa. Na osnovu vrednosti multivarijatnog Wilksovog F testa može se zaključiti da postoji
statistički značajna razlika (P=0,000) između ispitanika različitog pola u pogledu njihovih
motoričkih sposobnosti pri vrednosti F=2,204. Pojedinačnom analizom svake motoričke
varijable, zaključuje se da te razlike postoje u varijablama: Pretklon u sedu u korist devojčica
p=0,000, te varijablama: Skok udalj iz mesta p=0,000; Stisak šake p=0,000; Podizanje trupa iz
ležanja p=0,000; Izdržaj u zgibu p=0,000 i varijabli Čunasto trčanje 10x5 metara p=0,000 u
korist dečaka. Razlike na univarijatnom nivou vidljive su i običnom inspekcijom njihovih
aritmetičkih sredina.
4. DISKUSIJA
Rezultati dobijeni ovim istraživanjem mogu se objasniti različitim procesima
socijalizacije koja se odvija u krugu porodice i bliskog okruženja, a direktno utiču na
antropološki status dece Pelemiš, Pelemiš, Mitrović, Lalić, Prica (2012). Potrebe za
kretanjima su različite, što u većini istraživanja ukazuje na bolje nivoe motoričkih sposobnosti
u korist dečaka. Razlike u korist devojčica u testu za procenu fleksibilnosti u zglobu kuka se
mogu objasniti drugačijom konstitucijom karlice, te većim opsegom pokreta u zglobu kuka.
Karlica devojčica se razlikuje od karlice dečaka još intrauterino, oni poseduju širu karlicu i
polupokretni zglob (Simphisis pubis) Pelemiš, Pelemiš, Rankić, Jovanović, (2013), što je i
uslovilo statistički značajne razlike u njihovu korist. Dečaci su ostvarili bolje rezultate u
eksplozivnoj snazi donjih ekstremiteta, statičkoj snazi ruku i ramenog pojasa, repetitivnoj
70
snazi trupa i agilnosti, što je u skladu sa nalazima (Bleslauerove, Delije i Mesariča, 2006;
Batezove, Krsmanovića, Dmitrića i Pantovića 2011), na sličnom uzorku ispitanika.
5. ZAKLJUČAK
S obzirom na nizak nivo fizičke aktivnosti koja se uočava kod nas i u drugim delovima
sveta (Ekelund et al, 2011; Hardy et al, 2010) i opšti pad u nivoima motoričkih sposobnosti
proteklih godina kod mladih (Boddy et al, 2012; Tomkinson & Olds, 2007), postoji hitna
potreba da se razviju i evaluiraju različiti programirani kineziološki tretmani, ali koji će
takođe biti privlačni deci, te da se više povede računa o primeni tih tretmana kako u školama,
tako i u vannastavnim aktivnostima u zavisnosti od veličine i potrebe uticaja na motoričke
sposobnosti, definisane na osnovu utvrđenih polnih razlika.
6. REFERENCE
1. Batez, M., Krsmanović, B., Dmitrić, G. i Pantović, M. (2011). Razlike u nivou motoričkih
sposobnosti učenika i učenica mlađeg školskog uzrasta. Sport i Zdravlje; 4 (2), 32-37.
2. Boddy, L.M., Fairclough, S.J., Atkinson, G., & Stratton, G. (2012). Changes in
cardiorespiratory fitness in 9- to 10.9-year-old children: Sports Linx 1998–2010. Med. Sci.
Sports Exerc. 44, 481–486.
3. Breslauer, N., Delija, K. i Mesarić, I. (2006). Kvantitativne razlike između skupina
ispitanika u školskim atletskim varijablama. Zbornik radova 16. ljetne škole kineziologa
RH, Rovinj. (pp.84-87).
4. Clark, D. M. (1986) A cognitive approach to panic disorder. Behaviour Research and
Therapy, 24: 461-470.
5. Council of Europe (1993). Eurofit: Handbook for the Eurofit Tests of Physical Fitness, ed.
2. Strasbourg. Council of Europe.
6. Duraković, Z. i Mišigoj-Duraković, M. (2006) Does chronological age reduce working
ability? Collegium Antropologicum; 30 (1): 213-219.
7. Findak, V. i Mraković, M. (1998). Strategija razvoja tjelesne i zdravstvene kulture,
sporta, sportske rekreacije i kineziterapije u Hrvatskoj u 21. stoljeću, Zbornik radova 7.
ljetne škole Pedagoga fizičke kulture Republike Hrvatske, Rovinj.
8. Ekelund, U., Tomkinson, G., & Armstrong, N. (2011). What proportion of youth are
physically active? Measurement issues, levels and recent time trends. Br. J. Sports Med.
45, 859–865.
9. Freedman D.S., Dietz W.H., Srinivasan S.R., & Berenson GS. (1999). The Relation of
Overweight to Cardiovascular Risk Factors Among Children and Adolescents: The
Bogalusa Heart Study. Pediatrics; 103 (6): 1175-1182.
10. Hardy, L.L., King, L., Espinel, P., Cosgrove, C., & Bauman, A. (2010). NSW Schools
Physical Activity and Nutrition Survey (SPANS) 2010: Full Report. NSW Ministry of
Health, Sydney.
71
11. Horvat, T. i Vuleta D. (2002). Razlike u nekim motoričkim sposobnostima između
učenika 5. – 8. razreda O. Š. Josipa Račića i učenika 5.-8 razreda u oš u Hrvatskoj U V.
Findak (Ur.), Zbornik radova 11. ljetne škole kineziologa Republike Hrvatske
Programiranje rada u području edukacije, sporta, sportske rekreacije i kineziterapije.
Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.
12. Krsmanović, B. (1980). Specifičnosti motoričkih i antropometrijskih dimenzija i njihovih
međusobnih odnosa učenika nižih razreda osnovne škole gradskog područja AP
Vojvodine. Magistarski rad. Beograd: Fakultet za fizičko vaspitanje.
13. Matić, R. (2007). Relacije motoričkih sposobnosti, morfoloških i socio-ekonomskih
karakteristika dece mlađeg školskog uzrasta. Magistarski rad. Novi Sad: Fakultet sporta i
fizičkog vaspitanja.
14. Mišigoj-Duraković, M. (2008). Kinantropologija – biološki aspekti tjelesnog vježbanja,
Zagreb: Kineziološki fakultet.
15. Morrison, A. P., Bentall, R. P., & French, P. (2002) A randomised controlled trial of early
detection and cognitive therapy for preventing transitions to psychosis in high risk
individuals: study design and interim analysis of transition rate and psychological risk
factors. British Journal of Psychiatry; 181 (43): 78-84.
16. Mraković, M., D. Metikoš i F. Prot (1985): Taksonomska analiza indikatora energetske
regulacije. Kineziologija; 17 (2): 109-122.
17. Obradović, J., Cvetkovič, M., Krneta, Ž. (2008). Razlike u motoričkim sposobnostima
dece mlađeg školskog uzrasta u odnosu na pol. Sport Mont; 15, 527-533.
18. Pelemiš, V., Pelemiš, M., Rankić, J. i Jovanović, B. (u štampi). Razlike u morfološkim
karakteristikama dece različitog pola i uzrasta. Sportske nauke i Zdravlje.
19. Pelemiš, V., Pelemiš, M., Mitrović, N., Lalić, D. (2012). Kvantitativne analize razlika
motoričkog prostora dece urbane i ruralne sredine. Treći međunarodni naučni skup „
Savremena škola – izazovi i dileme“. Bijeljina: Pedagoški fakultet.
20. Pelemiš, V., Pelemiš, M., Mitrović, N., Lalić, D., Prica, O. (2012). Kvantitativne analize
razlika morfološkog prostora između dece urbane i ruralne sredine. Zdeslav Milinković,
Nenad Dikić (Ur.), Peti kongres medicine sporta i sportskih nauka sa međunarodnim
učešćem „ Medicina sporta: novi pristupi, nova saznanja“, (str.123-139). Beograd:
Udruženje za Medicinu sporta Srbije.
21. Sinha, R., Fisch, G., & Teague, B. (2002). Prevalenceof impaired glucose tolerance
among children and adolescents with marked obesity. N Engl J Med 346: 802-810.
22. Strauss, R. S. (2000). Childhood obesity and self-esteem. Pediatrics; 105, 15.
23. Van Sluijs, E.M., McMinn, A.M., & Griffin, S.J. (2007). Effectiveness of interventions to
promote physical activity in children and adolescents: systematic review of controlled
trials. BMJ 335: 703-711.
24. Tomkinson, G.R., & Olds, T.S. (2007). Secular changes in aerobic fitness test
performance of Australasian children and adolescents in: Pediatric Fitness. Secular trends
and Geographic Variability. Med. Sports Sci. 50, 168–182.
25. Vraneković, S., Tkalčić, S., Horvatin-Fučkar, M. (2003). Analiza rezultata dobivenih
mjerenjem bazičnih motoričkih sposobnosti učenica od 5. do 8. razreda Osnovne škole. U
72
V. Findak (Ur.), Zbornik radova 12. ljetne škole kineziologa Republike Hrvatske „Metode
rada u području edukacije, sporta i sportske rekreacije“, Zagreb: Hrvatski kineziološki
savez.
26. Starc, G., Strel, J., & Kovač, M. (2010). Telesni in gibalni razvoj slovenskih otrok in
mladine v številkah. Šolsko leto 2007/08 [Physical and motor development of Slovenian
young people in numbers. School year 2007/2008]. Ljubljana: Faculty of Sport. Retrieved
January 31, 2011, from: http://www.fsp.uni-lj.si/mma_bin.
Korespondencija:
Univerzitet u Istočnom Sarajevu
Pedagoški fakultet u Bijeljini
Semberskih ratara bb
Dr Momčilo Pelemiš, redovni profesor
E-mail: [email protected]
73
Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1: 73-79
ORGINALNI NAUČNI RAD
Vladan Pelemiš 1, Bojan Jovanović
2, Jovo Rankić
3
1 Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija
2 MSc. Student FFViS Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Bosna i Hercegovina
3 Doktorand na FFViS Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Bosna i Hercegovina
UDK: 796.012.1:572.087-053.5
COBISS. BH-ID: 10.7251/SHT1301073P
RELACIJE MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA SA AEROBNOM SPOSOBNOSTI
DECE RAZLIČITOG POLA I UZRASTA
SAŽETAK
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 200 ispitanika, podeljenih u dva subuzorka i
to: 99 dečaka i 101 devojčice III, IV, V i VI razreda osnovne škole, uzrasta 9 i 13 godina iz
Beograda. Izmereno je 17 antropometrijskih mera i jedan test za procenu aerobne
sposobnosti. Cilj rada bio je utvrditi relacije morfoloških karakteristika i aerobne sposobnosti
dece različitog pola i uzrasta. Rezultati istraživanja ukazuju da je sistem prediktora imao
statistički značajan uticaj sa kriterijem kod dečaka trećeg (R=0,944; P=0,054) i šestog
razreda (R=0,973; P=0,016). Kod devojčica je sistem prediktora sa kriterijem imao statistički
značajan uticaj u četvrtom razredu (R=0,970; P=0,009). U ostalim razredima nije utvrđen
statistički značajan uticaj sistema prediktora sa kriterijem.
Ključne reči: antropometrija, aerobna sposobnost, mlađi školski uzrast, stariji školski uzrast.
1. UVOD
U osnovi svake kineziološke (kretne) aktivnosti odvija se veliki broj fizioloških i
metaboličkih procesa, stoga ovakva aktivnost može da ima i svoje kontraindikacije na
organizam deteta (Nikolić, 2003). Telo angažovano fizičkom aktivnošću reaguje promenama
u gotovo svim fiziološkim sistemima, u prvom redu mišićno-koštanom, kardio-vaskularnom,
respiratornom, endokrinom i imunom sistemu (Mikalački, 2005; Mišigoj–Duraković, 2006).
Iz tih razloga poslednjih godina u oblasti kineziologije veliki značaj imaju istraživanja koja
dovode aerobnu sposobnost u vezu sa drugim antropološkim prostorima. Utvrđen je značaj
morfoloških karakteristika i funkcionalnih sposobnosti u realizaciji testova iz prostora
koordinacije (Cicović, Pelemiš, 2011). To predstavlja dragoceno saznanje za planiranje
kinezioloških tretmana čija struktura treba da bude bazirana na polistrukturalnim aciklično-
74
cikličnim oblicima kretanja. Dečaci ostvaruju veće vrednosti u kardiovaskularnoj izdržljivosti,
snazi i fleksibilnosti. To potvrđuju i nalazi novijih istraživanja Tinazci & Emiroglu, (2009).
Funkcionalne sposobnosti značajno doprinose rezultatskog efikasnosti u agonološki
(takmičarski) usmerenim aktivnostima (Bratić, Nurkić i Kasum, 2005). Postoji utvrđena
pozitivna povezanost između aerobne sposobnosti, mase hipokampusa (dela mozga koji ima
naročito veliku ulogu za dugoročnu memoriju) i sposobnosti pamćenja (Chaddock,
L., Erickson, K.I., Prakash, R.S., Kim, J.S., Voss, M.W., Vanpatter, M., Pontifex,
M.B., Raine, L.B., Konkel, A., Hillman, C.H., Cohen, N.J., & Kramer, A.F., 2010). Rezultati
ukazuju da deca koja imaju bolju aerobnu sposobnost odlikuju se i većom masom
hipokampusa, koja direktno rezultira i bolju dugoročnu memoriju. To ukazuje na značaj i
potrebu programiranih kinezioloških aktivnosti u detinstvu, jer se povećava uticaj na promene
u moždanoj strukturi i funkcionisanju, čime se ostvaruju dugotrajne pozitivne posledice na
kognitivni status dece.
Cilj istraživanja je da se utvrde relacije između morfoloških karakteristika (kao sistema
prediktorskih varijabli) i funkcionalne sposobnosti, manifestovane kriterijskom varijablom za
procenu aerobne sposobnosti, kod dečaka i devojčica mlađeg i starijeg školskog uzrasta 9 i 13
godina.
2. METOD
Uzorak ispitanika za potrebe rada bio je izveden iz populacije dece mlađeg i starijeg
školskog uzrasta iz Beograda neverovatnosnom metodom uzorkovanja, Kvotnim uzorkom, a
koristio se ex post facto nacrt istraživanja. Merenje morfoloških karakteristika i procena
funkcionalne sposobnosti izvršeni su na uzorku od 200 ispitanika, podeljenih u dva subuzorka
i to: 99 dečaka (25 ispitanika III; 25 IV; 25 V i 24 ispitanika VI razreda), te 101 devojčice (25
III; 25 IV; 25 V i 26 VI razreda) uzrasta 9 i 13 godina iz Beograda. Svi ispitanici su u trenutku
merenja pohađali osnovnu školu „Kralj Petar I“ u Beogradu. Roditeljima su pre početka
antropometrijskog merenja i procene funkcionalne sposobnosti tražene saglasnosti za
istraživanje na njihovoj deci (Helsinška deklaracija za Biomedicinska istraživanja).
Kao uzorak mernih instrumenata bile su izabrane sledeće antropometrijske mere:
I Za procenu longitudinalne dimenzionalnosti skeleta:
1) Telesna visina (0,1cm),
2) Dužina noge (0,1cm),
3) Dužina stopala (0,1cm) i
4) Dužina šake (0,1cm).
II Za procenu transverzalne dimenzionalnosti skeleta:
1) Širina ramena (0,1cm),
2) Širina karlice (0,1cm),
3) Širina šake (0,1cm),
4) Dijametar kolena (0,1cm),
5) Dijametar skočnog zgloba (0,1cm) i
6) Dijametar lakta (0,1cm).
III Za procenu volumena i mase tela:
1) Telesna težina (0,1 kg),
75
2) Srednji obim grudnog koša (0,1cm),
3) Srednji obim opružene podlaktice (0,1cm) i
4) Srednji obim opružene natkolenice (0,1cm).
IV Za procenu potkožnog masnog tkiva:
1) Kožni nabor nadlaktice (0,1cm),
2) Kožni nabor leđa (0,1cm) i
3) Kožni nabor trbuha (0,1cm).
Za procenu funkcionalne sposobnosti korišten je test aerobne sposobnosti.
I Za procenu aerobne sposobnosti:
1) Trčanje 300 metara (0,1 sek).
Statistička obrada podataka podrazumevala je izračunavanje relacija između
antropomentrijskih varijabli, koje su činile sistem prediktora i varijable za procenu aerobne
sposobnosti (kriterija) Multiplom regresionom analiza.
3. REZULTATI
U Tabeli 1 prikazane su vrednosti Multiple regresione analize kriterija za dečake trećeg,
četvrtog, petog i šestog razreda.
Tabela 1. MULTIPLA REGRESIONA ANALIZA Trčanje 300 metara ZA DEČAKE
Dečaci
VARIJABLE III
razred IV razred V
razred VI
razred
Beta p Beta p Beta p Beta p
Telesna visina -,588 ,111 1,443 ,171 ,946 ,273 -,103 ,665
Duzina noge ,010 ,966 -,499 ,596 -,173 ,705 ,075 ,872
Duzina stopala ,714 ,099 -,470 ,276 -1,054 ,083 -,157 ,496
Duzina šake ,249 ,487 -,154 ,782 ,145 ,731 ,000 ,998
Širina ramena -,388 ,103 ,028 ,943 ,895 ,019 -,148 ,567
Širina karlice -,741 ,128 -,517 ,275 -,256 ,435 -,125 ,777
Širina šake ,309 ,227 ,484 ,302 -,521 ,300 ,185 ,429
Dijametar kolena -,198 ,509 ,312 ,588 -,465 ,455 -,227 ,343
Dijam. sk. zgloba -,159 ,570 -,188 ,506 ,580 ,263 -,031 ,862
Dijametar lakta ,316 ,361 ,013 ,980 -,706 ,126 ,239 ,353
Telesna tezina 1,539 ,054 -2,291 ,229 -,993 ,005 ,691 ,544
Obim grudi -,931 ,075 ,516 ,650 -2,909 ,008 -,178 ,596
Obim podlaktice -,219 ,627 ,962 ,334 ,198 ,819 -,432 ,237
Obim natkolenice -,153 ,551 1,050 ,139 3,020 ,006 -,150 ,760
Nabor nadlaktice 1,600 ,005 -,790 ,320 -,129 ,838 ,732 ,059
Nabor leđa -,962 ,049 ,491 ,350 1,582 ,017 ,633 ,352
Nabor trbuha -,341 ,366 ,381 ,643 -,690 ,162 -,422 ,571
76
R=0,944; R2=0,628 R=0,888; R
2=0,278 R=0,930; R
2=0,534 R=0,973; R
2=0,796
F=3,383; P=0,054 F= 1,543; P=0,289 F=2,620; P=0,100 F=6,284; P=0,016
Legenda: Beta-standardizovani regresioni koeficijenti; p-nivo statističke značajnosti standardizovanih Beta koeficijenata; R-
koeficijent multiple korelacije; R2-koeficijent determinacije; F-testiranje odnosa multiple korelacije; P-nivo statističke
značajnosti F odnosa.
Na osnovu koeficijenta multiple korelacije, F odnosa i njegove statističke značajnosti
može se konstatovati statistički značajan uticaj sistema prediktora sa kriterijem kod dečaka
trećeg i šestog razreda. Na osnovu korigovanog koeficijenta determinacije za dečake trećeg
razreda konstatuje se da sistem prediktora objašnjava blizu 63 % zajedničkog varijabiliteta sa
kriterijem, dok su za ostatak bile odgovorne druge karakteristike i sposobnosti antropološkog
statusa dečaka. Standardizovani regresioni koeficijenti Beta imaju matematički pozitivan, ali
logički negativan statistički značajan uticaj na kriterij u varijablama: Telesna težina i Kožni
nabor nadlaktice. Matematički negativan ali logički pozitivan uticaj ostvarila je varijabla
Kožni nabor leđa obzirom da se radi o inverznoj metrici. Kod učenika petog razreda postoji
statistički značajan uticaj Beta koeficijenata, ali obzirom da sistem prediktora nije statistički
značajan bilo kakva dalja konstatacija ne bi imala smisla. Sistem prediktora dečaka šestog
razreda na osnovu koeficijenata multiple korelacije, F odnosa i njegove značajnosti, te
koeficijenta determinacije objašnjava skoro 80 % zajedničkog varijabiliteta sistema prediktora
sa kriterijem. Kod dečaka šestog razreda ni jedna varijabla nema statistički značajan uticaj iz
sistema prediktora sa kriterijem.
Tabela 2. MULTIPLA REGRESIONA ANALIZA Trčanja 300 metara ZA DEVOJČICE
Devojčice
VARIJABLE III
razred IV razred V
razred VI
razred
Beta p Beta p Beta p Beta p
Telesna visina ,611 ,230 ,510 ,342 -,247 ,538 -,406 ,412
Duzina noge -,979 ,068 -,390 ,282 -,841 ,174 ,343 ,383
Duzina stopala -1,333 ,027 -,090 ,648 -,213 ,749 ,081 ,788
Duzina šake 1,254 ,041 -,319 ,275 1,321 ,056 ,256 ,531
Širina ramena ,100 ,761 ,166 ,402 -,018 ,970 ,341 ,310
Širina karlice ,336 ,368 -,513 ,106 ,316 ,506 ,136 ,793
Širina šake -1,761 ,090 ,026 ,924 ,015 ,966 -,200 ,528
Dijametar kolena -,033 ,947 ,088 ,811 -,471 ,301 ,103 ,841
Dijam. sk. zgloba ,636 ,095 ,151 ,550 ,947 ,106 -,173 ,670
Dijametar lakta ,926 ,063 ,321 ,153 -,967 ,125 ,009 ,989
Telesna tezina 1,462 ,331 ,425 ,445 -,298 ,869 -,680 ,687
Obim grudi -,905 ,131 -,901 ,133 1,798 ,135 -,006 ,996
Obim podlaktice 1,725 ,077 -,828 ,088 ,266 ,765 -,570 ,511
Obim natkolenice -,866 ,163 ,374 ,361 -,842 ,491 1,014 ,216
Nabor nadlaktice -1,817 ,157 ,025 ,930 ,482 ,412 1,155 ,173
Nabor leđa -,840 ,173 ,941 ,010 -,426 ,601 -,875 ,465
Nabor trbuha 1,276 ,071 ,571 ,135 -,687 ,328 ,632 ,552
R=0,935; R2=0,571 R=0,970; R
2=0,794 R=0,855; R
2=0,080 R=0,920; R
2=0,522
77
F=2,879; P=0,080 F= 6,454; P=0,009 F=1,122; P=0,465 F=2,609; P=0,085
Legenda: Beta-standardizovani regresioni koeficijenti; p-nivo statističke značajnosti standardizovanih Beta koeficijenata; R-
koeficijent multiple korelacije; R2-koeficijent determinacije; F-testiranje odnosa multiple korelacije; P-nivo statističke
značajnosti F odnosa.
Inspekcijom Tabele 2 Multiple regresione analize kriterija za devojčice, a na osnovu
koeficijenta multiple korelacije, F odnosa i njegove značajnosti može se konstatovati
statistički značajna relacije između sistema prediktora sa kriterijem kod devojčica četvrtog
razreda. Korigovani koeficijent determinacije ukazuje da ceo sistem objašnjava skoro 58%
zajedničkog varijabiliteta sa kriterijem. Najveći matematički pozitivan, logički negativan
uticaj ostvarila je varijabla Kožni nabor leđa. Kod devojčica trećeg razreda postoji statistički
značajan uticaj standardizovanih regresionih Beta koeficijenata u dve varijable, ali obzirom da
sistem prediktora nije statistički značajan, može se predpostaviti da se to desilo slučajno ili da
su druge karakteristike i sposobnosti antropološkog statusa imale veći uticaj. Sistem
prediktora devojčica petog i šestog razreda takođe nema statistički značajan uticaj na kriterij.
4. DISKUSIJA
Statistički značajne relacije koje su konstatovane između morfoloških karakteristika i
funkcionalne sposobnosti kod dečaka trećeg razreda, a na osnovu standardizovanih
regresionih Beta koeficijenata, pokazuju da što su dečaci imali manje vrednosti telesne težine,
manje vrednosti potkožnog masnog tkiva procenjenog na kožnom naboru opružene nadlaktice
(m. tricepsu) te veće vrednosti kožnog nabora leđa (subscapularni nabor) postizali su bolje
rezultate na funkcionalnom testu. Što je u skladu sa nalazima Molnara i Smajića (2008), na
sličnom uzorku ispitanika. To se može objasniti konstatacijom da povećana telesna težina
deluje kao remeteći faktor u ispoljavanju aerobne sposobnosti, količina maksimalne potrošnje
kiseonika se smanjuje sa povećanjem telesne težine osobe. Najveći godišnji priraštaj u
telesnoj težini kod oba pola zapaža se u četrnaestoj godini 6,68-7,73 kg (Kerić, 2010).
Potkožno masno tkivo je posebno kontraindicirano u kineziološkim aktivnostima u kojima se
mora «nositi» telesna masa, i koji stoga zahtevaju da balansna masa bude što manja zbog
racionalnog korištenja energije te kinetičke i kinematičke učinkovitosti pokreta (Ilić,
Mrdaković, 2009).
Dečaci šestog razreda nalaze se na sličnom stanju rasta i razvoja i njihovog odnosa
prema aerobnoj sposobnosti. To se može konstatovati i običnom inspekcijom
standardizovanih regresionih koeficijenata Beta, obzirom da nisu ostvarili statistički značajan
uticaj, a sistem prediktora u celini jeste. Ovo može da ukaže i na različit broj
antropomentijskih mera po jednom morfološkom faktoru (Bala, 2010). Da bi se dobili zaista
korektni rezultati broj varijabli po faktoru treba da bude ujednačen, naročito kada su u pitanju
faktorske, kanoničke korelacione i regresione analize.
Kod devojčica četvrtok razreda sistem prediktora ja ukazao na statistički značajnu
relaciju sa kriterijem. Najveći negativan uticaj imala je varijabla Kožni nabor leđa, pa se
može konstatovati da što su devojčice u tom uzrastu imale manje subscapularne vrednosti
nabora postizale su bolje rezultate. Očigledno da je kod devojčica potkožna mast na leđima
uticala kao remeteći faktor. Što se može uporediti sa sličnim nalazima Babićeve, Blaževićeve
i Katovića (2012), na sličnom uzorku ispitanika.
78
5. ZAKLJUČAK
Poznavanje zakonitosti, koje se najviše manifestuju u vidu relacija između
antropoloških dimenzija, neophodno je zbog toga što se efikasnost bilo kojih motoričkih
programa, uz odgovarajuće motoričke sposobnosti, može ispoljiti jedino preko efektora koje
predstavljaju mišići, kosti i zglobovi. Pokušaji definisanja određenih zakonitosti, ili makar
tendencija, baziraju se na činjenici da su individualne razlike među decom generatori
različitih telesnih konstitucija, kao i tipova funkcionalnih sposobnosti.
6. REFERENCE
1. Babić, V., Blažević, I. i Katović, D. (2012). Model of test for assessment of sprint running
proficiency. Science, Movement and Health, 12 (2): 115-120.
2. Bala, G. (2010). Metodologija kineziometrijskih istraživanja sa posebnim osvrtom na
motorička merenja. Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
3. Bratić, M., Nurkić, M. i Kasum, G. (2005). Modelovanje treninga džudista prema inovacionim
tehnikama. Izet Rađo (Ur.), Naučni simpozijum “Nove tehnologije u sportu”, (str. 69-73).
Sarajevo: Fakultet sporta i tjelesnog odgoja
4. Chaddock L, Erickson KI, Prakash RS, Kim JS, Voss MW, Vanpatter M, Pontifex MB, Raine
LB, Konkel A, Hillman CH, Cohen NJ, Kramer AF. (2010). A neuroimaging investigation of
the association between aerobic fitness, hippocampal volume, and memory performance in
preadolescent children. Brain Research, 1358 (28): 172-183.
5. Cicović, B. i Pelemiš, V. (2011). Kanonične relacije morfoloških karakteristika i
funkcionalnih sposobnosti sa rezultatima koordinacije džudista. Sport i Zdravlje, 6 (1),
5-10.
6. Ilić, D. I Mrdaković, V. (2009). Neuromehaničke osnove pokreta. Beograd: Samostalno
autorsko izdanja.
7. Kerić, M. (2010). Pregled razvoja morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti učenika
u toku jedne školske godine. Doktorska disertacija. Istočno Sarajevo: Fakultet fizičkog
vaspitanja i sporta.
8. Mikalački, M. (2005). Sportska rekreacija. Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
9. Mišigoj-Duraković, M. (2006). Kinantropologija - biološki aspekti tjelesnog vježbanja. Zagreb:
Kineziološki fakultet.
10. Molnar, S. i Smajić, M. (2008). Relacije između sistema specifičnih motoričkih varijabli i
sistema morfoloških varijabli dečaka i fudbalskoj školi. Glasnik Antropološkog društva Srbije
43, 319-323.
11. Nikolić, Z. (2003). Fiziologija fizičke aktivnosti. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
12. Pelemiš, V., Pelemiš, M., Mitrović, N., Lalić, D., Prica, O. (2012). Kvantitativne analize
razlika morfološkog prostora između dece urbane i ruralne sredine. Zdeslav Milinković, Nenad
79
Dikić (Ur.), Peti kongres medicine sporta i sportskih nauka sa međunarodnim učešćem „
Medicina sporta: novi pristupi, nova saznanja“, (str.123-139). Beograd: Udruženje za
Medicinu sporta Srbije.
13. Tinazci, C., Emiroglu, O. (2009). Physical fitness of rural children compared with urban
children in North Cyprus. J Phys Act Health. 6 (1): 88-92.
Korespondencija:
Ass. Vladan Pelemiš, MSc.
Univerzitet u Beogradu
Učiteljski fakultet
Kraljice Natalije 43
80
Orginalni naučni rad SPORT I ZDRAVLJE VIII (2013) 1:80-86
ORGINALNI NAUČNI RAD
Danko Pržulj1, Mitar Vukotić
2 , Miloslav Marković
3
1Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Univerzitet Istočno Sarajevo
2Student master studija, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta univerzitet Istočno Sarajevo
3Pedagoška akademia, Kruševac
UDK:796.012.11:572.087
COBISS. BH-ID: 10.7251/SHT1301080P
UTICAJ PROGRAMA MOTORIČKIH VJEŽBI SNAGE NOGU I
TRBUHA NA RAZVOJ MORFOLOŠKIH DIMENZIJA
Sažetak
Uzorak ispitanika čine 45 ispitanika obuhvaćenih trenažnim procesom u Fitnes klubovima
Istočnog Sarajeva, uzrasta od 18 do 22 godine, podvrgnutih osmonedeljnom treningu snage
nogu i trbuha. Ispitanici nisu selekcionisani ni po kom kriterijumu i ne bave se sportom. Cilj
istraživanja je bio da se utvrdi uticaj dvomjesečnog rekreativnog tretmana za razvoj snage
nogu i trbuha na kvantitativne promjene cirkularne dimenzionalnosti tijela i potkožnog
masnog tkiva radi dobijana informacija o značajnosti istraživanih dimenzija u procesu
upravljanja, planiranja, programiranja i kontrole rada u Fitnes klubovima Istočnog Sarajeva.
Rezultati istraživanja su pokazali da je utvrđena statističi značajna razlika primjenjenih
mjera morfoloških dimenzija (P-Level =.000) pod uticajem vježbi za razvoj snage nogu i
trbuha na multivarijantnom nivou.
Ključne reči: morfološke karakteristike, snaga nogu i trbuha, kanonička diskriminativna
analiza.
1. Uvod
Za očuvanje zdravlja i održavanja fizičkih sposobnosti koriste se različita sredstva i
metode vježbanja. Utvrđeno je da program vježbi za razvoj snage mišića nogu i trbuha ima
direktan uticaj na veličinu i karakter ispoljavanja radne sposobnosti pri realizaciji sportsko
rekreativnog vježbanja i neposredno je povezan sa morfološkim karakteristikama i
motoričkim i funkcionalnim sposobnostima (Malacko, 2002; Pržulj, 2006; Milanović, 2007).
Neki autori ukazuju (Čabrić, 1976; Željaskov, 2004; Radovanović i sar., 2009) da
smanjenje mišićne mase, usljed motoričke neaktivnosti izaziva manju razmjenu materije, te
dolazi do opadanja ukupne količine krvi, broja crvenih krvnih zrnaca i drugih značajnih
parametara u organizmu.
81
Problem istraživanja u ovom radu je da se ispita da li program vježbi za razvoj snage
nogu i trbuha kod ispitanika nesportista obuhvaćenih vježbanjem u fitnes klubovima, uzrasta
od 18 do 22 godine u Istočnom Sarajevu utiče statistički značajno na razvoj cirkularne
dimenzionalnosti tijela i smanjenja potkožnog masnog tkiva.
Cilj istraživanja je bio da se utvrde rezultati uticaja dvomjesečnog rekreativnog
tretmana za razvoj snage nogu i trbuha na kvantitativne promjene cirkularne
dimenzionalnosti tijela i potkožnog masnog tkiva radi dobijana informacija o značajnosti
istraživanih dimenzija u procesu upravljanja, planiranja, programiranja i kontrole rada u
Fitnes klubovima.
2. Metod rada
2.1 Uzorak ispitanika
Uzorak ispitanika čine 45 ispitanika obuhvaćenih trenažnim procesom u Fitnes klubovima
Istočnog Sarajeva, uzrasta od 18 do 22 godine podvrgnutih osmonedeljnom treningu snage
nogu i trbuha. Ispitanici nisu selekcionisani ni po kom kriterijumu i ne bave se sportom. Osim
toga svaki ispitanik obuhvaćen istraživanjem, morao je da zadovolji slijedeće uslove:
- da redovno pohađa trenažni proces i
- da nema tjelesne mane i ostale somatske nedostatke.
2.2 Uzorak varijabli
Za procjenu morfoloških karakteristika primjenjeno je šest antropometrijskih mjera
donje regije tijela: obim trbuha (AOTR), obim nadkoljenice (AONK), obim podkoljenice
(AOPK), kožni nabor trbuha (AKTR), kožni nabor nadkoljenice (AKNK) i kožni nabor
podkoljenice (AKPK). Antropometrijske mjere uzete su iz istraživanja Lohman, Roche i
Martorell (1988). Iz prostora komparativne statistike korišćen je Studentov T-test i parametrijska diskriminativana
analiza. Podaci su obrađeni na osnovu statističkog programa SPSS 12.0 i Statistika 5.0.
2.3. Program vježbanja
Ispitanici su bili obuhvaćeni trenažnim procesom za razvoj mišića snage nogu i trbuha,
četiri puta nedeljno u trajanju od osam nedelja. Ponavljanja za svaku vježbu su bila 10-12
puta, broj serija po treningu 4-5, a odmor između serija 2-3 minuta. Korišćeni su tegovi i
različiti tipovi trenažera za izvođenje sledećih vježbi:
A. Snaga nogu:
1. Čučnjevi
m. quadriceps femoris (m. rectus femoris, m. vastus lateralis, m. vastus medialis,
m. vastus intermedius, m. gluteus medius, m. gluteus maximus),
2. Kosi nožni potisci
m. quadriceps femoris (m. rectus femoris, m. vastus lateralis, m. vastus medialis,
m. vastus intermedius, m. gluteus maximus),
82
3. Opružanje podkoljenice (m. quadriceps femoris (m. rectus femoris, m. vastus
lateralis, m. vastus medialis et m. vastus intermedius),
4. Pregibanje podkoljenice – ležeći (m. biceps femoris -caput longum et breve, m.
Semimembranosus,m. Semitendinosus, m. Gastrocnemius),
5. Prinoženja na trenažeru (m. pectineus,m. adductor -longus, brevis et magnus),
Podizanje na prste – stojeći (m. triceps surae - gastrocnemius caput laterale et
mediale, m. Soleus, m. plantaris
B. Snaga trbuha:
1. Pretklon trupa (m. obliquus abdominus externus, m. tensor fasciae latae, m. rectus
femoris,m. rectus abdominis),
2. Pretklon trupa sa podignutim nogama (m. obliquus abdominus externus, m. tensor
fasciae latae, m. rectus femoris, m. rectus abdominis),
3. Pretklon trupa na kosoj klupi (m. obliquus abdominus externus,m. tensor fasciae
latae, m. rectus femoris, m. rectus abdominis),
4. Podizanje nogu (m. obliquus abdominus externus, m. tensor fasciae latae, m.
rectus femoris, m. rectus abdominis, m. iliopsoas (m. maior, minor et iliacus, m.
Pyramidalis),
5. Otklon trupa na rimskoj stolici (m. obliquus abdominus externus, m. obliquus
abdominus internus, m. rectus abdominis, m. Pyramidalis);
3. Rezultati istraživanja
3.1 Studentov T-test
Tabela 1. Značajnost razlika između aritmetičkih sredina inicijalnog i finalnog mjerenja na
kraju eksperimentalnog perioda
Mjere Mean(i) Mean(f) T-value p
AOTR 100.74 92.73 8.14 .000
AONK 60.60 64.67 3.67 .001
AOPK 38.14 41.23 3.27 .002
AKTR 16.46 11.54 5.78 .000
AKNK 13.65 9.02 6.21 .000
AKPK 6.28 4.31 5.45 .000
Tabela 1 sadrži rezultate T-testa morfoloških karakteristika ispitanika između
inicijalnog i finalnog mjerenja. Analizom dobijenih rezultata može se zaključiti da je utvrđena
statistički značajna razlika u svim antropometrijskim mjerama: obim trbuha (AOTR .000),
obim nadkoljenice (AONK .001), obim podkoljenice (AOPK .002), kožni nabor trbuha
(AKTR .000), kožni nabor nadkoljenice (AKNK .000) i kožni nabor podkoljenice (AKPK
.000).
83
3.2 Diskriminativna analiza
Tabela 2. Značajnost izolovane diskriminativne funkcije morfoloških karakteristika
Disk.
Func.
Eigenvalue Cannonicl
R
Wilks'
Lambda
Chi-Sqr. df P-Level
1 3.775 0.88 .127 138.22 6 .000
Legenda: kvadrati koeficijenta diskriminacije (Eugenvalue), koeficijenti kanoničke korelacije (Cannonical R),
vrijednosti Bertletovog testa (Wilks' Lambda), veličina Hi kvadrat testa (Chi-Sqr), stepeni slobode (df) i nivo
značajnosti koeficijenta determinacije (P-Level)
U tabeli 2. dobijena je jedna diskriminativna funkcija visokog intenziteta (CR=88%)
koja pokazuje u kojoj je korelaciji skup podataka na osnovu koje je vršena diskriminativna
analiza dobijenih rezultata. Rezultati diskriminativne jačine antropometrijskih mjera date su
testom Wilks'-Lambda (.127), ukazuju da su razlike između inicijalnog i finalnog mjerenja u
prostoru morfoloških karakteristika značajne (P-Level=.000), jer veličina Hi kvadrat testa ima
visoku vrijednost (Chi-Sqr = 138.22).
Tabela 3. Faktorska struktura izolovane diskriminativne funkcije
Antropometrijske mjere Root 1
AKTR -0.712
AKNK -0.605
AKPK -0.489
AOTR 0.425
AONK 0.402
AOPK 0.324
Prikazani centroidi grupa (tabela 3) predstavljaju aritmetičke sredine rezultata
inicijalnog i finalnog mjerenja ispitanika. U cilju provjere značajnosti razlika između
inicijalnog i finalnog mjerenja i efikasnosti programa vježbanja za razvoj snage nogu i trbuha,
izmjereno je šest antropometrijskih mjera, za koje se pretpostavlja da su dobri prediktori
istraživanog prostora. Prikazani rezultati ukazuju da najveći doprinos diskriminativnoj
funkciji imaju antropometrijske mjere kožni nabor trbuha (AKTR -0.712) i kožni nabor
nadkoljenice (AKNK -0.605).
Tabela 4. Centroidi mjerenja
Mjerenje Root 1
Inicijalno -3.589
Finalno 3.589
Rezultati u tabeli 4 predstavljaju diskriminativnu funkciju centroida na osnovu svih
antropometrijskih mjera koja iznosi -3.589 i 3.589. Značajnost prikazanih centroida mjerenja
koja je testirana kroz značajnost diskriminativne funkcije ukazuje da je njihova udaljenost
(diskriminacija) statistički značajna.
Tabela 5. Klasifikaciona matrica
MJERENJE Inicijalno Finalno Ukupno
Inicijalno 42 8 50
Finalno 6 44 50
Inicijalno 84% 16% 100%
84
Finalno 12% 88% 100%
Razdvajanje grupa koje je prikazano u tabeli 5 kao Percentili, ukazuje da se izvršeno
razdvajanje (diskriminacija) rezultata mjerenja pojašnjava sa preciznošću od 86% (srednja
vrijednost procenta samih grupa) od koeficijenta kanoničke korelacije koji iznosi CR = 88%.
4. Diskusija
Rezultati kanoničke diskriminativne analize pokazuju (tabele 1-5) da je na kraju
eksperimenta, u odnosu na inicijalno stanje, pod uticajem primjene programa vježbi snage
nogu i trbuha, u okviru programa vježbanja u Fitnes centru, došlo do statistički značajnih
promjena morfoloških dimenzija ispitanika.
U početku realizacije programa snage nogu i trbuha na razvoj morfoloških dimenzija
počelo se sa vejžbama opšte snage da bi se ostvario kvalitativni i kvantitativni mišićni
potencijal, s tim da bi se kasnije u procesu vježbanja nadogradile vježbe snage specifične
pripreme.
Obim i intenzitet opterećenja u procesu vježbanja bio je u skladu sa uzrasnim
karakteristikama ispitanika. Doziranje opterećenja imalo je postupan i progresivan karakter u
intenzitetu opterećenja da bi se povećala aktivnost centralnog i perifernog nervnog sistema
radi povećanja brzine prenosa nervnih impulsa za aktiviranje najvećeg broja motoričkih
jedinica mišića nogu i trbuha. Time je ostvaren intenzivniji rad funkcije srčano-disajnog
sistema da bi se obezbjedio transport kiseonika i povećao nivo aerobnih energetskih procesa
kod ispitanika.
Prvi koraci na razvoju snage bili su usmjereni na povećanje nivoa mišićne mase, što
se postiglo petežno sporim tempom vježbanja (čime se potencirao rast obima i snaga mišića),
da bi se kasnije pozitivno uticalo na razvoj relativne i apsolutne snage mišića snage nogu i
trbuha. Vježbe opšte snage činile su pretežno poznate motoričke strukture za razvoj i jačanje
velikih mišićnih grupa (rameni pojas, ruke, grudni i leđnji mišići, trbušni mišići i noge).
Neki autori preporučuju (Pržulj, 2006; Malacko, 2004; Isurin, 2008) da se za
realizaciju motoričke snage svake mišićne grupe agonista i antagonista definišu dvije do tri
vježbe kao predmet vježbanja u tri do pet serija, sa četri do osam ponavljanja u svakoj seriji, i
da se opterećenje kreće u relacijama 60-90% od maksimuma. Sugestije ovih autora bile su
prihvaćene u ovom istraživanju za razvoj mišića snage nogu i trbuha kod ispitanika.
Rezultati dobijeni u ovom istraživanju slažu se sa istraživanjem nekih autora (Watson,
1984; Weineck, 1988; Duraković, 2008; Čustonja i sar., 2008) koji su u svojim istraživanjima,
na uzorcima sportista dobili približno iste parametre statistički značajnog povećanja
morfoloških dimenzija, pod uticajem vježbi za razvoj mišića nogu i trbuha.
85
5. Zaključak
U toku dvomjesečne realizacije programa motoričkih vježbi snage nogu i trbuha u
Fitnes klubovima Istočnog Sarajeva, praćen je razvoj morfoloških dimenzija 45 ispitanika,
uzrasta od 18 do 22 godine. Ispitanici nisu selekcionisani ni po kom kriterijumu i ne bave se
sportom.
Kanoničkom diskriminativnom analizom je utvrđeno da je u finalnom, u odnosu na
inicijalno mjerenje, došlo do statistički značajnog povećanja nivoa svih primjenjenih mjera
cirkularne dimenzionalnosti skeleta i smanjenja nivoa potkožnog masnog tkiva ispitanika.
Može se predpostaviti da su ove promjene nastale pod uticajen pravilnog metodičkog
oblikovanja trenažnog rada u planiranju, programiranju i sprovođenju primjenjenih
opterećenja u skladu sa individualnim sposobnostima i osobinama ispitanika.
6. Literatura
1. Brown, L., Ferrigno, V. i Santana, C. (2000). Training for speed, agility and
quickness. (Trening brzine, agilnosti i eksplozivnosti). Champaign IL: Human
Kinetics.
2. Čabrić, M. (1976). Dizanje tegova kao sredstvo rekreacije.Partizan:Republička
zajednica za fizičku kulturu srbije.
3. Čustonja, Z., Škegro, D., Popovčić, A. (2008).Razvoj metoda treninga jakosti.
Kondicijski trening 6 (2), str. 70 – 76.
4. Drabik, J. (1996). Children and sports training: How your future champions should
exercise to be healthy, fit and happy. (Deca i sportski trening: Kako vaši budući
šampioni treba da vežbaju da bi bili zdravi, sposobni i srećni). Island Pond,
Vermont: Stadion Publ.
5. Duraković, M. (2008): Kinatropologija, Biološki aspekti tjelesnog vježbanja.
Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
6. Isurin, V. (2009). Blok periodizacija (prekretnica u sportskom treningu). Prevod sa
ngleskog. Beorad: Data status.
7. Kurelić N., Momirović, K., Stojanović, M., Radojević, Ž. i Viskić-Štalec, N.
(1975). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Beograd:
Institut za naučna istraživanja. Fakultet za fizičku kulturu.
8. Lohman, T.G., Roche, A.F., & Martorell, R. (1988). Antropometric standardization
reference manual. (Priručnik za antropometrijsku standardizaciju). Chicago: Human
Kinetics Books.
9. Malacko, J. (2002). Osnove sportskog treninga – kibernetički pristup. Beograd:
IGRO „Sportska knjiga“.
10. Milanović, L. (2007): Metodika treninga brzinsko-eksplozivnih svojstava kod djece i
mladih, Kondiciona priprema sportaša. Zagreb: Kineziološki fakultet Sveučilišta u
Zagrebu.
11. Pržulj, D. (2006). Antropomotorika, Udžbenik. Pale: Fakultet fizičke kulture.
12. Pržulj, D. (2007). Kondiciona priprema sportista, Udžbenik. Pale: Fakultet fizičke
kulture.
13. Pržulj, D. (2012). Dijagnoza antropoloških obeležja i treniranosti sposrtista,
Udžbenik. Istočno Sarajevo: Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta.
14. Radovanović i Ignjatović, A (2009). Fiziološke osnove treninga sile i snage.Niš:
Fakultet fizičke kulture.
86
15. Watson, A. W. S. (1984). Metode treninga. Savremeni trening, 1(15), str. 1 – 24.
16. Weineck, J. (1988). Optimales Training. Perimed Fachbuch, Verlag, Geselsehalf
mnH, Erlangen
17. Željaskov, C. (2004). Teorija i metodika treninga izdržljivosti. Međunarodni
znanstveno-stručni skup „Kondicijska priprema sportaša“ (str. 239-245). Zagreb:
Zagrebački Športski Savez.
Korespondencija:
Dr Danko Pržulj, redovni professor
Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta
Univerzitet Istočno Sarajevo
E-mail:[email protected]
87
UPUTSTVO ZA AUTORE Časopis Sport i Zdravlje publikuje radove iz oblasti fizičkog vaspitanja i sporta i dodirnih bio-
medicinskih, humanističkih, društvenih i prirodnih nauka, sa neobjavljenim rezultatima naučnih
istraživanja i novim empirijskim iskustvima. Dostavljen rukopis koji nije pripremljen u skladu sa
Uputstvom za autore biće odmah vraćen autoru na doradu. Autor je u potpunosti odgovoran za sadržaj i
leksiku rada. Svi radovi podležu recenziji.
KATEGORIZACIJA RADOVA
Časopis objavljuje članke, polemike, osvrte, tematske bibliografije, patente, izveštaje i vesti o naučnim
i stručnim skupovima i slične dokumente značajne za oblast fizičkog vaspitanja i sporta.
Kategoriju članka određuju recenzent i Redakcija. Recenzirani radovi se svrstavaju u sledeće
kategorije:
• izvorni naučni članak,
• pregledni članak,
• prethodno saopštenje,
• referat na naučnom / stručnom skupu, pozivno predavanje i saopštenje,
• naučna kritika, polemika, osvrt
• stručni članak.
RUKOPIS RADA
Rukopis treba da se preda na srpskom jeziku, napisan ćiriličnim/latiničnim pismom i na engleskom
jeziku, vrsta slova Times New Roman, veličina slova 11, razmak između redova single. Rukopis rada obuhvata: opremu rukopisa, tekst, fusnote, citiranu literaturu, priloge (tabele, slike,
grafikone i sl.).
TEKST
Dužina teksta ograničena je na 10 štampanih strana, format papira A4, margine 2cm. Generalno tekst
treba da bude napisan u sledećim poglavljima: Uvod, Metod, Rezultati sa diskusijom, Zaključak. U tekstu rada citirana literatura se navodi prema APA sistemu (videti: Publication Manual ofthe
American Psychological Association, ^vww.apastyle.org) navođenjem autora i godine na koje se navod
odnosi.
LITERATURA
Uz tekst rada navodi se popis isključivo onih dela koja se citiraju u radu. Radovi se citiraju prema APA
sistemu (videti: Publication Manual of the American Psychological Association; www.apastyle.org).
Popis otpočeti na novoj strani (iza teksta) pod naslovom Literatura, sa kontinuiranom paginacijom
arapskim ciframa.
Radove slati na adresu: Časopis Sport i Zdravlje Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta
Stambulčić bb
71420 Pale, BiHili elektronski na e-mail:
88
