SRBIJA POD LUPOM IPSOSA - Media Ownership Monitorserbia.mom-rsf.org/fileadmin/Editorial/Serbia/... · 40 Medijski profil Srbije ... 4 Od 01.01.2010. uveden je opšti sistem trgovine

SRBIJA POD LUPOM IPSOSA

1 © 2015 Ipsos.

2 © 2016 Ipsos.

Sadržaj

04 Populacioni profil Srbije

11 Ekonomski profil Srbije

40 Medijski profil Srbije

54 Digitalni profil Srbije

73 Tržišni profil Srbije

02 Uvodna reč

Uvodna reč

POŠTOVANE KOLEGE, DRAGI PRIJATELJI,

NEKAKO SE VEĆ USTALILO DA IPSOS DVA PUTA GODIŠNJE PRIPREMI PREGLED KLJUČNIHTRŽIŠNIH, EKONOMSKIH, DEMOGRAFSKIH I MEDIJSKIH POKAZATELJA KOJI DAJU „DOBARPOGLED“ NA SVA VAŽNA KRETANJA U ZEMLJI A KOJA U ZNAČAJNOJ MERI REFLEKTUJU ISTANJE U OBLASTIMA U KOJIMA SE NALAZE NAŠI POSLOVNI INTERESI I AKTIVNOSTI.

OVE GODINE, SA IZVESNIM ZAKAŠNJENJEM NASTAVLJAMO TU IPSOS-ovu TRADICIJU IPREDSTAVLJAMO VAM KLJUČNE INDIKATORE ZA PRVU POLOVINU 2016. GODINE.

I OVOGA PUTA SE NADAMO DA ĆE VAM PODACI PREDSTAVLJENI U OKVIRU OVE NAŠE DESKANALIZE BITI OD KORISTI U VAŠEM SVAKODNEVNOM RADU KAO I U STRATEŠKOM IOPERATIVNOM PLANIRANJU.

KAO I UVEK, IPSOS VAM STOJI NA RASPOLAGANJU ZA SVE DODATNE INFORMACIJE,ANALIZE, ISTRAŽIVAČKE PODATKE I PREPORUKE.

[email protected]

4 © 2016 Ipsos.44444444

POPULACIONIPROFIL SRBIJE

4 © 2015 Ipsos.

5 © 2015 Ipsos.

Procenjuje se da će na kraju 2016. Srbija imati7,08 miliona stanovnika

2,45 miliona domaćinstava

Prosečno domaćinstvo ima 2,9 članova

2011. popisano= 7,27 sa nepopisanih 0,08 milionaBujanovac i Preševo

IZVOR: RZS

6 © 2016 Ipsos.

Prosečna starost stanovništva

40.2 40.4 40.741.1 41.2

42.3

39 39.1 39.4 39.7 39.9

40.7

41.5 41.7 4242.4 42.5

44

2002 2004 2006 2008 2010 2016E

Total Muškarci Žene

Među trideset najstarijih nacija u svetu u 2016. Izvor: CIA The World Factbook

7 © 2016 Ipsos.

Stanovništvo po polu i starosti, Popis 2011. u ’000

Izvor: RZS

163

376

463

573

481

489

450

363

330

95

277

405

544

473

501

470

385

349

80+

70-79

60-69

50-59

40-49

30-39

20-29

10-19

0-9

Žene Muškarci

Najbrojnija generacija50-59, koja u sledećih 10 godina

ide u penziju

2,9 mil preko 50

1,8 mil preko 60

0,9 mil preko 70

8 © 2016 Ipsos.

7.086.92

6.756.57

6.376.18

5.5

5.7

5.9

6.1

6.3

6.5

6.7

6.9

7.1

7.3

7.5

2016 2021 2026 2031 2036 2041

Mil.

Projekcija broja stanovnika Srbije KONSTANTNA VARIJANTA U MILIONIMA STANOVNIKA

Izvor: Procene IPSOS SM

9 © 2016 Ipsos.

Projekcija broja stanovnika po regionima Srbije

1.691.72

1.75 1.77 1.791.83

1.87

1.8

1.73

1.661.6

1.54

1.95

1.87

1.79

1.73 1.68 1.65

1.54

1.46

1.38

1.3

1.23

1.16

1

1.1

1.2

1.3

1.4

1.5

1.6

1.7

1.8

1.9

2

2016 2021 2026 2031 2036 2041

Mil. Beograd Vojvodina Zapad i Šumadija Jug i Istok Srbije

Izvor: Procene IPSOS SM

10 © 2016 Ipsos.

Domaćinstva u Srbiji, Popis 2011SKORO 50% DOMAĆINSTAVA U SRBIJI ČINE DVOČLANA DOMAĆINSTVA. TO SU PRVENSTVENO NUKLEARNE PORODICE STARIJE GENERACIJE ČIJI SU POTOMCI ZASNOVALI SOPSTVENE PORODICE I DOMAĆINSTVA

Broj članova domaćinstva

Broj domaćinstava %

2.487.886 100,0

1 555.467 22,3

2 638.091 25,6

3 476.642 19,2

4 454.127 18,3

5 197.506 7,9

6+ 166.053 6,7

•

•47,9%

Izvor: RZS

11 © 2016 Ipsos.1111111111111111

EKONOMSKIPROFIL SRBIJE

11 © 2015 Ipsos.

12 © 2016 Ipsos.

Kretanje BDP-a i cena 2008-2016.TREND BLAGIH POZITIVNIH KRETANJA BELEŽE SVI INDIKATORI

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije, RZS, Narodna Banka Srbije, RFPIO, NSZ

1 Od januara 2011. se primenjuje nova metodologija obračuna BDP.2 Procena RZS (suma kvartala)

Osnovni indikatori makroekonomskih kretanja 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Bruto domaći proizvod, tekuće cene1, mlrd dinara 2,744.9 2,880.1 3,067.2 3,407.6 3,584.2 3.876,4 3,908.5 3.973,0 2 4.147,3 **

Bruto domaći proizvod, mil. EUR 33,704.5 30,654.7 29,766.3 33,423.8 31,683.1 34.262,9 33,318.6 32.907,7 * -

Bruto domaći proizvod, per capita, u EUR 4,586 4,187 4,082 4,619 4,400 4.781 4,672 4.626 * -

Bruto domaći proizvod, realni rast, u %1 5.4 -3.1 0.6 1.4 -1.0 2,6 -1.8 0,7 * 2,5 **

Januar-Jun

Cene i troškovi života, stope rasta

Potrošačke cene, kraj perioda 8.6 6.6 10.3 7.0 12.2 2.2 1.7 1.5 0.3

Potrošačke cene, prosek perioda 11.7 8.4 6.5 11.0 7.8 7.8 2.9 1.9 1.0

Troškovi života, prosek perioda 13.5 8.6 6.8 - - - - - -

13 © 2016 Ipsos.

Upotreba bruto domaćeg proizvoda, promene u % prema istom perioduprethodne godine

U drugom kvartalu 2016. godine realni rast BDP u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2%.Takođe, revidiran je naviše i rast za prvi kvartal – sa 3,5% na 3,8%.Posmatrano sa rashodne strane, najveći uticaj na rast BDP zabeležen je kod izvoza i bruto investicija u osnovne fondove (10% i 4,9%, respektivno).

2015 1) 2016 1)

I Q II Q III Q IV Q I Q II Q

Bruto domaći proizvod, nedesezonirani podaci -1,8 1,1 2,3 1,2 3,8 2,0

Bruto domaći proizvod, desezonirani podaci, promene, prema prethodnom kvartalu -0,3 1,9 0,3 -0,1 1,9 0,0

Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava -0,2 -1,2 -0,5 -0,3 0,9 1,3

Izdaci za finalnu potrošnju NPID 2) -3,0 -2,2 -2,0 -2,0 0,3 0,3

Izdaci za finalnu potrošnju države -3,8 -2,8 0,7 0,8 3,3 4,6

Bruto investicije u osnovne fondove 3,8 8,9 11,8 7,8 8,4 4,9

Izvoz robe i usluga 10,9 7,7 7,7 5,5 11,6 10,0

Uvoz robe i usluga 10,4 2,6 4,5 5,1 4,7 12,3

Izvor: RZS

14 © 2016 Ipsos.

Bruto dodata vrednost i bruto domaći proizvod, promene u % prema istomperiodu prethodne godine

Posmatrano sa proizvodne strane, najznačajniji realan rast bruto dodate vrednosti u drugom kvartalu 2016. godine zabeležen je u sektorimagrađevinarstva (6,1%) i poljoprivrede (4,3%)

Izvor: RZS

2015 1) 2016 1)

I Q II Q III Q IV Q I Q II Q

Poljoprivreda -8,4 -9,8 -6,0 -6,6 7,1 4,3

Industrija i snabdevanje vodom -3,6 7,9 8,5 6,5 6,4 -0,6

Građevinarstvo -2,3 17,4 19,0 8,2 15,1 6,1

Usluge -0,9 -0,8 0,8 0,0 2,4 2,4

Bruto dodata vrednost -2,2 1,6 2,8 1,4 4,3 2,0

Neto porezi 0,4 -1,2 0,0 0,1 1,3 2,3

BDP -1,8 1,1 2,3 1,2 3,8 2,0

15 © 2016 Ipsos.

12,82618,820

27,87231,765 30,763 31,683 34,283 33,318 33,818 34,528

39,424

4,231

5,708

7,7728,688 8,300 8,280

9,599 9,662 10,145 10,013

10,644

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

2001 2004 2007 2008 2011 2012 2013 2014 2015E 2016E 2020E

Statistika Siva ekonomija

Bruto društveni proizvod u milionima €

• Siva ekonomija učestvuje sa oko 30%.• Beogradski region učestvuje sa 40% u ukupnom bruto društvenom proizvodu, region Vojvodine 26%,

region Šumadije i Zapadne Srbije 20%, a region Južne i Istočne Srbije sa 14%

Projekcija BDP-a do 2020.

Izvor: RZS i procena IPSOS SM

16 © 2016 Ipsos.

9500

11500

13500

15500

17500

19500

21500

23500

25500

27500

2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020 2021

Albanija BiH Bugarska Hrvatska Makedonija Crna Gora Rumunija Srbija

Region prekinutog rasta i krize koja (još) traje

Zapadni Balkan: US$ PPP GDP Per Capita

Izvor: Internetional Monetary Fond

17 © 2016 Ipsos.

Spoljnotrgovinska razmena 2008-2016

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije, RZS, Narodna Banka Srbije, RFPIO, NSZ

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 Januar-Jun

Spoljnoekonomska razmena, u mil. EUR3,4,5

Izvoz robe 7,428.8 5,961.3 7,393.4 8,441.4 8,738.9 10,996.7 11,158.6 12,041.0 6,575.3

Izvoz robe, % 15.5 -19.8 24.0 14.2 3.5 25.8 1.5 7.9 10.2

Izvoz robe u EU 4,028.5 3,195.5 4,235.2 4,868.5 5,357.2 6,898.5 7,204.9 7,907.9 4,417.9

Uvoz robe 16,283.0 11,327.0 12,423.5 14,250.0 14,716.7 15,469.0 15,490.4 16,387.5 8,508.5

Uvoz robe, % 17.9 -30.4 9.7 14.7 3.3 5.1 0.2 5.8 5.8

Uvoz kapitalnih proizvoda6 2,965.1 2,038.6 2,335.9 2,879.6 2,995.8 3,800.3 3,756.9 4,024.0 1,992.1

Uvoz intermedijarnih proizvoda6 4,631.5 3,410.5 4,389.6 4,938.0 5,132.3 5,166.4 5,156.4 5,525.6 2,734.5

Deficit robne razmene -8,854.2 -5,365.7 -5,030.1 -5,808.6 -5,977.9 -4,472.3 -4,331.8 -4,346.4 -1,933.2

3 U spoljnoekonomsku razmenu u 2006. godini uključena je Crna Gora. 4 Od 01.01.2010. uveden je opšti sistem trgovine koji obuhvata svu robu koja ulazi na ekonomsku teritoriju zemlje ili je napušta, osim robe koja je u tranzitu. U skladu sa tim korigovane su 2007, 2008. i 2009. godina. 5 RZS je korigovao podatke za 2012. i 2013. godinu

18 © 2016 Ipsos.

Indeksi spoljnotrgovinskog robnog prometa (u evrima)

Ø 2015=100 Mesečni

desezonirani

index

VII 2016

VI 2016

VII 2016

VII 2015

I–VII 2016

I–VII 2015 V 2016 VI 2016 VII 2016

Izvoz robe – ukupno 112,3 119,1 111,0 98,1 101,8 108,9 Uvoz robe – ukupno 108,4 118,5 101,4 92,0 100,5 105,2

Izvor: RZS

19 © 2016 Ipsos.

2016 I–VII 2016

Index

I–VII 2016

I–VII 2015 IV V VI VII

Izvoz robe – ukupno 1166,6 1126,6 1194,8 1113,7 7691,8 108,9 Energija 33,6 34,6 31,5 27,2 204,2 97,1 Intermedijarni proizvodi 406,3 392,6 402,3 389,7 2642,8 111,1 Kapitalni proizvodi 309,0 293,2 318,8 248,1 2004,2 108,8 Trajni proizvodi za široku potrošnju 61,6 58,5 67,1 59,0 402,5 110,8 Netrajni proizvodi za široku potrošnju 265,6 257,0 275,7 287,2 1806,0 112,8 Neklasifikovano po nameni 90,4 90,8 99,4 102,6 632,0 94,7

Uvoz robe – ukupno 1441,2 1479,9 1618,8 1384,6 9904,0 105,2 Energija 101,1 134,9 150,0 113,5 843,2 77,3 Intermedijarni proizvodi 475,0 470,9 517,0 462,9 3202,2 102,1 Kapitalni proizvodi 332,7 364,2 392,1 316,3 2310,3 96,2 Trajni proizvodi za široku potrošnju 31,1 31,9 35,1 28,2 207,1 87,1 Netrajni proizvodi za široku potrošnju 209,9 202,1 216,1 197,0 1369,6 98,3 Neklasifikovano po nameni 291,3 275,9 308,6 266,6 1971,5 170,6

Saldo izvoza i uvoza robe -274,6 -353,3 -424,0 -270,9 -2212,2 94,0

Indeksi spoljnotrgovinskog robnog prometa (u evrima)

Izvor: RZS

20 © 2016 Ipsos.

Kretanje uvoza i izvoza 2006-2016.

Izvor: RZS

21 © 2016 Ipsos.

Turistički promet

Izvor: RZS

Index

VII 2016 VII 2015

Index I–VII 2016 I–VII 2015

Dolasci turista 112,7 112,7

Domaći turisti 111,6 114,2 Strani turisti 113,8 110,9

Noćenja turista 111,8 114,2 Domaći turisti 113,7 115,2 Strani turisti 108,4 112,5

22 © 2016 Ipsos.

Zaposlenost i zaradeBLAGI RAST ZAPOSLENOSTI I ZARADA

Izvor: RZS, NBS, NSZ i RFPIO

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Zaposlenost, zarade i penzije

Broj zaposlenih, prosek, u 000 122,082 1,985 1,901 1,866 1,866 1,865 1,845 1,896 1,903

Aktivno nezaposlena lica, prosek, u 000 8756 747 744 753 762 775 767 743 733

Stopa nezaposlenosti, MOR913.6 16.1 19.2 23.0 23,9 22,1 19,2 17,7 19,011

Neto zarade, prosek perioda, u dinarima1032,746 31,733 34,142 37,976 41,377 43,932 44,530 44,432 45,085

- realne stope rasta 3.9 0.2 0.7 0.2 1.1 -1.5 -1.5 -2.1 3.3

Prosečna penzija, prosek perioda, u dinarima 17,660 19,788 19,890 21,285 22,450 23,378 23,553 22,747 22,977

- realne stope rasta 14.3 3.3 -5.9 -3.6 -2.2 -3.4 -2.1 -5.2 0.1

8 Prema evidenciji NSZ. 9 Godišnji podatak RZS iz Ankete o radnoj snazi za stanovništvo starosti 15 i više godina. 10 Od januara 2009. godine Republički zavod za statistiku je proširio obuhvat jedinica posmatranja. Pored zarada isplaćenih zaposlenima kod pravnih lica, pri izračunavanju prosečnih zarada, uzimaju se u obzir i zarade isplaćene zaposlenima kod preduzetnika (fizičkih lica). 11 Prema Anketi o radnoj snazi za prvi kvartal 2016. godine. 12 Prethodni podaci. RZS je korigovao podatke o broju zaposlenih. Podatak ne obuhvata registrovane individualne poljoprivrednike.

23 © 2016 Ipsos.

Registrovana zaposlenostBLAGI RAST ZAPOSLENOSTI

06

2015.

07

2015.

08

2015.

09

2015.

10

2015.

11

2015.

12

2015.

01

2016.

02

2016.

03

2016.

04

2016.

05

2016.

06

2016.

07

2016.

Zaposleni kod pravnih lica (u radnom

odnosu i van radnog odnosa)1582804 1583087 1591002 1594652 1601815 1596328 1575332 1575440 1572132 1576441 1593378 1599693 1598236 1608020

Privatni preduzetnici i zaposleni kod

njih (u radnom odnosu i van radnog

odnosa)

305176 316735 307974 309390 311148 311997 310902 310753 312740 314475 316986 322225 325325 326827

Svega zaposlenih u radnom odnosu i

van radnog odnosa 1887980 1899822 1898976 1904042 1912963 1908325 1886234 1886193 1884872 1890916 1910364 1921918 1923561 1934847

Registrovani individualni

poljoprivrednici93459 93141 92662 92152 91727 91429 91080 90850 90668 90242 89869 89585 89226 88862

REGISTROVANA ZAPOSLENOST -

UKUPNO1981439 1992963 1991638 1996194 2004690 1999754 1977314 1977043 1975540 1981158 2000233 2011503 2012787 2023709

IZVOR: Istraživanje o registrovanoj zaposlenosti zasnovano na kombinovanju podataka iz Centralnogregistra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i Statističkog poslovnog registra (SPR).

24 © 2016 Ipsos.

Radna snaga

Prosek

2014 2)

2015 2) 2016

I Q II Q III Q IV Q I Q

Stanovništvo staro 15 i više godina 6 099 200 6 071 700 6 047 400 6 039 300 6 031 100 6 022 100 Aktivno stanovništvo 3 167 600 3 129 900 3 147 200 3 135 600 3 172 900 3 257 000 Broj zaposlenih 2 559 400 2 587 800 2 623 900 2 580 800 2 570 700 2 761 500 Broj nezaposlenih 608 200 542 100 523 300 554 800 602 200 495 500 Stopa aktivnosti, % 51,9 51,5 52,0 51,9 52,6 54,1 Stopa zaposlenosti, % 42,0 42,6 43,4 42,7 42,6 45,9 Stopa nezaposlenosti, % 19,2 17,3 16,6 17,7 19,0 15,2

Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu 2016. godinebeleži pad u odnosu na prvi kvartal (sa 19% na 15,2%).U poređenju sa istim periodom prethodne godine, stopa nezaposlenosti je niža za 2 p.p.

Izvor: RZS

25 © 2016 Ipsos.

Kretanje zarada - prosečne zarade po zaposlenom i nominalni indeksi

Izvor: RZS

VII 2016

VI 2016

VII 2016

VII 2015

Prosečne zarade (bruto), RSD 99,5 101,6 Prosečne zarade bez poreza i doprinosa (neto), RSD 99,6 101,5 Prosečne zarade bez poreza i doprinosa (neto), EUR 99,7 98,9

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u julu 2016. godine iznosi 46.280 dinara. U poređenju sa prosečnom zaradom bez poreza idoprinosa isplaćenom u junu 2016. godine, nominalno je niža za 0,4% i realno za 0,3%.

26 © 2016 Ipsos.

401

337330

373

365

389

379

368

380

300

320

340

360

380

400

420

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Plate

Izvor: RZS– preracun u evre NBS

Kretanje plata od početka ekonomske krize (u €)

27 © 2016 Ipsos.

Budžetski prihodiSTEPEN NAPLATE PDV-A IZ GODINE U GODINU RASTE

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije

Primanja i izdaci budžeta Republike Srbije 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015**

I UKUPNI PRIHODI 651,272.8 655,995.0 712,225.1 744,761.2 788,505.0 812,080.7 881,083.3 947,837.8

1.Poreski prihodi 582,893.0 574,644.1 616,607.7 646,597.7 686,828.3 723,389.6 770,958.1 797,169.2

Porez na dohodak građana 74,695.4 71,308.0 75,174.6 70,284.7 46,432.4 43,376.6 44,820.6 44,825.2

Porez na dobit preduzeća 34,968.1 29,494.8 29,891.9 34,208.5 48,802.8 53,214.0 63,790.6 56,960.7

Porez na dodatu vrednost 301,689.3 296,927.1 319,369.4 342,445.7 367,471.8 380,624.3 409,564.2 416,056.2

Akcize 100,626.7 119,820.1 135,588.9 152,425.2 180,627.9 204,761.0 212,473.5 235,780.7

Carine 64,784.3 48,039.8 44,285.5 38,804.7 35,782.8 32,504.3 31,025.8 33,320.9

Ostali poreski prihodi 6,129.3 9,054.3 12,297.5 8,428.9 7,710.5 8,909.5 9,283.4 10,225.6

2.Непорески приходи 67,635.0 75,395.3 88,947.0 96,222.1 99,288.5 87,338.0 103,668.6 145,204.3

од чега: наплаћене камате 637.2 3,834.4 1,334.1 1,050.9 753.4 1,327.0 2,497.7 227.0

3. Донације 744.8 5,955.6 6,670.3 1,941.4 2,388.3 1,353.0 6,456.6 5,464.2

28 © 2016 Ipsos.

Budžetski prihodiPRIHODI OD PDV-A BELEŽE BLAGI RAST TOKOM GODINE ŠTO JE REZULTAT I RASTA PRIHODA U MALOPRODAJI

Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije

I-VII 2015 I-VII 2016 apsolutni rast nominalna stopa rasta realna stopa rasta

I PRIMANJA BUDŽETA 541,465.4 602,976.7 61,511.3 11.4% 10.3%

1. Poreski prihodi 451,810.1 520,739.7 68,929.6 15.3% 14.1%

Porez na dohodak građana 23,842.4 25,901.8 2,059.5 8.6% 7.6%

Porez na dobit preduzeća 39,011.2 46,887.1 7,875.9 20.2% 19.0%

PDV 235,943.2 264,489.5 28,546.3 12.1% 11.0%

Akcize 128,185.8 157,164.8 28,979.0 22.6% 21.4%

Carine 18,618.8 20,123.4 1,504.5 8.1% 7.0%

Ostali poreski prihodi 6,208.7 6,173.1 -35.6 -0.6% -1.6%

Izvor: RZS

Primanja i izdaci budžeta Republike Srbije

2016. godinejanuar februar mart april maj jun jul 2016

I UKUPNI PRIHODI 93,700.3 69,309.4 73,816.1 85,869.4 80,782.6 94,575.5 104,923.4 602,976.7

1.Poreski prihodi 72,952.0 58,865.2 62,291.7 75,943.9 70,594.8 85,054.1 95,037.9 520,739.7

Porez na dohodak građana 2,866.8 3,009.6 4,015.7 3,659.7 3,243.0 4,037.5 5,069.5 25,901.8

Porez na dobit preduzeća 3,230.5 4,078.5 4,922.9 5,269.7 5,378.5 18,171.1 5,835.9 46,887.1

Porez na dodatu vrednost 36,560.9 33,468.0 33,806.3 43,447.1 37,810.5 33,670.0 45,726.6 264,489.5

Akcize 27,673.3 14,621.0 15,145.5 19,866.3 20,409.0 25,207.8 34,241.9 157,164.8

Carine 2,052.7 3,007.5 3,527.5 2,840.1 2,876.6 3,019.6 2,799.3 20,123.4

Ostali poreski prihodi 567.9 680.6 873.8 861.0 877.2 948.0 1,364.6 6,173.1

29 © 2016 Ipsos.

Javni dug Republike Srbije

Izvor: RZS, Ministarstvo finansija Republike Srbije

• Na dan 31. jula 2016. godine, javnidug Srbije iznosio je 24,4 milijardeevra, što je 72,5% procenjenogbruto domaćeg proizvoda za 2016. godinu.

• U junu je javni dug Srbije bio 24,2 milijarde evra, odnosno 71,9% procenjenog BDP-a za 2016. godinu.

• Na kraju 2015. godine javni dug iznosio je 24,8 milijardi evra, što je 76% BDP-a.

30 © 2016 Ipsos.

Konsolidovani bilans države (u mil. dinara)


• Koнсолидовани јавни приходи су у првих седам месеци 2016. године већи за 9,5% у односу на исти период претходне године, али су и јавни расходи већи за 5,3%. У јулу је консолидовани биланс државе био позитиван и износио је 17,3 млрд динара.

2016 2015 index

I–VII 2016

I–VII 2015

index

VII 2016

VI 2016 I-VII I-VII

Konsolidovani javni prihodi 1,045,330.5 954,562.0 109,5 105,8 Konsolidovani javni rashodi 1,046,264.6 993,664.4 105,3 99,0 Konsolidovani bilans države (suficit/deficit) -934.1 -39,102.5 … …

31 © 2016 Ipsos.

Primanja i izdaci budžeta Republike Srbije (u mil. dinara)


• Ukupni prihodi budžeta su u prvih sedam meseci 2016. godine većiza 11,4% u odnosu na isti period prethodne godine, ali su i ukupnirashodi veći za 2,7%. U julu je budžetski saldo bio pozitivan i iznosioje 25,9 mlrd dinara, dok je primarni suficit iznosio 30,6 mlrd dinara.

2016 2015 Index

I–VII 2016

I–VII 2015

Index

VII 2016

VI 2016 I-VII I-VII

Ukupni prihodi 602,976.7 541,465.4 111,4 110,9 Ukupni rashodi 580,958.0 565,672.5 102,7 90,6 Budžetski suficit/deficit 22,018.8 -24,207.1 … …

Primarni suficit/deficit 102,900.0 52,370.0 … …

32 © 2016 Ipsos.

Indeksi industrijske proizvodnje

Izvor: RZS

Industrijska proizvodnja ostvarila je u junu 2016. godine međugodišnji rast od 0,7% , i kumulativni rast od 5,4%. Njen najvažnijisektor – prerađivačka industrija, ostvarila je međugodišnji rast od 5,2% (6,0% kumulativno). Rast je ostvaren i u rudarstvu(3,7% međugodišnje i 6,2% kumulativno), dok je značajan međugodišnji pad zabeležen je u sektoru elektroprivrede – 16,4% međugodišnje, dok je kumulativno za sedam meseci ostvaren rast od 2,7%.

Ø 2015=100 Mesečni

desenzonirani index

VII 2016 VI 2016

VII 2016 VII 2015

I-VII 2016 I-VII 2015

V 2016 VI 2016 VII 2016

Industrija – ukupno 102,3 103,2 102,7 101,4 100,7 105,4 Rudarstvo 92,5 79,7 107,9 115,6 103,7 106,2 Prerađivačka industrija 107,6 113,4 108,1 101,8 105,2 106,0 Prerađivačka industrija – najznačajnije oblasti: 98,6 109,0 97,6 101,9 103,0 102,6 Proizvodnja prehrambenih proizvoda 107,4 127,7 127,8 98,6 99,5 101,9 Proizvodnja pića 116,7 110,1 124,4 103,4 115,3 111,5 Proizvodnja koksa i derivata nafte 121,1 140,4 115,7 94,7 112,9 114,9 Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 111,2 105,5 106,5 104,3 106,5 98,1 Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata 117,3 122,1 115,7 99,9 107,1 112,3 Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 121,5 127,3 119,1 95,2 99,2 109,1 Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala 114,9 112,8 118,2 108,0 112,8 101,4 Proizvodnja osnovnih metala 107,5 117,6 111,2 105,6 118,9 109,8 Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina 107,6 119,7 111,9 99,2 106,6 116,1 Proizvodnja električne opreme 108,8 98,3 77,9 104,8 93,1 91,0 Proizvodnja motornih vozila i prikolica 87,6 76,0 82,3 97,4 83,6 102,7

33 © 2016 Ipsos. Izvor: RZS, Ekonomski institut Beograd

34 © 2016 Ipsos. Izvor: RZS, Ekonomski institut Beograd

35 © 2016 Ipsos.

Prognoze tržišnih kretanja za 2016.

Izvor: RZS

Period na koji se prognoza odnosi

Prognozirana stopa

promene u %

Industrijska proizvodnja – ukupno I–X 2016 / I–X 2015 5

Prerađivačka industrija I–X 2016 / I–X 2015 5

Potrošačke cene – ukupno X 2016 / X 2015 2 Promet u trgovini na malo u tekućim cenama I–X 2016 / I–X 2015 6,5

Promet u trgovini na malo u stalnim cenama I–X 2016 / I–X 2015 8

Izvoz robe – ukupno (u evrima) I–X 2016 / I–X 2015 9

Uvoz robe – ukupno (u evrima) I–X 2016 / I–X 2015 6

Prema prognozama, u prvih deset meseci očekuje se kumulativni rast i povoljna kretanja u svim važnijim oblastima privrednih tokova, osimkod cena koje i dalje ostaju ispod ciljane vrednosti NBS

36 © 2016 Ipsos.

2009 2012 2013 2014 2015 Q4 2020

Lična potrošnja - ukupno 100% 100% 100% 100% 100% 100%

Hrana i bezalkoholna pića 41,2 42,9 41,4 38.4 36.3 34.2Alkoholna pića i duvan 4,5 4,6 4,5 4.7 4,8 5.7Odeća i obuća 5,1 4,7 4,9 5.2 4,9 6.2Stanovanje, voda, el.energija, gas .. 16,1 15,8 16,1 16.1 18,1 17.1Oprema za stan i tekuće održavanje 4,4 4,3 4,4 4.5 4,5 5.0Zdravlje 3,7 4,3 4,1 4.0 3,5 5.0Transport 9 7,9 7,8 9.0 8,8 9.0Komunikacije 3,7 4 4,4 4.7 5.0 5.3Rekreacija i kultura 4,9 3,8 4,5 4.6 5.2 4.8Obrazovanje 1 0,9 0,9 1.0 1 1.0Restorani i hoteli 2 2 2,2 2.3 2.5 2.7Ostali lični predmeti i ostale usluge 4,4 4,8 4,8 5.5 5,3 4.0

Izvor: Republički zavod za statistiku Anketa o porodicnim budzetima

Struktura potrošnje domaćinstva, 2009-2020

37 © 2016 Ipsos. Izvor: RZS

Istraživanja o poslovnoj klimi i potrošnji stanovništva

Indikator poverenja

Minimum

Maksimum 2015 2016

datum vrednost datum vrednost XII I II III IV V VI VII VIII

Prerađivačka industrija XII-2012 -10,0 3,4 IV-2015 10,4 -3,6 0,5 4,7 6,7 7,3 6,3 1,0 1,0 6,3 Usluge X-2012 -20,3 2,7 IV-2016 21,8 6,3 11,5 12,2 12,0 21,8 21,5 16,9 12,4 15,4

Potrošnja XII-2011 -48,8 -28,4 V-2016 -9,8 -16,3 -17,2 -14,5 -14,9 -13,0 -9,8 -15,1 -19,2 -15,6

Trgovina na malo VI-2013 -10,8 6,8 V-2016 20,5 4,7 -1,6 3,2 9,5 19,3 20,5 7,3 1,5 14,2

Građevinarstvo XII-2013 -43,0 -27,3 VIII-2016 -10,6 -26,5 -21,3 -18,1 -15,1 -12,1 -16,7 -12,2 -11,4 -10,6

Indikator ekonomske klime - ESI 2011-12 75,9 100 2016-05 120,9 102,1 108,3 111,2 111,4 119,4 120,9 110,7 107,1 115,9

Indeks Indikatora poslovne klime (EЅI) u avgustu 2016. godine višije za 15,9% u odnosu na trogodišnji prosek. Na pozitivno kretanjeESI indikatora uticao je porast očekivanja ekonomskih subjekata u pogledu budućih ekonomskih kretanja, ali i sezonskakomponenta, koja nije eliminisana iz serije.

38 © 2016 Ipsos.

Izvor: RZS

Indeksi cena

Nastavlja se period izuzetno niske inflacije– mesečnokretanje pokazuje u julu pad od 0,1% u odnosu najun 2016. godine, a godišnja inflacija je i dalje ispodcilja od 4% (+/-1,5 p.p.) i iznosi 1,2%

Ø 2015=100 VII 2016

VI 2016

VII 2016

VII 2015

I–VII 2016

I–VII 2015 V 2016 VI 2016 VII 2016

Cene proizvođača industrijskih proizvoda za domaće tržište 99,1 99,7 99,6 99,9 98,8 98,7 Potrošačke cene – ukupno 101,0 101,0 101,0 99,9 101,2 101,0

Stopa inflacije merena indeksima potrošačkih cena

39 © 2016 Ipsos.

2016 Inex VII 2016 VII 2015 III IV V VI VII

Kreditna potraživanja banaka od privrede1) 1 044 319 1 041 686 1 046 864 1 064 988 1 073 019 104,0 dinarska 987 341 982 240 988 269 1 005 373 1 015 773 104,2 devizna 56 978 59 446 58 595 59 615 57 246 100,8 Kreditna potraživanja banaka od stanovništva2) 765 253 769 835 779 404 792 532 799 940 108,7

dinarska 764 399 769 015 778 528 791 623 798 993 108,7 devizna 854 820 876 909 947 109,6

Kreditna aktivnost banaka, stanje krajem perioda (u mil. dinara)

• Kreditna aktivnost banaka je u julu 2016. godine porasla u odnosu na jul prethodne godine – krediti odobrenistanovništvu veći su za 8,7%, a krediti odobreni privredi za4%. I devizna potraživanja od privrede, posle višemesečnognegativnog kretanja, beleže međugodišnji rast od 0,8%.

• Kamatne stope na dinarske kredite u julu 2016. godine suniže u odnosu na prošli mesec, i iznose 8,64%, dok su stope na devizne kredite takođe snižene sa 3,69% na 3,23%

Kamatne stope na nove dinarske i devizne kredite, %

Izvor: Narodna banka Srbije

40 © 2016 Ipsos.4040404040404040

MEDIJSKIPROFIL SRBIJE

40 © 2015 Ipsos.

41 © 2016 Ipsos.

Broj medija po kategorijama / klasama

ELEKTRONSKI Radio stanice TV emiteri

LOKALNI 290 82

REGIONALNI 25+ 27+

POKRAJINSKI 1 0

NACIONALNI 8 5

TOTAL ZEMALJSKI PRENOS 320+ 5

KABLOVSKE TV 100+

TOTAL KABLOVSKI I ZEMALJSKI 320+ 250+

ŠTAMPA Broj

DNEVNA ≈13

NEDELJNA ≈18

DVONEDELJNA ≈8

MESEČNICI I OSTALI ≈84

TOTAL 170+

WEB PORTALS Broj

NEWS WEB PORTALS 20+

Izvor: RRA; IPSOS MediaPuls

42 © 2016 Ipsos.

Auditorijum

43 © 2016 Ipsos.

43

2016NEDELJNI DOMET (RICH)

BROJ POJEDINACA

T V 6,900,000R A D I O 3,460,721I N T E R N E T 4,207,583P R I N T 4,034,664

4.0PRINT

4.2INTERNET

3.5RADIO

6.9

0

TV

Mil

Izvor: Nielsen Audience Measurement; IPSOS MediaPuls

44 © 2016 Ipsos.

Ukupni auditorijum po klasama medija u odnosu na total populaciju Srbije 12+

0

10

20

30

40

50

60

70

80

TV RADIO DNEVNENOVINE

INTERNET NEDLJNENOVINE

DVONEDELJNENOVINE

MESEČNENOVINE

%2011 2012 2013 2014 2015 2016 YTD

Izvor: Nielsen Audience Measurement, IPSOS MediaPuls

45 © 2016 Ipsos.4

5

Penetracija interneta u Srbiji (% total populacija 15-64)

33.638.1

40.7

47.6

65.161.3

66.2 64.1

70.2

13.4

19.9

25.8

31.9

55.2

49.7554.4 52.5

63.4

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016YTD

Svi korisnici interneta Heavy – Svaki dan Medium – Vise puta nedeljno Light - Jednom nedeljno I redje

Izvor: IPSOS BrandPuls

46 © 2016 Ipsos.

Prosečna dnevna konzumacija medija u minutima u zemljama regiona

Izvor: IPSOS ADRIA BrandPuls

15

5.4

13

2.0

14

0.5

11

9.9

15

5.3

14

0.6

41

.6

32

.6

34

.7

31

.1 44

.1

36

.8

39

.7

27

.6

31

.7

29

.8

48

.8

35

.5

18

8.8

18

4.0

18

1.0

17

3.9

17

3.5

18

0.2

12

1.2

13

1.8

14

2.5

12

9.6

10

5.9 1

26

.2

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

100.0

120.0

140.0

160.0

180.0

200.0

MAK SRB HR SLO BiH Prosek

TV Dailies Magazine Internet Radio

47 © 2016 Ipsos.

Advertising tržište:stanje i prognoze

48 © 2016 Ipsos.48

Procenjena vrednost ATL media budžeta za 2015.

Izvor: Nielsen Audience Measurment – Vrednost se odnosi na neto ATL budžete. PDV nije uključen u proračun, kao ni troškovi produkcije i agencijski popusti.

49 © 2016 Ipsos.

3557 68 80

95115

175206

161175 172 172

155 156 162

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

+63%

+19%

+18%

+21%

+21%

+52%

+18%

-22%

+9% -2% 0%

-10% +1%+4%

49

Blagi rast sa156 mil € 2014 na162 mil € 2015 (+4%)

Procenjena vrednost ATL media budžeta 2001-2015.


50 © 2016 Ipsos.

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

52 6

0

70

10

2 11

3

95 98

95 97

83

83

87

.7

TV Market oporavak

+ 5,7%

Procenjena neto vrednost tržišta TV oglašavanjaSRBIJA 2004 – 2015, U MILIONIMA EUR


51 © 2016 Ipsos.

Procenjeno vrednostno učešće po klasama medija u %

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

65.0% 63.0% 60.9% 58.3% 54.9% 59.0% 56.0% 55.2% 56.4% 53.5% 53.2% 54.1%

18.8% 20.0% 21.3% 22.9% 25.2% 22.4% 23.4% 23.3% 20.9% 21.3% 20.2% 19.1%

11.3% 12.0% 12.2% 13.1% 14.6% 12.7% 12.0% 11.3% 10.5% 11.0% 11.5% 11.1%

3.8% 4.0% 4.3% 4.3% 4.1% 4.0% 4.6% 5.2% 4.9% 4.8% 4.5% 4.3%

1.0% 1.6% 3.7% 4.7% 7.0% 9.0% 10.3% 11.1%

TV PRINT OOH RADIO OTHER INTERNET

SRBIJA 2004 – 2015


52 © 2016 Ipsos.

Procena vrednosnog (finansijskog) učešća klasa medija u oglašavanjuGLOBALNI PODACI ZA CEO SVET

37.2%

%20.2

9.2%

12.8%

6.5%

%6.6%6.9

0.6%

2015Television

Desktop internet

Mobile internet

Newspapers

Magazines

Radio

Outdoor

Cinema

%34.1

19.0%18.7%

9.9%

5.0%%6.0

%6.6

0.7%

2018 Television

Desktop internet

Mobile internet

Newspapers

Magazines

Radio

Outdoor

Cinema

Izvor: Zenith Optimedia

53 © 2016 Ipsos.

GLOBALNO PRIHOD OD OGLASA RASTE 4,4 PROCENTAPrema najnovijim predviđanjima prihod od oglasa porašće za 4,4 procenta tokom 2016.

Godine i dostićiće iznos od 548,2 milijardi dolara. Ovakav rast prognoziran je na bazi

korekcija koje se odnose na tržište Rusije gde je prognoza porasta od 0,6% povećana na 6,2

procenta. Korigovana je i prognoza za tržište centralne i istočne Evrope sa 2,2 na 4,7% i

Australije sa 2,5 na 5,4 procenta. Agencija Carat koja se bavila prognozama predviđa da će

na tržištu SAD prihod od oglasa tokom 2016. Godine biti veći za 5 posto pre svega

zahvaljujući kampanjama za predsedničke izbore.

54 © 2016 Ipsos.545454545454545454 © 2015 Ipsos.

DIGITALNIPROFIL SRBIJE

55 © 2016 Ipsos.

Ukupna vrednost tržišta u 2015.godini:€20,01miliona

5

56 © 2016 Ipsos.5

6

Koliko često koristite internet? Putem kojih uređaja pristupate?KONTINUIRANI RAST KORIŠĆENJA INTERNETA. 3 SATA JE PROSEČNO DNEVNO VREME PROVEDENO NA INTERNETU.

Medju korisnicima interneta je čak

63% svakodnevne upotrebe

70.2%Stanovnika Srbije koristi makar

povremeno internet

Total populacija 15 – 64 godina, Maj 2016, n= 2033

MILLENNIALS GENERATION X BABY BOOMERS

SVAKODNEVNONA INTERNETU

85% 71% 35%

50.842.0

33.1

15.2

5.30.4

Desktopračunar

Mobilnitelefon

Lap top Tablet SMART TV Game konzola

UREDJAJI ZA PRISTUP

INTERNETU

U susednoj Hrvatskoj, pristup internetu preko mobilnog telefona je sada već gotovo izjednačen pristupu putem računara

57 © 2016 Ipsos.

Da li mobilni telefon koji posedujete ima napredne funkcije poput mogucnostiskidanja i koriscenja aplikacija (smartphone)?

5

60.43%Stanovnika Srbije poseduje Smartphone

Prosek zaADRIA region

65.4%

IAKO PENETRACIJA SMATPHONE UREDJAJA NEZAUSTAVLJIVO RASTE I U NAŠOJ ZEMLJI, SRBIJA JE NA PRETPOSLEDNJEM MESTU PO PROCENTUPOSEDOVANJA “PAMETNIH” TELEFONA U ADRIA REGIONU. U SLOVENIJI ČAK 75% STANOVNIKA POSEDUJE OVU VRSTU TELEFONA.


84% 68% 30%POSEDOVANJE SMART TELEFONA

Iako je razmena poruka svim korisnicima mobilne telefonije, ali i korisnicma pametnih telefona, jedna od funkcija koje se najčešće koriste, postoje razlike medju greneracijama. Kod generacije Y (Millennialsa) se izdvaja niz veoma korišćenih funkcija telefona, što ukazuje na njihovu velikupovezanost sa ovom vrstom uredjaja.

Snimanje fotografija je na čelu liste redovno korišćenih funkcija, ali tu je i surfovanje po "netu", pristup društvenim mrežama, igranje igrica...slušanje muzike. Srednja ili generacija X, u najmanjojmeri telefon kristi za slušanje muzike, dok im telefon značajnije više nego ostalima služi zaorganizaciju obaveza i kao potsetnik. Medjutim u posmatranoj generaciji Baby Boomersa kojikoriste pametne telefone je procentualno najveći udeo korišćenja usluga slanja i primanjaporuka. U odnosu na ostale generacije, ova ciljna grupa češće koristi MMS poruke

IZVOR: BRANDpuls, Total populacija 15 – 64 godina, Maj 2016, n= 2033 IZVOR: BRANDpuls, korisnici smartphone uredjaja 15 – 64 godina, Maj 2016, n= 1229

58 © 2016 Ipsos.

Social media i mobilno oglašavanje

5

IAB SRBIJA JE OBJAVIO PODATKE ZA 2015. GODINU U KOJIMA SE JASNO VIDI DA JE NAJVEĆE OGLAŠAVANJE NA DRUŠTVENIM MREŽAMA BILO USMERENO KA INAČE NAJKORIŠĆENIJOJ DRUŠTVENOJ MREŽI U SRBIJI FACEBOOK-u

59 © 2016 Ipsos.

Preko čega se dopisujemo? Šta je popularnije Viber ili Waht s up

VIBER JE I DALJE NAJPOPULARNIJI MESINDŽER U SRBIJI. PODACI POKAZUJU I DA JE SNAPCHAT IZRAZITOPOPULARAN MEDJU NADOLAZECOM “NEXT” GENERACIJOM

48

30

19

3

36

1

1

1

1

37

Viber

Skype

What’s Up

Google hangouts

Facebook messenger

Yahoo messenger

Face Time

Drugo

Snapchat

Nekorisnici interneta I internet…

Koje od ponuđenih aplikacija (mesindžera) za trenutnu razmenu poruka i poziva preko Interneta vi lično koristite?

%


69% 52% 22%

54% 39% 15%

38% 34% 20%

32% 17% 5.8%

No deviation

0,01 0,05 0,10 0,10 0,05 0,01

Z-Test legend:

Below average Above averageBaza: 2033, Period: Maj 2016. Izvor: Brand Puls

60 © 2016 Ipsos.

Preklapanje u konzumaciji medijaUPOREDNO PRAĆENJE RAZLIČITIH MEDIJA U SRBIJI NIJE RETKA POJAVA

UZ GLEDANJE TV PROGRAMA SE NAJČEŠĆE PRATE JOŠ NEKI DODATNI MEDIJI. NEŠTO VIŠE OD 1/4 STANOVNIKA SRBIJE, SVAKODNEVNO GLEDA TV ISURFA NETOM.

UZ GLEDANJE TV-A SVAKODNEVNO SE ČESTOČITAJU I DNEVNE NOVINE (14%), ALI I SLUŠARADIO (10%).

UZ KORISĆENJE INTERNETA SE SVAKODNEVNONAJČEŠĆE SLUŠA RADIJSKI PROGRAM (17%), ALI IČITA DNEVNA ŠTAMPA (6%).

MILLENNIALS

34%

GENERATION X

33%

24% 20%

SVAKODNEVNO

Starija generacija Baby Boomersa ne koristi više medija istovremeno.

Maj 2016, total populacija 15 – 64 godina; n=2033

61 © 2016 Ipsos.

Neka pažnja gledalaca bude uhvaćena u prve 2’’, neka reklama bude velika i pravilno locirana!

PREMA PODACIMA IAB SRBIJE, NAJVEĆI RAST INVESTICIJA U 2015. GODINI ZABELEŽILI SU SEGMENTI VIDEO OGLAŠAVANJE (128%) I MOBILNO OGLAŠAVANJE (43%),

Aprila 2015. Gugl objavljuje studiju koja uključujereklame sa Dablklika, Gugla i Jutjuba i koristeći se sopstvenim proizvodom Google Active View.

REZULTATI:• Na Jutjubu se pogleda čak 91% reklama• Izuzimajući Jutjub reklame, prosečno se pregleda

samo 54% video reklama.

Isti oglas vidi:• 53% ispitanika na desktop računaru,• 83% na mobilnom telefonu,• 81% na tabletima (opet ne računajući Jutjub).• Ako računamo samo Jutjub imamo čak 94% ispitanika.

Izvor: BeeShaper

62 © 2016 Ipsos.

Koliko često gledate video na internetu? Šta gledate?ZABAVA DOMINIRA NAD INFORMATIVNIM I EDUKATIVNIM SADRŽAJEM

I U SRBIJI VIDEO SADRŽAJ NA INTERNETU JE SVEPOPULARNIJI.

TREĆINA CILJNE GRUPE SVAKODNEVNO POGLEDAU NEKOM MOMENTU VIDEO SADRŽAJ, A UKOLIKOTOM PROCENTU DODAMO JOŠ PETINU ONIH KOJIOVAKAV SADRŽAJ PRATE VIŠE PUTA NEDELJNO, DOLAZIMO DO UDELA OD POLOVINE KORISNIKAINTERNETA KOJI VEOMA ČESTO GLEDAJU NEKUVRSTU INTERNET VIDEA.

39.2%

34.6%

30.5%

27.1%

19.9%

Smešni klipovi

Muzika/Spotovi

Zabavan program

Filmovi/Serije

Edukacija

TOP 5 PREFERIRANIH VRSTA VIDEO SADRŽAJA

Medju Millennialsima je značajno učestalija konzumacija video sadržaja. Devojke najčešće slušaju muziku, ali su u odnosu na suprotan pol zainteresovanije za “Tutorijale”, kuvanje, lepotu i fitness, putovanja…

Muškom delu iste ciljne grupe je značajnije interesantniji sportski video sadržaj, ali i automoto. Poredeći dve grupe Millennialsa, podeljene prema polu, stiče se utisak, da je ženski deo ciljne grupe zainteresovaniji za veći broj različitog video sadržaja.

Maj 2016, korisnici interneta, n=1427

63 © 2016 Ipsos.

Preko kojih sve video platformi gledate video sadržaj?

PONAŠANJE GLEDALACA VIDEO SADRŽAJA U SRBIJI SE NE RAZLIKUJE OD NAVIKA ISTE CILJNE GRUPE GLOBALNO. YOUTUBE JE NAJKORIŠĆENIJA VIDEO PLATFORMA. MOBILNI TELEFON SVE KORIŠĆENIJI UREDJAJ ZA GLEDANJE VIDEA

63%

TOTAL INTERNET POPULACIJA

MILLENNIALS

83%

GENERATION X

71%

BABY BOOMERS

35%

Maj 2016, korisnici interneta, n=1427

Preko kojih uredjaja sve gledate video sadržaj?Total

Internet UsersMillenials Generacija

XBaby

Boomers

Računari 58 75 68 35

Smartphon 36 57 40 12

Tablet 13 16 17 6

Smart TV 8 8 12 4

64 © 2016 Ipsos.

28.6

71.4

Da, kupio/la samNe, nisam + Ne koristi Internet

Kupovina proizvoda/usluga putem Interneta u poslednjih 6 meseci

Sve veća upotreba interneta svakako uslovljava i povećanje on line kupovine u Srbiji na koje je dodatno jos uticalo i uvodjenje Pay Pal-a

U Septembru 2014. godine je 17% populacije od 14 do 65 godina kupilo nešto ili platilo neku uslugu putem interneta u poslednjih 6 meseci. U Maju ove godine je taj broj porastao na više od 25%. Najveći deo kupljenog se plaća pouzećem, i to su najčešće garderoba, knjige i časopisi, elektronski uređaji, ulaznice za razne događaje i kućni aparati. Online kupci su uglavnom zaposleni ljudi iz gradova (većinom iz Beograda), sa srednjim ili visokim obrazovanjem i višim srednjim ili visokim primanjima.

68.2

23.9

21.8

14.3

12.9

5.1

2.4

2.3

Plaćanje pouzećem

Putem uplatnice na šalteru pošte ili banke

Internet bankarstvom (plaćanje sa licnog računa)

Standardnom kreditnom karticom (nije u…

Preko PayPal-a karticom

Specijalizirane kartice i vaučeri za plaćanje…

Transfer novca sa računa na račun (swift)

Ostalo

ONLINE KUPCI SU UGLAVNOM ZAPOSLENI LJUDI IZ GRADOVA (VEĆINOM IZ BEOGRADA), SA SREDNJIM ILI VISOKIM OBRAZOVANJEM I VIŠIM SREDNJIM ILI VISOKIM PRIMANJIMA.

Stavovi o kupovini; Baza: N=2033, Period: Maj 2016.

65 © 2016 Ipsos.

U PORASTU JE KORIŠĆENJE ELEKTRONSKIH KANALA ZA BANKARSTVO. OD TRI ČETVRTINE POPULACIJE BANKARSKIH KORISNIKA, 8% VEĆ KORISTI INTERNET BANKARSTVO. MOBILNO BANKARSTVO SE JOŠ UVEK MANJE KORISTI.

Izvor: ISM Financial Omnibus, nacionalno reprezentativan uzorak, 15+ Jul 2016.

3 3.23.6 3.5

3

5.7

8.3

0.3

2

4.3

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

20

15

20

16

Internet bankarstvo Mobilno bankarstvo

Izvor: ISM Financial Omnibus, Baza: korisnici bankarskih usluga po talasima

Korišćenje elektronskih kanala za bankarstvo tokom godina

9%

Koristi internet bankarstvo

Koristi mobilno bankarstvo

4%

od čega

75%populacije 15+ koristi bar jednu bankarsku uslugu ili proizvod.

66 © 2016 Ipsos.

5485dece 8-17 godina poseduje mobilni telefon, a čak njih 63% poseduje

SMARTPHONE

% Svako drugo dete poseduje sopstveni IT uređaj (PC/ Laptop / Tablet)

%

10

Uzrast od 10 godina predstavlja prelomni trenutak

kada deca intenzivnije ulaze u svet korišćenja

informaciono-komunikacionih

tehnologija

9 od 10 dece školskog uzrasta

ima pristup internetu preko ličnog ITC ili uređaja

nekog od članova svog

domaćinstva.49%

Lični IT uređaj 61%

Sa obrazovanjem roditelja raste i % dostupnosti interneta u domaćinstvu

god

ina

Izvor: ISTRAŽIVANJE O NIVOU SVESTI O POTENCIJALNIM INTERNET RIZICIMA I ZLOUPOTREBAMA MEĐU RODITELJIMA DECE UZRASTA 8 DO 17 GODINA (PRIPADNICIMA NEXT GENERACIJE)Istraživanje realizovao: Ipsos Srbija za potrebe UNICEF Srbija

67 © 2016 Ipsos.

85Dva od tri deteta provodi u proseku preko sat vremena dnevno „na internetu“

% Vreme provedeno na interentu progresivno raste sa uzrastom deteta 9.7

18.9

27.4

21.6 21.6

POLA SATA ILI MANJE

IZMEĐU POLA SATA I 1 SATA

IZMEĐU 1 I 2 SATA

IZMEĐU 2 I 3 SATA

VIŠE OD 3 SATA

Igranje PC igrica, komunikacija na društvenim

mrežama i slušanje muzike su najčešće

„internet“ aktivnosti koje, po oceni roditelja,

upražnjavaju njihova deca na školskom uzrastu.

Komunikacija sa vršnjacima na društvenim

mrežama se intenzivira

nakon 12 godine, ali u

čitavom ovom uzrasnom

periodu dominiraju potrebe za

zabavom i razonodom koje određuju i model korišćenja

interneta.

Izvor: ISTRAŽIVANJE O NIVOU SVESTI O POTENCIJALNIM INTERNET RIZICIMA I ZLOUPOTREBAMA MEĐU RODITELJIMA DECE UZRASTA 8 DO 17 GODINA (PRIPADNICIMA NEXT GENERACIJE)Istraživanje realizovao: Ipsos Srbija za potrebe UNICEF Srbija

68 © 2016 Ipsos.6868686868686868

internet audience measurement

69 © 2016 Ipsos.

BROJ KORISNIKA PO TIPU UREĐAJA ZA PRISTUPANJE

TABLET

312.38110.34%

SMART TV

7690.03%

DESKTOP

1.397.35346.26%

MOBILE

1.310.32543.38%

KADA JE POSEĆENOST DOMAĆIH SAJTOVA U PITANJU, DESKTOP RAČUNARI IMAJU BLAGU PREDNOST U ODNOSU NA MOBILNE TELEFONE. IPAK MOBILNI UREĐAJI UKLJUČUJUĆI I TABLETE ODNOSE 54% DOMAĆEG SAOBRAĆAJA.

Period: Septembar, 2016. ; Izvor:

70 © 2016 Ipsos.

VREME PROVEDENO NA DOMAĆIM WEB-SAJTOVIMA I ODNOS BROJA PREGLEDANIH STRANA PO TIPU UREĐAJA ZA PRISTUPANJE

60%

40%

DESKTOP

+

MOBILE +TABLET

55%41%

4%0%

DESKTOP

MOBILE

TABLET

SMART TV

VREME PROVEDENO NA DOMAĆIM WEB-SAJTOVIMA ODNOS BROJA PREGLEDANIH STRANA

71 © 2016 Ipsos.

STAROSNE KATEGORIJE – JEDINSTVENI KORISNICI

33% 44% 19% 4%

1.001.202

ZRELA GENERACIJA30 – 49

GODINA STAROSTI

STARIJA GENERACIJA50 – 65

GODINA STAROSTI

PENZIONERI 66+

GODINA STAROSTI

MLADI 12 – 29

GODINA STAROSTI

1.314.882 569.250 135.491

72 © 2016 Ipsos.

DAN KADA JE NAJVIŠE VREMENA PROVEDENO NA INTERNETU

DISTRIBUCIJA POSETA PO NEDELJAMA (U MILIONIMA)

20

SEPTEMBAR2016. GODINE

01.09. 08.09. 15.09. 22.09. 29.09.

73 © 2016 Ipsos.7373737373737373

TRŽIŠNIPROFIL SRBIJE

73 © 2015 Ipsos.

74 © 2016 Ipsos.

Kupovne navike

75 © 2016 Ipsos.

Koliko često odlazimo u kupovinu i koliko trošimo

U MALU KUPOVINU SE IDE SVAKI DAN ILI VIŠE PUTA NEDELJNO, A U VELIKU JEDNOM ILI 2-3 PUTA MESEČNO DO JEDNOM NEDELJNO. U MALOJ KUPOVINI NAJČEŠĆE SE POTROŠI IZMEĐU 610 I 1000 RSD, A U VELIKOJ OD 1000 DO 5000 RSD.

MALA KUPOVINA VELIKA KUPOVINA

32 23 25 8.2 7 4

Jednom ili više puta dnevno 4 – 5 puta nedeljno2 – 3 puta nedeljno Jednom nedeljnoRetko Nikada

21 26 21.5 5.8 11 12

Jednom nedeljno 2-3 puta mesečnoJednom mesečno Jednom u 2-3 mesecaRetko Nikad

3.4

10.7

14.2

20.9

15.4

31.6

Do 200 din

Od 210 do 300 din

Od 310 do 400 din

Od 410 do 500 din

Od 510 do 600 din

Od 610 do 1000 din13.7

18.3

15.2

14.6

9.7

4.3

3.8

1.2

3.6

2.5

Do 2000 din

Od 2001 do 3000 din

Od 3001 do 4000 din

Od 4001 do 5000 din

Od 5001 do 6000 din

Od 6001 do 7000 din

Od 7001 do 800 0din

Od 8001 do 9000 din

Od 9001 do 10000 din

Više od 10000 din

Koliko često odlazite u manju/veću kupovinu hrane i drugih namirnica za domaćinstvo? Koliko novca u proseku potrošite u jednoj manjoj/većoj kupovini?Baza: N=2033, Period: Maj 2016. Izvor:

% %

% %

76 © 2016 Ipsos.

U kojim tipovima prodajnih objekata kupujemoPIJACE SU I DALJE AKTUELNO MESTO KUPOVINE

Na kojim sve prodajnim mestima obavljate svakodnevnu kupovinu?

Na kojim sve prodajnim mestima obavljate velikukupovinu?

26.3 27.2 29.1

Maj 2015 Oktobar 2015 Maj 2016

13.4 10.9 13.5

13.2 13.7 11.3

18.1 21.6 21.2

43.4 48.9 47.1

Klasična prodavnica sa pultom

Samoposluživanjedeo trgovačkog lanca

Pijaca

Samoposluživanje (market) privatna prodavnica

Klasična prodavnica sa pultomdeo trgovačkog lanca

Stavovi o kupovini; Baza: N=2033 ; Višestruki odgovori, Period: Maj 2016 ;

Maj 2015 Oktobar 2015 Maj 2016

29.8 36.4 34.8

31.5 39.0 37.8

52.8 47.5 38.3

26.5 31.7 33.3

29.6 28.5 35.6

Izvor

77 © 2016 Ipsos.

Kako biramo mesto gde ćemo obaviti veliku kupovinu? Da je blizu i da je povoljno!CENA, AKCIJE I LOKACIJA - GLAVNI KRITERIJUMI ZA IZBOR MESTA ZA VELIKU KUPOVINU

56.8

49.3

47.2

43.6

30.6

27.6

26.8

26.0

25.8

24.4

18.7

13.1

8.7

8.6

8.3

6.1

4.2

Ceste akcijske prodaje

Blizina prodajnog mesta

Povoljne cene proizvoda

Kvalitet proizvoda

Jasno istaknute cene proizvoda

Brzina rada kasi

Cistoca prodajnog mesta

Svežina proizvoda

Široki izbor razlièitih vrsta proizvoda

Ljubaznost osoblja

Mogucnost razlicitih nacina placanja (gotovina, cekovi, kartice...)

Prikladno radno vreme

Široki izbor različitih marki unutar pojedine kategorije pro

Preglednost polica

Dostupno parking mesto

Prijatan ambijent i dobra organizacija prostora

Ceste nagradne igre

%

Ko vodi računa o kupovini i

domaćinstvu?

13.9

21.7

24.7

39.8

0.0 10.0 20.0 30.0 40.0 50.0

15-29

30-39

40-49

50+

35% 65%

%

7

5819

97

Vanbračna zajednica

Oženjen/udata

Neoženjen/neudata

Razveden/razvedena

Udovac/udovicaDa Ne

72%

Deca%

Stavovi o kupovini; Baza: N=2033, Period: Maj 2016.

Tipični kupac, menadžer domaćinstva, je žena preko 40 godina, sa mužem i decom.

78 © 2016 Ipsos.

29Kupujući privatne

robne marke, štedimdosta novca

34Sve češće kupujemprivatne robne marke

24Uopšteno gledajući,

robne marke trgovačkihlanaca su lošeg

kvaliteta

30Radije kupujem jeftinije

proizvode trgovačkih markinego skuplje proizvodepoznatih proizvođača

Kakav je naš stav prema trgovačkim markama

TREĆINA POPULACIJE RADIJE KUPUJE JEFTINIJE PROIZVODE TRGOVAČKIH MARKI NEGO POZNATIH PROIZVOĐAČA. PROMOCIJE U PRODAJNIM OBJEKTIMA PODSTIČU SKORO TREĆINU KUPACA NA KUPOVINU. PRIVATNE ROBNE MARKE KUPUJE SVE VIŠE POTROŠAČA

Stavovi o kupovini; Baza: N=2033 Period: Maj 2016 ;

%

28Promocije i degustacije uprodajnim objektima mepodstiču da počnem sa

korišćenjem tog proizvoda

26.6 29.3 27.7 29.0

26.8 26.8 25.5 34.0

31.6 32.7 27.0 30.0

20.0 19.6 19.2 24.0

27.6 27.0 24.5 28.0

Septembar 2014

Septembar 2015

Maj 2015 Maj 2016

Izvor

79 © 2016 Ipsos.

Top privatne robne marke u total populaciji SrbijeK PLUS JE PRVA MEDJU TRIDESET NAJZASTUPLJENIJIH ROBNIH MARKI NA TOTAL POPULACIJI SRBIJE

Koje sve privatne robne marke kupujete? (Prikazano samo prvih 7)


22.2 24.4 24.6

25.1 26.8 28.7

29.9 34.0 34.9

27.7 31.1 30.9

28.0 29.1 33.0

Septembar 2015

Maj 2015 Maj 2016

18.3 21.8 22.7

10.912.5 12.4

34.9%

33.0%

30.9%

28.7%

24.6%

22.7%

12.4%

K Plus (IDEA)

Dobro (DIS)

Premia (Maxi)

Lilly (Lilly)

365 Delhaize (Maxi)

Balea (Dm)

Bas Bas(Univerexport)

TOTAL SRBIJA

Izvor

80 © 2016 Ipsos.

Top privatne robne marke po regionimaPETINA POTROŠAČA NE KUPUJE NIKADA PRIVATNE ROBNE MARKE

Medju mladjim potrošačima je značajno izraženija kupovina robnih marki kozmetičkih proizvodnih kategorija: Lilly, Balea (DM) i Velnea (Lilly), ipak Millennialsi u Srbiji najčešće kupuju K plus robnu marku.

51.4%

50.6%

37.4%

37.0%

35.5%

Premia (Maxi)

365 Delhaize (Maxi)

Lilly (Lilly)

K Plus (IDEA)

Balea (Dm)

BEOGRAD

37.6%

33.8%

26.1%

24.7%

21.9%

K Plus (IDEA)

Bas Bas (Univerexport)

Dobro (DIS)

Lilly (Lilly)

Balea (Dm)

VOJVODINA

37.4%

32.4%

26.8%

26.8%

17.6%

Dobro (DIS)

K Plus (IDEA)

Premia(Maxi)

Lilly (Lilly)

365 Delhaize(Maxi)

SRBIJA

Stavovi o kupovini; Baza: Beograd N=473, Vojvodina N=551, Ostatk Srbije N=1009 Period: Maj 2016. Prikazano top 5 PL po regionu

81 © 2016 Ipsos.

54Trudim se da

kupovinom domaćihproizvoda pomažem

srpskoj privredi

45Imam više poverenja

u domaće nego ustrane/uvozne

proizvode

52Radije biram

proizvode srpskogporekla negostrane/uvozne…

Preferencija domaćih proizvoda je u stalnom porastu

U 2016. GODINI VIŠE OD POLOVINE LJUDI RADIJE BIRA DOMAĆE PROIZVODE U ODNOSU NA STRANE. VEĆI BROJ NJIH JE IZ STARIJE UZRASNE GRUPE I IZ PORODICA SA DECOM.

%

Ko radije kupuje

domaće?

25

21

20

34

0 20 40

15-29

30-39

40-49

50+

49%

51%

%

6

5330

6 5Vanbračna zajednica

Oženjen/udata

Neoženjen/neudata

Razveden/razvedena

Udovac/udovicaDa Ne

63%

Deca% 27

25

13

13

8

14

Vojvodina

Beograd

Zapadna Srbija

Centralna Srbija

Istočna Srbija

Južna Srbija

%

36.8 39.844.8 43.8 46.6 45.7 46.2 47.1 49.1 48.8

53.1

Mar

t 2

011

Sep

tem

bar

20

11

Ap

ril 2

012

Sep

tem

bar

20

12

Ap

ril 2

013

Sep

tem

bar

20

13

Ap

ril 2

014

Sep

tem

bar

20

14

Maj

20

15

Okt

ob

ar 2

01

5

Maj

20

16

% populacije koji radije kupuje domaće proizvode


53Radije biram

proizvode srpskogporekla negostrane/uvozne…

82 © 2016 Ipsos.

U lokalnim prodavnicama se i dalje značajno više kupuje hleb, mleko i mlečni proizvodi, voće i povrće, kao i bezalkoholna i alkoholna pića

Bez

alko

ho

lna

pić

a(s

oko

vi,

vod

a...

)

Alk

oh

oln

a p

ića

i p

ivo

Slat

kiši

i sl

ane

gric

kalic

e

Svež

em

eso

Pek

arsk

ip

roiz

vod

i(h

leb

, p

eciv

o, t

esta

..)

Mle

ko i

mle

čni

pro

izvo

di

Mes

ne

pre

rađ

evin

e (s

alam

e,

suh

om

esn

ato

, p

ašte

te)

Sred

stva

za

pra

nje

i či

šćen

je

Ko

zmet

ika

i lič

na

hig

ijen

a

Svež

e vo

će i

po

vrće

Slad

ole

de

Nam

irn

ice

zap

rip

rem

uje

la(b

rašn

o, s

o, u

lje,

šeće

r, z

ačin

i...)

Smrz

nu

tah

ran

a(s

mrz

nu

tovo

će,

po

vrće

...)

N 2033 2033 2033 2033 2033 2033 2033 2033 2033 2033 2033 2033 2033DM 0 3.2 12Lilly 5.9 25.9Maxi 13.8 12.4 14.3 18.4 10 15 17.4 11.6 4.5 15.2 9.4 15.7 16.4Mercator 0.9 1.1 1.5 1.4 0.5 1 1.7 1.4 0.9 0.9 0.6 1.6 1.4Metro - Cash & Carry 0.5 0.5 0.6 0.7 0.3 0.4 0.7 1.8 0.7 0.3 0.2 1 1.1Rodić 3.9 3.6 4.5 2.9 1.2 3 4 4.9 2.8 2.4 1.7 4.9 4.6Super Vero 0.5 0.4 0.6 0.5 0.3 0.5 0.6 0.4 0 0.3 0.6 0.4 0.6Tempo 4 4.3 4.5 3.5 1 2.6 4 6.8 2.8 2.4 1.9 6.8 6Univerexport 4.1 3.9 4 3 2 3.1 3.7 3.5 2.1 2.2 2.3 4.1 3.1IDEA 14.5 11.4 14.2 13.2 7.3 13 13.8 12.9 4.6 12.5 8.5 14.4 11.2Dis 7.1 6.7 8 7 3.2 5.3 8.5 10.3 7 4.2 2.6 10.6 8PerSu marketi 1.3 1.1 0.9 0.2 1.2 1 0.9 0.7 0.7 0.6 1 1.2 0.9Gomex 2.8 2.4 2.6 1.4 1.8 2.6 2.5 2.4 1.8 2.4 1.7 2.5 2Shop and Go 0.5 0.3 0.6 0.3 0.4 0.5 0.4 0.2 0.1 0.3 0.3 0.5 0.5Kiosci/Corner shop, Minut2Stop.. 0.7 0.6 0.6 3Lokalne prodavnice 40.3 38.8 36.2 29.7 64.3 44.5 31.2 24.5 26.4 45.8 32.9 28 20.4Ulični frižideri 18.8Nikad ne kupujem tu kategoriju proizvoda 2.5 10 3.8 14.2 3.8 4.7 7.3 6.4 4.3 7.4 12.5 5.1 20.6NZ/BO 1.4 1.6 1.8 2.1 1.8 1.5 1.9 1.5 2.6 2 1.3 1.7 1.8Total

U kojoj prodavnici najčešće kupujete sledeće grupe proizvoda? Baza: Total Srbija, N=2033 Period: Maj 2016 ;

83 © 2016 Ipsos.

Maloprodaja i potrošači

84 © 2016 Ipsos.

Brojobjekata

Market share %

Miliona€

Hipermarket 1500+ 65 10 1,000

Supermarket 300-1500 600 15 1,500

Samoposluge 40-300 5,700 33 3,300

Male prodavnice (12-40 m2) 9,800 29 2,900

Diskont pića 1,100 3 300

Specijalizovane prodavnice hrane 1,200 1.5 150

Bezinske pumpe( prodaja bez goriva) 1,200 1.5 150

Kiosk/Convinience store 3,500 7 700

Total 23,165 100 10,000

Izvor: IPSOS Strategic Marketing na osnovu raznih popisa I pripreme za RP, Agencija za Duvan

Procena broja prodavnica i obima prodaje za 2016. godinu.

85 © 2016 Ipsos.

Lična higijena Hiljade eura Kolicina hiljade kg/lit Horeca %

Šamponi za kosu 53,000 13,600 0

Toaletni papir 51,000 283,300 0

Pelene zajednokratnuupotrebu

46,000 219,000 0

Toaletni sapuni 41,400 10,300 0

Dezodoransi 26,100 1,300 0

Farbe, Koloršamponi, Hidrogen,Blanš

15,000 300 0

Alkoholna pića i duvan Hiljade eura Kolicina hiljade kg/lit Horeca %

Cigarete 1,050,000 13,600 1

Pivo alkoholno maloprodaja 408,000 400,000 20

Vino 125,000 69,400 6

Zdravlje Hiljade eura Kolicina hiljade kg/lit Horeca %

Farmaceutskiproizvodi

655,000

Oprema za stan i tekuće održavanje

Hiljade eura Kolicina hiljade kg/lit Horeca %

Kompjuteri, TV, telefoni 390,000

Mali I veliki kućni aparati 235,000

Nameštaj I opremanje stana 200,000

Deterdženti za pranje veša 185,000 142,300 0

Deterdženti za ručno pranje posuđa

43,000 31,600 0

Hiljade eura Kolicina hiljade kg/lit Horeca %

Motorna goriva 2,200,000 1,833,300

Ostalo 1,300,000

Odeća i obuća Hiljade eura Kolicina hiljade kg/lit Horeca %

Odeća 450,000

Obuća 230,000

Izvor: Republički zavod za statistiku – razni izvori: proizvodnja, izvoz/uvoz, APB, Unutrasnja trgovina

Procena prometa najznačajnijih proizvoda u 2016 na tržištu Srbije

86 © 2016 Ipsos.

Hrana Hiljade eura Kolicina hiljade kg/lit Horeca %

Meso, I prerađevine 700,000 233,300

Voće I povrće 470,000

Hleb I pecivo 440,000 880,000

Priozvodi od mesa spremni za jelo

205,000 53,900 0

Jestivo ulje 131,000 105,600 0

Čokolada 110,000 12,900 0

Keks 81,000 20,800 0

Smrznute ribe 80,000 17,700 0

Sećer kristal 65,000 93,000 0

Smrznuto povrće 50,000 26,300 0

Vafli - keksi 52,400 12,000 0

Sladoled 44,000 12,600 3

Čokoladni desert 35,000 5,200 0

Pavlaka 34,000 15,800 0

Paštete dugotrajne 32,000 5,100 0

Hrana Hiljade eura Kolicina hiljade kg/lit Horeca %

Smrznuto pecivo 30,000 10,800 0

Žvakaće gume 30,000 68,200 0

Supe 26,000 4,100 0

Majonez 25,000 8,100 0

Kečap 20,000 11,100 0

Hrana za kućne ljubimce 20,000 8,500 0

Margarin za mazanje 15,000 6,200 0

Čokolada za kuvanje 14,000 2,300 0

Čokoladnebombone/bombonjere

12,000 1,300 0

Proizvodi od mesa konzervirani

11,000 2,000 0

Smrznuti obroci i smrznute pizza-e

9,000 1,400 0

Jogurt sa dodatim ukusima 8,000 3,700 0

Mleko za bebe 5,000 300 0

Kakao 4,600 700 0



87 © 2016 Ipsos.

Bezalkoholna pića Hiljade eura Kolicina hiljade kg/lit Horeca %

Kafa 210,000 27,300 8

Bezalkoholna pića - gazirana 205,000 427,100 20

Sveze mleko/Pasterizovano 190,000 365,400 0

Jogurt 150,000 174,400 0

Voćni nektari (do 70% voca) 110,000 174,600 7

Dugotrajno Mleko /UHT Sterilizovano 105,000 132,900 0

Instant kafa 90,000 7,800 15

Mineralna voda gazirana 60,000 272,700 15

Mineralna voda negazirana 42,000 150,000 15

Voćni sokovi 20,000 16,500 0

Energetski napici 15,000 6,200 0

Ledeni čaj 12,000 15,400 0

Pivo bezalkoholno 10,000 7,300 0

Sterilizovano/UHT mleko sa dodatim ukusima 10,000 7,600 0

Bezalkoholna pića u prahu 7,000 1,000 0



88 © 2016 Ipsos.

Kretanje prodaje piva (volumeni) u 2016. godini u TT kanalima

0

100,000

200,000

300,000

400,000

500,000

600,000

Jan. Feb. Mart Apr. Maj Jun Jul Avg.

Hec

tolit

re

Promet piva u TT kanalima 2016

89 © 2016 Ipsos.

Prvih pet piva u kategoriji, ostvaruju ukupno tržišno učešće veće od 75%

RETAILPULS BAZA PRODAJNIH PODATAKA SADRZI I OSNOVNE DEMOGRAFSKE, PSIHOGRAFSKE I MEDIJSKEPODATKE ZA “FAMILY” NIVO BRENDA

24.4

15.9

15.6

14.3

5.7

24.1

Prosečno volumensko učešće vodećih5 brendova piva (SOM) u prometu TT kanala

za period Jul – Avgust 2016.

BRENDOVI POREDJANI PO ABECEDNOM REDU APATINSKO; JELEN; LAV; MERAK; ZAJEČARSKO; OSTALI

90 © 2016 Ipsos.

Prvih šest brendova u kategoriji, ostvaruju ukupno tržišno učešće veće od 70%

RETAILPULS BAZA PRODAJNIH PODATAKA SADRZI I OSNOVNE DEMOGRAFSKE, PSIHOGRAFSKE I MEDIJSKE PODATKE ZA “FAMILY” NIVO BRENDA

35.7

13.277.84

5.97

4.83

3.95

28.44

Volumensko učešće (SOM) vodećih brandova gaziranih pića

prosek za period Jul-Avgust 2016.

Coca-Cola

Fanta

Pepsi

Cockta

Schweppes

Frutella

g Ostali

Top 6 brandova

sortiranih po

abecednom redu

SAMOPERCEPCIJA SAMOPERCEPCIJA

HRABRI 69%

SAMOUVERENI 65%

AMBICIOZNI 60%

ORGANIZOVANI 62%

HRABRI 51%

ENERGIČNI 52%

SEGMENT INTERESOVANJA

SEGMENT INTERESOVANJA

ESTRADA I LIČNI IZGLED 38.4%

ZDRAVLJE I UREDJENJE DOMA

19.7%

POLITIKA I SPORT25.4%

ESTRADA I LIČNI IZGLED 23.6%

91 © 2016 Ipsos.

U ovoj desk analizi ključnih pokazatelja stanja i kretanja u različitim oblastima društvenog, ekonomskog, privrednog i tržišnog života Srbije korišćeni su mnogobrojni izvori podataka i informacija, između ostalih

• Republički zavod za statistiku Srbije• Ministarstvo finansija Republike Srbije• Narodna banka Republike Srbije• Nacionalna služba zapošljavanje Republike Srbije• Ekonomski institut Beograd• Međunarodni monetarni fond• Iab Srbija• BrandPuls – kontinuirani projekat Ipsos-a• MediaPuls – kontinuirani projekat Ipsos-a• DotMetrics – kontinuirani projekat Ipsos-a• RetailPuls – kontinuirani projekat Ipsos-a• Finance Omnibus – kontinuirani projekta Ipsos-a• Ad hoc Ipsos marketinška istraživanja, Brand Tracker-i, istraživanja javnog mnjenja, Add-recall istraživanja...

Izvori podataka

92 © 2016 Ipsos.

Hvala na pažnji i znatiželji! [email protected]

Documents

SRBIJA POD LUPOM IPSOSA - Media Ownership Monitorserbia.mom-rsf.org/fileadmin/Editorial/Serbia/... · 40 Medijski profil Srbije ... 4 Od 01.01.2010. uveden je opšti sistem trgovine