STABLO

Stablo je vegetativni biljni organ.Jedini organ na kojem se razvijaju pupoljci.

Šta su pupoljci?PUPOLJCI su delovi biljke iz kojih niču izdanci, listovi, cvetovi.Najbolje se vide u rano proleće i u zimu. Zaštićeni su kožastim listovima, koji kada se razmaknu, pupoljak se otvori i mogu se uočiti budući listovi i cvetovi. Istovremeno, odosnove pupoljka raste i izdužuje se nova, mlada grančica.

Mlade biljke razvijaju stablo iz STABAOCETA KLICE.Stablo odraslih, drvenastih biljaka raste VRŠNIM ili TEMENIM PUPOLJKOM.

JEDNOGODIŠNJE IZDANKE predstavljaju sve grančice na stablu sa pupoljcima, listovima i cvetovima koji izrastu iz te godine. Tokom godine ti izdanci odrvene, a naredne godine postaju deo stabla. U međuvremenu iz novih pupoljaka će izrasti novi izdanci. Na taj način, drvenaste biljke neprekidno rastu.

PREMA GRAĐI

ZELJASTO DRVENASTO LIJANE

-mekano-savitljivo-zelene boje-ograničen rast-u sredini je šuplje

-čvrsto-često mrke boje-višegodišnje-raste neograničeno(neograničen rast)

Prema NAČINU GRANANJA

ŠIB ŽBUN DRVO

Grane rastu direktno iz zemlje

Stablo se grana iznad zemlje,raste najviše do 2,5m

Sastoji se iz STABLA(grane i lišće) i KROŠNJE.

(puzavice, povijuše)-tanko-zeljasto-može da odrveni-rastu u potrazi zasvetlom

Zeljasto stablo (trava)

šib

Žbun (leska)

drvo

lijana

POPREČNI PRESEK DRVENASTOG STABLA

KORA

Tvrdi,spoljašnjiomotač.Štiti od hladnoćei oštećenja.

SRŽ

Središnji deo stabla

DRVENASTI DEO

Deo stabla između srži i kore.Širi se deobom ćelija, iz godine ugodinu postaje deblje.

GODOVI- svetle i tamne kružice na osnovu kojih možemo odrediti staroststabla.

SVETLE kružnice Ćelije se dele, prelaz iz zime u proleće.

TAMNE kružnicePrestaje deoba ćelija, u kasnu jesen.

ULOGA STABLA

Osnovna uloga stabla je PROVODNA.Provodi vodu i u njoj rastvorene mineralne supstance koje upija koren do listova.Hranljive supstance , koje nastaju u listovima, provodi do korena.PROVOĐENJE ovih supstanci vrši se kroz PROVODNE SNOPIĆE.

Stablo ima ulogu i u omogućavanju USPRAVNOG POLOŽAJA BILJKE kako bi ona dobilašto više svetlosti (stablo i njegove grane nose listove i postavljaju ih u najpovoljniji položaj za primanje Sunčeve svetlosti).

provodi vodu i u njoj rastvorenemineralne supstanceprovodi hranljive supstance

ZNAČAJ STABLA

U ISHRANI ljudi i nekih životinja, zato što se u stablu mogu naći velike količine hranljivih supstanci.

U NARODNOJ MEDICINI zato što stabla nekih biljaka imaju lekovito dejstvo.

KAO GRAĐEVINSKI MATERIJAL stablo drvenastih biljaka se koristi za izradu stolarije, nameštaja, drvna građa, furnir, iverica,u izgradnji kuća (bolji je izolator od betona ili čelika)

Kora gloga Domaći sirup od kore trnjine

PAPIR, UGALJ, neki LEKOVI dobijaju se preradom drveta.

U INDUSRIJI GUME-posebna vrsta drveta (kaučuk drvo)

Mnoge vrste drveća koriste se kao ukrasne biljke u dvorištima, okućnicama, parkovima i na ulicama.

Za grejanje stanova, kuća ili drugih objekata – cepanice, briketi, piljevina.

U TEKSTILNOJ INDUSTRIJI za izradu odeće, odevnih elemenata.

konoplja

Lan (lanene pantalone)

PREOBRAŽAJ STABLA

Stablo koje ima neku drugu ulogu, pored osnovne, naziva se PREOBRAŽENO stablo.

PREOBRAŽAJ STABLA

PODZEMNA stabla

-LUKOVICE(kod crnog luka)-KRTOLE(kod krompira)-RIZOM(kod perunike)

NADZEMNA stabla

-STOLONE (kod jagode)-RAŠLJIKE ili VITICE(kod vinove loze ili graška)-NADZEMNA KRTOLA (kod kelerabe)-LISTOLIKO STABLO (kod nekih kaktusa)-TRNJE(kod ruže)

za smeštaj rezervne hrane

za razmnožavanje

za zaštitu

kao oslonac

čuva rezervu hrane

vrši fotosintezu

za razmnožavanje

LUKOVICE (kod crnog luka)

KRTOLE (kod krompira)

RIZOM (kod perunike)

TRN (kod ruže)

KELERABAVITICE

KAKTUS

STOLONE

Najviša stablaSekvoje su najviša stabla na svetu.

1. Obalna sekvoja -115.56 m NP Sequoia, Kalifornija, SAD

2. Eukaliptus -99.6 mjužno od Hobarta, Tasmanija, Australija

3. Obična američka duglazija -99.4 m Brummit Creek, Oregon, SAD

Rekordna stabla

Stabla najvećeg opsega

1. Gorostasni baobab -15.9 m, (mereno u blizini tla), Provincija Limpopo Južna Afrika. Ovo stablo je iskorenjeno 2009., pa je sada baobab s najvećim opsegom od 10.64 m iz J. Afrike. 2. Meksički taksodij -11.62 m, Arbol del Tule, Santa Maria del Tule,Oaxaca, Meksiko. 3. Golemi mamutovac –8.85 m, Kalifornija, SAD

Baobab u Tanzaniji

Najstarija stabla

Starost stabala određuje se pomoću godova, najčešće kada se poseku. Tačno određivanje starosti pomoću godova, moguće je samo za stabla koja rastu sezonski.

Najstarija stabla po vrstama su:

1. Pravi tisućljetni bor :4844 godina 2. Patagonski trolist : 3622 godina 3. Golemi mamutovac : 3266 godina 4. Japanska kriptomerija : 3000 godina 5. Lagarostrobos franklinii: 2500 godina

Među ostalim stablima za koje se veruje da su takođe vrlo stara su: tisa starosti oko 2000 godina i golema tuja te maslina s Maslinske gore u Jerusalemu, koja je također stara oko 2000 godina. Veruje se, da postoji od Isusova vremena.

Najstarije stablo je sveta smokva (lat. Ficus religiosa) starosti 2293 godine iz Anuradhapure na Šri Lanki.

TopiarijTopiarij je hortikulturna tehnika oblikovanja živih višegodišnjih stabala i grmova u različite geometrijske, životinjske i druge oblike. Reč potiče od latinske reči za ukrasno uređivanje vrtova. Ima poreklo iz vremena Rimljana. U vreme renesanse pojavljuje se u vrtovima europske elite. Najčešći su geometrijski oblici: kugle ili kocke, obelisci, piramide, zašiljene spirale i slično. Bili su popularni i prikazi ljudi, životinja i predmeta. Topiariji u Versaillesu bili su jednostavni. Američki stil izrade topiarija započeo je u Disneylandu oko 1962. godine. Walt Disney želio jevideti crtane likove u zabavnom parku u obliku topiarija.Danas se većina vrtova i parkova s topiarijima nalazi u Engleskoj.

Bonsai

Bonsai je umetnost uzgoja minijaturnih stabala i grmova. Svrha bonsaija je prvenstveno opuštanje i meditacija te za razliku od drugih uzgojenih biljaka, bonsai nije namenjen za proizvodnju hrane, medicinu ili kao parkovno i dvorišno drveće. Sam uzgoj zahteva mnogo nege, ali kao nagradu donosi mirnoću uma, osjećaj osveženja i unutrašnju smirenost. Uzgajanje iz semenke je svakako najdugotrajniji način. Prvi rezultati se vide tek nakon 10-ak godina.

Velike izložbe bonsaija održane su u Parizu i Londonu. Pretvorio se u poznatu i priznatu hortikulturnu umetnost širom sveta.