Staroskandinavska poezija

Staroskandinavska poezija 02. 03. 2013.

Pesnici pišu pesme jer imaju potrebu da umetnički izraze svoja unutrašnja osećanja. Za ovaj period ne važi romantičarska koncepcija iz XIX veka da je umetnost važnija od

novca i slave, i da pesnici često žive u nemaštini i bedi (dobijali skupocene poklone za svoje pesme od kraljeva i velikaša tog doba).

,,Gunlaug zmijski jezik’’ (,,Gunnlaug Ormstunge’’) = skald (pesnik) u Engleskoj od vladara Adalroda Jatgeirsona (Adalråd Jatgeirsson) dobija skerletni ogrtač ukrašen najboljim krznom i zlatom; postaje deo kraljeve pratnje jer je ispevao pesmu o njemu; u Irskoj od kralja Sigtriga Mekobradog (Sigtrygg Silkeskjegg) dobija 2 trgovačka broda, još jedan ogrtač ukrašen zlatom, jedan ukrašen skupocenim krznom i veliki zlatni prsten; na Orknijskim ostrvima od grofa (jarla) Sigurda Snažnog (Sigurd Lodvesson) dobija sekiru sa posrebrenom drškom.

Klasično shvatanje umetnosti:

Umetnost je veština koja ima upotrebnu vrednost tj. prenosi istinu. Umetnik je zanatlija koji radi po određenim pravilima zanata, a ne po inspiraciji. Umetnost ima svoju svrhu izvan estetike tj. njome se iskazuje istina, pohvala, uvreda... Treba imati u vidu ulogu i funkciju umetnika u društvu tog vremena. Klasično naspram romantičarskog shvatanja umetnosti (zastupljeno klasično).

Upotreba stare umetnosti:

Stara umetnost ima važnu ulogu u izgradnji nacionalnog identiteta naroda u XIX veku. Stara ,,narodna’’ umetnost najbolje izražava pravi karakter naroda, kako se shvatalo u XIX

veku (pozivanje na slavnu prošlost; definiše nas kao jedinstvene u odnosu na druge nacije; ovakva upotreba nacionalne prošlosti i umetnosti prisutna je i danas)

Nacionalna perspektiva ukida internacionalnu i evropsku perspektivu; ona insistira na jedinstvenosti karakteristika nacionalne kulture, dok internacionalna perspektiva otkriva strane uticaje i impulse.

Nacionalna perspektiva potpuno zanemaruje evropsku prevodilačku književnost. Od 1000. do 1350. godine Skandinavijaje imala dobre odnose sa tada razvijenim svetom. Činjenica je da su književna dela zapisana sa dolaskom hrišćanstva i pisane kulture.

Periodizacija (nije mnogo bitna):

USMENA EPOHA (poezija) = do oko 1100. godine PISANA EPOHA (proza) = od 1100. do 1350. godine SREDNJI VEK (razlika između poezije i proze nje toliko bitna) = od 1350. godina Problem : periodizacija rukopisa ili sadržaja? = Jedino se može utvrditi kad je šta zapisano,

ne i kad je nastalo kao ideja. Razlika između poezije i proze manje bitna nego danas.

1


Usmena i pisana kultura:

Kulturološki problem: Istraživači usmene kulture su pripadnici pisane kulture, pa ne mogu na pravi način sve usmene forme

Jedna od osnovnih karakteristika usmene kulture: može da se memoriše (zapamti, nauči napamet), a postoje i tehnike koje su delom u vezi sa književnim oblikovanjem (ritam, rima, glasovno ponavljanje, standardni počeci, prelazi i završeci...)

Tradicionalizam/konzervatizam usmene kulture: Usmeno izvođenje pretpostavlja potvrđivanje, a ne izazivanje etabliranih (uspostavljenih) društvenih vrednosti > reakcija publike.

Usmena kultura je vezana za ljudsku svakodneicu – češće je subjekativna, angažovana i konkretna nego objektivna, distancirana, apstraktna i analitička (ove osobine su karakteristične za pisanu kulturu).

U novijim studijama kultuure se ova osnovna kulturološka i kvalitativna razlikaizmeđu usmene i pisane kulture često kritikuje (koncepcja o pisanoj kulturi kao o civilizacijskom napretku > etnocentričnost).

Dve oprečne teorije o odnosu usmene proze i njenom zapisivanju:

Prva smatra da je staronordijska proza manje-više postojala u usmenoj tradiciji u onom obliku u kom je i zapisana (zapisivači su bili samo stenografi, ne pravi umetnici) = Norveška zastupa ovu teoriju

Druga smatra da su zapisivači u mnogo većoj meri učestvovali u oblikovanju tekstova, a mi imamo mogućnost da proučavamo usmenu prozu u samo onom obliku u kom je zapisana = Island zastupa ovu teoriju

Ove dve teorije nisu bile značajne samo samo kao naučno već i kao političko i nacionalno pitanje (ima elemenata i prvog i drugog).

U današnje vreme se zastupa teorija koja je negde na rameđi ove dve navdene teorije: islandske sage su pisani žanr koji oponaša usmeno kazivanje.

Paganstvo i hrišćanstvo:

Zapisivači pesništva koje potiče iz prethrišćanskog perioda su uglavnom bili monasi i drugi ubeđeni ,,ubeđeni’’ hrišćani.

,,Proizvode’’ paganske kulture prenosili su ljudi koji ne samo da nsiu verovali u nju već su u principu činili sve da suzbiju njenu važnost i uticaj.

Važna pitanja: Koliko su zapisivači ,,cenzurisali’’? Koliko su menjali originale (namerno ili nenamerno)? Koliko su zaista poznavali stara shvatanja i verovanja? = nikad nećemo moći saznati potpuno tačne odgovore na ova pitanja, ali važno je da ih imamo na umu.

Prelazak sa paganstva na hrišćanstvo je izuzetno važan kulturnoistorijski događaj/proces. Uvodi se nova vera, nove institucije, novi način organizovanja i praktikovanja vere...

2


Sveštenici imaju drugačiju ulogu u društvu, uvodi se drugačija raspodela moći, a crkvena organizacija postaje nadnacionalna (izvan okvira državne organizacije i vlasti).

Najbitnije za književnost jeda nova religija ima Sveto pismo (Bibliju). Hrišćanstvo je religija reči i pisma, za razliku od paganstva što je imalo veliki

kulturnoistorijski značaj. Vremenska podudarnost između uvođenja hrišćanstva i razvoja pisane kulture nije slučajna

(hrišćanstvo je imalo veliku ulogu u opismenjavanju naroda). Prilikom proučavanja staroskandinavske književnosti jako je važno imati na umu odnos

paganstva i hrišćanstva. Za zapisisvače su žitija svetaca bila daleko važnija od priča o raljevima i junacima. Pretpostavlja se da je sposobnost junaka islandskih saga da izdrži i najstrašnije bolove u

direktnoj vezi sa karakteristikama žitija svetaca. Za proučavanje stroskandinavske književnosti bitno je i pitanje rukopisa, paleografije,

varijanti teksta, lakuna...

Podela staroskandinavske poezije:

EDIČKA (eddadikt) SKALDIČKA (skaldekvad) HRIŠĆANSKA (kristenkvad)

Edička poezija:

edda = baba, prababa (prastara poezija) nalazi se u sledećim rukopisima:

a) Codex Regius(=Starija Eda/Poetska Eda/Den eldre Edda) = iz oko 1270. godineb) Mlađa Eda/Snorijeva Eda/Prozna Eda/Den yngre Edda = zapisao je Snori Sturluson

oko 1220. godine (starija od Starije Ede!); u njoj se nalaze citirane pesme, pesme o pravilima nastajanja edičke poezije, ima i proze (obrađuje i edičku i skaldičku poeziju); mislilo se da je izgubljena, pa je Starija Eda nazvana tako jer je nađena pre nje; nađena u jednom manastiru na Islandu)

c) Hauksbόkd) Saga o Volsunzima (= Volsunga saga)

datiranje edičke poezije : postoje teorije o vrlo velikoj starosti pesama, neke čak i iz VIII veka (pretpostavka!); jedino je sigurno da rukopisi potiču iz XIII veka; treba razlikovati datiranje rukopisa i sadržaja

Podela edičke poezije :

3


1) Pesme o bogovima dele se na one koje:

- pričaju priču - prenose znanje (Proroštvo proročice, Govor visokog)

ukupno ih ima 16 (11 u Starijoj Edi, 5 u drugim izvorima) jedine pesme o paganskim bogovima na čitavom germanskom području Proroštvo proročice = u više prevoda; 66 strofa; postoji teorija da ovo nije

samostalno delo već deo jedne veće celine; između pesme koja prenosi znanje i one koja priča priču

Govor visokog = odlikuje se kraćim stihovima, bržim tempom; za razliku od Proroštva proročice koja je negde između 2 vrste edičkih pesama, Govor visokog je više pesma znanja; duža verzija ima 164 strofe, a original je od 1. do 77. stiha; deli se na 5 delova (1. deo je od 1. do 77. stiha i naziva se Posetioci; 2. deo je od 78. do 110. stiha i naziva se Odinovi primeri; 3. deo je od 111. do 137. stiha i naziva se Lodgagnirove reči; 4. deo je od 138. do 145. stiha i naziva se Spisak runa; 5. deo je od 146. do 164. stiha i naziva se Spisak bajalica)

2) Pesme o junacima ukupno ih ima 24 ovo su zapravo tragične priče o junacima karakteristične za čitavo germansko

područje govore delom o istorijskim, delom o mitskim ličnostima, a većina njih je vezana za

mit o Sigurdu/Zigfridu Sigurd Zmajeubica (Sigurd Fåvnesbane) = Gunar, Sigurdov brat po mleku,

zaljubljen je u Brunhild, ali ona će poći samo za onoga ko može da projaše kroz plameni zid koji okružuje njenu kuću; Gunar pokuša, ali bezuspešno; zatim pokuša sa Sigurdovim konjem, ali konj se uplaši i opet biva bezuspešan; Sigurd se onda preruši u Gunara i uspe sa svojim konjem da prođe plameni zid koji okružuje Brunhildinu kuću; Sigurd zatim 3 dana i 3 noći provodi kod Brunhild, ali kako bi sačuvao njenu vrlinu, između sebe i nje stavlja mač; svi misle da je Gunar uspeo da osvoji Brunhild, ali Sigurdova ljubomorna žena Gudrun kasnije ispriča istinu; stvara se ljubavni trougao i jedno od troje upletenih mora da umre (Sigurd, Brunhild, Gunar); na kraju Gunar ubija Sigurda, a Brunhild koja je zapravo inicirala ovaj sukob, preplavljena osećanjem tuge i žalosti, čini samoubistvo

Skaldička poezija:

4


za razliku od edičke, u skaldičkoj poeziji autor je poznat sva skaldička poezija sačuvana je u sagama većina skaldičke poezije je dvorska poezija, ode kraljevima i vladarima, ali ima i

pesama u kojim se opisuju konkretni događaji (uglavnom oni karakteristični za život više klase)

najpoznatiji skald je Egil Skalagrimson (Egil Skallagrimsson) najpoznatija skaldička pesma je Gubitak sina (Sonatorrek) = neuobičajeno lična;

dosta emocija forma skaldičke poezije : mnnogo kompleksnija od forme edičke poezije; zasniva se

na rasporedu akcentovanih slogova kao i ostala germanska poezija, ali je forma mnogo čvršća nego kod edičke poezije; osobenost skaldičke poezije su KENINZI (metafore, pesničke slike, ustaljeni izrazi kojima su se izražavali određeni pojmovi; postojala su posebna pravila kako se šta izražava) morski konj = brod; talas rane = krv; zveketavi točak Hogneove device = štit

vrste pesama i metara skaldičke poezije: - pesme (uglavnom duže): Lausavisur = kratke strofe; Dråpa = oko 20 strofa čvrsto

sadržinski povezanih u jednu celinu, ima refren; Flokk = strofe slabije sadržinski povezane , nema refren

- metar: Drόttkvætt = najpoznatiji

5

Documents

Staroskandinavska poezija