Stednja, Investicije i Finansijski Sistem

8/20/2019 Stednja, Investicije i Finansijski Sistem

http://slidepdf.com/reader/full/stednja-investicije-i-finansijski-sistem 1/29

ŠTEDNJA,INVESTICIJE IŠTEDNJA,INVESTICIJE IFINANSIJSKI SISTEM FINANSIJSKI SISTEM

Prof. Dr Petrevska MiroslavaStudenti: Vesna Blagojević 5-16/2011

Aleksandar Živanović 5-30/2011



UVOD

• Finansijski sistem čine one institucije u privredi koje

pomažu usklađivanje štednje jedne osobe sa

invensticijom druge osobe. BDP je bruto domaći

proivod koji predstavlja ukupno stvoren domaćido!odak" kada emlja štedi sve veći broj BDP#a više je

resusrsa na raspolaganju a investiranje u kapital" a

povećanjem kapitala povećava se produktivnost emlje i

njen životni standard.



Finansijske institucije u privredi SAD

• Finansijske institucije u savremenim uslovimapredstavljaju preduslov postojanja i ravojafinansisjko! tr"i#ta$ odnosno oni poma"u

koordinisanje #tedi#a % ajmotra"ilaca.• Štediše su ljudi koji tro#e manje ne!o #to arade$ azajmotražioci su ljudi koje tro#e vi#e ne!o #toarade.

• Finansijske institucije se ogu gru!isati u dva dela " to : finansijska tr"i#ta % finansijske posrednike.



Finansijska tr"i#ta

• Finansijska tržišta se mo!u posmatrati u #irem iu"em smislu. U #irem smislu$ finansijska tr"i#tapostoje svuda !de se o&avljaju finansijske

transakcije. U u"em smislu$ mo!u se definisati kaoor!aniovana mesta na kojima se susre'u ponuda itra"nja a rali(itim o&licima finansijski)instrumenata *ili aktive+.

• #va najva$nija %inansijska tr$i&ta su : tr"i#teo&avenica % tr"i#te akcija.



,r"i#te o&venica

• $ada neki gigantski proivođač želi da ivrši poajmicu

kako bi %inansirao igradnju nove %abrike sredstva može

da poajmi od šire javnosti. &o može da uradi prodajom

obavenica" ona predstavlja potvrdu o dugu gde sunavedene obavee ajmoprimca prema vlasniku

obavenica.



• 'ri najva$nije karakteristike o(ve)nica su :• Rok obveznice - vremenski period nakon koje!

o&venica dospeva. eke o&venice imaju rok od

nekoliko meseci a neke (ak i od /0 !odina.• Kreditni rizik 1 to je verovatno'a da ajmoprimac

ne'e mo'i da isplati deo kamate ili !lavnicu.•

Poreski tretman 1 na(in na koji poreski akonitretiraju kamatu ostvarenu od te o&venice.

,r"i#te o&venica



,r"i#te akcija

• 'igantska predueća mogu da prodaju svoje akcije i na

taj način dođu do sredstava a igradnju nove %abrike.

(kcija prestavlja određeno vlasništvo u predueću.

$ada to predueće proda akcije u vrednosti od npr.)ilion dolara tada svaka akcija predstavlja milioniti deo

vlasništva nad preduećem. Finansiranje akcionarskim

kapitalom ili dokapitaliacija je prodaja akcija da bi se

pridobio dodatni novac. (ko je to predueće veoma pro%itabilno vlasnici akcija stiče korist od tog pro%ita.



• Akcijama se tr!uje na or!aniovanim &erama.• Najvažnije berze u SAD su jujor#ka &era$ Ameri(ka

&era i ASDA2.• Cene akcija po kojima se tr!uje na &erama se odre3uju

po ponudi i potra"nji ti) akcija.• Berzanski indeks ra(una se kao prosek cena neke !rupe

akcija. aj(uveniji &eranski indeks jeste Dau DžonsInternešnel vridž * #o* +ones "nteranational #o* +ones "nteranational

Average Average+ koji se ra(una jo# od 4567 !odine.

,r"i#te akcija



Finansijski posrednici

• Finansijski !osrednici spadaju u finansijskeinstitucije preko koji) #tedi#e mo!u da ponudesredstva onima koji tra"e ajam.

• Dva najvažnija finansijska posrednika su &anke i investicioni fondovi.



8anke

• 8anka - a tr"i#tu o&venica i akcija mala predue'a te#komo!u da prikupe neop)odna sredstva$ ato je sitnompreduetniku jedino re#enje poajmica od &anke. 8ankeprikupljaju depoite ljudi koji "ele da #tede i na osnovu to!a

odo&ravaju kredit ljudima koji "ele da do&iju ajam. 8ankesti(u profit tako #to prave raliku imedju kamatni) stopa .Ula!a(ima ispla'uju kamatu na nji)ove depoite$ dokajmoprimcima napla'uju ne#to vi#u kamatu na odo&renekredite$ i ta ralika predstavlja nji)ovu profit.



%nvesticioni fondovi

• ,o je institucija koja prodaje deonice #iroj javnosti ikoristi taj novac da kupi portfolio akcija i o&venica.Portfolio mo"e &iti skup finansijski) sredstava koje

neki pojedinac ili podue'e poseduje. Mo"e sesastojati od novca *!otovina$ depoiti..+ i od vrednosni) papira *deonice$ o&venice9+. Ako vrednost portfolio opada akcionar trpi !u&itak$ a

ako raste akcionar od to!a ima korist.



%nvesticioni fondovi

• *judi koji poseduju diversi%ikovan port%olio akcija + obvenica snose

manji riik. Diveri%ikacija port%olia je ulaganje novca u rane

vrednosne papire radi disperije riika uspešnosti pojedini! investicija.

• Druga prednost investicioni! %ondova je što omogućava običnim

ljudima pristup ve#tinama pro%esionalnog upravljanja novcem.)enadžeri prate ravoj + buduće iglede kompanija čije akcije kupuju.

,ni kupuju akcije oni! kompanija koje po nji!ovom mišljenju imaju

pro%itabilnu budućnost" a prodaju akcije oni! predueća a koja misle da nemaju baš svetlu budućnost. )eđutim %inansijski ekonomisti

sumnjaju u tačnost ovog drugog argument" jr smatraju da je teško pobediti tržište kupovinom dobri! a prodajom loši! akcija.



tednja i investicije u ra(unimanacionalno! do)otka

• Računovodstvo je način de%inisanja brojeva +nji!ovog sabiranja.

• -ačunovođa nacionalnog do!odka pomažeekonomiji u celini da sabere svoje do!odke +idatke.

• Pravila računovodstva nacionalnog do!otka

obu!vataju nekoliko važni! indentiteta.• Indentitet je jednačina koja uvek mora da bude

tačna.




• BDP predstavljaukupne do)odke iukupne idatke u

ekonomiji i seona(ava sa " $ i onse deli na (etirikomponenteras)oda$!otrošnju #C$$

investicije #I$$državni izdatci#%$$ i neto izvoz#N&$'

4. Slede'a jedna(ina predstavlja indentitet jer svakidolar idatka koji se pojavljuje na levoj strani javljase i u jednoj od (etiri komponente na desnoj strani.

;<=>%>?>@

. Prema slede'oj jedna(ini 8DP predstavlja &irpotro#nje$ investicija i dr"avni) na&avki.

;<=>%>?/. Da &i videli #ta nam pred)odni indentitet mo"ere'i o finansijskim tr"i#tima oduimamo = i ? od o&estrane jedna(ine.

;-=-?<%Beva strana je ukupan do)odak u ekonomiji kojipreostane nakon pla'anja potri#nje i dr"avni)idataka.




• C. Prema sledećoj jednačuni štednja je jednaka investicijama.

/+• 0. 1mimo raliku imeđu inosa koji

država ubira od domaćinstava u poreima iinosa koji vraća domaćinstvima u vidu

jednostrani! plaćanja i onačimo ga sa &.&ada nacionalna štednja se može predstavitina sledeći način2

/3#4#'

8DP - ;$ potro#nju*=+$ investicije *%+$dr"avni idatci *?+$i neto ivo *@+.




• Investicije predstavljaju kupovinu novog

kapitala"poajmica od banke radi igradnje nove

kuće ili prodaja akcija %irme bog idanja nove

%abrike sve to doprinosi investicijama emlje.+ndividualna Razlika između štednje i investicija

banke i ostale %inansijske institucije čine

ivodljivim tako što omogućavaju da štednja jedne osobe %inansira investicije druge osobe.



tednja i investicije u Sr&iji

• Da građani sve više štede mogao bi da ukaže i podatak 5B#a da je do67. septembra ove godine ukupna štednja u srpskim bankama inosila8"0 milijardi evra" od čega 9: odsto devina" a dva odsto dinarska.

• . Poslednje istraživanje koje bi moglo da pomogne u otkrivanjuspeci%ični! karakteristika srpski! štediša sproveo je ;779. nakon 5edelje

štednje portal $rediti.rs" a tamo su potvrdili da su na osnovu klijenatakoji im se redovno javljaju aključili da se otada stanje nije mnogo promenilo. 5aime" u tom istraživanju učestvovalo je sedam banaka<=rste banka" )etals" 1ni4redit" )oskovska" ociete 'enerale" (+$ i$B4>" a korišćeni su i podaci 5B#a. &ada su otkrili da su 0?"@ odstoslučajeva vlasnici štedni! knjižica aposleni i oženjeni muškarci koji u

proseku imaju 0;"6 godine i štede kako bi Ana stranuA ostavili novac kojiće trošiti u peniji. )eđu štedišama je najviše stariji! od 00 godina <višeod ?7 odsto>" a najmanje štede mladi do 67 godina <pet odsto>.



tednja i investicije u Sr&iji

• ,snovni ralog štednje stariji! od @7 godina jeste obebeđivanjenovca unucima a buduće školovanje" dok srednja generacijaštedi a putovanja ili uređenje stanova i kuća. )nogo je i oni!koji nemaju ideju u šta da ulože" pa čuvaju Abeli novacA da bi

ibegli bespotrebnu potrošnju. +pak" najnačajniji je podatak da prosečan štediša u rbiji oročava oko :777 evra na godinu dana.

• +vori i banaka tvrde da poslednji! godina Ana štednjuA dolaisve više novca i regiona <bivši! republika ugoslavije>" ali i=vrope" i to uglavnom 5emačke" =ngleske i Colandije" i očekujuda će se tako i nastaviti. Procedura a dobijanje štedne knjižice

je jednostavna" a stranim klijentima je potreban samo pasoš.1glavnom su to poslovni ljudi koji su sa rbijom poveani

binis veama ili gastarbajteri koji oročavaju godišnje imeđu7.777 i 67.777 evra" uglavnom u vodećim bankama.



Ukupna štednja građana kod poslovnih

banaka u Srbiji

U milionima evra

• 004. !odina..../C5• 00. ..............E6• 00/. ..............4$0• 00C. ..............4$C

• 00E. ..............$0• 007. ............../$/• 00. ..............E$4• 005. ..............C$

• 006. ..............7$0• 040. ..............7$6CE• 044. *do /0.6+..$E



,r"i#te ajmovni) sredstava

• amisli'emo da na#a ekonomija ima samo jednofinansijsko tr"i#te pod naivom tr"i#te ajmovni)sredstava. Sve #tedi#e i ajmotra"ci odlae tamo da &iulo"ili #tednju i da &i do&ili svoje ajmove. a tom

tr"i#tu postoji samo jedna kamatna stopa .• Ponuda ajmovni) sredstava poti(e od oni) ljudi kojikoji "ele da u#tede i daju kao poajmicu. Dakle#tednja predstavlja ivor ponude ajmovni) sredstava.,ra"nja a ajmovnim sredstvima poti(e od

doma'instava i preduetnika koji "ele da umupoajmicu. %nvesticije predstavljaju ivor tra"nje aajmovnim sredstvima. %nos koji ajmoprimci pla'ajua ajam i inos koji ajmodavci sti(u od svoje #tednjenaiva se kamatna stopa.







Podsticaji a #tednju

• Štednja predstavlja va"nu du!oro(nu determinantuproduktivnosti jedne emlje.

• Mno!i ekonomisti tvrde da poreski akoni destimuli#u#tednju u SAD. Federalna vlada u&ira pri)od

oporeovanjem do)odaka$ uklju(uju'i i do)odak odkamata i dividendi. Pore na do)odak od kamata natnosmanjuje &udu'i prinos od sada#nje #tednje pa samim timsmanjuje podsticaj a #tednju kod ljudi. Mno!i ekonomistipredla!ali su reformu poreski) akona u cilju stimulisanja#tednje.

• 8ill Ar(er i ,eksasa je predlo"io da se sada#nji pore nado)odak ameni poreom na potr#nju. ,ako se do)odakkoji se #tedi ne &i &io oporeovan sve dok se u#tedjevina nepotro#i.





Podsticaji a potro#nju

• Gada neko predue'e odlu(i da !radi novu fa&riku ilikupuje novu opremu$ tada to predue'e do&ijaporeske olak#ice koje daje Gon!res.

• Po#to poreske olak#ice ne &i uticale na inos koji

doma'instva #tede po svakoj datoj kamatnoj stopi onene &i uticale na ponudu ajmovni) sredstava. Po#to &ipredue'a imala podsticaj da pove'aju investicije prisvakoj kamatnoj stopi$ tra"ena koli(ina ajmovni)sredstava &ila &i ve'a .

• Gada &i se reformom poreski) akona podstaklo ve'einvestiranje$ reultat &i &ile vi#e kamatne stope i ve'a#tednja.



Deficiti i suficiti dr"avno! &ud"eta

• Budžetski de(icit predstavlja prevelike dr"avneras)ode u odnosu na poreski pri)od. Vladefinansiraju &ud"etske deficite tako #to poajmljujuna tr"i#tu o&venica$ a akomulacija adu"enja vladeu pro#losti naiva se državni du).

• Budžetski su(icit je vi#ak poresko! pri)oda uodnosu na dr"avne ras)ode$ mo"e da se koristi aotplatu jedno! dela dr"avno! du!a. Dr"ava imauravnote"en &ud"et ako je dr"avna potro#nja

jednaka poreskom pri)odu.

• Gada vlada smanji nacionalnu #tednju padom u &ud"etski deficit$ kamatna stopa raste$ a investicijese smanjuju.



Slika C Hfekat deficita dr"avno! &ud"eta

Zajmovna sredstva

(milijarde dolara)

0

Kamatna

stopa

. . . . i smanjenja ravnotežnekoli"ine #ajmovnih sredstava.

S 2

2. . . .što dovodi

do porasta

ravnotežne

kamatne stope. . .

Ponuda,S 1

$ražnja

(1.200

&'

(+00

*'1. udžetski de-i%it

smanjuje ponudu

#ajmovnih

sredstava . . .



aklju(ak

• Finansijska tr"i#ta poveuju sada#njost i &udu'nost. tedi#e nude ajmovna sredstva$ jer "ele da jedan deo svo! do)odka pretvore u

&udu'u kupovnu mo'. Dok ajmotra"ioci to(ine jer "ele da investiraju danas kako &i u &udu'nosti imali dodatni kapital$ a

proivodnju do&ara i uslu!a.



aklju(ak

• Iedan od 40 principa ekonomije !lasi datr"i#ta o&i(no predstavljaju do&ar na(inor!aniovanja ekonomske aktivnosti$ i taj

princip primenljiv je i na finansijska tr"i#ta.Gada ponudu i potra"nju a ajmovnimsredstvima $ finanskijska tr"i#ta dovedu u

ravnote"u$ to poma"e da se oskudni resursiekonomije alociraju na na(in koji 'eo&e&editi nji)ovo najefikasnije kori#'enje.

Documents

Stednja, Investicije i Finansijski Sistem