1

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVA / REPUBLIC OF KOSOVO

QEVERIA E KOSOVËS / VLADA KOSOVA/ GOVERNMENT OF KOSOVA

MINISTRIA E ARSIMIT, SHKENCËS DHE TEKNOLOGJISË

MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE

MINISTRY OF EDUCATION, SCIENCE AND TECHNOLOGY

Strategija za poboljšanje

stručne prakse na Kosovu

2013 – 2020

2

3

Priprema Strategije je podržan od strane Programa Ujedinjenih Nacija za Razvoj (UNDP), uz

finansijsku podršku Vlade Norveške

4

SADRŽAJ

Lista skraćenica

5

1. Uvod

6

2. Kontekst

7

3. Pregled

9

4. 'SWOT' analiza

10

5. Strategija

13

6. Praćenje i Ocena

20

7. Primena strategije

21

8. Akcioni plan

22

5

LISTA SKRAĆENICA

PAPTR

AOSUO

KBK

CEDEFOP

CK

SOSUOUO

DANIDA

EK

KEUK

APEP

ETF

EU

EUROSTAT

Projekat Aktivnih Programa Tržišta Rada

Agencija za Obrazovanje i Stručno Usavršavanje Odraslih

Konsolidovani Budžet Kosova

Evropski Centar za Razvoj Stručnog Usavršavanja

Centar kompetencije

Savet za Obrazovanje i Stručno Usavršavanje i Obrazovanje i Usavršavanje

Odraslih

Danska međunarodna razvojna agencija

Evropska Komisija

Kancelarija Evropske Unije na Kosovu

Akcioni Plan za Evropsko Partnerstvo

Evropska Fondacija za Obuku

Evropska Unija

Kancelarija za Statistiku Evropske Unije

BDP Bruto Domaći Proizvod

VD Vlada Kosova

GIZ Nemačka Međunarodna Saradnja

ILO

ISCED

ZGP

KAS

Međunarodna Organizacija Rada

Međunarodna Standardna Klasifikacija Obrazovanja

Zajednički Godišnji Pregled

Kosovska Agencija za Statistiku

PKK

OKK

SPOK

KOSVET

LUX-DEV

MPŠRR

OUO

MONT

MRSZ

MF

MALU

SOR

P&O

NO

NUK

NOK

OECD

KESSOU

MSP

TOSU

UN

UNDP

UNESCO

Privredna Komora Kosova

Okvir Kurikuluma Kosova

Strateški Plan za Obrazovanje na Kosovu

Projekat Stručnog Obrazovanja i Usavršavanja na Kosovu (EU)

Razvojna Saradnja Luksemburga

Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja

Opštinska Uprava za Obrazovanje

Ministarstvo za Obrazovanje, Nauku i Tehnologiju

Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite

Ministarstvo Finansija

Ministarstvo Administracije Lokalne Samouprave

Srednjoročni Okvir Rashoda

Praćenje i Ocena

Nevladina Organizacija

Nacionalna Uprava za Kvalifikacije

Nacionalni Okvir Kvalifikacija

Organizacija za Ekonomski Razvoj i Saradnju

Kancelarija za Ekonomsku Saradnju u Stručnom Obrazovanju i Usavršavanju

Mala i Srednja Preduzeća

Tehničko Obrazovanje i Stručno Usavršavanje

Ujedinjene Nacije

Program Ujedinjenih Nacija za Razvoj

Organizacija Ujedinjenih Nacija za Obrazovanje, Nauku i Kulturu

CSU

OSU

Centar za Stručno Usavršavanje

Obrazovanje i Stručno Usavršavanje

6

1. UVOD

Postojeći Strateški plan za obrazovanje na Kosovu (SPOK) za period od 2011-2016. godine

povezuje prosvetnu politiku sa nacionalnim razvojnim prioritetima, priznajući potrebu da sam

sistem za obrazovanje i usavršavanje bude uzvratniji na potrebe tržišta rada i naglašavajući

potrebu za širim nastavnim mogućnostima, uključujući i one za stručnu praksu učenika

srednjih stručnih škola u preduzećima.

Kako bi se postigli ciljevi zacrtani strategijom, predviđa se veća uloga preduzeća a prvi od

osam konkretnih zadataka u razvoju sistema SOU jeste da se stručna praksa učenika srednjih

stručnih škola sprovede u prisnoj saradnji sa preduzećima.

Kako bi se prokrčio put za postizanje ovog cilja, utvrđen je skup miljokaza, koji obuhvata

izradu strategije za poboljšanje stručne prakse, utvrđivanje kriterijuma i podsticaja za

preduzeća domaćine, sporazume koji će se potpisati između srednjih stručnih škola i

preduzeća domaćina i propise oko osiguranja za zaštitu zdravlja i sigurnosti na radu za SOU.

U skladu sa novim Okvirom Kurikuluma Kosova (OKK), programi stručne prakse sačinjavaju

sastavni deo kurikuluma srednjih stručnih škola, koji u svojoj okosnici podrazumeva

obrazovanje zasnovano na konkretnim kompetencijama i nastavnim rezultatima i to u

sledećem okviru 10. razred: teorija 60% naspram 40% prakse; 11. razred: teorija 50%

naspram 50% prakse; 12. razred: teorija 40% naspram 60% prakse. Ovi programi omogućuju

učenicima da provedu isplanirani vremenski period u preduzećima, čime stiču praktično

iskustvo, pomažu u njihovim karijernim izborima i grade njihove industrijske veštine.

Srednje stručne škole na Kosovu pružaju dve glavne vrste strukovnih nastavnih programa–

strukovno obrazovanje u radionicama u srednjim stručnim školama i stručna praksa u

preduzećima. Učenici srednjih stručnih škola uopšteno odlaze u preduzeća svog izbora, što

odražava čime planiraju da se bave po završetku svojih studija. Za većinu učenika srednjih

stručnih škola, stručna praksa predstavlja njihovo prvo iskustvo na radnom mestu.

Koncept stručne prakse zasniva se na šest dimenzija, koje se nalaze u samom jezgru načina na

koji pojedinci uče radom:

a) svrha stručne prakse;

b) pretpostavke o učenju i razvoju;

c) sadržaj stručne prakse;

d) upravljanje stručnom praksom;

e) uloge nastavnika srednjih stručnih škola i mentora u preduzećima domaćinima;

f) ishod stručne prakse.

Stručna praksa u preduzećima pruža snažno i visoko kvalitetno nastavno okruženje,

omogućujući učenicima da steknu praktične veštine o najsavremenijoj opremi uz

usmeravanje mentora koji su upoznati sa poslednjim metodama i tehnologijama rada.

Shodno tome, podrška u ostvarivanju uzajamno korisnog i potpornog partnerstva između

srednjih stručnih škola i preduzeća, sa ciljem da se poboljša i ojača razvoj veština kod učenika

i dopuni nastavni plan relevantnim nastavnim iskustvom u preduzećima, mora biti u samom

središtu reforme Stručnog obrazovanja i usavršavanja na Kosovu.

7

2. KONTEKST

Jedan broj ekonomskih, demografskih, obrazovnih, kulturnih i faktora tržišta rada utiče na

sam obim i karakter programa stručne prakse namenjenih učenicima srednjih stručnih škola

na Kosovu.

Prema Ministarstvu finansija (MF) prosečan stvaran rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) na

Kosovu u periodu od 2006‐2009. godine iznosio je 4.8%. Dokazi ukazuju da je odluka Vlade

Kosova (VK) da poveća nivo javnih investicija za više od 120% u 2008. godini bila glavni

okidač privrednog rasta. Štaviše, ova promena u resursima dodeljenim za javne investicije

pokazala se blagovremenim podsticajem za privredu u 2009. godini, i zadržala je svoju

sposobnost da stvori rast od preko 4%, u vreme kada se većina regionalnih zemalja suočavala

sa recesijom.

Usled relativno niskog nivoa integrisanosti Kosova u globalnu privredu i labave fiskalne

politike, njegova privreda uglavnom je bila zaštićena od globalne ekonomske krize. Ista je

doživela rast u 2009. godini i nastavila je da raste u 2010. Privredni rast je u sve većoj meri

vođen vladinim rashodima, dok je spoljnotrgovinski bilans i dalje ostao pozamašan (Izveštaj

EK o napretku Kosova za 2010). Na osnovu izveštaja Svetske banke, značajan deo privrednog

napretka koji je zabeležen u nedavnom periodu može se pripisati pomoći donatora i

doznakama iz inostranstva, koji ne mogu služiti kao temelj održive ekonomske strategije.

SOR za period od 2012-2014. pokazuje da je na Kosovu dostupan ograničeni fiskalni

prostor. Očekuje se da ukupan budžetski prihod do kraja 2014. godine dostigne ukupno €

1.444 miliona ili da bude za oko 27% veći nego u 2010. Očekuje se da ukupni troškovi u

periodu od 2012-2013. godine neprekidno rastu, dostižući cifru od € 1.487 miliona tokom

2013, što je porast od oko 4% u poređenju sa 2011. Sa druge strane predviđanja ukazuju da će

tokom 2014. godine ukupan budžet na ime troškova zabeležiti neznatan pad u odnosu na

2013, kako bi se ponovo vratio na sličan nivo predviđene potrošnje u 2011. Ovo sugeriše,

stoga, da je fiskalni prostor za nove troškove, kao što su fiskalne ili finansijske inicijative za

preduzeća domaćine stručne prakse, ograničen, barem ako ga pogledamo na kratak i srednji

rok.

Prema poslednjim podacima Kosovske agencije za registraciju privrednih subjekata, sektorska

preraspodela ostala je stabilna duž vremena. Oko 43% svih aktivnih preduzeća deluje u

trgovinskom sektoru, koji je okarakterisan malim i neproduktivnim investicijama, što samim

tim ograničava kapacitet sektora MSP da stvori radna mesta. U smislu sektorske preraspodele,

MSP-i su uglavnom skoncentrisani u sektoru: trgovine (oko 43%); prevoza, skladištenja i

distribucije (12%); hotela i restorana (9%) i građevine (7%). Ova struktura kosovske privrede,

sa proizvodnim sektorom od oko 10%, ograničava mogućnosti da se organizuje stručna praksa

u nizu različitih industrijskih profila.

Postojanje pretežno velikog broja mikropreduzeća još jedan je faktor sa većim implikacijama

po stručnu praksu na Kosovu. U skladu sa Strategijom za razvoj MSP na Kosovu, ona koja

zapošljavaju manje od devetoro ljudi sačinjavaju oko 98% svih preduzeća i oko 80% svih

radnih mesta u privatnom sektoru. Povrh toga, individualna preduzeća jasno dominiraju

vlasničkom strukturom zauzimajući 90% od ukupnog broja registrovanih preduzeća. Ovo u

ogromnoj meri ograničava broj mesta za stručnu praksu koja preduzeće može ponuditi i

posledično, ugrožava kvalitet usavršavanja, usled ograničenih kapaciteta za praćenje rada

strukovnih instruktora.

8

Kosovo se suočava sa značajnim nivoom nedovoljne zaposlenosti i ima veliki neformalni

sektor. U skladu sa izveštajem koji govori o ‘Vladinom programu za sprečavanje neformalne

privrede na Kosovu u periodu od 2010‐2012’ procenjena veličina neformalne privrede u

rasponu je od 39‐50% BDP. Ovako visoka stopa neregistrovanih preduzeća takođe je važan

faktor koji ograničava broj potencijalnih mesta za stručnu praksu za učenike srednjih stručnih

škola.

Kosovo ima najmlađe stanovništvo u regionu a povrh toga stanovništvo i dalje ima mnogo

brži rast u odnosu na Evropu (+0.6% prilično konstantno). Oko 28% stanovništva ima manje

od 15 godina starosti, skoro dve trećine (65%) pripada starosnoj grupi od 15-64 godine

(poznati kao radno aktivni) a preostalih 7% ima preko 65 godina (KAS, 2010). Ovo izlaže VK

ogromnom pritisku, da pronađe radna mesta i mogućnosti za obrazovanje i usavršavanje

mladih ljudi.

Sa stopom nezaposlenosti od 45% i sa veoma niskom stopom zaposlenosti (28%), Kosovo

ostvaruje najslabiji učinak kada govorimo o zapošljavanju u Evropi a kosovska stopa učešća

radne snage od 48% među radno sposobnim stanovništvom značajno je niža od proseka koji

je zabeležen u svim tranzicionim privredama (KAS, 2009). Više od 93.8% registrovanih

nezaposlenih bili su nezaposleni na dugi rok a skoro 48.6% istih su žene. Skoro 60%

registrovanih nezaposlenih imaju stepen “nekvalifikovanih radnika” a više od 72 % svih

registrovanih nezaposlenih imaju stepen stručne spreme manji od srednje škole (MRSZ,

2012). Najmlađa starosna grupa – mladi uzrasta 15-24 godine – suočava se sa najvišom

stopom nezaposlenosti od 73% (KAS, 2009), i najvišim godišnjim prilivom nezaposlenih od

0.7%.

Procenat ljudi od 15 godina ili više, koji su završili barem višu srednju školu iznosio je 37.8%

u 2009. godini, sa značajnim rodnim jazom (muškarci: 47.3% u 2009. a žene samo 28.3% sa

ovim nivoom obrazovanja u 2009). Stepen stručne spreme pokazuje velike disparitete ukoliko

uzmemo u obzir faktor podele na gradska/seoska područja: približno 50% seoske dece pohađa

srednju školu, u poređenju sa više od 70% istih iz gradskih područja, sa značajnim rodnim

jazom (muškarci: 56% i žene: 44% učenika).

Na Kosovu, rano napuštanje škola predstavlja značajan problem. Dvoje od troje mladih

napusti prosvetni sistem bez ikakvih kvalifikacija (ETF, 2008). Do kraja školske godine

2009/2010, 2.98%, učenika napustili su u potpunosti više srednje obrazovanje dok je 81.12%

istih bilo stručnog smera (KAS, 2011). Nedavno sprovedena studija došla je do zaključka da

oni koji propuštaju priliku da se obrazuju nailaze na poteškoće u pristupu večernjim časovima

ili programima/kursevima za stručno usavršavanje, uz to da su posebno teški uslovi

zabeleženi među ženama sa sela i najsiromašnijima (UNDP, 2012). Još jedna studija ukazuje

da zajednica RAE ima najvišu tendenciju za napuštanje škole, sa još većim stopama

zabeleženim među devojčicama u zajednici RAE (RIINVEST, 2009). Nedostatak finansijskih

sredstava/siromaštvo i uzvratno, potreba da pronađu posao, prijavljeni su kao jedan od

glavnih faktora za napuštanje škole među učenicima srednjih stručnih škola.

Sa BDP-om po glavi stanovnika od €1,850, Kosovo je jedna od najsiromašnijih zemalja u

Evropi. Siromaštvo je i dalje prilično prisutno i rasprostranjeno: prema poslednjim

raspoloživim podacima (iz 2007) 45 procenata stanovništva živi ispod nacionalne linije

siromaštva, a procenjenih 17 procenata sačinjavaju oni koji žive u krajnjem siromaštvu –

odnosno oni koji nisu u stanju da zadovolje osnovne prehrambene potrebe. (Svetska banka,

2010). Zaključci proizašli iz ankete ukazuju da mladi ljudi starosne dobi od 15-25 godina na

Kosovu sačinjavaju 21.4% stanovništva, većina su neoženjeni/neudate i žive u domaćinstvima

sa više od 6 članova porodice. (ILO, YEP 2006). Procenjuje se da u proseku od 20-30%

9

učenika srednjih stručnih škola dolazi iz porodica koje primaju socijalnu pomoć i ne učestvuju

u stručnoj praksi, ukoliko je dostupna, zbog toga što ne raspolažu finansijskim sredstvima.

Kulturološki faktori, kao što je stvaranje rodnih stereotipova i uloga porodice, utiču na

privlačnost strukovnog obrazovanja i usavršavanja za žene. Njihova zastupljenost na tržištu

rada i dalje je prilično niska (28,7%) a manje od polovine zaposlenih (12%) radi na stalno

(SOK - LFS, 2009). Uzdržavanje ili nevoljnost žena da uđu na tržište rada ili da napuste školu

objašnjena je jednim brojem faktora: ”prvo, zbog njihovih porodičnih i kućnih obaveza i

drugo zato što će najverovatnije postati obeshrabrene, pošto su nekvalifikovane i plus žene,

one imaju veoma male šanse da dobiju posao “(ETF, Izveštaj o torinskom procesu 2012).

Tehničke oblasti navode se kao one u kojima tipično dominiraju muškarci, sa time da žene

sačinjavaju samo oko 28% učeničkog tela, uglavnom u regionu Prištine (Okvirni program za

rodnu ravnopravnost za period od 2008-2013). Situacija daleko više zabrinjava u drugim

regionima.

3. PREGLED

Pod-sektor stručnog obrazovanja i usavršavanja na Kosovu sastavni je deo obrazovanja na

stepenu višeg srednjeg obrazovanja (ISCED 3) i služi starosnoj grupi od 15-18 godina. Ovi

učenici preraspodeljeni su u sklopu 59 škola opšteg smera i 2 specijalizovane srednje stručne

škole (Centri kompetencija), koje rade pod zajedničkom odgovornošću Ministarstva za

obrazovanje, nauku i tehnologiju i opštinskih direkcija za obrazovanje. Ove srednje stručne

škole raspoređene su u 26 većih gradova na Kosovu i sistematizovane su u 6 glavnih regiona.

Prema njihovoj vrsti, dele se na: tehničku (19), mešovitu (9), ekonomsku (10), medicinsku

(7), umetničku (2 škole umetnosti i 7 muzičkih škola), poljoprivrednu (3), ugostiteljsko-

turističku (1), teološku (1) i Centre kompetencija (1 centar za građevinu i 1 centar za promet,

administraciju i trgovinu). Ukupan broj učenika koji su pohađali stručne škole tokom školske

godine 2011/12 brojao je preko 59.600, što predstavlja 56% ukupnog broja učenika viših

srednjih škola. Procenjuje se da postoji 17 stručnih polja i 90 profila, 60 modularnih

kvalifikacija i 20 strukovnih standarda razrađenih do sada.

Izveštaj ETF o torinskom procesu iz 2012. godine ukazuje da uprkos problemima sa

organizacionim i praktičnim pitanjima stručne prakse za učenike srednjih stručnih škola,

podaci razotkrivaju druge problem. Jedna studija koju je sproveo Kosovski pedagoški institut

2011. godine navodi da:

(i) 18 % stručnih škola ne nudi praktičnu nastavu zbog toga što nemaju

infrastrukturu/radionice i mehanizme da ostvare saradnju sa preduzećima koja bi po

mogućstvu mogla da smeste određeni broj učenika u okviru časova prakse;

(ii) 54% uspeva da pruži praktičnu nastavu slanjem svojih učenika u preduzeća, dok

(iii) 43% škola nudi stručnu praksu u školi pošto imaju potpuno opremljene radionice i

retko imaju potrebu da šalju svoje učenike u preduzeća.

Procenat učenika koji ne pohađaju nikakvu praksu relativno je visok, i prema nekim

neobjavljenim izveštajima obuhvata oko 40% svih učenika srednjih stručnih škola. Kao

direktan rezultat, ovi učenici će ući na tržište rada kao nekvalifikovani ili nisko kvalifikovani

radnici, koji imaju veoma male izglede da pronađu radno mesto i posledično, zapadaju u

zamku siromaštva.

10

Izazovi

Ekonomski i demografski faktori identifikovani su kao glavni razlozi za oskudicu mesta za

stručnu praksu na Kosovu. Pored toga, drugi dugoročni strukturni faktori takođe imaju veći

uticaj, kao što su:

a) drastičan pad u broju mesta za stručnu praksu u većim preduzećima, usled malog broja

ovakvih preduzeća;

b) u domenu zanata, koji su numerički značajniji u smislu pružanja stručne prakse,

preduzeća u sve većoj meri nisu u stanju da pruže usavršavanje i iskustvo za širok

raspon zadataka i znanja koje zahtevaju novi strukovni profili;

c) rast tercijarnog privrednog sektora nije propraćen odgovarajućim porastom u mestima

za stručnu praksu u uslužnoj i infrastrukturnoj delatnosti.

Dobra praksa

U nastavku slede neke od pouka izvučenih iz uspešnih slučajeva realizacije stručne prakse.

Ovo su preduslovi koje učenici srednjih stručnih škola treba da ispune kako bi ih iskoristili u

maksimalnoj meri.

a) Jasna svrha, ciljevi i zadaci koji su razmotreni i dogovoreni sa učenikom srednje

stručne škole, srednjom stručnom školom i poslodavcem.

b) Planiranje i priprema kako bi se osiguralo da sve stranke shvataju njihovu ulogu i

odgovornosti, uključujući i početni kurs nakon što učenici srednjih stručnih škola

počnu svoje osposobljavanje.

c) Osigurati da učenici srednjih stručnih škola poseduju osnovne praktične veštine u vezi

sa delokrugom kompanije i staviti isto na znanje poslodavcima pre sklapanja

sporazuma;

d) Dodeljivanje odgovarajućih vidova stručne prakse pojedinačnim učenicima srednjih

stručnih škola u skladu sa njihovim interesima i potrebama i imajući u vidu podršku

koja im je potrebna tokom osposobljavanja.

e) Praćenje i revizija tokom i nakon osposobljavanja, kako bi se učeniku srednjih

stručnih škola pomoglo da iskoristi ono što je on ili ona naučio.

Vodeća načela za srednje stručne škole

a) Srednje stručne škole odgovorne su da organizuju stručnu praksu za njihove učenike;

b) Srednje stručne škole treba da obezbede da preduzeća imaju dovoljne prostorije i

potencijal za nastavu i da imaju osoblje koje će predvoditi njihove učenike;

c) Srednje stručne škole bi trebalo da obuče osoblje preduzeća i da primene mentorske

programe kako bi osigurale da osoblje shvata ciljeve programa stručne prakse;

d) Srednje stručne škole bi trebalo da sklope formalne dogovore sa preduzećima, koji

obuhvataju rasporede, definiciju nastavnih ciljeva, sadržaj kurikuluma i standarde

zaštite zdravlja i sigurnosti na radu. Oni takođe moraju da nominuju instruktore na

radnom mestu i za praksu, koji vrše koordinaciju programa;

e) Srednje stručne škole odgovorne su da ocene rezultate programa stručne prakse.

4. SWOT ANALIZA

SWOT analiza je korisna tehnika da se shvate prednosti i slabosti organizovanja stručne

prakse u preduzećima i da se identifikuju mogućnosti na raspolaganju srednjih stručnih škola i

pretnji sa kojima se suočavaju. Ova tehnika podrazumeva analizu unutrašnjih i spoljnih

faktora.

11

Analiza unutrašnjih faktora, kao što su prednosti i slabosti, uopšteno se zasniva na ključnim

komponentama partnerstava na relaciji srednja stručna škola-preduzeća: ljudi, resursi,

inovacija, marketing, operacije i finansije.

Analiza spoljnih faktora, kao što su mogućnosti i pretnje, uopšteno se zasniva na političkim,

ekonomskim, socijalnim i tehnološkim trendovima, razvojnim opcijama i mogućnostima.

SWOT analiza izrađena je tokom sastanka za kreativno razmišljanje i diskutovana je i

dogovorena na seminarima sa radnom grupom. Pre toga, održan je jedan broj strukturnih

intervjua i fokusnih grupa sa različitim akterima i razmotreni su relevantni strateški

dokumenti, različiti izveštaji i zakonski okvir, i svi su uvršćeni u izveštaj ocene.

PREDNOSTI

Prednosti podrazumevaju sposobnosti koje omogućuju i olakšavaju održiv razvoj stručne

prakse u preduzećima. Oni su veoma važni pošto se prednosti mogu upotrebiti da se iskoriste

mogućnosti, odgovori na slabosti i da se takođe izbegnu pretnje. U kontekstu razvoja stručne

prakse na Kosovu, identifikovano je 9 prednosti.

S1. Nastavnici srednjih stručnih škola usavršavaju svoje znanje i veštine interakcijom sa

kvalifikovanim zaposlenima;

S2. Učenici koji učestvuju u stručnoj praksi više su motivisani i zainteresovani tokom

razredne nastave.

S3. Statistički podaci pokazuju neka poboljšanja u učešću učenika srednjih stručnih škola

iz ugroženih grupa;

S4. Učenici koji učestvuju u stručnoj praksi zaposleni su u preduzećima domaćinima;

S5. Značajno poboljšanje u upravljanju srednjim stručnim školama, nastavi, prostorijama

i razradi materijala;

S6. Većina srednjih stručnih škola ima tradiciju i dobar ugled u zajednici;

S7. Centri kompetencija pomažu da se poveća privlačnost i prestiž SOU;

S8. Više od polovine srednjih stručnih škola uspevaju da same organizuju stručnu praksu

u preduzećima;

S9. Srednje stručne škole koje su organizovale stručnu praksu, iznele da ostvaruju dobru

saradnju sa preduzećima.

SLABOSTI

Slabosti su elementi koji sprečavaju primenu odgovarajućeg sistema stručne prakse. Slabosti

su takođe faktori koji ne ispunjavaju potrebne standarde kurikuluma i umanjuju uspeh i rast

srednjih stručnih škola. Ukupno je identifikovano 10 slabosti u domenu stručne prakse na

Kosovu.

W1. Direktori i nastavnici srednjih stručnih škola nemaju osnovne upravljačke veštine

potrebne da ostvare delotvorno partnerstvo na relaciji srednja stručna škola -

preduzeće;

W2. Loše raspoloženje školskih direktora i nastavnika usled niskih plata i dodatnih

putnih troškova za obavljanje njihovih dužnosti tokom stručne prakse;

W3. Iz različitih razloga, značajan broj učenika ne učestvuje u stručnoj praksi;

W4. Učešće ugroženih grupa učenika srednjih stručnih škola nije zadovoljavajuće,

odnosno daleko je od odnosnih procenata među radno sposobnim stanovništvom;

12

W5. Škole za stručno usavršavanje nemaju promotivne materijale kojima bi mogle da

ponovo potvrde svoju poruku kada prilaze poslodavcima u smislu sklapanja novih

partnerstava;

W6. Ne postoji nikakva jasna vizija o tome ko je odgovoran, ko može pružiti podršku i

kako stručna praksa treba da bude organizovana;

W7. Programi stručne prakse nisu osmišljeni kao istinska radna partnerstva između

srednjih stručnih škola i poslodavaca;

W8. Zdravlje i sigurnost na radu tretiraju su marginalno;

W9. Ne poklanja se velika pažnja politikama zaštite deteta u srednjim stručnim školama;

W10. Nizak nivo uključenosti srednjih stručnih škola u programe zajednice.

MOGUĆNOSTI

Mogućnosti predstavljaju šanse da se poboljša učinak u organizovanju stručne prakse. Iste

zapravo podrazumevaju celokupno spoljno okruženje u kome se organizuje stručna praksa.

Radna grupa identifikovala je 12 mogućnosti.

O1. Povećano učešće društvenih partnera u procesu izrade politika za SOU;

O2. Uključenost poslodavaca u identifikovanje potreba za obukom i u formulisanje

predloga za poboljšavanje stručnog obrazovanja i usavršavanja;

O3. Sve veća potražnja poslodavaca za kvalifikovanim radnicima na nivou “srednje

škole”;

O4. Sve veća potražnja za radnicima u rudarstvu, građevini, zdravstvu/socijalnoj zaštiti,

uslugama i NVO-ima/međunarodnim organizacijama;

O5. Preduzeća imaju moderniju opremu, materijale i alatke;

O6. Nekadašnji učenici srednjih stručnih škola pružaju svoju podršku svojim

nekadašnjim školama time što kao poslodavci organizuju stručnu praksu;

O7. Očekuje se da donatori povećaju svoju podršku u stručnom usavršavanju

nastavnika, izgradnji kapaciteta i obrazovanju odraslih

O8. Nove metode koje povezuju srednje stručne škole sa preduzećima, primenjene u

kontekstu projekata koje finansiraju donatori, povećale učešće poslodavaca i

kvalitet obuke;

O9. Smernice, priručnici ili vodiči osmišljeni u kontekstu projekata koje su finansirali

donatori povećali kapacitete direktora srednjih stručnih škola i nastavnika da

ostvare uspešna partnerstva sa poslodavcima;

O10. Finansijski podsticaji dati preduzećima u kontekstu projekata koje su podržali

donatori povećali broj mogućnosti za stručnu praksu;

O11. Finansijski podsticaji pruženi učenicima srednjih stručnih škola u kontekstu

projekata koje su podržali donatori uvećali stopu njihovog učešća u stručnoj praksi

u preduzećima;

O12. Polazne studije nekih profila pokazuju da je oko 46% intervjuisanih preduzeća

voljno da sufinansira sistem za SOU.

PRETNJE

Ovo su promene u spoljnjem okruženju koje mogu imati negativan uticaj na organizovanje

stručne prakse u preduzećima. Pored toga, one mogu podrazumevati bilo kakvu spoljnu

okolnost ili trend koji će nepovoljno uticati na organizovanje stručne prakse. Tokom analize

SWOT, identifikovano je 19 pretnji.

T1. Sistem za SOU nije fleksibilan i ne omogućava pravičnu lokalnu samostalnost i

inovaciju, kako bi se stručna praksa prilagodila lokalnim okolnostima;

13

T2. Nepoklapanje između strukture lokalne privrede i profila srednjih stručnih škola

usled promena nastalih u proteklih deset godina;

T3. Nepoklapanje između ponude i potražnje na tržištu rada i visoke stope

nezaposlenosti, posebno među mladima;

T4. Mikropreduzeća i dalje sačinjavaju veliku većinu preduzeća na Kosovu,

ograničavajući na taj način broj učenika srednjih stručnih škola po preduzeću;

T5. Mogućnosti za stručnu praksu i zapošljavanje u seoskim područjima veoma su

ograničene;

T6. Kosovo ima najmlađe i najbrže rastuće stanovništvo u Evropi;

T7. Pogrešna percepcija da učenici srednjih stručnih škola imaju nizak nivo ostvarenja;

T8. Sve veći broj učenika iz porodica koje primaju socijalnu pomoć;

T9. Putni troškovi za učešće u stručnoj praksi u preduzećima koja se nalaze van opštine,

povećavaju troškove koje porodice plaćaju za školovanje svoje dece;

T10. Lokalna partnerstva za obrazovanje i/ili zapošljavanje ne postoje ili su eventualno u

veoma ranim fazama, lišavajući srednje stručne škole veoma potrebne podrške;

T11. Obezbeđivanje prostora za stručnu praksu nije privlačno poslodavcima;

T12. Poslodavci su izneli da srednje stručne škole ne pružaju učenicima veštine koje su

im potrebne;

T13. Zapostavljene obaveze preuzete sporazumima koje su zajednički potpisale srednje

stručne škole i poslodavci;

T14. Ograničen broj učenika koji se mogu uključiti u stručnu praksu u preduzeću;

T15. Nedovoljan broj poslodavaca koji pružaju mogućnosti za stručnu praksu;

T16. Obuka o zdravlju i sigurnosti na radu još uvek nije postala sastavni deo poslovne

kulture i prakse na Kosovu;

T17. Papirologija i birokratija sagledani kao glavna prepreka po poslodavce;

T18. Nedostatak inicijativa (pravnih, finansijskih ili motivacionih) za poslodavce, ih ne

podstiče da pruže mogućnosti stručne prakse;

T19. Donatori u sve većoj meri smanjuju podršku za stručno usavršavanje.

5. STRATEGIJA ZA POBOLJŠAVANJE STRUČNE PRAKSE NA KOSOVU

Naša misija

Da podržimo razvoj uzajamno korisnog i potpornog partnerstva između srednjih stručnih

škola i poslovnih subjekata, sa ciljem da se proširi znanje i veštine učenika srednjih stručnih

škola u praktičnom okruženju, kako bi se spremili za produktivno zapošljavanje i dalju

nastavu.

Naša vizija

Sistem za stručno obrazovanje i usavršavanje na Kosovu teži da izgradi visokokvalitetan

sistem stručne prakse zasnovan na kompetencijama, koji podržava privredni rast i pruža svim

učenicima znanje i veštine koji su im potrebni u sigurnom i zdravom radnom okruženju.

Naša vodeća načela

Stručna praksa koja uključuje srednje stručne škole i preduzeća, koja doprinosi

potrebama u smislu traženih veština na nacionalnom i lokalnom nivou.

Svi učenici imaju priliku da unaprede svoje znanje i veštine učešćem u stručnoj praksi.

Srednje stručne škole i preduzeća jasno definišu koristi koje žele da ostvare stručnom

praksom.

14

Sve aktivnosti imaju jasne nastavne ciljeve predviđene kurikulumom, za učenike koji

učestvuju i one koji se prate, ocenjuju i evidentiraju.

Preduzete sve neophodne mere kako bi se obezbedilo da su pitanja zdravlja i

sigurnosti na radu i zaštite deteta ispoštovana tokom aktivnosti stručne prakse.

Naša strategija

Naš strateški plan pruža jasan shematski plan za buduću stručnu praksu na Kosovu. U svom

jezgru, plan pokazuje način na koji može da se izgradi visokokvalitetna stručna praksa za sve

učenike srednjih stručnih škola. Ista navodi ciljane smernice za razmenu znanja, podržava

sticanje zahtevanih veština kako bi se uspostavila uspešna partnerstva na relaciji škola-

preduzeće i kako bi se odgovorilo na prepreke na koje nailaze sve uključene strane, razvojem

odgovarajućeg okvira saradnje.

STRATEŠKI PRIORITET BR. 1

Povećati broj poslodavaca koji pružaju mesta za stručnu praksu

Kada razmatramo bilo kakvu intervenciju na nivou politike kojom bi se srednje stručne škole

podržale da prošire prirodu i obim stručne prakse, moraju se uzeti u obzir i sva pitanja koja se

odnose na poslodavce. Ono što je izazov ovde jeste da se poslodavci i pojedinačni zaposleni

motivišu tako da vide da je vredno angažovati se u stručnoj praksi. Ulaganje više energije i

napora ka razmeni informacija, pojednostavljivanju postupaka, pružanju privlačnih i održivih

mehanizama podsticaja, zajedno sa instrumentima i prigodama za odavanje javnog priznanja,

omogućiće pozitivniji stav poslodavaca prema stručnoj praksi.

MERE

1.1 Olakšati poslodavcima da se uključe u sistem stručne prakse predstavljanjem

priručnika za poslodavce i pojednostavljivanjem procesa;

Organizovanje perioda stručne prakse predstavlja veoma zahtevan zadatak. Ne samo da je

teško, čak i u ovako živahnoj, zdravoj privredi, pronaći poslodavce koji su voljni da ponude

ovakva radna mesta već je i veliki problem obezbediti da period stručne prakse bude i

uspešan. Shodno tome, kako bi se uklonile prepreke na koje poslodavci nailaze, postoji

potreba da im se pruže jasne, detaljne i dobro strukturirane informacije o svakom koraku

procesa stručne prakse. Ovakve strukturirane informacije mogu poprimiti oblik “Priručnika za

poslodavce” koji će biti stavljen na raspolaganje svim poslodavcima koji su voljni da sklope

sporazum o stručnoj praksi sa jednom srednjom stručnom školom. Isti takođe mora biti

propraćen jednim brojem korisnih instrumenata, kao što je takozvani “Vodič za poslodavce”,

koji je sastavljen od niza listi provere, obrazaca, šablona itd., koji im pomažu i predvode ih u

procesu stručne prakse.

1.2 Podržati poslodavce da prime učenike srednjih stručnih škola na stručnu praksu

odgovarajućim podsticajnim mehanizmima;

Proces stručne prakse nosi niz troškova za preduzeće domaćina, kao što je vreme za nadzor

datog osoblja, sirovine i možda dodatne alatke/oprema ili lična zaštitna odeća i oprema. Kada

govorimo o manjim preduzećima, koja sačinjavaju veliku većinu preduzeća na Kosovu,

očekuje se da Vlada prizna i podrži njihova nastojanja da omoguće realizaciju stručne prakse.

15

Shodno tome, treba izvršiti pažljivu i detaljnu analizu kako bi se omogućila razrada

odgovarajućeg skupa podsticajnih mera (fiskalnih, finansijskih i nefinansijskih) na osnovu

odgovarajućeg finansijskog modela. Prvi korak u tom pravcu načinjen je odredbom koja to i

omogućava predviđena članom 33, stav 3 novog Zakona o stručnom obrazovanju i

usavršavanju, koja predlaže kao jedan od vidova odgovarajućih podsticaja, smanjenje poreza

kojima podležu preduzeća domaćini.

1.3 Promovisati odavanje priznanja, vrednovanje i rad poslodavaca koji su pružili

mogućnosti za stručnu praksu;

Uključenost poslodavaca u sistem za SOU igra ključnu ulogu u razvoju visokokvalitetne,

stručne prakse zasnovane na veštinama, koja ima za cilj da odgovori na potrebe tržišta rada i

da pruži Kosovu visokokvalifikovanu radnu snagu. Bez njihovog doprinosa, maturanti

srednjih stručnih škola ne bi bili spremni za produktivan radni odnos i dalje učenje.

Upravo iz tog razloga je njihova podrška bitna koliko i rad školskih nastavnika i instruktora.

Shodno tome, Program za dodelu priznanja poslodavcima neophodan je kako bi se javno

odalo priznanje poslodavcima koji podržavaju stručnu praksu učenicima srednjih stručnih

škola, pružanjem odgovarajućih mesta i potrebnih ljudskih i materijalnih resursa. Ovakav

program može unaprediti motivaciju sadašnjih preduzeća domaćina da i dalje nastave sa ovim

angažmanom, ali takođe može nadahnuti druga preduzeća da se uključe.

1.4 Učiniti da poslodavci bolje shvate stručnu praksu.

Kako bi da poslodavci lakše prihvatili proces stručne prakse i kako bi se povećala njihova

svest, postoji potreba da im se pruže različiti promotivni materijali koji će njima i njihovom

osoblju ukratko objasniti koncepte stručne prakse. Isti će objasniti programe stručne prakse

koji se primenjuju u srednjim stručnim školama, podršku na raspolaganju poslodavcima i

njihove uloge i odgovornosti pri postavljanju učenika na njihova radna mesta.

Pored toga, organizovanje regionalnih sastanaka sa poslodavcima kako bi se založili za

potrebu realizacije stručne prakse, podržaće mogućnost da se uklone barijere u komunikaciji

između srednjih stručnih škola i preduzeća. Takođe, podržaćemo obe strane da bolje shvate

njihove zabrinutosti i da zajedno iznađu načine za jačanje saradnje.

STRATEŠKI PRIORITET BR. 2

Povećati broj učenika srednjih stručnih škola koji učestvuju u stručnoj praksi

Jedan cilj stručne prakse jeste da se pruži pristup svim učenicima srednjih stručnih škola,

uključujući i akademski nadarene učenike, one koji imaju samo jednog roditelja, one sa

zdravstvenim tegobama, sa posebnim potrebama, uključujući one sa smetnjama u razvoju i/ili

sa ograničenim sposobnostima, mlade staratelje, lica koja zloupotrebljavaju različite

supstance i učenike raznolikog etničkog i kulturnog porekla.

Stoga, identifikovanje njihovih konkretnih potreba i odgovor na iste zajedničkim zalaganjem

svih uključenih strana, uključujući njihove roditelje, omogućiće da se ostvari veća saradnja u

domenu stručne prakse.

16

MERE

2.1 Obezbediti da sva stručna praksa odgovara potrebama i sposobnostima

pojedinačnih učenika srednjih stručnih škola;

Svi učenici, uključujući i one sa posebnim potrebama, moraju imati pristup i mogu biti

korisnici stručne prakse. Zakon na snazi zahteva od srednjih stručnih škola da pripreme

učenike sa posebnim potrebama za dalje obrazovanje, zapošljavanje i nezavisan život. Shodno

tome, potrebno je da se ulože dodatni napori kako bi svi učenici sa posebnim potrebama imali

pristup opštem nastavnom planu za obrazovanje, pohađali besplatno javno obrazovanje koje

je osmišljeno da ispuni jedinstvene potrebe učenika i prošli tranziciono planiranje i usluge

tokom priprema za život, učenje i rad nakon škole.

Srednje stručne škole trebalo bi da pruže preduzećima domaćinima relevantne informacije o

učenicima, na primer o njihovom zdravlju. One bi trebalo da poznaju i da obaveste

poslodavce o bilo kojim faktorima za koje se može očekivati da utiču na sposobnost njihovih

učenika da shvate i da odgovore na informacije i instrukcije o zdravlju i sigurnosti na radu, ili

na primer, da pruže informacije o bilo kakvim nastavnim smetnjama ili jezičkim problemima.

U različitim prilikama i izveštajima, naglašen je jedan broj dodatnih prepreka za učešće

učenika srednjih stručnih škola u stručnoj praksi. Usled oskudnosti podataka, očekuje se da se

izvrši dalja analiza kako bi se identifikovali oni elementi koji negativno utiču na učenike da

ostvare potpuni nastavni ishod i da se podrže da prevaziđu bilo kakve prepreke na koje

nailaze.

2.2 Obezbediti dodatnu finansijsku podršku za kvalifikovanje učenika srednjih stručnih

škola;

Pitanja osiguranja zabrinjavaju kako srednje stručne škole tako i poslodavca koji pruža

stručnu praksu. Osiguranje se uopšteno odnosi na povrede nanete učenicima na radu ili u

tranzitu, povrede nanete drugima i štetu pričinjenu nad imovinom ili poslovnom delatnošću

poslodavca. U ovom trenutku, kosovski zakon na snazi ne predviđa konkretne odredbe u

pogledu ovih pitanja. Pored toga, isti ne sadrži individualne polise zdravstvenog osiguranja

učenika ili opšte polise osiguranja poslodavaca. Pošto su u aktuelnim projektima koje

podržavaju donatori identifikovana različita rešenja za zdravstveno osiguranje učenika,

trebalo bi nastaviti pregovore sa centralnim i/ili lokalnim vlastima, kako bi se postigao

sporazum oko najviše odgovarajućeg finansijskog mehanizma.

Usled aktuelnog nepoklapanja između profila srednjih stručnih škola i lokalne ekonomske

strukture u nekim opštinama, jedan broj srednjih stručnih škola mora da organizuje stručnu

praksu u preduzećima koja su udaljena 20-30 km od lokacije škole. U izuzetnim okolnostima,

putovanje između škole i lokacije stručne prakse obezbeđuje samo preduzeće. U većini drugih

situacija, putni troškovi dodatno opterećuju porodice učenika, posebno one koje primaju

socijalnu pomoć. Shodno tome, trebalo bi sprovesti detaljnu analizu kako bi se identifikovao

tačan opseg ove situacije, kako bi se jasno definisala grupa učenika koji se klasifikuju i kako

bi se utvrdio mehanizam za finansiranje.

2.3 Preneti informacije o pogodnostima stručne prakse učenicima srednjih stručnih

škola i njihovim roditeljima;

Interakcijom studija i stručne prakse, učenici srednjih stručnih škola mogu unaprediti svoje

akademsko znanje, lični razvoj i stručnu spremu. Roditelji, članovi porodice i mentori mogu

17

pomoći mladim ljudima da se samoopredele i da pristupe resursima za pripremu za dalju

karijeru.

Nažalost, mnoge porodice ne smatraju stručnu praksu delom školskog iskustva. Pored toga,

neke od njih zabrinjava potencijalno opasno okruženje na radnom mestu, dok druge

zabrinjava izloženost njihove dece fizičkim ili verbalnim vidovima zlostavljanja.

Shodno tome, od presudne je važnosti da se roditeljima i porodicama pruže odgovarajuće

informacije i podrška koju trebaju kako bi omogućili, podstakli i pomogli njihovoj deci da

razviju, nauče i učestvuju u stručnoj praksi.

STRATEŠKI PRIORITET BR. 3

Unaprediti kvalitet stručne prakse

Kako bi se obezbedilo da svi učenici srednjih stručnih škola maksimalno iskoriste svoja

iskustva stručne prakse, postoji nekoliko faktora koje treba uzeti u obzir. Jedan od njih, jeste

jasna povezanost između posla i nastavnog plana, jasna očekivanja o aktivnosti učenika na

radnom mestu, jasno definisane uloge nastavnika i njihovih nadzornika na radnom mestu,

dobro strukturirane povratne informacije o učinku učenika i priznanje ostvarenih veština.

Pružanje obuke i tehničke pomoći kako nastavnicima tako i osoblju na radnom mestu, takođe

je važna karakteristika stvaranja prijatnog i podrške punog okruženja u kome učenici mogu

učiti.

MERE

3.1 Osigurati da svi vidovi stručne prakse ispunjavaju strukovne standarde u skladu sa

novo-uvedenim kurikulumom.

Visok kvalitet SOU preduslov je za njegovu privlačnost. Kako bi se zagarantovao bolji

kvalitet, povećala transparentnost, uzajamno poverenje, animiranost radnika i učenika

srednjih stručnih škola, mora se obezbediti da celoživotno učenje ispunjava strukovne

standarde i okvire za obezbeđivanje kvaliteta koje predviđa NUK. Povrh toga, trebalo bi

preduzeti radnje kako bi ključne sposobnosti bile integrisane u nastavni plan i kako bi se

razradila odgovarajuća sredstva ocene.

Dobra polazna tačka je rad koji je u toku a koji se odnosu na strukovne profile Centara

kompetencija. Na osnovu ovog iskustva i izvučenih pouka, proces bi postepeno trebalo da se

proširi na druge profile iz mreže srednjih stručnih škola.

3.2 Obezbediti ispoštovanost standarda sigurnosti i zdravlja na radnom mestu i zaštite

dece tokom aktivnosti stručne prakse.

U tom smeru, preduzeti su preliminarni koraci na jednom broju projekata koje su finansirali

donatori. Međutim, trebalo bi napraviti godišnju proveru, identifikovati praznine i dati

preporuke za izmenu ili dopunu sadašnjih dokumenata. Nezavisno od toga, trebalo bi

pokloniti pažnju na odredbe zakona na snazi u vezi sa posebnim uslovima koje zaposleni

ispod 18 godina starosti treba da ispune, kao i zaposleni sa posebnim potrebama.

Sa sve većom svešću da zlostavljanje dece može da se javi u svim oblastima života dece i

mladih, roditelji i staratelji sve su obazriviji. Obratiti posebnu pažnju na njihovo ponašanje

profesionalni je izazov za nastavnike i nadzornike na radnom mestu. Važno je zapamtiti da

18

privilegije i mnogobrojne koristi povezane sa radnim mestom u svojstvu osobe koja radi sa

decom, nose i očekivanja najvišeg standarda njihove brige i zaštite.

3.3 Prepoznati dostignute stručne veštine i uspehe;

Kako bi se učenici srednjih stručnih škola motivisali i podržali, mora se razraditi okvir za

priznavanje ličnih dostignuća u smislu znanja i tehničkih veština, koji se zasniva na

objektivnim kriterijumima. Ovaj okvir trebalo bi izričito da se poveže sa ličnom praksom

planiranja nastave, kako bi se mladi ljudi podržali da ocene njihov razvoj u smislu veština za

učenje, veština za život i veština za rad. Primeri načina na koji se mogu odati priznanja jesu

školski sertifikati i nagrade, školske oglasne table, online portfolijo i ceremonije dodele

nagrada.

3.4 Razraditi delotvoran sistem informisanja o mestima na raspolaganju za stručnu

praksu;

Kao što to predviđa strateški prioritet SOU-1 Strateškog plana za obrazovanje na Kosovu za

period od 2011-2016. godine i u okviru novog Zakona o stručnom obrazovanju i

usavršavanju, treba izraditi registar preduzeća koja pružaju mogućnost stručne prakse

učenicima srednjih stručnih škola.

Mora se utvrditi struktura ovog registra, protok informacija i redovno ažuriranje. Povrh toga,

potrebne su dalje konsultacije kako bi se utvrdilo da li bi objavljivanje odabranih informacija

iz registra na veb stranici MONT-a bilo prihvatljivo za sama preduzeća, u smislu povećane

transparentnosti i izloženosti u javnosti. Ovo može biti sagledano i kao marketinško sredstvo

ili dodatne informacije u vezi sa angažovanjem budućih zaposlenih.

3.5 Opremiti direktore i nastavnike srednjih stručnih škola znanjem, veštinama i

odgovarajućim pomoćnim materijalima potrebnim da se uspostavi uspešno partnerstvo

sa preduzećima;

Iako su početna obuka nastavnika i neki elementi dalje obuke predstavili mnogim

nastavnicima koncepte saradnje sa preduzećima, i dalje postoji široko rasprostranjena potreba

da im se pruži perspektiva zasnovana na informacijama, o modernim radnim praksama i

procesima. Iako su tehničke veštine važan elemenat SOU-a, istima bi trebalo pružiti okvir koji

priznaje da sve veštine moraju biti prilagođene kako bi se povećala mogućnost zapošljavanja.

Srednje stručne škole trebalo bi da se podstaknu da budu što raznolikije u njihovim

kontaktima sa preduzećima, odražavajući potpun raspon lokalne privredne delatnosti u

najvećem mogućem obimu.

Shodno tome, direktori i nastavno osoblje srednjih stručnih škola trebalo bi da se potpomognu

u shvatanju širih veština u vezi sa mogućnošću zapošljavanja. Isti mogu obuhvatati:

identifikovanje glavnih zajedničkih veština koje se koriste u većini modernih

preduzeća – komunikacija, matematičke operacije, pismenost, timski rad, IT,

komercijalna svest;

stavljanje akcenta na vrednosti empirijskog i reflektivnog učenja i sredstava kojima

osoblje i učenici mogu da prilagode ovaj pristup svim elementima njihovog ličnog

razvoja;

razvoj kulture obuke koja priprema za prilagođavanje i promenu, razvoj veština za

upravljanje ličnom karijerom;

19

uvođenje obuke u vezi preduzeća u sve elemente kurikuluma, kako bi se ojačala

komercijalna svest.

Moduli za dalju obuku trebalo bi da se izrade zajednički sa članovima ciljne grupe –

direktorima srednjih stručnih škola, nastavnim osobljem, predstavnicima preduzeća i

osobljem službe inspekcije. Obuka će odraziti sadržaj modula, uz to da će se jedan broj

aktivnosti usredsrediti na iskustva rada sa preduzećima i preispitivanje slučajeva iz stvarnog

života.

STRATEŠKI PRIORITET BR. 4

Obezbediti okvir za koordinisani rad lokalnih aktera sa ciljem poboljšavanja stručne

prakse u preduzećima

Važno je da srednje stručne škole izgrade snažna partnerstva sa roditeljima, poslovnim

subjektima i zajednicom. Svačija je odgovornost da se pobrinu da učenici srednjih stručnih

škola imaju priliku da prošire svoje znanje i veštine u praktičnom okruženju, kako bi mogli da

se pripreme za produktivan radan odnos i za dalje učenje.

MERE

4.1 Povećati širenje dobrih praksi u vezi sa povezivanjem srednjih stručnih škola i

preduzeća za uspešno postavljanje na stručnu praksu;

Postoji potreba da se sprovede godišnja provera, koji ima za cilj da se analiziraju i da se izradi

brošura dobre prakse. Ovo će podrazumevati odabir nadahnjujućih iskustava stečenih do sada

i staviće ih na raspolaganje široj javnosti (škole, poslodavci, organizacije poslodavaca,

opštine, agencije za regionalni razvoj, druge zainteresovane strane).

Ova aktivnost trebalo bi da se usredsredi na pronalaženje odgovora barem na sledeća pitanja:

Kakve vrste srednjih stručnih škola su sklopile ova partnerstva?

Ko je ostvario partnerstvo sa srednjim stručnim školama?

Koji su glavni razlozi za uspostavljanje ovih partnerstava?

Koji dokazi su upotrebljeni da se identifikuju potrebe ili mogućnosti učenika?

Kako su partneri pružili svoj doprinos?

Kakve pogodnosti su prijavljene?

Koji dokazi su upotrebljeni da se izmere ove koristi?

Pružanje prilike ljudima da se sretnu tokom godišnjih prigoda i razmene svoja iskustva ili

zabrinutosti, moćno je sredstvo da se ojača dalja saradnja među preduzećima i njihovih

obrazovnih partnera i da se zabeleži niz inicijativa preduzetih širom zemlje.

4.2 Povećati svest i ojačati posvećenost svih relevantnih aktera sa ciljem da se podrže

aktivnosti stručne prakse;

Prilično često ljudi kažu “Nisam informisan” ili “Nikada nisam znao da mogu da učestvujem

u ovom procesu” ili “Hteo sam da se uključim, ali nisam znao odakle da počnem”. Shodno

tome, dobro sprovedena kampanja za podizanje svesti, koja koristi različite instrumente, kao

što su leci, oglasi u štampi ili audio-vizuelnim medijima, može uputiti pravu poruku ciljnoj

publici i naterati ih na reakciju.

20

4.3 Uspostaviti partnerstvo između formalnog i neformalnog obrazovanja i sektora za

obuku, poslovnih subjekata, dobrovoljnih i aktera u zajednici na regionalnom i

lokalnom nivou;

Tokom poslednje decenije, različiti vidovi partnerstava između socijalnih partnera, preduzeća,

pružalaca obrazovanja i obuke, službi za zapošljavanje, javnih organa, istraživačkih

organizacija i drugih relevantnih aktera značajno su se povećali širom sveta kako bi se

obezbedio bolji prenos informacija o potrebama na tržištu rada i ostvarila bolja veza između

ovih potreba i razvoja znanja, veština i sposobnosti.

Međutim, nedavne studije slučajeva pokazuju da pozitivni efekti ovih partnerstava nisu

zagarantovani. Uspeh datih partnerstava u velikoj meri utvrđuje koliko su pažljivo ova

partnerstva isplanirana i sa čijim ulaznim informacijama. Shodno tome, neophodno je

razmotriti koji konkretan model odgovara koordiniranom radu na regionalnom i lokalnom

nivou i koji od njih će biti izdvoljiv na Kosovu, kako bi se identifikovalo ko mogu biti

najrelevantniji partneri i kako se može olakšati uspostavljanje ovih partnerstava.

6. PRAĆENJE I OCENA

Praćenje i ocena igra ključnu ulogu u pružanju informacija koje su neophodne kako bi se

podržalo donošenje politika zasnovanih na dokazima i kako bi se načinile bilo kakve promene

u smeru donetih politika. Praćenjem i ocenom upravlja Agencija za stručno obrazovanje i

usavršavanje i obrazovanje i usavršavanje odraslih ili drugo utvrđeno telo1.

Praćenje podrazumeva proces sistematskog sakupljanja i analize podataka o konkretnim

pokazateljima, kako bi se sakupile informacije o napretku i dostizanju datog strateškog

prioriteta, u prilog delotvornom odlučivanju.

Matrica predviđena Akcionim planom pruža odgovarajuću osnovu za ovu aktivnost. Izjave o

strateškim prioritetima odražavaju krajnje stanje, dok su pokazatelji učinka, zapravo ključni

pokazatelji ostvarenog učinka. Obe ove kategorije predstavljaju odgovarajuće opisne

kategorije. Srednje stručne škole prijavljivaće ove podatke na tromesečnoj osnovi Agenciji za

stručno obrazovanje i usavršavanje i obrazovanje i usavršavanje odraslih ili drugom

utvrđenom telu.

Ključna sredstva koja će se koristiti da se pomogne u ovim ocenama i koja podržavaju

delotvorno upravljanje i praćenje tokom faze primene obuhvataju kriterijume i standard

kvaliteta, matricu Akcionog plana, program aktivnosti/rada i raspored resursa/budžeta, liste

provere za planiranje blic poseta, sprovođenje intervjua i upravljanje redovnim sastancima i

skup konkretnih instrumenata koji su osmišljeni za sakupljanje kako kvantitativnih tako i

kvalitativnih podataka.

Na svakih šest meseci, Agencija za stručno obrazovanje i usavršavanje i obrazovanje i

usavršavanje odraslih podneće izveštaj o napretku Odeljenju za preduniverzitetsko

obrazovanje i Savetu za stručno obrazovanje i usavršavanje i obrazovanje i usavršavanje

odraslih.

Ocena podrazumeva periodičnu ocenu relevantnosti i ispunjenosti strateških prioriteta,

razvojne efikasnosti, delotvornosti, uticaja i održivosti.

1 Na primer Kancelarija za ekonomsku saradnju u stručnom obrazovanju i usavršavanju

21

Primena strategije ocenjivaće se na godišnjoj osnovi od strane Saveta za stručno obrazovanje i

usavršavanje u odnosu na ključne pokazatelje učinka i zacrtane ciljeve. Nalazi se prijavljuju

direktoru Odeljenja za preduniverzitetsko obrazovanje i ministru. Akcioni plan ažurira se na

godišnjoj osnovi kako bi nadogradio ono što funkcioniše i promenio ono što ne funkcioniše.

Glavna sredstva na raspolaganju kako bi se izvršila ocena strategije obuhvataju matricu

Akcionog plana, tromesečne izveštaje o praćenju i ažurirane godišnje planove.

7. PRIMENA STRATEGIJE

Koordinator za stručnu praksu pruža vezu između učenika srednjih stručnih škola, srednje

stručne škole, kancelarije za ekonomsku saradnju u stručnom obrazovanju i usavršavanju

(KESSOU) i poslodavca. Koordinator stručne prakse ključna je figura u bilo kakvom

programu stručne prakse. Bilo koji nastavnik/zaposleni u jednom relevantnom zanimanju

trebalo bi da preuzme ulogu koordinatora za stručnu praksu.

Uprava srednje stručne škole igra ključnu ulogu u organizovanju programa stručne prakse.

Shodno tome, koordinatori za stručnu praksu i direktori srednjih stručnih škola trebalo bi da

ugrabe priliku, kad god je moguće, da razviju šira partnerstva u sklopu lokalnih mreža, da

podrže poslodavce u pružanju mesta za stručnu praksu visokog kvaliteta za učenike. Rad

KESSOU i ODO-a može predstavljati korisnu polaznu tačku da se oceni razvojni kvalitet

partnerstava na relaciji srednja stručna škola – preduzeće.

Uloga poslodavca u uspešnoj realizaciji programa stručne prakse ne može se potceniti.

Njegova je glavna odgovornost da obezbedi da učenici srednjih stručnih škola steknu veštine i

praktično iskustvo prevashodno u vezi sa strukovnim profilom učenika. Isti mora da izvrši

konačnu ocenu učinka učenika srednjih stručnih škola na osnovu kriterijuma sadržanih u

pravilima stručne prakse.

Roditelji bi mogli da podele svoja radna iskustva sa učenikom i da porazgovaraju o bilo

kakvim nejasnoćama na koje učenik može naići. Oni bi trebalo da prodiskutuju o

aktivnostima u jednom danu zajedno sa učenikom i ukoliko se identifikuju bilo kakvi

problemi, da podstaknu učenika da primeni tačan postupak kako bi rešio dati problem.

Roditelji bi takođe trebalo da diskutuju o mestu koje je učenicima dodeljeno i da obezbede da

je učenik u dovoljnoj meri razmislio o svojim iskustvima na radnom mestu.

Glavna uloga Kancelarije za ekonomsku saradnju u stručnom obrazovanju i

usavršavanju (KESSOU) jeste koordinacija između industrije i škola u dobijanju novih

mesta za stručnu praksu. KESSOU treba da radi u konsultaciji sa industrijom, srednjim

stručnim školama, PKK, ODO-ima, REC/MEO-ima, RAR-ima, NVO-ima, kako bi se

identifikovale odgovarajuće mogućnosti za stručnu praksu, posebno u industrijskim oblastima

sa jakim stručnim ostvarenjima i kako bi se olakšao i koordinirao pristup učenika srednjih

stručnih škola ovim radnim mestima.

Kako bi direktori srednjih stručnih škola i koordinatori za stručnu praksu delotvorno razvili i

upravljali programima stručne prakse, Agencija za stručno obrazovanje i usavršavanje i

obrazovanje i usavršavanje odraslih (ASOUO) mora obezbediti da su opremljeni potrebnim

znanjem i upravljačkim veštinama za uspostavljanje uspešnih partnerstava na relaciji srednja

stručna škola -preduzeće. Povrh toga, ASOUO bi trebalo da stavi na raspolaganje relevantne

smernice i postupke za organizovanje stručne prakse, potpomognute odgovarajućim dodatnim

materijalima (brošure, leci, priručnici, šabloni, obrasci, modeli ugovora itd.), kako bi se

osigurala doslednost, uporedivost i visoki kvalitet programa stručne prakse na nivou zemlje.

22

Uloga Saveta za stručno obrazovanje i usavršavanje i obrazovanje i usavršavanje

odraslih jeste da podrži socijalna partnerstva u svim aspektima SOU-a, obezbeđujući vezu

između obrazovanja, usavršavanja i rada u kontekstu celoživotnog učenja. Kao glavni

politički savetnik MONT-a, SSOUO bi trebalo da predloži odgovarajuće podsticajne

mehanizme kako bi se tokom stručne prakse podržali kako učenici srednjih stručnih škola

tako i poslodavci.

8. AKCIONI PLAN

Akcioni plan sadržan u Aneksu 'A' opisuje program aktivnosti potrebnih za primenu ove

strategije i resurse u prilog istoj. Realizacija plana zahtevaće široko zalaganje socijalnih

partnerskih organizacija i radne snage, na način predviđen Planom primene.

Očekuje se da drugi partneri, uključujući aktuelne ili predstojeće projekte koje finansiraju

donatori, pruže podršku u realizaciji strategije, njihovom neprekidnom aktivnošću i radom sa

drugim akterima širom sektora.

23

Strateški prioriteti Mere Radnje Pokazatelji učinka Vremenski okvir Odgovornosti

1. Povećati broj

poslodavaca koji

pružaju mesta za

stručnu praksu

Polazni pokazatelj:

2012. godine ne postoje

nikakve pouzdane

informacije oko

kvaliteta stručne prakse

ponuđene učenicima

srednjih stručnih škola

u preduzećima

CIljni pokazatelj:

Do 2020. stvorena nova

partnerstva sa

najmanje 1,500

preduzeća kako bi se

učenicima srednjih

stručnih škola pružila

kvalitetna mesta za

stručnu praksu

1.1 Olakšati poslodavcima da

se uključe u sistem stručne

prakse predstavljanjem

priručnika za poslodavce i

pojednostavljivanjem procesa

1.1.1 Izraditi priručnik za poslodavce Izrađen priručnik za

poslodavce (utvrđeni i

dobro definisani

kriterijumi)

T2 2014- T4 2020 MONT

srednje stručne škole

1.1.2 Izraditi vodič za poslodavce Izrađen vodič za

poslodavce

1.1.3 Staviti na raspolaganje priručnik i vodič

za poslodavce onim poslodavcima koji su

potpisali sporazume o partnerstvu

Broj zaposlenih koji su

dobili priručnik i vodič za

poslodavce

1.2 Podržati poslodavce za

prime učenike srednjih

stručnih škola na stručnu

praksu odgovarajućim

podsticajnim mehanizmima

1.2.1 Sprovesti studiju izvodljivosti o potrebi

da se razvije model podsticajnog mehanizma

(u skladu sa zakonom o VET)

Sprovedena studija

izvodljivosti

T4 2014 - T2 2015 MONT

MALS

MF

OUO

1.2.2 Ukoliko je izvodljivo, izraditi novi

zakonski okvir za podsticajni mehanizam

Izrađen novi zakonski

okvir

1.2.3 Predložiti podsticajni mehanizam

odgovarajućem telu za odlučivanje

Novi zakonski okvir podnet

na usvajanje

1.3 Promovisati odavanje

priznanja, vrednovanje i rad

poslodavaca koji su pružili

mogućnosti za stručnu praksu

1.3.1 Uspostaviti kriterijume za nagrađivanje

zaposlenih

Dogovoren skup

kriterijuma

T4 2014 - T4 2020 MONT

PKK

1.3.2 Razraditi instrumente nagrade Izrađeni instrumenti

nagrađivanja

1.3.3 Organizovati godišnji događaj za dodelu

nagrada

Organizovan jedan broj

događaja

Nagrađen jedan broj

zaposlenih

Broj ljudi koji su

prisustvovali ovim

prigodama

24

1.4 Učiniti da poslodavci

bolje shvate stručnu praksu

1.4.1 Izraditi promotivne materijale u cilju

objašnjavanja svrhe, uloge i odgovornosti

poslodavaca u podržavanju stručne prakse

Broj izrađenih materijala T2 2014 - T4 2020 MONT

PKK

1.4.2 Raspodeliti promotivne materijale

relevantnim poslodavcima

Broj zaposlenih koji su

dobili promotivne

materijale

1.4.3 Organizovati regionalne sastanke sa

poslodavcima u cilju zalaganja za potrebu da

se podrži stručna praksa

Broj organizovanih

regionalnih sastanaka; Broj

poslodavaca koji su

prisustvovali događaju

2. Povećati broj učenika

srednjih stručnih škola

koji učestvuju u

stručnoj praksi

Polazni pokazatelj:

2012. godine ne postoje

nikakve pouzdane

informacije oko

kvaliteta obezbeđene

stručne prakse koju su

učenici srednjih

stručnih škola imali u

preduzećima

Ciljni pokazatelj:

Do 2020. godine

najmanje 10,000

učenika srednjih

stručnih škola imaće

mogućnosti da dobiju

kvalitetnu stručnu

praksu u preduzećima i

institucijama

2.1 Obezbediti da sva stručna

praksa odgovara potrebama i

sposobnostima pojedinačnih

učenika srednjih stručnih

škola

2.1.1 Razraditi instrumente za pojedinačnu

analizu potreba učenika za SOU

Broj razrađenih

instrumenata

T2 2014 - T3 2014 MONT

MRSZ

OUO

srednje stručne škole 2.1.2 Identifikovati potrebe individualnih

učenika za SOU

Identifikovane individualne

potrebe učenika za SOU

2.1.3 Preduzeti odgovarajuće mere za

ispunjavanje identifikovanih potreba

Broj preduzetih

odgovarajućih radnji

2.2 Obezbediti dodatnu

finansijsku podršku za

kvalifikovanje učenika

srednjih stručnih škola

2.2.1 Utvrditi kategorije učenika srednjih

stručnih škola koji polažu pravo na finansijsku

podršku

Dogovoren skup

kriterijuma

T4 2014 - T2 2015 MONT

MALS

MF

OUO 2.2.2 Razraditi finansijski model mehanizma

za dodelu finansijske pomoći

Razrađen finansijski model

2.2.3 Izraditi novi zakonski okvir mehanizma

za pružanje finansijske pomoći

Razrađen novi zakonski

okvir

2.2.4 Podneti predlog mehanizma za pružanje

finansijske podrške odgovarajućem telu za

odlučivanje

Novi zakonski okvir podnet

na usvajanje

2.3 Preneti informacije o

pogodnosti stručne prakse

učenicima srednjih stručnih

škola i njihovim roditeljima

2.3.1 Razraditi promotivne materijale Izrađen jedan broj

promotivnih materijala

T3 2014 - T4 2020 MONT

OUO

srednje stručne škole 2.3.2 Raspodeliti promotivne materijale

roditeljima

Broj roditelja koji su dobili

promotivne materijale

25

2.3.3 Organizovati sastanke sa roditeljima Broj organizovanih

sastanaka

Broj ljudi koji su

prisustvovali ovim

sastancima

3. Unaprediti kvalitet

stručne prakse

Polazni pokazatelj:

2012. godine kvalitet

postojećih mehanizama

za prilagođavanje SOU

promenljivim

zahtevima tržišta rada

ocenjen je niskim

Ciljni pokazatelj:

Do 2016. godine

programi stručne

prakse odgovaraće

glavnim elementima

zahtevanih stručnih

standarda (60%) a svi

relevantni nastavnici

imaće veštine da

uspostave uspešna

partnerstava

3.1 Osigurati da svi vidovi

stručne prakse ispunjavaju

strukovne standarde u skladu

sa novo-uvedenim

kurikulumom

3.1.1 Analiza aktuelnih programa stručne

prakse kako bi se poklopili elementi stručnih

standarda

Broj analiziranih programa

stručne prakse

T2 2014 - T4 2016 MONT

srednje stručne škole

3.1.2 Konsultacija sa relevantnim

poslodavcima

Broj organizovanih

konsultativnih sastanaka

Broj zaposlenih koji

prisustvuju sastanku

3.1.3 Izmeniti programe stručne prakse u

odnosu na stručne standarde

Broj izmenjenih programa

stručne prakse

3.2 Obezbediti ispoštovanost

standarda sigurnosti i zdravlja

na radnom mestu i zaštite

dece tokom aktivnosti stručne

prakse

3.2.1 Razraditi priručnik o sigurnosti i zdravlju

na radu

Izrađen priručnik o

sigurnosti i zdravlju na

radu

T3 2014 - T4 2014 MONT

srednje stručne škole

3.2.2 Izraditi priručnik o zaštiti deteta Izrađen priručnik o zaštiti

deteta

3.2.3 Raspodeliti oba priručnika svim srednjim

stručnim školama

Broj srednjih stručnih škola

koje su dobile oba

priručnika

3.3 Prepoznati dostignute

stručne veštine i uspehe

3.3.1 Uspostaviti kriterijume za potvrđivanje

ostvarenih veština tokom stručne prakse

Dogovoren skup

kriterijuma

T3 2014 - T3 2016 MONT

OUO

srednje stručne škole

3.3.2 Izraditi instrumente za potvrđivanje Izrađeni instrumenti

potvrđivanja

3.4 Razraditi delotvoran

sistem informisanja o

mestima na raspolaganju za

stručnu praksu

3.4.1 Stvoriti nacionalni registar preduzeća

koja pružaju stručnu praksu

Izrađen nacionalni registar T2 2014 - T4 2016 MONT

srednje stručne škole

3.4.2 Redovno ažuriranje registra Broj upisa u registar

3.4.3 Objaviti registar na veb stranici MONT-a Registar objavljen na veb

stranici MONT-a

3.5 Opremiti direktore i

nastavnike srednjih stručnih

3.5.1 isplanirati program za usavršavanje

nastavnika za rad sa preduzećima

Isplaniran program za

obuku nastavnika

T3 2014 - T4 2020 MONT

srednje stručne škole

26

škola znanjem, veštinama i

odgovarajućim pomoćnim

materijalima potrebnim da se

uspostavi uspešno partnerstvo

sa preduzećima

3.5.2 Izraditi priručnik za stručnu praksu

namenjen nastavnicima

Izrađeni priručnici o

stručnoj praksi namenjeni

nastavnicima

3.5.3 Održati program za obuku nastavnika Broj održanih obuka za

nastavnike

Broj obučenih nastavnika

Broj ostvarenih novih

partnerstava sa

kompanijama

4. Obezbediti okvir za

koordinisani rad

lokalnih aktera, sa

ciljem poboljšavanja

stručne prakse u

preduzećima

Polazni pokazatelj:

2012. godine nijedna

srednja stručna škola

nije bila partner u

formalno sklopljenim

lokalnim partnerstvima

Ciljni pokazatelj:

Do 2016. godine barem

80% srednjih stručnih

škola biće partneri u

formalno sklopljenim

lokalnim partnerstvima

4.1 Povećati širenje dobrih

praksi u vezi sa povezivanjem

srednjih stručnih škola i

preduzeća za uspešno

postavljanje na stručnu

praksu

4.1.1 Sakupiti, analizirati i izraditi brošuru sa

dobrom praksom

Izrađena brošura o dobroj

praksi

T3 2014- T3 2016 MONT

srednje stručne škole

4.1.2 Organizovati polugodišnje radionice <

okrugle stolove za raspodelu

Broj organizovanih

događaja za publikaciju

Broj ljudi koji su

prisustvovali publikaciji

4.2 Povećati svesti i ojačati

posvećenost svih relevantnih

aktera sa ciljem da se podrže

aktivnosti stručne prakse

4.2.1 Isplanirati kampanju senzibilizacije Isplanirana kampanja

senzibilizacije

T3 2014 - T4 2014 MONT

4.2.2 Izraditi instrumente kampanje za

senzibilizaciju

Broj izrađenih

instrumenata

4.2.3 Sprovesti kampanju za senzibilizaciju Broj organizovanih

događaja za senzibilizaciju

Broj ljudi koji su

prisustvovali događajima

za senzibilizaciju

4.3 Uspostaviti partnerstvo

između formalnog i

neformalnog obrazovanja i

sektora za obuku, poslovnih

subjekata, dobrovoljnih i

aktera u zajednici na

regionalnom i lokalnom

4.3.1 Razraditi model za koordinisani rad na

regionalnom i lokalnom nivou

Izrađen model za

koordinisani rad

T2 2014 - T4 2014 MONT

OUO

srednje stručne škole

MRSZ

RAR

4.3.2 Identifikovati lokalne partnere i raditi na

sakupljanju informacija Identifikovani lokalni

partneri

Sakupljene potrebne

informacije

27

nivou 4.3.3 Olakšati uspostavljanje regionalnih i

lokalnih partnerstava Broj organizovanih

sastanaka

Broj ljudi koji su

prisustvovali sastancima

Broj uspostavljenih

partnerstava