1

VERTIKALNA PODELA VLASTI

Jovan Teokarević

Podela vlasti

Horizontalna VertikalnaIzmeđu (institucija) zakonodavne, izvršne i

sudske vlastiIzmeđu različitih nivoa vlasti

Institucije vrše vlast na istom nivou Viši ili niži oblici vlastiMeđusobne „kočnice i ravnoteže“ Različite nadležnosti, nema „kočnica i ravnoteža“

Osigurava demokratiju Može da doprinese demokratiji

1. Upravljanje na više nivoa2. Unitarna država

3. Federacija4. Unija država i konfederacija

5. Regionalizovana država

1. UPRAVLJANJE NA VIŠE NIVOA (MULTI-LEVEL GOVERNANCE)

-tradicionalni model: fokus na državu

-novi model: i ispod i iznad nivoa države

(globalizacija, regionalizacija, decentralizacija)

-istovremeni rast i nadnacionalnih i podnacionalnih nivoa odlučivanja (EU)

Podela nadležnosti: Evropska unija – države – regionalne i lokalne vlasti

Podela nadležnosti:

EU i države članice

Ekskluzivne - EU Podeljene EU podržava države članiceSpoljna trgovina Unutrašnje tržište Kultura

Konkurencija Socijalna politika ZapošljavanjeJedinstvena valuta Sloboda, bezbednost, pravda Obrazovanje

2

EU finansijski motiviše decentralizaciju – regionalizaciju

+

Komitet regiona: Savetodavni organ unutar EU

3

2. Unitarna država

Raznovrsnost ustavnih rešenja i realnih ishoda.

Jedan, dva ili tri (Evropa) nivoa podnacionalne vlasti danas.

UNITARNA DRŽAVA

- Nema vertikalne podele vlasti, a i ako ima – putem zakonodavstva, a ne putem ustava.

- Suverenost, državna vlast i vladavina - neodvojive. Politička i upravna jedinstvenost.

- Retko u praksi tako jednostavno (samo male države po prostranstvu i po broju stanovnika).

- Centralizacija - «prirodno stanje» uspostavljanja (nacionalne) države na nekoj teritoriji.

- Unitarizam: i u nedemokratskim i u demokratskim sistemima.

Prednosti unitarnog sistema

- jednostavna raspodela nadležnosti, jednostavnije funkcionisanje političkog sistema

- nema umnožavanja institucija vlasti na više nivoa; jevtinija država

- jedan set zakona, institucija i politika za sve

- jaka vlada kroz jednu centralnu vladu

- zajednički zakoni za sve doprinose jačanju nacionalnog identiteta

4

Mane unitarnog sistema

- zanemaruju se regionalni i lokalni zahtevi

- monopolizacija moći centra

- vlast udaljena od građana

- jedan “aršin” za različite uslove lokalnih zajednica

DECENTRALIZACIJA U UNITARNIM DRŽAVAMA

DELEGIRANJE (ovlašćenja)

Prenos ovlašćenja sa centralnog na decentralizovano telo (necentralni organ) –nastaje jedan nov nivo ili stepen vršenja državne vlasti. Neteritorijalni i teritorijalni oblici

Neteritorijalni oblici: kulturna autonomija

(Srbija: Nacionalni saveti nacionalnih manjina)

5

Kulturna i personalna autonomija: Zajednica srpskih opština (Kosovo i Metohija)

Zajednica će imati osnivački statut, predsednika, potpredsednika, skupštinu i veće, a imaće ipuni nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnograzvoja. (?)

DEKONCENTRACIJA vlasti

Prenos ovlašćenja državne vlasti od centralne vlade na izvesne organe, koji taovlašćenja vrše nezavisno od teritorije (obično van centra).

Grčko ministarstvo za Makedoniju i Trakiju -Kancelarija (Ministarstvo) za Kosovo i Metohiju)?

Upravni okruzi u Srbiji (29), prefekture u Francuskoj.

Upravni okruzi u Srbiji nisu oblik lokalne samouprave, niti deo teritorijalne organizacijeRepublike Srbije, već način obavljanja državne uprave izvan sedišta organa državne uprave.

Federalne agencije u federalnim državama (federalna administracija u državama SAD)

6

DEVOLUCIJA ili teritorijalna autonomija: prenos dela zakonodavnih i izvršnih ovlašćenjasredišnje vlade na teritorijalne jedinice prostranije od lokalnih (a i značajnija autonomija:Velika Britanija).

Devolucija u UK

UK: podela ovlašćenja i asimetrični aranžmani

7

Različiti nivoi decentralizacije u evropskim državama

3. FEDERACIJE

Dvadeset pet država je danas federalnog tipa, na više od polovine teritorije planete, sa dvemilijarde ljudi.

8

Federacije različite na mnogo načina

FEDERACIJAGODINAUSPOSTAVLJANJAFEDERACIJE

POVRŠINA

(000 KV. KM)

STANOVNIŠTVO

(MILIONI)

BROJ

FEDERALNIH

JEDINICA

SAD 1787. 9.373 26650

Kanada 1867. 9.976 28,110

Švajcarska 1874. 41 7,226

Australija 1901. 7.687 18,16

Nemačka 1949. 357 8216

Indija 1950. 3.288 94325

Belgija 1993. 30 10,1 3

SSSR 1922-1991. 22.402 293 15

Rusija 1993. 17.075 142,7 89 (85)

SFRJ 1943(6)-1991(2) 255 23,7 6

9

SR Jugoslavija 1992-2003. 102 10,6 2

-Federacija je država država.

- Nastaje: decentralizacijom (od unitarne države) ili agregacijom (spajanjem dveju ili višedržava u jednu, federalno uređenu).

- Centralna vlada uključuje teritorijalne jedinice u sopstveni postupak donošenja odluka, naosnovu ustava.

-Elementi pojma federacija: suverenost – pripada samoj federaciji (?), a ne federalnimjedinicama; pluralizam jedinica koje čine federaciju; participacija, učestvovanje u stvaranjudržavne volje federalne države; utemeljenost ovakvog poretka u ustavu.

-Etničke (SFRJ, Rusija) i neetničke federacije (SAD, Nemačka)

10

OVLAŠĆENJA FEDERALNE VLASTI

PREMA USTAVU SAD

1) Eksplicitna ovlašćenja federacije – Ustav ih pominje (expressed, ili enumerated powers)

-uvođenje i sakupljanje poreza; -kovanje novca; -vođenje rata

-držanje vojske i mornarice; -regulisanje trgovine među državama

2) Podrazumevajuća ili “implicirana” ovlašćenja (implied powers)

(ovlašćenja potrebna federalnoj vladi da bi sprovela eksplicitna ovlašćenja iz Ustava)

-na primer, regrutovanje ljudi u vojsku

“elastična klauzula”: “Kongres će imati pravo…

da donosi zakone koji će biti potrebni i podobni za izvršenje navedenih ovlašćenja i svihdrugih ovlašćenja koja ovaj Ustav daje vladi SAD ili pojedinom resoru ili službenom licu.”

3) Inherentna (pripadajuća) ovlašćenja (inherent powers)

Iako nisu navedena u Ustavu, i Vlada SAD, kao i svaka druga vlada, imaju ovlašćenjakao vlade (kontrola imigracije, uspostavljanje diplomatskih odnosa sa drugim državama…).

Ostale vrste ovlašćenja u SAD:

-Rezervisana ovlašćenja (ovlašćenja država)

“Prava koja nisu ovim Ustavom data Sjedinjenim Državama, niti su uskraćena državama,ostavljena su svakoj pojedinoj državi ili narodu.” (X amandman, 1791).

11

-Zajednička ovlašćenja (concurrent powers) federacije i država

-oporezivanje; -osnivanje sudova

-Zabranjena ovlašćenja (denied powers)

Suspendovanje ljudskih prava, osim u slučaju ugrožene nacionalne bezbednosti

----------------

Federalno načelo očigledno u pravilima za promenu Ustava:

Promena Ustava SAD: amandmani (2/3 oba doma Kongresa + ratifikacija u ¾ država, ili:ustavna konvencija – skupština na zahtev 2/3 država + ratifikacija u ¾ država)

Švajcarska (kon)federacija

12

SAVEZNA REPUBLIKA NEMAČKA:

16 POKRAJINA (Land-Lender)

13

Bosna i Hercegovina:

Dva entiteta (Federacija BiH i Republika Srpska)

Simetrične (većina) i asimetrične federacije (Kanada, Rusija)

Poseban status (?) Kvebeka u Kanadi

14

RUSKA FEDERACIJA: 85 FEDERALNIH SUBJEKATA (2014)

(republike, krajevi, oblasti, gradovi federalnog značaja, autonomne oblasti i okruzi)

BELGIJSKI FEDERALIZAM

15

- Od dualnog (dvojnog) ka kooperativnom federalizmu

- Ustavna autonomija država članica federacije:

- same donose svoje ustave

- potpuni državni sistem: zakonodavna, izvršna, sudska vlast

- na čelu pravi upravljači, s punim ovlašćenjima, bez kontrole federacije

-Prožimanje ustavnih uređenja federacije i njenih članica:

- članice sudeluju u stvaranju ustavnog uređenja federacije (ustav: samo uz izričitipristanak članica, dvodomni parlamenti)

- federacija nameće ograničenja ustavnim porecima članica: minimalan broj načela(npr. republika, demokratija...); sudovi

Prednosti federalizma:

-Logičan aranžman za velike države (Kina – izuzetak)

-Osigurava sistem “kočnica i ravnoteže” na teritorijalnoj osnovi

-Približava neke vladine funkcije građanima

-Omogućava predstavljanje razlika (etničkih, teritorijalnih…)

-Omogućava konkurenciju

16

Nedostaci federalizma:

-Može da bude komplikovan, necelishodan

-Sporo donošenje odluka, dolaženje do konsenzusa

-Komplikovanje (izbegavanje) pitanja odgovornosti

-Geografski korporativizam: centralna vlada talac jakih federalnih elemenata

-Teritorijalna podela vlasti ne rešava mnoge horizontalne probleme (socijalne, ekon.)

-Raznovrsnost ograničena – ne moraju sve manjinske grupe da budu uključene

-Nije “čarobna formula” za prevazilaženje etničkih sukoba, već može i da ih podstakne ipoveća (reprodukcija želja za secesijom, raspad)

SFRJ (1991), SSSR (1991), Čehoslovačka (1993)

Sve federacije imaju dvodomne (bikameralne) parlamente

Gornji domovi predstavljaju federalne jedinice

(Senat – u SAD, Australiji itd; Savet federacije – u Rusiji, Bundesrat - Savezno veće – uNemačkoj, Savet država – u Švajcarskoj, Indiji)

Različiti načini izbora gornjih domova: neposredno od strane građana (SAD), ili posredno odparlamenata federalnih jedinica (Indija), ili od strane njihovih vlada (Nemačka), iliimenovanjem od strane premijera (Kanada)... – VIDETI UDŽBENIK, str. 395-396

Mnoge unitarne države imaju gornje domove, najčešće nazvanim – Senati (Francuska,Poljska, Rumunija, ALI: UK, takođe (Dom Lordova) iz istorijskih razloga

17

4. UNIJA DRŽAVA I KONFEDERACIJA

- oblici posebnih veza među državama, a ne oblici jedne države -

Personalna unija: države povezane kraljevom ličnošću (Poljska-Litvanija, BritanskiKomonvelt – Komonvelt nacija, 1949: „slobodne i jednake“, 54)

Realna unija: zajednički organi (Austrougarska, 1867-1918; Državna zajednica Srbija Srbija iCrna Gora, 2003-2006)

Nejednaka unija: hijerarhijski odnosi među državama-članicama, vazali i protektorati (SrbijaTurska 1830; Egipat – Turska 1867, UK 1914)

Labava unija: elementi personalne unije (Komonvelt)

Poljsko-litvanska personalna unija, od kraja 16. do kraja 18. veka

18

Austrougarska realna unija (1867-1918)

K. und K. (kaiserlich und königlich)

19

Od federacije (SR Jugoslavija, 1992) do realne unije (konfederacije?) Srbije i Crne Gore:

(2003-2006) – Državna zajednica Srbija i Crna Gora

KONFEDERACIJA: oblik veze sličan uniji, jer se u njoj nalaze države. Dakle, nije država, većzajednica država. Konfederacija nije suverena, suverene su njene članice i u punom smislusu subjekti međunarodnog prava.

Prenos izvesnih poslova vlasti članica na konfederaciju (međudržavni organi samalim i precizno određenim ovlašćenjima): odbrana, spoljni poslovi… Konfederalni osnovniakt – ne ustav nego međunarodni ugovor, ali svaki primer je različit.

Nepostojanost konfederacija: transformacija u federaciju (SAD, Švajcarska,Nemačka), pa čak i u unitarnu državu (Holandija), ili raspad.

20

“Članovi konfederacije” (1781-7), prethodnica američke federacije (SAD)

Nemačka konfederacija (1816-1871), prethodnica nemačke federacije

21

6. REGIONALNA (REGIONALIZOVANA) DRŽAVA:

ITALIJA I ŠPANIJA

Oblik državnog uređenja između unitarne države i federacije:

1) Status i organizacija regiona

- bez elemenata državnosti

- bez ustavotvorne vlasti

- ali: imaju sopstvene izborne i druge organe (regionalne skupštine i vlade)

- takođe: imaju izvesne nadležnosti u zakonodavnoj i izvršno-upravnoj oblasti

- finansijska autonomija (pravo na ubiranje sopstvenih prihoda)

2) Učešće regiona u organizaciji i funkcionisanju centralnih organa

- dvodomni parlament: učešće u obrazovanju gornjeg doma (sami ili sa drugimsubjektima)

- status ovog gornjeg doma u odnosu na donji

3) Odnosi države i regiona

- hijerarhijski odnosi i u zakonodavnoj i u izvršno-upravnoj oblasti

- kontrola ustavnosti i zakonitosti regionalnih propisa – ustavni sud

- rad regionalnih organa podvrgnut nadzoru državih organa, s pravom ukidanjapropisa i raspuštanja organa, pod određenim uslovima

22

Regioni u Italiji: 20, od kojih 5 sa većom autonomijom

Španija: 17 autonomnih zajednica (regiona)

23

Regionalizacija Srbije?

Jedan od nekoliko dosadašnjih predloga