SUKOB I PROMENA NA KOSOVU: POSLEDICE PO …siteresources.worldbank.org/EXTGLDEVLEARN/Resources/Kosovo_Ser… · 2 SADR@AJ PREDGOVOR .....................................................................................................................………6

1

NACRT

SUKOB I PROMENA NA KOSOVU:

POSLEDICE PO INSTITUCIJE I DRU[TVO

od

Gloria La Cava, Raffaella Nanetti, Stephanie Schwandner-Sievers, Arjan Gjonca, Taies Nezam, and Barbara Balaj

u saradnji sa

Astrit Salihu, Francesco Del Re, and Deborah Davis SVETSKA BANKA Ekolo{ki i socijalno odrìv razvoj (ESOR) Region isto~ne Evrope i centralne Azije Decembar, 2000

2

SADR@AJ PREDGOVOR .....................................................................................................................………6 AKRONIMI ..........................................................................................................................…….. 7 IZVR[NI PREGLED ...........................................................................................................……... 8

I. UVOD ................................................................................................................................……22

POZADINA ...................................................................................................................…... 22 KONCEPTUALNI OKVIR: POTREBA DA SE IZGRADE UKLJUÎVE SOCIJALNE INSTITUCIJE NA KOSOVU ...................................................................................................…. 23 METODOLOGIJA I OPSEG .........................................................................................…. 24

II. MAKRO SOCIJALNA ANALIZA, OD 1991. DO 2000. ............................…….............….. 26

DEMOGRAFSKE PROMENE ......................................................................................…. 26 Projekcije stanovni{tva ...............................................................................................…. 26 Demografski trendovi .................................................................................................... 28 Etni~ka struktura stanovni{tva ...................................................................................... .29 Struktura aktivnog stanovni{tva .................................................................................... 30 Kompozicija ruralno-urbano .......................................................................................... 31 Raseljavanje i {teta povezani sa. sukobom. ..…………………………………………..32 Posledice emigracije i konflikta na polnu strukturu ................................................... 34 SOCIJALNE I EKONOMSKE PROMENE ...................................................................... 35 Zdravstvo ............................................................................................................................. 35 Obrazovanje ........................................................................................................................ 36 Zaposlenost ......................................................................................................................... 36 Prihod .................................................................................................................................. 37 Sredstva za ìvot ................................................................................................................ 38

III. PROCENA SOCIJALNIH INSTITUCIJA ...........................................................……......... 39

FORMALNE INSTITUCIJE ............................................................................................. 39 UNMIK i Zajedni~ka privremena administrativna struktura .................................. 39

3

Zajedni~ka privremena administrativna struktura: procena nalaza sa terena ......... 40 Pri{tina/ Prishtine .......................................................................................................... 40 Gnjilane/Gjilan .............................................................................................................. 41 Prizren ............................................................................................................................ 42 Mali{evo/Malisheve ..................................................................................................... 43 Pe}/Peja .......................................................................................................................... 44 Studije slu~ajeva socijalnog kapitala na dva mesta ..................................................... 45 NEFORMALNE INSTITUCIJE ....................................................................................... 48 Civilno dru{tvo: komparativni nalazi o neformalnim institucijama ...................... 48 Tipovi gra|anskih dru{tvenih grupa ........................................................................ 48 Me|unarodna pomo} grupama koje promovi{u uklju~ivanje i premo{}uju}i socijalni kapital ......................................................................................................... .50 Tradicionalna porodica Kosovara: analiza povezuju}eg socijalnog kapitala ....... 51 Porodica kosovskog tipa ............................................................................................ 51 Tradicija i pol: ène izloène riziku? ...................................................................... 52 Politi~ko predstavljanje sela ...................................................................................... 52 Od porodice ka naciji? ............................................................................................... 53 Tradicija re{avanja sukoba unutar i izme|u zajednice .......................................... 53 Strategije opstanka: stvaranje prihoda porodice ......................................................… 54 POVERENJE I UÊ[]E U LOKALNIM INSTITUCIJAMA ...................................... 57 Poverenje .......................................................................................................................... 57 U~e{}e .............................................................................................................................. 58

IV. SOCIJALNA PROCENA ..........................................................................................…....... 59

PERCEPCIJE RASELJAVANJA I UNI[TAVANJE STAMBENIH OBJEKATA I OBNOVA .......................... .. 59

Razararanje ku}a i raseljavanje ........................................................................................ 59

Obnova...................................................................................................................…60 PERCEPCIJE BEZBEDNOSTI, ME\UETNI^KE KOEGZISTENCIJE I PRAVDE…………………………………………………………………………....60

Pretnje bezbednosti ............................................................................................................ 62 Mine ......................................................................................................................................62 Kriminalitet ......................................................................................................................... 63 Kome se obratiti za pomo}? ............................................................................................. 63 Me|uetni~ka koegzistencija ............................................................................................. 64 Poziv za pravdom ............................................................................................................... 65 Odgovornost zaubistva na Kosovu posle.sukoba....................................................... 66 PERCEPCIJE OBRAZOVANJA................................................................................. 66 Promene i kontinuiteti ....................................................................................................... 67 Teku}i problemi ................................................................................................................. 68

4

Troškovi {kolovanja .......................................................................................................... 68 Ograni~enja pristupa .....................................................................................................… 68 Angaòvanje nastavnika .............................................................................................….. 69 Kvalitet pou~avanja i oprema ........................................................................................ 69 Ostali poblemi ................................................................................................................. 70 PERCEPCIJE UGRO@ENIH GRUPA, I ZA[TO SU ONE UGRO@ENE .................. 70 Gledi{ta èna o ograni~enjima porodi~ne solidarnosti ............................................. 71 Ugroènosti èna ................................................................................................................ 72 Ugroènosti IRL ................................................................................................................. 72 Ugroènosti povratnika ..................................................................................................... 73 SITUACIJA MANJINA ........................................................................................................ 73 Srbi .........................................................................................................................................74 Romi ...................................................................................................................................... 75 Muslimani Sloveni .............................................................................................................. 77 Goranci ................................................................................................................................. 77 Turci ...................................................................................................................................... 78 I79JE LOKALNOG STANOVNI[TVA O NJIHOVOM SOPSTVENOM RAZVOJU..79 Percepcije naroda o njihovim neposrednim potrebama .........................................….79 Preduzetni~ke ideje i kreditne potrebe ………………………………………………… .79 Izgledi za budu}nost i pokreta~i promene ........................................................................79

V. PROCENA DIJASPORE ...................................................................................................... 81

ISTORIJA I DEMOGRAFIJA ............................................................................................. 81 Zaposlenost ........................................................................................................................ .82 Struktura stanovni{tva ...................................................................................................…..83 POLITIKE I PROGRAMI POMO]I ZEMLJE DOMA]INA .................................... 83 ORGANIZACIJE I ODNOSI U ZAJEDNICI U ZEMLJAMA DOMA]INIMA ....... 84 KRIMINALITET OMLADINE U ZEMLJAMA DOMA]INIMA ............................. 85 ULOGA NOVÂNIH DOZNAKA U IZDR@AVANJU PORODICA NA KOSOVU 85 PRITISCI VLADE DOMA]INA I PODSTICAJI ZA POVRATAK ........................ 86 Pritisci za povratak ............................................................................................................. 86 Podsticaji za povratak ........................................................................................................ 86 FAKTORI KOJI UTIÛ NA ODLUKE ZA POVRATAK ......................................... 89

5

Faktori u prilog povratka na Kosovo ................................................................................ 89 Faktori u prilog ostajanja u zemljama doma}inima ........................................................ 89 OÊKIVANE POSLEDICE REPATRIJACIJE ................................................................ 90

VI. ZAKLJU^CI ......................................................................................................................... 91

ANEKS I ANEKS II ANEKS III ANEKS IV ANEKS V BIBLIOGRAFIJA GRAFIKONI Grafikon 1. Starosna struktura stanovni{tva na Kosovu, 1991. i 2000. .......................... 27 Grafikon 2. Promene u starosnoj strukturi aktivnog stanovni{tva ............................... 30 Grafikon 3. Ruralno stanovni{tvo po podregionima u 1991. i 2000. (procenat) ........... 32 Grafikon 4. Procena o{te}enja stambenih objekata ............................................................. 34 TABELE Tabela 1. Projekcija stanovni{tva u sredini godine po godinama i polu .......................... 28 Tabela 2. Demografski indikatori za Kosovo u 1990- im ................................................ 28 Tabela 3. Procene stanovni{tva etni~kih manjina na Kosovu, 2000. ............................... 29 Tabela 4. Procenat izdràvanog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvu u 1991, 1996, i 2000. .................………………………………………………………………………… 31 Tabela 5. Nivo obrazovanja stanovni{tva od 10 godina i starijeg, 1991-1999. ............... 36 Tabela 6. Procenat stanovni{tva po aktivnostima, 1999. ................................................ 37 Tabela 7. Prose~an prihod porodice (u DM i procenat) ................................................. . 37 Tabela 8. Pretnje bezbednosti ...................................................................................... 62 Tabela 9. Stavovi prema budu}oj me|uetni~koj koegzistenciji ...................................... 64 Tabela 10. Ugroène grupe ............................................................................................. 71 Tabela 11. Izgledi za budu}nosti .................................................................................... 80 Tabela 12. Pokreta~i promene ......................................................................................... 80 Tabela 13. Gra|ani SRJ: duìna boravka u Nema~koj, 1997. ........................................ 81

6

Tabela 14. Boravak/Pravni status povratnika kosovskih Albanaca iz [vajcarske, 2000.. 87 BOKSOVI Boks 1. Povezivanje socijalnog kapitala i civilnog dru{tva u Pe}i/Peja ......................... 46 Boks 2. Kapital za socijalno premo{}avanje i sistem zajedni~kog upravljanja u Prizrenu ........................………………………………………………………………………….. 47 Boks 3. Politi~ko predstavljanje sela ............................................................................. 53 Boks 4. Saveti za spre~avanje prolivanja krvi ................................................................. 54 Boks 5. Poslovice albanske kulture o novcu ................................................................. 55 Boks 6. Vrednosti albanske kulture {to se ti~e rada ....................................................... . 56 Boks 7. Ku}a kao kulturni simbol Albanaca .................................................................. 60 Boks 8. Pravda i koegzistencija me|uetni~kih sela ......................................................... 61 Boks 9. Me|usobna odre|enja Srba i Albanaca .............................................................. 61 Boks 10. Mi{ljenja o multietni~koj budu}nosti .............................................................. 65 Boks 11. Mi{ljenja o tome ko je odgovoran za nasilje ................................................... 66 Boks 12. Tro{kovi prevoza u {kolovanju ........................................................................ 68 Boks 13. Ograni~enja i aspiracije mladih seoskih èna ................................................... 69

7

PREDGOVOR Kosovo je predstavljeno kao pokrajina kojom dominira mr`nja. Ipak, gledaju}i evoluciju njenih socijalnih institucija tokom vremena, mogu se prona}i tradicije koegzistencije i saradnje unutar zajednica i me|uetni~ke koegzistencije i saradnje. Ova studija pronalazi potencijale za podr{ku ovom procesu kroz stvaranje uklju~ivih socijalnih institucija koje neguju poverenje, saradnju i u~e{}e me|u kosovskim Albancima i izme|u kosovskih Albanaca i drugih etni~kih grupa. Ona, tako|e, predla è srednjoro~nu strategiju za razvoj regiona, zasnovanu na ja~anju socijalnog kapitala i podràvanju aktivnosti grupa civilnog dru{tva. Ova studija se ne koncentri{e na urgentna pitanja poput skloni{ta, osiguranja ishrane i drugih tipova humanitarne pomo}i, od kojih je o mnogima bilo izve{tavano i detaljno analizirano na drugim mestima, uklju~uju}i mnoge agencije citirane u fusnotama i bibliografiji. Niti ova studija posebno razmatra ekonomsku ugroènost i siroma{tvo, koje }e biti razmatrano od strane Svetske Banke a u predstoje}oj proceni siroma{tva. îtalac treba da ima na umu da se ova studija oslanja na podatke sakupljene od razli~itih agencija pod te{kim okolnostima. Iz tog razloga u nekim slu~ajevima cifre za interno raseljena lica (IRL), izbeglice, manjine, i povratnike mogu varirati u izvesnom stepenu. Svaki napor je u~injen da se osigura da su brojevi konzistentni, i da se citiraju razli~iti izvori kada se brojevi ne slaù. Cifre za nov~ane doznake mogu, tako|e, da variraju. Nadalje, one mogu da budu date u dolarima, doj~ markama, ili {vajcarskim francima, zavisno od toga kako su podaci bili prikupljani. Zbog fluktuacije deviznog kursa, smatralo se ta~nim dati ove brojeve kako su oni dostavljani nego ih konvertovati u jednu valutu. Ovu studiju je pripremio tim koji je vodila Gloria La Cava, vi{i ekspert za dru{tvene nauke za jugoisto~nu Evropu Svetske banke. Raffaella Nanetti, profesor urbanog planiranja na Univerzitetu dràve Illinois, Chicago, odgovorna je za stvaranje metodologije procene, dela o formalnim institucijama, i studija slu~ajeva poverenja i socijalnog kapitala. Ona je, tako|e, doprinela zavr{nom poglavlju. Stephanie Schwandner-Sievers , predava~ na Fakultetu za slovenske studije Univerziteta u Londonu i antropolog specijalista za albanska pitanja, odgovorna je za istraìvanja i analizu na terenu. Arjan Gjonca, demograf na Londonskom ekonomskom fakultetu, preduzeo je makrosocijalnu analizu. Taies Nezam, specijalista za socijalni razvoj Svetske banke, doprinela je kreiranju ove studije, istraìvanju na terenu, i delu o manjinskim grupama. Ona je, tako|e, bila odgovorna za uklju~ivanje komentara i revidiranje razli~itih nacrta. Barbara Balaj, ekspert za politi~ke nauke i konsultant Svetske banke, obavila je istraìvanje i analizu dijaspore Kosovara. Astrit Salihu, sociolog na Univerzitetu u Pri{tini i nezavisni istraìva~, doprineo je istraìvanju na terenu o neformalnim institucijama i socijalnoj proceni. Francesco Del Re , agronom iz Jedinice za istraìvanje bezbednosti ishrane FAO/WFP, doprineo je makrosocijalnoj analizi i obezbedio op{ti vodi~ za za tim za procenu. Deborah Davis, pisac i urednik Svetske banke, napisala je kona~nu verziju studije. Natasha Bolger, antropolog na Univerzitetskom koledù u Londonu, pomagala je gospo|i Schwandner-Sievers u istraìvanju na terenu o neformalnim institucijama i na socijalnoj proceni. Napokon, Rathna Chiniah, Daphne Sawyerr-Dunn i Beaulah Noble su pruìli pomo} u obradi i formatiranju razli~itih nacrta ovog izve{taja. Tim je zahvalan za iscrpne komentare koje su na prethodne nacrte dali Muhamet Mustafa, RIINVEST; Flaka Surroi, Fond za razvoj zajednice; Mark Baskin, Misija privremene

8

administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK); Stephan Muller, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS); i Amina Tirana, Me|unarodna organizacija za izbeglice. Tako|e cenimo komentare dobijene od brojnih kolega iz Svetske banke, me|u kojima su Andras Horvai, Xavier Devictor, Madalene O'Donnell, Giuseppe Zampaglione, Nat Colletta, i Alexandre Marc.

AKRONIMI

SBK Savez za budu}nost Kosova BKLJP Bar komitet za ljudska prava Engleske i Velsa OMR Odeljenje za me|unarodni razvoj DM Doj~ marka EU Evropska unija OUR Osposobljavanje udovica za razvoj FAO Organizacija za ishranu i poljoprivredu SRJ Savezna Republika Jugoslavija BJRM Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija BDP Bruto doma}i proizvod BNP Bruto nacionalni proizvod MKG Me|unarodna krizna grupa IRL Interno raseljeno lice IMG Me|unarodna upravlja~ka grupa PAV Privremeno administrativno ve}e MOM Me|unarodna organizacija za migracije MKS Me|unarodni komitet spasa ZPAS Zajedni~ka privremena administrativna struktura KFOR Snage na Kosovu OVK Oslobodila~ka Vojska Kosova KZK Kosovski Za{titni Korpus PVK Prelazno ve}e Kosova DSK Demokratski savez Kosova OA Op{tinski administrator NATO Severno atlantski savez NO Nevladina organizacija NAIMS Nacionalna agencija za izradu mapa i slika OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju DPK Demokratska partija Kosova RIINVEST Institut za istraìvanje razvoja SFRJ Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija SNV Srpsko nacionalno ve}e UN Ujedinjene nacije UNFPA Fond stanovni{tva ujedinjenih nacija UNHCR Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija UNICEF Fond za decu Ujedinjenih nacija UNIFEM Fond razvoja za ène Ujedinjenih nacija UNMIK Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu WFP Svetski program hrane WHO Svetska zdravstvena organizacija

9

IZVR[NI PREGLED

1. UVOD Ova procena ispituje kako su sukob i raseljavanje na Kosovu tokom pro{le decenije uticali na njegove socijalne odnose i institucije. Ovo pokriva {irok i kompleksan set pitanja koja, uzeta zajedno, formiraju pregled kosovarskog dru{tva kako se ono adaptiralo na ekonomske i politi~ke promene izazvane: (a) raspadom Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ); (b) periodom prisilne uprave, kada je ve}ina albanskog stanovni{tva bila isklju~ena iz javnog ìvota; (c) etni~ki motivisanim nasiljem i raseljavanjem; i u skorije vreme, (d) povratkom albanskih izbeglica i uspostavljanjem me|unarodne administracije. Tokom poslednje faze, me|u- i unutar-etni~ko nasilje se nastavilo, nad preostalim kosovskim Srbima i drugim manjinskim stanovni{tvom koje pati zbog razli~itih stepeni socijalne isklju~enosti. Zbog rapidnog anga`mana Svetske banke i drugih me|unarodnih ~inilaca u pokrajini, iscrpna socijalna procena ovog tipa nije bila mogu}a pre izrade hitnih projekata i programa. Mi se, ipak, nadamo da }e budu}a obnova i odluke o razvijanju programa i politika imati koristi od ove studije, koja je jedna iz serija studija institucija na lokalnom nivou, koje je realizovala Svetska banka za usmeravanje primene njene Regionalne strategije za jugoisto~nu Evropu. Konceptualni okvir: Potreba da se izgrade uklju~ive socijalne institucije na Kosovu

Premisa ove studije je da napori da se postigne stabilnost i odrìv ekonomski rast na Kosovu zavise od stvaranja uklju~ivih institucija koje promovi{u koheziju unutar zajednice i me|uetni~ko pomirenje. Povezani koncepti socijalne kohezije, socijalnog kapitala, i pomirenja su centralni za ovu analizu. Izve{taj procenjuje prisustvo dve vrste socijalnog kapitala na Kosovu - povezuju}eg i premo{}uju}eg - i posledice oba na promovisanje socijalne kohezije i upravljanje sukobom unutar i izme|u razli~itih etni~kih grupa na Kosovu. Dok povezuju}i socijalni kapital moè biti isklju~iv, ponovnim ja~anjem veza unutar grupa ali promovisanjem nepoverenja prema autsajderima i stoga socijalnom fragmentacijom i osiroma{enjem javnog ìvota, premo{}uju}i kapital teì da neguje odnose izme|u grupa i, dakle, promovi{e uklju~ivanje, pomirenje i koheziju. Procena se koncentri{e na potencijal na Kosovu za razvijanje premo{}uju}eg socijalnog kapita la kao preduslova za pojavljivanje vezuju}eg socijalnog kapitala, koji se podrazumeva u dràvnim institucijama koje su uklju~ive i osposobljavaju}e, {to unapre|uje u~e{}e i transparentnost u procesu dono{enja odluka, i, dakle, osposobljava za kooperativan anga`man svih grupa u izgra|ivanju mirnog dru{tva. Razvoj vezuju}eg socijalnog kapitala na Kosovu nije, ipak, posebno vrednovan u ovom izve{taju zbog brze prirode razvijanja dràvnih institucija. Tako|e je va`no imati na umu da se ova studija ne koncentri{e na urgentna pitanja poput skloni{ta, osiguranja ishrane i druge tipove humanitarne pomo}i, od kojih je o mnogim podnesen izve{taj i analize detaljno na drugim mestima, uklju~uju}i mnoge citirane agencije. Niti ova

10

studija posebno razmatra pitanja ekonomske ugroènosti i siroma{tva, koje }e analizirati Svetska banka a u predstoje}oj proceni siroma{tva. Metodologija i delokrug rada Razvoj ove analize je od makro ka mikro nivou - od formalnih ka neformalnim institucijama i dalje ka porodicama i individuama - da bi se uhvatile razne perspektive u procesu socijalne i institucionalne promene na Kosovu. Analiza je podeljena u ~etiri glavna dela, od kojih svaki analizira odvojeni set pitanja. • Makro socijalna analiza se koncentri{e na {iroke prostorne i vremenske dimenzije promene

na Kosovu tokom 1990-tih zbog ratne {tete, raseljavanja i me|unarodnog prisustva. Ona prvo razmatra demografske karakteristike ove promene, uklju~uju}i starosnu dob, polnu strukturu i etni~ku pripadnost. Ona zatim analizira socioekonomske dimenzije poput zdravstva, obrazovanja, zaposlenosti i prihoda.

• Procena socijalnih insitucija obuhvata i formalne i neformalne institucije. Deo o

formalnim institucijama se koncentri{e na iskustvo zajedni~kog upravljanja na op{tinskom nivou i izglede za ja~anje op{tinskih institucionalnih sposobnosti. Ona pruà pregled formalnog institucionalnog konteksta unutar kojeg neformalne socijalne institucije mogu biti shva}ene. Deo o neformalnim insitucijama se koncentri{e na neformalne institucije na nivou grupe poput mreà srodnika, seoskih saveta, porodice, grupa civilnog dru{tva; i ispituje kako su se ove institucije menjale tokom vremena.

• Socijalna procena se bavi potrebama i ugroènostima stanovni{tva, {to uklju~uje: (a)

strategije na nivou doma}instva za osiguranje ishrane, skloni{ta i obrazovanja; (b) percepciju stanovni{tva o bezbednosti zbog kriminala zbog zlo~ina i preostalog me|uetni~kog nasilja; (c) situaciju èna i devojaka, manjina i drugih ugroènih grupa; (d) mogu}nostima za me|uetni~ku koegzistenciju i pomirenje. Ovaj deo, tako|e, procenjuje gledi{ta stanovni{tva o efikasnosti institucija, i njihovoj sposobnosti za promovisanje modernizacije i demokratizacije.

• Procena dijaspore se koncentri{e na istoriju i demografiju emigracije, modele nov~anih

doznaka, podsticaj i pritiske za povratak, i ulogu koju dijaspora moè da igra u obnovi na Kosovu.

Makro analiza je zasnovana na raznim setovima podataka za pokrajinu od 1990. do 2000. Za period pre sukoba (1990-1999), podaci su uzeti iz zvani~nih statisti~kih godi{njaka SFRJ i publikacija o popisu stanovni{tvu. Popis stanovni{tva iz 1991. bio je uptrebljen za projekciju stanovni{tva, dok su se demografski aspekti oslanjali na druge zvani~ne izvore. Za period nakon

11

rata (1999-2000), izvori su se sastojali uglavnom od nedavnih procena koje su sa~inile brojne vladine, nevladine, i me|unarodne organizacije. Institucionalne i socijalne procene su zasnovane uglavnom na radu na terenu obavljenom u martu i aprilu 2000. u pet reprezentativnih regiona - Pri{tina/Prishtine, Pe}/Peja, Prizren, Gnjilane/Gjilan, i Mali{evo/Malisheve. Ve}ina ovog terenskog rada se koncentrisala na kosovske Albance koji ~ine preko 90% sada{njeg stanovni{tva. Na svakom mestu, razgovori odvojenih grupa su bili odràni sa odraslim mu{karcima, odraslim ènama, mladim mu{karcima (izme|u 15 i 25 godina starosti), i mladim ènama (izme|u 15 i 25 godina starosti). Pored toga, brojni otvoreni intervjui obavljeni su sa predstavnicima formalnih i neformaln ih insititucija. Grupni razgovori i otvoreni intervjui su, tako|e, bili obavljeni sa ugroènim grupama (ratne udovice, IRL, povratnici) i manjinama (Srbi, Romi, Turci, i Muslimani Sloveni), gde su oni bili prisutni u velikim brojevima. Socijalne i institucionalne procene su, tako|e, imale koristi od rada brojnih lokalnih i me|unarodnih organizacija. Procena dijaspore je zasnovana na radu na terenu obavljenom u Nema~koj i [vajcarskoj, uklju~uju}i intervjue sa funkcionerima zemlje doma}ina i predstavnicima me|unarodnih organizacija koje rade sa migrantima i kao i na grupnim diskusijama sa migrantima. Rezultati ove studije su sumirani dalje u tekstu.

II. MAKRO-SOCIJALNA ANALIZA Ovo poglavlje se koncentri{e prvo na demografske karakteristike promene na Kosovu tokom 1990-tih, i zatim na njene socijalne i ekonomske aspekte. Demografske promene Demografski trendovi. Uprkos masovnoj emigraciji ljudi u reproduktivnom dobu i padu prira{taja (2,5 deteta po èni), stanovni{tvo na Kosovu ostaje veoma mlado. Stanovni{tvo ispod 25 godina starosti ~ini 46 procenata stanovni{tva u 2000. Medijalna starost je trenutno 22,2 godine. Tako|e je jasno iskrivljena starosna struktura za 2000, sa migracijom koja dramati~no poga|a starosnu dob od 20. do 40, posebno u slu~aju mu{karaca. Kosovo je, tako|e, iskusilo druge dramati~ne demografske promene kao rezultat sukoba, uklju~uju}i pad bruto stope ra|anja i porast bruto stope smrtnosti, i, iznena|uju}e, opadanje smrtnosti dojen~adi mada su se ~ak zdravstveni uslovi u pokrajini pogor{ali tokom poslednje decenije. Etni~ka struktura. Sa zavr{etkom sukoba sredinom 1999, etni~ka sturktura stanovni{tva se dramati~no promenila. Od 356.000 onih koji nisu bili kosovski Albanci na Kosovu 1991, oko 200.000 su jo{ uvek bili u pokrajini po~etkom 2000: 100.000 Srba, 47.000 Muslimana Slavena, 30.000 Roma i 20.000 Turaka. Tokom perioda posle sukoba, etni~ka pripadnost ostaje klju~ni faktor rizika da postanu `rtva uznemiravanja i nasilja. Kao rezultat, preostali ~lanovi manjinskih grupa nastavljaju da napu{taju pokrajinu ili se preme{taju iz gradova i sela sa me{ovitim stanovni{tvom u etni~ki homogene oblasti. Ovo je posebno istina {to se ti~e kosovskih Srba i Roma. Struktura aktivnog stanovni{tva. Nivo aktivnog stanovni{tva (u dobi izme|u 15 i 60 godina) je ostao relativno stabilan, oko 55 procenata, izme|u 1991. i 2000. Procenti izdràvanog stanovni{tva su bili visoki, oko 72 procenta, tokom celog perioda, uglavnom zbog velikog udela stanovni{tva ispod 15 godina. Ovi mladi ljudi }e se pridruìti aktivnom stanovni{tvu u godinama

12

koje dolaze, osiguravaju}i da se Kosovo ne}e suo~iti sa krizom starenja sli~noj onoj u drguim zemljama jugoisto~ne Evrope. Struktura ruralno-urbano. Ruralno stanovni{tvo pokrajine samo se neznatno smanjilo tokom pro{le decenije sa 62,7 procenata ukupnog stanovni{tva u 1991. na 58,6 procenata u 2000. Na op{tinskom nivou, ipak, sastav ruralno-urbano po etni~kim grupama se dramati~no promenio, sa opadanjem srpskog stanovni{tva u gradovima i rastom u ruralnim oblastima, i albanskim stanovni{tvom koje pokazuje suprotan trend. Ako Kosovo sledi iskustvo drugih balkanskih zemalja, ono }e iskusiti brzo menjanje u pravcu urbanizacije u godinama koje dolaze kao rezultat ekonomskih reformi. Ovim najvi{e dobijaju veliki gradovi gde }e ve}ina ekonomskih, socijalnih i gra|anskih aktivnosti biti sme{tena, poput Pri{tine/Prishtine, Prizrena i \akovice/Gjakove. Raseljavanje i {teta povezani sa sukobom. Oblasti sa velikim brojem raseljenih lica - i IRL-ima i onima koji su migrirali u obli`nje zemlje - tako|e su pretrpele najve}e {tete nanesene ku}ama, {kolama, zdravstvenim ustanovama i imovini na selu. Vi{e od 25 procenata svih ku}a u pokrajini su bile te{ko o{te}ene ili potpuno uni{tene; mnoga sela su izgubila njihove jedine {kole i zdravstvene klinike {to doprinosi nespremnosti mnogih seljana da se vrate u svoja sela; seoska imanja su bila masovno o{te}ena sa revalorizovanom nabavnom vredno{}u stoke, gra|evinskih objekata na imanjima i poljoprivredne ma{inerije oprezno procenjenom na 700 do 800 miliona US$. Tako|e je zna~ajna {teta i plja~ka nanesena opremi za poljoprivredu, posebno na privatnim imanjima male i srednje veli~ine. Pored toga, velika potra`nja za drvetom (i za gorivo i za gra|evinarstvo) nakon sukoba izloìla je dodatnom pritisku {ume; i mine ograni~avaju pristup poljoprivrednom zemlji{tu i {umama. Posledice emigracije i konflikta na polnu strukturu. Kao rezultat velikog broja mu{karaca koji su emigrirali ili su bili ubijeni tokom rata, vi{e od 15 procenata doma}instava na Kosovu sada imaju na ~elu ène. Ova doma}instva mogu biti me|u najugroènijim u smislu ekonomskih i socijalnih potreba, uklju~uju}i zaposlenje, snabdevanje hranom, obrazovanje i zdravstvenu za{titu. Socijalne i ekonomske promene Zdravstvo. Stanovni{tvo ima relativno visoko o~ekivano trajanje ìvota. Ve}ina smrtnosti me|u albanskim stanovni{tvom su od nezaraznih bolesti i to zbog pu{enja i na~ina ishrane, {to se odraàva na epidemiolo{ki model koji je vi{e u skladu sa industrijalizovanom nego sa zemljom u razvoju. Medicinska za{tita pre i posle poro|aja se trenutno smatra neodgovaraju}om. Obrazovanje. U 1991, 28 procenata populacije Kosovara do 10 godina starosti ili starije nije imalo obrazovanja, u pore|enju sa 13 procenata za ostatak SFRJ. Procenat stanovni{tva Kosovara sa osnovnim, srednjim i vi{im obrazovanjem je zna~ajno porastao tokom 1990-tih, uprkos javljanju paralelnog sistema obrazovanja za ve}inu Albanaca, i sukoba. Me|utim, ostaje zabrinutost po pitanju kvaliteta ovog obrazovanja i neujedna~enosti polne strukture na srednjim i tercijarnim nivoima ostaju. Zaposlenje. U 1984, broj formalno zaposlenih na hiljadu stanovnika u radnoj dobi bio je 223 na Kosovu u pore|enju sa 426 u SFRJ u celini, 665 u Sloveniji i 409 u Srbiji. Ova situacija se pogor{ala tokom 1990-tih, kada su kosovski Albanci bili isklju~eni iz javnih slu`bi, ali se popravila u 1999., kada su mnogi iznova traìli njihove ranije pozicije. Sada je nezaposlenost vi{a me|u kosovskim Srbima zbog interne raseljenosti i gubitka poslova u industrijskom sektoru i javnoj administraciji.

13

Prihod. Tokom perioda pre sukoba, prihod porodice je bio vi{e nego tri puta ve}i nego sada, sa ve}inom prihoda (32 procenta) koje je dolazilo od malih i srednjih preduze}a, a ne od plata (23 procenta). Oko ~etvrtine prihoda porodice je, tako|e, dolazilo od nov~anih doznaka. Nakon rata, nov~ane doznake i humanitarna pomo} su se pove}ale, dok je prihod od privatnih preduze}a opao. Sredstva za ìvot. Iz ove analize proizilazi da je Kosovo, jo{ uvek, uglavnom ruralno patrijarhalno dru{tvo sa sna`nom vezano{}u za zemlju. Vi{e od 50 procenata stanovni{tva je angaòvano u poljoprivredi, sa farmama od 2-3 hektara. Pre sukoba, oko polovine prihoda ruralnog doma}instva je dolazilo od proizvodnje stoke, i preostali deo od trgovine malog obima, kvalifikovanog i povremenog rada, nov~anih doznaka i formalnog zaposlenja. U periodu posle sukoba, uprkos gubicima u formalnoj zaposlenosti zbog zatvorenih fabrika i preduze}a, mogu}nosti zapo{ljavanja i kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika su porasle zbog programa pomo}i i obnove, posebno u urbanim oblastima. Slobodno ekonomsko okruènje i {iroko rasprostranjena upotreba konvertibilne valute, tako|e, stimuli{u stvaranje malih trgovinskih preduze}a i {ema samozapo{ljavanja, posebno u sektorima gra|evinarstva i transporta.

III. PROCENA SOCIJALNIH INSTITUCIJA Ovo poglavlje procenjuje formalne i neformalne socijalne institucije Kosova tokom 1990-tih, uklju~uju}i i period od juna 1999. do sada. Formalne institucije Prvi deo se koncentri{e na formalne institucije, i posebno na iskustvo zajedni~kog upravljanja na op{tinskom nivou pod UNMIK-om na pet reprezentativnih mesta - Pri{tina/Prishtine, Gnjilane/Gjilan, Prizren, Mali{evo/Malisheve, i Pe}/Peja. Tokom ovog perioda, Kosovari i me|unarodni ~inioci su radili na uspostavljanju odrìvog sistema lokalne vlasti ~ija su karakteristika uklju~ive institucije, odgovorna birokratija, i angaòvano civilno dru{tvo.

• U Pri{tini/Prishtine, glavnom gradu Kosova, sistem za jedni~ke uprave je su{tinski bio na svom mestu, ali je odnos izme|u UNMIK-a i lokalnih zvani~nika bio lo{iji od idealnog, sa lokalnim vo|stvom koje u neprestano testira snagu onoga {to oni zovu "od UNMIK-a nametnutim" sistemom i kritikuju to zbog lo{ih usluga. Ova pat pozicija izme|u partnera u zajedni~kom upravljanju rezultirala je, izme|u ostalog, nekontrolisanim urbanim rastom i porastom kriminala. Pored toga, op{tina nije imala mandat da napla}uje poreze ili za investiciono usmeravanje, {to je doprinelo lo{em obavljanju usluga i izazvalo ka{njenja u isplati plata zaposlenih u op{tini. Ovo je navodno podstaklo korupciju i prisililo mnoge javne slu`benike, uklju~uju}i nastavnike da na|u dodatni posao u me|unarodnim organizacijama. U isto vreme, pona{anje stranih NO-a je bilo kritikovano, jer su one traìle dozvolu za svoje aktivnosti od UNMIK-a a ne od lokalnih Kosovarskih zvani~nika. Bilo je, tako|e, dokaza o partijski kontrolisanim kanalima za pristup socijalnim slu`bama, mada su me|unarodne NO-e i KFOR (Kosovske snage) pruàli socijalne usluge IRL-ima i manjinskom stanovni{tvu.

Dok su izgledi za op{tinsku samoupravu u prestolnici izgledali ne tako obe}avaju}e kratkoro~no, angaòvani urbani univerzitetski program na Univerzitetu u Pri{tini/Prishtine moè posluìti kao model za pobolj{anja u op{tinskom upravljanju, gra|enjem komunikacije i profesionalnih mreà u prestolnici kako bi se pobolj{alo re{avanje gradskih problema. Univerzitet trenutno uspostavlja administrativnu strukturu koja je transparentnija i odgovornija, i koja }e biti u boljoj poziciji da

14

razvije stru~no znanja kako bi mogao pomoci izvo|enju reformi na op{tinskom nivou.

• Gnjilane/Gjilan je bio jedini UNMIK-ov regionalni ured gde zbog nastavka nasilja

prema Srbima, nije bilo nikakvog efikasnog zajedni~kog upravljanja. Problem bezbednosti je rezultirao stvaranjem sistema na dva koloseka od strane UNMIK-a za osnovne op{tinske slu`be - jedan koji se sastoji od {kola, klinika i drugih slu`bi kori{tenih uglavnom od etni~kih Albanaca; i drugi za me{avinu usluga pruànih direktno Srbima i manjim romskim manjinama, i upotpunjenih drugim spontano nastalim uslugama koje su ove grupe pruàle same sebi.

Nekompletan institucionalni sistem zajedni~ke uprave bio je po definiciji neuklju~iv. Ipak, sistem usluga na dva koloseka poku{ao je da obezbedi pristup uslugama lokalnih vlasti za sve grupe stanovni{tva, dok je UNMIK poku{ao da stvori uslove za {ire uklju~ivanje. U me|uvremenu, raseljavanje Srba od urbanog ka ruralnom vodilo je izolaciji srpskih enklava na terenu, dok su albanske migracije od ruralnog ka urbanom stvorile potrebu za skloni{tem i vi{e ekonomskim mogu}nostima. Obe grupe su zavisile od me|unarodnog prisustva po pitanju bezbednosti i usluga. U isto vreme, veli~ina srednjeg sloja i inteligencije u Gnjilane/Gjilan je opala , {to je proizvelo unutar UNMIK-a jedano pesimisti~ko gledanje na blisku budu}nost.

• U Prizrenu sistem zajedni~ke uprave je bio nekompletan, vode}i uklanjanju

predsednika op{tinskog saveta, koji nije bio voljan da radi sa UNMIK-om. Kvalitet op{tinske radne snage je bio nizak, zbog zastarelih profesionalnih kvalifikacija, odliva mozgova iz Prizrena u prestolnicu i patronata nad op{tinskim poslovima. Pored toga, UNMIK nije bio u stanju da zaustave ilegalne gra|evinske radove od kojih su mnogi, navodno, bili finansirani trgovinom sa Albanijom. Bilo je, tako|e, izve{taja o kidnopavanim devojkama, o uznemiravanju i o socijalnoj i ekonomskoj isklju~enosti manjina.

• U Mali{evu/Malisheve, koje formalno nije bilo op{tina, tako da nije imalo formalnu

op{tinsku strukturu, UNMIK se potrudio da se formalizuje paralelna institucionalna struktura uspostavljena od OVK nakon 1991. Paralelna priroda ovog institucionalnog sistema bila je jo{ uvek vidljiva u tome da UNMIK nije imao budèt za zvani~an ured u Mali{evu/Malisheve, i da je njegov op{tinski administrator svakodnevno putovao na posao iz Prizrena. Ipak, odnos izme|u UNMIK-a i lokalnih zvani~nika je bio blizak, i UNMIK je dozvolio seoskim vlastima da oporezuju komercijalne aktivnosti za finansiranje lokalnih usluga. Ovo je dalo ovim lokalnim vlastima vi{e de facto slobode za samoupravu.

Hibridna institucionalna situacija zna~ila je da Mali{evo/Malisheve nije moglo privu}i me|unarodne resurse za obnovu, uklju~uju}i gra|evinske materijale za obnovu ku}a. Ovo je, zauzvrat, odvra}alo lokalne NO-e. Lokalni zvani~nici su delili UNMIK-ovu viziju obnove, uklju~uju}i ja~anje poljoprivrede i promovisanje turizma, mada ova vizija nije mogla biti realizovana zbog nedostatka resursa. Umesto toga, lokalna administracija se koncentrisala na politi~ko organizovanje i na podr{ku stvaranju novih grupa za delovanje unutar ovog ruralnog i tradicionalnog dru{tva. Na primer, ènsko udruènje osnovano u januaru 1999. obu~ava mlade seoske ène i udovice {ivanju, i pruà medicinske savete trudnicama. Dok je ovaj pristup spontano nastalim uslugama bio za divljenje, nije poznato koliko je uklju~iva bila lokalna administracija u provo|enju svojih drugih aktivnosti.

15

• Pe}/Peja je imala kompletnu strukturu zajedni~kog upravljanja na svom mestu i op{tinska odeljenja, sa osobljem od dobro obu~enih profesionalaca, uprkos ~injenici da je Pe}/Peja pretrpela neka od najgorih razaranja tokom sukoba zbog svog brojnog stanovni{tva etni~kih Albanaca. Odnos izme|u UNMIK-a i lokalnih zvani~nika je razvijen stabilnim tempom nakon po~etne hladno}e i kako se psiholo{ka trauma sukoba smanjivala. Ipak, bilo je nekog me|uetni~kog nasilja zbog sukoba interesa izme|u tradicionalnih porodi~nih grupa jo{ uvek jakih u ovoj oblasti. Bilo je tako|e, mnogo izve{taja o biv{im borcima OVK koji se jo{ uvek pona{aju kao gradska policija , posebno no}u; i o aktivnostima organizovanog kriminala.

Neformalne institucije Ovo poglavlje se koncentri{e na promene koje su se desile u neformalnim insitucijama Kosova - organizacijama gra|anskog dru{tva, seoskim savetima i porodi~nim sistemima - tokom 1990-tih. Ovo poglavlje prvo opisuje grupe gra|anskog dru{tva u smislu njihove orijentacije (po mestu, po identitetu, po pitanju orijentacije ka javnom interesu, po pitanju orijentacije ka li~nom interesu); tip socijalnog kapitala koji svaka promovi{e; i kako je na takve grupe uticalo me|unarodno prisustvo. Fokus se zatim prebacuje na vi{e dubinsku analizu najva`nijih grupa po mestu, tradicionalne kosovarske pro{irene porodice; kako su tradicija i porodica bile kori{tene kao strategije -preìvljavanja tokom sukoba; i kako ponovno javljanje tradicionalne porodice uti~e na ène. Kona~no, ovo poglavlje razmatra kako nedostatak poverenja i u~estvovanja spre~ava razvoj ovih grupa koje promovi{u premo{}uju}i socijalni kapital.

Grupe gra|anskog dru{tva

• Grupe po mestu. Glavna grupa po mestu je tradicionalna patrilokalna pro{irena

porodica, koja teì da neguje unutra-usmereni povezuju}i socijalni kapital. Ova insttitucija je oja~ala kao rezultat sukoba, posebno u selima, ali, tako|e, i u ve}im gradovima, gde su modernije nuklearne porodice nastojale da ostanu u susedstvu sa svojim ro|acima.

• • Grupe po identitetu. Grupe koje sebe usko odre|uju u smislu etni~ke pripadnosti ili

religije su, tako|e, oja~ale a sto je rezultat njihovog rada sa UNMIK-om i drugim me|unarodnim organizacijama. Ove grupe su ~esto bile jedine predstavnice, pruàoca usluga za njihove ~lanove. Ovo je pove}alo legitimnost vo|stva zasnovanog na identitetu i pogor{alo tendenciju razli~itih crkvenih grupa, dru{tvenih klubova, sindikata i organizacija socijalne za{tite da operi{u ne samo odvojeno ve}, tako|e, i u opoziciji jedni prema drugima.

• Grupe po pitanju orijentacije ka javnom interesu.. Posle-sukobno zave{tanje na

nasilje i nepoverenje sprecilo je formiranje novih grupa orijentacije ka javnom interesu, koje bi mogle pomi}i kao protiv-teà uticaju grupa baziranih na indetitetu, kao i u kreiranju premo{}uju}eg socijalnog kapitala potrebnog za gra|anski razvoj. Prona|eno je nekoliko mesta koja imaju {iroko zasnovano preduze}e ili kulturno udruènje, mada su ènske i omladinske grupe uradile neke zna~ajne stvari stvaraju}i premo{}uju}i socijalni kapital, podsti~u}i odnose koji prevazilaze etni~ke granice, i dakle, stvaraju}i protivteù uticaju pro{irene porodi~ne strukture.

16

• Grupe po problemu sa orijentacijom ka sopstvenom interesu. Isti uslovi koji su oja~ali grupe po identitetu, tako|e, ohrabrili su pojavljivanje grupa sa orijentacijom ka li~nom interesu destruktivnih po socijalnu strukturu. Ove grupe, ve}inom koncentrisane na sticanje velikog bogatstva i teritorijalnu kontrolu putem nasilja i kriminalnih aktivnosti, hrane se obilnom ponudom nezaposlene omladine, prilikama pruènim nesigurnim zakonskim okruènjem i pove}anjem prisustva kriminalnih mreà na Kosovu. U~esnici fokusne grupe na svim mestima izrazili su veliku zabrinutost zbog brze kriminalizacije ekonomije Kosova i nesposobnosti UNMIK-a i KFOR-a da kontroli{u ovaj problem.

UNMIK-ova podr{ka grupama koje promovi{u uklju~enje i premo{}uju}i socijalni kapital

Me|unarodna zajednica vidi nastaju}e kosovske grupe sa orijentacijom ka javnom interesu, kao vezivno tkivo, koje }e povezati moderne i reprezentativne lokalne institucije sa {irim socijaln im potrebama. UNMIK je pruào opipljivu podr{ku ovim grupama sa orijentacijom ka interesu javnosti, od kojih su mnoge konkurisale za prepoznavanje kao NO-e, sve dok njihova gledi{ta i aktivnosti nisu bili u sukobu sa mandatom UNMIK-a. Tradicionalna kosovska porodica: savla|ivanje krize kroz povezuju}i socijalni kapital Procena je na{la da je isklju~enost iz dràvnih struktura pre sukoba, sam sukob, i raseljavanje posle sukoba i gubitak stambenog fonda obrnuo trend zapo~et tokom 1970-tih i 1980-tih prema formiranju nuklearne porodice me|u kosovskim Albancima. U~esnici fokusne grupe, uklju~uju}i starije seljane, vi{e puta su primetili da je ponovno pojavljivanje patrilokalne pro{irene porodice "kosovskog tipa" tokom krize bila strategija za borbu sa ekonomskom oskudicom i pretnjama preìvljavanju. Pored toga, mnogi ispitanici, posebno omladina, izrazili su èlju da se ove porodice podele na nuklearne jedinice ~im to ekonomski i bezbednosni uslovi dozvole. Porodica kosovskog tipa je izvor i za{tite i rizika za ène. Suprugova porodica je du`na da se brine o njegovoj supruzi, ali ona se uvek smatra ro|akom-autsajderom i njena deca pripadaju "po krvi" suprugovoj porodici. Dakle, ako suprug umre, ona moè biti du`na da napusti svoj dom i decu. Ova situacija stvara enorman rizik zloupotrebe. U isto vreme ène kojima nedostaje za{tita supruga, oca, ili drugog mu{kog ro|aka su i socijalno i ekonomski ugroène. Tradicionalne porodice su, tako|e, bile povezane sa krvnim zavadama i ritualima pomirenja, koji su istorijski bili obavljani u vremena spoljnih pretnji za uspostavljanje kohezije me|u svim Albancima. [iroki napori za pomirenje unutar zajednice zasnovani na ovim tradicijama bili su pokrenuti u 1990. Za re{avanje uobi~ajenih albanskih krvnih zavada u cilju razvoja i nacionalne kohezije pred rastu}om srpskom hegemonijom. Postoje, tako|e, dokazi da je ova inicijativa za pomirenje pruìla logistiku za javljanje paralelne dràve tokom 1990-tih. Broj mu{karaca u radnoj dobi u porodici odre|uje sposobnost porodice za opstanak. U ruralnim oblastima, posebno, mu{karci stvaraju prihod porodice, mada bi mnogi, i mu{karci i ène, voleli da vide {ire trì{te zaposlenja sa prilikama za ène. Dok su neke mlade ène izrazile ponos zbog svog posve}ivanja brizi o detetu, poslovima doma}ice, i ru~nom radu, druge su zapo~ele mala preduze}a poput farmi pili}a i p~elarstva za pomo} njihovim porodicama.

Porodice, tako|e, zavise od nov~anih doznaka od uglavnom mu{kih ~lanova porodice koji ìve u inostranstvu. Nov~ane doznake od samo 100 ili 150 DM mese~no omogu}uju ~lanovima porodice na Kosovu da nastave poljoprivredne aktivnosti, aktivnosti lokalne trgovine i

17

druge aktivnosti koje stvaraju prihodi. Svaki vi{ak gotovine moè biti investiran u obrazovanje mla|ih ~lanova porodice sa prioritetom datim sinovima. Ove nov~ane doznake postale su va`nije tokom i nakon sukoba, koji je prekinuo cikluse setve i ètve, omogu}io {iroko rasprostranjenu kra|u i uni{tenje alata i stoke i ostavio mnoga polja nepristupa~nim zbog mina. Mnogi ruralni ispitanici su rekli da oni zavide urbanim stanovnicima na opsegu mogu}nosti zaposlenja dostupnim od me|unarodne zajednice, i za priliku da zarade ono {to sa njihove ta~ke gledi{ta, izgleda kao izuzetna suma novca. Oni su, tako|e, rekli da zavide stanovnicima grada na ~injenici da i mu{karci i ène imaju prilike za zposlenje, i da oni moraju da se staraju za komparativno manje porodice. Mada gradske porodice naginju da imaju manje dece i mada je struktura pro{irene porodice manje uobi~ajena, osiguranje starosti je postignuto kroz mu{ka i patrilokalna bra~na pravila u gradu kao i na selu. Ovaj princip garantuje da }e sin uvek ostati sa svojom sopstvenom nuklearnom porodicom u ku}i ili stanu svojih roditelja i brinuti se za njih. Bra}a iz inostranstva }e doprinositi putem nov~anih doznaka brizi za tro{kove ìvota porodice. Poverenje i u~e{}e u lokalnim institucijama

Ova procena je, tako|e, merila dve klju~ne varijable socijalnog kapitala - poverenje i u~e{}e - kroz strukturne upitnike. Fokus je bio na nivou poverenja u lokalne institucije poput seoskih saveta i op{tinskih administracija; i na nivou u~e{}a u razli~itim tipovima udruènja. Podaci su pokazali da: (i) postoji nedostatak poverenja me|u ljudima iznan pro{irenog porodi~nog sistema, {to je jedna od klju~nih smetnji za rast uklju~ivih lokalnih institucija; i (ii) efikasnost organizacija civilnog dru{tva je ograni~ena nedostatkom u~e{}a. @ene su bile primetno spremnije da ukaù poverenje nego mu{karci, i poverenje u ruralnim oblastima je bilo ne{to ve}e nego u urbanim oblastima. Mu{karci su vi{e u~estvovali u udruènjima nego ène, i urbane oblasti su imale primetno vi{e u~e{}e nego ruralne oblasti.

IV. SOCIJALNA PROCENA Socijalna procena razmatra iskustva i percepcije stanovni{tva {to se ti~e uni{tenja stambenih objekata, raseljavanja, i obnove; bezbednosti i pravde; me|uetni~ke koegzistencije; sistema obrazovanja; i situacije ugroènih grupa i manjina. Ovaj deo, tako|e, predstavlja ideje stanovni{tva u pogledu mogu}nosti za njihov sopstveni razvoj. Percepcije raseljavanja i uni{tenja stambenih objekata i obnove. Ve}ina u~esnika fokusne grupe izvestila je o traumati~nim iskustvima raseljenosti tokom sukoba. Mnogi su pobegli u druge zemlje; devojke i stari su proveli vreme kriju}i se u {umama; stanovnici celih sela su bili poslani na granicu; ène su videle svoje muève pretu~ene ili pogubljene; susedi Srbi su izdali mesta skrivanja Albanaca. U drugu ruku, neki Albanci su bili za{ti}eni od svojih suseda Srba, i neki ljudi su sakrili svoja oru`ja umesto da se bore, da spre~e ubijanje èna i dece u odmazdi. Nakon sukoba, postojala je enormna èlja da se obnove uni{tene ku}e, sa ili bez me|unarodne pomo}i za obnovu. Uglavnom u gradovima, bilo je bespravne izgradnje, i op{tine su se borile da ponovo utvrde ligitimnost gradskog planiranja, mada su ljudi dali vi{i prioritet brzini rekonstrukcije nego propisima.

18

Percepcije bezbednosti, me|uetni~ke koegzistencije i pravde. Nakon sukoba, mnoge manjine su se suo~ile, u svojim sredinama, sa ograni~enom slobodom kretanja, ograni~enom pristupu zaposlenja i usluga, uznemiravanjem i nasiljem. Ipak, albanski ispitanici su naglasili da oni nisu za nastavak me|uetni~kog nasilja. Oni bi radije èleli pravosudni sistem koji bi gonio izvr{ioce nasilnih krivi~nih dela iz svih etni~kih grupa. Ose}aji sigurnosti su nedavno porasli zbog me|unarodnog prisustva i pove}anja etni~ke homogenosti u selima i gradskim ~etvrtima. U skladu s tim, mnogi ispitanici veruju da }e se nevolje verovatnije desiti tamo gde su Srbi jo{ uvek u susedstvu. Ipak, izgleda primerenije govoriti o etni~kom strahu nego o etni~koj mr`nji me|u ve}inom stanovni{tva. Druge pretnje bezbednosti uklju~uju mine u ruralnim oblastima i kriminalitet u urbanim oblastima. Porast posleratnog zlo~ina je bio povezan sa vakuumom dràvne vlasti, nemarom policije i odsustvom spovo|enja zakona. Sada je, ipak, prisutan strah od novih zlo~ina, poput trgovine drogom, kra|e kola, kidnapovanja, i ubila~kih napada po~injenih od bandi koje prelaze granicu sa Albanijom i od politi~kih ekstremista. Ljudi uklju~eni u pograni~nu trgovinu su, tako|e, spominjali organizovani kriminal i korupciju carinskih slu`benika. [to se ti~e pravosudnog sistema, uprkos {ko}ama na koje se nailazilo u stvaranju efikasnog multietni~kog pravosu|a, ljudi svih etni~kih grupa i obe glavne religije su bili u stanju da razmi{ljaju o multietni~koj budu}nosti sve dok individualni ratni zlo~inci ne budu krivi~no gonjeni. Percepcije obrazovanja. Svi Albanski ispitanici primetili su fundamentalno pobolj{anje u sistemu obrazovanja u pore|enju sa periodom pre sukoba, {to se uglavnom odnosi na ponovnu upotrebu {kolskih zgrada i me|unarodnu pomo} u obnovi i opremanju zgrada. Ipak, uprkos tim fizi~kim pobolj{anjima, urbana omladina se àlila na lo{ i zastareo sistem obrazovanja i autoritativan stil pou~avanja koji jo{ uvek karakteri{e sistem obrazovanja. UNMIK-ov specijalista obrazovanja u Pe}i/Peja bio je, tako|e, zabrinut zbog {irenja fizi~kog ka`njavanja u {kolama, {to je istaklo urgentnu potrebu za ponovnu obuku nastavnika. Pored toga, tim za procenu je ustanovio mali broj roditeljsko-nastavni~kih udruènja {irom Kosova, koja bi mogla uticati na pozitivan efekat demokratizacije i modernizacije {kolskog sistema, ako bi se one promovisale {irom pokrajine. Ostali problemi uklju~uju visoku cenu {kolovanja, ograni~eni pristup, i nedostatak posve}enosti nastavnika uzrokovani ekonomskim te{ko}ama. Percepcije ugroènih grupa. Kosovari jo{ uvek vide porodicu kao najve}u garanciju bezbednosti, i vide one bez porodice kao najugroènije ~lanove dru{tva. One uklju~uju ène koje su izgubile muève, decu bez o~eva i bra}e, stare bez dece, bolesne i hendikepirane bez porodice koja bi se brinula za njih, i ostale bez mu{karaca koji bi izdràvali porodicu svojim radom. Percepcije ograni~ene porodi~ne solidarnosti. Dok mu{karci ose}aju odgovornost za ène i porodicu, ène su mnogo svesnije ograni~ene porodi~ne solidarnosti i ugroènosti koja dolazi od isklju~enja iz {ireg dru{tva. @ene su, tako|e, mnogo svesnije kako porodi~na solidarnost ne moè za{tititi omladinu od nezaposlenosti i kriminala; ili za{titi ostarele, penzionere, bolesne i hendikepirane kojima su potrebne socijalne slu`be. Ovo izgleda da potvr|uje ranija opaànja da su ène izvor premo{}uju}eg socijalnog kapitala na Kosovu; da ~ak i u situacijama opstanka, kada je pro{irena porodica pretpostavljena kao primarna, one su svesne situacije drugih, i ~esto deluju kao posrednici i mreè izme|u tradicionalnih struktura i spoljnog sveta i grupa. Ugroènosti IRL-a. IRL-a ~ine veliki udeo stanovni{tva i koncentrisani su u gradove poput Pri{tine/Prishtine, Prizrena i Pe}i/Peja. Mnogi se nisu vratili jer njihove domovi nisu bile obnovljeni, usluge poput obrazovanja nisu dostupne, ili oni nisu u stanju da pri|u svom

19

poljoprivrednom zemlji{tu zbog mina. Drugi ne èle da se odreknu radnih programa koje vode NO-e ili ostave mala preduze}a koja su pokrenuli tokom njihove raseljenosti; ili ~ekaju na podsticaje poput malih kredita da bi kupili stoku ili gra|evinske materijale. Ve}ina ruralnih IRL-a, koji ìve u gradovima, ostaje neregistrovano. Neki ìve sa ro|acima, u domovima ro|aka koji su u inostranstvu ili u kolektivnim centrima. Drugi ìve u stanovima, ku}ama ili na gra|evinskom zemlji{tu koje je nekad pripadalo Srbima. Mnogi stanovnici urbanih oblasti krive IRL-a, od kojih je ve}ina sa sela, za pogor{anje javne ~isto}e i reda. Ova zlovolja dodatno doprinosi nesigurnosti IRL-a. Ugroènosti povratnika. Planovi Nema~ke i [vajcarske za povratak velikog obima kosovskih Albanaca, migranata i izbeglica, izazivaju veliku zabrinutost me|u porodicama ~ije preìvljavanje zavisi od nov~anih doznaka. Postoje, tako|e, zabrinutosti oko reintegracije samih povratnika, kao i za veliki broj kosovskih manjina koje su se registrovale u njihovim evropskim zemljama doma}inima kao kosovski Albanci i mogu biti vra}eni u nesigurno bezbednosno okruènje. Ugroènost manjina. Mada se incidenti sa ozbiljnim zlo~inima smanjuju, etni~ki motivisani napadi i zastra{ivanje se nastavljaju {irom pokrajine. Kao rezultat, manjine se suo~avaju sa ozbiljnim ograni~enjima vlastitog kretanja i pristupa zaposlenju i socijalnim slu`bama - procesom isklju~enja koji ih ~ini ~ak i vi{e socijalno i ekonomski ugroènima. Na osnovu ograni~enog obima informacija dostupnih o ovim grupama, i intervjua sa ~lanovima zajednica Srba, Roma, Muslimana Slovena (uklju~uju}i Gorance) i Turaka, tim za procenu je poku{ao da izradi kartu razli~itih tipova i stepena ugroènosti, i izglede svake grupe za pomirenje sa ve}inskim albanskim stanovni{tvom. Generalno, tim je otkrio da: • Mada se generalno pretpostavlja da su Srbi uklju~eni u kriminalne aktivnosti oti{li sa

povla~enjem jugoslovenskih snaga, pretpostavka o kolektivnoj krivici jos je uvek prisutna. U toj klimi, celokupno preostalo srpsko stanovni{tvo se smatra metom radikalnih ~lanova zajednice kosovskih Albanaca. Mnogi se preme{taju ka srpskim enklavama u ruralnim oblastima, koje nude bolje bezbednosne uslove i pristup poljoprivredi i proizvodnji stoke. Ipak, u ve}ini urbanih i drugih etni~kih homogenih oblasti, mnogi Srbi nisu u stanju da napuste svoje domove, imaju malo pristupa zaradi, i traè za{titu KFOR-a i humanitarnu pomo}. Srbi se suo~avaju sa najteìm izazovima od svih manjinskih grupa po pitanju koegzistencije i pomirenja sa ve}inskim albanskim stanovni{tvom.

• Romi (uklju~uju}i etni~ke Rome, A{kalije i Egip}ane) su najvi{e socijalno isklju~eno i

ekonomski ugroèno stanovni{tvo. Mada nisu pretrpeli raseljavanje i osvetni~ke napada na skali na kojoj su ih pretrpeli Srbi, oni su ve} bili grupa u nepovoljnom poloàju pre rata, sa malo pristupa zemlji i stoki ili formalnom zaposlenju. Ipak, njihovi izgledi za pomirenje, ako ne za socijalnu i ekonomsku uklju~enost, relativno su bolji nego izgledi Srba.

• Muslimani Slaveni su manje socijalno i ekonomski ugroèni nego i Srbi i Romi. Oni su bili

relativno prosperitetna grupa pre rata, sa visokim nivoima obrazovanja i preduzetni~ke aktivnosti. U isto vreme, oni trpe neke oblike isklju~enosti zbog njihovih jezi~kih i drugih veza sa Srbima. Ovo je posebno istina u slu~aju Goranaca, koji, izgleda, trpe vi{e socijalne isklju~enosti nego drugi Muslimani Sloveni zbog njihovih veza sa ranijom srpskom administracijom. Pored svega toga,, Muslimani Slaveni imaju dobre izglede za pomirenje i ekonomsku integraciju zbog njihovih religijskih veza sa ve}inskim albanskim stanovni{tvom.

• Turci su najmanje ugroèna manjinska grupa na Kosovu zbog svojih bliskih kulturnih veza sa

albanskim stanovni{tvom i preduzetni~kih sposobnosti. Oni su pretrpeli manje osvetni~kih

20

napada i malo raseljavanja. Izgledi za ekonomsko i socijalno uklju~enje su najbolji za ovu manjinsku grupu.

Ideje lokalnog stanovni{tva u pogledu njihovog sopstvenog razvoja. Zavr{ni deo ove

socijalne procene je razmatranje budu}ih planova o tome kako kosovski Albanci i manjine shvataju svoje neposredne potrebe i izglede za razvoj tokom narednih tri do pet godina. Rezultati pokazuju nastavljanje osje}aja ugroènosti u sada{njosti ali i optimizam za budu}nost, i posebno odlu~nost da se izbegne oslanjanje na me|unarodnu pomo}. I mu{karci i ène ispitanici su izrazili potrebu za specifi~nim tipovima me|unarodne pomo}i, mu{karci èle}i kredite za podr{ku njihovim preduzetni~kim idejama i ène èle}i obuku za posao, posebno u izradi ode}e, frizerskim poslovima, egleskom jeziku, i kompjuterskoj obuci. U ruralnim oblastima, mu{ki ispitanici su naj~e{}e spominjali mikro kredit za ponovno nabavljanje sredstava za proizvodnju (semena, |ubrivo, poljoprivredna oprema, stoka) i {irenje poljoprivrednih poslova. I urbane i ruralne ène su, tako|e, èlele bolje socijalne usluge (posebno zdravstvenu za{titu), sigurnost obezbe|enja dovoljno ishrane, i fizi~ku bezbednost (posebno ~i{}enje mina). Ispitanici su, tako|e, imali dobro razvijene preduzetni~ke ideje koje odgovaraju njihovim lokalnim okolnostima, uklju~uju}i koliko kredita traè, kako brzo mogu da vrate novac da se izbegne dugoro~no zaduìvanje, i koliko ljudi mogu da zaposle. Mnogi su èleli informaciju o tome kojim agencijama da se obrate za kredite i, obuku privatnog sektora po pitanjima poput onog kako odrediti ponudu i potra`nju.

V. PROCENA DIJASPORE

Analiza dijaspore razmatra situaciju kosovskih Albanaca u Nema~koj i [vajcarskoj gde oni ~ine drugu najve}u grupu stranaca. Ovi migranti su do{li u tri razli~ita talasa: (a) prvi talas gastarbajtera kosovskih Albanaca u kasnim 1960-tim/ranim 1970-tim, od kojih su mnogi bili nekvalifikovani, lo{e obrazovani i iz ruralnih oblasti na Kosovu; (b) drugi talas, iz perioda 1989-1993. u Nema~koj i 1981-1990. u [vajcarskoj se uglavnom sastoji od bolje obrazovanih i kvalifikovanih kosovskih Albanaca iz urbanih oblasti na Kosovu i mladih mu{karaca koji su poku{avali da izbegnu slu`bu u Jugoslovenskoj Armiji tokom balkanskih ratova (1992-1995); i (c) tre}i talas traìlaca azila i izbeglica iz sukoba na Kosovu 1998-1999., me{ovit u smislu obrazovanja i porekla. Procena se koncentri{e na situaciju po pitanju zaposlenja ovih migranata; politike zemlje doma}ina prema zajednici migranata; migrantske organizacije i odnose zajednice u zemljama doma}inima; nov~ane doznake; pritiske na migrante da se vrate; i verovatne posledice njihovog povratka na Kosovo. Situacija po pitanju zaposlenja. Situacija po pitanju zaposlenja migranata kosovskih Albanaca je te{ka, posebno u Nema~koj, gde mnogi nisu bili u stanju da dobiju radne dozvole. Kao odgovor, oni sa skromnijim sredstvima su bili prisiljeni da rade ilegalno dok su oni sa vi{e resursa osnovali privatna preduze}a poput restorana i putni~kih agencija. Politike i programi pomo}i. Nema~ka vodi {iri pokret EU za harmonizaciju politike azila i izbeglica u roku od pet godina, po~ev{i od kontrole granica i striktnim uslovima za vize. Ovo je delimi~no bilo ura|eno da bi se smanjili visoki tro{kovi pomo}i nema~ke vlade izbeglicama, koja trenutno iznosi oko 500 miliona DM godi{nje. U [vajcarskoj, kosovska kriza je ponovno pokrenula dugotrajnu debatu o zakonima o azilu i izbeglicama. Brojne nedavne promene {vajcarskih zakona oteàle su uslove kosovskih Albanaca. Obe zemlje poku{avaju da se uhvate u ko{tac sa brojnim pitanjima koja se odnose na strance, uklju~uju}i rasizam, nasilne napade, i socijalno-ekonomsku diskriminaciju prema strancima; kriminalitet me|u strancima; i opasnost po unutra{nju bezbednost uzrokovanu uvozom politi~kih pokreta u sukobu datiranom iz njihove domovine.

21

U Nema~koj svaka dràva ima komesara iz ureda za inostrane poslove za pruànje socijalnih i savetodavnih usluga strancima, i ne{to pomo}i pri repatrijaciji. Zadnjih godina, ipak, takva pomo} je zna~ajno opala i uslovi za strance postaju sve manje atraktivni; npr., ograni~enja ponovnog spajanja porodice, kretanje ka prinudnoj repatrijaciji i smanjenje socijalnih pogodnosti. [vajcarska vlada, u drugu ruku, veoma je aktivna u pomaganju strancima, i direktno i kroz NO-e, nu|enjem obrazovanja, obuke, savetovanja, socijalnih i pravnih usluga i socijalnom pomo}i i pomo}i pri integraciji. Universite Populaire Albanaise (UPA) Narodni univerzitet Albanaca u @enevi ima posebno za cilj obezbe|ivanje obrazovne, socijalne, kulturne i sportske aktivnosti zajednici albanskih i kosovskih Albanaca od 10.000 ~lanova. Nov~ane doznake. Nov~ane doznake su doprinosile preìvljavanju i dobrobiti porodica na Kosovu, i op{tem zdravlju kosovske ekonomije. Nov~ane doznake su zna~ajno porasle kao rezultat sukoba, od oko jedne ~etvrtine prihoda porodice pre rata do polovine prihoda porodice nakon rata. RIINVEST procenjuje da skoro polovina svih porodica na Kosovu dobija nov~ane doznake. Ukupne nov~ane doznake iz inostranstva su bile procenjene na 750-850 miliona DM godi{nje i koriste se uglavnom za stanovanje, transport i trgovinske aktivnosti. Povratak. U Nema~koj su 60.000 kosovskih Albanaca bili du`ni da se vrate do kraja marta 2000., i drugih 180.000 }e bit i du`ni da se vrate u bliskoj budu}nosti. Ve}ina ove druge grupe su traìoci azila od kojih neki ìve u Nema~koj u trajanju od 8-9 godina, ~iji su zahtevi za azilom bili odbijeni. Nema~ki zvani~nici o~ekuju te{ku politi~ku debatu o budu}nosti ove grupe. Nema~ka je napravila specijalne dozvole za Srbe i Rome koji ne}e biti prisiljeni da se vrate i vladini zvani~nici o~ekuju potrebu da se obezbedi teku}a socijalna pomo} za ove grupe. U [vajcarskoj su oko 18.500 kosovskih Albanaca bili vra}eni na Kosovo do kraja decembra 1999. Dodatnih 65.000 }e biti du`ni da se vrate ove godine, uklju~uju}i one sa privremenim statusom, traìoce azila i ratne izbeglice. I nema~ka i {vajcarska vlada obezbe|uju brojne programe pomo}i za olak{avanje repatrijacije i reintegracije kosovskih povratnika. Pored toga, brojne organizacije poput Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) i Me|unarodne organizacije za migracije (MOM) rade sa ovim vladama na organizovanju ovih povrataka. Uticaj repatrijacije. Mnogi migranti iz prvog talasa izraàvaju èlju da se vrate na Kosovo. Stariji Kosovari, od kojih su mnogi zapo~eli kao nekvalifikovani radnici ali su stekli kvalifikacije i preduze}a, mogu ove vrednosti doneti natrag u zemlju zajedno sa znanjem stranih jezika i investicionim kapitalom za uspostavljanje preduze}a i stvaranje poslova. Neki planiraju da podele svoje vreme i resurse izme|u zemlje doma}ina i Kosova. Ipak, oni koji se vra}aju da se penzioni{u mogu, tako|e, dovesti do dodatnog optere}enja lokalnih socija lnih slu`bi, posebno ako se njihova deca ne vra}aju sa njima. Drugi talas migranata, od kojih su mnogi bili visoko obrazovani kada su napustili Kosovo, tako|e, bi doneo nove kvalifikacije, znanje stranih jezika i poslovnih praksa, i investicioni kapital. Ova grupa ima moderniji mentalitet, i orijentisana je ka novoj ekonomiji. Neki u ovoj grupi su, tako|e, izrazili èlju da urede ìvot na oba mesta. Deca iz porodica iz ove grupe bi se verovatno vratila na Kosovo sa svojim roditeljima i pruìla novu infuziju dobro obrazovanog i obu~enog ljudskog kapitala. Ipak, ova grupa bi mogla dovesti do dodatnog optere}enja na trì{tima stanovanja i zaposlenja kao i obrazovnim i medicinskim resursima. Tre}i talas migranata, ratnih izbeglica i traìlaca azila je napustio Kosovo u stra{nim okolnostima, i mnogi nemaju domove ili zaposlenja kojima bi se vratili. Ipak, oni su mogli ste}i

22

korisne kvalifikacije i obuke, i finansijska i materijalna sredstva iz vladinih programa zemalja doma}ina. Oni }e dovesti do dodatnih zahteva za stambenim prostorom, zaposlenjem i pruàocima socijalnih usluga. Mladi mu{karci iz ove grupe, mnogi sa prekinutim i neadekvatnim obrazovanjima, predstavlja}e poseban izazov. Mnogi su dezorijentisani i traumatizovani ratom, i pretrpeli su nezaposlenost, odvojenost od ~lanova porodice, diskriminaciju i lo{e uslove ìvota u zemljama doma}inima. Neki su upali u kriminalne aktivnosti i mogu nastaviti svoje bavljenje kriminalom na Kosovu. Od novih programa }e se traìti da se bave specijalnim potrebama omladine, posebno najobespravljenijih me|u njima.

VI. ZAKLJU^CI Iz ove analize su proiza{li brojni glavni nalazi, uklju~uju}i potrebu za uklju~ivim institucijama koje promovi{u koheziju unutar zajednice i me|uetni~ko pomirenje; nastavljanje briga za bezbednost i ekonomsko preìvljavanje ugroènih grupa; i èlju stanovi{tva za efikasnim pravosudnim sistemom. Analiza je, tako|e, prona{la dokaz da premo{}uju}i socijalni kapital moè biti razvijen i podràvan kroz odgovaraju}e politike i programe. Ovi nalazi imaju implikacije na izradu strategija pomo}i tokom srednjoro~nog perioda. Konkretno: Lokalne institucije treba da budu oja~ane da promovi{u premo{}uju}i socijalni kapital. Postoji potreba za sistemati~nijim naporima za razvoj lokalnog kapaciteta i u vladinom i u nevladinom sektoru na lokalnom nivou, izgra|uju}i to na bogatom organizacionom i institucionalnom iskustvu ste~enom tokom perioda samouprave. Postoji, tako|e, potreba za programima za ja~anje poverenja i izgra|ivanje konsenzusa izme|u stranih i lokalnih zvani~nika, i posebno izme|u lokalnih grupa civilnog dru{tva sa orijentacijom ka javnom interesu i administracije na lokalnom nivou. Od zajednice vo|eni razvojni napori mogu da postanu efikasniji ako su kapaciteti lokalnih vlasti da promovi{u premo{}uju}e odnose me|u spontano nastalim zajednicama poja~ani u investicionim projektima. Op{tine, zajednice i grupe sa orijentacijom ka javnom interesu treba da budu osnaène da adresiraju potrebe ugroènih i isklju~enih segmenata stanovni{tva kosovskih Albanaca. Sveobuhvatan pristup socijalnoj za{titi treba da ima glavnu tendenciju ka socijalnim uslugama zasnovanim na zajednici i da pove}a svest o specijalnim potrebama èna i devojaka. Specijalizovana pomo} za traumatizovanu decu, druge ratom pogo|ene grupe i invalidna lica prioritetna je potreba da se olak{a njihova ponovna socijalizacija i ublaì preterano optere}enje porodica. Potrebe izazvane brzim rastom gradova moraju da budu adresirane. Gradovima nedostaje infrastruktura, javne usluge, administrativna sposobnost i ekonomska struktura da udovolje potrebama svojih stanovni{tava. Napori pomo}i i kreiranja politike, dakle, treba da se koncentri{u na urbano planiranje, usluge, infrastrukturu, stvaranje radnih mesta, i odgovaraju}i okvir javne politike, da se omogu}i razvijanje dobro funkcioni{u}eg i odrìvog urbanog dru{tva. Lokalne specifi~nosti i vrednosti treba da budu uzete u obzir u izradi odrìvih programa i projekata razvoja. Kosovo ima mno{tvo podregionalnih/lokalnih okolnosti gde razli~ite kulturne, institucionalne i socijalne vrednosti mogu biti iskori{tene u razvojnim intervencijama. Sve takve aktivnosti treba da budu dizajnirane sa jakim elementom u~e{}a gra|ana.

23

Pozicija èna treba da bude oja~ana kroz obrazovanje devojaka, pristup proizvodnim sredstvima, obukom za zaposlenje i bezbednosnim mehanizmima koji su osetljivi na potrebe èna. U pogledu obrazovanja, postoji potreba za grantovima za siroma{ne devojke iz ruralnih oblasti zbog visoke cene transporta i drugih kulturnih i materijalnih pote{ko}a. U pogledu proizvodnih sredstava, ruralne ène, udovice, posebno, traìle su stoku za pove}anje osiguranja ishrane svojih doma}instava. U pogledu obuke za posao, ène ispitanice primetile su va`nost usporavanja procesa u razvijanju profesionalnih uloga tako da se ne izazovu konfrontacije ili da ne budu izop{tene od svojih porodica ili zajednica. @ene su bile dobro prihva}ene kao nastavnice, radnice u zdravstvu i mikro preduzetnice. U pogledu bezbednosti, postoji potreba za mehanizmima i institucijama, poput policijskih stanica sa ènskim osobljem, gde se ène mogu ose}ati sigurno prijavljuju}i nasilje me|u polovima. Jak pravosudni sistem i sudelovanje u lokalnim programima mogu da oja~aju me|uetni~ko poverenje i saradnju. Socijalna procena je ustanovila da uprkos {iroko rasprostranjenom etni~kom nepoverenju, postoje klice tolerancije izme|u kosovskih Albanaca i kosovskih manjina. Prepreke za ponovno uspostavljanje te koegzistencije uglavnom se ti~u interesa bezbednosti. Ipak, rezultati fokusne grupe pokazuju da zna~ajan procenat Albanaca vidi takve incidente kao kriminalne akte i prihvatio bi ideju koegzistencije pod uslovom da se po~inioci krivi~nih dela krivi~no gone. Ovi rezultati impliciraju da napredak u re{avanju etni~ke mr`nje leì u uspostavljanju formalnog pravosudnog sistema, uklju~uju}i zakone, policiju, sudove i zatvore da se pomogne stabilizaciji dru{tva i da mu se omogu}i izle~enje bez neprestanih nasilnih poreme}aja. Oni, tako|e, impliciraju potrebu za mirno u~e{}e u spontano nastalim programima za olak{avanje dijaloga i razvoj socijalnih i ekonomskih prilika, {to }e sve pomo}i da se smanje etni~ke napetosti i podrì delikatni proces izle~enja. Ovi tipovi uzdrànih intervencija }e biti manje podlo`ni zastra{ivanju i nasilju od strane ekstremista nego vidljivi poku{aji me|unarodne zajednice da podstakne pomirenje. Ugroènost manjina je uglavnom rezultat socijalne isklju~enosti, i potrebni su programi da se adresiraju njeni efekti i, ako je to mogu}e, njeni uzroci. Isklju~enost Srba i Roma, i u manjem stepenu Muslimana Slavena, ukazuje na potrebu za (a) multi-sektorskim investicijama kojima su konkretan cilj potrebe manjinskih stanovni{tvaa; i (b) od zajednice vo|ene intervencije koje uklju~uju jake elemente u~e{}a. Na primer, donatori mogu podràvati lokalne napore za pove}anje pograni~ne saradnje izme|u sela Goranaca na Kosovu i u Albaniji. Pored toga, vi{e treba da bude ura|eno da se smanji njihova socijalna i ekonomska ugroènost. Razvoj privatnog sektora treba adresirati zahteve lokalnih malih i mikro preduzetnika. Programi treba da obezbede kredite mikro i malim preduze}ima, i savet i tehni~ku pomo}, uklju~uju}i informaciju o funkcionisanju trì{ne ekonomije. Zajednica u dijaspori je vaàn izvor za investicije i prenos kvalifikacija, ali su potrebni podsticaji za njihov povratak. Podsticaji treba da uklju~uju ja~anje lokalnih banaka; kreditna sredstva za stanovanje i hipoteku; posete Kosovu po principu "do|i i vidi"; podr{ku investicijama stranog privatnog sektora na Kosovu; i programe socijalnih slu`bi, obrazovanja i obuke za povratnike.

I. UVOD

Do poslednjih godina, analiti~ki rad Banke je u nekim slu~ajevima posvetio ograni~enu pa`nju distributivnim i regionalnim neravnoteàma, etni~kim napetostima, politikama isklju~enja i otimanja, i drugim pitanjima koja pothranjuju politi~ke doga|aje koji vode

24

ka krizi. Ovo je moglo rezultovati propu{tenim prilikama za promovisanje pravednog i uklju~ivog razvoja.1

Ova procena ispituje kako su sukob i raseljavanje na Kosovu2 tokom pro{le decenije uticali na njegove socijalne odnose i institucije. Ona pokriva {irok i kompleksan set pitanja koja uzeta zajedno formiraju pregled kosovskog dru{tva kako se ono adaptiralo na ekonomske i politi~ke promene izazvane: (i) raspadom Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ); (ii) periodom prinudne uprave, kada je ve}insko albansko stanovni{tvo bilo isklju~eno iz javnog ìvota; (iii) etni~ki motivisanim nasiljem i raseljavanjem; i u skorije vreme, (iv) povratkom albanskih izbeglica i uspostavljanjem me|unarodne administracije. Tokom najskorije faze, unutar- i me|uetni~ko nasilje se nastavilo, nad preostalim kosovskim Srbima i drugim manjinskim stanovni{tvima koji trpe razli~ite stepene socijalne isklju~enosti. Zbog brzog anga`mana Svetske banke i drugih me|unarodnih ~inilaca u pokrajini, ovakva studija nije bila mogu}a pre izrade projekta i programa. Nadati se da }e budu}a politika obnove i razvoja i programske odluke imati koristi od ove pripremne studije. Ova studija je deo ve}ih serija studija institucija na lokalnom nivou, koje je izradila Svetska banka za usmeravanje primene njene Regionalne strategije za jugoisto~nu Evropu. 3 Pozadina Po Ustavu SFRJ iz 1974., Kosovo je uìvalo visok stepen autonomije i status na mnogo na~ina ekvivalentan onom od {est jugoslovenskih republika. Pokrajini je bilo dozvoljeno da razvija, izme|u ostalog, svoje sopstvene politike zdravstva i obrazovanja i decentralizuje pruànje usluga svojim op{tinama. Ipak, ovaj period - definisan u ovom izve{taju kao autonomija bez decentralizacije - bio je okarakterisan nedostatkom predstavni~kih lokalnih institucija, neodgovornom birokratijom i relativnim nedostatkom angaòvanja civilnog dru{tva. Uvo|enjem ustavnih promena u Beogradu 1989., autonomija pokrajina je bila o{tro ograni~ena. Tokom naredne decenije, serije prinudnih mera isklju~ile su ve}inu etni~kih Albanaca iz formalnih javnih i privatnih institucija. Ovaj period - definisan ovde kao centralizacija sa dominacijom - bio je okarakterisan sa ne-reprezentativnim i centralizovanim politi~kim institucijama, neodgovornom birokratijom i represijom nad civilnim dru{tvom. Kosovski Albanci su odgovorili na ove mere sa: (i) razvijanjem svojih sopstvenih paralelnih institucija (npr., za pruànje zdravstvenih i obrazovnih usluga), finansiranih od albanske zajednice na Kosovu i sve ve}e dijaspore; (ii) pokretanjem malih preduze}a (prodavnice, restorani, fabrike itd.) i (iii) emigriranjem iz pokrajine u velikom broju. Etni~ki sukob se pove}ao dezintegracijom SFRJ 1991. i kasnijim sankcijama Ujedinjenih nacija (UN) prema Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ). Izme|u 1990. i 1995., ekonomija Kosova se smanjila za oko 50 procenata, smanjuju}i svoj Bruto doma}i proizvod (BDP) na procenjenih 720 miliona US$, ili manje od pribli`no 400 US$ po stanovniku (bez nov~anih doznaka) - {to je manje nego u Albaniji, najsiroma{nijoj zemlji Evrope. Etni~ko nasilje se pove}alo u 1998. i 1999., dovode}i do sve ve}eg pritiska na krhu socijalnu strukturu dovode}i do masovnog raseljavanja. Vi{e od 800.000 stanovnika Kosova je 1 Kreiner et al. (1998). 2 Kosovo, Savezna Republika Jugoslavija (Srbija i Crna Gora), u daljem tekstu Kosovo. 3 Regionalna strategija za jugoisto~nu Evropu, pripremljena od Svetske banke za Pakt stabilnosti, nagla{ava da su kohezija i socijalno uklju~ive institucije unutar i izme|u zemalja jugoisto~ne Evrope (JIE) su{tinski preduslovi za mir i ekonomski ra zvoj u regionu. Na nivou zemlje ovo implicira sistematski poku{aj da se (i) adresiraju potrebe ratom pogo|enih i drugih ugroènih grupa; (ii) pove}aju manjinska prava, u~e{}e i pristup resursima i uslugama; i (iii) identifikuju i osnaè one socijalne grupe koje }e najverovatnije izvr{iti socijalnu promenu. Vidi Svetska banka (2000c)

25

bilo raseljeno u susedne zemlje i inostranstvo, drugih 500.000 su bili raseljeni unutar pokrajine i 9.000-10.0004 su bili ubijeni ili su nestali. Na kraju krize, nakon {to se ve}ina albanskih izbeglica vratila u pokrajinu, vi{e od 100.000 kosovskih Srba i Roma su pobegli, pla{e}i se odmazde.5 Sukob se zavr{io u junu 1999. Rezolucijom UN 1244, koja je odobrila pokrajini "znatnu autonomiju i zna~ajnu samoupravu", priznaju}i "suverinitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije". Rezolucija, tako|e, uspostavlja Misiju privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) kao prelaznu upravu sa ~etiri oblasti odgovornosti: (i) humanitarna pitanja; (ii) privremenu civilnu administraciju; (iii) izgradnju institucija; i (iv) obnovu. [est meseci kasnije, UNMIK je potpisao sporazum sa Zajedni~kom privremenom strukturuom (ZPAS) sa brojnim predstavnicima Kosova. Ova struktura trenutno upravlja pokrajinom. Tokom ovog perioda - ovde definisanog kao autonomija sa decentralizacijom - kosovski i me|unarodni ~inioci poku{avaju da uspostave odrìv sistem lokalne uprave okarakterisan uklju~ivim institucijama, odgovornom birokratijom i angaòvanim gra|anskim dru{tvom. Jedna komponenta ove studije razmatra evoluciju ovog nastojanja (vidi Konceputalni okvir, dat dalje u tekstu). Period autonomije sa decentralizacijom je, tako|e, okarakterisan naporima da se demilitarizuje Oslobodila~ka Vojska Kosva (OVK) i reintegri{u biv{i borci u dru{tvo - teàk napor zbog decentralizovane strukture OVK. Od svog po~etka kao gerilska grupa u 1993., regruti su bili dovedeni iz nekoliko ruralnih oblasti, i lokalnim vo|ama je bila data velika autonomija. Ova struktura je navela neke analiti~are da smatraju da ova organizacija "vi{e li~i na udruènje klanova nego na vojnu snagu sa hijerarhijom". 6 Drugi analiti~ari su uporedili ovu organizaciju sa urbanijim, intelektualnijim i umerenijim Demokratskim savezom Kosova (DSK), ~ije je nenasilno povla~enje iz srpskih institucija vodilo paralelnom sistemu u 1990-tim. 7 Tokom perioda neposredno posle rata, neke pristalice OVK su formirale nekoliko politi~kih partija, uklju~uju}i Demokratsku partiju Kosova (DPK) i Savez za budu}nost Kosova (SBK) i bili regrutovani u Kosovski Za{titni Korpus (KZK) u stilu nacionalne garde. Druge pristalice OVK navodno nastavljaju da se angaùju u nasilju prema drugim etni~kim grupama i umerenijim Albancima. Konceputalni okvir: Potreba za izgradnjom uklju~ivih socijalnih institucija na Kosovu Ova studija je izvedena u contekstu intenzivnog nastojanja me|unarodne pomo}i i razvoja strategije za obnovu i razvoj. Ona se oslanja na ideju da je postizanje stabilnosti i odrìvog ekonomskog rasta kompleksan proces koji zavisi od socijalnih faktora, posebno uklju~ivih institucija koje promovi{u koheziju unutar zajednice i me|uetni~ko pomirenje. Povezani koncepti socijalne kohezije, socijalnog kapitala i pomirenja su, u stvari, centralni za ovu analizu. Dok se definicije razlikuju, sve se vi{e razvija konsenzus da je socijalni kapital sposobnost pojedinaca i grupa (porodice, mreè srodnika, lokalna udruènja) da osiguraju dobrobiti kao rezultat njihovih me|usobnih odnosa, i da je to inherentno normama poverenja i reciprociteta koje upravljaju njihovim interakcijama. Izve{taj se koncentri{e na procenjivanje prisustva dve vrste socijalnog kapitala na Kosovu - vezuju}eg i premo{}uju}eg - koji su respektivno okarakterisani horizontalnim vezama unutar i izme|u razli~itih grupa. Ovi tipovi socijalnog kapitala imaju veoma razli~ite posledice na promovisanje socijalne kohezije i re{avanje sukoba. Dok vezuju}i socijalni kapital moè biti isklju~uju}i ponovo ja~aju}i veze unutar grupa, ali promovi{u}i nepoverenje prema autsajderima i, dakle, socijalno usitnjavanje i osiroma{enje javnog ìvota,

4 Manja cifra je procena za 2000. UNFPA/MOM; ve}a cifra je procena UNHCR iz juna 1999. 5 Procena UNHCR iz juna 1999. 6 MKG (2000b) 7 Rohde (2000).

26

premo{}uju}i socijalni kapital naginje ka gajenju odnosa izme|u grupa, i, dakle, uklju~enju, pomirenju i koheziji. 8 Isti vezuju}i socijalni kapital koji omogu}uje grupama da preìve tokom krize moè onemogu}avati ili odlagati socio-ekonomsku obnovu i razvoj koji zavise od saradnje razli~itih grupa. Tre}i tip, povezuju}i socijalni kapital, vertikalan je u smislu da se odnosi na interakciju izme|u gra|ana i dràvnih institucija. Povezuju}i socijalni kapital je implicitan u dràvnim institucijama koje su uklju~ive i osnaùju}e, koje ja~aju u~e{}e i transparentnost procesa dono{enja odluka i, prema tome, u slu~aju Kosova ~ine mogu}im kooperativno angaòvanje svih grupa u izgradnji mirnog dru{tva. Ova procena se ne koncentri{e na prisustvno povezuju}eg socijalnog kapitala na Kosovu, zbog nesigurnog politi~kog statusa pokrajine i prirode razvoja njenih institucija. Procena se zapravo koncentri{e na potencijal za razvoj premo{}uju}eg socijalnog kapitala kao preduslova za razvijanje povezuju}eg socijalnog kapitala i uklju~ive, osnaùju}e dràvne institucije u narednim godinama. Studija podràva napore za gajenje socijalne uklju~ivosti i kohezije identifikovanjem: (i) kako su se autohtone formalne i neformalne institucije razvile na Kosovu tokom 1990-tih, i njihove razli~ite stepene uklju~ivosti i isklju~ivosti tokom razli~itih perioda sukoba; (ii) strategije borbe razli~itih grupa pred socijalnom isklju~eno{}u, ekonomskom marginalizacijom i fizi~kim raseljavanjem; i (iii) na~ina na koje socijalna kohezija i pomirenje mogu biti podràvani kroz uklju~ive institucije i lokalni ekonomski razvoj. Takvo znanje je od su{tinske va`nosti za izradu politika i programa koji promovi{u kohezivnost potrebnu za stabilnost i rast. Tako|e je od su{tinske va`nosti za razvijanje sposobnosti 30 op{tina na Kosovu - koje su nakon izbora u oktobru 2000. postale va`ne administrativne jedinice u pokrajini - da obezbede sela pod njihovom upravom sa uklju~ivim javnim uslugama, u rasponu od zdravstva, obrazovanja, vodosnabedvanja i snabdevanja elektri~nom energijom do planiranja upotrebe urbanog i ruralnog zemlji{ta.9 Ova studija, dakle, stavlja vaàn naglasak na sposobnost op{tine i drugih lokalnih institucija na ne samo izvr{enje ovih funkcija samouprave, ve} i na stvaranje uslova za osposobljavanje, uklju~enje i pomirenje svih gra|ana na Kosovu. Metodologija i opseg Ova procena je kvalitativna analiza procesa institutiocionalne i socijalne promene. Analiza napreduje od makro do mikro nivoa - od formalnih do neformalnih institucija - da bi se uhvatila razli~itost perspektiva o sukobu i promeni na Kosovu. Analiza je podeljena u ~etiri glavna dela, od kojih svaki analizira odvojen set pitanja. Opseg i metodologija za svaki deo opisani su dalje u tekstu. Makro socijalna analiza se koncentri{e na brojne {iroke prostorne i vremenske dimenzije promene na Kosovu tokom 1990-tih. Ona po~inje razmatranjem demografskih karakteristika ove promene, uklju~uju}i starosnu dob, polnu strukturu i etni~ku pripadnost. Ona, zatim, analizira socioekonomske dimenzije poput zdravstva, obrazovanja, zaposlenosti i prihoda.

8 Za detaljniju diskusiju o socijalnom kapitalu u zemljama pogo|enim sukobom, vidi Colletta and Cullen (2000). Za diskusiju o socijalnom kapitalu i smanjenju siroma{tva, vidi Svetska banka (2000a). 9 UNMIK-ov Nacrt propisa o samoupravi op{tina na Kosovu (juli 2000) kaè da je "osnovna teritorijalna jedinica lokalne samouprave na Kosovu op{tina, koja vr{i svu vlast koja nije izri~ito rezervisana za centralne vlasti". On dalje kaè da "svi organi i tela op{tine osiguravaju da stanovnici... uìvaju sva prava i slobode bez pravljenja razlike bilo koje vrste, poput rase, etni~ke pripadnosti, boje koè, pola, jezika, religije, politi~kog ili drugog mi{ljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovinskog stanja, ro|enja ili drugog statusa, i da }e oni imati fer i jednake prilike za zaposlenje u op{tinskim slu`bama na svim nivoima. Op{tine sprovode u svojim politikama i praksama potrebu za promovisanjem koegzistencije izme|u njihovih stanovnika i stvaranjem odgovaraju}ih uslova koji omogu}uju svim zajednicama da izraàvaju, o~uvaju i razviju svoje etni~ke, kulturne, religijske i lingvisti~ke identitete". U ovom propisu, termin 'zajednice' zna~i stanovnici koji pripadaju istoj etni~koj, religioznoj i/ili lingvisti~koj grupi.

27

Analiza je zasnovana na razli~itim setovima podataka za pokrajinu od 1990. do 2000. Za period pre sukoba (1990-1999), podaci su uzeti iz zvani~nih statisti~kih godi{njaka SFRJ i publikacija o popisu stanovni{tva.10 Popis stanovni{tva iz 1991.11 je iskori{en za projekciju stanovni{tva, dok se demografski aspekti oslanjaju na zvani~ne izvore.12 Za period nakon rata (1999-2000), izvori se uglavnom sastoje od nedavnih procena poduzetih od brojnih vladinih, nevladinih i me|unarodnih organizacija, i shodno tome su citirane. Procena formalnih institucija se koncentri{e na iskustvo zajedni~kog upravljanja na op{tinskom nivou i izglede za ja~anje op{tinskih institucionalnih sposobnosti. Ona ne pruà iscrpnu analizu svih formalnih institucija ili svih aspekata sistema zajedni~ke uprave, poput osoblja i sprovo|enja budèta. Ciljevi procene su pre da se obezbedi pregled konteksta formalnih institucija unutar kojeg neformalne socijalne institucije mogu da budu shva}ene.

Procena neformalnih insitucija se koncentri{e na neformalne institucije na nivou grupe poput mreà srodnika, seoskih saveta, porodice, grupa civilnog dru{tva; i ispituje kako su se ove institucije menjale tokom vremena.13 Procena socijalnih pitanja pruà detaljniji pogled na potrebe i ugroènosti stanovni{tva, uklju~uju}i (i) strategije nanivou doma}instva za obezbe|enje ishrane, skloni{ta i obrazovanja; (ii) percepcije ljudi o bezbednosti, zbog zlo~ina i preostalog me|uetni~kog nasilja; (iii) situaciju èna i devojaka, manjina i drugih ugroènih grupa; i (iv) mogu}nosti za me|uetni~ku koegzistenciju i pomirenje. Ovaj deo, tako|e, procenjuje gledi{ta stanovni{tva o efikasnosti institucija, i njihovoj sposobnosti za promovisanje modernizacije i demokratizacije. Institucionalne i socijalne procene su uglavnom zasnovane na radu na terenu obavljenom u martu i aprilu 2000, iz razloga vezanih za sigurnost i drugih ograni~enja. Ve}ina rada na terenu se koncentri{e na kosovske Albance, koji ~ine vi{e od 90 procenata stanovni{tva. [irom Kosova, pet reprezentativnih regiona (Pri{tina/Prishtine,14 Pe}/Peja, Prizren, Gnjilane/Gjilan i Mali{evo/Malisheve) su bili izabrani i unutar svakog regiona jedna urbana i jedna ruralna lokacija su bile izabrane. Na svakoj lokaciji, diskusija sa jednom grupom je bila odràna, sa svakom od slede}ih grupa - odrasli mu{karci, odrasle ène, mladi mu{karci (izme|u 15 i 25 godina starosti), i mlade ène (izme|u 15 i 25 godina starosti). Pored toga, brojn i otvoreni intervjui bili su obavljeni sa predstavnicima formalnih i neformalnih institucija. Tim za procenu je, tako|e, obavio seriju grupnih diskusija i otvorenih intervjua sa ugroènim grupama (ratne udovice, IRL-a, povratnici) i manjinama (Srbi, Romi, Turci i Muslimani Slaveni) na lokacijama gde su takve grupe prisutne u ve}em broju. Kona~no, socijalne i institucionalne procene, tako|e, sadrè nalaze iz anketa i procena obavljenih od lokalnih i me|unarodnih NO-a, bilateralnih agencija, i agencija UN (vidi anekse I i II).

10 Savezni zavod za statistiku (1992-1998) 11 Treba da bude prime}eno da je ovaj popis bio bojkotovan od ve}ine kosovskih Albanaca i nekih kosovskih Roma, tako da su podaci uglavnom zasnovani na procenama beogradskih vlasti. 12 Savezni zavod za statistiku (1990) 13 Mada je ova procena u po~etku poku{ala da objasni odnos me|u srodnicima, politi~kim vodstvom i ilegalnim mreàma, ovo je bila veoma osetljiva i te{ka oblast za poku{aj ispitivanja pod o{trim ograni~enjima po pitanju vremena i bezbednosti. 14 Molimo vas da primetite da }e imena op{tina biti data na srpskom i albanskom; imena sela }e, pak, biti data na jeziku ve}inskog stanovin{tva koje ìvi u tim selima.

28

Analiza kosovske dijaspore se koncentri{e na istoriju i demografiju emigracije, modele nov~anih doznaka, podsticaje i pritiske za povratak i ulogu koju dijaspora moè igrati u obnovi Kosova. Ova analiza je zasnovana na radu na terenu obavljenom u Nema~koj (Berlin, Frankfurt i Ludwigshafen) i [vajcarskoj (Cirih, Bern i @eneva). Brojni intervjui su bili obavljeni sa zvani~nicima zemlje doma}ina; predstavnicima me|unarodnih organizacija; ekspertima za migracije; i vo|ama zajednica, preduze}a i organizacija me|u migrantima kosovskim Albancima. Pored toga, 10 grupnih diskusija je bilo obavljeno sa migrantima da se razume njihova situacija u zemlji doma}inu i njihove veze sa Kosovom. Na tri grupe je bila obra}ena posebna pa`nja: mladi, ène, i oni aktivni u privatnom sektoru (vidi anekse I i II).

II. MAKRO-SOCIJALNA ANALIZA, OD 1991. DO 2000. Ovo poglavlje se koncentri{e na brojne {iroke prostorne i vremenske dimenzije promene na Kosovu tokom 1990-tih. Ona po~inje razmatranjem demografskih karakteristika ove promene, uklju~uju}i starosnu dob, polnu strukturu i etni~ku pripadnost. Ona zatim analizira socioekonomske dimenzije poput zdravstva, obrazovanja, zaposlenosti i prihoda. Analiza je zasnovana na razli~itim setovima podataka za pokrajinu od 1990. do 2000. Za period pre sukoba (1990-1999), podaci su uzeti iz zvani~nih statisti~kih godi{njaka SFRJ i publikacija o popisu stanovni{tva.15 Popis stanovni{tva iz 1991. 16 je iskori{ten za projekciju stanovni{tva, dok se demografski aspekti oslanjaju na zvani~ne izvore.17 Za period nakon rata, izvori se uglavnom sastoje od nedavnih procena koje su uradile brojne vladine, nevladine i me|unarodne organizacije, i shodno tome su citirane. Demografske promene Projekcije stanovni{tva Tokom poslednje decenije, Kosovo je iskusilo mnoge demografske promene zbog masovne emigracije, me|uetni~kog nasilja i masovnog raseljavanja. Uzimaju}i u obzir ove i druge doga|aje, sada{nje stanovni{tvo na Kosovu se procenjuje kori{tenjem konvencionalnih demografskih metoda, prema razli~itim demografskim i socioekonomskim karakteristikama. Procene stanovni{tva po starosnoj dobi i polnoj strukturi su zasnovane na tri komponente promene stanovni{tva - mortalitet, fertilitet i migracija. Svaka od ovih komponenata - na bazi pretpostavki izloènih u glavnim crtama u daljem tekstu - se koriste za projektovanje tri varijante promena stanovni{tva (niska, srednja i visoka) za 1996. i 2000. Ve}ina ove analize u ovom izve{taju se oslanja na srednju varijantu. Mortalitet. Procene promena mortaliteta se zasnivaju na dve glavne pretpostavke: (i) stope preìvljavanja se nisu promenile tokom perioda 1991-1998. Ova procena se zasniva na ~injenici da nije bilo dramati~ne promene u faktorima koji odre|uju modele mortaliteta tokom

15 Savezni zavod za statistiku (1992-1998). 16 Treba da bude prime}eno da je ve}ina stanovni{tva kosovskih Albanaca odbila da u~estvuje u ovom popisu stanovni{tva, tako da se podaci uglavnom zasnivaju na procenama vlasti u Beogradu. 17 Savezni zavod za statistiku (1990).

29

ovog perioda u pore|enju sa periodom pre 1991. I (ii) oko 9.000 ljudi je bilo ubijeno tokom sukoba 1998-1999. ili su jo{ uvek nestali,18 ve}ina njih odrasli mu{karci. Fertilitet. Dok se mortalitet nije rapidno menjao tokom 1991-2000., fertilitet je pao sa 3,9 na 2,5 dece po èni u 2000. Ova procena se zasniva na nedavnoj anketi,19 i na dramati~nu promenu u polnoj strukturi za ljude u reproduktivnom dobu (15-45 za ène, 20-50 za mu{karce) - zbog velike emigracije mu{karaca tokom 1990-tih (vidi Grafikon 1 i Tabelu 1). Ovaj odnos je 72 mu{karca na 100 èna u 2000. (srednja varijanta), u pore|enju sa 92 mu{karca na 100 èna u 1991. Grafikon 1. Starosna struktura stanovni{tva na Kosovu, 1991. i 2000. Za visoku varijantu promene stanovni{tva, ukupna stopa fertiliteta se procenjuje na 3,5 dece po èni tokom perioda 1991-1996. i 2,8 tokom perioda 1996-2000. Za srednju i nisku varijantu, stopa fertiliteta je rpocenjena na 3,1 dece po èni tokom perioda 1991-1996. i 2,5 tokom perioda 1996-2000. Sve ove stope su relativno visoke po evropskim standardima. Migracija. Tri procene promene stanovni{tva zbog migracije tokom perioda 1991-2000. se zasnivaju na razli~itim pretpostavkama:

18 Kao {to je prime}eno u fusnoti 4, postoje dve procene za ovu cifru. Ova analiza }e koristiti cifru UNFPA/MOM (2000) od 9.000, jer se zasniva na kvantitativnoj anketi za celu pokrajinu. 19 UNFPA/ MOM (2000).

0-4

10-14

20-24

30-34

40-44

50-54

60-64

70-74

80+

Mu{ karci @ene

0-4

10-14

20-24

30-34

40-44

50-54

60-64

70-74

80+

Mu{ karci @ene

1991. 2000.

30

• Za visoku varijantu, pretpostavka je negativna neto migracija od 100.000 tokom perioda 1991-1996, i oko 300.000 tokom perioda 1996-2000.

• Za srednju varijantu negativna neto migracija od 150.000 tokom perioda 1991-1996. i oko 300.000 tokom perioda 1996-2000.

• Za nisku varijantu negativna neto migracija od 200.000 tokom perioda 1991-1996. i oko 300.000 tokom perioda 1996-2000.

Ove procene se zasnivaju na: (i) ciframa iz razli~itih zemalja Zapadne Evrope, koje pokazuju ukupno oko 400.000 migranata sa Kosova u Zapadnu Evropu tokom perioda 1993-1998;20 (ii) anketi ura|enoj od RIINVEST-a21 na posleratnom Kosovu, koja obra}a pa`nju na strukturu emigranata po starosti i polu, koja je ustanovila da je emigracija bila rapidna i da su migranti generalno bili mladi; (iii) efektu razli~itih politi~kih i ekonomskih doga|aja na Kosovu na kretanje migranata; i (iv) popis stanovni{tva iz 1991. Na osnovu ovih izvora, visoka, srednja i niska varijanta projekcija stanovni{tva su bile razvijene za 1996. i 2000., kao {to je prikazano u Tabeli 1.

Tabela 1. Projekcija stanovni{tva u sredini godine po starosnoj dobi i polu

1991. 1996. 2000.

Varijanta Mu{karci @ene Ukupno Mu{karci @ene Ukupno Mu{karci @ene Ukupno Niska 1.009.474 946.723 1.956.197 971.189 959.557 1.930.746 841.663 905.270 1.746.932 Srednja 1.009.474 946.723 1.956.197 1.004.746 98.1094 1.985.840 879.234 930.824 1.810.058 Visoka 1.009.474 946.723 1.956.197 1.052.466 1.016.16

7 2.068.632 942.536 980.878 1.923.413

Sve tri varijante pokazuju negativan rast stanovni{tva izme|u 1996. i 2000., uprkos relativno visokom fertilitetu u 2000. Dakle, od tri komponente rasta stanovni{tva, migracija je imala najzna~ajniji efekat, smanjuju}i stanovni{tvo za procenjenih 175.782 ljudi izme|u dve godine, prema srednjoj varijanti. Demografski trendovi Uprkos masovnoj emigracijji mu{karaca u reproduktivnoj dobi i padu fertiliteta, stanovni{tvo na Kosovu ostaje veoma mlado. Ljudi ispod 25 godina starosti ~ine 46,4 procenata stanovni{tva u 2000., u pore|enju sa 57,9 procenata u 1991. Medijalna starost u 2000. je 22,2 godina, u pore|enju sa 20,9 u 1991. Postoji, ipak, jasno iskrivljena starosna struktura u 2000. (vidi Grafikon 1), sa migracijom koja dramati~no poga|a starosnu dob 20-40, posebno mu{karce. Kosovo je, tako|e, iskusilo druge dramati~ne demografske promene kao rezultat sukoba, uklju~uju}i pad bruto stope ra|anja, i porast bruto stope smrtnosti i, iznena|uju}e, smanjenje smrtnosti dojen~adi (vidi Tabelu 2) mada su se zdravstveni uslovi u pokrajini bili pogor{ali. Poslednja cifra treba da bude uzeta sa rezervom i traì dalje ispitivanje.

Tabela 2. Demografski indikatori za Kosovo u 1990-tim

20 Vickers (1998) procenjuje da je tokom ovog perioda, 120.000 migranata oti{lo u Nema~ku; 95.000 u [vajcarsku; 35.000 u [vedsku, 23.000 u Austriju; 8.000 u Belgiju; 5.000 u Francusku; 5.000 u Dansku; 4.000 u Italiju; 3.500 u Norve{ku; 3.000 u Britaniju; 2.000 u Holandiju; 600 u Finsku; i 200 u Luksemburg. 21 RIINVEST (1999c; 1999d)

31

1991. 1996. 2000. Stanovni{tvo 1.956.197 1.985.840 1.810.058 Neto pove}anje -29.643 -175.782 Medijalna starost 20,9 21,8 22,4 Bruto stopa ra|anje 28,7 23,5 18,9 Bruto stopa smrtnosti 5,3 5,3 5,8 Ukupna stopa fertiliteta 3,9 3,1 2,5 Stopa smrtnosti dojen~adi (na 1.000 poro|aja)

51 33 25

Izvor: Cifre 1996. i 2000 se zasnivaju na srednjoj varijanti projekcije stanovni{tva; cifre za 1991. se zasnivaju na podacima Saveznog zavoda za statistiku (1990., 1993., 1993.b); i cifre za ukupnu stopu fertiliteta za 1996. i 2000., i stopa smrtnosti dojen~adi za 2000. se zasnivaju na podacima UNFPA/MOM (2000).

Etni~ka struktura stanovni{tva22

Sa krajem sukoba, desile su se glavne promene {to se ti~e etni~ke strukture stanovni{tva Kosova. Prema vlastima u Beogradu, bilo je pribli`no 347.000 ne-Albanaca (18 procenata stanovni{tva) na Kosovu 1991., uklju~uju}i 195.000 Srba, 57.000 Muslimana Slavena, 43.000 Roma,23 11.000 Turaka i 41.000 Crnogoraca, Hrvata i ostalih grupa.24 U februaru 2000., UNHCR/OEBS je rpocenio manjinsko stanovni{tvo na pribli`no 197.000 - oko 56 procenata stanovni{tva pre sukoba - na osnovu razli~itih izvora, uklju~uju}i vo|e zajednica, Kosovske Snage (KFOR), i policiju UNMIK-a.25 Vidi Tabelu 3 za detaljan pregled razli~itih grupa.

Tabela 3. Procene stanovni{tva etni~kih manjina na Kosovu, 2000.

Srbi Muslimani Slaveni26 Romi27 Turci 100.000 47.000 30.000 20.000

Izvor: UNHCR/OEBS (2000a).

Tokom perioda posle sukoba, po{to etni~ka pripadnost ostaje odlu~uju}i faktor rizika bivanja `rtvom uznemiravanja i nasilja, mnogi od preostalih manjina nastavljaju da se preme{taju iz me{ovitih gradova i sela u etni~ki homogene oblasti. U severnim op{tinama Kosovska Mitrovica/Mitrovice, Leposavi}/Leposaviq, Zubin Potok i Zve~an, srpsko stanovni{tvo sada ìvi severno od reke Ibar i raste zbog priliva Srba iz drugih delova Kosova. U centralnom Kosovu, srpsko stanovni{tvo kontinuirano opada i sada je koncentrisano u nekoliko zaselaka u op{tinama Obili}/Obiliq, Pri{tina/Prishtine, Kosovo Polje/Fushe Kosove i Lipljan/Lipjan. Bilo je oko 700-800 Srba u Pri{tini/Prishtine u februaru 2000., {to je smanjenje sa 20.000 u 1998. U [trpcima/Shterpce, stanovni{tvo je sada prete`no srpsko, sa ve}inom Albanaca koji ìve u nekoliko homogenih sela. Na jugoistoku, Srbi sve vi{e napu{taju grad Gnjilane/Gjilan u korist sigurnijih sela u kojima prevladavaju Srbi, koja se prostiru {irom op{tine. U isto~nom delu

22 Obratite, tako|e, pa`nju na Poglavlje IV, deo o situaciji etni~kih manjina. 23 Veruje se da je stvarni broj Roma na Kosovu 1991. bio mnogo ve}i. 24 Popis stanovni{tva iz 1991. 25 UNHCR/OEBS (2000a) 26 Od ovog broja, 12.000 su Goranci 27 Tako|e se veruje da je stvarni sada{nji broj Roma na Kosovu mnogo ve}i.

32

pokrajine, Kosovska Kamenica/Kamenice je jedna od nekoliko op{tina koje nisu iskusile ve}e smanjenje svog srpskog stanovni{tva.28 Bilo je sli~nog smanjenja stanovni{tva Roma, sa tendencijom da se Romi, tako|e, presele u homogene oblasti, ili, u nekim slu~ajevima, srpske oblasti. Romi su koncentrisani u zapadne op{tine \akovicu/Gjakove, Prizren i Pe}/Peja; i u isto~nu op{tinu Uro{evac/Ferizaj.29 Druge grupe, mada manje pogo|ene sukobom, su, tako|e, doìvele opadanje svoje brojnosti. Preostali Goranci su jo{ uvek koncentrisani u ju`noj op{tini Draga{/Dragash; a preostali Turci i Muslimani Slaveni jo{ uvek predstavljaju veliku grupu u Prizrenu.

Struktura aktivnog stanovni{tva Struktura aktivnog stanovni{tva (izme|u 15-60 godina starosti) se nije mnogo promenila izme|u 1991. i 2000. (55,6 i 54,2 procenta, respektivno; vidi Grafikon 2). Bilo je, ipak, malog porasta stanovni{tva preko 60 godina starosti, uglavnom jer se stanovni{tvo ispod 15 smanjilo kao rezultat pada fertiliteta.

Grafikon 2. Promene u starosnoj strukturi aktivnog stanovni{tva

Izvori: Cifre za 1991. se zasnivaju na popisu stanovni{tva iz 1991.; cifre za 1996. i 2000. se zasnivaju na srednjoj varijanti projekcije stanovni{tva.

Dok se procenat aktivnog stanovni{tva nije menjao, polna struktura se zna~ajno promenila, kao rezultat visoke migracije me|u mu{karcima, kao {to je ranije prime}eno. U 2000., odnos je bio oko 90 mu{karaca na 100 èna izme|u 15 i 60 godina starosti, dok je u 1991. bio oko 108 mu{karaca na 100 èna. Ova promena u polnoj strukturi je veoma zna~ajna uzimaju}i u obzir tradicionalnu strukturu kosovsko dru{tva, gde su mu{karci glavni hranioci porodice i samo mali procenat èna je zaposleno. U 1990., ène su ~inile 24,3 procenta radne snage na Kosovu, u

28 UNHCR/OEBS (2000a) 29 UNHCR/OEBS (2000a)

0

10

20

30

40

50

60

Post

otak

Ispod 15 15-60 Preko 60

1991

1996

2000

33

pore|enju sa 41 procenat u SFRJ.30 Moè se o~ekivati da promena polne strukture ima primetan efekat na strukturu trì{ta rada. Procenti izdràvanog stanovni{tva (ekonomski aktivno stanovni{tvo prema ekonomski neaktivnom) na Kosovu su bili visoki tokom ~itavog perioda od 10 godina, u rasponu od 72 na 100 1991. do 73,5 na 100 u 2000. (vidi Tabelu 4). Ako je izdràvano stanovni{tvo podeljeno na stanovni{tvo ispod 15 i 65 i starije, postaje jasno da su procenti visoki zbog visokog udela stanovni{tva ispod 15. Ovo stanovni{tvo }e se, ipak, pridruìti aktivnom stanovni{tvu u narednim godinama, osiguravaju}i da se Kosovo ne}e suo~iti sa krizama starenja sli~nim onima u drugim zemljama jugoisto~ne Evrope, poput Bugarske, Gr~ke i Rumunije.

Tabela 4. Procenat izdràvanog stanovni{tva u ukupnom stanovni{tvu u 1991., 1996. i 2000.

Godina Ispod 15 65 i stariji Ispod 15 i 65 i stariji 1991. 64,3 7,7 72,0 1996. 62,1 9,1 71,2 2000. 61,6 11,9 73,5

Primedba: procenti su izra~unati kao izdràvane osobe (ispod 15, 65 i stariji, i oboje) na 100 osoba izme|u 15 i 64 godine starosti.

Izvori: cifre za 1991. se zasnivaju na popisu stanovni{tva iz 1991; a cifre za 1996. i 2000. se zasnivaju na srednjoj varijanti projekcije stavnovni{tva.

Kompozicija ruralno-urbano

Na kraju drugog svetskog rata, Kosovo je bilo prete`no ruralno stanovni{tvo, sa ruralnim stanovni{tvom koje je ~inilo 80,4 procenta ukupnog stanovni{tva, u pore|enju sa 70,3 procenta za SFRJ u celini,31 i 77 procenata u Albaniji. 32 Uprkos velikim promenama tokom narednih nekoliko decenija, Kosovo je ostalo najruralnija federalna jedinica u SFRJ. U 1991., stanovni{tvo Kosova je jo{ uvek bilo 62,7 procenata ruralno, u pore|enju sa 64,45 procenata u Albaniji. Na nivou pokrajine, situacija se nije zna~ajno promenila tokom 1990-tih. Ruralno stanovni{tvo je bilo procenjeno na 58,6 procenata od ukupnog u 2000., i samo je ne{to manje nego u 1991. Na op{tinskom nivou, ipak, javljaju se neki interesantni modeli. Zbog bezbednosne situacije posle sukoba sa kojom se suo~ilo stanovni{tvo kosovskih Srba, mnogi od onih preostalih u urbanim oblastima odlaze u bezbednije ruralne enklave, posebno na severu i istoku pokrajine. Kako srpsko stanovni{tvo opada u gradovima poput Pri{tine/Prishtine, Pe}i/Peja i Prizrena, ruralne op{tine poput Leposavi}a/Leposaviq i Zve~ana rastu zbog srpskih IRL-a. IRL-a kosovski Albanci, pak, se sve vi{e nalaze u urbanim oblastima poput Pri{tine/Prishtine, Prizrena, Pe}i/Peja i Uro{evca/Ferizaj, zbog razaranja u ruralnm oblastima gde su ìveli tokom rata.33

30 Savezni zavod za statistiku (1995) 31 Savezni zavod za statistiku (1992). 32 INSTAT (1991). 33 Procena WFP zasnovana na ciframa za distribuciju.

34

Iako je te{ko predvideti budu}e ruralno-urbane promene, ako Kosovo sledi iskustvo drugih balkanskih zemalja, ono }e u narednim godinama iskusiti brzo menjanje u pravcu urbanizacije i to kao rezultat ekonomskih reformi. Ovim najvi{e dobijaju veliki gradovi gde }e ve}ina ekonomskih, socijalnih i gra|anskih aktivnosti biti sme{tena, poput Pri{tine/Prishtine, Prizrena i \akovice/Gjakove. Znaci urbanizacije mogu biti vi|eni u opadanju ruralnih stanovni{tava Pri{tine/ Prishtine i Prizrena (vidi Grafikon 3).

Grafikon 3. Ruralno stanovni{tvo po podregionima u 1991. i 2000. (procenat)

Izvori: cifre za 1991. se zasnivaju na popisu stanovni{tva iz 1991; i cifre za 2000. se zasnivaju na srednjoj varijanti projekcije stanovni{tva.

Raseljavanje i {teta povezani sa sukobom

0 10 20 30 40 50 60 70 80

KosovskaM i t r o v i c a

\ akovica

P r i { t ina

Gwilane

U r o{ evac

Pe}

Pr iz ren

Kosovo 2000.1991.

35

Kao {to je ranije prime}eno, glavna posledica sukoba je bilo masovno raseljavanje kosovskih Albanaca.34 Vi{e od 800.000 je bilo raseljeno u obli`nje zemlje (Albanija, Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija i Crna Gora, SRJ) i u inostranstvo, dok su drugih 500.000 bili raseljeni unutar pokrajine.35 Oblasti sa najve}im brojem raseljenih lica - De~ani/Decan, Glogovac/Gllogovc, Orahovac/Rahovec, i Srbica/Skenderaj - su, tako|e, pretrpele najve}a o{te}enja ku}a, {kola, zdravstvenih ustanova i imovine na farmama. Od 128.00036 o{te}enih ku}a na Kosovu, vi{e od 84.000 (25 procenata svih ku}a na Kosovu) bile su te{ko o{te}ene ili potpuno uni{tene.37 Op{tine sa najvi{im nivoom razaranja su bile De~ani/Decani, Srbica/Skenderaj, Glogovac/Gllogovc i Pe}/Peja, gde je skoro 60 procenata ku}a bilo te{ko o{te}eno ili potpuno uni{teno. O{te}enje {kola je bilo najve}e u Srbici/Skenderaj, De~anima/Decani i Orahovcu/Rahovec. Samo 17 procenata {kola u svim selima nije pretrpelo o{te}enje, dok je 24 procenta imalo skromno o{te}enje. Razaranje {kolskih zgrada je, ipak, bilo samo deo o{te}enja obrazovne infrastrukture. Postoji, tako|e, ogromna potreba za opremanjem i snabdevanjem {kola. Nadalje, dostupnost nastavnika je veoma niska i samo je 36 procenata radnih mesta nastavnika u ruralnim oblastima trenutno popunjeno. 38 Situacija je sli~na u ruralnim zdravstvenim ustanovama. Samo 23 procenta sela je imalo zdravstvene ustanove u julu 1999., mada nivo zdravstvenih radnika u selima ostaje vi{i od dve tre}ine (68 procenata) nivoa od pre sukoba. Seoska imovina je bila masovno o{te}ena tokom sukoba, sa revalorizovanom nabavnom vredno{}u stoke, gra|evinskih objekata na imanjima i poljoprivredne ma{inerije oprezno procenjenom na 700 do 800 miliona US$. Ve}ina gubitaka opreme i objekata na imanjima se desila u zapadnim op{tinama. Tako|e je zna~ajna {teta i plja~ka nanesena opremi za poljoprivredu, posebno na privatnim imanjima male i srednje veli~ine. Kona~no, velika potra`nja za drvetom (i za gorivo i za gra|evinarstvo) nakon sukoba izloìla je dodatnom pritisku {ume, i mine ograni~avaju pristup poljoprivrednom zemlji{tu i {umama.

34 Raseljavanje manjinskih stanovni{tava nakon sukoba se detaljno diskutuje u Poglavlju IV. 35 Procene UNHCR-a. 36 IMG (2000). 37 IMG (2000); UNHCR/KFOR (2000). 38 UNHCR/KFOR (2000).

36

37

Grafikon 4. Procena o{te}enja stambenih objekata

Posledice emigracije i sukoba na polnu strukturu Anketa39 UNFPA/MOM je ustanovila da ène trenutno vode 15 procenata doma}instava na Kosovu - veoma velika cifra uzimaju}i u obzir tradicionalnu patrijarhalnu strukturu dru{tva. Dok je te{ko dati precizan razlog za ovu situaciju, ona moè da bude obja{njena sa dva

39 UNFPA/MOM

38

faktora. Prvo, emigracija od 450.000 Albanaca (procena po srednjoj varijanti) sa Kosova tokom 1990-tih je bila dominatno mu{ki fenomen, i ène i deca su mogli biti ostavljeni u doma}instvima bez odraslog mu{karca. Drugi faktor moè da bude broj mu{karaca ubijenih tokom rata. Detaljnija informacija o mrtvima i migraciji ra{~lanjena po starosti i polu potrebna je da se odredi relativna va`nost svakog od ovih faktora. U svakom slu~aju, ova doma}instva su mo`da me|u najugroènijim u smislu ekonomskih i socijalnih potreba (zaposlenje, prihod, snabdevanje hranom, obrazovanje, zdravstvena za{tita, itd.), i treba da budu uzeta u obzir prilikom izrade socijalnih politika i investicionih projekata. Mada mreè srodnika mogu da olak{aju efekat ovog socijalnog tereta u kratkoro~nom periodu, tranzicija ka modernom dru{tvu u~ini }e neophodnim da drugi tipovi institucija udovolje potrebama ovih porodica. Socijalne i ekonomske promene Ovaj deo pruà {irok pregled socijalnih i ekonomskih promena u pokrajini. Zajedno sa prethodnim delom o demografskim promenama, on uspostavlja kontekst za razumevanje ostatka analize. Detaljnije ekonomske i sektorske analize su bile preduzete na drugim mestima.40

Zdravstvo Stanovni{tvo na Kosovu ima relativno visoko o~ekivano trajanje ìvota. U 1990., o~ekivano trajanje ìvota pri ro|enju bilo je 69,5 godina za mu{karce i 76,2 za ène, uprkos stopi smrtnosti dojen~adi od 52 i 51 umrlih na 1.000 ìvoro|enih za mu{karce i ène, respektivno41, koja je bila veoma visoka po evropskim standardima. U skorije vreme, stopa smrtnosti dojen~adi je pala na 25 smrtnih slu~ajeva na 1.000 ìvoro|enih za godinu 2000. 42 Mortalitet odraslih je bio i ostaje nizak. Nedavne ankete pokazuju da je ve}ina smrtnih slu~ajeva (53 procenta) me|u albanskim stanovni{tvom43 na Kosovu od neprenosivih bolesti, koje slede neonatalni smrtni slu~ajevi (28 procenata) i smrtni slu~ajevi od prenosivih bolesti (12) procenata).44 Relativno visok udeo smrtnih slu~ajeva od neprenosivih bolesti zbog pu{enja (posebno me|u mladim mu{karacima) i na~ina ishrane odraàva epidemiolo{ki model vi{e u skladu sa industrijskom nego sa zemljom u razvoju. Dok je nedavno o{te}enje infrastrukture vodosnabdevanja i sanitarnih ure|aja pove}alo verovatno}u od prenosivih bolesti, ne o~ekuje se da takva izbijanja ostanu glavni zdravstveni rizik. Rizici povezani sa pu{enjem i na~inom ishrane vi{e brinu u srednjoro~nom i duèm periodu. Me|u decom kosovskih Albanaca ispod 6 meseci starosti, 64 procenta se doje - {to je iznad nivoa utvr|enih u mnogim evropskim zemljama - dok se ostatak hrani ve{ta~kom hranom i kravljim mlekom. Uticaj dijareje je relativno visok (24 procenta u urbanim oblastima i 36 procenata u ruralnim oblastima), delimi~no zbog nedostatka teku}e vode iz sistema vodosnabdevanja. Stope imunizacije su niske, sa zna~ajnim brojem dece ispod 5 koja nisu kompletirala pun obim svojih vakcinacija. Deca od 2 do 3 godine, mada nisu dovoljno pokrivena, imaju ve}u pokrivenost nego deca od 1 do 2 godine, ali pokrivenost kontinuirano opada. Ovo moè da bude rezultat opadanja pristupa uslugama javnog zdravstva, ili smanjenja poverenja kosovskih Albanaca u ove usluge, tokom pro{le decenije.45

40 Vidi, na primer, Svetska banka (2000e). 41 Savezni zavod za statistiku (1990). 42 UNFPA/MOM (2000) 43 Sli~na anketa je, tako|e, bila preduzeta za srpsko stanovni{tvo na Kosovu, ali rezultati nisu bili dostupni. 44 Spiegel i Salama (2000). 45 Spiegel i Salama (2000).

39

Dok je smrtnost odraslih generalno niska, postoje problemi koji se odnose na zdravlje majki i zdravstvenu za{titu. Predporo|ajna za{tita na Kosovu je neodgovaraju}a sa 15 procenata trudnica koje ne vi|aju doktora ili radnika zdravstvene za{tite tokom svoje trudno}e, i oko 20 procentata poro|aja koji se de{avaju kod ku}e bez pomo}i profesionalne babice ili doktora.46

Obrazovanje Na kraju drugog svetskog rata, Kosovo je bilo najmanje obrazovan region nove SFRJ. Sedamdeset jedan procetan stanovni{tva od 10 godina starosti i starijeg nije imao obrazovanje. Kao rezultat, pokrajina je imala malo profesionalaca ili specijalista. Ova situacija se zna~ajno popravila tokom narednih nekoliko decenija. Ipak, u 1991., 27,9 procenata stanovni{tva od 10 godina starosti i starijeg jo{ uvek nije imalo obrazovanje, u pore|enju sa 17,3 procenata u federaciji, 3,6 procenata u Sloveniji, 13,5 procenata u Hrvatskoj i 25,2 u Bosni i Hercegovini.47 Procenat stanovni{tva sa osnovnim, srednjim i visokim obrazovanjem je zna~ajno pove}an do 1999. 48 Ipak, dispariteti polne strukture na sekundarnom i tercijarnom nivou su jo{ uvek vidljivi (vidi Tabelu 5), odraàvaju}i tradicionalnu strukturu kosovskog dru{tva.

Tabela 5. Nivo obrazovanja stanovni{tva od 10 godina starosti i starijeg, 1991-1999. 1991 19991 19992 Nivo obrazovanja Kosovo Mu{karci @ene Kosovo Kosovo Bez obrazovanja 28 10 17 14 14 Manje od osnovnog 18 11 15 13 --- Osnovno 35 27 39 33 39 Srednje 15 40 24 31 38 Visoko 4 12 5 9 9 Ukupno 100 100 100 100 100

1UNFPA/MOM (2000). 2RIINVEST (2000a). Izvori: Osim gde je to navedeno, cifre za 1991. se zasnivaju na Statisti~kom godi{njaku Jugoslavije (1990).

Kada analiziramo ove cifre, va`no je primetiti da je obrazovanje na albanskom jeziku bilo ukinuto na Kosovu 1991., {to je rezultiralo stvaranju paralelnog obrazovnog sistema me|u stanovni{tvom kosovskih Albanaca. Uprkos pozit ivnim rezultatima ovog sistema, ove dramati~ne mere su usporile progres u dostizanju visokog obrazovanja, i zatvaranje {kola stvorilo je veliko kretanje emigranata. Integrisano obrazovanje jo{ uvek nije norma na Kosovu, sa mnogim manjinama koje poha|aju odvojene ustanove i studiraju razli~ite nastavne programe. Zaposlenost U 1984., broj ljudi formalno zaposlenih na hiljadu u radnoj dobi bio je na Kosovu 223, u pore|enju sa 426 u SFRJ u celini, 665 u Sloveniji i 409 u Srbiji. Ova situacija se pogor{ala tokom

46 UNFPA/MOM (2000). 47 Savezni zavod za statistiku (1990). 48 Rezultati anketa UNFPA/MOM i RIINVEST su sli~ni. Podaci UNFPA/MOM se koriste uglavnom, jer oni pokazuju nivo obrazovanja po polnoj strukturi.

40

1990-tih, kada su kosovski Albanci bili isklju~eni iz rada u javnom sektoru, ali se popravila u 1999., kada su mnogi ponovo traìli svoje ranije pozicije. Sada je nezaposlenost vi{a me|u kosovskim Srbima zbog internog raseljavanja i gubitka poslova u industrijskom sektoru i javnoj administraciji (vidi Tabelu 6). Nezaposlenost je, tako|e, vi{a me|u mu{karcima u pore|enju sa ènama i u albanskom i u srpskom stanovni{tvu (21 i 37 procenata, respektivno), mada ve}i procenat srpskog ènskog stanovni{tva traì zaposlenje.

Tabela 6. Procenat stanovin{tva po aktivnosti, 1999.

Srbi Albanci Kosovo

Aktivnost Mu{karci @ene Mu{karci @ene Mu{karci @ene Ukupno

Zaposlen 16 14 19 7 18 8 13 Samo-zaposlen 1 0 5 0 4 0 2 ^lan doma}instva koji radi 1 1 2 1 2 1 1 Nezaposlen 37 23 21 9 23 10 16 Doma}ica 0 26 0 41 0 40 20 [kolovanje 33 30 45 39 44 38 41 Penzionisan /-a/ 10 4 6 2 6 2 4 Ostali 1 1 3 2 3 2 2 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 Izvor: UNFPA/MOM (2000). Prihod Te{ko je porediti situaciju pre i posle sukoba {to se ti~e prihoda doma}instva/porodice zbog razli~itih tipova indikatora kori{tenih od raznih institucija tokom dva perioda. Na{a analiza se oslanja na serije intervjua obavljenih od RIINVEST-a (vidi Tabelu 7).

Tabela 7. Prose~an prihod porodice (u DM i procenat)

Izvori Pre sukoba % od ukupnog Posle sukoba % od

ukupnog Plata 770,0 23,4 186,0 18,2 Penzija 129,1 3,9 35,6 3,5 Humanitarna pomo} 27,0 0,8 110,7 10,8 Nov~ane doznake iz inostranstva 811,3 24,7 460,5 45,1 Renta 74,6 2,3 7,3 0,7 Privatni poslovi 1042,5 31,7 172,9 16,9 Drugi izvori 430,8 13,1 48,9 4,8 Ukupno: 3285,3 100,0 1021,9 100,0

41

Izvor: RIINVEST (1999c; 1999d) Podaci pokazuju da je prose~an prihod porodice na Kosovu pre sukoba bio vi{e od tri puta ve}i nego na Kosovu posle sukoba; i da je tokom perioda pre sukoba ve}ina ovog prihoda (31,7 procenata) do{la od privatnih poslova a ne od plata (23,4 procenata). Ovo pokazuje da je ekonomija stanovnika Kosova pre sukoba bila orijentisana prema malim i srednjim preduze}ima zbog ~injenice da zaposlenje u javnom sektoru nije bilo dostupno za ve}inu stanovni{tva. Pored toga, prili~no veliki procenat prihoda porodice je, tako|e, do{ao od nov~anih doznaka. Nakon rata, ove nov~ane doznake i humanitarna pomo} su porasle kao odgovor na potrebe obnove, dok je prihod od privatnih preduze}a opao. Iste ankete, tako|e, ukazuju da su tro{kovi za zadovoljenje osnovnih potreba porasli nakon sukoba, od 13,8 na 19,4 procenta za hranu, sa 5,2 na 7,8 procenata za ode}u i sa 3,2 na 4,9 procenata za zdravstvenu za{titu.49 Sredstva za ìvot Kosovo je jo{ uvek uglavnom ruralno, patrijarhalno dru{tvo sa jakom vezano{}u za zemlju. Vi{e od 50 procenata stanovni{tva je angaòvano u poljoprivredi sa ovim sektorom okarakterisanim sa vi{e od 160.000 imanja od 2 do 3 hektara. Mada je proizvodnja ponekad oskudna, zemljoradnja je jo{ uvek ki~ma ruralne porodice i garantuje preìvljavanje tokom te{kih perioda. Glavne poljoprivredne oblasti su dve velike doline navodnjavane brojnim vodenim tokovima koji se proteù sa planina na sever i istok. Sistemi poljoprivrede uklju~uju intenzivnu proizvodnju na oranicama u ravnicama; me{ovitu proizvodnju ìtarica i gro`|a u centralnim i perifernim oblastima u podno`ju planina; i {umarstvo i ekstenzivno napasanje u planinama. Gajenje stoke se uvek povezuje sa kultivisanjem, ali pretpostavlja vi{e va`nosti na centralnom planinskom terenu i zapadnom delu u podno`ju planina pokrajine. Glavne kulture su p{enica, je~am, zob, kukuruz, suncokret i povr}e. Navodnjavanje je od su{tinske va`nosti za intezivnu poljoprivredu u sezoni prole}e-leto. Pre sukoba, oko polovine prihoda ruralnog doma}instva je dolazilo od proizvodnje stoke, dok je proizvodnja ìtarica bila kori{tena uglavnom za sopstvenu potro{nju i hranjenje stoke. Samo imanja sa ve}im parcelama i traktorom bi se angaòvale u komercijalnoj proizvodnji p{enice. Preostala polovina prihoda doma}instva je dolazila od trgovine na malo, kvalifikovanog i povremenog rada, nov~anih doznaka i formalnog zaposlenja. Ova zavisnost o formalnom zaposlenju zna~ila je da je kada su poslovi za kosovske Albance postali retki tokom peroda prinudne uprave, emigracija bila jedina opcija preostala za mnoge porodice. Ovo je bilo posebno ta~no za one nesposobne da zapo~nu mikro ili mala preduze}a. U roku od nekoliko godina, skoro 20 procenata stanovni{tva je emigriralo u zemlje Zapadne Evrope, i njihove nov~ane doznake su postale su{tinski va`ne za preìvljavanje ~lanova porodice koji su ostali na Kosovu. Sada, oko polovine ruralnih doma}instava prima prose~ne mese~ne nov~ane doznake od 250US$ do 500US$ (vidi Poglavlje V). U periodu posle sukoba, uprkos gubicima formalnog zaposlenja zbog zatvorenih fabrika i preduze}a, prilike i za kvalifikovane i za nekvalifikovane radnike su porasle zbog programa pomo}i i obnove, posebno u urbanim oblastima. Slobodno ekonomsko okruènje i {iroko rasprostranjena upotreba konvertibilne valute je, tako|e, stimulisala stvaranje malih preduze}a i {eme samozaposlenja posebno u gra|evinskom i transportnom sektoru.

49 RIINVEST (1999c; 1999d).

42

III. PROCENA SOCIJALNIH INSTITUCIJA Ovo poglavlje procenjuje socijalne institucije Kosova tokom 1990-tih, zaklju~no sa periodom autonomija sa decentralizacijom, od juna 1990. do danas. Prvi deo ovog polgavlja se koncentri{e na formalne institucije, i posebno na iskustvo zajedni~ke uprave na op{tinskom nivou pod UNMIK-om. Tokom ovog perioda, stanovnici Kosova i me|unarodni akteri radili su na uspostvaljanju odrìvog sistema lokalne uprave, okarakterisanog uklju~ivim institucijama, odgovornom birokratijom i angaòvanim civilnim dru{tvom. Fokus je na onim lokalnim institucijama gde se de{ava interakcija izme|u kontrole resursa i demokratizacije. Kao {to je prime}eno u uvodnom poglavlju, mi ne predstavljamo sveobuhvatnom analizu formalnog institucionalnog okruènja na Kosovu ili svih aspekata sistema zajedni~ke uprave. Zapravo, pregled formalnih institucija je ovde predstavljen sa ciljem da obezbedi kontekst za razumevanje neformalnih lokalnih socijalnih institucija (organizacije civilnog dru{tva, seoski saveti, razgranati sistemi porodica, i tako dalje) u pokrajini. Drugi deo ovog polgavlja procenjuje promene u neformalnim institucijama tokom 1990-tih i razmatra kako one mogu da stvore uslove za osposobljavljnje, premo{}uju}i socijalni kapital, pomirenje i demokratizaciju. Formalne institucije

Zajedni~ka privremena administrativna struktura (ZPAS) se procenjuje na pet reprezentativnih lokacija - Pri{tina/Prishtine, Pe}/Peja, Prizren, Gnjilane/Gjilan i Mali{evo/Malisheve - u smislu {est razli~ itih aspekata: (i) u kojoj meri je zajedni~ki sistem na svom mestu na svakoj lokacijij; (ii) stepen u kojem razli~iti politi~ki akteri sara|uju - implicitan uslov da sistem bude operativan; (iii) efikasnost sistema; tj., opipljivi rezultati s obzirom na ograni~enje resursa; (iv) efektivnost sistema; tj., mera u kojoj on izraàva potrebe i aspiracije ljudi; (v) njen legitimitet; tj., stepen u kojem ona predstavlja ve}insko i manjinsko stanovni{tvo Kosova; i (vi) koliko dobro ona ja~a sposobnost op{tinskih institucija Kosova da stvaraju i odràvaju uslove za osposobljavanje, premo{}uju}i socijalni kapital i pomirenje za sve gra|ane Kosova (vidi Aneks II, Vodi~ za intervju za procenu lokalnih institucija). UNMIK i Zajedni~ka privremena administrativna struktura Otkad je UNMIK bio osnovan 13. juna 1999., sa mandatom da sluì kao privremena administracija za Kosovo do kona~nog sporazuma, njegova svrha je bila da obezbedi prelaznu administraciju za vreme organizovanja i nadgledanja razvoja privremenih instituc ija za demokratsku i autonomnu samoupravu, uklju~uju}i odràvanje izbora.

Na po~etku, UNMIK-ov glavni izazov je bio da odlu~i da li da koristi direktan administrativni pristup ili da poku{a da funkcioni{e kroz privremene op{tinske administracije, od kojih je ve}ina bila uspostavljena u nekoliko nedelja izme|u kraja sukoba i vremena kada je UNMIK mogao da bude organizovan. Sa malo vremena da se pripremi za svoju ulogu i malo znanja o op{tinskim poslovima ili lokalnim akterima, UNMIK se odlu~io na direktan pristup, posebno vezano za hitne usluge i op{tinsku administraciju. U realnosti, pak, ve}ina op{tinskih

43

administratora UNMIK-a, koji su stizali u leto 1999. da zamene samoproklamovane gradona~elnike, nije imala resurse (urede, osoblje ili novac) i malo jasnih instrukcija iz {taba UNMIK-a u Pri{tini/Prishtine; i, u stvari, trebalo je da se oslone na te gradona~elnike i druge stanovnike Kosova tog podru~ja da se postave u slu`bu. [est meseci kasnije, priznaju}i ovu realnost, UNMIK je razradio Zajedni~ku pr ivremenu administrativnu strukturu, koja ujedinjuje elemente direktne administracije UNMIK-a sa oslanjanjem na lokalne kosovske administratore i vo|e zajednice - mada privremeni gradona~elnici sami nisu bili, po politici UNMIK-a, priznati, da bi se oja~ao cilj sistema zajedni~ke uprave o svo|enju na minimum politi~ke jednostranosti i netolerancija prema manjinama.50 Administrativno, sistem zajedni~ke uprave, dakle, ~ine dve grupe: (i) oni me|unarodni akteri i neki Kosovari, ve}inom pomo}no osoblje, u strukturi UNMIK-a; i (ii) javni slu`benici Kosova uklju~uju}i nove {efove odeljenja, sudije i osoblje naimenovano od UNMIK-a. Osoblje iz te dve grupe ponekad deli urede, mada budèt UNMIK-a dolazi od Generalne skup{tine UN-a i isplata za misije o~uvanja mira, dok su javni slu`benici bili pla}ani iz veoma ograni~enog doma}eg budèta i direktnih donacija. Na centralnom nivou, ZPAS je bio organizovan u 20 odeljenja, a svakim su zajedni~ki upravljali me|unarodni predstavnik i stanovnik Kosova. Stanovnici Kosova su bili izabrani kroz intenzivan proces pregovora, sa sve ve}om fragmentacijom politi~kih partija koje su se borile za uticaja nad brojem i va`no{}u odeljenja kojima bi one upravljale.

Na op{tinskom nivou, Op{tiniski administrator (OA) naimenovan od UNMIK-a je izabrao uklju~iv op{tinski savet, organizovao op{tinu u odeljenja i naimenovao op{tinski personal prema kriterijima uklju~ivosti etni~ke i polne strukture. OA je, tako|e, naimenovao administrativni odbor, koji se sastoji od {efova odeljenja i drugih ~lanova koji je obavljao administrativne funkcije; odobravao sve aktivnosti koje stvaraju prihode; i, u skladu sa propisima na nivou Kosova, primenjivao takse i naknade za usluge. Op{tine su prikupljale i zadràle malo prihoda, i navodno primile samo ~etiri procenta budèta Kosova. Dok je fleksibilnost ovog sistema dozvoljavala da on bude u skladu sa lokalnim potrebama, ustanovljeno je da saradnja i druge determinante uspeha (vidi ranije u tekstu) enormno variraju kroz ovih pet lokacija, zavisno od odnosa koji su se razvili izme|u UNMIK-a i lokalnih zvani~nika. Kao razultat, sami lokalni sistemi su razli~ito razvijeni tokom ovog nedavnog perioda, ujedinjavaju}i ostatke centralizovanog ili paralelnog sistema (1989-1999) u razli~itim stepenima, sa implikacijama po njihovu sposobnost i za uklju~ivu samoupravu. Posledice UNMIK-ove podr{ke uklju~ivim neformalnim institucijama i grupama civilnog dru{tva su, tako|e, varirale u skladu sa lokalnim okolnostima, kao {to je diskutovano u drugom delu ovog poglavlja.

Zajedni~ka privremena administrativna struktura: procena nalaza sa terena Pri{tina/Prishtine Pri{tina/Prishtine, prestolnica Kosova, bila je okarakterisana sve lo{ijim kvalitetom infrastrukture; gra|evinskim radovma bez kontrole i kvaliteta; bogatim ku}ama na obroncima

50 MKG (1999g)

44

breùljaka; siroma{nijim ku}ama, {irenjem komercijalnog sektora, visokom koncentracijom me|unarodnih ureda (uklju~uju}i 300 NO-a), nekontrolisanim rastom u urbanom centru; uglavnom uvezenom robom, uklju~uju}i osnovne prehrambene proizvode; {iroko rasprostranjenim javnim siroma{tvom;51 i klimom li~ne nesigurnosti. Bilo je, tako|e, dokaza o zloupotrebi de~ijeg rada i uskra}ivanja relativno malog segmenta stanovni{tva. Status/saradnja. Sistem zajedni~ke uprave je su{tinski bio na svom mestu u Pri{tini/Prishtine, ali je odnos izme|u UNMIK-a i lokalnih zvani~nika bio lo{iji od idealnog, sa lokalnim vodstvom koje kontinuirano testira snagu sistema "nametnutog od UNMIK-a" i kritikuju}i ga za lo{e usluge, za imanje zavr{ne re~i u izboru kandidata za policijsku obuku, i druge na~ine me{anja u op{tinsku autonomiju. U isto vreme, lokalno vodstvo je malo doprinelo re{avanju op{tinskih problema. Efikasnost/efektivnost. Dok su {efovi odeljenja imali nekih profesionalnih kvalifikacija u njihovim oblastima odgovornosti,52 izgleda da oni koji nisu bili bliski predsedniku odbora nisu bili dovoljno iskori{teni. Tim za procenu nije video dokaze da razli~ita odeljenja pripremaju predloge projekata da ih podnesu UNMIK-u. Naprotiv, op{tinskim zvani~nicima je nedostajalo sposobnosti da odrede prioritete ili da kontroli{u aktivnosti poput kriminala i ilegalne izgradnje. U stvari, institucionalni sukob izme|u partnera zajedni~ke uprave proizveo je zastoj koji je rezultovao, izme|u ostalog, nekontrolisanim urbanim rastom i kriminalom. UNMIK je bio sna`no kritikovan za neefikasnost prema kriminalu, ali zvani~nici su rekli da je bilo "nemogu}e" zaustaviti ilegalnu gradnju zbog nedostatka sudova, ili spre~iti nasilno preuzimanje stanova {irom grada od organizovanog kr iminala. Op{tini je, tako|e, nedostajao zakonski mandat da napla}uje naknade i lokalne poreze ili da raspodeljuje resurse, {to je doprinelo lo{em obavljanju usluga i izazvalo odlaganja isplata zaposlenih u op{tini - situacija koja je podstakla korupciju i prisilila mnoge javne slu`benike, uklju~uju}i nastavnike, da na|u dodatni posao u me|unarodnim organizacijama.53 Pored toga, sprovo|enje zakona na lokalnom nivou je bilo u velikoj meri ograni~eno spoljnim faktorima poput nedovoljnog broja osoblja me|unarodne policije. U isto vreme, strane NO su bile kritikovane, jer su traìle dozvolu za svoje aktivnosti od UNMIK-a a ne od predsednika odbora. Legitimitet/izgledi. Nije bilo dokaza da je bashkesia lokale (saveti na nivou zajednice koji su postojali pod komunisti~kim sistemom) nastavila da deluje. Umesto toga, bilo je dokaza o partijski-kontrolisanim kanalima za pristup takvim uslugama, uklju~uju}i, na primer, informaciju o tome koje su {kole nudile koje programe i duple smene. Pri{tina/Prishtine je, tako|e, imala parcijalne mreè pomo}i, razli~ite po partijama, koje su radile sa interno raseljenim osobama (IRL), mada je ve}ina pomo}i za manjinska stanovni{tva bila pruàna od UNMIK-a, me|unarodnih NO-a i KFOR-a, koji su morali da koriste demonstraciju sile da bi deca Romi bili prihva}eni u op{tinskim {kolama. Po pitanju kriminala i bezbednosti u~esnici fokusne grupe kritikovali su UNMIK za toliku pasivnost da to "provocira mlade mu{karce Kosovare" da se ili pona{aju poput kriminalaca ili da su oni morali da brane svoje sopstvene porodice.

51 Javno siroma{tvo je koncept koji adresira nedostatak kohezije u dru{tvu. On je okarakterisan zapu{tenim javnim prostorima i drugim dokazima o nedostatku brige o kvalitetu ìvota izvan doma. 52 Na svih pet lokacija, postojao je op{ti problem zastarelih profesionalnih kvalifikacija, zbog nedostatka prilika za ljude da dobiju savremenu obuku, bilo na univerzitetima i institutima za obuku, ili putovanjem u inostranstvo. Upotreba termina "stru~na sposobnost" i "profesionalna sposobnost" kroz izve{taj uzima ovaj problem u obzir. 53 Razlike u platama ispla}ivanim od me|unarodnih organizacija i NO-a u odnosu na lokalne plate su reda 10-50 na prema 1. Vidi Morozzo Della Rocca (2000).

45

Sve u svemu, izgledi za op{tinsku samoupravu u prestonici su neobe}avaju}i u kratkoro~nom periodu, mada bi institucionalni razvoj i reforme pokrenute od novog UNMIK-ovog administratora za pove}anje odgovornosti i transparentnosti na Univerzitetu u Pri{tini/Prishtine mogli posluìti kao model za pobolj{anje op{tinske uprave. Gnjilane/Gjilan Gnjilane/Gjilan je bilo okarakterisano fizi~kom odvojeno{}u srpskog manjinskog stanovni{tva; vojnim prisustvom oko pravoslavnih crkava, sa visokim stepenom napetosti i proverama bezbednosti; spaljenim domovima, bez mnogo dokaza o novoj izgradnji ku}a; solidno dobrom infrastrukturom puteva; i uglavnom nedirnutim komercijalnim objektima, naruènim mnogim grafitima. Status/saradnja. Gnjilane/Gjilan je bilo lokacija gde je sistem zajedni~ke uprave bio najnekompletniji, zbog odbijanja Srba da izaberu svoje predstavnike za op{tinski savet.54 Ovo odbijanje je bilo zasnovano na ~injenici da je ve}ina Srba bila proterana iz grada nakon kraja sukoba, smanjuju}i njihov broj sa 50 procenata na 2 procenta stanovni{tva; i na insistiranje Srba da raspodela mesta u savetu i ko-predsedavanje odeljenjima budu zasnovani na njihovom stanovni{tvu pre no {to se ovo desilo. Srbi su, tako|e, èleli da UNMIK podrì povratak sli~nog udela IRL-a etni~kih Srba. Oni su, tako|e, bili zabrinuti oko bezbednosti, zbog neprestanog nasilja i getoidnih okolnosti u kojima preostali Srbi sada ìve u Gnjilanu/Gjilan. Kao posledica ovoga, UNMIK je jo{ uvek upravljao op{tinskim poslovima. Efikasnost/efektivnost. Gnjilane/Gjilan je bilo jedini UNMIK-ov regionalni ured, gde je, zbog nastavka nasilja prema Srbima, postojao nedostatak efektivne zajedni~ke uprave. Zaista, problem bezbednosti koji je rezultovao UNMIK-ovim stvaranjem sistema na dva koloseka za osnovne op{tinske usluge - jednog koji se sastoji od {kola, klinika i po{ta kori{tenih uglavnom od etni~kih Albanaca; i drugog od me{avine usluga pruànih direktno srpskoj i manjoj romskoj manjini i upotpunjenih drugim spontano nastalim uslugama koje su ove grupe pruàle same sebi. Primeri UNMIK-ovih usluga pruànih direktno Srbima i Romima uklju~uju operacije UNMIK-a sa ambulantnim uslugama i klinikom u dvori{tu pravoslavne crkve, i UNMIK-ov autobus i usluge oruàne za{tite za sprovode koji se kre}u od crkava ka grobljima. Iako sistem na dva koloseka moè da bude neophodan, on je pruào srpskim i romskim manjinama manje od optimalnih usluga. Na primer, srpska deca iz sela nisu mogla da poha|aju srednje {kole u gradu, i ~asovi su ~esto bili odràvani u {atorima ili privatnim domovima. Pored toga, ovaj sistem nije stvarao mnogo ekonomske aktivnosti i nastavljao je da odvaja manjinska stanovni{tva. Problem bezbenosti je, tako|e, uticao na ve}insko albansko stanovni{tvo, posebno mlade ène, koje su navodno bile izloène riziku kidnapovanja i odvo|enja u Evropu u svrhu seksualne eksploatacije.55 Politi~ki i ekonomski motivisano nasilje, uklju~uju}i spaljivanje ku}a, uznemiravanje i ubistvo je, tako|e, uticalo na javne slu`benike poput sudija i doktora koji rade sa UNMIK-om, i neke pristalice DSK. Legitimitet/izgledi. Nekompletni institucionalni sistem zajedni~ke uprave bio je, po definiciji, neuklju~iv. Ipak, sistem usluga na dva koloseka poku{ao je da obezbedi pristup uslugama lokalne uprave za sve grupe stanovni{tva, dok je UNMIK poku{avao da stvori uslove

54 U aprilu 2000., Srpsko nacionalno ve}e je odlu~ilo da suspenduje svoj bojkot sistema zajedni~ke uprave i u~estvuje kao posmatra~ na tri meseca. 55 Dok je prostitucija navodno u porastu u Gnjilanu/Gjilan, mlade ène iz zemalja isto~ne Evrope su te koje se lokalno zapo{ljavaju kao prostitutke, dok se mlade etni~ke Albanke nasilno odvode u Evropu. Vidi Strazzari i Dognini (2000) za zbirni pregled o novinskim izve{tajima o ovom problemu.

46

za {ire uklju~enje. U me|uvremenu, raseljavanje Srba od urbanog ka ruralnom vodilo je ka izolovanim srpskim enklavama na selu, dok je migracija Albanaca od ruralnog ka urbanom stvorila potrebu za skloni{tem i vi{e ekonomskih prilika. Obe grupe su bile zavisne od me|unarodnog prisustva za bezbednost i usluge. U isto vreme, veli~ina srednje klase i inteligencije u Gnjilanu/Gjilan se smanjila, doprinose}i pesimizmu unutar UNMIK-a po pitanju izgleda u neposrednoj budu}nosti. Prizren Prizren je bio okarakterisan sa malo razaranja u gradu, ali sa znatnim razaranjem u nekim ruralnim oblastima; prilivom IRL-a koji je udvostru~io gradsko stanovni{tvo; fabrikama koje nisu radile; neadekvatnim osnovnim uslugama; velikom nezakonitom izgradnjom; degradacijom okoline, sa istorijskim spomenicima izloènim riziku; lo{om infrastrukturom; pogor{anim stanjem op{tinskih zgrada; ìvo{}u u centru grada; i nekoliko dobro-pokroviteljski vo|enih tr`nica. Status/saradnja. Sistem zajedni~ke uprave je bio nekompletan, pra}en uklanjanju predsednika op{tinskog saveta - biv{eg privremenog gradona~elnika - koji nije èleo da sara|uje sa UNMIK-om. Visoko rangirani biv{i komandant OVK bio je jedno vreme op{tinski direktor za poslove okoline, i radio je na promovisanju uklju~enja Srba, ali je tolerancija pretrpela ozbiljan nazadak po~etkom prole}a 2000., kada je on bio ubijen. Slabost lokalnih institucija uprave je bila evidentna u odnosu izme|u op{tine i UNMIK-a, sa UNMIK-om koji pokre}e usluge poput o~uvanja istorijskih spomenika i sakupljanja sme}a u gradskom centru. Efikasnost/efektivnost. âk i pored razloga koji dolaze od njegove nekompletnosti, sistem zajedni~ke uprave je pokazao nizak nivo funkcionisanja zbog lo{eg kvaliteta op{tinske radne snage, koja moè da bude okarakterisana zastarelim profesionalnim kvalifikacijama i nedostatkom profesionalaca unutar Kosova i u inostranstvu; odlivu mozgova iz Prizrena u prestolnicu; i pokroviteljstvom u op{tinskim poslovima. Pored toga, mnogi naimenovani slu`benici u op{tini bili su protiv dobijanja stru~ne pomo}i od UNMIK-a za aktivnosti poput o~uvanja istorijskih spomenika. Op{tinski zvani~nici su, tako|e, navodno zahtevali mito od onih koji su traìli dozvole za gradnju objekata. U~inak je bio bolji u oblasti obrazovanja gde je grad obnovio ve}inu od svojih 48 {kola, koje je poha|alo 28.000 u~enika. Trinaest procenata u~enika su bili Muslimani Sloveni i 8 procenata su bili Turci. Legitimitet/izgledi. Prizrenska klasa obrazovanih profesionalaca, njegovi zanatlije i majstori, i njegova istorija kao regionalnog trgovinskog centra daju mu ekonomsku vitalnost i tradiciju relativne etni~ke raznolikosti i tolerancije na kojoj bi sistem zajedni~ke uprave mogao da bude izgra|en. Sve ve}e nezakonite aktivnosti ka i od granice sa Albanijom su, ipak, umanjile legitimitet zajedni~kog sistema.56 Epizode sa kidnapovanim devojkama u selima, koje su me|unarodne snage morale da oslobode, samo su dodatak ovoj zabrinutosti. Prizren je jo{ uvek imao prili~no velike manjine, u ve}em broju i proporciji nego druge oblasti Kosova. Ipak, nasilje i uznemiravanje su izazvali Muslimane Slavene i Turke da odu u toku jeseni i zime, i bilo je izve{taja o progonstvu nekoliko katolika. Pored toga, Goranci su se suo~ili sa sve ve}om ekonomskom, socijalnom i politi~kom isklju~eno{}u i nekim uznemiravanjem, koji su svi doprineli njihovoj nastavljenoj emigraciji. Bilo je, tako|e, direktnih

56 Morozza Della Rocca (2000).

47

poku{aja da se ograni~i uklju~ivost lokalne uprave kroz politi~ki motivisane akte nasilja uklju~uju}i ubistvo zvani~nika OVK, pomenuto ranije, koje je privuklo pa`nju javnosti. Dakle, multietni~ka kultura grada i regiona bila je izloèna riziku. Mali{evo/Malisheve Mali{evo/Malisheve je bilo okarakterisano malim i ekstremno nerazvijenim ruralnim selima; {iroko rasprostranjenim pokazivanjem albanskih zastava; nepostoje}om infrastrukturom puteva; neadekvatnim snabdevanjem elektri~ne energije; znatnim o{te}enjem ku}a; samoizdvajanjem èna i mu{karaca; ograni~enom dostupno{}u osnovne komercijalne robe; ograni~enom potro{njom; i {iroko rasprostranjenim siroma{tvom. Status/saradnja. Mali{evo/Malisheve jo{ nije bilo priznato kao formalna op{tina, tako da nije bilo formalne op{tinske strukture. Umesto toga, UNMIK-ova primena sistema zajedni~ke uprave imala je za cilj da formalizuje paralelne institucionalne strukture uspostavljene od kosovskih Albanaca nakon {to ju je Beograd razbio kao op{tinu 1991. i ponovo podelio njenih 45 sela na ~etiri druge op{tine. Paralelna priroda ovog institucionalnog sistema je bila jo{ uvek vidljiva u tome da UNMIK nije imao budèt za zvani~an ured u Mali{evu/Malisheve, i da je njegov op{tinski administrator svakodnevno putovao na posao iz Prizrena. Ipak, odnos izme|u UNMIK-a i lokalnih zvani~nika je bio blizak, i UNMIK je dozvolio seoskim upravama da oporezuju komercijalne aktivnosti za finansiranje lokalnih usluga. Ovo je zna~ilo da su ove lokalne uprave imale, de facto, vi{e slobode za samoupravu. S obzirom na to da je Mali{evo/Malisheve bilo upori{te OVK tokom sukoba, nije bilo iznena|uju}e da su mnogi borci OVK vodili svoje paralelne institucije tokom perioda zajedni~ke uprave. Efikasnost/efektinnost. Siroma{tvo oblasti se pogor{alo uàsnim razaranjem koje je ona pretrpela tokom sukoba i nedostatkom resursa za obnovu, u pore|enju sa drugim oblastima, zbog hibridne institucionalne situacije. Mnoge NO-e navodno nisu do{le zbog ovog nedostatka resursa. U stvari, relativan manjak NO u Mali{evu/Malisheve je ilustrovao UNMIK-ovu ograni~enu sposobnost da usmerava resurse strane pomo}i u ovu oblast, uklju~uju}i gra|evinski materijal za obnovu ku}a. Lokalni zvani~nici, od kojih su mnogi bili biv{i mladi borci - nekoliko njih sa visokim obrazovanjem - imali su jasnu viziju razvoja oblasti, mada je ona izgledala nerealisti~no u smislu vremena i o~ekivanih resursa. Njihova vizija je jasno odraàvala UNMIK-ov sopstveni plan obnove, koji uklju~uje ja~anje poljoprivrede i promovisanje turizma, zbog prisustva pe}ina, termalnih voda i vodopada. Ipak, bilo je te{ko za tim da proceni operativne rezultate lokalne administracije zbog uslova silne nerazvijenosti i stvarnog nedostatka resursa. Legitimitet/izgledi. Nakon {to Mali{evo/Malisheve ponovo stekne status op{tine, ono }e imati vi{e pristupa me|unarodnim resursima. U me|uvremenu, lokalna administracija je bila koncentrisana na politi~ko organizovanje i na podràvanje stvaranja novih grupa koje deluju unutar ovog ruralnog i tradicionalnog dru{tva. Zna~ajan primer je bilo ènsko udruènje osnovano u januaru 1999. od tri lokalne ène bliske administraciji, a koje radi u zgradi poklonjenoj od lokalnih zvani~nika i popravljenoj javnim resursima. Udruènje je obu~avalo mlade ruralne ène i udovice u {ivanju i pruàlo medicinske savete trudnicama. Iako je ovaj spontano nastali pristup bio divan, nije poznato koliko je uklju~iva lokalna administracija bila u obavljanju svojih drugih aktivnosti. Pe}/Peja

48

Pe}/Peja je bila okarakterisana {iroko rasprostranjenim razaranjem i obnovom u gradu; relativno dobrom infrastrukturom; mnogim velikim novim zgradama; malim brojem preostalih istorijskih objekata; brojnim veoma imu}nim privatnim domovima; velikom komercijalnim prostorom u centru; i dokazima o neprekidnoj potro{nji. Status/saradnja. Postojala je kompletna struktura zajedni~ke uprave na svom mestu i jasni dokazi da op{tinska odeljenja rade bolje nego na drugim lokacijama, uprkos ~injenici da je Pe}/Peja pretrpela neka od najgorih razaranja tokom sukoba zbog svog stanovni{tva koje velikim delom ~ine etni~ki Albanci, prisustva velikih pravoslavnih manastira, i granice sa Crnom Gorom, gde je pomo} dolazila Jugoslovenskoj Armiji. Odnosi izme|u UNMIK-a i lokalnih zvani~nika su se razvili stabilnim korakom nakon opreznog po~etka, nakon {to su se psiholo{ke traume od sukoba smanjile. Tokom ranih sastanaka sa predstavnicima UNMIK-a, bilo je dosta neprirodnog drànja op{tinskih zvani~nika, uklju~uju}i pokazivanje oru`ja, kao i jasnog nepoverenja prema me|unarodnoj zajednici u njenom mandatu za upravljanje. Regionalni ured je u velikoj meri uspeo da prenese poruku da se tu èli profesionalni odnos, tako {to nije reagovao na napred izneto pona{anje. Efikasnost/efektivnost. U op{tinskim odeljenjima su bili zaposleni dobro obu~eni profesionalci, od kojih su neki studirali u inostranstvu. Kada se period vanrednog stanja zavr{io, odeljenja su radila na prili~no koordiniran na~in na projektima obnove, kroz me|u-odeljensku komisiju uspostavljenu od op{tinskog administratora. Obnova je bila najhitniji zadatak, i mali ali dobar tim arhitekata planera je radio na planovima lokacija, pomagan od privremenog tima arhitekata planera iz Barselone. NO-e koje pomaù u obnovi preostalih privatnih objekata - procenjenih na 70 procenata ukupnog originalnog broja - bile su savetovane da traè dokaz o vlasni{tvu i zahtevaju dozvole za gradnju od op{tine. Dva UNMIK-ova arhitekta su radili sa op{tinskim profesionalcima na planovima za obnovu ku}a, ali ih je trebalo vi{e. Postojala je tako|e, potreba za specijalistima u o~uvanju istorijskih spomenika za rad na staroj pijaci, koja je bila uni{tena. Drugi primer radnog odnosa sa UNMIK-om bio je podno{enje zahteva op{tinskih planera zakonski obu~enom UNMIK-ovom administratoru da odobri eksproprijaciju imovine kada je traèno planovima obnove. Pored adresiranja obnove privatnih objekata, UNMIK se, tako|e, koncentrisao na ozbiljniji problem infrastrukture u susedstvu, u rasponu od puteva do zelenih povr{ina. Odluka da se modernizuje gradski plan iz 1963. bila je u skladu sa ovim, mada su pote{ko}e bile enormne. Neke su bile tehni~ke, poput te{ko}e obnove imovinske dokumentacije koju su Srbi bili odneli u Patrijar{iju. Ovaj plan se suo~io sa suprotnim, ve} utvr|enim, privatnim interesom i potrebom za produèno angaòvanje velikih sredstava od strane zemalja glavnih donatora. Dok je region Pe}i/Peja imao znatnu mreù NO-a i dobijao vi{e donatorskih resursa nego druge oblasti, isti nivo angaòvanja u budu}nosti nije bio osiguran. Po pitanju ruralne obnove, sistem zajedni~ke uprave je stvorio direkciju za ruralni razvoj da diskutuje sa donatorima razvojno zasnovane na~ine da se olak{a povratak IRL-a u obli`nja sela stvaranjem prilika za zapo{ljavanje. U obrazovanju, UNMIK je igrao vode}u ulogu u radu na integraciji malog broja romske dece u {kole; deca manjine Muslimana Slovena, procenjena na dva procenta u~enika, navodno su bila dobro integrisana. Od 120 {kola koje su bile potpuno uni{tene, 20 su bile obnovljene, mada je bio prijavljen lo{ kvalitet izgradnje. Pa`nja je, tako|e, bila koncentrisana na pou~avanje po novim nastavnim programima i pobolj{anje obuke za nastavnike. Po pitanju bezbednosti, bilo je ne{to me|uetni~kog nasilja zbog sukoba interesa me|u tradicionalnim porodi~nim grupama jo{ uvek jakim u ovoj planinskoj oblasti Kosova. Bilo je

49

mnogo izve{taja o biv{im ~lanovima OVK koji se pona{aju poput policije u gradu, posebno no}u. Bilo je, tako|e, mnogo izve{taja o pretnjama i uznemiravanju, uklju~uju}i one u sudovima, od ljudi za koje se zna da su bili u OVK. Kao i u Pri{tini/Prishtine i u Uro{evcu/Ferizai, oni su nameravali da napla}uju poreze preduze}ima za svoju sopstvenu korist, i da uznemiravaju poslovne ljude i sudske zvani~nike. Neraspoloènje prema studijskom timu se izraàvalo oprezno ali jasno, mada se otvorene pretnje nisu desile. Bilo je, tako|e, brojnih izve{taja, potvr|enih od UNMIK-a o aktivnostima organizovanog kriminala, uklju~uju}i trgovinu na granici i krijum~arenje, koji su privukli pa`nju me|unarodne {tampe.57 Legitimitet/izgledi. Interesantno, Pe}/Peja je jo{ uvek imala posredni~ke institucije, bashkesia lokale, od kojih 12 funkcioni{u u susedstvu grada i 16 drugih u 91 selu u op{tini. Najaktivnije su navodno bile u selima, gde su pruàle direktne usluge poput obrade dokumentacije i registracije stanovni{tva. Bashkesia lokale su bile sme{tene u op{tinskim uredima i plate njihovog malobrojnog osoblja je pla}ao UNMIK. Studije slu~ajeva socijalnog kapitala na dve lokacije Da bi se studioznije ispitali efekti povezuju}eg i premo{}uju}eg socijalnog kapitala na Kosovu, tim za procenu je obavio saète studije slu~ajeva u dva grada: Pe}i/Peja, gde povezuju}i socijalni kapital moè da bude ograni~avaju}i po razvoj jakog civilnog dru{tva (Boks 1); i Prizrenu, gde organizacije civilnog dru{tva, uz podr{ku UNMIK-a ja~aju gradski premo{}uju}i socijalni kapital izme|u zajednica (Boks 2).

Boks 1. Povezuju}i socijalni kapital i gra|ansko dru{tvo u Pe}i/Peja Pe}/Peja je stari balkanski trgova~ki grad i poslovni centar sme{ten u podno`ju planina koje grani~e sa Crnom Gorom. Od srednjovekovnih vremena, ona je imala srpsku, albansku i tursku kulturu sa mnogim crkvama, dàmijama i jednim od najva`nijih srpskih pravoslavnih manastira. Stari gradski centar, posebno ulice bazara, bio je skoro potpuno spaljen tokom rata, i sada je grad skoro isklju~ivo albanski, bez Srba i sa malim brojem Roma. Ekonomija Pe}i/Peja je koncentrisana u rukama pet mo}nih i bogatih porodica, od kojih svaka predstavlja jednu gjak (krv). Ove familije se nadme}u jedne s drugima komercijalno i socijalno i ~esto koriste svoja bogatstva u filantropske svrhe. Na primer: - Jedna porodica poseduje {tampariju i televizijsku i radio stanicu. Tokom paralelnog

sistema, porodica je {tampala i distribuirala albanske ud`benike i zapo{ljavala vi{e ljudi nego {to je trebalo. U skorije vreme, porodica je organizovala i platila uklanjanje deponija sme}a pored puta i vodila kampanju za stvaranje svesti o prirodnoj okolini.

- Druga porodica poseduje fabriku aparata i pod zajedni~kom upravom, jedan ~lan je bio direktor elektri~nog preduze}a u Pe}i/Peja.

- Slede}a porodica, biv{i trgovci vo}em, sada poseduje fabriku sokova u Albaniji, tri fabrike razli~itih tipova pored Pe}i/Peja, fabriku za preradu hrane sa albanskim partnerom iz Hrvatske, i kompleks {oping centra u centru grada koji uklju~uje njihov sopstveni restoran. Izme|u 1985. i 1990., pribli`no 350 mu{kih ro|aka po mu{koj liniji u ovoj porodici vodilo je 650 supermarketa na Kosovu i zapo{ljavalo 7.500 radnika. Tokom sukoba, oni su distribuirali mleko po fabri~koj ceni svim op{tinskim {kolama.

57 Del Re (2000).

50

Oni su, tako|e, delovali kao posrednici u sukobima nad zemljom, i obezbedili besplatan uredski prostor za lokalne NO-e.

- Dve preostale porodice su manje socijalno aktivne; jedna poseduje fabriku sun|era a druga ima veliko imanje u nekretninama i iznajmljuje objekat OEBS-u.

Uprkos ovim filantropskim aktivnostima, neki stanovnici grada vide ove porodice sa ambivalentno{}u zbog ~vrste kontrole koju oni vr{e nad ekonomijom grada. Drugi se pitaju kako je njihova imovina izbegla razaranje tokom rata. Postoje, tako|e, sumnje da su neki ~lanovi ovih porodica uklju~eni u organizovani kriminal. Povezuju}i socijalni kapital prona|en me|u ovim porodicama moè da ograni~i prilike za razvoj jakog civilnog dru{tva - mada napredniji ~lanovi nekih od ovih porodica mogu, tako|e, da predstavljaju prilike za transformaciju povezuju}eg socijalnog kapitala u premo{}uju}i socijalni kapital kroz njihovu podr{ku za grupe civilnog dru{tva koje rade na socijalnoj promeni. Pe}/Peja ima, do danas, relativno skroman set kretanja {to se ti~e ovakvih grupa, koje su generalno propustile da napreduju uprkos relativno jakoj tradiciji politi~ke stabilnosti i profesionalne administracije sa malo preokreta me|u zaposlenima u op{tini. Od 36 grupa civilnog dru{tva koje su postojale u Pe}i/Peja u aprilu 2000., samo su nekoliko njih navodno bile aktivne. Jedna od najaktivnijih je ènska grupa, koja postoji od 1989. i povezana je sa DSK. Ova grupa pomaè ènama u selima da pokaù svoja ume}a i podràva ène ~iji su ro|aci nestali. Od dva udruènja ljudskih prava, jedno postoji od 1991. i sada je posve}eno identifikovanju ratnih zlo~inaca. Dva manjinska udruènja su, tako|e, postala aktivna - jedno NO Muslimana Slavena i drugo udruènje Roma. Oba su bila gajena od me|unarodne zajedice da se razviju od pomaganja manjinskim porodicama kroz humanitarnu pomo} do pruànja obuke za posao istima. Veliko prisustvo me|unarodnih NO-a u Pe}i/Peja je, sli~no kao i u drugim oblastima na Kosovu, ma~ sa dve o{trice; one pruàju mnogo potrebnu pomo} ali, tako|e, ograni~avaju razvoj lokalnih grupa.

Boks 2. Premo{}uju}i socijalni kapital i sistem zajedni~ke uprave u Prizrenu Prizren je piktoreskan srednjovekovni trgova~ki i zanatski grad poznat po svojim proizvodima od metala i koè. On je tradicionalno bio najvi{e etni~ki i kulturno raznolik grada na Kosovu, sa mnogim istorijskim ku}ama, 28 dàmija, 9 srpskih pravoslavnih crkava, 5 katoli~kih crkava, starom tvr|avom, turskim kupatilima, i starim hanovima, mestima gde su otomanski trgova~ki karavani ostajali preko no}i. Prizren je bio lokacija pokreta albanskog preporoda, sa prvom albanskom jezi~kom {kolom i jednom od prvih albanskih {kola za devojke na Kosovu. Ipak, grad je zadrào relativno visok stepen multietni~ke tolerancije. Duh tolerancije je u gradu postojao delom zbog prisustva velike klase intelektualaca i profesionalnih udruènja (u~itelji i doktori), koji su igrali va`nu ulogu tokom paralelnog perioda. U to vreme, mnoga od ovih udruènja su uklju~ivala ne-Albance, osim Srba. Sukob i emigracija u 1990-tim napravile su etni~ku osnovu za izgradnju mreà udruènja znatno manje raznolikih i ve}ina udruènja je manje naginjala me|uetni~koj saradnji nego tokom prethodnih decenija. Sada su, uprkos nekompletnosti sistema zajedni~ke uprave, mnoga od ovih udruènja i drugih grupa civilnog dru{tva nadoknadile razo~aravaju}e funkcionisanje op{tinske administracije. Na primer, postojao je visok stepen saradnje sa UNMIK-om na poslovima obrazovanja, sa 9 (od 39) osnovnih i 5 (od 5) srednjih {kola koje su vi{ejezi~ne.

51

Pored toga, poku{aj UNMIK-a da promovi{e takva ka javnom interesu orijentisana udruènja, postigli su neke primetne uspehe. Na 8. mart 2000., OEBS-ov NO centar za resurse je otvoren na centralnoj lokaciji u Prizrenu, u blizini Internet kafea MOM-e i gradskog Doma kulture. Osnovna svrha Centra je da pomaè obnovi me|uetni~kih odnosa izme|u ve}inskih i manjinskih zajednica Prizrena, pruàju}i profesionalnu pomo}, podr{ku {to se ti~e opreme i mesta za sastanak novostvorenih NO, koje se bave kulturom i pruànjem usluga. Centar, tako|e, ohrabruje registrovanje lokalnih NO-a koje se pridràvaju UNMIK-ovih eti~kih i operativnih standarda. U aprilu 2000., opis ve}inskih (albanskih) i manjinskih (muslimanskih, turskih, romskih) NO-a u op{tini Prizren registrovao je 62 organizacije: 7 ènskih, 2 de~ije, 3 omladinske, 14 kulturnih, 12 humanitarnih, 9 za obnovu i ekonomski razvoj, 2 za za{titu verske slobode, 2 za za{titu okoline i 11 profesionalnih. U vreme ove procene, 34 od ovih grupa su bile podnele dokumentaciju za formalnu registraciju kao NO-e; 7 drugih su bile izrekle svoju nameru da ubrzo kompletiraju podno{enje; jedna je bila potpuno registrovana; i ostatak nije bio zapo~eo proces. Od posebne va`nosti je pojavljivanje udruènja za ekonomski razvoj, koja zamenjuju porodi~no zasnovane mreè u gradskim komercijalnim i zanatskim zajednicama. UNMIK-ova podr{ka za ove lokalne NO-e je vodila stvaranju prve privredne komore na Kosovu; UNMIK je obezbedio ovoj organizaciji tehni~ku pomo}, tako da ona svojim ~lanovima moè da ponudi obuku za menad`ment i programe finansijskog planiranja. Pojavljivanje nezavisnih sindikata, klubova preduzetnika i gra|anskog foruma o pitanjima razvoja, tako|e, sadrì mnogo obe}anja za stvaranje premo{}uju}eg socija lnog kapitala i ekonomski rast. UNMIK je, tako|e, u~inio poseban napor da promovi{e ènske organizacije. Jedan predlog je uklju~ivao organizovanje ènskih grupa za obnovu starog turskog kupatila kao muzeja, sa prostorom za zanatske aktivnosti. UNMIK i me|unarodna zajednica su, tako|e, podràle me|uetni~ku saradnju me|u mladima investiranjem u objekte za rekreaciju i sportove. Neformalne institucije Ovaj deo nastavlja analizu kako lokalne institucije stvaraju uslove za osposobljavanje, premo{}uju}i socijalni kapital, pomirenje i demokratizaciju. Fokus u ovom delu je na promenama koje su se desile u neformalnim institucijama Kosova - organizacijama civilnog dru{tva, seoskim savetima i porodi~nim sistemima - tokom 1990-tih. Prvi deo analize se bavi grupama civilnog dru{tva. On opisuje ove grupe u smislu njihove orijentacije (po mestu, po identitetu, po problemu sa orijentacijom ka javnom interesu, po problemu sa orijentacijom ka sopstvenom interesu); tipu socijalnog kapitala koji svaka promovi{e; i kako je na takve grupe uticalo me|unarodno prisustvo. Fokus se zatim pomera na vi{e dubinsku analizu glavne grupe po mestu, tradicionalne kosovske pro{irene porodice, i kako su tradicija i porodica bile kori{tene kao strategije opstanka tokom sukoba. Ovaj deo, tako|e, razmatra kako su tradicionalni porodi~ni sistemi povezani sa lokalnim politi~kim institucijama, posebno seoskim savetima i mehanizmima za re{avanje sukoba na seoskom nivou; kako oni doprinose nalaènju sredstava za ìvot svojih ~lanova; i implikacije polne strukture na ponovno pojavljivanje takvih sistema. Kona~no, ovo poglavlje razmatra kako nedostatak poverenja i u~e{}a ometa razvijanje onih grupa koje promovi{u premo{}uju}i socijalni kapital. Civilno dru{tvo: komparativni nalazi o neformalnim institucijama

52

Ova procena identifikuje sli~nosti i razlike u na~inima na koje su se organizacije civilnog dru{tva na pet reprezentativnih lokacija menjale kao rezultat sukoba i me|unarodnog prisustva. Tipovi grupa civilnog dru{tva Grupe po mestu. Glavna grupa po mestu je tradicionalna patrilokalna pro{irena porodica, koja podsti~e povezuju}i socijalni kapital koji je okrenut prema unutra. Ova institucija je bila oja~ana kao rezultat sukoba, posebno u selima, ali, tako|e, u ve}im gradovima, gde su modernije nuklearne porodice teìle ostajanju u istom susedstvu kao i njihovi ro|aci. Sukob je, tako|e, oja~ao veze sa povratnicima i IRL-a, od kojih su mnogi zavisili od pro{irenih porodica za opstanak; i sa ~lanovima porodice u dijaspori, koji su veoma doprineli obnovi, posebno u opusto{enim zapadnim i planinskim oblastima. Za ove porodice internacionalna zajednica predstavlja spoljne izvore sredstava koji im omogu}uju da savladaju te{ko}e, tako {to im vr{e nadoknadu izgubljene ètve, zamene ma{ine, ponovo otvore lokalne {kole i obezbede zaposlenje. Seoski savet je, tako|e, uglavnom opstao kao lokalna institucija, sa porodicama koje su predstavljene u takvim savetima zavisno od njihove veli~ine i ekonomske snage. U stvari, konflikt je pove}ao uo~ljivost i va`nost ovih saveta, koji su tokom perioda zajedni~ke uprave igrali ulogu u obezbe|ivanju fizi~ke za{tite za stanovnike sela, artikuli{u}i njihove potrebe me|unarodnim agencijama i pregovaraju}i sa predstavnicima UNMIK-a. Grupe po identitetu. Grupe koje sebe usko defini{u u smislu etni~ke pripadnosti ili religije su, tako|e, bile oja~ane kao rezultat njihovog kontaktiranja sa UNMIK-om i drugim me|unarodnim agencijama, ~esto kao isklju~ivi predstavnici njihovih ~lanova. Mnoge od ovih grupa su, tako|e, pro{irile svoje funkcije kao pruàoci usluga i izvori humanitarne pomo}i svojim ~lanovima, {to je pove}alo ligitimitet vo|stva po identitetu i pogor{alo tendenciju socijalnih klubova, sindikata i socijalnih organizacija da deluju ne samo odvojeno ve} i u opoziciji jedni drugima. U dijaspori, tako|e, samo-izbor stanovnika Kosova u grupe po etni~koj pripadnosti i religiji ometao je njihovu integraciju u zemljama doma}inima. Grupe po problemu sa orijentacijom ka javnom interesu. Nasle|e nasilja i nepoverenja posle sukoba ometalo je formiranje novih grupa sa orijentacijom ka javnom interesu, koje bi mogle da pomognu da se stvori protivteà pove}anom uticaju grupa po identitetu i stvori premo{}uju}i socijalni kapital potreban za civilni razvoj. Na svega nekoliko lokacija je bilo ustanovljeno da imaju {iroko zasnovana poslovna ili kulturna udruènja, mada su grupe èna i omladine uradile neke stvari vredne pomena stvaraju}i premo{}uju}i socijalni kapital. Posebno u Prizrenu, mlade ène su pokazale premo{}uju}u sposobnost u formiranju odnosa, i u organizovanju aktivnosti i NO-a, preko etni~kih granica.58 Postoje, tako|e, brojne jake li~nosti me|u ènama u mnogim selima, od kojih su neke bile predstavnice grupe èna DSK pre sukoba. Tokom 1990-tih, DSK je bio nastavio komunisti~ku tradiciju ènskih organizacija sa ograncima i pod-ograncima koji pokrivaju celokupnu teritoriju. Mada ove strukture nisu bile ponovo povezane na posleratnom Kosovu, grupe èna su jo{ uvek lokalno va`ne. U selu êrnice, na primer, one su udruène sa radom seoskog saveta.

58 Razgovori sa Benedicte Giaever, direktorom, i Ingrid Halmova, NO/~inovnik za civilno dru{tvo, region Prizrena, OEBS, 14. april 2000.

53

Senzitivne aktivnosti NO, koje organizuju grupe poput Centra za za{titu èna i dece,59 Foruma èna,60 i Motrat Qiriazi,61 imaju za cilj urbane i ruralne ène gde one ìve, po{to neke od njih ne mogu da napuste svoja sela ili ~ak svoja dvori{ta iz razloga bezbednosti, ili jer su one siroma{ne i moraju da provode svoje dane pletu}i. Najpotrebnije usluge NO su psiholo{ko savetovanje i ~asovi {ivenja, kompjeterskih ve{tina, engleskog, zdravstvene za{tite i planiranje porodice. U~esnici fokusne grupe su izrazili potrebu za razonodom od svakodnevnih te{ko}a i trauma, i od proste dosade, ali su, tako|e, imali i jasnu viziju potrebe da stvaraju svoje sopstvene ekonomske prilike. @ene su traìle pomo} posebno za plasman doma}ih proizvoda na trì{tu, poput vezenih radova i malih }ilima. Kao odgovor, pe}ki/Peja ured Centra za za{titu èna i dece je organizovao izlo`bu seoskih doma}ih proizvoda i ru~nih radova u gradu. Izvr{ni direktor ove organizacije veruje da osposobljavanje èna kroz ekonomske prilike, tako|e, ima pozitivan efekat na smanjenje nasilja u porodici. Ona je, ipak , upozorila da . }e velika sredstva koja se slivaju u me|unarodne NO-je naginjati iskrivljavanju inicijative lokalnog civilnog dru{tva, koje moè pomo}i u razvoju manje patrijarhalne strukture.62 Direktor Motrat Qiriazi je izrazila zabrinutost zbog malog broja èna naimenovanih i promovisanih unutar UNMIK-a, {to je po njenom mi{ljenju doprinelo obnovi patrijarhata u kosovskom dru{tvu. 63 Omladinske grupe, poput grupa èna, igrale su va`nu ulogu u ìvotima svojih ~lanova i delovale kao protivteà pro{irenoj porodi~noj strukturi. Albanci i Srbi su teìli da imaju odvojene organizacije, mada sa sli~nim aktivnostima - fudbal, skijanje, planinarenje, ekologija, folklor, socijalna za{tita, poezija, moderni ples i muzika. @elja ovih grupa da razmene iskustva sa drugim organizacijama stvorila je prilike za premo{}uju}i socijalni kapital. Ipak, treba da bude prime}eno da se srpske omladinske organizacije trenutno suo~avaju sa èstokim ograni~enjima bezbednosti i sredstava, kao i da dobijaju ograni~enu pomo} od me|unarodne zajednice. I albanske i srpske organizacije imaju odnos mu{karci-ène od dva prema jedan, {to moè da bude zbog ~injenice da se mlade ène radije pridruùju lokalnim ènskim organizacijama.64 Grupe po problemu sa orijentacijom ka sopstvenom interesu. Isti uslovi koji su oja~ali grupe po identitetu i obeshrabrili stvaranje grupa sa orijentacijom ka javnom interesu tokom perioda zajedni~ke uprave su, tako|e, ohrabrili pojavljivanje grupa sa sopstvenim interesima destruktivnih po socijalnu strukturu, uklju~uju}i po mestu zasnovane tradicionalne institucije. Ove grupe su bile uglavnom fokusirane na sticanje velikog bogatstva i teritorijalnu

59 Intervjui sa Vjosa Dobruna, osniva~em, Pri{tina/Prishtine, 20. Januar 2000; Sevdie Ahmeti, izvr{nim direktorom, Pri{tina/Prishtine, 19. januar 2000; i sa Mimi Mysafere Shoshi, direktorom ureda u Pe}i/Peja, 19. april 2000. Organizacija ima osam ureda {irom Kosova. Italijansko ko-sponzorstvo nad ovom organizacijom je isticalo u vreme ovih intervjua. 60 Intevju sa aktivistkinjom Foruma èna u skloni{tu IRL-a u kolektivnom centru, 5. april 2000. 61 Intervju sa Igballe Rogova, Motrat Qiriazi, Pri{tina/Prishtine, januar 2000. 62 Intervju sa Sevdie Ahmeti, izvr{nim direktorom, Centar za za{titu èna i dece, Pri{tina/Prishtine, 19. januar 2000. 63 Intervju sa Igballe Rogova, Motrat Qiriazi, Pri{tina/Prishtine, januar 2000. 64 UNICEF (2000).

54

kontrolu putem nasilja i kriminalnih aktivnosti. Tradicionalna porodi~na struktura je mogla da olak{a njihov rast {ti}enjem ~lanova porodice uklju~enih u ovakve aktivnosti. Ove grupe se hrane obilnom ponudom nezaposlene omladine izloène riziku (sve lokacije) i njihovim vezama sa kriminalnim grupama u dijaspori (Pri{tina/Prishtine i Pe}/Peja), sve ve}im prisustvom na Kosovu albanskih kriminalnih mreà (Prizren i Gnjilane/Gjilan), i velikim prilikama koje pruà neizvestan zakonski status ekonomske i ku}ne imovine. Organizovani kriminal kosovskih Albanaca je, tako|e, dobro uspostavljen. Ekonomske aktivnosti koje kontroli{u ove grupe kre}u se od distribucije benzina i vlasni{tva nad hotelima i komercijalnim centrima (Pri{tina/Prishtine), do kontrole nad nezakonitom izgradnjom i trì{tem nekretninama (Pri{tina/Prishtine i Prizren), preuzimanja imovine (Gnjilan/Gjilan), iznu|ivanja poreza (sve lokacije), i kontrole pograni~ne trgovine (Pe}/Peja). Dalje kriminalne i nasilne aktivnosti su u rasponu od kidnapovanja i trgovine ènama za prostituciju (prijavljenu u Gnjilanu/Gjilan, Pri{tini/Prishtine i Prizrenu), do trgovine drogom i oru`jima i krijum~arenja imigrantima (Pe}/Peja i Prizren). U~esnici fokusne grupe na svim mestima izrazili su veliku zabrinutost zbog brze kriminalizacije ekonomije Kosova i nesposobnosti UNMIK-a i KFOR-a da kontroli{u ovaj problem.

Me|unarodna podr{ka grupama koje promovi{u uklju~enje i premo{}uju}i socijalni kapital

Me|unarodna zajednica vidi nastaju}e kosovske grupe sa orijentacijom ka javnom interesu kao vezivno tkivo koje }e povezati moderne i reprezentativne lokalne institucije sa {irim socijalnim potrebama. Ove grupe su, tako|e, bile vi|ene kao va`na protivteà konzervativnoj snazi grupa po mestu, raskolni~kom prisustvu grupa po identitetu, i kriminalnoj snazi nekih grupa po orijentaciji ka sopstvenom interesu.

UNMIK je pruìo opipljivu podr{ku ovim grupama sa orijentacijom ka javnom interesu, od kojih su mnoge konkurisale za prepoznavanje kao NO-e,65 sve dok njihova gledi{ta i aktivnosti nisu bili u sukobu sa mandatom UNMIK-a. Podr{ka od UNMIK-ovih regionalnih ureda uklju~ivala je: (i) tehni~ku pomo} za projekte koje izvode nove grupe; (ii) pripremu procena potreba, kao na~in da se uklju~e lokalne NO-e i programiranje usluga pomo}i (Gnjilane/Gjilan); i (iii) planiranje sednica za diskusiju sa roditeljima i nastavnicima, u cilju formiranja udruènja roditelj-nastavnik (Pe}/Peja). Pored toga, UNMIK je podràvao projekte sa ciljem pove}anja broja NO-a koje rade sa manjinskim grupama i stvorenih od njih (Prizren). Napori za podr{ku takvim grupama sa orijentacijom ka interesu javnosti su varirali, zavisno od uslova na svakoj lokaciji. U Prizrenu, na primer, takvi napori su se oslanjali na sna`nu ekonomsku i kulturnu tradiciju grada; dok su u Pe}i/Peja, oni bili zasnovani na relativnom uspehu i stabilnosti sistema zajedni~ke uprave i op{tinske uprave. Tradicionalna kosovska porodica: analiza povezuju}eg socijalnog kapitala Procena je ustanovila da je isklju~enje iz dràvnih struktura, sukob, i sa tim povezani gubitak stanovanja u 1990-tim imao efekat suprotnog trenda me|u kosovskim Albancima u 1970-

65 Postoji donekle zabrinutost da me|unarodne NO-e ograni~avaju rast i napore za izgradnju sposobnosti lokalnih NO-a, posebno kada one unajmljuju najiskusnije i dobro obu~eno osoblje lokalnih organizacija.

55

tim i 1980-tim u pravcu formiranja nuklearnih porodica i integrisanja u dràvne strukture. U~esnici fokusne grupe, uklju~uju}i starije seljane, vi{e puta su primetili da je ponovno pojavljivanje patri-lokalne pro{irene porodice "kosovskog tipa" tokom krize bila strategija za prilago|avanje ekonomskoj oskudici i pretnjama preìvljavanju. Mladi ljudi su posebno izrazili svoju èlju da se ove porodice podele na nuklearne jedinice ~im to ekonomski i bezbednosni uslovi dozvole.66 Od najve}e je va`nosti razumeti ove aspiracije, po{to su neki analiti~ari povezali tradicionalne porodice, kao i individualne ekstremiste koji deluju pod izgovorom "~asti" i "mu{kosti", sa eskalacijom nasilja, {to je vodilo krizi, u kasnim 1990-tim. 67 Ipak, u~esnici fokusne grupe su, tako|e, ispri~ali mnoge pri~e o albanskim mu{karcima koji su sakrili svoja oru`ja da izbegnu da budu uvu~eni u nasilne tradicije represalije i odmazde, i ve}ina je izrazila nadu da }e ove vrste tradicija uskoro pripadati pro{losti. Porodica kosovskog tipa Porodica kosovskog tipa je strukturirana u skladu sa virilokalnim pravilom o stanovanju posle braka. U ruralnim oblastima, ve}ina brakova su dogovoreni, po{to mlade ène i mu{karci odrastaju samo sa svojim ro|acima po mu{koj liniji i imaju ograni~ene prilike da sretnu partnera za brak. U braku, mlada se useljava kod porodice njenog novog muà. U urbanim oblastima, èna moè da ìvi sa roditeljima svog muà. U ruralnim oblastima, ona moè, tako|e, da ìvi sa muèvljevom bra}om i njihovim suprugama (fratisti~ki princip). Supruga, uvek ro|ak-autsajder, ve~no }e biti zvana nuse ("mlada"), dok }e njena deca pripadati "po svojoj krvi" porodici svog oca. Dakle, u slu~ajevima gde se èna vra}a svojoj sopstvenoj porodici - kao pri razvodu ili udovi{tvu - deca }e, ako se tradicija po{tuje, ostati sa porodicom njenog supruga.68 Nuse izgra|uje svoju poziciju u porodici njenog muà putem svoje dece, pona{anja i radnim doprinosom doma}instvu. 69 Posebno u ruralnim oblastima, gde ima malo alternativa za sticanje prestià, nuse teì da reprodukuje tradicionalne ideje o konformizmu mnogo vi{e nego neudate sestre njenog muà i njenih ro|aka po muù. Neven~ani koji ìve u mestu svog ro|enja, me|u njihovim mu{kim ro|acima, naginju da budu mnogo buntovniji. 70 Ipak, ~ak i mlade buntovne ène ìve u svetu odvojenom od njihove bra}e. "Mi ne znamo {ta oni smeraju, i mi zaista ne èlimo da to znamo", rekla je 23 godine stara neudata èna koja se sna`no nada da }e u ve}oj meri imati ista prava pri zaposlenju i obrazovanju. Tradicija i pol: ène izloène riziku?

66 Neki su, tako|e, primetili da su me|unarodni napori poput Programa pripreme za zimu, pro{le zime, nehotice iznova oja~ali pro{irene porodice nu|enjem pomo}i porodicama koje bi primile ~lanove porodice bez doma. 67 Vidi Judah (2000). 68 U pri{tini/Prishtine i Prizrenu se srelo sa slu~ajevima gde se majka vratila svojim roditeljima i ostavila decu sa porodicom svog muà nakon {to je postala udovica kao rezultat nedavnog sukoba. 69 Reineck (1991) opisuje sistem prestià i sukobe povezane sa useljavanjem mladih èna u ure|eno doma}instvo, i kako to postaje razlogom za reprodukovanje tradicionalnih vrednosti. Tako|e, vidi Backer (1983), za elaborat o tome kako se mreè i savezi preko porodice po mu{koj liniji odràvaju kroz ènske manje vidljive srodni~ke odnose i prijateljstva sa drugim ènama. 70 Nalazi procene iz fokusne grupe naginju potvr|ivanju interpretacija Reineck-a (1991).

56

Sa eskalacijom sukoba i onim {to neki smatraju da je postepeni povratak lokalnim patrijarhalnim tradicijama sadrànim pod pojmom kanun, situacija èna se pogor{ala.71 Nedavni izve{taj UNICEF-a posebno ukazuje da je trgovina albanskim ènama i devojkama pove}ana kao rezultat ratnog raseljavanja i pogor{anja ovog fenomena u susednim zemljama.72 Nekoliko ispitanika je ukazalo na rast broja kidnapovanja, posebno u Uro{evcu/Ferizaj i Vitini/Viti, i njihove veze sa prostitucijom73 i na Kosovu (posebno u Gnjilanu/Gjilan74) i u drugim evropskim zemljama, sa Italijom koja dobija ve}inu kosovskih prostitutki. 75 @ene aktivistkin je su govorile o kidnapovanju u izbegli~kim kampovima tokom leta, gde su `rtve bile stare samo 13 godina. Jedna ispitanica je ukazala na model ruralnih ven~anja gde mlada postane deo evropskog lanca prostitucije nakon {to se uda za ~oveka koji ima legalan boravak u zemlji Zapadne Evrope.76 Zbog ovog novog seta problema, Centar za za{titu èna i dece je prebacio svoj fokus sa reproduktivnog zdravstva na pitanja povezana sa nasiljem, i sada radi sa `rtvama kidnapovanja, trgovine i silovanja. Pored toga, Centar pruà pomo} ènama i deci koji su pretrpeli nasilje u porodici, koje je navodno u porastu zbog usiljenih uslova stanovanja. U isto vreme, zbog tradicionalne strukture kosovskog dru{tva, posebno u ruralnim oblastima, drugi vaàn izvor rizika za ène je smrt ili nestanak muà, oca ili drugog mu{kog ro|aka. Politi~ko predstavljanje sela Socijalni red po mu{koj liniji stvara teritorijalne jedinice zasnovane na grupama mu{kih srodnika i grupama solidarnosti koje teè da budu bra}a, sinovi, o~evi i ro|aci. Ovaj tip socijalnog reda, dakle, proizvodi preklapanje teritorijalnog i srodni~kog principa, koji su se posebno odraàvali u lokalnim modelima imenovanja. Selo bi moglo nositi ime osniva~a, koji bi, tako|e, mogao da bude i predak po njegovoj najmo}nijo j liniji porekla pra}enoj po mu{koj strani porodice. Najmo}nija linija porekla pra}ena po mu{koj strani porodice, na osnovu broja doma}instava u selu, bi}e predstavljena sa vi{e od jednog ~lana. Te porodice sa najduòm istorijom boravka u selu su najja~e, jer su se one podelile u mnoge jedinice tokom vremena (vidi Boks 3).

Boks 3: Politi~ko predstavljanje sela

71 Za diskusiju o kanun-u, vidi La Cava i Nanetti (2000) i Schwandner-Sievers (1999). 72 UNICEF (2000b). 73 Neki ispitanici su, tako|e, povezali porast prostitucije sa KFOR-om/vojnim prisustvom. 74 Gnjilane/Gjilan je, tako|e, ulazna ta~ka za heroin na Kosovu. Vidi MKG (2000b) 75 Intervju sa predstavnicima italijanske NO koncentrisanim na za{titu èna i dece. 76 Intervju sa slu`benikom UNMIK-a, Gnjilane/Gjilan, mart 2000.

57

Postoje 24 razli~ita patronima u selu Pirane, gde 2.310 stanovnika ìvi u 231 (pro{irenoj) porodici kosovskog tipa i 500 (nuklearnih) porodica evropskog tipa. Istraìvanje je pokazalo da se pro{irene porodice razvijaju i razilaze u generacijskim ciklusima, i da nuklearne i pro{irene porodice koegzistiraju kao deo ovog modela socijalnog reda.77 Proporcionalno predstavljanje srodnika u seoskom savetu ne odgovara, u ovom slu~aju, politi~kim pripadnostima po{to je ovo selo bilo potpuno povezano sa DSK. Nasuprot tome, selo êrnice ima pet patronima na 310 porodica, svaka u proseku sa 7 ~lanova i 9 mesta u Albanskom seoskom savetu - koji postoji paralelno sa Srpskim seoskim savetom - koji su podeljeni izme|u DSK i DPK. Najve}a linija porekla pra}ena po mu{koj strani porodice ima tri od ovih pozicija, jednu u DSK, jednu u DPK i jednu koju drì predstavnik lokalnog saveta (bashkesia lokale). Dve druge linije porekla pra}ene po mu{koj strani porodice imaju svaka po dva mesta u Savetu, koji predstavljaju obe partije i Dru{tvo "Majka Tereza". Dve manje uticajne linije porekla pra}ene po mu{koj strani porodice imaju svaka po jednog ~lana u Savetu, jednog u DSK i jednog u DPK. Od porodice ka naciji? Linija porekla pra}ena po mu{koj strani porodice, kao sistem reda, daje kosovskim Albancima {irok nacionalni identitet kao ~lanovima jednog od nekoliko osniva~kih fis-ova, ili plemena po mu{koj liniji. 78 Kada se Albanci sre}u po prvi put, oni su obi~no u stanju da identifikuju jedni druge u skladu sa ovim sistemom porekla, kao i kroz bra~ne, susedske i prijateljske odnose, i mesto ro|enja. Na ovaj na~in, celo Kosovo moè da izgleda kao selo. Albanski ~lanovi tima za procenu bi pratili takve zajedni~ke odnose sa svakim koga su sreli tokom rada na anketi, i - u slu~ajevima sastanaka sa Turcima i Muslimanima Slavenima - ovo se ponekad {irilo preko etni~ke zajednice zbog bra~nih odnosa. U isto vreme, druge veze, uklju~uju}i me|uetni~ke odnose, postoje zbog zajedni~kih iskustava rada i obrazovanja pre perioda paralelnog sistema. Mnogi stariji ispitanici imaju dobre uspomene iz tih vremena. Tradicije re{avanja sukoba unutar i izme|u zajednice Za vreme anketiranja, Albanci su u mnogim selima bili slavili 10-ogodi{njicu pomirenja unutar zajednice.79 Ovo je pomirenje bilo po~elo 1990., kada su albanski studenti na Univerzitetu u Pri{tini/Prishtine do{li profesoru etnografije Anton Cetta po savet kako da prikladno - tj., u skladu sa ruralnim obi~ajnim tradicijama - re{e albanske krvne zavade iz razloga razvoja i nacionalne kohezije pred sve ve}om srpskom hegemonijom. Te iste godine, profesor Cetta je, zajedno sa studentima i sve{tenicima, masovno organizovao rituale izmirenja zavada {irom Kosova,80 koriste}i koncept kanun-a o "obavezuju}em obe}anju" (bese-lidhje), tj., ritualnog odricanja od porodi~nih zavada pod zakletvom i pred svedocima (vidi Boks 4).81 Takvi rituali su istorijski bili izvo|eni me|u Albancima za uspostavljanje unutra{nje kohezije pred spoljnom pretnjom. U stvari, ove inicijative pomirenja su mogle pruàti paralelnoj

77 Vidi Todorova (1990). 78 Neki obja{njavaju prividno odsustvo duha zajednice me|u kosovskim Albancima njihovom lojalno{}u prema naciji pre nego prema susedstvima i zajednici, dok se ovo drugo vidi kao tipi~nije za Srbe. 79 Detaljni izve{taji o doga|ajima ove godi{njice pojavili su se u lokalnim novinama na Kosovu poput Koha Ditore i Bta Sot tokom perioda istraìvanja. 80 Za detaljne informacije zahvalni smo Dr. Michael Stewart, iz Antropolo{kog odeljenja, Univerzitetski koled` iz Londona, i Lala Meredith-Vula iz Londona, koja je fotografisala ove masovne rituale. 81 Za detaljnu interpretaciju bese , vidi Schwandner-Sievers (1999).

58

dràvi (DSK) pristup pojedina~nim gra|anima.82 Na primer, Dru{tvo "Majka Tereza", stvoreno 1990. (sa profesorom Cetta kao osniva~em) i organizovano na principu srodstva po mu{koj liniji, postalo je Albanska nacionalna organizacija za zdravstvo i socijalnu pomo} pod paralelnim sistemom. Dru{tvo je imalo 44 ogranka, 636 pod-ogranaka i 92 klinike u selima i gradovima {irom Kosova. U selu êrnice (Vidi Boks 4), jedno mesto u seoskom savetu je i{lo ovoj organizaciji. Dru{tvo je, tako|e, kori{teno za kanalisanje me|unarodnih donacija iz Karitasa, Crvenog krsta i drugih organizacija, i za sakupljanje informacija o bolestima i epidemijama. Izgleda verovatno da je Dru{tvo koordiniralo ove procese distribucije i akumulacije sa seoskim savetima; tj., kroz proporcionalne srodni~ke strukture po mu{koj liniji.

Boks 4: Saveti za spre~avanje prolivanja krvi (Mirovna ve}a) Saveti za spre~avanja prolivanja krvi su ve} postojali pre inicijative profesora Cetta, i jo{ uvek su postojali u selima êrnice i Pirane u vreme ove procene. U selu êrnice, ovaj Savet je delovao dva puta tokom pro{lih 10 godina da spre~i {irenje sukoba, jednom u slu~aju ljubomore izme|u dva albanska mu{karca zbog mlade ène, i drugi put u neslaganju zbog granica susednih privatnih poseda. U drugom slu~aju, Albanac je okupirao zemlju suseda Srbina i Mirovno ve}e je traìlo od njega da napusti tu zemlju. Ovaj incident se desio 1989., pre odvajanja izme|u Srba i Albanaca, i pomogao je spre~avanju sukoba me|uetni~kih zajednica. Uprkos uspehu ovoga mehanizma, ~lanovi seoskog saveta kaù da kanun ipak nije odgovaraju}e sredstvo za ponovno postizanje pravde i da oni o~ekuju uspostavljanje formalne vladavine zakona. Strategije opstanka: stvaranje prihoda porodice U mnogim delovima Kosova, broj mu{karaca u radnoj dobi u porodici odre|uje sposobnost porodice za opstanak, i mu{ki u~esnici u fokusnim grupama su naglasili odgovornost koju oni ose}aju u vezi s tim. U ruralnim oblastima, posebno, mu{karci stvaraju prihod porodice, mada bi mnogi mu{karci i ène voleli da vide {ire trì{te zaposlenja sa sli~nim prilikama za ène. Dok su neke mlade ène izrazile ponos zbog svog posve}ivanja br izi o detetu, poslovima doma}ice, i ru~nom radu, druge su zapo~ele mala preduze}a. Na primer, ène u selu Llukare, pored Pri{tine/Prishtine, koje je pretrpelo malu ratnu {tetu, drè farmu pili}a i gaje p~ele radi proizvoda od meda. Kao {to je ranije prime}eno, ruralne pro{irene porodice, tako|e, zavise od nov~anih doznaka od jednog do tri mu{ka ~lana porodice koji ìve u inostranstvu. Pojedinac, traìlac azila u inostranstvu mogao bi da bude u stanju da po{alje samo 100 ili 150 DM mese~no, ali ovaj vaàn doprinos prihodu pro{irene porodice dozvoljava drugim ljudima u porodici da nastave poljoprivredne aktivnosti, aktivnosti lokalne trgovine i druge aktivnosti koje stvaraju prihode. Svaki vi{ak gotovine moè da bude investiran u obrazovanje mla|ih ~lanova porodice, sa prioritetom datim de~acima. Ovakve zavisnosti su glavni razlog za{to mla|i ~lanovi porodice, posebno mlade ène u ruralnim oblastima èle da imaju svoje sopstvene nuklearne domove i porodice i pobegnu od ìvota pro{irene porodice (vidi Boks 5).

82 Postoji velika potreba za dalje istraìvanje o ovom pitanju. Vidi, na primer, Haegemas (2000).

59

Boks 5: Poslovice albanske kulture o novcu Albanske poslovice poja{njavaju ko ima mo} i donosi odluke u porodici, posebno u slu~ajevima gde su resursi ograni~eni i odluka treba da bude donesena o tome ko dobija obrazovanje: - Onaj ko ima novac odre|uje pravila; - Ne{to tu|e nikad ne postaje tvoje; - Novac - muzika. Migranti sa Kosova idu u [vajcarsku i Nema~ku, i u manjem opsegu u Italiju, Sloveniju, [vedsku, Dansku i Hrvatsku. Nov~ane doznake pro{irenoj porodici kod ku}e postaju ugroène samo onda kada je mu{karac migrirao sa svojom sopstvenom nuklearnom porodicom, ili je zasnovao porodicu u inostranstvu. Mnoge porodice se pla{e gubitka svojih nov~anih doznaka zbog povratka velikog broja kosovskih migranata iz Nema~ke i [vajcarske; dok drugi imaju ~lanove porodice koji }e se vratiti sa penzijama. Na primer, patrijarh jedne pro{irene porodice u selu Pirane prima penziju od 230 DM mese~no iz Nema~ke, jer je izgubio nekoliko prstiju u nesretnom slu~aju u fabrici. Njegova celokupna porodica od 11 ~lanova ìvi od ovog prihoda. U Prizrenu, porodica od 20 ~lanova, koju vode dva starija brata i koja uklju~uje sve njihove sinove i porodice sinova, ìvi od mese~ne penzije od 1000 DM, koju jedan od njih dobija zbog 20 godina rada u nema~koj fabrici. Druge porodice imaju pote{ko}a da dobijaju penzije iz inostranstva, jer banke na Kosovu ne funkcioni{u kako treba. Ve}ina je, ipak, uverena da }e njihovi zahtevi za ovim penzijama kona~no biti ispunjeni. Nasuprot tome, oni koji polaù prava na jugoslovenske penzije manje su optimisti~ni i veoma su ugroèni. Nov~ane doznake i penzije iz inostranstva su postale va`nije nakon rata, koji je prekinuo cikluse setve i ètve i omogu}io {iroko rasprostranjenu kra|u i uni{tenje alata. U predratna vremena, poljoprivredni proizvo|a~i su ~esto proizvodili male vi{kove, koji su prodavani na lokalnim pijacama, na primer, u selu Pirane. Poljoprivredni proizvo|a~ iz sela êrnice, koji ìvi u jednoj ku}i sa svoje ~etvoro bra}e i njihovim porodicama, je rekao: "Mi smo uvek bili porodi~ni kolektiv, privatna poljoprivredna zadruga, ako ho}ete." Oni su navikli da gaje povr}e, duvan, p{enicu, kukuruz i detelinu za ishranu stoke. Ipak, sve njihovo poljoprivredno oru|e je bilo ukradeno tokom rata i jo{ nije bilo vra}eno, i oni nisu imali ètvu 1999. U mnogim slu~ajevima, polja nisu obra|ena, jer su minirana, ili se ljudi pla{e da su ona minirana, kao u selima Rugove, Pirane i selima blizu Mali{eva/Malisheve. Pored opreme, poljoprivrednim proizvo|a~ima nedostaju semena i |ubrivo, stoka i kredit za finansiranje nabavke ovih osnovnih sredstava za proizvodnju. Poljoprivredna oru|a i mehanizacija su izgleda bili masovno sistematski uni{tavani, a stoku su srpske vojne i paravojne snage sistematski konfiskovale {irom Kosova, ~ak i u selima koja su pretrpela manje druge {tete. Ovo je bilo posebno pogubno za porodice koje ìve od uzgajanja stoke, poput porodice u selu Dragobil koja je posedovala 320 ovaca, 10 krava i 600 koko{iju pre rata, od ~ega je skoro sve bilo oduzeto. U retkim slu~ajevima, gde je stoka mogla da bude vra}ena, postoji opasnost od izgladnjivanja, jer, kako je jedan poljoprivredni proizvo|a~ u selu Pirane rekao, "nema pomo}i u hrani za stoku," i nema spremljene sto~ne hrane od prethodne jeseni. Mnogi poljoprivredni proizvo|a~i su naglasili urgentnu potrebu za semenima, ili kreditima za semena i oru|a, tako da oni mogu da po~nu sejanje na vreme da bi imali ètvu 2000. i da ne zavise od humanitarne pomo}i za slede}u godinu. U vreme ove procene, humanitarna pomo} i druga me|unarodna podr{ka bili su podeljeni na op{tinskoj osnovi. Dakle, potpuno uni{tena sela, poput onih na putu izme|u Prizrena i regiona

60

Drenica, bili su ugroèni zbog nedovoljne pomo}i ~ak i ako je op{tinski centar, u ovom slu~aju Prizren, bio komparativno dobro stajao. Uprkos direktnim ispitivanjima, nismo mogli da na|emo znakove trampe u takvim selima, mada je bilo eksplicitnog zahteva za gotovinom. Neke ène su rekle da im ne bi smetalo da prodaju njihov nakit ili zemlju za gotovinu; ipak, sav njihov nakit je bio ukraden, i nije bilo kupaca za zemlju. Zaposleni u ruralnom javnom sektoru poput u~itelja, ~lanova Kosovskog Za{titnog Korpusa (KZK), i policajaca obi~no su deo pro{irene porodice i doprinose efektivnom stvaranju prihoda razli~itim radom. Nastavnici su se, ipak, àlili da im njihov prihod obi~no nije dovoljan za izdràvanje ~ak ni nuklearne porodice. Gde nema prihoda od drugog ~lana porodice, nastavnici, tako|e, obavljaju druge aktivnosti koje stvaraju prihod. Na primer, seoski u~itelj bi, tako|e, mogao da bude poljoprivredni proizvo|a~ ili trgovac (npr., prodaju}i cigarete u selu êrnice); i u gradu, prevodilac za me|unarodnu zajednicu, voza~ ili novinar. Potreba nastavnika da obavljaju vi{estruka zanimanja vidi se kao glavno ograni~enje kvalitetu obrazovanja. Mnogi bi se sloìli sa drugim nastavnikom iz sela êrnice koji je naglasio vrednost rada (vidi Boks 6), govore}i da je sre}an da je u stanju da radi fizi~ki kao poljoprivredni proizvo|a~, i da on pou~ava iz patriotskih razloga, jer "osnova svake dràve je obrazovanje".

Boks 6: Vrednosti albanske kulture {to se ti~e rada Rad ima visoku simboli~ku i materijalisti~ku vrednost. Kada ljudi govore o ljudima, drugim regionima na Kosovu ili drugim nacionalnostima, oni ih uvek procenjuju u smislu njihove (pretpostavljene) radne sposobnosti. "Ai eshte punetore", "on je radnik", {to zna~i "on je dobar radnik", najvi{a je pohvala za osobu; a "oni su radnici", najvi{a je pohvala za naciju ili njene predstavnike. U~esnici fokusne grupe objasnili su da ova procena zavisi manje od tipa posla koji ~ovek obavlja (on bi mogao da bude intelektualac ili sezonski radnik migrant) nego od njegove spremnosti za rad i sposobnosti da stvara prihod, odràva porodicu i pravi ku}u. Dakle, njegova reputacija kao radnika odre|uje njegovo uzimanje u obzir u politici ruralnog braka. Mnogi seoski i gradski preduzetnici, poput vlasnika garaà, mehani~ara, gra|evinskih radnika, proizvo|a~a cigle, trgovaca me{ovitom robom, pekara, vlasnika mlinova i proizvo|a~a mle~nih proizvoda su, tako|e, pretrpeli gubitak ili razaranje opreme i sredstava za proizvodnju, posebno u selima Dragobil, êrnice, Pirane i Rugova. Samo oni sa pristupom nov~anim doznakama ili kreditu bili su u stanju da ponovo pokrenu svoja preduze}a u vreme gde postoji velika potra`nja za uslugama. Mnoga od tih malih preduze}a su u poslu lokalne obnove. U Mali{evu/Malisheve, vlasnik preduze}a za preradu drveta izrazio je potrebu za kreditom da pro{iri svoj posao proizvodnje vrata i prozora. Mnogi u~esnici fokusne grupe su se àlili da se zbog nedostatka kredita i opreme, komercijalna i gra|evinska roba, koja bi lako mogla da bude lokalno proizvedena, umesto toga uvozi iz susednih dràva. U nekim selima, ljudi su zapo~eli da (ilegalno) prodaju lokalne proizvode za gra|evinske radove, poput gra|e iz planinskih {uma (planine Rugova blizu Pe}i/Peja) ili pesak iz reke (blizu Prizrena), u o~ajni~kim poku{ajima da stvore prihod u gotovini. Mnogi ruralni ispitanici su rekli da oni zavide urbanim stanovnicima, jer oni imaju pristup {irokom opsegu mogu}nosti zaposlenja, posebno sa me|unarodnom zajednicom (UNMIK, NO-e, itd.), i priliku da zarade izuzetne sume novca. U gradovima, mnogi su na{li posao kao voza~i, prevodioci i administratori i ~esto su pla}eni deset puta vi{e od javnih slu`benika (nastavnici, policija, doktori, itd.). ruralni ispitanici su, tako|e, rekli da zavide stanovnicima grada, jer i mu{karci i ène imaju prilike za zaposlenje, i njihove porodice teè da budu manje. U

61

Gnjilanu/Gjilan i Mali{evu/Malisheve, na|ene su mlade odrasle ène koje doprinose prihodu svoje porodice zajedno sa mu{karcima, sve dok su one - kao sestre i k}erke - zaposlene u radnjama koje poseduje porodica ili u lokalnoj administraciji. Nakon braka njihova uloga, ipak, teì da se promeni i njihov rad postaje vi{e povezan sa ku}om. Mada gradske porodice teè da imaju manje dece i pro{irena porodi~na struktura je manje uobi~ajena, starovremena bezbednost se postiè kroz mu{ka i bra~na pravila po mu{kim i patrilokalnim bra~nim pravilima u gradu kao i na selu. Ovi principi garantuju da }e jedan sin i njegova nuklearna porodica uvek ostati u ku}i ili stanu njegovih roditelja i brinuti se za njih. Bra}a iz inostranstva }e doprinositi brinu}i se za tro{kove ìvota ove porodice. Neki tipovi urbanog zaposlenja - u obrazovanju, novinarstvu, poslovnim aktivnostima, trgovini, restoranima, drànju radnje i zanatstvu (rad sa srebrom je posebno vaàn u Prizrenu i Gnjilanu/Gjilan) - jednako su va`ni sada kao i pre sukoba, mada preduzetnici sada imaju vi{e slobode nego {to su je imali pod lokalnom administracijom pod srpskom dominacijom. Tako|e je vi{e poslova za Albance u dràvnim preduze}ima poput elektro usluga i èleznice i u fabrikama tekstila, baterija, farmaceutske robe i metalurgije - poslovima koje su oni bili izgubili od Srba tokom 1990-tih. Romi i Muslimani Slaveni su ti koji sada gube poslove. Vi{e prihoda za gradske porodice sada, ipak, dolazi od novih prilika za zaposlenje. Vlada i nevladina administracija, prevo|enje i voza~ke usluge, i iznajmiljivanja stanova i ku}a strancima su opcije stvaranja prihoda koje dolaze sa me|unarodnim prisustvom. U isto vreme, cene za ove tipove usluga su enormno porasle. Prete`no u prestonici, intervjuisane osobe su izrazile zabrinutost zbog toga kako je strano prisustvo poremetilo lokalnu ekonomiju i stvorilo zavisnosti zapo{ljavanjem velikog broja ljudi, posebno onih sa poznavanjem engleskog jezika. Ostali visoko kvalifikovani ljudi, poput nekih univerzitetskih profesora, osetili su se o{te}enim i frustriranim, i uglavnom su se povukli iz angaòvanja u savremenom dru{tvu. Poverenje i u~e{}e u lokalnim institucijama Strukturni upitnici (vidi Aneks II D) sa u~esnicima fokusne grupe su obavljani da se izvr{e gruba merenja dve klju~ne varijable - poverenje i u~e{}e, koje ~ine dva od vi{e-dimenzionalnih pojmova socijalnog kapitala.83 Fokus je bio na nivou poverenja u lokalne institucije poput seoskih saveta i op{tinskih administracija; i na nivou u~e{}a u razli~itim tipovima udruènja. Podaci pokazuju da: (i) postoji nedostatak poverenja me|u ljudima preko sistema pro{irene porodice, {to je jedna od klju~nih prepreka za rast uklju~ivih lokalnih institucija; i (ii) efektivnost organizacija civilnog dru{tva je ograni~ena nedostatkom u~e{}a. Poverenje Podaci o stepenu poverenja u lokalne institucije bili su analizirani u skladu sa varijablama starosne dobi, polne strukture i lokacije. Za sve tipove ispitanika, poverenje se nije popelo iznad 34 procenta. Odrasli (N=455) bili su neznatno skloniji poverenju (31,9 procenata) nego mla|i ispitanici (N-445; 27 procenata); ène (N=490) su bile primetno vi{e sklone poverenju (33,3 procenta) nego mu{karci (N=410; 24,9 procenata); i poverenje u ruralnim oblastima (N=485) je bilo neznatno vi{e (30,5 procenata) nego u urbanim oblastima (N=415; 28,2 procenta).

83 Pojam socijalnog kapitala obuhvata interpersonalno poverenje, vrednosti zajednice, politi~ko pona{anje i asocijativno pona{anje. Rafiniranija merenja socijalnog kapitala se sastoje vi{e od indeksa nego od pojedinih varijabli.

62

Nivo poverenja se, tako|e, razlikovao na pet lokacija. Potpuno ruralna lokacija (N=115), sa svojim preostalim paralelnim sistemom, tradicionalnim seoskim savetima, i skoro potpunim nedostatkom spoljne pomo}i, imala je najvi{i stepen poverenja u svoje lokalne institucije (49,6 procenata). Druge ~etiri lokacije, sve me{avine ruralnih i urbanih lokacija, pokazale su mnogo niè nivoe institucionalnog poverenja. U Gnjilanu/Gjilan (N=200), gde je paralelan sistem udovoljio potrebama odvojenog manjinskog stanovni{tva, poverenje je bilo vi{e (26,5 procenata). nego u Pri{tini/Prishtine (N=210; 20,5 procenata), gde je bilo najniè od pet lokacija. U Pe}i/Peja (N=120), gde je sistem zajedni~ke uprave glatko funkcionisao, bio je ne{to vi{i nivo poverenja (34,2 procenta) nego u Prizrenu (N=255; 27,8 procenata), gde je sistem bio nekompletan. Ispitanici su, tako|e, imali razli~ita gledi{ta o razli~itim tipovima lokalnih institucija. Na urbanim lokacijama, do 77,8 procenata ispitanika ne pr iznaje vi{e postojanje institucija na nivou susedstva, poput kvazi-formalne bashkesia lokale - to jest, oni su rekli da pitanje nije primenjivo - i samo 11,2 procenta im je verovalo tamo gde su bile priznate. 40,6 procenata ispitanika su rekli da je bashkesia lokale bila neoperativna, dok je otprilike jedan od ~etiri (24,5 procenata) rekao da im veruje. U relativnim terminima, tri lokalne institucije kojima se najvi{e veruje bile su seoski savet (35,0 procenata), op{tinska administracija (40,0 procenata) i politi~ke partije (40,6 procenata). Mada je bilo te{ko odrediti nivo poverenja u odre|ene partije, ili stepen u kojem gledi{ta o op{tinskoj adminiistraciji mogu da budu pod uticajem teku}e debate o predstoje}im lokalnim izborima, izgleda verovatno iz ovih nalaza da su ljudi imali oprezno po{tovanje prema sistemu zajedni~ke uprave i njegovim aspiracijama prema stabilnosti.

U~e{}e Nivoi u~e{}a su bili niski za sve tipove udruènja. Ustanovilo se da odrasli u~estvuju marginalno vi{e (19,8 procenata) nego mla|i ispitanici (15,2 procenta), i da mu{karci (20,7 procenata) u~estvuju vi{e nego ène (14,8 procenata). Ovi nalazi nisu iznena|uju}i uzimaju}i u obzir tradicionalnu strukturu porodice u kojoj mu{ka gledi{ta dominiraju i mu{ko socijalno pona{anje odre|uje politi~ko pozicioniranje porodice u spoljnom svetu. Nisko u~e{}e se potvrdilo ~injenicom da je skoro polovina svih ispitanika (47,3 procenta odraslih, 44,8 procenata mla|ih odraslih) rekla da pitanje nije primenjivo. Manje od tre}ine mu{karaca (30,5 procenata), je, ipak, dalo taj odgovor, u pore|enju sa skoro dvostruko tolikim brojem (59,1 procenat) za ène. U~esnici su prete`no verovali da udruènja ne postoje, mada su mnogi rekli da bi ona pruàla va`ne prilike. Neki ispitanici su objasnili da se ovo desilo zbog razornog efekta krize na mreè aktivnosti preko najbliè porodice, i potrebom da se fokusira na druge prioritete tokom perioda posle sukoba. Najve}a razlika u u~e{}u je bila izme|u ruralnih i urbanih lokacija (11,4 i 24,7 procenata). Potpuno ruralno Mali{evo/Malisheve ima najniì nivo u~e{}a (8,1 procenat) od pet lokacija, sa tri od ~etiri ispitanika (76,1 procenat) koji su rekli da pitanje nije primenjivo. U Gnjilanu/Gjilan, u~e{}e je, tako|e, bilo nisko (9,4 procenta), najverovatnije zbog teku}eg etni~kog sukoba i visokog prometa stanovni{tva, ali samo je jedan od tri ispitanika (36,6 procenata) rekao da udruènja ne postoje. Na druge tri lokacije, gde se znatan broj IRL-a doselio u gradove, ukupni nivoi u~e{}a su izgledali veoma uporedivi (Pri{tina/Prishtine, 23,2 procenta; Pe}/Peja 25,0 procenata; Prizren 21,0 procenata). Ustanovljeno je da je u~e{}e u dobrotvornim (27,3 procenta), obrazovnim (21,6 procenata), rekreacionim (21,7 procenata), i politi~kim udruènjmma (15,0 procenata) bilo vi{e nego u religioznim udruènjima (6,7 procenata). Ovi nalazi podrazumevaju, izme|u ostalog, da je paralelni sistem obrazovanja stvorio nasle|e trajne veze izme|u dobrotvornih i obrazovnih institucija i porodica.

63

IV. SOCIJALNA PROCENA Ovo poglavlje je analiza, na mikro nivou, o tome kako je stanovni{tvo Kosova bilo pogo|eno sukobom, sa posebnim fokusom na sektore obrazovanja i bezbednosti. Ove sektore su ispitanici smatrali prioritetnim oblastima brige, i malo se znalo o interakciji izme|u gra|ana i lokalnih institucija u ovim sektorima.84 Poput procene o formalnim i neformalnim institucijama, ovo poglavlje se uglavnom zasniva na rezultatima intervjua i grupnih diskusija obavljenih na pet reprezentativnih lokacija, dopunjenih intervjuima sa loka lnim zvani~nicima i predstavnicima grupa civilnog dru{tva. Ovo poglavlje prvo razmatra iskustva i percepcije stanovni{tva u pogledu (i) razaranja stambenih objekata i raseljavanja, i obnovu stambenih objekata; (ii) bezbednosti (mine, kriminalitet), pravde i me|uetni~ke koegzistencije; i (iii) probleme obrazovanja (cenu po porodici, socijalnu isklju~enost, nedostatak resursa). Ono zatim predstavlja percepcije ispitanika o tome koji ~lanovi dru{tva ~ine najugroènije grupe (oni bez porodice, ène koje ìve bez mu{karaca, siroma{ni i nezaposleni, siro~ad, udovice, penzioneri, bolesni i traumatizovani, IRL-a, povratnici) i specifi~ne na~ine na koje su oni ugroèni. Tre}i deo ove analize, zasnovan na intervjuima i grupnim diskusijama kao i na sekundarnim izvorima, razmatra situaciju manjina - Srba, Roma, Turaka i Muslimana Slavena, uklju~uju}i Gorance. Percepcije raseljavanja i uni{tavanja stambenih objekata i obnova85 Slede}i deo ukratko sumira percepcije ispitanika {to se ti~e raseljavanja i stanovanja, da bi se odredio kontekst za razumevanje ostatka socijalne procene. Razaranje ku}a i raseljavanje Ve}ina u~esnika fokusne grupe je prijavila da je imala iskustva, u najmanju ruku, sa privremenom raseljeno{}u tokom sukoba, i traènjem uto~i{ta u Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Turskoj, Zapadnoj Evropi, ili Sjedinjenim Dràvama. Drugi, posebno devojke i stari mu{karci proveli su vreme kriju}i se u {umama. Stanovnici celih sela, uklju~uju}i sela êrnice, Llukare i Pirane, bili su poslani na granicu. @ene detaljno govore o tome kako su pojedini mu{karci bili izabrani i tu~eni, pogubljeni ili zatvoreni. U selu Pirane, ispitanici su rekli timu za procenu da su ih srpske snage koristile kao ljudski {tit, dok ih ~lanovi turske manjine u selu Mamushe nisu odveli do granice. U Gnjilanu/Gjilan, sused Srbin je za{titio vlasnika radnje Albanca od paravojnih snaga, dok su u Prizrenu Srbi navodno pokazali gde su se bili krili njihovi susedi Albanci. Postoje, tako|e, pri~e o sistematskom ubijanju ljudi iz sela gde su bila upori{ta OVK. U Pri{tini/Prishtine ljudi su govorili o skrivanju svog oru`ja umesto borbe da se spre~i ubijanje èna i dece u odmazdi.

84 U zdravstvenom sektoru, na primer, brojne procene su bile preduzete od UNFPA/MOM, Spiegel i Salama i drugih. 85 Iz po~etka je procena, tako|e, imala za cilj da razmatra sektor stanovanja, ali ovaj sektor su procenjivale brojne druge agencije (UNHCR, IMG, itd.), tako da se fokus prebacio na percepcije ispitanika.

64

U Pri{tini/Prishtine, neke porodice su ostale u svojim stanovima tokom rata, i morale su da ~uvaju svoju decu mirnom iza zamra~enih prozora,vi{e od dva meseca. Brojni ruralni stanovnici su proveli vreme kriju}i se u gradovima (selo Llukare pored Pri{tine/Prishtine). Poput mnogih drugih u te{kim okolnostima stanovanja, oni su se àlili na nedostatak prostora i privatnosti, posebno gde su neki ~lanovi porodice, naro~ito adolescenti, bili traumatizovani. Porodice koje su tokom rata ostale u Pri{tini/Prishtine, kao i u Gnjilanu/Gjilan, gde skoro da nije bilo razaranja stambenih objekata, morali su da nose karte sa datumima ro|enja i brojem njihove dece, koje su neki zvali njihovom "ìdovskom zvezdom". Ve}ina ljudi se vratila ku}ama ili stanovima koje su napustili. Skoro uvek oni su ih na{li oplja~kane, i ponekad su videli svoje susede Srbe u vidnom posedovanju traktora, de~ijih igra~aka (selo êrnice), ili knjiìce za pla}anje ra~una (Pri{tina/Prishtine). Ve}ina ovih suseda su sada ili oti{li, ili ih sa svojom ukradenom robom iz razloga mirne koegzistencije {tite patrole KFOR-a (selo êrnice). U ve}ini slu~ajeva, posebno u ruralnim oblastima, povratnici su na{li spaljene svoje ku}e, {to je imalo enormno simboli~ko zna~enje (vidi Boks 7).

Boks 7: Ku}a kao kulturni simbol Albanaca Razaranje ku}e je simboli~ki zna~ajno u socijalnom poretku gde se teritorijalni i srodni~ki principi preklapaju. Ku}a istovremeno zna~i celu porodicu i njen integritet i velika ku}a se podrazumeva kao pokazivanje prestià. Pro{irene porodice kosovskih Albanaca ~esto organizuju ~lanove svojih nuklearnih porodica u skladu sa "spratovima" i "krovovima". Velika seoska ku}a sa vi{e spratova moè da ima nekoliko spratova, jedan zauzet od roditelja i njihove neven~ane dece i druge zauzete od svakog oènjenog sina i njihovih porodica. Pro{irena porodica bi se, tako|e, mogla podeliti u razli~ite ku}e povezane dvori{tem. Povla~enje Albanaca u paralelni sistem u 1990-tim dovelo je do ponovnog ja~anja takve porodi~ne kohezije, dok su doznake tokom godina omogu}ile porodicama da izgrade takve velike ku}e. Dakle, spaljivanje ku}a (posebno "krovova") nije zasnovano samo na zavisti. (Neki ispitanici su sumnjali da su njihovi susedi Srbi bili zavidni zbog velikih nov~anih doznaka Albanaca.) To, tako|e, ~ini razumljiv napad na integritet porodice, posebno ako je mu{karac proveo ìvot rade}i u inostranstvu i `rtvuju}i se za svoju porodicu. Ovo je dokazano na primeru u pri~i neudate ène IRL (Gnjilane/Gjilan): "Moj otac nije video mene ili moje sestre i bra}u kako rastemo, jer je radio u [vajcarskoj da napravi ovu ku}u, koju su oni potpuno spalili. Sve je to bilo uzalud... Moje sestre i bra}a i ja èlimo da mom ocu ponovo vratimo ovu ku}u." Obnova Program priprema za zimu 1999/2000., za sela, obezbedio je vlasnicima ku}a, koje su pretrpele kategoriju 4 razaranja (tj., jo{ uvek popravljivo), materijal za izradu krovova i obnovu pod uslovom da oni prime susede koji su bili potpuno izgubili sopstvene ku}e (kategorija 5 razaranja).86 Ve}ina suseda su bili ro|aci, ali su stranci iz drugih sela bili, tako|e, primljeni (selo êrnice). U selu Pirane, mnogi seljani Albanci su proveli prethodnu zimu sa 20 ili vi{e osoba koje ìve u jednoj, za nu`du obnovljenoj ku}i, ~esto samo u jednoj sobi. U prole}e 2000., mnogi su jo{ uvek ìveli u {atorima kojeje obezbedila me|unarodna zajednica ili su se bili upravo vratili iz kampova u BJR Makedoniji ili Albaniji. Drugi su se bili upravo vratili da obnove svoje ku}e, provev{i zimu sa ro|acima u obli`njim gradovima.

86 Nivoi razaranja stambenih objekata su u rasponu od najnièg (1) do najvi{eg (5).

65

Postoji ogromna volja da se obnove razorene ku}e. [irom Kosova, ljudi koriste me|unarodnu pomo} za obnovu, ili rade sami ili uz pomo} ro|aka i suseda, da ponovo steknu izgubljeni prostor i osnovni standard stanovanja. Neke porodice sa kategorijom 5 razorenosti ku}a àlile su se zbog nedobijanja pomo}i za ponovnu izgradnju njihovih ku}a, i neki su zapo~eli da to rade u potpunosti privatnim sredstvima (selo Pirane). Uglavnom u gradovima, postoji nedozvoljena izgradnja, i op{tine se bore da ponovo utvrde legitimitet gradskog planiranja (Pe}/Peja, Pri{tina/Prishtine), u vreme kada narod vidi obnovu kao va`niju od propisa. Percepcije be zbednosti, me|uetni~ke koegzistencije i pravde Okruènje posle sukoba sa kojim su se suo~ile mnoge manjine okarakterisano je ograni~enom slobodom kretanja i ograni~enim pristupom zaposlenju i uslugama, da ne spominjemo uznemiravanje i nasilje (vidi Poglavlje IV, deo o situaciji manjina). Ipak, albanski ispitanici su naglasili da oni nisu za nastavak me|uetni~kog nasilja ili za preduzimanje akcija mimo zakona za osiguranje pravde. Oni pre ose}aju urgentnu potrebu za pravosudnim sistemom koji bi gonio izvr{ioce nasilnih krivi~nih dela iz svih etni~kih grupa (vidi Boks 8).

Boks 8: Pravda i me|uetni~ka koegzistencija na selu U selu êrnice, ~ije se stanovni{tvo sastoji od jedne ~etvrtine Srba i tri ~etvrtine Albanaca, odvojenih jednih od drugih kontrolnim punktom KFOR-a, mehani~ar Albanac tvrdi da je mehani~ar Srbin ukrao njegove ma{ine. U ovom selu, skoro svaka albanska ku}a je bila spaljena, traktori i druga poljoprivredna oprema ukradeni, polja minirana i stoka ubijena. Susedi Srbi su vratili oko 10 procenata imovine Albanaca, tvrde}i da su je oni bili ~uvali kada su Albanci bili izbeglice. Ipak, Albanci u ovo ne veruju. Komandant srpske vojske iz Gnjilana/Gjilan rekao je mu{karcima Albancima da je ve}ina {tete bila nanesena od njihovih suseda Srba "krvave no}i" 20. februara 1999., i Albanci veruju da 40 biv{ih ~lanova paravojnih snaga jo{ uvek ìve na srpskoj strani. Albanci su predali listu ukradene robe lokalnom komandantu SFOR-a koji, nemaju}i sudski mandat, nije bio u stanju da pomogne. Mehani~r je rekao: "Ja }u biti prvi koji }e odvesti mehani~ara Srbina na sud ~im to bude mogu}e." Albanci èle sudsko gonjenje: "Ratni zlo~inci koji su odgovorni za masakre, ili paljevinu, moraju da budu uhap{eni... ostali mogu da ìve s nama." Mnogi Albanci su jo{ uvek traumatizovani pogor{anjem dobrih odnosa sa svojim susedima Srbima tokom 1990-tih. Neki su govorili o njihovoj deci koja su se igrala zajedno. Nastavnici su govorili o svojim biv{im kolegama Srbima koji su iznenada po~eli da ih ignori{u. Roditelji se se}aju dnevnih strahova, slanja dece u albanske paralelne {kole, pla{e}i se da ih mogu ispitivati srpski policajci (Pri{tina/Prishtine, selo Llukare). @ene se se}aju da su morale da stoje u redu za mleko ili hleb dok su njihovi susedi Srbi bili favorizovani (Gnjilane/Gjilan). Trudnice su bile uznemiravane kada su traìle medicinsku pomo} u bolnici (Mali{evo/Malisheve). Mladi ljudi su morali da se pona{aju neupadljivo da ne bi bili tu~eni ili odvedeni u pritvor. Tokom sukoba, mu{karci u susedstvima grada i selima organizovali su straè da upozore svoje porodice da pobegnu ili se sakriju od pribliàvanja paravojski, u ve}ini slu~ajeva (gde nije bilo ume{anosti sela u borbe OVK, kao u selima Pirane ili Dragobil) bez nade za ikakvu odbranu. Ova organizovana odbrana je bila jedini znak samoure|enja koji je tim za procenu mogao da na|e. U vreme ove procene, ve}ina stanovni{tva je uìvala nov ose}aj bezbednosti {to je trebalo zahvaliti prisustvu me|unarodnih trupa. I u susedstvima ili selima iz kojih su Srbi oti{li, bezbednost se uvek povezuje sa ovom ~injenicom: "Mi se sada slobodno kre}emo," ili, "ose}amo se sigurni kada je shkijet oti{ao" (vidi Boks 9).

66

Boks 9: Me|usobna odre|enja Srba i Albanaca Shkijet je albanski uvredljiv izraz za Srbe. Neki su objasnili da on dolazi od originalnog nepristrasnog odre|enja "{izmatici", tj., oni iz isto~nog pravoslavnog hri{}anstva. Srbi koriste shiptar za Albance sa ni{ta manje uvredljivom primesom. Ovo originalno dolazi od albanskog samoodre|enja shqiptar, koje popularna etimologija povezuje sa shqiponje, "orao" (kao na albanskoj nacionalnoj zastavi), ali je bilo lingvisti~ki povezano sa shqiptoj, "govoriti jasno". Etni~ka homogenost u jednom selu ili gradskoj ~etvrti vidi se kao garancija bezbednosti, i, u skladu s tim, mnogi ispitanici veruju da }e se nevolje verovatnije desiti tamo gde su Srbi jo{ uvek u susedstvu. Dakle, selo êrnice, sa svojim me{ovitim stanovni{tvom, jedino je mesto gde se strah nastavlja unutar sela vi{e nego prema autsajderima. Strah se nedavno pove}ao kada su stanovnici Albanci primetili da se vi{e Srba, verovatno IRL-a iz Gnjilana/Gjilan, uselilo u srpski deo sela. Putovanje kroz region, gde su sme{tena brojna homogena srpska sela, tako|e se vidi kao rizik bezbednosti. U selima pored granice sa Crnom Gorom, daleko od najblièg za{titnog poloàja KFOR-a, postoji veliki strah od prelaska granice srpskih paravojnih snaga ili provokatora. Ukratko, izgleda primerenije govoriti o etni~kom strahu nego o etni~koj mr`nji me|u ve}inom stanovnika Kosova, od kojih ve}ina nisu radikalni ili ekstremisti. Ipak, ovi strahovi nastavljaju da produàvaju me|uetni~ko nepoverenje. Pretnje bezbednosti Odgovori na pitanja o pretnjama lokalnoj bezbednosti isti~u ~injenicu da moè da bude vi{e me|uetni~kog straha nego mr`nje na Kosovu, {to bi moglo da ima implikacije na razvoj uklju~ivih institucija. Pored me|uetni~kih strahova, mnogi ruralni ispitanici su naveli mine kao pretnju, dok su urbani ispitanici ~e{}e spominjali kriminalitet (vidi Tabelu 8).

Tabela 8. Pretnje bezbednosti (vi{estruka identifikacija je bila mogu}a)

Pretnje po redu

prioriteta Procenat/broj grupa

(od 40) Urbano/ruralni

pregled Napomene

Srbi 60% (26 grupa) 12 urbanih 14 ruralnih

Ova pretnja je bila shva}ena uglavnom kao kondicional: “Da su oni prisutni, ako bi se oni vratili, ako KFOR ne bi bio ovde, sada se ose}amo bezbedni samo zato {to su oni oti{li.”

Mine 47,5% (19 grupa) 4 urbanih /15 ruralnih

Dominantno ruralno.

Kriminalitet 42,5% (17 grupa) 12 urbanih /5 ruralnih

Dominantno urbano, osim {to nema straha u Gnjilanu/Gjilan

67

zbog policijskog sata. Nema opasnosti 2,5% (1 grupa) Urbano Pe}/Peja, odrasli urbani

mu{karci. Mine Svi seljani su izrazili zabrinutost zbog mina, i mnogi znaju decu i mlade ljude koji su bili povre|eni ili ubijeni minama. Stoka je bila ubijena, tako|e. Izbegavanje se videlo kao jedina mogu}a strategija za{tite. U selu Dragobil, gde su mine bile o~i{}ene iz {kolskog dvori{ta, roditelji upozoravaju svoju decu da ne napu{taju glavnu ulicu ili podru~ja {kole. U svim selima, deca se opominju da ne ulaze u nenaseljene oblasti sa {iroko raspr{enim stenjem i `bunjem. Kada su neeksplodirano artiljerijsko zrno ili mina otkriveni, lokalno selo ili lokalni predstavnik KZK se obave{tava. Ovi lokalni zvani~nici prenose informaciju do najblièg poloàja KFOR-a, koji informi{e komandu za ~i{}enje mina. Kriminalitet Postoje, tako|e, strahovi od naraslog kriminaliteta, posebno u ve}im gradovima i oblastima koje grani~e sa Albanijom i Crnom Gorom. Mada velika ve}ina ispitanika kaè da je bezbednost porasla u pore|enju sa periodom pre sukoba, mlade ène u Pri{tini/Prishtine, Pe}i/Peja, i Prizrenu ose}aju ve}u pretnju, posebno zbog opasnosti od kidnapovanja. Ispitanici na skoro svim lokacijama su rekli da su oni svesni ove opasnosti. 87 Mlade ène preduzimaju mere opreza poput putovanja u grupama ili sa mu{kim ~lanovima porodice i samo tokom dana. U Prizrenu, neudate ène traè za{titu svoje bra}e, i pretpostavljaju da }e biti ~ak i bolje za{ti}ene nakon stupanja u brak, kada }e ve}ina njihovih du`nosti biti u ku}i. Mlade ène u Prizrenu su objasnile da je za{tita bolja {to je ve}a porodica, mada mlade ène jo{ uvek daju prednost nuklearnoj porodici. Porast posleratnog kriminala je bio povezan sa vakuumom dràvne vlasti, nemarom policije i odsustvom vladavine zakona. Sada je, ipak, prisutan strah od novih zlo~ina poput trgovine drogom, kra|e kola, kidnapovanja i ubila~kih napada - zlo~ina za koje se smatralo da su izvan dru{tva, po~injenih od bandi koje prelaze granicu sa Albanijom, ekstremista (uklju~uju}i povratnike), preostalih Srba ili Roma, ili Srba provokatora iz Crne Gore (Pe}/Peja). Neki tako|e, pripisuju rastu}u stopu kriminala siroma{tvu i nezaposlenosti omladine na Kosovu posle sukoba. Odrasli mu{karci, uklju~eni u pograni~nu trgovinu, posebno u Gnjilanu/Gjilan, Prizrenu i Pe}i/Peja, spomenuli su carinske prekr{aje, korupciju i "mafiju" kao smetnje trgovini. Posebno u Prizrenu, ljudi bi voleli da vide vi{e saradnje izme|u me|unarodnih snaga i albanske policije, i èle da albanska policija bude ja~a i aktivnija. Neki imaju ose}aj da se me|unarodnim snagama ne moè verovati da }e ih za{titi od kriminala, ili zato {to je to isuvi{e te{ko, ili zato {to oni ignori{u taj problem. U drugu ruku, u Prizrenu, pozivanje lokalne policije u pomo} protiv kriminalaca moè da dovede do osvete kriminalaca, i naoruàni biv{i borci OVK ispunjavaju vakuum u policijskoj vlasti. U~esnici su primetili incident u kojem je OVK izru~ila neke ubice UNMIK-u, ali su oni bili ubrzo nakon toga oslobo|eni zbog slabosti pravosudnog sistema. U drugom

68

incidentu, 300 srpskih ku}a su bile spaljene u Prizrenu nakon rata bez ikakve intervencije od ovih lokalnih snaga bezbednosti. 88 Kome se obratiti za pomo}? Mnogi ispitanici su rekli da bi se u slu~aju problema bezbednosti obratili me|unarodnim snagama; tj., KFOR-u ili policiji UNMIK-a. Stanovnici grada Gnjilane/Gjilan i obli`njeg sela êrnice veoma su zahvalni za bezbednost obezbe|enu, ograni~enjima policijskog sata i patrolama KFOR-a. Stavovi prema KZK, ~iji su mnogi ~lanovi biv{i borci OVK, prili~no su neodre|eni. Njima se ne veruje (Pe}/Peja); veruje "samo pod komandom KFOR-a" (Gnjilane/Gjilan); ili se smatra da nemaju "dovoljno kompetencije za odràvanje reda i zakona" ili da "nisu stvarna snaga" jer su bili "demilitarizovani". Drugi vide KZK kao sposoban da se nosi sa lokalnim i sitnim kriminalom i traìli su da dobiju vi{e saradnje od me|unarodnih snaga (Prizren, Pe}/Peja). U mestima poput Mali{eva/Malisheve, gde je OVK bila veoma aktivna, odrasli mu{karci ne veruju nijednim albanskim snagama, ve} samo me|unarodnim snagama, dok su odrasle ène, mlade ène i mladi mu{karci izrazili poverenje samo ili primarno u KZK. U Pe}i/Peja i Gnjilanu/Gjilan, ène su rekle da trupe KZK treba da ih bolje razumeju nego trupe KFOR-a, jer KZK razume njihov jezik i kulturu. Ruralne ène generalno veruju seoskom savetu, bra}i, drugim mu{kim ~lanovima porodice i susedima u hitnim slu~ajevima. Me|uetni~ka koegzistencija U slu~ajevima gde su ispitanici pretrpeli velike gubitke tek nedavno, kao u selima Rugova i Dragobil, ~ak i pitati za njihove percepcije o budu}oj me|uetni~koj koegzistenciji izgledalo je neumesno. U drugim slu~ajevima, intervjuisane osobe su odbile da odgovore na ovo pitanje, govore}i: "Samo nam dajte jednu ili dve godine pre razmatranja ovoga. Koliko je godina, ili generacija trebalo Francuskoj i Nema~koj da ponovo postanu prijatelji nakon rata?" Vr{ioci intervjua su imali ose}aj da je bilo posebno te{ko pristupiti mu{karcima sa ovim pitanjem. Zbog toga je sedam grupa bilo ispu{teno pri pitanjima o perspektivama me|uetni~ke koegzistencije. Druge grupe su bile podeljene po pitanju da li je budu}a me|uetni~ka koegzistencija mogu}a. U slu~ajevima gde je grupa bila skoro podjednako podeljena, bila je ra~unata u obe kategorije. U slu~ajevima gde se mi{ljenje jedne osobe razlikovalo od onog grupe, mi{ljenje te osobe nije bilo uklju~eno u slede}u tabelu. U tri slu~aja grupnih intervjua, jedna jaka ili radikalna li~nost je dominirala, tako da su razli~ita mi{ljenja umerenijih ~lanova bila najverovatnije potisnuta. Ovo je bio slu~aj sa mladim ènama u selu Dragobil (Mali{evo/Malisheve), mladih èna u Gnjilanu/Gjilan, i odraslih èna u Pri{tini/Prishtine gde je jedna prili~no radikalna èna dominirala nad mi{ljenjima grupe.

Tabela 9. Stavovi prema budu}oj me|uetni~koj koegzistenciji

87 Treba da bude prime}eno da je kidnapovanje bilo glavna briga {irom Kosova tokom perioda neposredno nakon sukoba. Od tada je, prema nekim od na{ih istraìva~a, zabrinutost o ovom pitanju po~ela da popu{ta. 88 Vidi MKG (2000b).

69

Stavovi Broj grupa (od 33)

Tipovi grupa i napomene

Ako bi postojala pravda i krivi~no gonjenje ratnih zlo~ina, mi bismo mogli da ìvimo sa svakim ko nije zlo~inac.

13 Dominantno urbano, oba pola, stari i mladi, plus kompletno multietni~ko selo êrnice.

Mo`da nakon jedne generacije, s vremenom. 3 Urbane mlade ène, odrasli mu{karci i ruralni i urbani.

Te{ko; srpski stav prema Albancima se mora menjati.

4 Svi tipovi grupa.

Nikad vi{e sa Srbima, ali sa ~lanovima drugih etni~kih manjina (posebno Turcima, Muslimanima Slavenima, Gorancima), sve dok oni nisu bili ume{ani u ratne zlo~ine. Bilo je ~estih rasprava o tome da li su Romi stali na stranu Srba.

12 Prizren potpuno predstavljen osim odraslih mu{karaca; samo jedna grupa je mislila da je koegzistencija sa Turcima zamisliva (mlade ène u selu Dragobil).

Nije mogu}e ikada ponovo ìveti sa Srbima. 10 Selo Dragobil i Mali{evo/Malisheve potpuno predstavljeni.

Tako|e je interesantno da je anketa, koju je {irom Kosova obavio Institut za psihologiju i sociologiju na Univerzitetu u Pri{tini, imala sli~ne nalaze, sa 48 procenata ispitanika koji su za to da "manjine imaju sva ljudska i gra|anska prava".89 Poziv za pravdom Danas su na Kosovu, uprkos naporima OEBS-a i UNMIK-a da stvore multietni~ko pravosu|e, ve}ina sudija Albanci, od kojih je ve}ina imala eroziju svojih stru~nih kvalifikacija tokom pro{lih deset godina, kada su oni bili isklju~eni iz profesije. Prema Bar komitetu za ljudska prava Engleske i Velsa (BKLJP),90 ova situacija stvara potencijal za zloupotrebu ljudskih prava. Komitet je izrazio zabrinutost da sudije lokalni kosovski Albanci mogu da ne budu u stanju da po{teno sude, po{to se te sudije redovno uznemiravaju i podmi}uju. Komitet je preporu~io da me|unarodne sudije predsedavaju na etni~kim me{ovitim sudskim kolegijima, i da postoji sna`na me|unarodna kontrola nad kvalifikovano{}u sudija i procedurama u sudnici. Tokom grupnih diskusija, ve}ina stanovika Kosova su bili u stanju da predvide multietni~ku budu}nost sve dok se pojedina~ni ratni zlo~ini krivi~no gone. Neka mi{ljenja o ovom pitanju su predstavljena u Boksu 10.

Boks 10: Mi{ljenja o multietni~koj budu}nosti Iz fokusnih grupa:

89 Koha Ditore (2000). 90 Bar komitet za ljudska prava (2000).

70

Nijedna zemlja u svetu nije izuzeta od multi-etni~nosti. Zlo~inci koji su po~inili grozote moraju da odu. Bez obzira koje si nacionalnosti, mora{ da bude{ ljudsko bi}e, mora{ da bude{ tolerantan. (devojka, u~enica srednje {kole, Pri{tina/Prishtine) Nema mesta za zlo~ince u na{em svakodnevnom ìvotu... oni moraju da budu odvedeni pred sud... Pluralisti~ko dru{tvo ne integri{e zlo~ince... mnogi od tih su jo{ ovde zbog za{tite KFOR-a. (mlada odrasla èna, Gilane/Gjilan) Nadam se da se ti |avoli Srbi nikada ne}e vratiti. (odrasla èna, selo Pirane) Mi èlimo da zaboravimo pro{lost i nastavimo dalje... mi smo pretrpeli tako mnogo u pro{losti, ali ne moèmo da nastavimo da ìvimo u pro{losti. (odrasla èna, Gnjilane/Gjilan) Iz intervjua: Uprkos svemu ovome, zbog islamskog principa tolerancije mi smo za saradnju sa nevinim Srbima, ali zlo~inci treba da budu odvedeni pred sud i odgovaraju}e ka`njeni. Mimo njih, mi ne vidimo bilo koji drugi razlog za{to Srbi ne bi trebalo da ìve na Kosovu i uìvaju potpuno ista prava kao i ostale manjine. (albanski verski vo|a) Tokom bombardovanja, ja sam govorio o miru, ljubavi, ìvotu, ujedinjavanju ljudi; nisam odobravao pretnje i ubistvo... Danas situacija nije ohrabruju}a ~ak ni za Albance. Neophodno je goniti ljude koji su po~inili zlo~ine, bez obzira da li su Albanci ili Srbi. Neduàn narod ne treba da pati, ve} ljudskost mora da vlada. (srpski verski vo|a) Tiha ve}ina gra|ana ovde podràva pomirenje. (zvani~nik UNMIK-a) Odgovornost za ubistva na Kosovu posle sukoba Mada se me|unarodno osoblje i lokalno stanovni{tvo razlikuju u mi{ljenju ko je odgovoran za nedavne napade, ubistva i paljevinu usmerene na ne-albanske stanovnike Kosova (vidi Boks 11), izgleda da postoji konsenzus o {tetnim posledicama ovih zlo~ina {to se ti~e izgleda za me|uetni~ku koegzistenciju i legitimitet lokalnih politi~kih institucija. Neki ispitanici su imali ose}aj da sistematska priroda ovih zlo~ina ukazuje na politi~ku ume{anost na visokom nivou, iako su drugi verovali da je nasilje rezultat delovanja pojedinaca ili lokalnih inicijativa izvan kontrole centralnih vlasti. 91

Boks 11: Mi{ljenja o tome ko je odgovoran za nasilje

• Lokalni, frustrirani Albanci koji vr{e svoje privatne osvete kao deo albanske tradicije

(zvani~nik KZK, ~lanovi me|unarodne zajednice, neki Albanci). • Istaknuta vojna policija OVK sa crnim ko{uljama, koja deluje sa ili bez nare|enja i koja je

ume{ana i u politike uznemiravanja (MKG, 2000c). • Osamdeset procenata ubistava imaju ekstremisti~ki politi~ki princip, 20 do 25 procenata su

deo na kanun-u zasnovanih ubistava iz osvete (intervjuisana osoba u Gnjilanu/Gjilan). 91 Vidi MKG (2000b). Tim za procenu je, tako|e, imao utisak da je promovisanje etni~kog pluralizma od me|unarodnih aktera bilo zapo~elo da menja stavove me|u stanovnicima Kosova.

71

• Ubice za nov~anu nadoknadu pla}ene iz inostranstva (me|unarodno osoblje u Pri{tini/Prishtine).

• Ekstremisti iz vana; kriminalci iz Albanije; povratnici koji su postali radikalniji dok su bili van zemlje (porodice u Prizrenu).

• Nasilje anonimusa od strane autsajdera i albanskih ekstremista pre nego onih iz susedstva ili mafije (srpski parohijski sve{tenik).

• Albanci sa severa koji ilegalno nose uniforme OVK (lokalna hipoteza citirana od MKG /2000c/).

Percepcije obrazovanja U slu~aju Albanaca, nastava je kasnije zapo~ela u 1991-1992., na po~etku perioda prinudnih mera. Kada je ona zapo~ela u januaru 1992., nakon ~etvoromese~nog odlaganja, u~enici srednjih {kola i studenti su krenuli u, za nu`du napravljene u~ionice u privatnim ku}ama, radnjama, potkrovljima i podrumima. Ovo je bio po~etak paralelnog obrazovnog sistema na Kosovu nakon {to su Albanci odbili da prihvate nacionalizovane srpske nastavne programe i nakon {to su im Srbi uskratili pristup {kolama.92

Do sukoba se paralelno {kolovanje nastavilo u skoro svim zgradama osnovnih {kola deljenim izme|u dve zajednice u odvojenim smenama. Albanski ispitanici su se ipak àlili da je isto vreme za pou~avanje bilo dodeljeno za 100 srpske dece kao i za 500 albanske dece. Pored toga, tokom 9 godina albanskim u~enicima nije bilo dozvoljeno da koriste sportsku dvoranu (selo êrnice). Nakon sukoba, Albanci su odmah ponovo po~eli da koriste sve {kolske zgrade koje nisu bile razorene, i obnovili su ve}inu drugih uz me|unarodnu pomo}. Odluke raseljenih albanskih porodica da se vrate svojim domovima bile su blisko povezane sa prilikama za {kolovanje.

Skoro svi ispitanici albanske fokusne grupe su imali jednog ili vi{e ~lanova porodice koji poha|a {kolu ili univerzitet, i mnogi od mla|ih ispitanika su sami bili u {koli ili na univerzitetu. Brojne mlade ène koje ne poha|aju {kolu izrazile su jako ose}anje da su u nepovoljnom poloàju u pore|enju sa mu{kim ~lanovima porodice. Mnogi ispitanici, jednako mladi i odrasli, videli su dobro obrazovanje kao klju~ budu}eg zaposlenja, mada su neki mladi ljudi primetili generalno lo{e izglede za zaposlenje, jer "svako prvo zapo{ljava svog sopstvenog ro|aka" (selo êrnice). Neki su rekli da prose~na starost stanovnika Kosova, koji su veoma mladi, ~ini va`nim da lokalni i me|unarodni napori daju prioritet pobolj{anju sistema obrazovanja. Primetna karakteristika albanskih {kola na Kosovu, koja ih de facto jo{ uvek razdvaja od onih drugih etni~kih grupa, jeste da sve one zapo{ljavaju "pedagoga" ~iji posao nije da pou~ava ve} da odgovara na posebne socijalne i psiholo{ke probleme u~enika, i da deluje kao posrednik izme|u osoblja i u~enika. Pedagozi su organizovani u profesionalnu mreù. Nasumi~ni intervjui sa pedagozima pokazali su visoku svest o problemima isklju~enosti i ograni~enim prilikama za ène u ruralnim oblastima; i pote{ko}ama u~enja traumatizovane dece, zajedno sa potrebom za informacijom o tome kako se boriti sa ovim problemom. Promene i kontinuiteti Svi albanski ispitanici su primetili fundamentalno pobolj{anje u sistemu obrazovanja u pore|enjeu sa periodom pre sukoba, i povezali ovo sa ponovnim kori{tenjem {kolskih zgrada i 92 Kostovicova (1999).

72

krajem paralelnog sistema. Oni su naglasili da teku}i problemi moraju da budu vi|eni u ovom svetlu. Kako je to izrazio jedan ispitanik: "Mi danas imamo bolje probleme" (Pe}/Peja). Percepcije o obrazovanju i bezbednosti su bile razli~ite. Jedan ispitanik je istakao "pre rata mi smo imali sve osim bezbednosti, sada imamo bezbednost ali nemamo ud`benike" (selo Dragobil), dok su drugi rekli da se kidnapovanje pojavilo na terenu {kole (Pri{tina/Prishtine) i da je prisustvo manjina pretnja za decu koja putuju u {kolu (selo êrnice). Ipak, svi su se sloìli da je teku}a situacija bolja nego sistem "aparthejda" pre sukoba, i da vi{e nema pretnji ili straha koji se odnose na isklju~enje Albanaca. Oni su, na primer, objasnili da deca vi{e ne moraju da kriju svoje {kolske knjige i torbe, ili drè papir za pisanje na svojim nogama, po{to ona mogu ponovo da poha|aju odgovaraju}e {kole sa klupama i stolicama. Nema strahova od prestupa srpske policije prema albanskim studentima ili nastavnicima, niti postoji potreba za straàma na lokacijama gde se paralelno {kolovanje odvijalo. U Pe}i/Peja, za teku}u etni~ku segregaciju se krivi pona{anje Srba tokom 1990-tih. U Gnjilanu/Gjilan, pak, u~enici kaù da njihov direktor {kole dozvoljava Srbima da se vrate u {kolu, ali da su skoro svi mladi Srbi oti{li. Druga razlika izme|u pro{losti i sada{njosti je briga o finansiranju obrazovanja. Dok je paralelni sistem uglavnom finansirala dijaspora, danas se sistem obrazovanja suo~ava sa nedostatkom resursa uprkos me|unarodnoj pomo}i. Iako su Albanci zahvalni za me|unarodnu pomo} u obnovi i opremanju zgrada (neke su dobile nove kompjuterske laboratorije), izgleda da je me|unarodni interes opao nakon {to su se izbeglice vratile u svoja sela i po~ele da obnavljaju svoje ku}e. U selima Dragobil i Pirane, neki ispitanici su naglasili sna`nu identifikaciju sela sa {kolom. U selu êrnice, u~enici su rekli da su obnove u~ionica i donacije novih stolova i stolica imale pozitivan efekat na motivaciju u~enika i kvalitet pou~avanja. Ipak, uprkos pobolj{anjima fizi~kih uslova {kolovanja, urbana omladina se posebno u Pri{tini/Prishtine, àlila na lo{ i zastareo kvalitet obrazovanja i autoritativan stil pou~avanja. UNMIK-ov specijalista obrazovanja u Pe}i/Peja bio je, tako|e, zabrinut zbog {irenja fizi~kog ka`njavanja u {kolama, {to je istaklo urgentnu potrebu za ponovnu obuku nastavnika. Pored toga, tim za procenu je ustanovio mali broj udruènja roditelj-nastavnik {irom Kosova, koja su potrebna za upotrebu pozitivnog efekta demokratizacije i modernizacije {kolskog sistema. Teku}i problemi Teku}i problemi u sektoru obrazovanja uklju~uju visoku cenu {kolovanja, ograni~enja pristupa, nedostatak angaòvanja od strane nastavnika i kvalitet pou~avanja. Tro{kovi {kolovanja Svi ispitanici su povezali nesposobnost porodice da sebi priu{ti {kolovanje sa finansijskim pote{ko}ama i nedostatkom prihoda u gotovini. Posebno u ruralnim oblastima, tro{kovi putovanja (vidi Boks 12) i {kolovanja (uklju~uju}i cenu ishrane van ku}e za decu tokom dana) se pojavljuju kao glavni problem nakon sukoba. Neke porodice si ne mogu priu{titi knjige, ili ~ak ni ode}u za decu potrebnu za {kolu (selo Pirane, Mali{evo/Malisheve, Pe}/Peja), mada su neke knjige distribuirane kroz humanitarnu pomo} (Gnjilane/Gjilan).

Boks 12: Tro{kovi prevoza u {kolovanju

• U selu Pirane, putovanje u srednju {kolu u Prizrenu ko{ta 2 DM dnevno po detetu; otac tri deteta {kolske dobi mora da plati 6 DM dnevno; nastavnici zara|uju 200 DM mese~no, i

73

mnogi seoski nastavnici si ne mogu priu{titi da po{alju svoju sopstvenu decu na srednjo{kolsko obrazovanje.

• U Pe}i/Peja, ~ovek sa 4 dece {alje tri sina u srednju {kolu svaki dan, {to ko{ta 4 DM dnevno za svakog od njih. On uspeva samo zato {to privatno posu|uje novac.

• Iz sela sa planine Rugova, ko{ta 1.50 DM da se uzme autobus za 15 km do srednje {kole u Pe}i/Peja, {to ko{ta 3 DM dnevno po detetu. âk i osnovne {kole mogu da budu mnogo kilometara udaljene, i nastava se iznova propu{ta zbog lo{ih vremenskih uslova.

Neke porodice se bore sa problemom tro{kova putovanja ostavljanjem manje dece sa

ro|acima u gradu (selo Pirane, Prizren). Drugi pla|aju za stanovanje njihove dece, ili su produìli periode interne raseljenosti u gradu gde postoje bolje {kole nego u njihovom selu (selo Rugova, Pe}/Peja). Neki ispitanici su uo~ili potrebu za grantovima za talentovane u~enike, koji su u nepovoljnom poloàju, iz ruralnih podru~ja (selo Dragobil). Ograni~eni pristup U~enici iz sela su u posebno nepovoljnom poloàju, jer oni moraju da rade u polju pored poha|anja {kole (selo êrnice). Njihov nepovoljan poloàj se pogor{ava ~injenicom da su mnogi odrasli u ruralnim oblastima nepismeni, mada se ovaj problem adresira lokalnim aktivnostima poput kurseva za opismenjavanje odraslih koje vodi Motrat Qiriazi. U gradovima, neka deca ostaju van {kole da prodaju cigarete na ulicama, jer, kako su neki objasnili, njihovi o~evi nemaju posao (Pri{tina/Prishtine, Pe}/Peja). Deca koja ìve u multietni~kim oblastima posebno su izloèna riziku. Albanska deca iz sela êrnice moraju da putuju kroz region sa srpskim selima da poha|aju srednju {kolu u Gnjilanu/Gjilan, {to je, ispitanici kaù, bio razlog da se neki povuku iz {kole. Ipak, srpska deca u multietni~kim oblastima imaju isti problem; ona bi, tako|e, èlela da poha|aju srednje obrazovanje u gradu, ali su njihova kretanja i pristup ograni~eni iz razloga bezbednosti. Deca A{kalija 93 iz Kosova Polja/Fushe Kosove potpuno zavise od internog pou~avanja zajednice, i vo|e A{kalija su se gorko àlile, jer zvani~ni sistem obrazovanja nije uzeo u obzir decu te manjinske grupe. U Pri{tini/Prishtine i Mali{evu/Malisheve, ispitanici su govorili o te{ko}ama u~enja traumatizovane dece, i njihovoj potrebi za posebnim uslugama za olak{avanje njihove ponovne socijalizacije. Siroma{tvo i nedostatak bezbednosti zna~e da su u ruralnim oblastima de~aci u povla{etnom poloàju nad devoj~icama kada porodice odlu~uju ko }e se obrazovati (vidi Boks 13), dok je u gradovima manja razlika me|u polovima u pristupu obrazovanju. Isklju~enje devoj~ica u ruralnim oblastima se izgleda pove}alo u pore|enju sa periodom pre sukoba, kada je vi{e devoj~ica nego de~aka bilo obrazovano, jer su mnogi de~aci i mladi ljudi bili "mobilisani" - tj., od njih se traìlo da pomognu izdràvanju porodica kod ku}e. Ova situacija, kombinovana sa nedostatkom pristupa visokom obrazovanju pod paralelnim sistemom je rezultovalo manjkom kvalifikovanih profesionalaca na Kosovu. "Potpuno je nemogu}e, na primer, na}i 30-godina starog inìnjera", àlio se direktor Prizrenske privredne komore.

Boks 13: Ograni~enja i aspiracije mladih ruralnih èna Mlade ène u selima Dragobil, êrnice i Rugova posebno ose}aju da su u nepovoljnom poloàju u pore|enju sa mladi}ima zbog uskra}ivanja srednjeg obrazovanja, uglavnom zbog razloga 93 A{kalije su jedna od tri grupe Roma prona|ene na Kosovu. Vidi deo o manjinama, u daljem tekstu.

74

bezbednosti i nedostatka novca. Kao {to je mlada èna iz sela Dragobil rekla: "Bra}a mogu da idu u srednju {kolu ~ak i ako su glupi, ali vrlo pametne devojke ostaju kod ku}e ~itav dan." Devojka iz sela Rugova, odlu~na da nastavi svoje {kolovanje, ìve}e sa ro|acima u Pe}i/Peja. Ona àli {to je propustila godinu u {koli zbog sukoba i razaranja. U selima êrnice i Dragobil, mlade ène su se àlile {to su ograni~ene na ku}u, dvori{te ili teren sela, zbog nedostatka novca i te{ke bezbednosne situacije. One su rekle da bi im njihovi roditelji dozvolili da nastave svoje {kolovanje kad bi to mogli da priu{te, jer njihovo isklju~enje nije pitanje katundar (seoskog) mentaliteta. One, tako|e, èle da budu u stanju da na|u zaposlenje.

Angaòvanje nastavnika Nedovoljne plate prisiljavaju nastavnike da podele njihovo vreme izme|u pou~avanja i drugih zanimanja. "Oni moraju vi{e da misle o dnevnom hlebu njihove porodice nego o kvalitetu pou~avanja" (Gnjilane/Gjilan). Nastavnici engleskog jezika mogu da zarade mnogo vi{e novca prevode}i nego pou~avaju}i. Seoski nastavnici rade u poljoprivredi i nalaze druge na~ine da pove}aju svoj prihod. Pored toga, angaòvanje seoskih nastavnika je pogo|eno visokim putnim tro{kovima koji mogu da uzmu do tre}ine njihove plate. Kao rezultat, postoji pad broja nastavnika na Kosovu posle sukoba, i oni koji ostaju pate od nedostatka motivacije. Na Univerzitetu u Pri{tini/Prishtine, i profesori i studenti su frustrirani {to nisu u stanju da u~estvuju na novom engleski-govornom trì{tu rada, koje je stvorilo me|unarodno osoblje. "Nisu nu`no najinteligentiji oni koji mogu dobro da se izraze na engleskom. Ali oni }e dobiti posao", rekao je direktor Odeljenja za sociologiju/filozofiju, dodaju}i da je me|unarodno osoblje predvidelo lokalne kapacitete. Bilo je, tako|e, indikacija o niskim platama na univerzitetu, posebno kada se one uporede sa onim koje je ponudila me|unarodna zajednica, {to je vodilo niskoj motivaciji me|u profesorima. Kvalitet nastave i oprema Mnogi ispitanici su govorili o potrebi za reformom i reorganizacijom nastavnih programa, i o potrebi za profesionalnom obukom. Paralelni sistem nije bio u stanju da obezbedi prakti~nu obuku ili materijal za ilustraciju, tako da ~itavi predmeti (hemija, fizika, sportovi i bilo {ta u vezi sa profesijom) nisu bili predavani, ostavljaju}i u~enike sa utiskom da je obrazovanje previ{e dosadno i teoretsko da ih pripremi za ìvot. Devojke iz sela êrnice su rekle da su predmeti bili "samo primeri" koji ne bi mogli da budu prevedeni u realnost. Nastavnici, roditelji i u~enici su se àlili na nedostatak laboratorija, kompjutera i tehni~ke opreme za svrhe nastave. Iako je mnogo opreme bilo uni{teno ili ukradeno tokom sukoba (selo êrnice), u ve}ini slu~ajeva inventari i zgrade su jednostavno veoma stari - "sve je 30 godina staro" (Pe}/Peja) - mada su neke {kole dobile specijalne pakete pomo}i i kopir ma{ine. Oni su, tako|e, primetili nedostatak drva za grejanje. Ispitanici su, tako|e, naglasili potrebu za "evropskim standardima" u obrazovanju, i ène su hvalile transparentnost novih nastavnih metoda i uklju~enje roditelja u obrazovanje u vrti}u, koji su bili primenjeni kao uslov pomo}i za obnovu od me|unarodnih donatora (Pri{tina/Prishtine).

75

Studenti na Univerzitetu u Pri{tini/Prishtine su ukazali na nekonzistentnost izme|u sekundarnog i tercijarnog obrazovanja, {kolska deca iz Pri{tine/Prishtine su dodala da se kvalitet pou~avanja pogor{ao od perioda pre sukoba, da se u~itelji nisu dobro prilagodili novoj situaciji, i da su ~asovi pretrpani. Neki su povezali gubitak idealizma nastavnika sa ~injenicom da je zajedi~ki nacionalni neprijatelj - koji je inspirisao ose}anje nacionalne kohezije i du`nosti - poraèn. Drugi su, ipak, upozorili da "{kola ne treba da bude mesto za bavljenje politikom" (selo êrnice). U nekim mestima, nastavni program sadrì u velikoj meri nacionalisti~ki materijal. Ostali problemi Neke {kole su izgra|ene blizu glavnih puteva, koji, u slu~aju sela Pirane i Dragobil, dele selo. Ne postoje sredstva za prelaz puta poput semafora, tunela ili mostova; niti postoje bilo kakve prepreke na putu. U selu Pirane, bilo je nekoliko ve}ih nesre}a u kojima su seoska deca poginula - sedmoro odjednom u poslednjoj nesre}i. Percepcije ugroènih grupa, i za{to su one ugroène Postojao je {irok konsenzus me|u albanskim ispitanicima o tome koje su grupe najugroènije, i u njihovim selima i susedstvima i na Kosovu uop{te. Ispitanici u 40 fokusnih grupa su bili zamoljeni da navedu onoliko ugroènih grupa koliko ih se mogu setiti (svaka fokusna grupa je bila brojana samo jednom u svakoj kategoriji). Ovi rezultati, dati u Tabeli 10 jasno pokazuju da stanovnici Kosova jo{ uvek vide porodicu kao najve}u garanciju bezbednosti, i vide one bez porodice kao najugroènije ~lanove dru{tva. Pojedina~no, najugroènije su ène koje su izgubile muève, deca bez o~eva i bra}e, stari bez dece, bolesni i hendikepirani bez porodice koja bi se brinula za njih, i ostali bez mu{karaca koji bi ih izdràvali sredstvima svog rada. Ugroènost zbog siroma{tva, nezaposlenosti i izgubljenog skloni{ta, ipak, uvek uti~e na celu porodicu. Mada ispitanici nisu bili pitani o ugroènosti u odre|enim geografskim oblastima, neki su, ipak, spomenuli veliki gubitak ìvota i razaranja stambenog fonda u regionu Drenica, op{tini \akovica/Gjakove, u selima Pirane i Dragobil, i primetili da pod takvim okolnostima postoje male {anse za bilo kakvu seosku solidarnost iznad nivoa porodice. Ispitanici iz Prizrena su, tako|e, primetili da 104 dece siro~adi ìve u obli`njem selu Has (Lupishte). Odre|eni atributi grupa navedenih u Tabeli 10 su uklju~eni u Aneks III, tabele 1-8.

Tabela 10. Ugroène grupe

Najugroènija grupa Procenat/broj grupa (od 40)

Tip grupe

Oni bez porodice, posebno bez mu{karaca

95% (38 grupa) Svaki

Stari

57,5% (23 grupe) Svaki

Oni koji su izgubili skloni{te i imovinu

55% (22 grupe) Svaki

76

Nezaposleni ili siroma{ni

42,5% (17 grupa) Svaki

Hendikepirani ili invalidi 37,5% (15 grupa) Mu{karci i ène, stari i mladi, 10 urbanih i 5 ruralnih

@ene 15% (6 grupa) 3 ruralne i dve urbane èna, 1 urbana mladih mu{karaca

Mladi

12,5% (5 grupa) 4 ruralne, 1 urbana, samo ène

Bolesni i traumatizovani

10% (4 grupe) 3 èna, 1 mu{karaca, i ruralna i urbana

Kombinacija

10% (4 grupe) Svaki

Mu{karci

2,5% (1 grupa) Urbane ène (Gnjilane/Gjilan)

Oni sa veoma velikim porodicama

2,5% (1 grupa) Ruralni mladi mu{karci (selo Pirane)

Gledi{ta èna o ograni~enjima porodi~ne solidarnosti Iako mu{karci ose}aju odgovornost za ène i decu, i mada je jedna grupa èna eksplicitno priznala teìnu ove odgovornosti mu{karaca, ène su mnogo svesnije ograni~enja porodi~ne solidarnosti i ugroènosti koje dolaze sa isklju~enjem iz ve}eg dru{tva. Mlade ène iz pro{irene porodice u selu Pirane su, na primer, izrazile zabrinutost zbog majke koja je, kada je njen suprug umro, morala da se vrati u njen rodni dom i ostavi svoju decu, jer ona "nije bila iste krvi kao ta porodica". 94 Bilo je, tako|e, èna koje su naglasile opasnosti po mlade zbog nezaposlenosti i kriminaliteta; ugroènost starih, bolesnih i hendikepiranih, i onih koje su izrazile potrebu ovih ljudi za socijalnim uslugama - od kojih su sve nikle iz razumevanja ograni~enja porodi~ne solidarnosti. Ovo izgleda da potvr|uje ranija zapaànja 95 da su ène izvor premo{}uju}eg socijalnog kapitala na Kosovu; da su ~ak i u situacijama opstanka, kada se pretpostavlja da je pro{irena porodica primarna, one svesne situacije drugih, i da ~esto deluju kao posrednici i mreè izme|u tradicionalnih struktura ljudi i grupa spolja. Ugroènosti èna Jedno pitanje koje se nije pojavilo iz diskusija fokusne grupe je stepen u kojem pro{irena porodica moè da bude izvor opasnosti po ène. Udovice prisiljene da napuste dom porodice njihovog umrlog muà mogu da izgube ne samo svoju decu, ve}, tako|e, svoju zemlju, {to, dakle, pove}ava njihovu ugroènost i izolaciju. Mnoge od ovih udovica su mlade, traumatizovane, i nesvesne zakonskih prava, ~esto bez dokumenata i bez stru~nih sposobnosti za stvaranje prihoda, posebno u ruralnim oblastima.96 U nekoliko slu~ajeva gde su se udovice udruìle da pokrenu mala preduze}a, mu{karci u zajednici su ih èstoko kritikovali, jer nisu provodile dovoljno vremena

94 UNIFEM (2000) izve{tava o "alarmantnom nivou izbacivanja" mladih udovica iz domova porodica njihovih muèva. 95 Vidi, na primer, Backer (1983). 96 OUR (1999).

77

àle}i svoje muève. Ova nemo}na, izolovana grupa je dobila malo pomo}i od me|unarodnih organizacija, mada se njihov broj procenjeivao na 10.000 ili vi{e.97 Kosovo, tako|e, ima visok procenat èna koje su bile silovane tokom sukoba - oko 4 procenta ènskog stanovni{tva je prijavilo da je silovano, i stvarni broj je verovatno mnogo ve}i. 98 Ove ène verovatno ne}e dobiti usluge savetovanja za slu~ajeve silovanja ili traume; umesto toga, one ~esto postaju izvor stida svojih porodica, i kao rezultat moè da im ne bude dozvoljeno da zavr{e svoje obrazovanje i da rade izvan doma - iako su obrazovne i ekonomske prilike {iroko priznate od me|unarodnih organizacija, i od samih èna, me|u njihovim potrebama u smislu njihove sopstvene sigurnosti i dobrobiti. 99 Opet, ène koje ìve u pro{irenim porodicama u ruralnim oblastima ugroènije su {to se ovog ti~e. U nekim selima du` albanske granice, na primer, devojke mogu da budu prodane za brak, za do 20.000 DM pre nego {to one dosegnu srednjo{kolski uzrast, tako da odluka da po{alju devojku u srednju {kolu ima ogromne finansijske implikacije za porodicu. Pored toga, ène koje ìve u pro{irenim porodicama izloène su pove}anom riziku od nasilja od ruku ne samo njihovih muèva, ve}, tako|e, i od muèvljevih majke, sestara, i èna njegove bra}e.100 Ugroènosti IRL-a Iako postoji malo pouzdanih informacija o ukupnom broju IRL-a na Kosovu, jasno je da oni ~ine veliki udeo stanovni{tva i da su koncentrisani u gradovima poput Pri{tine/Prishtine,101 Prizrena i Pe}i/Peja. Prema intervjuima sa IRL-a mnogi se nisu vratili, jer njihovi domovi nisu bili obnovljeni, usluge poput obrazovanja nisu dostupne, ili oni nisu u stanju da pri|u svom poljoprivrednom zemlji{tu zbog mina. Drugi ne èle da se odreknu radnih programa koje vode NO-e ili ostave mala preduze}a koja su pokrenuli tokom svoje raseljenosti; ili ~ekaju na podsticaj poput malih kredita da bi kupili stoku ili gra|evinske materijale. Neki su, tako|e, ukazali na èlju da pobegnu od odre|enih tradicija. Ratne udovice, na primer, mogu da ne èle da se vrate zbog socijalne i ekonomske ugroènosti povezanih sa njihovim novim statusom. Neki mu{karci su ukazali da oni ne èle da postanu upleteni u tradicije poput krvnih zavada. Ve}ina ruralnih IRL-a, koji ìve u gradovima, ostaje neregistrovano, mada su se neki registrovali u svojim selima i idu tamo da traè humanitarnu pomo} (selo Rugova). Neki ìve sa ro|acima, u domovima ro|aka koji su u inostranstvu ili u kolektivnim centrima. Drugi ìve u stanovima, ku}ama ili na gra|evinskom zemlji{tu koje je nekad pripadalo Srbima. U nekim slu~ajevima, Srbi su prodali svoju imovinu i kupili drugu imovinu u srpskoj enklavi ili u uòj Srbiji; u ve}ini slu~ajeva, ipak, imovina je jednostavno bila napu{tena. Na gra|evinskoj lokaciji u Pri{tini/Prishtine, pomo} u hrani redovno isporu~uje jedna arapska humanitarna organizacija, i samoorganizovani savet deli glavama porodica; me|utim, postoje problemi u vezi sa vodom i sanitarijama i kriminalitetom. Pored toga, mnogi stanovnici urbanih oblasti krive IRL-a, od kojih je ve}ina sa sela, za pogor{anje javne ~isto}e i reda. Ovaj animozitet dodaje nesigurnosti IRL-a, od kojih se mnogi pla{e neizvesne budu}nosti. Ugroènosti povratnika

97 OUR (1999). 98 êtiri procenta èna i devojaka kosovskih Albanaca je prijavilo da su bile silovane od srpskih trupa, kao deo smi{ljenog napora da se demorali{e stanovni{tvo. Vidi UNIFEM (2000). 99 UNIFEM (2000). 100 UNIFEM (2000). 101 Prema procenama WFP/FAO, tokom zime 1999/2000., 200.000 IRL-a su se registrovali za pomo} u hrani u Pri{tini/Prishtine.

78

Veliki broj kosovskih Albanaca koji su bili u evropskim zemljama kao izbeglice ili traìoci azila, ili su bili pod razli~itim privremenim za{titnim sporazumima, vra}eni su u domovinu. Izme|u juna i septembra 2000., na primer, pokrajina je primila 41.500 povratnika kosovskih Albanaca. Ovo je stvorilo enorman pritisak na sektore stanovanja, obrazovanja, zdravstva i zapo{ljavanja. Pored toga, ovaj proces izaziva veliku zabrinutost mnogih porodica koje su do{le do toga da zavise od nov~anih doznaka za svoje preìvljavanje (vidi Poglavlje V, Procena dijaspore). Srbi, Romi i druge etni~ke grupe, tako|e, figuriraju u etni~koj klijenteli mnogih evropskih zemalja, mada u manjem broju. Zbog pitanja bezbednosti povezanih sa ovim grupama, evropskim vladama je bilo preporu~eno da ih ne {alju nazad dok uslovi u pokrajini ne budu povoljniji. Neki ~lanovi ovih grupa su se registrovali kao etni~ki Albanci tokom krize da bi dobili povoljan status azilanta. Kona~no, UNHCR procenjuje da ukupno ima 180.000 i 30.000 IRL-a sa Kosova u Srbiji i Crnoj Gori, respektivno, od kojih je ve}ina napustila pokrajinu nakon uspostavljanja UNMIK-a.102 Situacija manjina Kao {to je prime}eno u Poglavlju II, skoro polovina kosovskog predratnog manjinskog stanovni{tva od 347.000 (popis stanovni{tva iz 1991) pobegla je iz pokrajine tokom proteklih 18 meseci. Prema {estom zajedni~kom izve{taju UNHCR/OEBS-a o manjinama,103 situacija ve}ine preostalog manjinskog stanovni{tva ostaje nesigurna. Mada se stope ozbiljnih zlo~ina smanjuju, etni~ki motivisani napadi i zastra{ivanje se nastavljaju {irom pokrajine. Kao rezultat, manjine se suo~avaju sa ozbiljnim ograni~enjima svog kretanja i pristupa zaposlenju i socijalnim slu`bama poput zdravstvene za{tite i obrazovanja - procesom isklju~enja koji ~ini kosovske manjine socijalno i ekonomski ugroènima. Na osnovu ograni~enog obima informacija (ponekad kontradiktornih) dostupnih od ovih grupa, i intervjua sa ~lanovima zajednica Srba, Roma, Muslimana Slavena i Turaka, tim za procenu je poku{ao da izradi kartu razli~itih tipova i stepeni ugroènosti, i izglede svake grupe za pomirenje sa ve}inskim albanskim stanovni{tvom. Klju~ni nalazi su slede}i: • Srbi mogu da budu smatrani manje ekonomski ugroènima nego ostale grupe, jer zaista imaju

neki pristup zemlji i stoci, i isplatama, mada neredovnim i malim, iz Beograda. Ipak, ve}ina se ne moè osloniti na porodi~nu mreù ili prihod od nov~anih doznaka, kao {to su Albanci mogli tokom i nakon nedavne krize. [to je jo{ va`nije, oni su, ipak, pretrpeli najgore osvetni~ke napade i raseljavanje i oni koji ostaju suo~avaju se sa èstokim ograni~enjima slobode kretanja, koja je rezultovala razvijanjem paralelne administracije. Zato se ova grupa suo~ava sa najteìm izazovom u pogledu koegzistencije i pomirenja sa ve}inskim albanskim stanovni{tvom.

• Romi su najvi{e socijalno isklju~eno i ekonomski ugroèno stanovni{tvo. Oni su pretrpeli

{iroko rasprostranjeno nasilje i raseljavanje, i ve} bili grupa u nepovoljnom poloàju i siroma{ni pre rata, sa malo pristupa zemlji, stoci, ili formalnom zaposlenju. Ipak, za razliku od Srba, oni izgleda da nemaju pristup isplatama poput penzije ili socijalne pomo}i od jugoslovenskih vlasti. Ipak, njihovi izgledi za koegzistenciju sa Albancima, ako ne za socijalnu i ekonomsku uklju~enost, relativno su bolji nego izgledi Srba.

• Muslimani Slaveni su manje socijalno i ekonomski ugroèni nego i Srbi i Romi. Oni su bili

relativno prosperitetna grupa pre rata, sa visokim nivoima obrazovanja i preduzetni~ke aktivnosti. U isto vreme, oni sada trpe neke oblike etni~ki motivisanog nasilja i isklju~enosti zbog njihovih lingvisti~kih veza sa Srbima. Ovo je posebno istina u slu~aju Goranaca, koji,

102 UNHCR/OEBS (2000c). 103 UNHCR/OEBS (2000c).

79

izgleda, trpe vi{e socijalne isklju~enosti nego drugi Muslimani Slaveni. Ipak, Muslimani Slaveni imaju dobre izglede za koegzistenciju i ekonomsku integraciju, zbog njihovih religijskih veza sa albanskim stanovni{tvom.

• Turci su najmanje ugroèna manjinska grupa na Kosovu zbog svojih bliskih kulturnih veza sa

albanskim stanovni{tvom i svojih preduzetni~kih sposobnosti. Oni su pretrpeli manje osvetni~kih napada i malo raseljavanja. Izgledi za ekonomsko i socijalno uklju~enje su najbolji u slu~aju ove manjinske grupe.

Naposletku, va`no je imati na umu da ~ak i ako se politi~ko okruènje stabilizuje, {to se ti~e ve}ine kosovskih manjina, nepoznavanje albanskog jezika }e ostati zna~ajna barijera reintegracije. Situacija svake grupe se detaljnije diskutuje dalje u tekstu. Srbi Predratno srpsko stanovni{tvo Kosova od pribli`no 195.000 (popis stanovni{tva iz 1991) bilo je koncentrisano u ~etiri oblasti: (i) severozapadnom regionu, koji grani~i sa Srbijom i uklju~uje Kosovsku Mitrovicu/Mitrovice;104 (ii) relativno plodne isto~ne i centralne regione, koji uklju~uju Kosovo Polje/Fushe Kosove, Uro{evac/Ferizaj i Gnjilane/Gjilan; (iii) izolovanu ju`nu op{tinu [trpci/Shterpce; i (iv) druge delove pokrajine, koji uklju~uju Prizren, Orahovac/Rahovec i sela koja okruùju Pe}/Peja. Vi{e od polovine ovog stanovni{tva se bilo naselilo u isto~ne i centralne regione.105

Stanovni{tvo je imalo model ìvljenja sli~an onom kod Albanaca, sa slede}im razlikama: (i) Srbi su imali ve}e posede zemlje po osobi zbog manje veli~ine njihovih porodica (pet u pore|enju sa deset za albansko stanovni{tvo); (ii) veli~ina prihoda u gotovini po osobi je bila ista za Srbe i Albance, ali je izvor bio razli~it (zaposlenje u javnom sektoru za Srbe i nov~ane doznake za Albance); i (iii) Srbi su uìvali niì nivo pomo}i srodnika i unutar zajednice nego Albanci. 106 Mada se generalno pretpostavlja da su Srbi, uklju~eni u kriminalne aktivnosti, oti{li sa povla~enjem jugoslovenskih snaga, pretpostavka o kolektivnoj krivici opstaje. U toj klimi, celokupno preostalo srpsko stanovni{tvo se smatra metom radikalnih ~lanova zajednice kosovskih Albanaca. Postoje mnogi slu~ajevi ugroènih starih Srba koji postaju `rtve nasilja. Rezultat je bio masovan egzodus u Srbiju i Crnu Goru i stvaranje monoetni~kih enklava unutar Kosova. Procenjuje se da je skoro polovina predratnog stanovni{tva napustila pokrajinu do septembra 1999.107 Dva aspekta ovog modela migracije treba da budu nagla{eni. Prvo, ve}ina onih koji napu{taju pokrajinu su mladi i sposobni, dok su oni koji ostaju uglavnom ugroèni stari, invalidi i porodice sa jednim roditeljem. Drugo, kao {to je prime}eno u Poglavlju II, preteàn mode l interne migracije je od urbanog ka ruralnom, po{to ruralne oblasti nude bolje bezbednosne uslove i pristup poljoprivredi i proizvodnji stoke. Nasuprot albanskom stanovni{tvu, koje je kao rezultat sukoba postalo urbanizovanije, procenat srpskog stanovni{tva koje ìvi u ruralnim oblastima se

104 Prema MKG (2000c), srpske ve}inske oblasti severno od Kosovske Mitrovice/Mitrovice (Leposavi}/Leposaviq, Zubin Potok i Zve~ane) pripojile su srbijanske republi~ke vlasti Kosovu 1957. da se pove}a broj Srba u pokrajini. 105 WFP/UNHCR (1999b). 106 WFP/UNHCR (1999b). 107 WFP/UNHCR (1999b).

80

pove}ao sa 60 na 80 procenata.108 Ova migracija od urbanog ka ruralnom i stvaranje enklava rezultovalo je ponovnom geografskom raspodelom stanovni{tva opisanom u Poglavlju II. Pored masovnog raseljavanja, bezbednosna situacija je, tako|e, imala zna~ajan uticaj na modele ìvljenja preostalog srpskog stanovni{tva. U ve}ini urbanih i drugih etni~ki heterogenih oblasti, gde je ono bilo smanjeno na nekoliko porodica, mnogi Srbi nisu u stanju da napuste svoje domove, imaju malo pristupa prihodu, i traè za{titu KFOR-a i humanitarnu pomo}. U ruralnim i drugim etni~ki homogenim oblastima, situacija je ne{to bolja, posebno gde ovi Srbi imaju pristup poljoprivrednoj i proizvodnji stoke. Srbi poljoprivredni proizvo|a~i su bili u stanju da poseju i poànju (u mnogim slu~ajevima uz pomo} za{tite KFOR-a), ali njihov ograni~eni pristup mlinovima, pijacama i zaposlenju rezultovao je smanjenim prihodom. Ipak, ova izolacija nije kompletna, sa pijacama u severozapadnom Kosovu, Srbiji i Crnoj Gori, pristupa~nim nekim Srbima, ali uz ~esto traènje pratnji KFOR-a. Takve pratnje su, tako|e, u~inile mogu}im da Srbi dobijaju penzije i druge isplate od jugoslovenskih vlasti. 109 Samo u severozapadnom delu pokrajine, Srbi se ne suo~avaju sa èstokim ograni~enjima bezbednosti i u stanju su da imaju lak pristup zaposlenju i transferima gotovine. Me|utim, ovaj region trpi od depresivne, sankcijama pogo|ene ekonomije Srbije.110 [to se ti~e pruànja socijalnih usluga, izgleda da UNMIK pre nastavlja politiku koegzistencije nego multietni~nosti. 111 U sektoru obrazovanja, na primer, Srbi i Albanci imaju razli~ite nastavne planove i u~e se, u ve}ini slu~ajeva, u odvojenim {kolama. U sektoru zdravstva, uspostavljene su paralelne ustanove, sa mnogim enklavama koje sada imaju pristup primarnoj zdravstvenoj za{titi, koju pruà neko iz njihove etni~ke grupe. Druge zajednice imaju koristi od mobilnih klinika i transporta do pruàoca zdravstvene za{tite. Mada programi transfera gotovine jo{ uvek nisu po~eli, izgleda da }e paralelni kanali isporuke biti neophodni. U intervjuima sa timom za socijalnu procenu, Srbi u Gnjilanu/Gjilan su izrazili frustraciju zbog potrebe da ìve pod za{titom KFOR-a, jer su im ~ak potrebne pratnje do i od njihovih poslova pri me|unarodnoj zajednici. Oni su, tako|e, traìli takvu za{titu za pristup zdravstvenoj za{titi u Srbiji. U selima, ispitanici su ukazali da snajperisti nastavljaju da pucaju na njih kada rade u njihovim poljima, iako su trupe KFOR-a u blizini. Pod ovim okolnostima, mnoge porodice su poslale svoju decu u Srbiju. 112 Drugi postaju radikalni i razvijaju te{nje veze sa Srbijom, oslanjaju}i se isklju~ivo na beogradske radio stanice i novine radi informacija. Najneposrednije brige ve}ine srpskih ispitanika su bile "sloboda, hrana i poslovi".

Srpsko politi~ko u~e{}e u ZPAS uklju~uje Srpsko nacionalno ve}e (SNV), koje ima status posmatra~a u Privremenom administrativnom ve}u (PAV), zajedno sa ~etiri predstavnika Prelaznog ve}a Kosova (PVK) Romi Slede}i izve{taje UNHCR/OEBS-a o manjinama na Kosovu, ova procena koristi Rome kao uklju~iv termin, poja{njavaju}i gde se upu}uje na odre|ene zajednice: Rome, A{kalije i Egip}ane. "Etni~ki Romi" se identifikuju kao Romi, govore romski jezik, kao i albanski i/ili

108 WFP/UNHCR (1999b). 109 WFP/UNHCR (1999b). 110 MKG (2000c). 111 Svetska banka (2000e). 112 Prema WFP/UNHCR (1999b), odluke koje se ti~u emigracije imaju vi{e aspekata, sa bezbedno{}u koja je primarna briga. Pristup hrani izgleda da je sekundaran.

81

srpsko-hrvatski, i imaju veze sa zajednicama Roma u drugim zemljama.113 A{kaliji, ipak, govore albanski i identifikuju se sa Albancima, iako se oni tretiraju kao razli~iti od etni~kih Albanaca. Egip}ani se, tako|e, distanciraju od etni~kih Roma i govore albanski, ali tvrde da su njihovi preci do{li iz Indije 114 preko Egipta. Kosovski Albanci smatraju da ova tre}a grupa pripada Romima ili A{kalijima; vlasti u Beogradu su stvorile poseban etni~ki identitet za njih pre deset godina da pre stvore izgled multietni~nosti nego Kosovo kojim dominiraju Albanci. Ipak, Egip}ani èle da budu vi|eni kao Albanci. I A{kaliji i Egip}ani su Muslimani, dok etni~ki Romi mogu da budu pravoslavci (poput Roma êrgara), katolici ili Muslimani. 115 Zajednice Roma su koncentrisane u isto~nim (Uro{evac/Ferizaj) i jugozapadnim (Pe}/Peja, \akovica/Gjakove i Prizren) delovima Kosova. Kao {to je prime}eno u Poglavlju II, postoji malo saglasnosti o veli~ini ovih zajednica pre i nakon sukoba, zbog komplikovane prirode njihovog etni~kog odre|enja. Jugoslovenski popis stanovni{tva 1991. procenjuje njihov broj na 43.000, ali se veruje da je ovaj broj mali, zbog bojkota ve}ine zajednica A{kalija i Egip}ana. Jedan ekspert za Rome je procenio da je 150.000 Roma ìvelo u 300 zajednica pre sukoba.116 Kona~no, UNHCR procenjuje da je broj Roma raseljenih sa Kosova u Srbiju i Crnu Goru izme|u 40.000 i 50.000, sa ve}inom koja je napustila pokrajinu nakon dolaska UNMIK-a. Brojni raseljeni Romi, tako|e, ìve u Nema~koj, Italiji i drugim zemljama.117

Kao i u slu~aju stanovni{tava Roma u drugim delovima Evrope, Romi sa Kosova su siroma{na i marginalizovana grupa,118 sa ograni~enim pristupom zemlji, stoci i formalnom zaposlenju. Oni su tradicionalno zara|ivali za ìvot kao povremeni radnici, uglavnom u poljoprivredi, i kao putuju}i trgovci. Pored toga, izme|u 10 i 20 procenata kosovskih Roma119 prima prihod u nov~anim doznakama od ro|aka iz inostranstva, u pore|enju sa otprilike polovinom albanskog stanovni{tva.120 Albanci veruju da su neka stanovni{tva Roma, posebno etni~ki Romi, sara|ivali sa Srbima i uzeli u~e{}a u razaranju i plja~kanju albanske imovine. Ove percepcije su vodile do napada na njih i raseljavanja hiljada kosovskih Roma, i unutar i izvan pokrajine. Ipak, va`no je primetiti da se za ve}inu onih preostalih veruje da su nevini, posebno vi{e "albanski" A{kaliji i Egip}ani.121 Ipak, ~ak }e se i pripadnici ovih grupa verovatno susresti sa neprijateljstvom izvan oblasti gde ih li~no poznaju. Zbog ove situacije, Romi su pozvali na krivi~no gonjenje onih koji su krivi za kriminalno pona{anje, u nadi da }e staviti ta~ku na kolektivnu krivicu ove grupe.122 Pove}ana netolerancija i smanjena potreba za povremenim radom, nakon sukoba su rezultovali smanjenim prihodima za sve grupe Roma. Bezbednosni uslovi i prilike za zaposlenje za A{kalije i Egip}ane mogu da se poprave ekonomskim razvojem u pokrajini, zbog njihovih

113 Prema Polansky (2000), etni~ki Romi na Kosovu su jedna od nekoliko zajednica Roma u Evropi koje su zadràle njihov sistem Hindu kaste. 114 Prema OEBS-u (2000b), lingvisti~ka analiza je vodila ve}inu eksperata da se sloè da Romi poti~u iz severozapadnih oblasti indijskog potkontinenta. 115 UNHCR/OEBS (2000c). 116 Polansky (2000) 117 Evropski centar za prava Roma (2000). 118 Prema Svetskoj banci (2000d), postoje izvesni aspekti kulture i uslova ìvota Roma koji "iznova ja~aju stereotipove i doprinose za~aranom krugu izolacije i marginalizacije". Na primer, "zatvorena priroda njihovih zajednica i otpor prema asimilaciji stvaraju nesporazum i nepoverenje. 119 WFP (1999). 120 WFP (1999). 121 Intervjuisana osoba Rom u Prizrenu objasnila je da je koegzistencija u~injena mogu}om u tom ju`nom gradu kroz doprinose OVK pre rata i KZK nakon rata. 122 "Deklaracija koju je predloìo Humanitarni okrugli sto", prospekat (2000).

82

tradicionalnih veza sa albanskom zajednicom i njihove sposobnosti da govore albanski. Po{to se mnogi etni~ki Romi, ipak, vide kao saradnici Srba, ne o~ekuje se da se njihova situacija popravi u neposrednoj budu}nosti, i oni }e najverovatnije traìti stalnu za{titu KFOR-a i humanitarnu pomo}.123 Razgrani~enje me|u stanovni{tvom Roma je, tako|e, vodilo do zahteva za politi~kim predstavljanjem unutar ZPAS du` etno-lingvisti~kih linija. Donedavno je PVK imao jedno mesto za sve zajednice Roma, i predstavnik je bio jedan etni~ki Rom. Sada je stvoreno dodatno mesto za zajednice A{kalija i Egip}ana, ali oni ne mogu da se dogovore o tome ko bi trebalo da zauzme to mesto, insistiraju}i da su oni dve razli~ite zajednice i da ne bi trebalo da dele ovo mesto. Muslimani Slaveni Ova grupa, koju, tako|e, nazivaju Bo{njacima, sastoji se od Muslimana koji govore slovenske jezike, koji su ~inili "muslimansku nacionalnost" unutar biv{e SFRJ. Muslimani Slaveni, sli~no Muslimanima, stanovnicima Bosne, nazivaju svoj dijalekt srpsko-hrvatskog jezika kao bosanski. Goranci (vidi ispod) iz regiona Gora i sela Torbesh iz regiona @upa/Xhupa mogu, tako|e, da budu smatrani Muslimanima Slavenima.124 U 1991., bilo je 57.000125 Muslimana Slavena na Kosovu, koji su ~inili tre}u najve}u etni~ku grupu nakon Albanaca i Srba. Ova grupa je bila relativno uspe{na, sa mnogima koji su radili kao administrativni radnici, poslovni ljudi i poljoprivredni proizvo|a~i. Tokom i nakon rata, vi{e od polovine njih je pobeglo iz pokrajine, sa oko 40 procenata onih koji su pobegli tokom vazdu{nih udara i drugih 15 procenata nakon razme{tanja NATO snaga.126 Mnogi su oti{li u Novi Pazar (Srbija), Sarajevo (Bosna), i delove Makedonije.127 Pored toga, prema OEBS-u oko 20.000 Muslimana Slavena su u Zapadnoj Evropi, registrovani kao izbeglice kosovski Albanci. Od preostalog stanovni{tva, procenjenog na 47.000,128 veliki broj je sme{ten u op{tini Prizren. Prema intervjuima sa ~lanovima zajednice, mnogi Muslimani Slaveni sada rade u restoranima ili ih vode kao i poslove obnove. Drugi su poku{ali da ponovo organizuju njihove uni{tene poslove sa stokom - 70 procenata stoke koju su posedovali Muslimani Slaveni bilo je izgubljeno tokom rata. Muslimani Slaveni se nalaze zate~eni izme|u Albanaca, sa kojima dele svoju religiju, i Srba, sa kojima dele svoj jezik. Pre rata, zbog ovih lingvisti~kih veza, njihova deca su i{la u srpske {kole i nisu u~ila albanski. Sada, nepoznavanje albanskog èstoko ograni~ava njihove izglede za zaposlenje u javnom i privatnom sektoru, posebno kada ih zamene za Srbe. Ipak, poput nekih Roma, svi ispitanici Muslimani Slaveni su naglasili ~injenicu da se oni ose}aju bezbedni sa Albancima koji ih li~no znaju. 129 Goranci Goranci mogu, tako|e, da budu smatrani Muslimanima Slavenima ali oni govore slovenski jezik bliì makedonskom i naseljavaju jasno definisanu geografsku oblast, region Gora 123 WFP (1999). 124 UNHCR/OEBS (2000c). 125 Popis stanovni{tva iz 1991. 126 WFP (1999). 127 Prema UNHCR/OEBS (2000c), ve}ina Muslimana Slovena tvrdi da su poreklom iz regiona Sandàka u Srbiji, koji uklju~uje Novi Pazar, Bosne i delova Makedonije. 128 UNHCR/OEBS (2000a). 129 Intervjui sa ~lanovima zajednice Muslimana Slavena u Prizrenu i Pe}i/Peja, april 2000.

83

op{tine Draga{/Dragash. Pored toga, ve}ina njih su nau~ili srpski u {koli. Prema popisu stanovni{tva iz 1991., bilo je 20.000 Goranaca u ovoj op{tini. 130 Od kraja rata, zbog straha od albanskih represalija, njihov broj se smanjio na oko 12.000 na celom Kosovu.131 Goranci su smatrani relativno uspe{nom grupom (sli~no drugim Muslimanima Slavenima), ~ije su se aktivnosti razgranale od {umarstva, poljoprivrede i proizvodnje stoke u mala preduze}a i rad u javnoj administraciji, primarno na profesionalnom nivou. 132 Istorijski, Goranci su imali dobre odnose sa susedima Albancima. U skorije vreme, ipak, brojni faktori su obrnuli ovaj op{ti trend: (i) njihove lingvisti~ke veze sa srpskim stanovni{tvom, (ii) njihova zaposlenost unutar prethodne srpske administracije, i (iii) njihova sposobnost da obavljaju poslove tokom sukoba, koju Albanci smatraju indikativnom za saradnju sa biv{im srpskim reìmom.133 Od kraja rata, ve}ina Goranaca zaposlena u javnom sektoru su izgubili svoje poslove i mnoga od njihovih preduze}a su sada zatvorena. Pored toga, oni koji ìve blizu granice sa Albanijom trpe zbog kra|a stoke, nagla{avaju}i potrebu za pobolj{anom bezbedno{}u na granici.134 Veliki broj je interno raseljen iz drugih delova Kosova u rodna sela u regionu Gora. Ako se bezbednost i situacija sa zaposlenjem ne poprave, oni }e verovatno oti}i u druge delove biv{e Jugoslavije ili se pridruìti svojim ro|acima u drugim evropskim zemljama. Turci Ve}ina Turaka na Kosovu govori turski, praktikuje islam i odràva bliske veze sa Turskom. Jugoslovenski Ustav iz 1974. je priznao Turke kao nacionalnost sa pravom da odràva svoj jezik i kulturu. U 1989., administrativna upotreba ovog jezika je, ipak, bila prekinuta u oblastima sa turskom manjinom. Trenutno, UNHCR/OEBS procenjuje na 20.000135 broj Turaka (od 11.000 u 1991. 136) na Kosovu, sa oko 12.000 njih u gradu Prizrenu, i oko 5.000 njih u selu Mamu{a/Mamushe.137 Turci, tako|e, ìve u Pri{tini/Prishtine, Kosovskoj Mitrovici/Mitrovice, Gnjilanu/Gjilan (u selu Dobr~ane/Miresh), i Vu~itrnu/Vushtrri. Tradicionalno, Turci su aktivni u umetnostima, zanatstvu i trgovini (posebno sa Turskom) u urbanim oblastima. U skorije vreme, oni su, tako|e, na{li zaposlenje u fabrikama i tehnici. Zajednica, tako|e, aktivno u~estvuje u organizacijama civilnog dru{tva poput kulturnih udruènja i privredne komore.

130 MKG (1999h). 131 UNHCR/OEBS (2000a). 132 WFP/UNHCR (1999b) 133 WFP/UNHCR (1999b) 134 O va`nosti pograni~ne saradnje izme|u Albanije i Kosova diskutovalo se u prvom izve{taju o Inicijativi socijalnog razvoja serija za jugoisto~nu Evropu, o uticaju kosovskih izbeglica na albansko dru{tvo (Barjaba i La Cava, 2000). U izve{taju je prime}eno da socijalne i kulturne veze mogu da budu izgra|ene, i napetosti time smanjene, promovisanjem razvoja prirodnih trgovinskih veza izme|u gradova na granici. Izbegli~ka kriza je, zapravo, posluìla kao katalizator spontanog kretanja u tom smeru. Na primer, Goranci u severnom albanskom distriktu Kukes su finansirali, iz njihovih sopstvenih resursa, izgradnju puta koji povezuje 20 sela Goranaca u isto~noj Albaniji, jugozapadnom Kosovu i BJR Makedoniji. Svetska banka je, tako|e, pomogla finansiranje obnove puta koji povezuje severoisto~nu Albaniju sa kosovskim gradom \akovica/Gjakove, izvode}i obe oblasti iz izolacije od koje su patili od kada su Kosovo i Albanija bili podeljeni. 135 UNHCR/OEBS (2000a). 136 Popis stanovni{tva iz 1991. 137 UNHCR/OEBS (2000c).

84

Turci imaju te{nje veze sa Albancima nego bilo koja druga etni~ka grupa. Zbog ovih veza i spona sa Turskom, ~lanicom NATO-a, bili su Srbima na meti tokom nedavnog sukoba. Ipak, u ve}ini slu~ajeva, njihovi domovi nisu bili uni{teni i oni nisu pretrpeli masovno raseljavanje. Me|utim, oni jesu pretrpeli neke bezbednosne incidente sa povratkom albanskih izbeglica, posebno od ruku onih koji ih nisu znali li~no. Tokom intervjua sa timom za procenu, neki ispitanici su ukazali da se ne ose}aju prijatno govore}i turski jezik izvan Prizrena, mada unutar tog grada, njihova deca nastavljaju da se obrazuju na svom maternjem jeziku. Glavna oblast zabrinutosti za ve}inu Turaka izgleda da je nedostatak zaposlenja, posebno poslova u fabrici. Mnogi se nadaju da }e imati koristi od budu}ih turskih investicija u pokrajini, mada trenutno poslovno okruènje nije povoljno. Pored toga, oni su zabrinuti {to UNMIK ne priznaje turski kao jedan od slu`benih jezika na Kosovu, {to je navelo zajednicu da ne u~estvuje u nedavnoj registraciji i izborima. Ideje lokalnog stanovni{tva u pogledu njihovog sopstvenog razvoja

Ovaj zavr{ni deo socijalne procene je dalekovidno razmatranje planova za budu}nost o tome kako kosovski Albanci i manjine shvataju svoje sopstvene neposredne potrebe i izglede za razvoj tokom narednih tri do pet godina. Rezultati pokazuju nastavljanje ose}aja ugroènosti u sada{njosti, ali i optimizam za budu}nost, i posebno odlu~nost da se izbegne oslanjanje na me|unarodnu pomo}. Ipak, i mu{karci i ène ispitanici su izrazili potrebu za specifi~nim tipovima me|unarodne pomo}i - koji uklju~uju mikro-kredite i obuku za posao - da se ovo oslanjanje na vlastite snage u~ini mogu}im. Ovi nalazi imaju implikacije na izradu budu}ih programa pomo}i od me|unarodne zajednice (vidi Poglavlje VI, Zaklju~ci). Percepcije naroda o njegovim neposrednim potrebama Tim za procenu je pitao ispitanike da navedu prioritetne potrebe njihovih zajednica i njihovih porodica. Ve}ina nije pravila razliku izme|u potreba za dvoje. Mnogi su, tako|e, uklju~ili potrebe Kosova uop{te, ili njihove potrebe kao pojedinaca. Rezultati pokazuju da kosovski Albanci smatraju da su ekonomski razvoj Kosova, zajednice i porodice od najve}e va`nosti. Zaposlenje i prilike za posao su bile imenovane najprioritetnijim potrebama i u urbanim i u ruralnim oblastima, sa mu{karcima koji su èleli kredite za podr{ku svojim preduzetni~kim idejama (vidi slede}i deo), i ènama, koje su, nasuprot tome, èlele obuku za posao, posebno u izradi ode}e, frizerskim poslovima, egleskom jeziku, i kompjuterskoj obuci. U ruralnim oblastima, mu{ki ispitanici su naj~e{}e spominjali mikro kredit za ponovno nabavljanje sredstava za proizvodnju (semena, |ubrivo, poljoprivredna oprema, stoka) i {irenje poljoprivrednih poslova. I urbane i ruralne ène su, tako|e, èlele bolje socijalne usluge (koje uklju~uju one za siro~ad, stare i traumatizovane), bolju zdravstvenu za{titu (uklju~uju}i ustanove za brigu o majci u ruralnim oblastima), obezbe|ivanje hrane, fizi~ku bezbednost (posebno ~i{}enje mina), i nov~ane naknade (vidi Aneks III, Tabela 9). @ene su, tako|e, èlele prilike za posao za svoje sinove tako da oni ne bi morali da rade u inostranstvu. Preduzetni~ke ideje i kreditne potrebe Ispitanici su imali dobro razvijene preduzetni~ke ideje koje odgovaraju lokalnim okolnostima, uklju~uju}i koliko kredita traè, kako brzo mogu da vrate novac i koliko ljudi mogu da zaposle (vidi Aneks IV, Boks 1). Neki su direktno rekli da oni èle da brzo vrate novac da izbegnu dugoro~ni dug, koji bi pove}ao njihov ose}aj ugroènosti. Mnogi drugi su izrazili jaku èlju za informacijom o tome kojim agencijama da se obrate za kredite, mogu}im kreditnim partnerima, procedurama za odobrenje kredita, relevantnim projektima kao i èljom za obuku privatnog sektora po pitanjima poput onog kako odrediti ponudu i potra`nju. I u komentarima koji

85

podse}aju na socijalisti~ku ekonomiju, ~etiri ~oveka su direktno pitala za trgova~ko pravo i institucije za regulisanje trì{ta, i za kontrolu proizvoda, kao preduslov za razvoj i privatne investicije na Kosovu. Drugi su zahtevali garancije cena i prodaje (selo êrnice), ili analizu potra`nje na trì{tu rada da bi se prema tome usmerilo obrazovanje (selo Rugova). Tim za procenu je, tako|e, ustanovio da su predstavnici Muslimana Slavena u Prizrenu imali brojne ideje za programe ekonomskog podsticaja koji bi omogu}ili povratak izbeglica Muslimana Slavena i pomo} da se Prizren u~ini "lokomotivom ekonomskog razvoja na ruralnom Kosovu" (vidi Aneks IV, Boks 2). Izgledi za budu}nost, i pokreta~i promene Kona~no, ispitanici su bili upitani kako zami{ljaju budu}nost svojih porodica i zajednica, i ko }e po njihovom shvatanju biti pokreta~i promene (vidi tabele 11 i 12).

Tabela 11. Izgledi za budu}nost

Izgledi, uslovi Broj grupa

(od 40) Posebne napomene

Popravi}e se uop{te, posebno u mojoj zajednici/selu

19 grupa 6 urbanih 3 ruralne

Zavise od poja{njenja statusa Kosova, nezavisnosti, integracije u Evropu, vladavine zakona, izgradnje institucija, slobodnih izbora

9 grupa 7 urbanih 2 ruralne

Popravi}e se na li~nom planu (zaposlenje, {irenje posla, stvaranje porodice, obrazovanje, li~na nezavisnost)

7 grupa 5 èna, 2 mu{karaca, (5 mladih, 2 grupe odraslih èna)

Ne}e se popraviti, ako se uslovi ne promene (uop{te ekonomija, bezbednost, politi~ka situacija)

6 grupa 3 urbane 3 ruralne

Popravi}e se u najmanju ruku u mom selu 5 grupa 5 ruralnih

Tabela 12. Pokreta~i promene

Pokreta~i/akteri/inicijativa Broj grupa

(od 40) Posebne napomene

Kombinacija rada i podsticaja Albanaca i me|unarodne pomo}i, posebno investicija

14 grupa Svi tipovi grupa

“Na{ vlastiti rad”, posebno sposobnost mu{karaca da rade 13 grupa Grupe èna o mu{karcima, grupe mu{karaca o njima samima

Me|unarodne investicije, krediti, pokretanje malih ekonomskih aktivnosti

11 grupa 10 grupa mu{karaca, 1 grupa èna, i urbane i ruralne

86

Samo Albanci, Albanci sara|uju}i jedni sa drugima 4 grupe 3 urbane grupe èna

Samo me|unarodna zajednica (“koordinisani planovi”) 2 grupe Ruralne odrasle ène urbani mladi mu{karci

Omladina, studenti 2 grupe Urbani mladi mu{karci, ruralne mlade ène

Bilo ko 1 grupa Urbane odrasle ène

Kroz obrazovanje 1 grupa Ruralne mlade ène

Poslovni ljudi 1 grupa Urbani mladi mu{karci

Seoski savet 1 grupa Ruralne odrasle ène

Roditelji 1 grupa Ruralne mlade ène

V. PROCENA DIJASPORE Ovo poglavlje razmatra situaciju kosovske dijaspore u Nema~koj i [vajcarskoj. Konkretno, ova procena se koncentri{e na: (i) istoriju migracije kosovskih Albanaca u te zemlje, i starost, polnu strukturu, porodi~nu strukturu i modele zaposlenja stanovni{tva migranata; (ii) politike zemlje doma}ina i programe pomo}i za zajednicu migranata; (iii) organizacije kosovskih Albanaca i odnose zajednice u zemljama doma}inima; (iv) kriminalitet kosovske omladine u zemljama doma}inima; (v) ulogu nov~anih doznaka migranata u izdràvanju njihovih porodica na Kosovu; (vi) pritiske vlasti doma}ina na migrante da se vrate, i programe inicijativa za povratnike; (vii) faktore u odlukama migranata da se vrate i (viii) o~ekivane posledice repatrijacije velikog broja migranata. Rad na terenu za ovu procenu, obavljen u Berlinu, Frankfurtu, Ludvigshafenu, Cirihu, Bernu i @enevi, sastojao se od intervjua sa zvani~nicima zemlje doma}ina, predstavnicima me|unarodnih organizacija, ekspertima za migracije, i vo|ama zajednica migranata u ove dve zemlje; kao i fokusnih grupa i sastanaka sa zajednicom u kojima su u~estvovali migranti. Istorija i demografija138 Zajednica kosovskih Albanaca je druga najve}a grupa stranaca i u Nema~koj i u [vajcarskoj, koja broji 350.000-400.000 i 160.000, respektivno. U Nema~koj, njihov broj nadma{uje jedino onaj broj turskih, a u [vajcarskoj italijanskih dràvljana. Ovi migranti su do{li u tri razli~ita talasa: (i) prvi talas gastarbajtera kosovskih Albanaca u kasnim 1960-tim/ranim 1970-tim, od kojih su mnogi bili nekvalifikovani, lo{e obrazovani i iz ruralnih oblasti na Kosovu; (ii) drugi talas, iz perioda 1989-1993. u Nema~koj i 1981-1990. u [vajcarskoj uglavnom se sastoji od bolje obrazovanih i kvalifikovanih kosovskih Albanaca iz urbanih oblasti na Kosovu i mladih mu{karaca koji su poku{avali da izbegnu slu`bu u Jugoslovenskoj Armiji tokom balkanskih ratova (1992-1995); i (iii) tre}i talas traìlaca azila i izbeglica iz sukoba na Kosovu 1998-1999.,

138 Statistika {vajcarskih vlasti ne pravi razliku izme|u stanovnika Kosova i drugih gra|ana SRJ; dok je statistika nema~kih vlasti po~ela da pravi razliku izme|u stanovnika Kosova i drugih gra|ana SRJ tek u avgustu 1999. Ostali gra|ani prethodne Jugoslavije - Hrvati, Bo{njaci i Slovenci - registruju se odvojeno u obe zemlje.

87

me{ovit u smislu obrazovanja i porekla. Tabela 13 ilustruje ove modele migracije, izve{tavaju}i o statistici imigranata SRJ u Nema~koj, od kojih su oko polovina kosovski Albanci.

Tabela 13. Gra|ani SRJ: duìna boravka u Nema~koj, 1997.

Manje od 1 godine 24.000 1-4 godina 101.200 4-6 godina 177.200 6-8 godina 84.400 8-10 godina 33.600 10-15 godina 30.000 15-20 godina 43.200 20-25 godina 65.400 25-30 godina 140.000 30 godina i vi{e 21.900

Izvor. Beauftragte der Bundesregierung fuer Auslaenderfragen (1999a).

88

Migranti su teìli da se nasele u urbanim oblastima zemalja doma}ina. U Nema~koj, gde 97 procenata svih stranaca ìvi u biv{oj Zapadnoj Nema~koj, kosovski Albanci su koncentrisani u ve}im gradovima ~etiri dràve: Baden-Wuerttemberg, Berlin, Hesse i Severna Rajna-Vestfalija. Kosovski Albanci ìve {irom [vajcarske, sa ve}om koncentracijom u kantonima Cirih (vi{e od 50.000), @eneva (10.000), Vaud (15.000) i Bern (5.000). Neki ìve u unutra{njosti i mnogi su na{li posao u dva planinska regiona Bern i Grisons. Migranti iz istog kosovskog sela ili grada teè da se nasele u isto mesto.139 Nasuprot njihovim modelima ponovnog stambenog naseljavanja u zemljama doma}inima ve}ina migranata, pak, dolazi pre iz ruralnih (66 procenata) nego iz urbanih (34 procenta) oblasti Kosova.140 Zaposlenost Situacija po pitanju zaposlenosti kosovskih Albanaca je mnogo teà u Nema~koj nego u [vajcarskoj. U Nema~koj, migranti imaju pote{ko}e da dobiju radnu dozvolu, {to mnoge prisiljava da rade ilegalno. Izbeglicama iz gra|anskog rata i traìocima azila moè da bude data ograni~ena radna dozvola, koja im dozvoljava da budu unajmljeni za posao obezbe|en tamo gde nema onih nema~kih dràvljana i stranaca sa sigurnijim boravi{nim statusom koji mogu da obavljaju taj isti posao. Debata se javila u nema~kim politi~kim krugovima oko potrebe za slobodnije produènje radnih dozvola strancima, {to bi pomoglo da se smanji teret dràve da pruà socijalnu pomo}.

Ve}ina kosovskih Albanaca ne moè da na|e posao u zemljama doma}inima u oblasti njihove kvalifikovanosti. Umesto toga, oni naginju da rade u restoranima, gra|evinarstvu i poljoprivredi, i u Nema~koj, kao industrijski radnici i radnici u fabrici. Nezaposlenost me|u strancima naginje da bude ve}a nego me|u dràvljanima zemlje doma}ina; npr., u 1998., nacionalna stopa nezaposlenosti u Nema~koj je bila 10,5 procenata, dok je ova stopa za sve strance bila 20,3 procenta. U nekim gradovima, ova stopa za strance je ~ak i ve}a; npr., oko 30 procenata u Berlinu. 141 Najnoviji podaci ukazuju da je stopa nezaposlenosti za gra|ane SRJ (uklju~uju}i one iz Srbije, Crne Gore i Kosova), koji ìve u Nema~koj, 14,2 procenta.142 U 1998., nacionalna stopa nezaposlenosti u [vajcarskoj je bila 2,5 procenata, dok je stopa nezaposlenosti za strance bila 7,5 procenata.143

Kao odgovor na ove te{ko}e pri zapo{ljavanju, kosovski Albanci su u Nema~koj i [vajcarskoj osnovali restorane, putni~ke agencije, albanske klubove, biroe za prevo|enje/tuma~enje, {kole za sticanje voza~ke dozvole, male {tandove za trgovinu me{ovitom robom, transportne firme, i gra|evinske/inìnjerske firme.144 Prva preduze}a, koja su posedovali kosovski Albanci u [vajcarskoj, bile su putni~ke agencije, koje su sledile novine na albanskom jeziku, od kojih su neke pokrenuli vlasnici tih putni~kih agencija. 139 Leuenberger i Maillard (1999). 140 Procene RIINVEST-a (1999). 141 Intervju, Barbara John, Komesar za pitanja stranaca, Senat Berlina, 26. januar 2000. 142 Beauftragde der Bundesregierung fuer Auslaenderfragen (1999a). 143 Office Federal de la Statistique (1999). 144 Na primer, kosovski Albanci u Cirihu i Berlinu poseduju brojne picerije i italijanske restorane. Postoji, tako|e, 180 putni~kih agencija kosovskih Albanaca u Nema~koj.

89

Struktura stanovni{tva Zbog modela migracije kosovskih Albanaca, dijaspora naginje da bude prete`no mlada i mu{kog pola, zbog ~injenice da je migracija politi~ki, obrazovno i ekonomski bila dominantno mu{ki fenomen. Ovo je bilo jasno pokazano u Poglavlju II, koje opisuje opadanje mu{ko-ènskih stopa stanovni{tva zbog migracije na Kosovu od 107 do 95 mu{karaca na 100 èna izme|u 1991. i 2000. Od 737.204 dràvljana SRJ u Nema~koj, od kojih su oko polovina kosovski Albanci, 180.687 su deca ispod 16 godina starosti. Od ukupnog broja, 366.529 su samci (uglavnom mladi mu{karci), i 293.439 su oènjeni. 145 Vi{e od 55 procenata stanovni{tva dijaspore su izme|u 18 i 35 godina starosti. Drugih 26,5 procenata su starosti izme|u 0 i 17, dok preostalih 17,7 procenata migranata imaju 36 i vi{e godina starosti.146 Starije porodice iz prvog talasa migracije naginju da budu ve}e, ~esto sa {estoro do osmoro dece. Migranti iz drugog talasa izgleda da imaju prosek od dvoje do ~etvoro dece, dok najmla|i migranti imaju jedno ili dvoje. Intervjui sa omladinom ukazuju da mnogi èle da se oène u starijoj dobi (ène sa 30 godina starosti, mu{karci sa 25-26 godina starosti), rade izvan ku}e, i imaju manje dece.147 Iako je modernizacija u strukturama porodice bila o~igledna, jedan deo omladine i ène kosovskih Albanaca imali su ose}aj da se dru{tvo - uklju~uju}i porodice u dijaspori - bilo vratilo tradicionalnijim putevima zbog posledica sukoba. Solidarnost porodice i klana je veoma jaka u dijaspori. Ipak, sukob i disperzija iskustava izgleda da su imali neke {tetne efekte na neke porodice; npr., nerazumevanje roditelji-omladina, nedoli~no pona{anje omladine i kriminal. Neki su opisali omladinu kosovskih Albanaca, kao "izgubljenu generaciju" u smislu obrazovanja (posebno one koji su poha|ali paralelni sistem), zaposlenja i nade u bolju budu}nost. Mnoge porodice jo{ uvek moraju da se psiholo{ki oporave od trauma tokom sukoba, koje su iskusili bilo direktno, ili indirektno kroz ~lanove porodice na Kosovu. Politike i programi pomo}i zemalja doma}ina Nema~ka je na ~elu {ireg pokreta u Evropskoj uniji (EU) da se stvori pravednija podela tereta harmonizacijom politike azila i izbeglica u roku od pet godina, koja po~inje sa kontrolom granice. Legalna imigracija je opadala zadnjih godina, i broj traìlaca azila se dramati~no smanjio {irom EU. Uslovi za vizu su sada poo{treni, dok je skra}eno vreme obrade zahteva za azil. Delimi~no, ovo je ura|eno da se smanji visoka cena ko{tanja pomo}i nema~ke vlade strancima, trenutno oko 500 miliona DM godi{nje, koje treba obezbediti za izbeglice. Istovremeno, nem~ki zakon o dràvljanstvu odustao je od uslova da podnosilac zahteva ima nema~kog krvnog srodnika. Naturalizacije me|u gra|anima SRJ su se prema tome pove}ale, ali su jo{ uvek niske (2,4 procenta svih naturalizacija u 1997). U [vajcarskoj, kosovska kriza je ponovno pokrenula dugotrajnu debatu vezanu za zakone o azilu i izbeglicama, sa izvla~enjem koristi krajnje desni~arske Narodne partije od negativnog raspoloènja javnosti prema strancima uop{te i kosovskim Albancima posebno. Brojne nedavne

145 Beaufragte der Bundesregierung fuer Auslaenderfragen (1999c) 146 Procene RIINVEST-a (1999). 147 Intervjui sa fokusnim grupama u Nema~koj i [vajcarskoj, januar-februar 2000.

90

promene {vajcarskih zakona oteàle su uslove za kosovske Albance, i mogu da zna~e pove}anje ograni~enja na priliv izbeglica, traìlaca azila i drugih migranata. Nadalje, [vajcarska poku{ava da neformalno koordinira i harmonizuje njene politike azila sa drugim dràvama ~lanicama EU.

Obe zemlje se bore da se uhvate u ko{tac sa brojnim pitanjima koja se odnose na strance, uklju~uju}i rasizam, nasilne napade, i socijalno-ekonomsku diskriminaciju prema strancima; kriminalitet me|u strancima; i pretnje unutra{njoj bezbednosti zbog uvoza politi~kih pokreta i sukoba iz njihovih domovina. U Nema~koj svaka dràva ima komesara iz Ureda za inostrane poslove, koji se bavi ekonomskim, zakonskim i socijalnim poslovima stranaca koji ìve u njihovim zajednicama. Ovi uredi, tako|e, pruàju socijalne i usluge savetovanja za strance, i ne{to pomo}i pri repatrijaciji. Pored toga, neki pomaù da se promovi{e multikulturalnost, tolerancija, i integrisanje stranaca u nema~ko dru{tvo. Poslednjih godina se, ipak, vladina socijalna i pravna pomo} i traìocima azila i ratnim izbeglicama zna~ajno smanjila, i uslovi za strance postaju sve manje atraktivni; npr., ograni~enja ponovnog spajanja porodice, kretanje ka prinudnoj repatrijaciji, i tako dalje. Nove politike su zna~ile smanjivanje socijalnih beneficija za stanovnike Kosova, posebno one koji su imali samo dozvolu kojom se njihov boravak toleri{e, najmanje siguran tip boravi{ne dozvole.148 Sli~no, {vajcarska vlada pruà brojne programe pomo}i strancima, i direktno i kroz NO-e, nu|enjem obrazovanja, obuke, savetovanja, socijalnih i pravnih usluga i socijalnom pomo}i i pomo}i pri integraciji. Universite Populaire Albanaise (UPA) Narodni univerzitet Albanaca u @enevi ima posebno za cilj obezbe|ivanje obrazovne, socijalne, kulturne i sportske aktivnosti zajednici albanskih i kosovskih Albanaca od 10.000 ~lanova. Drugi programi pruàju kosovskim Albancima pomo} pr i repatrijaciji (vidi dalje u tekstu). Organizacije i odnosi u zajednici u zemljama doma}inima Pre raspada prethodne Jugoslavije, postojale su brojne jugoslovenske lokalne organizacije i organizacije zajednice u Nema~koj. Od tada, sve-jugoslovenske organizacije u Nema~koj su se raspale i zatvorile, dok su nove lokalne organizacije i organizacije zajednice stvorene po nacionalnim, etni~kim i religijskim linijama. Kosovski Albanci su osnovali svoje vlastite albanske klubove, omladinske klubove, humanitarne organizacije i radio programe. Ovi klubovi nisu stvoreni po liniji porodica/klan, ve} izgleda da su za op{tu upotrebu zajednice. Iznad nivoa takvih organizacija, ne postoji jedan predstavnik ili institucija za celu naciju za zajednicu kosovskih Albanaca. Ovo stoji nasuprot mnogo ve}oj i bolje organizovanoj turskoj zajednici, koja ìvi u Nema~koj.

Sve glavne politi~ke grupe kosovskih Albanaca u Nema~koj su saglasne da Kosovo treba da bude nezavisno, mada je nedavni sukob vodio do nekih ozbiljnih podela me|u pristalicama razli~itih frakcija. DSK je prikupljala sredstva za Fond za Republiku Kosovo od 1992. do 1999., za koji su kosovski Albanci dobrovoljno pla}ali doprinos od 3 procenta njihovog prihoda za finansiranje paralelnih obrazovnih, humanitarnih, socijalnih i politi~kih struktura na Kosovu.

148 Dozvola kojom se toleri{e boravak daje se strancima koji su obavezni da napuste Nema~ku, ali jo{ uvek ne mogu da se vrate u njihove vlastite zemlje zbog zakonskih, politi~kih ili bezbednosnih razloga. Dozvola kojom se toleri{e boravak je privremena suspenzija deportovanja, i obi~no se primenjuje na izbeglice gra|anskog rata.

91

Doprinosi fondu izgleda da su prestali ubrzo nakon kraja sukoba, mada je nema~ka vlada nedavno traìla da ne{to novca iz tog fonda bude iskori{teno za obnovu na Kosovu. 149 OVK je, tako|e, bila aktivna u Nema~koj, pr ikupljaju}i novac od zajednice u dijaspori putem njenog Fonda "Domovina zove", osnovanog 1998., i sara|uju}i sa nema~kom vladom. Postoje, tako|e, tri tajne organizacije koje rade sa OVK u Nema~koj, angaùju}i se u politi~kim i aktivnostima prikupljanja sredstava. Mnogi borci, dobrovoljci OVK, do{li su iz dijaspore u Nema~koj i [vajcarskoj. U [vajcarskoj, i OVK i DSK su bili politi~ki aktivni u prikupljanju sredstava, i u odre|enom stepenu vojno. U julu 1998., {vajcarska vlada je blokirala dva ra~una (fond od 3 procenta koji je vodila DSK, i ra~un Fonda "Otaxbina zove" koji je vodila OVK) na koje su kosovski Albanci bili slali svoje doprinose.150 Ra~un OVK u [vajcarskoj je kasnije zatvorila dràvna administracija, jer oni nisu èleli finansiranje sukoba sa {vajcarske teritorije.151 Ra~un DSK od 3 procenta ostaje otvoren, i ima, prema jednom izvoru, sredstva procenjena na 50-180 miliona SF.152 Odnosi su me|u kosovskim Albancima koji su oti{li u Nema~ku i [vajcarsku tokom razli~itih talasa migracije bili raznolik i. Na primer, najstarija generacija migranata nema mnogo toga zajedni~kog sa onima iz drugog talasa, koji su bili bolje obrazovani i prete`no dolazili iz urbanih oblasti. Generacijski jaz, tako|e, igra ulogu u odnosima u zajednici. Ipak, izgleda da ne postoje ve}i verski razdori, ili napetosti me|u kosovskim Albancima hri{}anima i muslimanima. Kosovski Albanci, tako|e, naginju da vi{e me|usobno saobra}aju sa drugim etni~kim Albancima iz Albanije, BJR Makedonije i iz drugih krajeva. Kriminalitet omladine u zemljama doma}inima U Nema~koj ne postoji zvani~na statistika savezne vlade po pitanju kriminalnih radnji koje su po~inili kosovski Albanci, mada kriminal mladih ljudi izgleda da jeste problem zbog njihovih te{kih uslova ìvota. Kosovski Albanci priznaju da se mnogi od mladih ljudi koji su do{li u Nema~ku suo~avaju sa o~ajnom situacijom. Oni ~esto imaju malo obrazovanja ili obuke, i na|u se izolovani i sami sa malo pristupa socijalnoj pomo}i. U [vajcarskoj, dràvna administracija procenjuje stopu kriminala me|u omladinom stanovnika Kosova na 10 do 15 procenata, i mnoga krivi~na dela uklju~uju}i drogu. 153 Savezna vlada i aktivnosti koje finansira kanton imaju za cilj da spre~e omladinu da se upusti u kriminalne aktivnosti. U obe zemlje, mnogi prekr{a ji uklju~uju kr{enje pravila boravka i druge manje prestupe. Mnoge nezavisne studije prime}uju zna~ajnu medijsku pa`nju posve}enu slu~ajevima kriminaliteta me|u omladinom kosovskih Albanaca. Sve ove studije ukazuju na ove uslove (ratna trauma, ìvot u neizvesnosti, odvojenost od porodica, nedostatak obrazovanja, zaposlenja i novca) pod kojima omladina kosovskih Albanaca ìvi, kao faktorima koji doprinose kriminalnom pona{anju.

149 Intervjui, nema~ko Ministarstvo za strance, Berlin, 26. januar 2000. 150 Leuenberger i Maillard (1999). 151 Intervju, Sami Kurthesi, Bern, februar 2000. 152 Intervju, Ueli Leuenberger, direktor, Uneversite Populaire Albanaise, @eneva, 14. februar 2000. 153 Intervju, Joerg Frieden, Savezni ured za izbeglice, Bern, 2. februar 2000.

92

Vlasti Nema~ke i [vajcarske su po~ele da vra}aju u domovinu brojne kriminalce kosovske Albance, koji postaju dodatna pretnja po bezbednost na Kosovu. Ova grupa, posebno omladina me|u njima, zahteva}e posebnu pomo} za reintegraciju u kosovsko dru{tvo. Uloga nov~anih doznaka u izdràvanju porodica na Kosovu Ne postoji precizna informacija po pitanju nov~anih doznaka od zajednice kosovskih Albanaca u Nema~koj i [vajcarskoj. Ipak, iznosi su zna~ajni i doprinosili su preìvljavanju i dobrobiti porodica na Kosovu, i zaista ukupnoj ekonomiji Kosova. Nov~ane doznake su zna~ajno porasle kao rezultat sukoba, sa 24,7 procenata doma}ih prihoda na 45,1 procenat nakon rata.154 Procene o nivou nov~anih doznaka se razlikuju zavisno od izvora. RIINVEST procenjuje da skoro polovina svih porodica na Kosovu (46,8 procenata) prima do 3.000 DM godi{nje , uz 25,1 procenat koji primaju 3.000-6.000 DM godi{nje, 10 procenata koji primaju 6.000-9.000 DM godi{nje, i 17,2 procenta koji primaju 9.000 DM ili vi{e godi{nje. Ukupne nov~ane doznake iz inostranstva su bile procenjene na 750-850 miliona DM godi{nje.155 Stanovnici Kosova koji ìve u dijaspori procenjuju prose~ne nov~ane doznake na 500-1.000 DM mese~no, tokom 1990-tih, uz neke koje je ispumpala srbijanska policija.156 Na Kosovu, ve}ina ovih fondova su bili kori{teni za stanovanje (33,4 procenta), transport (15,2 procenta) i trgovinu (12,5 procenata). Zvani~ni nema~ki podaci o nov~anim doznakama SRJ sugeri{u da nov~ane doznake iz Nema~ke prose~no iznose 200-250 miliona DM godi{nje za 1997-1998. 157 RIINVEST procenjuje da su nov~ane doznake iz Nema~ke 1.000-2.000 DM godi{nje po porodici. Procene iz [vajcarske sugeri{u da 160.000 kosovskih Albanaca, koji ìve u toj zemlji, {alju na Kosovo do 2.000 SF mese~no po porodici, pri ~emu vi{e dolazi od samaca nego od porodica.158 Druge procene kosovskih Albanaca i [vajcaraca stavljaju nov~ane doznake na 500-1.000 SF mese~no.159 Ve}ina doprinosa dijaspore su pro{li kroz putni~ke agencije (sa provizijom koju su uzele te agencije), li~na putovanja i posebne kurire. Treba da bude prime}eno da je od jeseni 1998. putni~kim agencijama u Nema~koj bilo zabranjeno zakonom da rukuju nov~anim doznakama za Kosovo. O~ekuje se da nov~ane doznake iz dijaspore opadnu i iz Nema~ke i iz [vajcarske sa vra}anjem stanovnika Kosova u domovinu - sa pogor{anim posledicama po socijalnu za{titu mnogih porodica na Kosovu. Pritisci vlade doma}ina i podsticaji za povratak Pritisci za povratak U Nema~koj su 60.000 kosovskih Albanaca bili du`ni da se vrate do kraja marta 2000. Pored toga, drugih 180.000 predratnih kosovskih Albanaca }e biti du`ni da se vrate u bliskoj budu}nosti. Ogromna ve}ina ove druge grupe su traìoci azila od kojih neki ìve u Nema~koj u trajanju od osam ili devet godina, ~iji su zahtevi za azil bili odbijeni. Nema~ki zvani~nici o~ekuju te{ku politi~ku debatu o budu}nosti ove grupe.

154 RIINVEST (1999c; 1999d). 155 RIINVEST (1999c; 1999d). 156 Intervjui, Dijaspora kosovskih Albanaca, januar 2000. 157 Nema~ka Bundesbanka (1999). 158 Intervju, Ueli Leuenberger, direktor, Uneversite Populaire Albanaise, @eneva, 14. februar 2000. 159 Intervjui, kosovski Albanci i [vajcarski izbegli~ki savet, [vajcarska, februar 2000.

93

Nema~ka je napravila specijalne dozvole za nekoliko grupa, koje uklju~uju Srbe i Rome. Oni ne}e biti prisiljeni da se vrate, i vladini zvani~nici predvi|aju potrebu obezbe|enja teku}e socijalne pomo}i za ove grupe. Politika nema~ke vlade jo{ uvek ne pravi razliku u politici povratka za Albance sa juga Srbije. U prvoj fazi {vajcarskog programa za povratnike, 18.480 kosovskih Albanaca su bili vra}eni na Kosovo do kraja decembra 1999. U drugoj fazi, {vajcarske vlasti su izjavile da }e dodatnih 64.871 biti du`ni da se vrate u 2000., uklju~uju}i one sa privremenim statusom, traìoce azila i ratne izbeglice. Tabela 14 ilustruje boravak/zakonski status onih koji moraju da se vrate u 2000.

Tabela 14. boravak/zakonski status povratnika kosovskih Albanaca iz [vajcarske, 2000.

Osobe sa privremenim statusom 16.618 Osobe ~iji su zahtevi za azil jo{ uvek kod vlasti 34.081 Osobe ~ija je administrativna àlba jo{ uvek kod vlasti 2.296 Osobe ~iji su zahtevi za azil bili zakonski odbijeni 6.206 Osobe koje su dobile vizu tokom sukoba na Kosovu 5.670 Ukupno 64.871

Jedini izuzeci uklju~uju Srbe i Rome, i porodice sa decom koja trenutno poha|aju {kolu; njima je bilo dato produènje da ostanu u [vajcarskoj do kraja jula 2000. Podsticaji za povratak Nema~ka vlada je prihvatila pribli`no 80 procenata ratnih izbeglica iz Jugoslavije i republika naslednica, i potro{ila ukupno 17 milijardi DM za pomo} ovim izbeglicama od zapo~injanja krize u Bosni. 160 Po ceni od 500 miliona DM godi{nje, ili oko 1.500 DM mese~no po izbeglici, nema~ka vlada sada poku{ava da smanji ovo optere}enje vra}aju}i u domovine onoliko izbeglica koliko je to mogu}e.161 Na saveznom nivou, nema~ka vlada je pruìla pomo} kosovskim povratnicima u okviru dva programa: Program reintegracije i emigracije za traìoce azila (PRETA), i Program povratka u domovinu uz pomo} vlade (PPDPV). U okviru PRETA, vlada je obezbedila letove za povratak i lokalni transport, dodatak za prtljag (150 DM za odraslu osobu i 75 DM za decu ispod 12 godina starosti, uz maksimum od 750 DM po porodici), i novac za put (150 DM za odraslu osobu i 75 DM za decu ispod 12 godina starosti, uz maksimum od 750 DM po porodici). U okviru PPDPV, vlada je obezbedila dodatno stimulativno finansiranje za pojedince i porodice, u iznosu od 450 DM po odrasloj osobi i 255 DM za decu ispod starosne dobi od 12, sa maksimumom od 1.350 DM po porodici.

160 Angenendt (1999). 161 Intervju, Barbara John, Komesar za pitanja stranaca, Berlin, 26. januar 2000.

94

Nema~ka dràva i gradske vlasti nude njihove sopstvene stimulacije i programe za kosovske povratnike. Dràvne vlasti Berlina, na primer, pruàju finansijsku i pomo} pri transportu od 2.000 DM po osobi, sa maksimumom od 9.000 DM po porodici. Vlada Berlina, tako|e, pomaè izbeglice i traìoce azila pri sme{taju i medicinskim aran`manima. Nema~ka, tako|e, ima posebne programe vlade za pomo} kosovskim povratnicima u aktivnostima privatnog sektora. Agencija za ekonomski razvoj iz Berlina pomaè nema~ka i berlinska mala i srednja preduze}a da na|u prilike za investicije u obnovi na Kosovu. Cilj je da se obezbedi stimulacija za stanovike Kosova da se vra}aju na Kosovo, i to posebno u Prizren u nema~ki sektor, gde }e ured ove Agencije biti lociran. Vlada dràve Hese stvara sli~an program za razvoj privatnog sektora na Kosovu. Pored toga, Nema~ka agencija za investicije i razvoj (Deutsche Investitions und Entwicklungsgesellschaft, DEG) pruà usluge finansiranja i konsultovanja za povratnike koji èle da investiraju u svojim vlastitim zemljama, kao i subvencije za pokretanje novih poslova i kredita od nema~ke savezne vlade. DEG nudi subvencije za pokretanje novih poslova za povratnike do 18.000 DM za finansiranje investicionih projekata, i drugih 9.000 DM za pruànje subvencija za nabavku materijalnih sredstava.162 DEG, tako|e, pruà kredite za pokretanje novih poslova do 300.000 DM. [vajcarska je poput Nema~ke ustanovila da je manje skupo pruàti fazne stimulacije za program povratka za izbeglice i traìoce azila nego pla}ati za njihov ostanak u zemlji. Vlada tro{i oko 1,5 milijardi SF godi{nje na socijalnu i finansijsku pomo} za sve traìoce azila i izbeglice, ili oko 15.000 SF po osobi. Program stimulacije je po principu koncentracije u ranoj fazi za obezbe|enje najve}ih povlastica onim kosovskim Albancima koji èle da se vrate {to pre; stimulansi i beneficije se postepeno ukidaju sa produètkom njihovog boravka u [vajcarskoj. Paketi stimulacija uklju~uju finansijsku, transportnu i materijalnu pomo} (opreme za modularna skloni{ta). U prvoj fazi, kosovski Albanci su primili vi{e od 9.000 setova opreme za modularna skloni{ta (svaki procenjen na pribli`no 600 DM), pomo} pri transportu, i finansijsku pomo} u iznosu od 2.000 SF po odraslom i 1.000 SF po detetu. Porodice sa do 5 osoba imale su pravo da izaberu 3 modula, porodice od 6 do 7 osoba su mogle da izaberu 4 modula, porodice od 8 do 9 osoba su mogle da izaberu 5 modula, i porodice od 10 ili vi{e osoba su mogle da izaberu 6 modula. Porodice, tako|e, imaju mogu}nost prodaje svojih modula. Druga faza, koja je po~ela u januaru 2000., pruà pomo} pri transportu od 1.200 DM za 1 do 3 osobe i 1.800 DM za 4 ili vi{e osoba. Pomo} za finansijski stimulans je bila smanjena na polovinu u pore|enju sa prvom fazom, na 1.000 SF po odrasloj osobi i 500 SF po detetu; i nudi se manje opreme za modularna skloni{ta. Porodice sa do 3 osobe mogu da izaberu 2 modula, dok porodice sa 4 ili vi{e osoba mogu da izaberu 3 modula. [vajcarska vlada, tako|e, ~ini napor da poveè razvojnu i humanitarnu pomo} sa povratkom stanovnika Kosova i drugih migranata. Na primer, [vajcarska direkcija za razvoj i saradnju (Direktion fuer Entwicklung und Zusammenarbeit, DEZA) ima za cilj pomo} u razvoju zemljama u koje se migranti vra}aju. Cilj je umanjiti siroma{tvo i druge razloge za migraciju u [vajcarsku.163 [vajcarska se, tako|e, pridruìla multilateralnoj operaciji humanitarne pomo}i FOCUS, koju su stvorile vlade Gr~ke, Rusije i Austrije da se pomogne `rtvama sukoba u celoj

162 DEG (1999a). 163 Intervju, Peter Spycher, savetnik za politiku, migraciju i razvoj, Bern, 11. februar 2000.

95

SRJ.164 Kona~no, {vajcarska vlada pomaè posebne radne programe za pruànje obrazovanja, i stru~ne i profesionalne obuke za kosovske Albance, da im pomognu da na|u posao po njihovom povratku na Kosovo. 165 Postoje, tako|e, {vajcarske nevladine organizacije koje rade sa kosovskim povratnicima. Svaki {vajcarski kanton ima savetodavni ured za strance, da im pomogne u administrativnim i pravnim pitanjima, informi{e ih o politikama vlade, i tako dalje. Organizacija za azil iz Ciriha je jedna takva organizacija koja se brine za interese izbeglica i traìlaca azila. Ona je obavila anketu o povratnicima kosovskim Albancima, koja uklju~uje identifikovanje posebnih ograni~enja za povratak i preporuke za razmatranje takvih ograni~enja. Kona~no, ova organizacija je igrala zastupni~ku ulogu nasuprot vladi, NO-ima i me|unarodnim organizacijama. UNHCR i Me|unarodna organizacija za migracije (MOM) rade sa vladama Nema~ke i [vajcarske na obezbe|ivanju organizovanog povratka izbeglica na Kosovo. UNHCR nadzire siguran i informisan povratak stanovnika Kosova. MOM je razvio serije projekata za pomo} pri povratku i reintegraciji stanovnika Kosova, koji uklju~uju pomo} pri transportu, posete "do|i i vidi", direktnu pomo} za povratnike, proces glasanja dijaspore kosovskih Albanaca na izborima, socio-demografsku anketu i razvoj mikro preduze}a. MOM je, tako|e, radio sa evropskim vladama na osiguranju da harmonizacija politika migracije EU ne rezultuje restriktivnom politikom "najmanjeg zajedni~kog sadràoca". UNHCR je posebno zabrinut zbog ugroènosti povratnika kosovskih Albanaca iz [vajcarske, posebno {to se ti~e stanovanja, i sugerisao je vladama da ne {alju ljude nazad tokom zimskih meseci. Pored toga, UNHCR nadgleda politiku azila/izbeglica koje zastupa krajnje desni~arska [vajcarska narodna partija; obznanjuje svoju zabrinutost zbog planova vlade da vrati Srbe i Rome sa Kosova u SRJ; i zastupa usvajanje iznijansiranije politike povratka prema kosovskim Albancima, zasnovane na pojedina~nim ili porodi~nim okolnostima. Me|unarodna socijalna slu`ba (MSS) bi, tako|e, èlela da vidi {vajcarsku vladu kako usvaja izdiferenciraniju politiku {to se ti~e povratnika kosovskih Albanaca. Pored toga, MSS se brine da bi povratak velikog broja kosovskih Albanaca mogao da ugrozi finansijsku i ekonomsku situaciju na Kosovu, gde toliki mnogi zavise o nov~anim doznakama iz inostranstva. Faktori koji uti~u na odluke za povratak Postoje brojni faktori koji idu u prilog povratku migranata na Kosovo, i brojni drugi faktori koji idu u prilog onima koji ostaju u zemljama doma}inima. Faktori u prilog povratka na Kosovo

• Porodi~na solidarnost i jaka vezanost za Kosovo. Ova dva faktora su o~igledno glavni razlozi da migranti èle da se vrate na Kosovo. Mada su mnogi izrazili èlju da se uslovi poprave pre povratka (vidi dalje u tekstu), drugi èle da se vrate i doprinose ponovnoj izgradnji svog dru{tva i domovine.

• Restriktivnije politike vlade doma}ina. Politike vlade doma}ina su postale manje

gostoljubive prema kosovskim Albancima i drugim strancima. Visoka cena pomo}i vlade za strance; "zamor od izbeglica" koji dolazi od rastu}eg broja traìlaca azila i izbeglica; i menjanje socijalnih, ekonomskih i uslova zaposlenja u zemljama

164 [vajcarska agencija za razvoj i saradnju (1999). 165 Intervju, Tanya Meier, direktor, socijalna pomo} za nezaposlene, Cirih, 9. februar 2000.

96

doma}inima doprinelo je poo{travanju politika prema strancima koji ìve u Nema~koj i [vajcarskoj.

• Programi stimulacije za povratnike. Mnogi kosovski Albanci su brzo iskoristili

programe stimulacije za povratnike. Ve}ina je onih, koji su se vratili tokom ranog perioda posle sukoba, relativno materijalno bolje stajala, i naginjali su da imaju ku}e, preduze}a i poslove kojima bi se vratili. Oni koji se ne vra}aju u 2000. ne}e imati pravo na program stimulacije.

• Pote{ko}e integracije. Kosovski Albanci se suo~avaju sa mno{tvom pote{ko}a pri

integrisanju u dru{tva zemlje doma}ina. Vlade zemlje doma}ina su doprinele ovim pote{ko}ama ne prave}i, donedavno, razliku izme|u kosovskih Albanaca i drugih gra|ana Jugoslavije; i nemaju}i politike za promovisanje integracije stranaca. [ta vi{e, imix kosovskih Albanaca u zemljama doma}inima je potpuno negativan, i bilo je mnogo slu~ajeva diskriminacije i nasilja prema njima, posebno u Nema~koj. Stanovnici Kosova, sa njihove strane, nisu olak{ali svoju integraciju zbog straha od dràvnih institucija koji poti~e od njihovih iskustava u Jugoslaviji; njihove veoma jake vezanosti za Kosovo; njihovih relativno niskih ìvotnih standarda; njihove visoke stope nezaposlenosti; nagla{ene porodi~ne strukture; jezi~kih barijera; posebnih zabrinutosti za devojke i ène; i nedostatka organizacija zajednice koje bi im pomogle da se integri{u u doma}a dru{tva.

Faktori u prilog ostajanja u zemljama doma}inima

• Bolji uslovi u zemljama doma}inima nego na Kosovu. Uprkos svim pote{ko}ama

sa kojima se suo~avaju kosovski Albanci u zemljama doma}inima, mnogi o~igledno materijalno tamo bolje stoje. Ve}ina moè da ra~una na minimalan nivo egzistencije u zemljama doma}inima koji oni ne mogu da na|u na Kosovu.

• Stariji migranti su ambivalentniji po pitanju povratka na Kosovo. Kosovski

Albanci koji ìve u zemljama doma}inima ve} 10 do 30 godina izgradili su nove ìvote za sebe i svoje porodice, i nisu radi da napuste svoje te{ko ste~ene imovine. Oni, tako|e, priznaju va`nost svojih doprinosa za ìvot i opstanak ~lanova porodice kod ku}e. Zabrinutost za budu}nost njihove dece je, tako|e, faktor u odluci da ostanu u zemlji doma}inu koliko god je to mogu}e.

• Deca ro|ena ili odgojena uglavnom u zemljama doma}inima. Mnoge porodice

imaju decu koja su ro|ena ili su provela ve}inu ìvota u zemljama doma}inima. Oni, u celini, nisu radi da se vrate na Kosovo. Ovo je vodilo do napetosti unutar porodica po pitanju povratka na Kosovo.

• Uslovi na Kosovu. Migranti prime}uju tri klju~na ograni~enja za povratak na

Kosovo: stanovanje, poslove i bezbednost. Ostali faktori uklju~uju nedostatak funkcioni{u}eg sudskog sistema, potrebu za snagama civilne policije kosovskih Albanaca, nedostatak medicinskih ustanova, lo{ obrazovni sistem, nere{ena imovinska pitanja, i zabrinutosti po pitanju prihvatanja od stanovnika Kosova koji su ostali na Kosovu. Postoje, tako|e, ograni~enja koja se ti~u poslovnog okruènja: nedostatak pokreta~kog kapitala, te{ko}a u transportu proizvoda iz inostranstva, nere{ena imovinska pitanja, potreba za osiguranjem od politi~kog rizika i nedovoljna infrastruktura, posebno {to se ti~e putnih i transportnih objekata.

O~ekivane posledice repatrijacije

97

Mada }e povratak kosovskih Albanaca iz tri talasa migracija u domovinu imati razli~ite posledice, jasno je da }e ukupno smanjenje nov~anih doznaka imati u velikoj meri nepovoljan efekat na prihode porodice na Kosovu.

Mnogi migranti iz prvog talasa izraàvaju èlju da se vrate na Kosovo. Ovi stariji stanovnici Kosova, od kojih su mnogi zapo~eli kao nekvalifikovani radnici ali su stekli kvalifikacije i preduze}a, mogu ove vrednosti doneti natrag u zemlju zajedno sa znanjem stranih jezika i investicionim kapitalom za uspostavljanje preduze}a i stvaranje poslova. Neki su izrazili èlju da podele svoje vreme i resurse izme|u zemlje doma}ina i Kosova, osnivanjem dva doma i investiranjem u dva preduze}a. U isto vreme, ako se starija generacija vra}a da se penzioni{e, to bi moglo staviti dodatno optere}enje na lokalne usluge socijalne za{tite i medicinske usluge. Njihova deca, od kojih su mnoga bila ro|ena ili odgojena uglavnom u zemljama doma}inima, mogu da ne budu voljna da se vrate sa njima.

Drugi talas migranata, od kojih su mnogi bili visoko obrazovani kada su napustili Kosovo, tako|e bi doneo nove kvalifikacije, znanje stranih jezika i poslovnih praksa, i investicioni kapital. Ova grupa ima moderniji mentalitet, i orijentisana je ka trì{noj ekonomiji. Mnogi u ovoj grupi su, tako|e, izrazili èlju da urede ìvot na oba mesta. Deca iz porodica iz ove grupe bi se verovatno vratila na Kosovo sa svojim roditeljima i pruìla novu infuziju dobro obrazovanog i obu~enog ljudskog kapitala. Ipak, ova grupa bi mogla dovesti do dodatnog optere}enja na trì{tima stanovanja i zaposlenja, i obrazovnim i medicinskim resursima. Tre}i talas migranata, ratnih izbeglica i traìlaca azila je napustio Kosovo u stra{nim okolnostima, i mnogi nemaju domove ili zaposlenja kojima bi se vratili. Ipak, oni su mogli ste}i korisne kvalifikacije i obuke, i finansijske i materijalne resurse iz programa vlada doma}ina. Oni }e dovesti do dodatnih zahteva za stambenim prostorom, zaposlenjima, medicinsku za{titu, i sisteme obrazovanja i socijalne za{tite. Mladi mu{karci iz ove grupe, mnogi sa prekinutim i neadekvatnim obrazovanjima, predstavlja}e poseban izazov. Mnogi su dezorijentisani i traumatizovani ratom, i pretrpeli su nezaposlenost, odvojenost od ~lanova porodice, diskriminaciju i lo{e uslove ìvota u zemljama doma}inima. Mnogi su upali u kriminalne aktivnosti i mogu nastaviti da se bave kriminalom na Kosovu. Od novih programa }e se traìti da adresiraju specijalne potrebe omladine, posebno najobespravljenijih me|u njima.

VI. ZAKLJU^CI

Glavni nalazi iz ove procene ukazuju da odgovaraju}e politike, programi i projekti mogu da pomognu pri razvoju socijalnog kapitala i smanjenju me|uetni~kog sukoba. Lokalne institucije treba da budu oja~ane tako da su one u stanju da promovi{u premo{}uju}i socijalni kapital. Primetilo se da je zajedni~ki sistem upravljanja u ve}ini op{tina bio previ{e vo|en od stranaca, i potrebno je vi{e napora da se izgrade i koriste lokalni kapaciteti. Ova procena je ustanovila da je zajedni~ko upravljanje problemati~no. Mada je pristup bio ura|en da stvori autonomiju sa decentralizacijom (dono{enje odluka na lokalnom nivou i angaòvano civilno dru{tvo), i da se razmotre takve zabrinutosti poput nedostatka demografskog legitimiteta i netolerancije prema manjinama, lokalni zvani~nici su u stvari ~esto videli sebe da igraju minornu ulogu u dono{enju odluke. Kao rezultat, postojala je percepcija da su strani zvani~nicii NO-e

98

kontrolisali sudbinu pokrajine. U drugu ruku, postoji, tako|e, neki znak neangaòvanja i nepreuzimanja odgovornosti stanovnika Kosova, koji vodi u za~arani krug u kojem su oni isklju~eni ili se povla~e. Ovi nalazi ukazuju na potrebu za sistemati~nijim naporom za razvoj lokalnog kapaciteta i u vladinom i u nevladinom sektoru, izgra|uju}i to na bogatom organizacionom i institucionalnom iskustvu ste~enom tokom perioda samouprave. Pored toga, postoji potreba za programima za ja~anje poverenja i izgra|ivanje konsenzusa izme|u stranih i lokalnih zvani~nika, i posebno izme|u lokalnih grupa civilnog dru{tva sa orijentacijom ka interesu javnosti i administracije na lokalnom nivou. Sa novoizabranim vladama na svom mestu i hitnom humanitarnom situacijom u pro{losti, me|unarodna pomo} treba da se prebaci sa direktne uprave na aktivnosti (posebno od strane me|unarodnih NO-a) prema ja~anju upravlja~kih kvalifikacija kosovskih pojedinaca i postoje}ih NO-a i udruènja, i prema promovisanju stvaranja novih udruènja izgra|ivanjem na postoje}im neformalnim mreàma sa premo{}uju}im potencijalom. Kona~no, ove lokalne grupe treba da stvaraju uzajamno koristan odnos sa bitnim op{tinskim odeljenjima, dakle, pove}avati prilike za u~e{}e gra|ana u procesu dono{enja odluke i u nadgledanju efikasnosti isporuke javnih usluga. Vezuju}i socijalni kapital moè da bude stvoren proporcionalnim pove}avanjem lokalnih organizacija i proporcionalnim smanjivanjem formalnih institucija da se u~ine pristupa~nim i korisnim za gra|ane uop{te i posebno marginalizovane grupe. Odgovaraju}i institucionalni razvoj }e, pored toga, pove}ati korist od investcija u obrazovanje (ljudski kapital) i infrastrukturu (fizi~ki kapital). Osnivanje dobro funkcioni{u}ih udruènja roditelj-nastavnik, na primer, moè da bude neophodna dopuna za izgradnju {kola i obuku nastavnika.166 Op{tine, lokalne grupe (sa orijentacijom ka javnom interesu), i zajednice treba da budu podràvane da bolje vode ra~una o potrebama ugroènih i isklju~enih segmenata unutar stanovni{tva kosovskih Albanaca. Mada bi znatna pomo} i sve vi{e usmerena pomo} trebalo da dosegnu ekonomski ugroène grupe, u sada{nje vreme, politike socijalne za{tite ne adresiraju sve potrebe ugroènih i isklju~enih grupa unutar zajednica kosovskih Albanaca. Centri za socijalnu za{titu na lokalnom nivou usmeravaju socijalnu za{titu na osnovu kriterija koje je odredila centralna administracija UNMIK-a, ali oni }e trebati vi{e prava slobodnog odlu~ivanja i stru~ne pomo}i da adresiraju razli~ite forme ugroènosti i isklju~enosti, na osnovu lokalnih okolnosti i potreba. Stoga fokus ne bi trebalo da bude samo na smanjenju siroma{tva, ve}, tako|e, na socijalnoj isklju~enosti. Sveobuhvatan pristup socijalnoj za{titi treba da ima glavnu tendenciju ka socijalnim uslugama koje su zasnovane na zajednici i pove}avaju svest zajednice i u~e{}e u razmatranju obrazovanja devojaka, izolaciji ratnih udovica, i èna `rtava nasilja. Posebna pomo} za traumatizovane i invalide, kao i za druge ratom pogo|ene grupe, kao prioritetnu potrebu posebno su identifikovale ène ispitanici, koje treba da se oslobode ovih preteranih optere}enja njihovih porodica. Neke od ovih usluga se nude u ovu svrhu projektima me|unarodne zajednice, lokalnih NO-a i projektima za razvoj zajednice. U budu}nosti, pak, uspe{ni rezultati i najbolje prakse treba da postanu glavna tendencija i da se proporcionalno uve}aju da bi pokrili ~itav spektar potreba. Da bi se ovaj tip pomo}i u~inio i odrìvim i tro{kovno efikasnim, neophodno je izgraditi adekvatnu lokalnu sposobnost i unutar centara za socijalnu za{titu i u lokalnim NO-a, udaljavaju}i se sve vi{e od sklapanja ugovora sa me|unarodnim agencijama za takve svrhe. Uloga me|unarodnih specijalista bi trebalo da bude ograni~ena na pruànje tehni~ke pomo}i i izgra|ivanje sposobnosti za ja~anje postoje}ih lokalnih upravlja~kih sposobnosti, osetljivosti na pitanja odnosa me|u polovima i sposobnosti za u~estvovanje. Oni ne bi trebalo da budu direktno uklju~eni u proces pruànja socijalne usluge.

166 Svetska banka (2000a).

99

Projekti poput, na zajednici zasnovanog, Projekta pruànja socijalne usluge Svetske banke u Albaniji i pristupa projektu Rana briga i razvoj deteta, koji su razvili UNICEF i Svetska banka u BJR Makedoniji, mogli bi da pruè korisne modele za mobilizaciju i osposobljavanje zajednice da razmatra polnu isklju~enost na, sa aspekta kulture, prihvatljiv na~in, posebno u ruralnim oblastima Kosova, koje pate od ve}e izolacije.167 Potrebe rapidno rastu}ih gradova bi trebalo da budu razmotrene. Makro analiza je ustanovila da Kosovo prolazi kroz dramati~an proces urbanizacije od kraja drugog svetskog rata, sa udelom urbanog stanovni{tva koje raste od oko 20 procenata u 1953. na 40 procenata u 1991. i 50 procenata u 2000. Stanovni{tvo ve}ih urbanih centara je raslo rapidno tokom ovog perioda i stanovni{tvo Pri{tine/Prishtine se skoro udvostru~ilo. Mada je bilo privremenog obrtanja ovog trenda tokom perioda prinudnih mera, kada su kosovski Albanci pobegli u ruralne oblasti i u susedne zemlje, urbanizacija je ubrzana od kraja sukoba. Ovaj trend nije bio znatnije pogo|en nedavnim kretanjem Srba ka izolovanim ruralnim enklavama u Gnjilanu/Gjilan i severnom Kosovu. Zaista, ako Kosovo sledi model ostalih balkanskih dràva, tempo urbanizacije }e se pove}ati. Rapidna urbanizacija ove istorijski ruralne pokrajine ima brojne implikacije. Gradovima nedostaje infrastruktura, javne usluge, administrativna sposobnost, i ekonomska struktura da udovolje potrebama svojih stanovni{tava. Oni posebno pate od nedovoljne dostupnosti teku}e vode i kanalizacije, ograni~enih prilika za zaposlenje, i kriminala. Pored toga, degradiraju se lokacije sa kulturnim nasle|em u Prizrenu i drugim gradovima. Napori pomo}i i kreiranja politike, dakle, treba da se koncentri{u na urbano planiranje, usluge, infrastrukturu, otvaranje novih radnih mesta, i odgovaraju}i okvir javne politike, da se omogu}i razvijanje dobro funkcioni{u}eg i odrìvog urbanog dru{tva. Lokalne karakteristike i atributi treba da budu uzeti u obzir pri izradi odrìvih razvojnih programa i projekata. Kosovo je daleko od homogenog regiona. Ova procena je ustanovila raznolikosti regionalnih, podregionalnih i lokalnih kulturnih, socijalnih, i institucionalnih pitanja koja treba da budu razmotrena kada se planiraju razvojne intervencije. Na primer, istorijske multietni~ke i na zajednici zasnovane tradicije Prizrena povezane sa trenutnim urbanim potrebama, traìle bi projekte za o~uvanje kulturnog nasle|a ovog grada, ~i{}enje reke, pobolj{anje osnovne saobra}ajne infrastrukture, {irenje broja i me{avine zanata, ja~anje komercijalnih preduze}a i udruènja zajednice/èna, pove}anje hotelskog kapaciteta i zaustavljanje ilegalne izgradnje. Sve ove aktivnosti bi mogle da se vr{e uz sna`no u~e{}e gra|ana. U drugu ruku, dok Pri{tini/Prishtine nedostaje ova kulturna i istorijska imovina, jedno od njenih imovina je njen univerzitet, koji je tradicionalno igrao centralnu ulogu u pruànju intelektualnog i stru~nog vo|stva na Kosovu. Univerzitet u Pri{tini/Prishtine bi mogao da adresira urbana pitanja izgradnjom profesionalnih mreà i modernizovanjem i {irenjem svojih programa u urbanom planiranju, javnoj i poslovnoj administraciji i dru{tvenim naukama. Globalno, intervencije bi mogle da budu ili posebno dizajnirane da udovolje lokalnim okolnostima (vidi Aneks V za mogu}e intervencije ove vrste) ili bi za programe {irom Kosova one trebalo da budu usvojene da bolje uspeju u razli~itim podregionima.

167 Grant Svetske banke od 2 miliona US$ primenjen od UNICEF -a stvorio je, izme|u ostalog, projekat Rana briga i razvoj deteta (RBRD) sa mreòm majki na seoskom nivou u ruralnim i izolovanim zajednicama, tokom ~ije prve faze je koristi imalo vi{e od 5.000 porodica. Aktivnosti RBRD su uklju~ivale ne samo brigu za dete (pred{kolsko obrazovanje, zdravlje majke i deteta, itd.) ve}, tako|e, dizanje nivoa svesti, u po~etku me|u mladim majkama i kasnije me|u njihovim mu{kim ro|acima i ~lanovima zajednice, poput nasilja u porodici i ve}eg u~e{}a zajednice u pobolj{anju pruànja socijalne usluge.

100

Pozicija èna mora da bude oja~ana kroz obrazovanje devojaka, pristup proizvodnim sredstvima, obukom za zaposlenje i bezbednosnim mehanizmima koji su osetljivi na potrebe èna. U pogledu obrazovanja, postoji potreba za grantovima za siroma{ne devojke iz ruralnih oblasti zbog visoke cene transporta i drugih kulturnih i materijalnih pote{ko}a. U pogledu proizvodnih sredstava, ruralne ène, udovice, posebno, traìle su stoku za pove}anje osiguranja ishrane svojih doma}instava. U pogledu obuke za posao, ène ispitanice primetile su va`nost usporavanja procesa u razvijanju profesionalnih uloga tako da se ne izazovu konfrontacije ili da ih ne izop{te njihove porodice ili zajednica. @ene su bile dobro prihva}ene kao nastavnice, radnice zdravstvene za{tite i mikro preduzetnice. U pogledu bezbednosti, postoji potreba za mehanizmima i institucijama, poput policijskih stanica sa ènskim osobljem, gde se ène mogu ose}ati sigurno prijavljuju}i nasilje me|u polovima. Jak pravosudni sistem i sudelovanje u lokalnim programima mogu da oja~aju me|uetni~ko poverenje i saradnju. Socijalna procena je ustanovila da uprkos {iroko rasprostranjenoj percepciji etni~ke mr`nje, i uprkos klimi straha da se srpsko etni~ko ~i{}enje i albanska odmazda nastavljaju, postoje jo{ uvek klice tolerancije izme|u ove dve grupe, koje su koegzistirale mirnije na nivou zajednice pre 1989. Prepreke za ponovno uspostavljanje te koegzistencije uglavnom se ti~u interesa bezbednosti poput pretnji, premla}ivanja, ubijanja i paljevine, koje nastavljaju da koriste neznatne manjine na obe strane. Ipak, na osnovu rezultata fokusne grupe jasno je da zna~ajan procenat Albanaca vidi takve incidente kao kriminalne akte i prihvatio bi ideju koegzistencije pod uslovom da se po~inioci krivi~nih dela krivi~no gone.

Ovi rezultati impliciraju da napredovanje po pitanju etni~ke mr`nje leì u uspostavljanju formalnog pravosudnog sistema, uklju~uju}i zakone, policiju, sudove i zatvore, koji bi pomogli stabilizaciji dru{tva i omogu}ili mu izle~enje bez neprestanih nasilnih poreme}aja. Oni, tako|e, impliciraju potrebu za mirno u~e{}e u spontano nastalim programima za olak{avanje dijaloga i razvoj socijalnih i ekonomskih prilika, {to }e sve pomo}i da se smanje etni~ke napetosti i podrì delikatan proces izle~enja. Ovi tipovi uzdrànih intervencija }e biti manje podlo`ni zastra{ivanju i nasilju od strane ekstremista nego vidljivi poku{aji me|unarodne zajednice da podstakne pomirenje. Ugroènost manjine zavisi u velikom stepenu od socijalne isklju~enosti, i potrebni su programi da se adresiraju efekti, i gde je to mogu}e, uzroci ovih tipova isklju~enja. Procena je ustanovila da je socijalno i ekonomski najugroènija grupa na Kosovu preostalo stanovni{tvo Roma. Srbi su, tako|e, socijalno ugroèni zbog visokog stepena fizi~ke segregacije koju oni podnose; ipak, oni su trenutno manje ekonomski ugroèni. Preostale manjine, Muslimani Slaveni i Turci, relativno su manje isklju~eni, dobro obrazovani, i preduzetni~ki nastrojeni. [to je jo{ va`nije, ne prime}uje se da su oni bili direktno ume{ani u nedavni sukob.

Ovi nalazi imaju nekoliko implikacija na politiku: (i) sektorske investicije, u rasponu od

obrazovanja do zdravstva, infrastrukture i poljoprivrede, mogle bi da osiguraju da se manjine uklju~uju; (ii) projekti u poljoprivredi, razvoju zajednice i razvoju privatnog sektora mogli bi da imaju specifi~ne komponente koje adresiraju ove potrebe manjinskih grupa; (iii) specifi~ne intervencije koje vodi zajednica za stanovni{tva Roma, Srba, Muslimana Slavena i Goranaca bi mogle da budu kreirane sa jakim elementima u~e{}a. [to se ti~e Goranaca, posebno, donatorska zajednica moè da podràva lokalne napore za pove}anje pograni~ne saradnje izme|u sela Goranaca na Kosovu i u Albaniji. Razmatranje manjinskih potreba u politici, programu i izradi projekta ima}e va`ne demonstrativne efekte. Ovo bi bilo posebno korisno za o~uvanje ovih stanovni{tava na Kosovu, i

101

za stvaranje prijem~ivijeg okruènja za izbeglice koje se vra}aju, uzimaju}i u obzir uslove za povratak. Vi{e treba da bude u~injeno na razumevanju ekonomske i socijalne ugroènosti manjina. Anketa o merenju ìvotnih standarda (AM@S), koju trenutno primenjuje Banka, obezbedi}e kvantitativnu informaciju o srpskom stanovni{tvu, ali isto ne moè da bude ura|eno za druge manjine (Muslimani Slaveni, Romi i Turci), zbog njihovog malog broja i visoke cene izrade uzoraka. Kvalitativna procena o siroma{tvu, koju je nedavno preduzela me|u-agencijska grupa o siroma{tvu, uklju~uje grupe Srba, Muslimana Slavena i Roma. Rezultati ove procene se trenutno finalizuju. Zaklju~ci iz ove procene i preliminarni nalazi kvalitativne procene siroma{tva ukazuju da su pitanja siroma{tva zaista veoma razli~ita za manjinska stanovni{tva i mogu da ne budu o~igledna kada se procenjuju kao deo ve}e kvantitativne ili kvalitativne procene. Ipak, ovaj tip analize je od su{tinske va`nosti za razumevanje socijalne i ekonomske isklju~enosti, koja }e nastaviti da bude centralno pitanje u socio-ekonomskom razvoju i pomirenju na Kosovu. Razvoj privatnog sektora treba da adresira zahteve lokalnih malih i mikro preduzetnika. Projekti razvoja privatnog sektora treba da obrate pa`nju na potrebe koje su izrazili mu{ki ispitanici {irom pet lokacija ove procene za pobolj{an pristup kreditu, i za obuku o pitanjima koja su povezana sa trì{tem poput poslovnog planiranja i marketin{kih strategija. Budu}i da su porodi~na preduze}a bila tradicionalno ja~a na Kosovu nego u susednim balkanskim zemljama, i bila ki~ma kosovske ekonomije, ja~anje lokalnog preduzetni~kog potencijala je najbolji put da se pove}a bezbednost porodice; otvaranje novih radnih mesta, posebno za omladinu; i op{ti ekonomski rast. Mada su brojne organizacije ve} uklju~ene u ovoj oblasti, vi{e treba da bude ura|eno da se adresiraju zahtevi za takvim aktivnostima. Zajednica u dijaspori je vaàn resurs za investicije i prenos kvalifikacija, ali su potrebni podsticaji za njihov povratak. Da bi se u~inilo produktivnim kori{tenje finansijskih i preduzetni~kih resursa dijaspore, postoji potreba da se stvore osposobljeno okruènje i podsticaji za kosovske preduzetnike i migrante, koji jo{ uvek ìve u inostranstvu, da investiraju na Kosovo. Posebno se slede}e preporuke javljaju iz ove procene:

• Ja~anje komercijalnih banaka na Kosovu za upravljanje tokovima nov~anih doznaka. • Uspostavljanje osiguranja od politi~kog rizika malih razmera za vlasnike preduze}a. • Pruànje vi{e pokreta~kih kredita za mikro/mala preduze}a. • Uspostavljanje kreditnih pogodnosti za potrebe stanovanja i hipoteke. • Olak{avanje poseta na Kosovo po principu "do|i i vidi", tako da migranti mogu da

procene lokalne uslove i vr{e pripreme za povratak. • Stvaranje okruènja osposobljenog za investicije stranog privatnog sektora na

Kosovu, uklju~uju}i me|unarodnu podr{ku za strani privatni sektor.

Treba uzeti u razmatranje dugoro~ni trend u pravcu smanjenja nov~anih doznaka. Sa pobolj{anjem uslova na Kosovu, vlade doma}ini {alju natrag sve ve}i broj kosovskih Albanaca, uklju~uju}i one koji su boravili u [vajcarskoj skoro deceniju. Ovo }e rezultovati smanjenjem iznosa nov~anih doznaka iz inostranstva, koje su pomogle izdràvanje porodica, i zaista Kosovo u celini, tokom mnogih godina. Tako|e, izgleda da su mnogi kosovski Albanci, koji ìve u Nema~koj i [vajcarskoj ve} 20 do 30 godina, iscrpli zna~ajne li~ne resurse tokom nedavnog sukoba; npr., mnogi su zalo ìli svoje domove i imovine da bi slali novac na Kosovo. Banka i zajednica me|unarodnih donatora }e trebati da uzmu ovaj klju~ni faktor u obzir u formulisanju njenih programa pomo}i za Kosovo.

102

Postoji potreba za postepenijim prilivom povratnika. Masovni povraci }e dovesti do zna~ajnog pritiska na socio ekonomsku infrastrukturu na Kosovu. Vlade doma}ini i me|unarodne organizacije treba da urade vi{e na ponovnoj izgradnji socio-ekonomske infrastrukture pre povrataka. Tako|e, vi{e treba da bude ura|eno da se osigura da se povratnici mogu vratiti u gradove iz kojih poti~u, i time smanje optere}enje na takve urbane centre poput Pri{tine/Prishtine. UNMIK, UNHCR i druge me}unarodne organizacije su primetili potrebu za postepenijim prilivom povratnika. Situacija za povratnike iz Nema~ke je kriti~nija, jer vlada, tako|e, èli povratak 180.000 kosovskih Albanaca koji su do{li u Nema~ku pre nedavnog sukoba. Treba uzeti u razmatranje specijalne programe za povratak izbeglica. Ova procena je ustanovila potrebu za programe za pomo} izbeglicama, ilegalnim imigrantima i mladim ljudima pri povratku na Kosovo, i pruànje obrazovanja, obuke i drugih materijalnih resursa tim ljudima. Tako|e }e biti potrebe za pove}anim socijalnim uslugama (aktivnosti savetovanja i provo|enja slobodnog vremena za decu i omladinu), i potrebe da se kompenzira gubitak prihoda od nov~anih doznaka (obuka i zaposlenje). Vlade doma}ina su razvile inovacije u politici i programe za povratak kosovskih Albanaca. Kosovski Albanci, NO-e, i me|unarodne organizacije su se svi sloìli o potrebi za iznijansiranijim politikama vlade doma}ina u pogledu povratnika, koje uzimaju individualne i porodi~ne okolnosti u obzir. Uslovi na Kosovu moraju, tako|e, da budu odgovaraju}e procenjeni pre odvijanja masovnih povrataka. Ova procena je ustanovila brojne pozitivne lekcije iz iskustva vlada doma}ina, koje uklju~uju:

• Povezivanje humanitarne i razvojne pomo}i sa kretanjima povratnika. • Stru~nu obuku koju pomaè vlada, obrazovne programe i povezivanja staà za

povratnike. • Berze rada za budu}e povratnike, gde stanovnici Kosova koji ìve u Evropi mogu da

se nadme}u za poslove koji se otvaraju na Kosovu. • Opremu za modularna skloni{ta za povratnike.

ANEKS I

METODOLOGIJA

Kontekst, na~elo i pitanja pri istraìvanju

103

Socijalne institucije se normalno menjaju evolucijom, tako da vremenska dimenzija njihove promene otkriva stepen kontinuiteta i promene tokom izvesnog perioda vremena. Me|utim, postoje vremena kada se institucije menjaju naglom transformacijom, u kojem slu~aju procena mora da se bori sa visokim stepenom prekida sa pro{lo{}u. Ovo je slu~aj na Kosovu, gde transformaciju njegovih formalnih institucija vr{i me|unarodna zajednica u isto vreme kada se civilno dru{tvo podvrgava promeni nakon sukoba. Ovaj kontekst uvodi istorijsku dimenziju u ovu procenu.

U istorijskim terminima, skoro deceniju dugo iskustvo o lokalnim institucijama, koje su Srbi kontrolisali i imali centralnu upravu nad njima, predstavljalo je prekid sa prethodnim periodom lokalne autonomije na Kosovu. 168 Me|u ve}inskim albanskim stanovni{tvom, ovo iskustvo je proizvelo alternativni sistem u kojem su parelelne-neformalne institucije - to jeste, politi~ko i administrativno vo|stvo koje su priznavali samo kosovski Albanci - bile isprepletene. Zatim su traumati~ni doga|aji sukoba iz 1998-1999. proizveli drugi veliki institucionalni prekid, kao i razoran raskol u civilnom dru{tvu Kosova, ostavljaju}i me|unarodnu zajednicu u velikoj meri odgovornom za obnovu i jednog i drugog.

U ovom kontekstu, socijalna i institucionalna procena ima za cilj da bude istraìva~ka i operativna studija, koja seè u pro{lost da ispita socio-ekonomske uslove pre sukoba i forme i funkcije socijalne organizacije i lokalne institucije na Kosovu. Ona zatim nastavlja da ih procenjuje kako su se oni menjali kao rezultat sukoba. U isto vreme, studija identifikuje socio-ekonomske prilike i ograni~enja posle sukoba, i nastaju}e forme i funkcije socijalnih organizacija i institucija na Kosovu, i vrednuje njihovo prisustvo i budu}i zna~aj.

Dva seta pitanja pri istraìvanju ~ine informacije za ovu procenu. Da se naglasi kontekst duboke i nagle transformacije na Kosovu, ova pitanja su formulisana kao dihotomije koje predstavljaju ekstreme na spektru promena koje su se mogle desiti u oscijalnom i lokalnom institucionalnom uobli~avanju, respektivno. U socijalnom okruènju, procena je gledala slede}e:

• Elasti~nost ili slom tradicionalnih srodni~kih struktura i funkcija; • Stalno ili privremeno javljanje ugroènih grupa; • Urbane ili ruralne lokacije za nove ìvotne prilike; • Pomirenje ili sukob izme|u ve}ine i manjina; • Nestajanje ili adaptacija tradicionalnih grupa zasnovanih 169 na zajednici; • Javljanje ili izazove novih grupa zasnovanih na zajednici; • Finansiranje ili izgradnju kapaciteta grupa zajednice od strane spoljnih agencija i

NO-a.

U oruènju lokalnih institucija, procena promatra:

• Delimi~no zadràvanje ili nestajanje centralizovanog sistema pre sukoba; • Transformaciju ili nestajanje paralelnog institucionalnog sistema; • Zna~aj ili nebitnost uloge i funkcija privremenog institucionalnog sistema;

168 Ovaj period se podudario sa padom Berlinskog zida, kolapsom socijalisti~kih ekonomija u isto~noj Evropi, i otpo~injanjem raspada Jugoslavije. 169 Termin zajednica se koristi kroz ovaj izve{taj u njegovim mnogostrukim zna~enjima, pokrivaju}i: (i) zajednicu po mestu; npr., susedstvo ili selo; (ii) zajednicu po identitetu; npr., etni~ka pripadnost ili religija; i (iii) zajednicu interesa; npr., polnu strukturu ili humanitarnu organizaciju.

104

• Me|udejstvo ili razdvajanje izme|u privremenog institucionalnog sistema i neformalnih socijalnih institucija;

• Saradnju ili sukob me|u politi~kim partijama kod lokalnih institucija i resursa.

Dizajn istraìvanja

Za ovu istraìva~ku studiju postojala je potreba da se formuli{e uklju~iv dizajn istraìvanja koji bi: (i) obuhvatao prostorne i vremenske dimenzije koje se koncentri{u na doga|aje iz rata; (ii) uklju~ivao odgovaraju}u fleksibilnost, posebno za rad na terenu, u svetlu verovatno ograni~avaju}ih okolnosti sa kojima }e se susresti; (iii) koristio vrednosti vi{estrukih metoda, tako da bi se pouzdanost ovih nalaza pove}ala kroz njihovo me|usobno pribliàvanje; i (iv) pokrivao {irok opseg socijalne i institucionalne procene, premo{}avaju}i brojna i preklapaju}a pitanja. Dizajn je bio pripremljen u Va{ingtonu i finalizovan tokom faze testiranja na Kosovu po~etkom marta 2000.

Izbor lokacija

Privremeno, u centru je bio sukob. Vremenski, proces izbora je zapo~eo sa izradom mape socijalnih raskola stvorenih ili pogor{anih sukobom u ve}em ili manjem stepenu {irom Kosova. Kumulativni proxi indikator za regionalne ekonomije je bila njihova spoljna orijentacija. Klju~na posledica sukoba, prisustvo me|unarodne zajednice, bilo je uklju~eno, kao i informacije prikupljene tokom faze prethodnog testiranja primene privremenog administrativnog sistema. Ovo je vodilo do kona~nog seta izbora kriterija i izbora pet lokacija, jednom kada su dostupni ljudi i vreme bili obezbe|eni, sa svakom lokacijom koja se sastojala od jedne urbane i ruralne lokacije, za ukupno deset geografskih lokacija. Kada je ve}inski srpska oblast Kosovske Mitrovice/Mitrovice postala nedostupna, Mali{evo/Malisheve je bilo izabrano da se bliè pogledaju neformalne institucije.

Izbor pitanja

Istraìvanja zasnovana na dokumentima o prekidu, koji su u ìvotima ljudi izazvali sukob i njegove posledice, vodili su do izbora tri tipa pitanja. Prvi, pitanja koja se koncentri{u na doma}instvo, poput strategija izdràvanja, skloni{ta i raseljavanja, i obrazovanja. Drugi, pitanja koja se koncentri{u na pitanja poput pojave ugroènih grupa ljudi i novog poloàja manjina. Tre}i, pitanja koja se koncentri{u na lokalne institucije, poput kompozicije i funkcionalnosti op{tinskih administracija, prirode i uloge seoskih saveta, i odrìvosti grupa civilnog dru{tva koje izraàvaju socijalni kapital dru{tva.

Izbor ispitanika

Zbog {irokog raspona pitanja koja se koncentri{u na doma}instvo, bila su identifikovana ~etiri tipa ispitanika da bi se izvestilo o pitanjima iz razli~itih perspektiva: odrasli mu{karci, odrasle ène, mladi mu{karci i mlade ène. Za pitanja koja se koncentri{u na grupu, bila su identifikovana ~etiri tipa ugroènih grupa (IRL-a, ratne udovice, povratnici, traumatizovana deca), i ~etiri tipa manjina (Srbi, Romi i A{kaliji, Turci i Muslimani Slaveni). Da bi se artikulisala pitanja lokalnih institucija, intervjui su bili planirani sa dva seta ispitanika: UN i gra|ani Kosova koji su ~lanovi ZPAS i na regionalnim i na op{tinskim nivoima; i spektar predstavnika organizacija civilnog dru{tva, u rasponu od verskih do poslovnih vo|a i od humanitarnih organizacija do seoskih saveta i organizacija iz susedstva. Pored posebnog adresiranja njihovog vlastitog seta pitanja, razli~iti ispitanici su, tako|e, bili upitani o njihovim gledi{tima o druga dva seta pitanja (vidi Aneks II). Intervjui sa ugroènim grupama su bili obavljeni na lokacijama gde su ove grupe prisutne u ve}em broju.

105

Studije koje ~ine socijalnu i institucionalnu procenu

Uklju~iv dizajn je proizveo istraìva~ko nastojanje koje ima koristi od upotrebe

vi{estrukih metoda, i kvalitativnih i kvantitativnih. Kona~no, ovu studiju ~ine osam kontributivnih studija.

• Pregledi dokumenata i literature. Obiman pregled i procena brojnih dokumenata, koje su proizvele me|unarodne agencije, koje uklju~uju Svetsku banku, i zna~ajnu akademsku literaturu.

• Makro-socijalna analiza pre i posle sukoba. Analiza demografske i socio-ekonomske promene trendova i prostornog kretanja stanovni{tva, koristi popis stanovni{tva iz 1991. i nedavnu anketu o doma}instvu.

• Studija dijaspore. Terensko istraìvanje uticaja kosovske dijaspore u [vajcarskoj i Nema~koj na institucije i izdràvanje ljudi na Kosovu.

• Intervjui fokusnih grupa. Svrsishodno sastavljeni uzorci snimanih grupnih intervjua {irom pet lokacija, uz kori{tenje polu-strukturnih uputstava za diskusiju, sa svakom po godinama starosti i polu izdiferenciranom grupom ili grupama koncentrisanim na pitanja u rasponu od pet do osam u~esnika.

• Strukturni intervjui o poverenju i u~e{}u. Upitnici sa ponu|enim odgovorima koje su individualno popunili u~esnici u fokusnim grupama izdiferenciranim po godinama starosti i polu.

• Institucionalni intervjui. Svrsishodno sastavljeni uzorci ispitanika, otvoreni intervjui sa zvani~nicima privremene administracije na regionalnim i op{tinskim nivoima, i sa posmatra~ima iz me|unarodnih agencija.

• Intervjui o civilnom dru{tvu i neformalnim institucijama. Svrsishodno sastavljeni uzorci ispitanika, otvoreni intervjui sa predstavnicima organizacija civilnog dru{tva i neformalnih institucija, koje uklju~uju paralelne institucije, kao u Mali{evu/Malisheve.

• Studije slu~ajeva socijalnog kapitala. Dubinsko istraìvanje o prisustvu, uticaju i izgledima organizacija civilnog dru{tva u dva grada, Prizrenu i Pe}i/Peja.

Rad na terenu i analiza

Pored studije dijaspore u [vajcarskoj i Nema~koj, rad na terenu se odvijao na Kosovu pod

te{kim logisti~kim i bezbednosnim uslovima, kao i o{trim vremenskim ograni~enjima, uglavnom tokom marta i aprila 2000. Prethodno je prvo sprovedeno testiranje materijala za intervju i finaliziranje izbora lokacije i ispitanika. Bezbednosni uslovi su spre~ili tim u prethodnom testiranju da me|u pet izabranih lokacija uklju~i Kosovsku Mitrovicu/Mitrovice koja je ve}inski naseljena Srbima. Odluka je zatim bila donesena da se izabere Mali{evo/Malisheve, lokacija koja nezvani~no funkcioni{e kao op{tina kroz neformalne institucije.

Uprkos ovim ograni~enjima, kona~ni rad na terenu je proizveo ve}inu onoga {to je dizajn istraìvanja bio traìo. Bio je obavljen ukupan broj od 40 intervjua sa fokusnim grupama izdiferenciranim po godinama i polu, uklju~uju}i 256 u~esnika. Drugih 16 intervjua sa fokusnim grupama sa ispitanicima iz ugroènih grupa su, tako|e, bili obavljeni, uklju~uju}i ukupno 29 u~esnika. Institucionalni intervjui su uklju~ivali 26 sa zvani~nicima ZPAS, 27 sa predstavnicima civilnog dru{tva, i 9 sa predstavnicima neformalnih institucija. Kona~no, intervjui sa dijasporom su uklju~ivali 116 sa zvani~nicima vlade doma}ina, 9 sa predstavnicima me|unarodnih organizacija, 21 sa ekspertima za migracije i 25 sa vo|ama zajednice, poslovnim ljudima i vo|ama organizacije. Tim je, tako|e, obavio 13 intervjua sa fokusnim grupama migranata, sa tri koje se fokusiraju na omladinu, ène i one aktivne u privatnom sektoru.

106

Kvalitativna analiza otvorenih li~nih intervjua, va`nost rangiranja pitanja i strategije izdràvanja, usmeni istorijski izve{taji i sistematizacija dokumentarnih informacija su uklju~ene sa statisti~kom analizom popisa stanovni{tva i podacima ankete o doma}instvu i rezultatima podataka intervjua o poverenju i u~e{}u da bi se uradio kona~an izve{taj.

107

Izbor matrice mesta170 i lokacije171 za pitanja koncentrisana na doma}instvo

Kriteriji izbora mesta i lokacije Mesta i lokacije (urbane i ruralne) Ratna {teta

(skloni{te) Etni~ka struktura

Raseljavanje Izdràvanje Spoljna orijenta-cija

Me|unarodno prisustvo (zavisnost)

Institucio-nalno uobli~avanje

Pri{tina/Prishtine 1. Pi{tina/Prishtine 2. Llukare

Laka Ve}ina Albanci, manjine (Romi, A{kaliji)

Urbana imigracija

Usluge, trgovina

Vi{estruka Visoka Formalno (potpuno)

Pe}/Peja 1. Pe}/Peja 2. Rugova

Te{ka Ve}ina Albanci

Nove lokacije unutar oblasti

Poljopri-vreda, promet

Crna Gora Srednja Formalno (potpuno)

Prizren 1. Prizren 2. Pirane

Laka Ve}ina Albanci, manjine (Muslimani Slaveni, Turci, Romi)

Urbana imigracija

Usluge, trgovina

Albanija Srednja Formalno (nepotpuno)

Gnjilane/Gjilan 1. Gnjilane/Gjilan 2. ̂ ernice

Laka Ve}ina Albanci, manjine (Srbi)

Lako Promet, poljopri-vreda

Srbija i Makedonija

Srednja Formalno (nepotpuno)

Mali{evo/Malisheve 1. Mali{evo/Malisheve 2. Dragobil

Te{ka Ve}ina Albanci

Emigracija Poljopri-vreda

Niska Neformalno (potpuno), sna`no paralelno

170 Mesto je pod-regionalna jedinica analize koja uklju~uje i urbane i ruralne lokacije. 171 Lokacija je odre|eno mesto gde je bio obavljan rad na terenu.

108

Kriteriji za izbor ispitanika za pitanja koncentrisana na doma}instvo

Ispitanici Kriteriji za izbor ispitanika

Odrasli mu{karci (preko 25 godina starosti)

Penzioner, nezaposleni, zaposleni (nadni~ar, zaposleni u radnji/restoranu, samozaposleni, profesionalac, vladin ~inovnik, zaposleni u me|unarodnoj zajednici)

Odrasle ène (preko 25 godina starosti)

Penzionerka, doma}ica, nezaposlena, zaposlena (zaposlena u radnji/restoranu, samozaposlena, profesionalka, vladina ~inovnica, zaposlena u me|unarodnoj zajednici)

Mladi mu{karci (15-25 godina starosti)

Studenti i u~enici (srednja {kola i univerzitet), samo sa osnovnim obrazovanjem, nezaposleni, zaposleni (lokalno i me|unarodno), oènjeni, samci

Mlade ène (15-25 godina starosti)

Studentkinje i u~enice (srednja {kola i univerzitet), samo sa osnovnim obrazovanjem, nezaposlene, zaposlene (lokalno i me|unarodno), udate, neudate

109

Intervjui sa pitanjima koncentrisanim na grupe • Interno raseljena lica (IRL-a) • Ratne udovice • Povratnici • Srbi • Romi • Turci • Muslimani Slaveni

Intervjui sa pitanjima koncentrisanim na institucije

• Intervjui o ZPAS na teritorijalnom i regionalnom nivou • Intervjui o ZPAS na op{tinskim nivoima • Intervjui o paralelnim institucijama/civilnom dru{tvu • Intervjui sa neformalnim/susedskim grupama

Studije slu~ajeva • Povezuju}i socijalni kapital i civilno dru{tvo u Pe}i/Peja • Premo{}uju}i socijalni kapital i sistem zajedni~ke uprave u Prizrenu

110

ANEKS IIA

PROCENA LOKALNIH INSTITUCIJA (Uputstvo za intervju)

Obja{njenje "Socijalne i institucionalne procene".

Ovaj deo, Procena lokalnih institucija, ima dvostruki fokus:

• Formalna zajedni~ka uprava i privremeni sistem lokalne uprave koji se sada primenjuje (UNMIK i

op{tine). • Me|udejstvo izme|u zajedni~ke uprave i neformalnih mreà civilnog dru{tva (npr., ostaci paralelnog

sistema (ili vi{e njih) i/ili novi paralelni sistemi i grupe).

Celokupan kontekst je uticaj rata na civilno dru{tvo i njegove formalne i neformalne lokalne institucije.

Profil/status (primena sistema zajedni~kog upravljanja)

U ovom regionu/op{tini, kakav je status zajedni~ke uprave i privremenog sistema lokalne uprave? Istraùje:

Ø stepen u kojem je zajedni~ka uprava na svom mestu. Ø da li je sistem jo{ uvek nekompletan (npr., ljudi nisu imenovani), za{to? Odre|eni razlozi

za odlaganje; npr., borba za politi~ku vlast me|u partijskim grupama. Ø kada }e sistem verovatno biti u potpunosti kompletiran?

Saradnja (pristup zajedni~kom upravljanju podrazumeva sposobnost razli~itih institucionalnih aktera da sara|uju)

[to se ti~e ovih prvih nekoliko meseci, koliko sistem zajedni~ke uprave u ovom regionu/op{tini izgleda da je spreman na saradnju?

Istraùje:

Ø odre|ene primere saradnje. Ø odre|ene primere sukoba zbog polja. Ø primere kako odre|eni pojedinci dovode/ne dovode do pobolj{anja.

Efikasnost (lokalne institucije, poput bilo kojih drugih, moraju da ostvare rezultate u okviru ograni~enja dostupnih resursa)

Koliko je efikasan sistem zajedni~kog upravljanja u ovom regionu/op{tini u pogledu pitanja politike na koju se na{a studija fokusira: gubitak stambenih objekata i posledi~nog raseljavanja, gubitak obrazovanja i rizici bezbednosti?

111

Istraùje:

Ø stepen stru~ne sposobnosti odeljenja (regionalnih/op{tinskih). Ø stepen doprinosa drugih organizacija (npr., NO-e, donatori, razmene stru~ne pomo}i). Ø izbor prioriteta: kojih?

Efikasnost (zna~aj po ljude)

U kojem stepenu je sistem zajedni~ke uprave lokalnih vlasti u ovom regionu/op{tini povezan sa formalnim i neformalnim mreàma unutar civilnog dru{tva?

Istraùje:

Ø me|udejstvo sa ostacima paralelnog sistema (ili vi{e njih). Dajte konkretne primere. Ø promovisanje novih inicijativa (partnerskih). Dajte primere predloènih projekata. Ø nelegalno/neprihvatljivo pona{anje. U kojim slu~ajevima? Dajte konkretne primere (npr.,

nelegalna izgradnja, preuzimanje javnog zemlji{ta, pokroviteljstvo).

Legitimitet (da li je sistem zajedni~kog upravljanja predstavnik razli~itih naroda?)

U kojoj meri dobro, sistem zajedni~ke uprave u ovom regionu/op{tini predstavlja sve stanovnike, uklju~uju}i manjine?

Istraùje:

Ø pravljenje (pozitivne?) razlike prema manjinama, kao {to je primereno. Ø ograni~enja za uklju~ivanje manjina. Ø ulogu UNMIK-a.

Izgledi (gledaju}i u bliskoj budu}nosti)

Koliko je verovatno da }e se zajedni~ka uprava desiti u roku od godinu dana?

Istraùje:

Ø da li }e sistem zajedni~ke uprave biti bitan/nebitan? Ø biti efikasan/neefikasan? Ø biti dostignut politi~kim kretanjima/stabilizovan? Ø Za{to? Ø [ta biste voleli da vidite da se de{ava sa lokalnim institucijama uprave u naredne dve

godine?

112

ANEKS IIB

SOCIJALNA PROCENA (Uputstvo za grupnu diskusiju)

Predstavite se (osoblje/konsultant Svetske banke).

Zahvaljivanje za u~e{}e

Mi poku{avamo da nau~imo o socijalnim uslovima ljudi koji danas, nakon rata ìve na Kosovu. @eleli bismo da razumemo kako normalni ljudi (nasuprot "politi~arima") shvataju teku}u situaciju, i budu}nost, za sebe i svoje porodice, i za Kosovo. Iz ovog razloga, mi razgovaramo sa ljudima {irom Kosova - mu{karcima i ènama, odraslima i omladinom, nastavnicima, poslovnim ljudima, i lokalnim zvani~ncima.

Mi bismo èleli da imamo grupnu diskusiju o razli~itim aspektima toga kako se vi i va{a porodica snalazite nakon rata. Mi bismo èleli da svako u~estvuje u ovoj diskusiji, jer imamo ose}aj da svako od vas ima ne{to razli~ito i va`no da doprinese.

Mi vas uveravamo da va{ identitet ne}e biti otkriven, po{to }e izve{taj prezentovati samo op{te nalaze.

Bi}emo sretni da odgovorimo na svako pitanje koje moète imati sada ili tokom na{e diskusije.

@elimo da vam zahvalimo za va{ doprinos ovom poslu. Molimo vas da se ljubazno predstavite da bismo se me|usobno upoznali. 1. Strategije preìvljavanja

1a. Od ~ega va{a porodica ili doma}instvo ìvi u ovom trenutku?

- Ko ìvi zajedno u va{oj porodici/u va{oj ku}i? - Ko je povezan kao ro|ak, i ko nije?

(Za one koji su se "udali", odakle su do{li?) - Ko je u va{oj porodici odgovoran za dono{enje odluka, poput raspodele prihoda?

Istraùje: formalne i neformalne doprinose izdràvanju porodice

- od ~ega vi i va{a porodica ìvite?:

- va{eg li~nog doprinosa - doprinosa va{eg supru`nika - pomo}i od va{e odrasle dece (kako?) - pomo}i od va{ih ro|aka na Kosovu (kako?) - pomo}i od ro|aka koji ìve u drugim zemljama (kako?) - pomo}i od va{ih prijatelja (kako?) - pomo}i od va{ih suseda (kako?) - trampe/neformalnih razmena/ne-nov~ane uzajamne pomo}i (kojeg tipa?) - da li imate ba{tu, polja, ìvotinje? U kojoj meri vi ìvite od va{e sopstvene

poljoprivredne proizvodnje? - humanitarne pomo}i (od koga i kojeg tipa?)

113

1b. Od ~ega su va{a porodica ili doma}instvo ìveli pre rata? 1c. Kako se struktura va{e porodice razlikovala u pore|enju sa tim kakva je ona sada?

Istraùje: formalne i neformalne doprinose izdràvanju porodice

- va{eg li~nog doprinosa - doprinosa va{eg supru`nika - pomo}i od va{e odrasle dece (kako?)

- ko je bio odgovoran za dono{enje odluka, poput raspodele u porodici? - pomo}i od va{ih ro|aka na Kosovu (kako?) - pomo}i od ro|aka koji ìve u drugim zemljama (kako?) - pomo}i od va{ih prijatelja (kako?) - pomo}i od va{ih suseda (kako?) - trampe/neformalnih razmena/ne-nov~ane uzajamne pomo}i (kojeg tipa?) - u kojem stepenu ste ìveli od va{e sopstvene poljoprivredne proizvodnje ili

humanitarne pomo}i (od koga i kojeg tipa?)

2. Skloni{te i raseljavanje (1998-2000)

2a. Tokom pro{le dve godine, da li je va{a porodica u istoj ku}i/stanu?

Istraùje: Ako je odgovor da

- koliko je velika va{a ku}a (koliko spratova, soba)? - koliko generacija/nuklearnih porodica, ìvi u ovoj ku}i, i gde? - koliko vam je vremena trebalo da izgradite va{u ku}u? - jesu li postojali planovi da se va{a ku}a pro{iri, ili preostali prostor za budu}e

generacije?

Istraùje: Ako je odgovor ne

- za{to? [ta se desilo? - da li vam je iko pomogao u re{avanju ove situacije? Ko i kako? (objasniti tip

pomo}i) - jeste li bili zadovoljni kako je ova situacija bila re{ena?

2b. Tokom pro{le dve godine, je li ve}ina va{ih suseda/~lanova va{e zajednice ìvela u istoj ku}i/stanu? Ko je bio isteran, a ko nije?

Istraùje: Ako je odgovor ne

- za{to? [ta se desilo? - da li im je iko pomogao u re{avanju ove situacije? Ko i kako? (objasniti tip

pomo}i) - jeste li bili zadovoljni kako je ova situacija bila re{ena?

2c. Situacija kod raseljavanja: da li ste ostali sa va{om porodicom kada ste morali da odete?

114

3. Bezbednost (pravda)

@eleo/la bih da vas pitam o bezbednosti, po{to je ova tema posebno va`na za ène i njihovu decu.

3a. Da li imate ose}aj da je va{a porodica danas bezbedna?

Istraùje:

- kod ku}e - u susedstvu - drugim oblastima sela/grada - etni~ke enklave (za{titne enklave) - prisustvo OVK/KZK? - prisustvo me|unarodnih snaga/policije - prisustvo albanske policije - Srbi: za{tita od biv{ih prijatelja Albanaca? - da li ste izgubili ìvotinje ili zemlju? - u slu~aju problema, da li jo{ uvek postoje ljudi kojima moète da se obratite, koji

su bili deo paralelnog sistema?

3a. Da li jo{ uvek postoje fizi~ke opasnosti kojih vi i va{a porodica morate da budete svesni?

Istraùje:

- minska polja/mine - neeksplodirane bombe - prisustvo OVK/KZK? - jeste li se sreli sa kriminalom?

3b. Koje mere opreza, ako ih uop{te koristite, vi/va{a porodica preduzimate da biste se

ose}ali bezbednije?

Istraùje:

- ostajete kod ku}e nakon {to padne mrak - ostajete na glavnim putevima - drìte decu kod ku}e/van {kole - ne putujete sami u autobusima/automobilima

3c. Ako biste vi/va{a porodica bili povre|eni, kome biste se obratili za pomo}? (za koga

verujete da bi vam pomogao u slu~aju problema?)

Istraùje:

- ~lanovi porodice - prijatelji i susedi - civilna policija - KFOR - OVK/KZK? - druge

115

4. Obrazovanje

4a. jeste li vi/~lanovi va{e porodice trenutno u {koli (osnovnoj, srednjoj i na fakultetu)?

4b. Koji su glavni problemi sa {kolama/univerzitetima danas?

Istraùje:

- bezbednost - putovanje i udaljenost - cena - nastavni programi ne pripremaju za trì{te rada - menjanje tema tokom dugog perioda - priznavanje diploma/zadovoljavaju}e svedod`be - zavisnost nastavnika od vlasti (usluge) - odliv nastavnika - neodgovaraju}e ustanove

4c. Kako se ovi problemi razlikuju od onih koji su postojali pre rata?

5. Ugroèni ljudi/grupe

5a. Ko su u va{em selu oni kojima je najteè? Ko su ljudi kojima je socijalno najteè danas na Kosovu?

Istraùje:

- IRL-a (interno raseljena lica); za{to? - ruralni migranti (u urbane oblasti) - oni bez ~lanova porodice izvan Kosova - povratnici (vra}eni u domovinu iz zemalja EU) - ratne udovice - penzioneri - siro~ad - manjine (Romi) - mlade ène bez pomo}i porodice - ostali

6. Prioritetne potrebe

6a. Koje su tri glavne potrebe sa kojima se vi i va{a porodica danas suo~avate?

Istraùje:

- odgovaraju}i prihod - skloni{te koje je adekvatno i koje se moè priu{titi - brza pomo} ili krediti za obnovu prozora, krovova, itd. - bezbednost

116

- kvalitetno obrazovanje - zdravstvo koje je odgovaraju}e i koje se moè priu{titi - prilike za posao za omladinu - ostalo

6b. Koje su tri glavne potrebe zajednice sa kojima se suo~ava va{e selo/grad danas?

Istraùje:

- prilike za zposlenje - stanovanje - bezbednost - obrazovanje - zdravstvo - prilike za posao za mlade ène - fizi~ka infrastruktura (putevi, ustanove, itd..) - ostalo

7. Izgledi (naredne tri godine)

7a. Gde se nadate da }ete vi i va{a porodica biti za naredne tri godine?

7b. Kako mislite da }e se uslovi u va{em selu/gradu promeniti za naredne tri godine? Molimo da ukaète na tri glavne oblasti promena.

7c. Ko }e biti pokreta~i takvih promena?

7d. Kako vidite odnose izme|u razli~itih etni~kih grupa na Kosovu u bliskoj i daljoj

budu}nosti 8. Procena institucija

8a. Da li ste radili ili sada radite za me|unarodno udruènje?

8b. Da li imate ose}aj da vas razumeju ljudi koji dolaze da vas pitaju o va{im potrebama?

8c. Da li smatrate da se pomo} pogre{no raspodeljuje? [ta ne valja i za{to?

Na kraju bismo èleli da vas zamolimo da popunite dva veoma kratka formulara koja se ti~u va{eg poverenja u lokalne institucije i u~e{}a u lokalnim udruènjima.

117

ANEKS IIC

PROCENA DIJASPORE (Uputstvo za grupnu diskusiju)

Velika zajednica dijaspore kosovskih Albanaca, koja ìvi u Nema~koj i [vajcarskoj, igrala je i nastavi}e da igra klju~nu ulogu u teku}em i budu}em ekonomskom, socijalnom i politi~kom razvoju Kosova. Kao takva, studija dijaspore }e formirati vaàn deo predstoje}e Socijalne procene za Kosovo Svetske banke. Op{ta pitanja 1. Kakav je uticaj sukob imao na vas i va{ socio-ekonomski status, uslove stanovanja i uslove

ìvljenja? 2. Da li èlite da ostanete u zemlji doma}inu ili da se vratite na Kosovo? Za{to? 3. Koja su ograni~enja i podsticaji za ostajanje u zemlji doma}inu nasuprot povratku na Kosovo? 4. Koji su uslovi/podsticaji neophodni za povratak na Kosovo? 5. Koje su va{e glavne brige i problemi? 6. [ta su uzroci i posledice ovih briga i problema? 7. Koje su va{e strategije borbe za izlaènje na kraj sa teku}om situacijom? 8. Koje su vrste doprinosa u~injene za Kosovo (finansijski, roba, usluge)? 9. Kako ste napravili ove doprinose (formalno, neformalna sredstva, organizaciono)? 10. Kako je zajednica organizovana? 11. Kakve veze postoje izme|u "starih" nasuprot "novih" zajednica i pojedinaca iz dijaspore? 12. Koje razlike me|u generacijama/u stavovima postoje izme|u starijih i novijih zajednica u

dijaspori? 13. Kakve veze postoje izme|u kosovskih i drugih zajednica u dijaspori; npr., Turaka, Muslimana

Slavena, itd.)? 14. Jesu li organizacije vlade doma}ina za izbeglice/imigrante bile od koristi zajednici? Na koje

na~ine? 15. Iz kojeg dela Kosova dolazite (grad/selo/op{tina)? 16. Gde {aljete nov~ane doznake? Preko koga? Kako? 17. Da li jo{ uvek pla}ate dobrovoljne doprinose (u svetlu ~injenice da UNMIK sada pomaè lokalne

institucije)? Ako je tako, gde one idu? Kojoj politi~koj grupi? Na koje mesto na Kosovu? U koji sektor?

Pitanja za ène

1. Koje su va{e glavne brige i problemi? 2. [ta su uzroci i posledice ovih briga i problema? 3. Koje su va{e glavne uloge i odgovornosti? 4. Kako je va{e doma}instvo organizovano? Kako biste vi okarakterisali strukturu porodice? Kakvi

su dinamika i odnosi u doma}instvu? 5. Koja su va{a zanimanja i kvalifikacije? 6. Kako su se va{a uloga i struktura porodice promenili kao rezultat sukoba? 7. Kakav pristup vi imate resursima zajednice? 8. Ima li mnogo doma}instava sa ènama/jednim ~lanom? 9. Ko su ugroène ène i deca u zajednici?

118

Pitanja za omladinu

1. Koje su va{e glavne uloge i odgovornosti? 2. Koju vrstu obrazovanja vi dobijate? 3. Koje su va{e glavne brige i problemi? 4. Sa kojim se vrstama izazova i problema suo~avate u zemlji doma}inu? 5. Kakav pristup vi imate resursima zajednice? 6. Kako su se va{a uloga i struktura porodice promenili kao rezultat sukoba? 7. Je li omladina postala uklju~ena u ilegalne aktivnosti? (pitati nema~ke i {vajcarske vlasti) Pitanja za privatni sektor/preduzetnike 1. Imate li trgovinske ili investicione aktivnosti na Kosovu? 2. Koja su ograni~enja i prilike za trgovinu i investicije na Kosovu? 3. U kojim je sektorima dijaspora najaktivnija? 4. Da li biste bili voljni da se vratite na Kosovo za odre|en period vremena da doprinesete va{om

stru~no{}u? 5. Kako je privatni sektor doprinosio Kosovu (npr., dve konferencije za prikupljanje sredstava su

odràne da se prikupi novac za Kosovo me|u poslovnim ljudima iz dijaspore)? 6. Koja je prose~na veli~ina i kapitalizacija firmi iz kosovske dijaspore? 7. Koju ulogu vidite da poslovni sektor iz dijaspore igra u obnovi Kosova? 8. Koje ste vrste informacija dobili o programima koje finansiraju donatori i prilikama za ponude na

licitaciji na projektima za obnovu na Kosovu? 9. Da li bi oni bili zainteresovani da doprinesu projektima koje finansira Setska banka; npr., razvoj

zajednice, kulturno nasle|e, itd.?.

ANEKS IID

FORMULAR A: OCENA LOKALNIH INSTITUCIJA (Socijalna procena)

Koliko verujete slede}im lokalnim institucijama? (Unesite jedan znak po liniji.) 1 2 3 4 5 0 (nije aktivna) (veoma aktivna) (nije primenjivo) 1. Uli~na grupa ___ ___ ___ ___ ___ ___ 2. Bashkesia lokale ___ ___ ___ ___ ___ ___ 3. Gradski/seoski savet ___ ___ ___ ___ ___ ___ 4. Op{tinska administracija ___ ___ ___ ___ ___ ___ 5. Politi~ke partije ___ ___ ___ ___ ___ ___

120

FORMULAR B: UÊ[]E U UDRU@ENJIMA

(Socijalna procena) Koliko ste aktivni u slede}im lokalnim udruènjima? (Unesite jedan znak po liniji.) 1 2 3 4 5 0 (neaktivan) (veoma aktivan) (nije primenjivo) 1. Obrazovna ___ ___ ___ ___ ___ ___ 2. Kulturna ___ ___ ___ ___ ___ ___ 3. Rekreaciona ___ ___ ___ ___ ___ ___ 4. Profesionalna ___ ___ ___ ___ ___ ___ 5. Politi~ka ___ ___ ___ ___ ___ ___ 6. Verska ___ ___ ___ ___ ___ ___ 7. Humanitarna ___ ___ ___ ___ ___ ___ 8. Povezana sa

poslom ___ ___ ___ ___ ___ ___

121

ANEKS III

PERCEPCIJE UGRO@ENOSTI I PRIORITETNE POTREBE

Tabela 1. Ugroènost onih bez porodice, posebno bez mu{karaca

Stepen ugroènosti Specifikacija Broj i karakter grupa koje spominju

ovu specifikaciju VEOMA VISOK Siro~ad, ratna siro~ad, polu-

siro~ad (bez o~eva ili bra}e)

23 grupe, svi karakteri

VISOK Oni koji su izgubili ~lanove svoje porodice tokom rata

9 ruralnih grupa i 3 urbane grupe

SREDNJE VISOK Ratne udovice

9 grupa, svi

SREDNJI Porodice koje su izgubile svoje mu{karce

6 grupa, svi

SREDNJE NIZAK Oni, posebno ène, sa ro|acima zatvorenim u Srbiji

5 grupa, dominantno ruralnih, posebno iz sela Llukare, gde takav slu~aj postoji

NIZAK Mlade ène bez porodice, posebno bez mu{ke podr{ke

2 grupe, urban

NIZAK Udovice sa malom decom

2 grupe, urban i ruralan

NIZAK Oni sa samo jednim mu{karcem u porodici

1 grupa, urban

NIZAK Udovice koje su morale da se vrate u njihove ro|ene porodice i ostave svoju decu sa muèvljevom porodicom

1 grupa, ruralan

NIZAK Udovice koje su izgubile celu porodicu, uklju~uju}i roditelje i decu

1 grupa, urban

NIZAK Udovice koje imaju samo preostale k}eri

1 grupa, ruralni mladi mu{karci,

122

Tabela 2. Ugroènost starih

Stepen ugroènosti Atributi Broj i karakter grupa koje spominju

ove atribute VEOMA VISOK Stari

23 grupe, svi

VISOK Stari nesposobni za rad

12 grupa, svi

SREDNJI Stari bez porodice, dece ili drugih izvora bezbednosti

6 grupa, urban; 1 ruralan

NIZAK Stari bez pristupa svojim penzijama

3 grupe, urban

NIZAK Stari kojima je potrebna medicinska nega

1 grupa, urban

Tabela 3. Ugroènost onih koji su izgubili skloni{ta i imovinu


ove atribute VEOMA VISOK Oni koji su izgubili svoje ku}e

22 grupe, svi

SREDNJE VISOK IRL-a (gubitak ku}e koji vodi ka raseljavanju)

8 grupa, urban

NIZAK Oni u ruralnim oblastima

1 grupa, urbane mlade ène

123

Tabela 4. Ugroènost nezaposlenih i siroma{nih Stepen ugroènosti Atributi Broj i karakter grupa koje

spominju ove atribute VISOK Nezaposleni i siroma{ni

17 grupa

NIZAK Dugoro~no nezaposleni i siroma{ni

3 grupe, urban

NIZAK Oni koji potpuno zavise o humanitarnoj pomo}i, kojima treba pomo} u hrani

2 grupe, ruralan

NIZAK Oni koji su izgubili opremu za rad ili ~ija su sredstva za proizvodnju (ovce, zemlja) bila uni{tena

2 grupe, ruralan

NIZAK Novi siromasi, koji zavise od socijalne pomo}i

2 grupe, urban i ruralan

NIZAK Oni koji su izgubili prihod zbog sukoba

1 grupa, ruralan

NIZAK Oni sa nedovoljnim prihodom, posebno nastavnici i poljoprivredni proizvo|a~i

1 grupa, ruralan

NIZAK Biv{i borci OVK izloèni riziku da postanu kriminalci

1 grupa, urbani mladi mu{karci

NIZAK Oni koji su morali da promene svoje izdràvanje

1 grupa, ruralni mladi mu{karci

NIZAK Seljaci, u nepovoljnom poloàju u pore|enju sa onima koji ìve u gradovima (niske nadnice)

1 grupa, urban

NIZAK Veoma izolovani, oni koji ìve u planinama

1 grupa, ruralan

124

Tabela 5. Ugroènost hendikepiranih, invalida, i ratnih invalida


ove atribute VISOK Hendikepirani i invalidi

15 grupa

NIZAK Posebno slepi

1 grupa, urbane ène

NIZAK Posebno fizi~ki ili mentalno hendikepirana deca, i oni sa nesposobno{}u da u~e


Tabela 6. Ugroènost èna


ove atribute SREDNJI @ene

6 grupa

NIZAK @ene i devojke ograni~ene na ku}u

2 grupe, ruralne ène

NIZAK Mlade ène u opasnosti da budu kidnapovane

1 grupa, urbani mladi mu{karci

NIZAK @ene koje su diskriminisane na trì{tu zaposlenja

2 grupe, ruralne ène i urbane ène

NIZAK @ene koje rade samo u doma}instvu, ali nemaju {tednjake, ma{ine za pranje rublja, itd.

1 grupa, ruralne ène

125

Tabela 7. Ugroènost omladine


ove atribute SREDNJI Omladina

5 grupa

NIZAK Nezaposleni

3 grupe, ruralne ène

NIZAK Nepotpuno obrazovanje

2 grupe, ruralne ène; 1 grupa, urbane ène

NIZAK Dezorijentisana omladina, izloèna riziku od kriminala


NIZAK Ograni~ena pokretljivost


NIZAK Nisu u stanju da se ven~aju zbog nezaposlenosti


Tabela 8. Ugroènost bolesnih, traumatizovanih i ostalih Stepen ugroènosti Atributi Broj i karakter grupa koje spominju

ove atribute NIZAK Traumatizovani 2 grupe, urbane ène

NIZAK Bolesni

1 grupa, ruralne mlade ène

NIZAK Alkoholi~ari

1 grupa, ruralni mu{karci

126

Tabela 9. Prioritetne potrebe Prioritetne potrebe Oblast na koju se

odnosi (Kosovo, zajednica, porodica, pojedinac)

Postotak/broj grupa (od 40)

Karakter grupa ispitanika

Zaposlenje, prilike za posao

Porodica, zajednica, Kosovo

82,5% (33 grupe) Podjednako urbane i ruralne grupe

Skloni{te, gra|evinska pomo}

Zajednica, Kosovo 57,5% (23 grupe) Podjednako urbane i ruralne; ruralni ispitanici zabrinuti isklju~ivo oko zajednice

Investicije, krediti, banke

Porodica

50,0% (20 grupa) Dominantno mu{ke grupe, preduzetni~ke ideje

Socijelne usluge, zdravstvo

Kosovo, zajednica, porodica

45,0% (18 grupa) Me{ovit, mnoge ruralne ène

Bezbednost Kosovo, zajednica 40,0% (16 grupa) Dominantno mu{ke grupe Infrastruktura (putevi i komunikacija)

Zajednica 37,5% (15 grupa) Dominantno ruralne grupe

Adekvatan prihod Kosovo, porodica 27,5% (11 grupa) Dominantno mu{ke grupe Obrazovanje, kursevi za obuku

Kosovo, pojedinac 25,0% (10 grupa) Za Kosovo, dominantno mu{ke grupe; za pojedince, 4 grupe mladih èna

Gotovina Zajednica, porodica 17,5 % (7 grupa) Samo grupe èna Navodnjavanje, kanalizacija

Zajednica 7,5% (5 grupa) Samo ruralne grupe

Okolina Zajednica 10,0% (4 grupe) Samo grupe èna (3 urbane/1 ruralna)

Ostali Zajednica, pojedinac Razli~iti li~ni odgovori

127

ANEKS IV

PREDUZETNI^KE IDEJE

Boks 1. Preduzetni~ke ideje kosovskih Albanaca

• Llukare. Izgraditi malu fabriku za prikupljanje i preradu vo}a za proizvode

poput le{nika, gljiva, brusnica, uz dodatnu korist da se angaòvanjem za branje tokom leta, omladina spre~i da bude na ulicama, njihovim.

• Llukare. Izgraditi fabriku tekstila da se zaposle devojke. • Llukare. Pro{iriti postoje}u farmu koka nosilja na 240 koka, koje bi donosile

190 jaja dnevno; zaposlenje za 4 osobe; potreban kredit od oko 78.000 DM, bi}e vra}en uz kamatu od 3 do 5 godina.

• Prizren. Izgraditi fabriku kvasca koja bi zapo{ljavala 50 do 100 ljudi. Kvasac se trenutno u celosti uvozi na Kosovo, i 12 tona sedmi~no se tro{i samo u Prizrenu; potreban kredit je oko 200.000 DM.

• Pirane. Izgraditi fabriku za preradu mle~nih proizvoda; mleko i jogurt se sada u celosti uvoze iz Beograda i BJR Makedonije; "Da postoji fabrika za proizvodnju mle~nih proizvoda, mi bismo svi mogli da joj prodajemo na{e mleko i to bi stvaralo posao".

• Pirane. Osnovati gra|evinsko preduze}e, koje uklju~uje preradu drveta za gra|evinske prozore i vrata; jedan seljak je pitao jednu agenciju za kredit od 40.000 DM, ali je bio odbijen jer je njegova kalkulacija bila smatrana previsokom.

• Mali{evo. Izgraditi fabriku koja proizvodi metalne armature, da se zaposli 20 ljudi; kredit od 120.000 DM bi bio vra}en u roku od 2 godine uz 12 procenata kamate.

• Planine Rugova. Razvijati turizam i ekolo{ke projekte. • Gnjilane. Modernizovati tehnologiju u fabrikama tekstila i metala; pove}ati

kapacitet u fabrici cigareta. • êrnice. Nabaviti kratkoro~ne kredite za zamenu ukradene poljoprivredne

mehanizacije, koju bi poljoprivredni proizvo|a~i delili; tako|e, kredite za kupovinu ovaca i koza, semena i |ubriva; i izgraditi postrojenje za preradu mle~nih proizvoda i fabriku za izradu eksera (zbog trenutne potra`nje za gra|evinskim materijalima; poljoprivredni proizvo|a~i ne èle dugoro~ne dugove).

Boks 2. Preduzetni~ke ideje kosovskih Muslimana Slavena • Sakupljanje planinskog vo}a i bilja, posebno eksploatacija lekovitog bilja u

ekolo{ki ~istim planinskim oblastima ju`nog Kosova naseljenim Muslimanima Slavenima. Jedna konkretna poslovna ideja uklju~uje kredit od 400.000 DM za zapo{ljavanje 700 ljudi, i do 1.000 tokom perioda sakupljanja, sa o~ekivanim

128

profitom od 1 milion DM nakon prve godine. Jedan zahtev za kredit je ve} stigao do UNMIK-a preko administrativnog odbora u Prizrenu.

• Razvoj turizma. • Razvoj gajenja p~ela i proizvodnje meda. • Obnavljanje seoske i poljoprivredne ekonomije, sa razvojem uzgoja stoke

(goveda) i proizvodnjom mesa.

129

ANEKS V

MOGU]E INTERVENCIJE NA PET STUDIJSKIH LOKACIJA

Prizren • Urbani razvoj i istorijska i kulturna za{tita zasnovana na zajednici. Projekti

za o~uvanje kulturnog nasle|a ovog grada, ~i{}enje reke, pobolj{anje osnovne saobra}ajne infrastrukture, {irenje broja i me{avine zanata, ja~anje komercijalnih preduze}a i udruènja zajednice, pove}anje hotelskog kapaciteta i zaustavljanje ilegalne izgradnje, oslanjaju}i se na ulogu Privredne komore i profesionalna i ènska udruènja.

• Pilot projekti u zanatstvu. Projekti usmereni ka sticanju ume{nosti za obnovu izgubljenih zanata u izabranim zanatskim sektorima i ulaganje u {irenje njihovih preduze}a.

• Manjinski orijentisani pilot projekti. Manjinski usmereni projekti za promovisanje preduzetni~kih aktivnosti Goranaca, Turaka i Muslimana Slavena u oblastima gde je svaka grupa prisutna u zna~ajnom broju, sa posebnim naglaskom na omladinu.

• Pilot projekti orijentisani ka ènama. Pilot projekti za podr{ku obe}avaju}oj preduzetni~koj i profesionalnoj ulozi èna u gradu i na ruralnim lokacijama.

Pe}/Peja • Program razvoja oblasti stare pijace. Integrisan program razvoja koji bi

povla~io za sobom obnovu razorene oblasti pijace, uklju~uju}i infrastrukturu i usluge, i ponovnu izradu okolne stambene zajednice uz u~e{}e razli~itih grupa u procesu planiranja.

• Planiranje susedstva. Kori{tenje bashkesia lokale kao modela za pilot projekte u Pe}i/Peja i u selima radi pruànja usluga i ponovne izrade prostora u susedstvu.

• Pilot projekti koje promovi{u lokalni filantropi. Pilot projekti koji se oslanjaju na ~ovekoljublje bogatih pojedinaca i porodica, vode}i ka razvijanju premo{}uju}eg socijalnog kapitala.

• Manjinski orijentisani pilot projekti. Projekti usmereni na sela i susedstva gde su koncentrisane manjine.

Pri{tina/Prishtine • Angaòvani urbani univerzitetski program. Izgradnja komunikacije i

profesionalnih mreà u prestonom gradu za pobolj{anje problema ovog grada sa efektom katalizatora na efikasnost op{tinske administracije i modernizacijom i {irenjem univerziteta u Pri{tini/Prishtine, uklju~uju}i dodavanje orijentisanih ka politici profesionalnih akademiskih stepeni iz urbanog planiranja, javne administracije, razvoja malih preduze}a i dru{tvenih nauka. Stvaranje veza sa stranim univerzitetima koji su usvojili sli~an model

• Manjinski orijentisani pilot projekti. Projekti usmereni na sela i susedstva gde su koncentrisane manjine.

130

Gnjilane/Gjilan • Manjinski orijentisani pilot projekti. Pilog projekti koji su usmereni na srpsku

manjinu radi razvoja trì{nih i drugih komercijalnih usluga unutar njihovih enklava, za smanjenje njihove izolacije i ekonomske zavisnosti.

• Sektorski prijekti u obrazovanju. Projekti koji manjinama osiguravaju pristup obrazovanju i olak{avaju dijalog kroz deljenje ustanova, sportske doga|aje i razmene putem interneta.

Mali{evo/Malisheve • Pilot projekti koji su orijentisani ka mladim ènama. Projekti usmereni na

pobolj{anje prilika za mlade ène izloène riziku od uskra}ivanja obrazovanja, koji se oslanjaju na preuzimanje obaveza lokalnih udruènja èna.

• Pilot projekti koji su orijentisani ka udovicama. Projekti usmereni na razvoj kvalifikacija koje donose prihod za udovice, koje su prisutne u znatnom broju na ovoj ruralnoj lokaciji.

131

Documents

SUKOB I PROMENA NA KOSOVU: POSLEDICE PO …siteresources.worldbank.org/EXTGLDEVLEARN/Resources/Kosovo_Ser… · 2 SADR@AJ PREDGOVOR .....................................................................................................................………6