TEORIJE ODLUČIVANJA

• Klasifikacija teorije odlučivanja:

1. Hronološke – klasične, neoklasične, moderne

2. Otvorenost sistema – zatvorene i otvorene

3. Racionalnost – racionalne i ograničeno racionalne

4. Procedura – proceduralne i fazne

5. Analitika – normativne, deskriptivne i preskriptivne

6. Mešovite – klasične, biheviorističke, iracionalne

TEORIJE ODLUČIVANJA

1. Klasična teorija Subjekti i objekti odluka prepoznatljivi,informacije dostupne, mogućnost tehnološke podrške odlukama prema važnosti, zatvoreni sistem odlučivanja, jedna tačna odluka

2. Neoklasična teorija Proces objedinjavanja subjektivnih i objektivnih parametara sa naglaskom na subjektivne elemente odluke, više tačnih odluka

4. Situaciona teorija Otvoreni sistem odlučivanja, odvojenost subjektivnih i objektivnih elemenata odlučivanja, ograničena racionalnost

KLASIČNA TEORIJA

• Jedna objektivno tačna odluka

• Vrednosne i čijenične odluke su jedinstvene

• Posredne i neposredne odluke nisu organizaciono

diferencirane

• Objektivno pravilno vreme obrade i realizacije

KLASIČNA TEORIJA

Zatvoreni sistem

- svi parametri su ujednačeni

- Informisanost o situaciji i opcijama odluke

- Racionalni sistem rangiranja preferencija

- Maksimiziranje ekonomske dobiti

NEOKLASIČNA TEORIJA

• Naglasak na subjektivne elemente odluke

• Odvajanje faza i nivoa odlučivanja

• Različiti kriterijumi odlučivanja

NEOKLASIČNA TEORIJA

• Paralelno postojanje više potencijalno tačnih odluka

• Postojanje ograničenog broja tačnih odluka faza

• Postojanje ograničenog broja tačnih odluka po nivoima

• Postojanje jedne tačne odluke po objedinjenim kriterijima

SITUACIONE TEORIJE

• Kriteriji se određuju prema situaciji u odlučivanju

• Pretpostavlja relativno racionalne i relativno objektivne

kriterije

• Ograničena racionalnost

• Otvoreni sistem odlučivanja

• Odvojenost subjektivnih i objektivnih elemenata odlučivanja

• Tehnološka zavisnost

FAKTORI ODLUČIVANJA

1. Objektivni faktori

- hijerarhija odlučivanja, različiti interesi subjekata odlučivanja, procedura odlučivanja, primena matemtaičko statističkih metoda, međusobna povezanost odluka

2. Subjektivni faktori

- Informisanost donositelja odluke, obrazovanost, odgovornost, raspodela moći

FAKTORI ODLUČIVANJA

Objektivni faktori odlučivanja

- Raspoloživa sredstva

- Dostupne informacije

- Raspoloživo vreme

- Okolina u kojoj se odlučuje

- Procedura odlučivanja, tehnologija

- Metode odlučivanja

- Međusobna povezanost odluka

- Sposobnost menadžera

RASPOLOŽIVA SREDSTVA

• Polazište u odlučivanju

• Pomoću sredstava možemo kupiti informacije i vreme

• Ograničavajući faktor u odlučivanju

• Biramo prioritete zbog raskoraka želja i mogućnosti

Primer: kupovina nove proizvodne linije

Kojim finansijskim sredstvima raspolaže donositelj odluke?

Ako nema dovoljno sredstava, javlja se ograničenje u izboru

tehnologije

DOSTUPNE INFORMACIJE

• Svaka organizacija je u interakciji sa okolinom sa kojom

razmenjuje usluge ali i informacije

• Tok informacija kreće se vertikalno i horizontalno

• Faktori okoline (konkurencija, kupci, dobavljači, vlada) izvor

su informacija za okolinu

• Organizacija emitira svoje informacije u okolinu

• Informacije koje posedujemo olakšavaju proces odlučivanja

VAŽNOST INFORMACIJE ZA ODLUKU

• Kvalitet informacija zavisi od sposobnosti stručnjaka tj.

donosioca odluke da:

- Proceni vrednost informacije

- Proceni vreme koje ima na raspolaganju

- Proceni troškove te informacije

Bez odgovarajuće informacije nemoguće je donositi racionalne

odluke

ODNOS VREDNOSTI INFORMACIJA I

NJIHOVE CENE

• Dok god je vrednost odnosno korisnost informacije veća od

cene koja se za tu informaciju treba platiti, donositelj odluke

mora prikupljati dodatne informacije sve do tačke kada

njihova granična vrednost bude jednaka nuli.

• Odnos između korisnosti i cene informacije može biti:

1. Linearan

2. Degresivan

3. Progresivan

POTEŠKOĆE U UPRAVLJANJU

INFORMACIJAMA

• Nemogućnost merenja informacija

• Nemogućnost podvrgavanja spoljnoj proveri

• Oskudnost informacija

• Nepoštovanje komunikacijske mreže

• Kontrola informacija

• Pristrasnost donositelja odluke

• Izostajanje nekih informacija

Primer: nabavka tehnologije za novu proizvodnu

liniju

a) Info o svim mogućim dobavljačima te opreme

b) Info o performansama opreme

c) Obuka radnika

d) Količina utrošene energije za rad opreme

e) Trošak eksploataciije i održavanja opreme

Svaka dodatna info olakšava odlučivanje, ali zahteva određenu

cenu i vreme potrebno za njeno pribavljanje

RASPOLOŽIVO VREME

• Neki procesi su vremenski ograničeni, poljoprivreda

• Donošenje odluke pod vremenskim pritiskom i u kriznim

situacijama

• Neke odluke se donose iznenada, neočekivano u

vremenskoj oskudici

• Slučaj kašnjenja kada podaci gube na vrednosti

OKOLINA U KOJOJ SE ODLUČUJE

• Stabilna

- Promene su spore, odlučivanje je lakše, racionalno,

programirano, centralizovano odlučivanje i rešavanje

struktuiranih problema

• Nestabilna

- Brze promene, odlučivanje je teže, intuitivno, neprogramirano,

u uslovima rizika, nestrukuirani problemi i decentralizovano

odlučivanje

ODNOS OKOLINE I ODLUČIVANJA

• Jednostavna

- utiče mali broj faktora na odlučivanje

• Složena okolina

- Utiče veliki broj faktora

Najlakše je donositi odluke u organizacijama koje posluju u

stabilnoj i jednostavnoj okolini.

Razlike u odlučivanju u zavisnosti od okoline utiču na:

• Način odlučivanja

• Prioritete odlučivanja

• Brzinu donošenja odluka

• Stupanj rizika i neizvesnoti u odlučivanju

• Stupanj verovatnoće nastupanja očekivanog događaja

• Faktori opšte okoline: ekonomska, tehnološka, društvena, demografska. Politička, pravna, kulturna i međunarodna okolima

• Faktori neposredne okoline: integracijski procesi, kupci, konkurencija, dobavljači i tržište rada.

• Veliki je uticaj političke okoline, kao i kulturoloških razlika u pojedinim zemljama.

PROCEDURA ODLUČIVANJA

• Kratka, racionalna, jednostavna i jeftina

• Na trajanje odlučivanja utiču:

- Vrste odluka (strateške, taktičke, operativne, pojedinačne, kolektivne)

- Nivoi menadžmenta („dublje“ i „pliće“ organizacije)

- Zakon trivijalnosti (odrediti prioritete)

- Vreme kao odlučujući faktor

METODE ODLUČIVANJA

• Matematičko statističke metode odlučivanja

- Operacijska istraživanja

- Linearno i dinamično programiranje

- Teorija redova čekanja

- Teorija igara

- Metode simulacije

Mana je što su zatvoreni modeli i što je problem složeniji

mogućnost primene je manja

MEĐUSOBNA POVEZANOST ODLUKA

• Horizontalna povezanost – odluke na istom nivou menadžmenta

• Vertikalna povezanost – odluke na višim i nižim nivoima menadžmenta su međusobno povezane

Pr. Povećanje proizvodnje utiče na nabavku i na prodaju

SPOSOBNOST MENADŽERA

• Najvažniji faktor koji utiče na donošenje odluka

Zavisi od:

1. Znanja i iskustva

2. Sposobnost razumevanja problema

3. Sposobnost analize i sinteze

4. Karakteristika ličnosti

5. Prihvatanje menadžera od strane saradnika

„Čovjek koji nema ništa osim obrazovanja jest

teoretičar. Čovjek koji nema ništa osim

praktičnog iskustva poslovni je mehaničar.

Dobro izvježbani menadžer u sebi spaja ova da

tipa iskustva kombinirana sa određenom

inteligencijom“

SUBJEKTIVNI FAKTORI ODLUČIVANJA

• Dobra i objektivna informisanost donositelja odluke

• Obrazovanje

• Motivisanost za odlučivanje

• Odgovornost za odluke koje se donose

• Raspodela moći i uticaja u organizaciji

Prepreke u odlučivanju

• Vizija tunela – predrasude

• Prebrzo biranje remogućih opcija

• Ukjučivanje favorita

• Nedostatak kreativnosti

SUBJEKTIVNI FAKTORI ODLUČIVANJA

• Znanje i obrazovanje donositelja odluke u velikoj meri utiče na kvalitet odluke

• Važniji je kvalitet nego količina informacija i sadržaj informacije mora biti istinit, aktuelan, razumljiv i jasan.

• Na motivisanost menadžera za odlučivanje utiču materijane naknde, bonusi i dr.

• Što se tiče odgovonosti za donošenje odluka treba voditi računa da se izbegne preklapajuća odgovornost i jaz odgovornosti

• Uticaj menadžera na odlučivanje povećava se sa porastom nivoa menadžmenta

Japanske kompanije

• Demokratsko rukovođenje

• Dobra informisanost

• Motivisanost zaposlenih

• Uključivanje što većeg kruga zaposlenih u proces

odlučivanja

FAZE U PROCESU ODLUČIVANJA

1. Incijativa

2. Priprema odluke

3. Donošenje odluke

4. Izvršenje

5. Kontrola

Integralni proces odlučivanja

• Identifikacija problema

• Definisanje zadataka

• Snimanje i analiza postojećeg znanja

• Traženja opcija rešenja problema

• Vrednovanje tih opcija

• Donošenje odluke

• Sprovođenje odluke

• Kontrola

Faza identifikacije problema

• Dobro i jasno proceniti problem i shvatiti

njegove uzroke

• Identifikacija problema započinje

prepoznavanjem simptoma problema

Primer: Pad prodaje proizvoda, pa menadžment

misli da je to zbog kvaliteta proizvoda, a zapravo

je stvarni problem prodor konkurencije na tržište

Definiasanje zadataka

Primer: Ako je u prvoj fazi identifikovan

problem pad prodaje onda se u ovoj fazi mora

definisati zadatak koji se može formulisati kao

zaustavljanje daljeg pada prodaje proizvoda, a

kasnije može biti i postupni rast prodaje.

Snimanje i analiza postojećeg stanja

Za rešavanje konkretnog pada prodaje

proizvoda obavit će se analiza raspoloživih

kapaciteta prodaje, analiza prodajne mreže,

analiza prodajnih snaga, te detaljna alaniza

podbačaja po pojedinim segmentima tržišta.

Traženje opcija rešenja problema

• Razviti moguće opcije za rešenje problema

pada prodaje.

• One mogu biti: kreditiranje kupaca, prodaja

na popust, pojačana aktivnost promocije,

osvajanje novih tržišta i novih segmenata

tržišta, poboljšanje kvaliteta proizvoda,

poboljšanje usluga i odnosa sa kupcima ili

kombinacija nekih od navedenih aktivnosti.

Vrednovanje opcija rešenja problema

• Biće potrebno izračunati:

Koliko finansijski stoji organizaciju kreditiranje kupaca?

Šta za organizaciju finansijski znači prodaja na popust?

Koliko organizaciju stoje ulaganja u osvanjanje novih tržišta?

Koja bi kombinacija navedenih rešenja bila optimalna za

organizaciju?

Donošenje odluka

Odlučili smo se za jednu opciju, a to je

snižavanje prodajne cene proizvoda uz najveću

verovatnost očekivanog rasta prodaje, što će

kompenzirati nižu prodajnu cenu po jedinici

proizvoda, ali će uticati na rast ukupnog

prihoda i profita organizacije

Sprovođenje odluke

• U ovoj fazi očekuje se da menadžer prodaje

primeni odnosno sprovede donesenu odluku,

tj. da snizi prodajne cene proizvoda i da

svojim suradnicima izradi nove kalkulacije

prodajne cene po kojima će se od sada

prodavati proizvodi organizacije

Kontrola odluke

• U ovoj fazi se proverava kako se sprovodi

odluka i vrednuju se rezultati odluke. Treba

se pratiti rast prodaje kao i finansijski

rezultat koji iz toga proizlazi te ih uporediti

sa planiranoim prodajom i planiranim

finansijskim rezultatima od prodaje.

• Ako je prodaja manja od planirane, treba se

vratiti na ranije faze odlučivanja i

odgovarajućim izmenama omogućiti

ostvarivanje barem najmanjeg planiranog

rasta prodaje.

Proces odlučivanja sastoji se od 4 osnovne faze:

1. Priprema odluka (identifikacija problema, definisanje

zadataka, snimanje postojećeg stanja, , traženje rešenja i

vrednovanje rešenja)

2. Donošenje odluke

3. Implementacija najboljeg rešenja

4. Kontrola spovedene odluke