***БРОЈ 17/18 28.12.2012.***ЦЕНА 50 ДИНАРА***www.timocke.rs****SSN 2217-9933

Н Е Д Е Љ Н И К Т И М О Ч К Е К Р А Ј И Н Е

ЕКСКЛУЗИВНО: Верица Калановић, министарка

регионалног развоја и локалне самоуправе, за “Тимочке”

НЕзАпОСЛЕНОСТ - НЕзАпОСЛЕНОСТ -

ГОРУЋИ пРОБЛЕМГОРУЋИ пРОБЛЕМГенерални директор РТБ о пословању у овој и наредној години

КА ДУГОРОЧНОЈ РЕНТАБИЛНОСТИ

Љубиша Јокић, директор ХЕ "Ђердап 1", за ''Тимочке''

НА НАШОЈ НАЈВЕЋОЈ НА НАШОЈ НАЈВЕЋОЈ

ХИДРОЦЕНТРАЛИХИДРОЦЕНТРАЛИ

СТАЊЕ МОБИЛНОСТАЊЕ МОБИЛНО

СТРАНА 2

СТРАНА 6 И 7

СТРАНА 4

Оснивач и издавач: “ММ БОНЕД” ДОО Бор, ул. 9.бригаде 6/26Директор Љубиша Маринковић

Главни и одговорни уредник Дејана Стојановић

Редакција и маркетинг служба улица Ђ. Ђаковића 1

Телефони: 030/458-630 и 064/163-84-96

Техничка прирема и штампа “Графомед-траде” Бор,

e-mail timocke@gmail.comwww.timocke.rs

ИНТЕРВЈУ2

ЕКСКЛУЗИВНО: Верица Калановић, министарка регионалног развоја и локалне самоуправе, за “Тимочке”

НЕзАпОСЛЕНОСТ - ГОРУЋИ пРОБЛЕМНЕзАпОСЛЕНОСТ - ГОРУЋИ пРОБЛЕМ

Акутни проблем намје снег, а горући проблем намје запошљавање и стандардљуди, рекла је у интервјуу за„Тимочке“, Верица Калано-вић.

-У ових 12 општина, у

четири општине имамо неза-

посленост већу од 40 одсто, а

у 10 општина, преко 30 проце-

ната. И Република, и локалне

самоуправе, сви морамо да ра-

димо заједнички. Не можемо

само да напишемо стратегију и

поставимо приоритете. Мо-

рамо заједно да радимо на до-

вођењу инвеститора и да сваки

дан радимо на подршци при-

вреди. Поставља се питање,

да ли ће један привредник, ако

плаћа 550 динара метар квад-

ратни грејања свог пословног

простора, да остане у тој оп-

штини и да ли ће моћи да из-

држи. Цео сет закона, на ко-

јима Влада у овом тренутку

ради, управо је усмерен на по-

бољшање инфрастуктуре, на

подршци инвеститорима.

Колико је важна ини-цијатива локалних само-управа, односно колико онесаме могу да допринесу раз-воју општина?

-Сви ми, који се бавимо

јавним управљањем, ту мис-

лим и на локалну и на цент-

ралну власт, говоримо о

развоју, али чекамо да то

уради неко други уместо нас.

Локалне самоуправе кажу да

им треба подршка државе у

довођењу инвеститора, или

подршка иностраних партнера

и Европске уније. Моји са-

станци са председницима оп-

штина су управо буђење

њихове сопствене ини-

цијативе, и то је један од раз-

лога зашто сам изабрала

Књажевац за овај састанак. Не

би било Старе планине и свега

онога што је до сада изгра-

ђено, да није било локалне

иницијативе. Ви се сећате да је

садашњи председник општине,

Милан Ђокић привукао пажњу

једним филмом о лепотама

Старе планине и њеним потен-

цијалима. Због тога

сам изабрала Кња-

жевац за овај са-

станак, јер у овој

општини постоји

много иницијати-

ве. Од подршке

за са-

дњу

вишње и осталог воћа, до не-

прекидних контаката са мном

око стављања у функцију „Џер-

вина“ и „Џерсија“. Такође,

„Пеко“ мора да почне да ради,

да би се овде запослили људи

који су некад радили у инду-

стрији обуће.

Изградња гасовода„Јужни ток“, која је почела уРусији, биће од велике кори-сти и за Србију, али биће иод велике користи за Ти-мочку крајину. Једна од гас-них станица требало би дабуде на овој територији?

-У овом тренутку, ми

смо пред усвајањем простор-

ног плана, који ће тачно дефи-

нисати како ће изгледати тај

гасни ток кроз Србију, тај крак,

који ће везати Србију са вели-

ким извориштима из Русије. Ја

сам у разговору са представни-

цима Министарства за плани-

рање, добила информације да

се још увек не зна где ће да

буде та подстаница . Оно на

чему ћу инисистирати је једна

јавна расправа. Подржавам

предлог Бошка Ничића, градо-

начелника Зајечара, да подста-

ница буде смештена у

Тимочкој крајини, и да се са те

станице снабдевају гасом и

грађани и привреда. Подржа-

вам и гасну електрану, међу-

тим, све то морамо опет да

радимо заједно, локална и

централна власт.

На овом састанкубило је речи и о новој улозимесних заједница. Каква јењихова улога?

-Ја се сећам да су

месне заједнице биле места

где су људи озбиљно излазили

на изборе у тим месним

заједницама. Мој отац је

био сеоски учитељ, и ја

се сећам колико се у

с е л и м а

будио

мотив

код људи да се

кандидују и уђу у управу

месних заједница. То је прво

место које решава проблеме

обичних људи. Ако погледамо

европско законодавство , 70%

закона и подзаконских аката,

везано је за локалне само-

управе , и још ниже нивое. Чим

сам постала министар за ре-

гионални развој и локалну са-

моуправу, најпре сам прочи-

тала Закон о локалној само-

управи, и видела да су месне

заједнице категорија, која је по-

тпуно запостављена, да Устав

чак не препознаје месне зајед-

нице.

Да ли сте као мини-стар регионалног развоја илокалне самоуправе, пред-узели нешто по том питању?

-Због свега овога, пред-

ложила сам Министарству фи-

нансија и привреде, да се

значајна средства определе за

развој месних заједница. За

инфраструктуру 250 милиона

динара и 200 милиона динара

за инфраструктуру, али и друге

могуће програме. То значи, да

ће ове године 450 милиона ди-

нара бити уложено у месне

заједнице. Председницима оп-

штина сам на састанку рекла

да то није много и да тај износ

не може да реши нагомилане

проблеме. Али за четири го-

дине у мандату ове Владе, уко-

лико сваке године, у просеку

уложимо по 500 милиона ди-

нара, то ће бити две ми-

лијарде. То су већ значајна

средства.

Локална иницијативаје, очигледно, јако важна уизналажењу могућности заразвој једне општине.

-У свим општинама где

смо имали председнике, који

се укључују у проблематику и

заједно са Републиком, али и

сами, у то, да привлаче људе,

да пробуде месне заједнице,

да пробуде привреднике , да

заједно са њима наступају

према неким трећим странама,

односно партнерима, тамо

имамо убрзан економски раз-

вој. Наравно, онда у тим сре-

динама имамо и веће

запошљавање и живљу и

бољу привреду, и онда ту по

правилу дође и неки инвести-

тор. Ту видимо оно за шта ка-

жемо да је значајан напредак.

Када је Стара планинау питању, да ли ће у следе-ћој буџетској години приори-тет бити улагање у инфра-структуру?

-Оно што ћу ја радити у

следећој години, јесте наста-

вак пута од Сврљига до Калне.

Ми смо у претходном периоду

неколико деоница реконструи-

сали, проширили, пресвукли

новим слојем асфалта, ста-

вили ивичњаке и довели тај

пут на ниво модернијих саоб-

раћајница. У наставку активно-

сти министарства, завршићемо

пут од Сврљига до Калне и

заједно са локалном само-

управом, решићемо тај про-

блем. Добићемо модерну

путну инфраструктуру од буду-

ћег ауто пута, преко Сврљига,

Калне до Јабучког равништа.

То је наш циљ, и ми у наредне

четири године планирамо да

та саобраћајница буде једна

модерна, да туристи који слете

на аеродром у Нишу, или они

који иду ауто-путем, могу нор-

мално и безбедно да стигну на

Стару планину.

Л.И.

Верица Калановић, министарка регионалног развоја и локалне самоуправе, недавно је у Књажевцу, одржала са-станак са председницима 12 општина југоисточне Србије. Функционисање локалних самоуправа, рад комуналнихпредузећа, прекогранична сарадња са Бугарском у 2013.години, као и сарадња са регионалним развојним агенцијама,биле су неке од тема овог састанка.

Завејани путеви, условили су да једна од тема буде и припремљеност комуналних предузећа за рад у зимскимусловима, али је инвестициони развој ипак био оно што је највише интересовало министарку и челнике 12 општина.

БРОЈ 17/18

3пОЛИТИКА/ОГЛАС

Представници владајуће већине у Зајечару оптужили опозицију за претње и уцене

НУДЕ АВИОНЕ, КАМИОНЕ .. .зАЈЕЧАР – Део одбор-

ника владајуће већине у Скуп-

штини града Зајечара, коју

чине представници УРС, СПС

и ДС, оптужили су јуче опози-

цију да су, већ неколико ме-

сеци, мета претњи и уцена да

напусте скупштинску већину и

пређу у табор СНС.

-Одборник СНС Веља

Огњеновић је дошао код мене

на посао у ЈКП ''Краљевица'' и

рекао ми да би било добро да

напустим већину коју пред-

води градоначелник Зајечара

Бошко Ничић – казала је До-

брила Данковић, одборница

УРС. – Казао ми је да зна да

сам самохрана мајка и да би

требало добро да размислим

шта ћу да чиним.

-Мени је, најпре, пре

извесног времена, одборник

СНС Дејан Здравковић нудио

20 хиљада евра да гласам за

предлоге СНС – навео је Оли-

вер Манић, одборник УРС. –

Када сам то одбио, Здравко-

вић ме је позвао прексиноћ

пред поноћ и дословце ми

казао да ћу, уколико не напу-

стим Ничичћа, ''да га над-

рљам''.

Одборница СПС Ми-

лена Илић навела је да јој је, у

замену да напусти Ничића,

нуђен посао на локалној ТВ

''Бест'' и плата од 40 хиљада

динара.

-Представници опози-

ције оно што раде називају ло-

бирањем, али је, заправо, реч

о претњама и уценама, јер се

помиње угрожавање живота,

претње исељавањем из града,

губитком посла... – децидиран

је био Бошко Ничић, градона-

челник Зајечара. – Све се то

креира посредством локалне

ТВ ''Бест'', на којој, имајући у

виду да ме оптужују за све и

свашта,очекујем да ускоро

обелодане и да сам крив за те-

рористички напад на Њујорк и

рушење кула близнакиња.

Ничић је навео и да у

Скупштини града Зајечара

влада пат позиција, јер опози-

ција не да кворум како би од-

борнику УРС, који је вратио

мандат, била верификована

оставка. Због тога, каже он,

владајућа већина има 25 од-

борника, док је за пуноважно

одлучивање неопходно да их

има један више.

-Уколико ова ситуација

потраје, неизбежно је увођење

привремених мера и, након

тога, расписивање нових из-

бора – истакао је градоначел-

ник Зајечара. – Е, ми једва

чекамо да се то деси, али

ћемо, како би спречили ситуа-

цију са протеклих избора, за-

хтевати њихову строгу контр-

олу, као и да њима присуствују

међународни посматрачи.

Е.Т.

ОРГАНИзОВАНИ КРИМИНАЛДејан Здравковић, одборник СНС у СГ Зајечара, опту-

жио је актуелну власт за организовани криминал и покушај ку-

повине одборника опозиције. Он је, такође, негирао да је

икоме претио.

-Актуелни властодршци су за обезбеђивање кворума

нашим одборницима нудили по 25 хиљада евра – устврдио је

Здравковић. – У тренутку када губе власт, Ничић и људи око

њега покушавају да пребаце лопту у наше двориште и пришију

нама оно што, заправо, они чине. Јер, знају да ћемо, уколико

они сами не поднесу оставке, ми сазвати седницу локалног

парламента и посмењивати их.

БРОЈ 17/18

Бошко Ничић са одборницима

На основу Одлуке Управног одбора Јавног предузећа за развој планинског туризма „Стара планина“ Књажевац, бр. 137/12 од 25.12.2012.

године, расписује се

ЈАВНИ ОГЛАСза давање у закуп локала

путем јавног надметања (лицитације)Расписује се Јавни оглас за давање у закуп локала који се на-

лази у хотелу на „Јабучком равништу“ на Старој планини и то путем јав-

ног надметања (лицитације), на период од три године, у виђеном стању:

•Локал бр. 5, који се налази у приземљу хотела, површине 65,72

м2, за намену ски сервиса са опремом, по почетној цени од 450,00

дин/м2.

Право учешћа у јавном надметању имају сва правна и физичка

лица регистрована за обављање делатности која ће се обављати у по-

словном простору који се издаје у закуп. Посебан услов који учесник

јавног надметања мора да испуни је пружање услуга ски школе. У по-

словном простору – локалу који се даје у закуп могу се обављати само

оне делатности које су у складу са предвиђеном наменом.

Учесници јавног надметања у обавези су да уплате депозит у

висини од 10% закупнине за почетну лицитациону цену по 1м2 по-

словне просторије за коју лицитирају, на текући рачун ЈП „Стара пла-

нина“ број 205-8281-77 код Комерцијалне банке, са назнаком

„Лицитација за локал бр. 5 у хотелу на Јабучком равништу“. Положени

депозит враћа се учесницима јавног надметања који нису били најпо-

вољнији понуђачи.

Закупнина се по правилу плаћа унапред за период од 1 (једног)

месеца, и то до 5. у месецу на почетку периода. Закупац је у обавези

да простор прилагоди намени о свом трошку.

Јавна лицитација одржаће се дана 16.01.2013. године, са по-

четком у 12,00 часова, у просторијама Јавног предузећа за развој пла-

нинског туризма „Стара планина“ Књажевац, Милоша Обилића 1.

Заинтересована лица могу погледати пословни простор који се издаје

у закуп у време трајања јавног оглашавања.

Пријаве за јавно надметање – лицитацију у писаном облику

подносе се на адресу Јавног предузећа за развој планинског туризма

„Стара планина“ Књажевац, Милоша Обилића 1, најкасније 24 часа пре

почетка јавног надметања, са назнаком: Пријава за лицитацију за локал

бр. 5 у хотелу на Јабучком равништу.

Пријава мора да садржи следеће податке:

•Назив учесника јавног надметања – лицитације (основни по-

даци)

•Пословна делатност за коју је учесник јавног надметања ре-

гистрован, уз обавезу достављања Решења о регистрацији

•Одговарајући доказ о пружању услуга ски школе

•Доказ о уплати депозита на име учешћа на лицитацији

•Податке о пословној банци са бројем рачуна на који ће се из-

вршити повраћај уплаћених средстава за депозит

•План и програм рада, приказ 3Д ентеријера.

Неблаговремена уплата депозита и недолазак на јавно надме-

тање сматраће се одустанком од надметања.

Пословна просторија – локал се даје у закуп учеснику који по-

нуди највишу закупнину. Одлука о избору најповољнијег понуђача до-

ставља се понуђачима у року од три дана од дана јавног надметања.

Одлука мора садржати поуку да понуђачи имају право да у року од осам

дана од дана пријема одлуке поднесу приговор директору предузећа,

који је у обавези да у року од пет дана, од дана пријема приговора, при-

говор размотри и донесе одлуку.

На основу правноснажне одлуке закључиће се Уговор о закупу

пословног простора – локала са најповољнијим учесником, у року од

седам дана.

4

НА НАШОЈ НАЈВЕЋОЈ НА НАШОЈ НАЈВЕЋОЈ

ХИДРОЦЕНТРАЛИ СТАЊЕ МОБИЛНОХИДРОЦЕНТРАЛИ СТАЊЕ МОБИЛНО

Љубиша Јокић, директор ХЕ "Ђердап 1", за ''Тимочке''

КЛАДОВО - Витална

опрема, лопатице радног

кола, главчина и радни меха-

низам коначно су допремљени

из Руске федерације, тако да

су створени услови да се

појача интензитет радова на

ревитализацији хидроагрегата

А-4. Радници службе одржа-

вања одмах су започели скла-

пање радног кола. У тур-

бинском простору уграђени су

горњи и доњи прстен усмерног

апарата. У току су и послови

на монтажи турбинског по-

клопца, тако да машинска

хала у нашој највећој хидро-

електрани подсећа на велико

градилиште, изјавио је за не-

дељник ''Тимочке'' Љубиша

Јокић, директор хидроцентр-

але код Кладова, и додао да

се са комплексним послом ка-

сни 9,5 месеци, јер је због про-

блема са испоруком опр-еме

из фабрике ""Силовије ма-

шини", из Санкт Петербурга,

процес ''подмлађивања'' "Ђер-

дапа 1" био успорен. Испору-

ком опреме интензитет радова

је појачан и тако ће бити на-

редних неколико месеци.

С обзиром да је по-ступак ревитализације про-дужен када се планиразавршетак тог сложеногпосла?

- Ми смо планирали да

монтажу делова завршимо до

15. априла следеће године.

Након тога, уследиће примо-

предајна испитивања која ће

трајати 30 дана. И, када бу-

демо сигурни у добре каракте-

ристике ревитализоване ма-

шине онда може да се да доз-

вола за улазак обновљеног

хидроагрегата у експлоата-

цију. Учинићемо све да 16. мај

2013. године, дан ХЕ "Ђердап

1", буде обележен успешним

завршетком капиталног посла.

Да ли то захтева посе-бан режим рада запосленихкоји су ангажовани на ''под-млађивању'' моћне маши-не?

- Ревитализација чет-

вртог, а другог по реду хидро-

агрегата у ХЕ "Ђердап 1" ,

један је од најважнијих

пројеката који се ради у ЕПС,

тако да смо предузели све да

тај комплексан посао у ново-

насталој ситуацији обавимо у

што краћем временском пе-

риоду. Радимо непрекидно, и

суботом и недељом. Приори-

тет имају позиције које су на

критичном путу и захтевају не-

престано ангажовање тако да

се ради и у три смене. Тај

темпо трајаће до половине

априла следеће године.

Деветомесечни застојуспорио је обимне радове иутицао је на непланиранокашњење. Како сте ''премо-стили'' тај период?

- Без обзира на све

околности, ми смо нон-стоп

радили на ревитализацији.

Благовремено смо завршили

антикорозивну заштиту про-

точних органа, бројне сана-

ционе радове на облози

радног кола, на вођицама

пред-турбинског затварача, на

ротору главног генератора,

формиран је статор главног ге-

нератора, тако да након испо-

руке опреме контролишемо

динамику радова које морамо

да завршимо што пре, а то

подразумева да је ових дана

стање на "Ђердапу 1" мо-

билно.

Да ли је обим радовавећи него што је то дефини-сано уговором?

- Програмом радова

било је предвиђено да посту-

пак ревитализације траје 12

месеци. Представници руског

партнера потврдили су да ће

делови бити испоручени на

време. Радници ''Ђердапа'' са-

мостално су обавили демон-

тажу опреме у рекордном року

- за само 30 дана, а онда смо

обавештени да ће испорука

делова каснити. Рокови испо-

руке у два наврата су пролон-

гирани, али је то сада све иза

нас, иако је обим радова за 2,5

пута већи него што је било де-

финисано уговором.

Колико ће обртнеопреме бити уграђено у ре-монтовани хидроагрегат?

- Предстоји нам угр-

адња око 2.000 тона на-

менских делова. Само

једна лопатица, а има их

шест, тежи од 15 до 18

тона, главчина и вратило

имају по 90 тона, тежна

ротора премашује 680

тона. Њихова монтажа

захтева много знања и

прецизности јер се од-

ступања мере стотим де-

ловима милиметра. То је

заиста одговоран и ком-

плексан посао који рад-

ници ''Ђердапа'', уз

подршку руских спе-

цијалиста, успешно реа-

лизују.

Шта се добија ревита-лизацијом наше највеће хид-роцентрале?

- Са завршетком мо-

дернизације свих шест хидро-

агрегата продужиће се радни

век "Ђердапа 1" за 40 година,

уз већу сигурност рада. А, до-

биће се и већа инсталисана

снага за 10 одсто. То је равно

још једној ХЕ "Зворник", која

има снагу 100 мегавата.

Ревитализовани агре-гат А-6 на мрежи је више од18 месеци. Каква су иску-ства?

- Обавезни прегледи

после 8.000 сати рада уверили

су нас да су санациони радови

обављени квалитетно. Макси-

мална снага повећана је на

205 мегавата, што омогућава

пуно ангажовање при повећа-

ном дотоку Дунава.

Када је реч о наставкуподмлађивања наше најве-ће хидроцентрале када сеочекује заустављање следе-ћег хидроагрегата?

- Поучени досадашњим

искуством ми планирамо да са

следећом ревитализацијом

кренемо онда кад будемо си-

гурни да ће опрема бити за-

вршена према одредбама

потписаног уговора, да више

не дођемо у ситуацију да за-

вршимо демонтажне радове, а

онда чекамо на испоруку де-

лова. План је да ревитализа-

ција хидроагрегата А-5 почне

1. септембра 2013. године.

Међутим, уколико се заврши

израда лопатица радног кола

и ревитализују на време де-

лови које смо послали у Русију

онда ми можемо са демонтаж-

ним радовима кренути већ од

1. јуна наредне године.

На почетку смо зиме.Да ли су машине спремне зарад у условима које диктиранајхладније годишње доба?

- У овој години успешно

смо одрадили планско-пре-

вентивна одржавања. Сви

агрегати су ремонтовани и

''освежени''. Послови су за-

вршени на време, тако да смо

технички максимално спремни

ушли у зиму. Већи водени

талас се очекује на пролеће, и

надам се да ће годишњи план

за 2013. од 4,7 милијарди ки-

ловат-сати струје бити испу-

њен.

Колико воде, толикострује. Тенденција малих до-тока настављена је и у го-дини на измаку. Како се тоодражава на производњу?

- Ове године ХЕ "Ђер-

дап 1" произвешће за око 10

одсто мање струје од пројекто-

ваног плана због суше и чет-

вртог минималног дотока у

четири деценије дугој експлоа-

тацији водених потенцијала

Дунава. То значи да про-

изводни план од 5,7 милијарди

киловат-часова електричне

енергије неће бити испуњен.

Агрегати су били спремни,

могли смо да произведемо

много више, али нисмо могли

да утичемо на климатске

услове.

Морамо ли да ште-димо струју?

- Ми се бавимо про-

изводњом, али морамо оз-

биљно размишљати и о

штедњи електричне енергије.

Почев од јавне расвете, до

сијалица у становима. Само

рационалном потрошњом мо-

жемо допринети стабилности

електроенергетског система.

Међутим, без обзира на по-

већану потрошњу, максимал-

ним ангажовањем хидро и

термо електране дају допри-

нос да не дође до рестрикција

и за сада је све под контро-

лом.

М.Р.

АКТУЕЛНО БРОЈ 17/18

Љубиша Јокић

5ОГЛАСИБРОЈ 17/18

6 ЕКОНОМИЈА

БОР – Оно што се једно-

ставно мора, без икакве алтер-

нативе и продужења рокова,

јесте да у 2013. успешно реали-

зујемо све послове започете у

последње две године. Пословни

императиви РТБ Бор у новој го-

дини јесу завршетак реконструк-

ције топионице и изградње нове

фабрике сумпорне киселине,

модернизација флотација у Ве-

ликом Кривељу и Мајданпеку,

већа рударска производња и

стална контрола трошкова.

Само тако ћемо, на дуге стазе,

обезбедити рентабилно посло-

вање – категоричан је гене-

рални директор Комбината

бакра Благоје Спасковски. -

Наша је дужност и према

држави, која борској компанији

већ три године несебично пружа

системску подршку у виду га-

ранција и кредита, али и према

радницима и житељима борске

и мајданпечке општине, да РТБ

развијамо и да он из године у го-

дину расте, а сви знају колико

он може да буде велики. Квали-

тетним управљањем и страте-

гијским менаџментом РТБ може

и мора да подстиче друге при-

вредне субјекте у земљи, али и

да буде ослонац Србији.

Напредак у производњи и опремању

Обновљена рударска,

транспортна, утоварна и по-

моћна механизација, техничко-

технолошка модернизација

басенских погона за припрему

минералних сировина, рекон-

струкција постојеће топионице,

изградња нове фабрике сум-

порне киселине и активирање

рудника „Церово“ - најбитније

су позиције у анализи послов-

них резултата остварених ове

године.

– Све то треба да нам до

краја 2012. донесе производњу

34.650 тона бакра у концентрату

„извученог“ из 14,4 милиона

тона руде и 725.000 тона топио-

ничке шљаке. Пратећа, али

ништа мања ставка, рекао бих и

једна од важнијих, јесте рас-

кривка. Ове године уколонили

смо 33,3 милиона тона. Колико

је то у односу на не тако давна

времена, најбоље говори та-

бела о упоредним производним

подацима у периоду 2008-2012.

година. Она, у ствари, на на-

јбољи начин илуструје квалита-

тивне промене у производњи

РТБ.

Уз све боље производне

резултате РТБ, напомиње Спас-

ковски, уредно исплаћује са-

свим пристојне зараде за пет

хиљада запослених.

– Радници, поред про-

сечне нето плате од 70 хиљада

динара, имају пуну здравствену

заштиту и остварују сва остала

права из радног односа јер се

плаћају и пуни порези и допри-

носи. Уредно сервисирамо све

обавезе из текућег пословања и

за уговорене инвестиционе по-

слове, а припремили смо и све

књиговодствене и финансијске

подлоге за регулисање обавеза

према комерцијалним и држав-

ним повериоцима. Спремамо

се, дакле, за излазак из реструк-

турирања и самосталан наступ

на тржишту. Све активности око

организационе трансформације

компаније координира радна

група коју је Влада Републике

Србије именовала да припреми

РТБ за излазак из ове фазе. То

ће се урадити тако што ће са ко-

мерцијалним повериоцима бити

договорен повраћај дуга, а онај

према држави биће конверто-

ван у власништво Србије. Циљ

је само један - да једини српски

произвођач бакра и злата буде

државна фирма. Зато и имамо

апсолутну подршку Србије, али

не кроз субвенције. Ниједан

динар нисмо добили на тај

начин, подршка су нам државне

гаранције за кредите које узи-

мамо.

плански до добитиПлан за наредну годину

утемељен је, пре свега, на гео-

лошки верификованим лежиш-

тима руде, поузданом раду нове

и расположивости старе рудар-

ске опреме. Очекујемо, каже

наш саговорник, производњу

42.230 тона катодног бакра, 917

килограма злата, 5,2 тоне

сребра и 130 хиљада тона сум-

порне киселине, а као резултат

свега тога, по планираном кон-

солидованом билансу успеха, и

нето добит 7,27 милиона до-

лара. План ископина је изузетно

обиман и чак за 15 милиона

тона већи од датог у Бизнис-

плану. Предвиђено је да у 2013.

буде нешто више од 79 милиона

тона ископина, са односом руде

и раскривке од чак 1:3,26.

- Морали смо да по-

већамо раскривку у Мајданпеку

јер тамо годинама нису адек-

ватно раскривана рудна ле-

жишта. Следеће године почеће

и експлоатација полиметаличне

руде из „Чока Марина“. Рудари

борске Јаме ће је откопавати, а

недавно су за тај посао стигле и

две најсавременије хидрау-

личне бушилице марке „бумер“.

Наравно, концентрат добијен

прерадом златоносне руде

„Чока Марина“ биће извезен и

прерађен у специјализованим

постројењима каква постоје у

Европи и Русији - објашњава

Спасковски.

Са сва три површинска

копа, резимира челни човек Ба-

сена, нужно је откопати 60 ми-

лиона тона раскривке. То је 80

одсто више од процене оства-

рења у овој, а чак девет пута

више него у 2008. години.

– Остварење оваквог плана је

услов за континуитет рада свих

рудника и повећање про-

изводње бакра. Веома је важно

и да се оствари план продукције

катодног бакра који је, еви-

дентно, за 30 процената јачи од

овогодишње производње, а 2,3

пута бољи од оне од пре само

пет година. За бакром постоји

стална и висока тражња, а акту-

елне берзанске цене и најаве за

наредни период су изузетно по-

вољне. То треба максимално

валоризовати – подвлачи Спас-

ковски.

До краја првог квартала

наредне године, додаје, треба

да се заврши модернизација и

аутоматизација кривељске фло-

тације како би се дошло до оче-

киваних ефеката (да проценат

искоришћења бакра, уместо 78,

буде близу 90 одсто, али и да

потрошња струје буде 30%

мања).

- Сачуваћемо стандард

запослених и то, пре свега, по-

штовањем динамике исплата

зарада, регреса и других права

из радног односа. Уколико

остварење планских задатака

то дозволи, настојаћемо и да га

побољшамо, уз храбрије стиму-

лативно награђивање поједи-

начних учинака – обећава

генерални директор РТБ.

Инвестициони приоритетиПриоритет даљих ула-

гања у рударство и металургију

јесте комплетирање пројекта

„нова топионица“. – Његова це-

лина је комплексна, а укупно

финансирање захтева, поред

већ обезбеђеног кредита ЕДЦ

банке, додатна средства. Техно-

лошка целина основног

пројекта биће комплетна са

флотацијом шљаке, погоном за

третман отпадних вода, енер-

гетским постројењима и другим

агрегатима, што се мора реали-

зовати у 2013. години – нагла-

шава Спасковски.

У рударству је, како

каже, битно комплетирање ру-

дарске механизације, техничко

опремање рудника „Церово“,

обезбеђење рударских и ин-

фраструктурних услова (транс-

портни систем, заобилазни пут,

измештање постојећих обје-

ката) за несметану експлоата-

цију мајданпечких лежишта,

регулисање обавеза из Про-

сторног плана посебне намене

за Велики Кривељ, завршетак

санације постојећег колектора и

стална провера стања објекта,

као и пројектовање и симула-

ција решења за тзв. паста-тех-

нологију. Међу приоритетима је

и модернизација фабрике креча

у Заграђу.

- Све у свему, план укуп-

них инвестиционих улагања

следеће године „тежак“ је,

заједно са комплетним пројек-

том „нова топионица“, 330 ми-

лиона долара. Наставићемо и

геолошка истраживања на Кри-

вељском камену. А, уколико

елаборат о рудним резервама

потврди очекиваних 100 ми-

лиона тона руде, за отварање

рудника, техничко опремање

површинског копа и флота-

цијску прераду било би нам не-

опходно додатно улагање од

око 100 милиона евра – каже

први човек Басена.

Година великих изазова Плански задаци за на-

редну годину постављени су ви-

соко и амбициозно, али строго.

Зато је РТБ преко потребна и

одговарајућа подршка надлеж-

них државних органа и локал-

них самоуправа у Бору и

Мајданпеку. Такође, веома је

битно и очување привредног

амбијента у Србији како би се

започете инвестиције завршиле

у предвиђеним роковима и у ок-

виру пројектованих буџета, оце-

њује Спасковски и закључује:

- Предстојећа година је

година великих изазова и вели-

ких подухвата. Из ње треба да

изађемо као нова, јединствена

компанија, са новом топиони-

цом. Зато, у нову 2013. улазимо

наоружани марљивошћу, преда-

ношћу и оптимизмом. Нек' је

срећно и берићетно свима!

Г.Т.В.

КА ДУГОРОЧНОЈ РЕНТАБИЛНОСТИГенерални директор РТБ о пословању у овој и плановима за наредну годину

БРОЈ 17/18

Благоје Спасковски

ЕКОНОМИЈА 7

БОР – Оно што се једно-

ставно мора, без икакве алтер-

нативе и продужења рокова,

јесте да у 2013. успешно реали-

зујемо све послове започете у

последње две године. Пословни

императиви РТБ Бор у новој го-

дини јесу завршетак реконструк-

ције топионице и изградње нове

фабрике сумпорне киселине,

модернизација флотација у Ве-

ликом Кривељу и Мајданпеку,

већа рударска производња и

стална контрола трошкова.

Само тако ћемо, на дуге стазе,

обезбедити рентабилно посло-

вање – категоричан је гене-

рални директор Комбината

бакра Благоје Спасковски. -

Наша је дужност и према

држави, која борској компанији

већ три године несебично пружа

системску подршку у виду га-

ранција и кредита, али и према

радницима и житељима борске

и мајданпечке општине, да РТБ

развијамо и да он из године у го-

дину расте, а сви знају колико

он може да буде велики. Квали-

тетним управљањем и страте-

гијским менаџментом РТБ може

и мора да подстиче друге при-

вредне субјекте у земљи, али и

да буде ослонац Србији.

Напредак у производњи и опремању

Обновљена рударска,

транспортна, утоварна и по-

моћна механизација, техничко-

технолошка модернизација

басенских погона за припрему

минералних сировина, рекон-

струкција постојеће топионице,

изградња нове фабрике сум-

порне киселине и активирање

рудника „Церово“ - најбитније

су позиције у анализи послов-

них резултата остварених ове

године.

– Све то треба да нам до

краја 2012. донесе производњу

34.650 тона бакра у концентрату

„извученог“ из 14,4 милиона

тона руде и 725.000 тона топио-

ничке шљаке. Пратећа, али

ништа мања ставка, рекао бих и

једна од важнијих, јесте рас-

кривка. Ове године уколонили

смо 33,3 милиона тона. Колико

је то у односу на не тако давна

времена, најбоље говори та-

бела о упоредним производним

подацима у периоду 2008-2012.

година. Она, у ствари, на на-

јбољи начин илуструје квалита-

тивне промене у производњи

РТБ.

Уз све боље производне

резултате РТБ, напомиње Спас-

ковски, уредно исплаћује са-

свим пристојне зараде за пет

хиљада запослених.

– Радници, поред про-

сечне нето плате од 70 хиљада

динара, имају пуну здравствену

заштиту и остварују сва остала

права из радног односа јер се

плаћају и пуни порези и допри-

носи. Уредно сервисирамо све

обавезе из текућег пословања и

за уговорене инвестиционе по-

слове, а припремили смо и све

књиговодствене и финансијске

подлоге за регулисање обавеза

према комерцијалним и држав-

ним повериоцима. Спремамо

се, дакле, за излазак из реструк-

турирања и самосталан наступ

на тржишту. Све активности око

организационе трансформације

компаније координира радна

група коју је Влада Републике

Србије именовала да припреми

РТБ за излазак из ове фазе. То

ће се урадити тако што ће са ко-

мерцијалним повериоцима бити

договорен повраћај дуга, а онај

према држави биће конверто-

ван у власништво Србије. Циљ

је само један - да једини српски

произвођач бакра и злата буде

државна фирма. Зато и имамо

апсолутну подршку Србије, али

не кроз субвенције. Ниједан

динар нисмо добили на тај

начин, подршка су нам државне

гаранције за кредите које узи-

мамо.

плански до добитиПлан за наредну годину

утемељен је, пре свега, на гео-

лошки верификованим лежиш-

тима руде, поузданом раду нове

и расположивости старе рудар-

ске опреме. Очекујемо, каже

наш саговорник, производњу

42.230 тона катодног бакра, 917

килограма злата, 5,2 тоне

сребра и 130 хиљада тона сум-

порне киселине, а као резултат

свега тога, по планираном кон-

солидованом билансу успеха, и

нето добит 7,27 милиона до-

лара. План ископина је изузетно

обиман и чак за 15 милиона

тона већи од датог у Бизнис-

плану. Предвиђено је да у 2013.

буде нешто више од 79 милиона

тона ископина, са односом руде

и раскривке од чак 1:3,26.

- Морали смо да по-

већамо раскривку у Мајданпеку

јер тамо годинама нису адек-

ватно раскривана рудна ле-

жишта. Следеће године почеће

и експлоатација полиметаличне

руде из „Чока Марина“. Рудари

борске Јаме ће је откопавати, а

недавно су за тај посао стигле и

две најсавременије хидрау-

личне бушилице марке „бумер“.

Наравно, концентрат добијен

прерадом златоносне руде

„Чока Марина“ биће извезен и

прерађен у специјализованим

постројењима каква постоје у

Европи и Русији - објашњава

Спасковски.

Са сва три површинска

копа, резимира челни човек Ба-

сена, нужно је откопати 60 ми-

лиона тона раскривке. То је 80

одсто више од процене оства-

рења у овој, а чак девет пута

више него у 2008. години.

– Остварење оваквог плана је

услов за континуитет рада свих

рудника и повећање про-

изводње бакра. Веома је важно

и да се оствари план продукције

катодног бакра који је, еви-

дентно, за 30 процената јачи од

овогодишње производње, а 2,3

пута бољи од оне од пре само

пет година. За бакром постоји

стална и висока тражња, а акту-

елне берзанске цене и најаве за

наредни период су изузетно по-

вољне. То треба максимално

валоризовати – подвлачи Спас-

ковски.

До краја првог квартала

наредне године, додаје, треба

да се заврши модернизација и

аутоматизација кривељске фло-

тације како би се дошло до оче-

киваних ефеката (да проценат

искоришћења бакра, уместо 78,

буде близу 90 одсто, али и да

потрошња струје буде 30%

мања).

- Сачуваћемо стандард

запослених и то, пре свега, по-

штовањем динамике исплата

зарада, регреса и других права

из радног односа. Уколико

остварење планских задатака

то дозволи, настојаћемо и да га

побољшамо, уз храбрије стиму-

лативно награђивање поједи-

начних учинака – обећава

генерални директор РТБ.

Инвестициони приоритетиПриоритет даљих ула-

гања у рударство и металургију

јесте комплетирање пројекта

„нова топионица“. – Његова це-

лина је комплексна, а укупно

финансирање захтева, поред

већ обезбеђеног кредита ЕДЦ

банке, додатна средства. Техно-

лошка целина основног

пројекта биће комплетна са

флотацијом шљаке, погоном за

третман отпадних вода, енер-

гетским постројењима и другим

агрегатима, што се мора реали-

зовати у 2013. години – нагла-

шава Спасковски.

У рударству је, како

каже, битно комплетирање ру-

дарске механизације, техничко

опремање рудника „Церово“,

обезбеђење рударских и ин-

фраструктурних услова (транс-

портни систем, заобилазни пут,

измештање постојећих обје-

ката) за несметану експлоата-

цију мајданпечких лежишта,

регулисање обавеза из Про-

сторног плана посебне намене

за Велики Кривељ, завршетак

санације постојећег колектора и

стална провера стања објекта,

као и пројектовање и симула-

ција решења за тзв. паста-тех-

нологију. Међу приоритетима је

и модернизација фабрике креча

у Заграђу.

- Све у свему, план укуп-

них инвестиционих улагања

следеће године „тежак“ је,

заједно са комплетним пројек-

том „нова топионица“, 330 ми-

лиона долара. Наставићемо и

геолошка истраживања на Кри-

вељском камену. А, уколико

елаборат о рудним резервама

потврди очекиваних 100 ми-

лиона тона руде, за отварање

рудника, техничко опремање

површинског копа и флота-

цијску прераду било би нам не-

опходно додатно улагање од

око 100 милиона евра – каже

први човек Басена.

Година великих изазова Плански задаци за на-

редну годину постављени су ви-

соко и амбициозно, али строго.

Зато је РТБ преко потребна и

одговарајућа подршка надлеж-

них државних органа и локал-

них самоуправа у Бору и

Мајданпеку. Такође, веома је

битно и очување привредног

амбијента у Србији како би се

започете инвестиције завршиле

у предвиђеним роковима и у ок-

виру пројектованих буџета, оце-

њује Спасковски и закључује:

- Предстојећа година је

година великих изазова и вели-

ких подухвата. Из ње треба да

изађемо као нова, јединствена

компанија, са новом топиони-

цом. Зато, у нову 2013. улазимо

наоружани марљивошћу, преда-

ношћу и оптимизмом. Нек' је

срећно и берићетно свима!

Г.Т.В.

КА ДУГОРОЧНОЈ РЕНТАБИЛНОСТИГенерални директор РТБ о пословању у овој и плановима за наредну годину

БРОЈ 17/18

БРОЈ 17/18ОГЛАСИ8

РЕпОРТАЖА 9

зАЈЕЧАР – Зајечарац

Драган Милутиновић (51)

једини је Србин који је у при-

твору провео три године и два

месеца, а на крају је доказано

да је невин за оптужбу тешко

убиство. Након изласка на

слободу, спавао је пет година

на гробљу. Без дома, поро-

дице, више гладан него сит.

Држава му је отела живот,

држава покушала да му га на-

докнади. Сада је милионер.

Ово је његова прича.

-Одакле да почнем,

видиш да више нисам човек…

Нема од мене ништа, џаба

паре, нема новца који ће ми

вратити живот…- почиње,

скоро шапатом, док му цига-

рета подрхтава у руци.

Драган је гробар.

Радио је, као сваког, обичног

дана. Био је октобар, 2003. го-

дина, 8,45 сати.

-Био сам на парцели

35, кад одједном троја кола,

полиција, питају ме за име, па

лисице на руке. ‘’Што’’, питам

ја, а они ме одвезли у станицу.

Мучили ме, потписо сам неки

папир, а тек око поноћи, кад је

дошла адвокатица, дознам да

сам потписао како сам убио

Марију Топаловић! И од онда

креће све… - застаје, па оз-

биљно, одлучно, наставља. –

И, хоћу и ово да пишеш.

Мучили ме у полицији. Не

сањам затвор, не сањам та-

мошње муке, само сањам њих

како ме муче. Реко сам све на

суђењу, поименице сваког од

њих…

Кад су га ухапсили, био

је блатњав. Пре него да га

уведу у станицу извршили су,

каже, ‘’личну хигијену’’.

-Узели онај шмрк што

се перу кола, па по мојим ци-

пелама, да очисте блато с

гробља. Ноге су ми биле

мокре, ја уплашен, нисам

човек. Онда ме увели, сео

сам, везали руке на леђа ли-

сицама. Тражим воду, донесу

чашу, спусте је испред на сто.

‘’Пиј’’! А како кад ми руке на

леђима?!? Изули ме, тукли по

босим табанима пендреком,

па терали да се шетам. Ста-

вили ми гениталије у фиоку,

као ‘оће да је затворе, став-

љали ми кесу на главу. Све

сам то реко судији…- шири

Драган руке немоћно.

И онда је отишао у при-

твор. За 38 месеци имао је де-

сетак посета. Отац, који је пре-

минуо док је био у притвору,

није га ниједном обишао, мис-

лио је да је убица. Имао је ос-

новно - храну, кревет, лекарску

негу, није било проблема са

чуварима, осталим затворени-

цима.

-Један младић из наше

собе, њега ћу да памтим, био

осумњичен за убиство. Поку-

шао да се обеси, ја сам га ски-

нуо са тоалетне цеви. Ал’

после се ипак убио на истом

месту. Још ћу да памтим

кол’ко ми недостајао дан, и

облак и сунце. За сво време,

само замисли па те заболе

очи, за сво време сам из собе

излазио два пута на дан по 15

минута, оболела ми оба ока. А

имали смо радио, после теле-

визор. Радио сам, ал’ смело се

само у соби. Чистио сам гра-

шак, боранију, плаћали, па сам

тако имао за цигаре…

Најгоре му је, каже

било, што лежи невин. Нити је

познавао убијену жену, нити је

знао где јој је кућа.

-Био сам безвредан,

ништак, без поноса, све ми се

срушило. Не бих био жив без

шаке лекова за смирење.

Попио сам за један камион, а

пре затвора знао сам само за

андол. И било ми криво,

много, што су сви писали да

сам убица, једино нисам иза-

шао у ону новину за ручни

рад, ону што се штрика…

У слободу је ушао пе-

шице, пет километара од за-

твора до града. Кад га је ћерка

видела на вратима, озарено је

казала мужу ‘’Стиго Деда

мраз’’. Био је 28.децембар

2006.године.

- Кад сам изашао,

најчудније ми је било што сам

слободан. И што нисам знао

да користим новац. Ћерка ми

да паре, ја не знам ни шта ко-

лико кошта, ни колики кусур

треба да ми врате, у затвору је

било све на потврде…

Живео је код ћерке пар

месеци, онда се осетио сувиш-

ним.

-Шта ћу, има она своју

породицу. Отишо сам, ал’

нисам имао где да одем. Пу-

стили ме да живим овде, у

овом помоћном објекту на гро-

бљу. Спавао сам на столу, као

мртвак, пет година, јео шта

стигнем, понекад су ме послу-

жили на поманама, давали

који динар кад спустим по-

којника у раку. Овде сам се

прао, купао, јео, спавао – по-

казује Драган, а кроз прозор

штрче надгробни споменици.

Гроб убијене жене, оне

због којео је неправедно ро-

бијао, заобилази у луку. Пока-

зале му колеге где се налази.

Неће у близини ни да прође,

све иде изокола, тешко му,

каже. Живи и даље на леко-

вима. Оболео је од срца, сад

му је лекар преписао боло-

вање. Има фобију од затворе-

ног простора. Кад спава, нема

силе да су врата собе отво-

рена. Једина су му утеха,

каже, две ћерке близнакиње и

двојица синова из претходна

три брака. Сад је опет оже-

њен, има сина од 25 месеци.

Скућио се са породицом тек

пре двадесетак дана, тад је

нашао стан. Прича Драган, а

поглед му магловит, далек, ко

да гледа, а не види. А кад по-

мене новац, онај од државе, с

гнушањем слегне рамена,

каже, џаба нам таква држава

кад има цену и за један људ-

ски живот. Мој… С.Б.

Д В А М И Л И О Н А з А Д В А М И Л И О Н А з А

И з Г У Б Љ Е Н Ж И В О ТИ з Г У Б Љ Е Н Ж И В О Т

Драган Милутиновић невин био у притвору 38 месеци

Драган Милутиновић

ТРАЖИ СВОГ СИНА АЛЕКСАНДРАДок је био у притвору, тадашња жена га је, након годину

дана, напустила и одрекла се њиховог сина, и отишла ко зна

где. Дечака је преузео Центар за социјални рад, а Драган по

закону нема право да зна где је смештен.

- Најтеже ми је било кад сам дознао да су ми узели

Александра. Волео бих највише од свега да га нађем и да

живи са нама. Ето, и дете моје садашње жене је са мном, као

своје га гледам. Имам породицу, посао, нек ми га врате. Имам

и оно што немају тамо где је смештен, родитељску љубав –

каже овај човек, молећиво, искрено.

ДРАГАН ДОБИЈА ДВА МИЛИОНА ДИНАРАЗбог неправедног робијања, држава му је пресудила

исплату од два милиона динара. Драган, који је целог живота

мукотрпно зарађивао за хлеб уопште не показује да му је бар

мало лакше, или драго, због оволиког новца.

-Па шта ћу с тим? Поделићу деци и купити кров над гла-

вом, да ме нико не истерује. И то ће да се потроши. Камо

среће да ме власт никада није овако наградила…

БРОЈ 17/18

ХРОНИКА10

У пожару у књажевачком селу Ошљане

ИзГОРЕЛИ СУпРУЖНИЦИИзГОРЕЛИ СУпРУЖНИЦИКЊАЖЕВАЦ – Брачни

пар Светозар (91) и Бона (90)

Пешић, из књажевачког села

Ошљане, изгорео је на Светог

Николу у пожару који је избио

у њиховој породичној кући у

том месту. У покушају да угаси

ватру и спаси родитеље,

тешке телесне повреде задо-

била је њихова ћерка О.М.

(70).

- Сат времена иза по-

ноћи, на Светог Николу, чуо

сам крике – испричао нам је

први комшија Пешића, који

није желео да му помињемо

име. – Истрчао сам напоље и

видео О.М. како у спаваћици,

која је горела, трчи ка мојој

кући. Викала је да јој помог-

немо да угаси ватру и спаси

родитеље.

Комшија је несрећну

жену гурнуо у снег, након чега

је преко ње бацио ћебе и, не-

како, успео да угаси ватру. Она

је, како је установљено, том

приликом, задобила тешке те-

лесне повреде у виду опеко-

тина по лицу и рукама и збри-

нута је у књажевачкој болници.

- Након што смо успели

да спасимо О.М. са још неко-

лико комшија потрчали смо ка

кући Пешића – наставља наш

саговорник. – Међутим, ватра

се толико разбуктала да нисмо

никако успели да приђемо

кући, која је горела.

Комшије су позвале

ватрогасце и полицију, који су,

након доласка успели да угасе

пожар. Нажалост, несрећним

старцима није било спаса –

њихова угљенисана тела про-

нађена су спаваћој соби у кући

која је изгорела.

Како се претпоставља,

жар из шпорета испао је на

под, док су укућани спавали.

Ватра се разбуктала и они

нису имали времена да по-

бегну. У пожару је у потпуно-

сти изгорео унутрашњи део

куће, део кровне конструкције

и сав инвентар. E. Т.

Полиција спречила малолетника да изврши самоубиство

ДЕЧАК ВИСИО НА СИМСУ

БОР – Припадници По-

лицијске управе из Бора

спречили су свог суграђанина

Г.Ш. (13), који је пре неколико

дана побегао из панчевачког

Дома за малолетнике, где се

налазио због више тешких

дела крађе као и препродаје и

конзумирања тешких опијата,

да изврши самоубиство ско-

ком са четвртог спрата у ов-

дашњој Улици Генерала

Павла Илића.

- Г.Ш. који је већ неко-

лико година познат као ужива-

лац тешких дрога, као и

вишеструки повратник у из-

вршењу тешких крађа, након

бекства из Панчева, дошао је

код своје баке – речено нам је

у полицији. - Међутим, бака га

је, чим јој се унук појавио на

вратима, пријавила органима

реда.

Али, када су полицајци

закуцали на врата стана, Г.Ш.

се закључао у једну собу,

попео на симс прозора и пре-

тио да ће скочити.

- На столу собе у којој

се закључао Г.Ш. налазила се

и боца са бензином, па је ма-

лолетник претио и да ће запа-

лити и себе и стан своје баке

– додаје наш саговорник.

У помоћ су позвани ов-

лашћени преговарачи МУП

Србије, који су, након неколико

сати преговора, успели да од-

врате Г.Ш. од намере да из-

врши самоубиство. Након

тога, малолетник је смештен

на Одељење неуропсихијат-

рије Здравственог центра Бор.

Оно што се зна је да је Г.Ш. по,

како се сумња, наговору свог

оца, када је имао само осам

година, почео да краде, као и

да је био у обавези да плен

доноси родитељу. Убрзо након

тога, малолетник је почео и да

конзумира, најпре лакше, а

потом и најтеже дроге, попут

хероина.

Лишен је слободе пре

годину дана, када је ухваћен у

крађи, након чега је смештен у

Дом за малолетнике у Пан-

чеву, одакле је, пре неколико

дана, побегао. Е. Т.

Изгорела кућа Пешића у Ошљану

зАЈЕЧАР – У свом дому у

зајечарском селу Велика Јасикова прона-

ђено је беживотно тело В.Д. (78). На

врату покојнице пронађене су две ма-

раме. Једна је била скинута, док је друга

била везана око врата, где је и напра-

вила бразду, док су из десне ноздрве

били видљиви трагови крви.

Прегледом тела покојне са

предње стране грудног коша није било

повреда, док су на леђима биле видне

мртвачке пеге. Преметачине у кући В.Д.,

која је живела сама, имала шлог, боло-

вала од срца и повишеног притиска, није

било. Ипак, лекар мртвозорац није могао

да се изјасни о узроку смрти и захтевао

је обдукцију.

Тело је превежено у болничку ка-

пелу ЗЦ Зајечар, где је обављена обдук-

ција, чији ће резултати, како је

најављено, бити познати тек за месец

дана, када ће се обелоданити и прави

разлог смрти В.Д. Е. Т.

МИСТЕРИЈА МАРАМЕПронађено беживотно тело В.Д.

БРОЈ 17/18

Зграда са које је хтео да скочи малолетни Г.Ш.

ФЕЉТОН/ОГЛАС 11

РАСТ И РАзВОЈ ТУРИСТИЧКЕ пРИВРЕДЕ У ЈУГОИСТОЧНОЈ СРБИЈИ ( 17.ДЕО )

СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ КАО ЈЕДАН ОД КЉУЧ-НИХ ФАКТОРА зА РАзВОЈ ТУРИзМА

Развој туризма је, наједноставније речено знатно више

него код других делатности условљен квалитетом и очуваношћу

животне средине.

И просто нема дилеме, да се степен очуваности и атрак-

тивности животне средине непосредно одражава на могућности

за развој туризма на датом подручју.

Са друге стране, развој туризма у савременим условима

представља озбиљну претњу за заштићену средину али и за

остала природна добра.

Отуда се намеће обавеза општинама и окрузима, да од-

говарајућим пројектима морају помирити ове супротности и

изнаћи таква решења, која, са једне стране неће заустави развој

туризма, али и која ће максимално заштитити животну средину.

На тај начин би се успоставио жељени и једини исправан однос

међузависности и допуњавања.

Борски и Зајечарски округ располажу са обиљем природ-

них атракција и лепота, оаза нетакнуте природе, попут Нацио-

налног парка „Ђердап“, Парка природе „Стара Планина“,

Споменика природе “Лазарев кањон” као и другим заштићеним

и незаштићеним подручјима, које представљају понос ове регије.

Са друге стране, услед дугогодишње експлоатације руд-

ног богатства и других минералних сировина, одређена подручја

су у великој мери девастирана, те је неопходно и што пре за-

почети са планирањем и спровођењем опсежних и дугорочних

мера на њиховој санацији.

Ово је пре свега неопходно учинити на територији оп-

штина Бор и Мајданпек чија су подручја најугроженија.

Ако би као параметре за процену стања животне средине

узели три основна елемента: стање земљишта, воде и ваздуха,

исто можемо проценити као изузетно хетерогено.

Површном анализом, можемо тек апострофирати неко-

лико непосредних опасности по “здравље” животне средине .

То су пре свега, већ поменута површинска и подземна

експлоатација рудних богатстава и минералних сировина ,што

изазива контаминацију и деградацију терена, заузимање зем-

љишта са депонијама јаловине, потом у пољопривредним под-

ручјима неконтролисана употреба вештачких ђубрива, пести-

цида и других агрохемикалија које поред смањења плодности

обрадивих земљишних површина имају и споредни ефекат -за-

гађења површинских и подземних вода.

Једна од опасности је и одсуство третмана отпадних вода из ин-

дустрије, домаћинстава, и процедних вода са пољопривредних

површина и дивљих депонија,које директно доспевају у по-

вршинске водотокове а неретко директно угрожавају подземне

воде.

Као последицу, имамо прилично неповољну слику стања

водотокова, који се на први поглед чине локалним проблемом,

али последице загађивања су регионалног па и међународног

карактера.

Повећано загађење ваздуха због индустријских активно-

сти и повећаног интензитета саобраћаја, такође је једна од ла-

тентних опасности по здравље, не само за развој туризма, већ

за било коју људску активност и животну средину.

“Здрава животна средина је кључни предуслов за било

коју људску активност. Она утиче на одлуку људи да ли да живе

и раде у одређеној области. У исто време, овај фактор знатно

утиче на атрактивност региона за нове инвеститоре и туристе.

Очекиване користи рада у овом међусекторском развојном прио-

ритету биће минимизирање негативних утицаја већ постојећих

еколошких оптерећења и превенцију пре стварања нових нега-

тивних утицаја.”

(Регионална стратегија развоја Тимочке крајине за пе-

риод 2011 – 2015. године,РАРИС)

Приредио : Бора Станковић

БРОЈ 17/18

ОГЛАСИ12 БРОЈ 17/18