KNJAŽEVAČKE NOVINE BR. 17

NOVE

ГОДИНА II БР. , . ОКТОБАР . ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА ДИН.

OBRENU

RISTI]U

PRESTI@NE

NAGRADE

„SRBIJA[UME” UZ „TINU”

GASTRONOMIJA KWA@EVCA I

OKOLINE

RUDAR NASLIKAOSV. PETKU

ИСТОЧНИК У СЛОВЕНИЈИ

Сним

ио Б

. Фил

ипов

ић

Ср. 5

С Т Р. 2I N F O .

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, фото - Ненад Милојковић, Златко Јеленковић; Секретар редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: [email protected]; [email protected]; www.mc.kcbor.net

NOVEМЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

М

ПЈУТЕР ЦЕНТАР БО

Р

АСФАЛТ У ТРГОВИШТУ

Асфалтирањем Дејановске мале у селу Трговиште, тачније улице дуге 200 метара и најавом да ће до краја године бити асфалтиране још две улице, показују у пракси бригу локалне самоуправе о елементар-ним потребама својих грађана.

Градилиште је посетио и Младен Радосављевић, председник Општине Књажевац, који је подсетио да су средства из буџета лими-тирана и да ће према плану Дирекције за развој, изградњу и урбани-зам до краја године бити асфалтиране и улице Козарачка и Љубице Павловић.

- Уколико буде ребаланса буџета Републике и врате нам се одређена средства, све ћемо то усмерити на решавање инфраструктурних про-блема у општини – најавио је председник Радосављевић.

Укупна вредност радова у насељу Дејановска мала износе два и по милиона динара, а сами мештани обезбедили су једну трећину средстава.

S.T

ДСС: ОСТАВКА ПЕТРОВИЋА Политичке турбуленције на локалу, условиле су и, наизглед, дра-

матичне обрте у општинском одбору Демократске странке Србије (ДСС), иначе партнера у владајућој коалицији.

- Давор Петровић, досадашњи председник Општинског одбора, дао је неопозиву оставку, првенствено због неслагања са појединим члановима ОО, који су по сваку цену хтели да три наша одборника пређу на страну опозиционе, новоформиране одборничке групе УРС-а (Уједињених региона Србије). Извршни одбор наше странке из Бео-града, потврдио је да наша политичка опција остаје принципијална по питању одрживости локалне коалиције ДС – СПС-ПУПС – ДСС - СНС

– каже Слободан Радојичић, вршилац дужности председника ОО ДСС.S.T.

17. октобар, Међународни дан борбе против глади и сиро-маштва, Србија је дочекала са пола милиона људи који живе испод границе егзистенције. У најтежем положају налазе се многочлане породице, незапослени, само-храни родитељи, деца, као и особе са инвалидитетом.

Социјалну помоћ у Србији прима око 68.000 породица, а најосновније потребе најсиромашнији грађани остварују у народним кухињама, којих широм Србије има око 63. На

„удару” су и они који су у процесу приватизације остали без посла, као и сви незапослени. Ресорно министарство пружа подршку активностима Црвеног крста кроз програме народних кухиња, као и кроз пакете хране и хигијенске пакете.

- Пов одом о б ележа в а ња

Ме ђ у на р од ног д а на п р о т и в сиромаштва, Младен Радосављевић, председник Општине Књажевац и Дарко Живковић, председник Скупштине општине, посетили су Народну кухињу, која је са радом

почела првог септембра, и лично се уверили у квалитет хране – каже за „Нове књажевачке новине“, Слободан Радојичић, председник општинске организације Црвеног Крста и додаје да 150 сталних

корисника, сваког радног дана, од 12.30 до 13.30, добија оброк у просторијама Герентолошког центра, где се врши и услуга кувања.

- Оброк се састоји од пола литре куване хране и пола килограма хлеба. Храна се припрема по строгим стандардима и нормативима који су јасно прописани – напомиње Радојичић.

Уједињене нације прогласиле су 17. октобар за Светски дан борбе против глади и сиромаштва, а обележава се од 1987. године, када се на откривању споменика посвећеног борби против ове пошасти у Паризу окупило око 100.000 људи. Циљ обележавања тог дана је промовисање свести о п о т р е б и и с к о р е њ и в а њ а сиромаштва и беде у свим земљама, а нарочито у земљама у развоју.

S.T

у н а родној ку х ињи 150 сиром а шни х

ОБЕЛЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ СИРОМАШТВА

ЗАПЛЕЊЕНО 49 ГРАМА ХЕРОИНАКОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ У ПОЛИЦИЈСКОЈ УПРАВИ

На последњој конференцији за новинаре, одржане у просторијама Полицијске станице у Књажевцу, саопштено је да је стање безбедно-сти на подручју општине у септембру било на задовољавајућем нивоу. Број евидентираних кривичних дела нешто је мањи у односу на исти период прошле године, видљиво је смањење извршених прекршаја по јавни ред и мир, али је и увећан број саобраћајних незгода.

- Карактеристично је да смо у току једне седмице имали серију извршених кривичних дела тешке крађе, на штету приватних трго-винских радњи, са пријављеном већом материјалном штетом. Почет-ком октобра сва ова дела су расветљена, а извештаји су поднешени надлежним тужилаштвима – рекао је Златољуб Стојановић, командир ПС Књажевац, који је истакао и податак да је од стране полицијских службеника заплењено 49 грама хероина.

S.T.

фото: Милан Милошевић - Неша

С Т Р. 3P O L I T I K AI N F O .

„Коло“ разведрило старе

Oктобар, као месец солидарно-сти са старим лицима, традицио-нално jе обележен у Геронтолошком центру ‘’Књажевац’’ у сарадњи са другим установама, институцијама и појединцима, низом активности и бригом о старима.

Гости Књажевца били су чланови Удружења пензионера и Удружења „Коло српских сестара“ из Бора и делегација Републичког Завода за социјалну заштиту. Одржане су и културно – уметнички програми фоклорног ансамбла „Коло“ и плесне

групе Дома културе из Књажевца. На иницијативу корисника Центра, естрадног уметника „Лепог Бренка“, одржана је аудиција за певаче, сви-раче, хумористе и песник како би се у догледно време основао Културни клуб „Јесен“, састављен од корисника и радника ове установе. На тему

„Старост и старење“ предавање је одржала др Дафина Вељковић, док су традиционално прослављени заједнички рођендани рођених у сеп-тембру и октобру.

S.T.

БОЛНИЦА ДОБИЛА МАМОГРАФ

Најсавременији апарат за дијагностиковање рака дојке - мобилни мамограф, од петка, 22. октобра, стациониран је испред књажевачке болнице. Прегледи су почели у понедељак, 25. октобра.

Све заинтересоване пацијенткиње прегледе могу заказати на теле-фон 731-526, локал 129. Рак дојке је, иначе, најчешће малигно обољење жена у Србији, које, уколико се на време дијагностикује и на време почне са лечењем, има апсолутно повољан исход. Посебно ризична група су жене старости од 40 до 69 година.

Мобилни мамограф је својеврсна претходница фиксном, који ће Здравствени центар Књажевац добити почетком наредне године, као донацију Владе Јапана.

S.O.K

- Јавно предузеће „Србијашуме“ с у в елики партнер општине Књажевац, јер је 50 одсто површине општине под шумом, а ту је и Парк природе Стара планина – рекао је, 26. октобра, на састанку у Књажевцу, Младен Радосављевић, председник општине поздрављајући Игора Брауновића, генералног директора Ј П „ С р б и ј а ш у м е “ и њ е г ов е сараднике. Уз констатцију да смо у, не тако давној прошлости, били средина са јаким индустријским потенцијалом, те да сада спадамо у групу неразвијених општина, Тимочка индустрија намештаја (“Тина“ А.Д.), чији је већински власник држава, данас спада у ред стабилнијих фирми..

- Нама је неопходан подстицај државе, првенствено због радова на Старој планини, – истакао је пред-седник Радосављевић, док је гене-рални директор ЈП „Србијашуме“ констатовао да је улога сваког јавног предузећа у земљи да бла-говремено помогне и подстакне економски опоравак, нарочито у крајевима који су до сада били запостављени.

Сарадња са фабриком „Тина“ А.Д. је вишедеценијска, али је примећено да је генерални дирек-тор ЈП „Србијашуме“ у Књажевцу боравио пре петнаестак година. Пр еко де с е т хиља да к у бика дрвета преради се у књажевачкој фабрици намештаја годишње, док се сировина (букови трупци)

искључиво набавља посредством „Србијашума“, које газдују на овим просторима. Потписивањем уго-вора између директора „Тине“ Владе Васиљевића и генералног директора ЈП „Србијашуе“ Игора

Брауновића настављена је сарадња. Пре потписивања овог уговора,

претходио је разговор о репрограму дуга према књажевачкој фабрици.

- Улога локалне самоуправе је да, у обиму колико је то могуће,

помогне привредним субјектима да дугорочније и сигурније послују и у амбијенту који ће омогућити отварање нових радних места – рекао је Младен Радосављевић.

S. Todorovi}

П от п и с а н у го в о р

између ЈП

„ С р б и ј а ш у м е “ и

фабрике „Тина” о

дугорочној, обострано

корисној, сарадњи

дрЖава Ће да ПоМоГНе „тиНи“

ОБЕЛЕЖЕН МЕСЕЦ СОЛИДАРНОСТИ СА СТАРИМ ЛИЦИМА

P O L I T I K A С Т Р. 4A K T U E L N O

Обрен Ристић, књижевник из Књажевца ових дана је за књигу песама „Венац Творцу“ која се протекле 2009. године појавила у издавачкој делатности београдске куће „Апостроф“ и Књижевног клуба „Бранко Миљковић“ из Књажевца, добио две престижне књижевне награде:

- Награду „Змај Огњени Вук“ на Сајму поезије у оквиру Смеде-ревске песничке јесени, за најбољу књигу објављену између два Сајма тј. Фестивала. Признање је Ристићу уручено 18. октобра 2010. у Смеде-реву и тиме су званично отворени овогодишњи међун ародни пес-нички сусрети Смедеревска пес-ничка јесен.

- Награду „Милан Ракић“ коју додељује Удружење књижевника

Србије за песничке књиге објављене у претходној години.

За награду „Змај Огњени Вук“ гласали су издавачи и уредници из земље и расејања и ове године је предложено укупно 28 наслова и према избору 48 уредника награда је припала књизи „Венац Творцу“. О делу је, након проглашења, уручења награде и поздравне речи аутора, говорио Срба Игњатовић, пред-седник УКС.

Стихове из књиге у препуној с а л и б и б л и о т е к е у С м е д е -реву, читали су аутор и глумац Миљан Губеринић, а уз присуство делегације писаца из многих земаља и добитнице овогодишњег „Златног кључа“ Смедерева Казуке Шира-иши, песникиње из Јапана. Ову престижну награду претходних година добили су песници: Срба Игњатовић, Слободан Ракитић, Драган Јовановић Данилов, Драган Лакићевић, Манојле Гавриловић, Драгомир Брајковић, Миодраг

Павловић, Милица Јефтимијевић Лилић и Верољуб Вукашиновић.

У поздравној беседи, Ристић је присутне упознао са култур-ним и уметничким дешавањима у Књажевцу, говорећи о значају Ф е с т и в а л а к у л т у р е м л а д и х Србије, који већ 49 година живи у граду на два Тимока, о активно-стима књижевног клуба „Бранко Миљковић и песничком конкурсу

„Раде Томић“, као и о часопису и едицији „Бдење“, заједничком поду-хвату са општином Сврљиг.

На г р а д у „ М и ла н Ра к и ћ “ додељује сваке године Удружење књижевника Србије за песничке књиге које су изашле у протеклој години и о добитнику одлучује ше с точ ла ни жири у гледних књижевних критичара. Ове године жири се између 30 приспелих књига, одлучио за књиге „Венац Творцу“ Обрена Ристића и „Крчанов блок“ Слободана Стојадиновића Чудета, које равноправно добијају ову

награду. Награда ће бити уручена годишњој скупштини УКС у децем-бру ове године. S.T

ОБРЕНУ РИСТИЋУ ДВЕ ПРЕСТИЖНЕ

KЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ

Млади ЛДП Књажевац про-мовисали су 26. октобра “Акци-о н у д е к л а р а ц и ј у ” п о д с л о -ганом “Модерно образовање – употребљиво знање”. У акцији је, поред Књажевца, учествовало и више десетина градова и општина Србије.

“Акциона декларација” донета је на Конференцији Младих ЛДП, одржаној пре десетак дана у Бео-граду. У склопу декларације иден-тификовано је низ проблема са којима се суочавају млади у Србији као што су: застарели образовни систем, ескалација насиља које се шири као зараза, замрли културни о спортски живот, непружање финансијске подршке младима приликом реализације њихових пројеката...

Посебан акценат стављен је на питање модернизовања нашег

образовног система као и на пред-логе систематског с узбијања агресије и насиља међу младима. Ове ствари се не могу урадити без укључивања целокупног друштва, те се зато ова Декларација и назива АКЦИОНА. Врло је битно да се међу младим људима пробуди дух активизма као и потреба да се све погрешне ствари исправе а праве вредности афирмишу.

Ово је само једна у низу акција које ће Млади ЛДП спроводити током наредних месеци а у циљу активног укључивања младих да својим личним примером покажу да младост не сме сама по себи бити сврха, већ да она омогућује да трезвеније сагледамо проблеме и понудимо конкретна решења.

Mladen Ili}, predsednik omladine LDP Kwa`evac

Промоција “акционе декларације” младих лдП

МОДЕРНО ОБРАЗОВАЊЕ – УПОТРЕБЉИВО ЗНАЊЕ

Обрен Ристић (Тијовац код Сврљига, 1960); Дипломирани еко-номиста. Заступљен у антологијама. Песме су му превођене на енглески, пољски, македонски... Добитник више награда за књижевно ствара-лаштво; Један од оснивача и пред-седник Књижевног клуба „Бран-ко Миљковић“ у Књажевцу; Један од оснивача и уредника часопи-са Бдење.

До сада објавио књиге поезије: - Сређивање утисака ( Књажевац, 1996), На истоку, у Сербији (Бео-град, „Апостроф“, 2002), - Узне-мирени су свети ратници (Ваљево,

„Импр е с у м“, 2006),- Источно тројство (Заједно са З. Вучићем и Р. Вучковићем (Београд, КД „Све-ти Сава“, 2007), - Узнемирени су свети ратници, друго издање (Бео-град, КД „Свети Сава“, 2008), - Го-спод је велики поета / The Lord is a Great Bard (српско-енглеско издање, Ваљево 2009) и - Венац Творцу (Бео-град, Књажевац, „Апостроф“ и КК

„Бранко Миљковић“, 2009).Живи у Књажевцу и Тијовцу.

С Т Р. 5P O L I T I K AOgL E d A L O

МОБИЛНА ШКОЛА ЈАВНОГ ЗАГОВАРАЊА

Институт за одрживе заједнице (ИСЦ), у оквиру програмског дела тренинга, спро-вео је обуке на различитим ниовима за више од 750 лидера и активиста из скоро 200 организација грађанског друштва у Србији. Један од најуспешнијих сегмената програма

“Иницијатива јавног заговарања грађанског друштва” који ИСЦ реализује средствима УСАИД-а од 2006. године, одржао је од 6. до 8. октобра 2010. на Златибору “Академију јавног заговарања”, комуникациону обуку и панел дискусије за више од 30 удружења грађана из Србије. Представници омладинских организација грађанског друштва из Књажевца били су Едукативни Центар Књажевац (Вла-димир Ристић) и Центар за креативни развој (Дарко Савић ) .

Одржавањем ове обуке у сарадњи са школом за комуникације Продукцијске групе

“Мрежа”, ИСЦ је свечано обележио заврше-так двогодишњег циклуса опсежних обука

“Мобилна школа јавног заговарања” намењен активистима, младим лидерима и талентова-ним промотерима јавног заговарања широм Србије. ИСЦ-ов тренинг тим (Александра Веселиновић и Јелена Бекчић) окупио је у златиборском хотелу “Олимп” активисте

организација из Сомбора, Темерина, Пирота, Ниша, Новог Пазара, Тутина, Мајданпека, Бора, Доње Трнаве, Краљева, Књажевца, Ужица, Новог Сада, Крагујевца, Прибоја, Зрењанина, Кикинде и Прешева.

Интензивну комуникациону обуку полаз-ника реализовала је искусна екипа новинара, уредника и предавача ПГ “Мреже” на челу са Лилом Радоњић. Она је представницима организација грађанског друштва демонстри-рала вештине комуницирања са медијима, с посебним акцентом на саопштења за јавност, њихову улогу и принципе функционисања у јавној комуникацији.

О п р и п р е м а њ у и н а с т у п и м а н а конференцији за новинаре, креирању и пласирању изјава за медије као и о практичном

искуству понашања пред камером, полазници “Академије јавног заговарања” сарађивали су са Мајом Дивац, уредником и презентером ове продукцијске куће. Практични рад, снимање, припрема и давање изјава, наишли су на велико интересовање учесника и изазвали занимљиву полемику.

Велико интересовање, али и захтеван прак-тични рад, полазнике је дочекао на делу обуке којим је руководила позната српска новинарка и водитељка најпопуларнијег “talk-show”-а у земљи Оља Бећковић. Пре свега у раду “један на један”, али и кроз заједнички разговор, анализом добрих и лоших примера из праксе, Бећковићева је саветовала и обучавала полазнике о важним детаљима јавне комуникације. Велики број учесника није могао да сакрије дивљење пред једноставношћу и практичношћу којом их је ова новинарка саветовала како најбоље да иско-ристе, време које добију у медијима, нарочито на телевизији.

Учесницима ИСЦ-ове ТВ “Академије” дипломе о завршеној обуци свечано су уру-чиле Мерилин Шмит, заменица шефа Мисије УСАИД-а и Сандра Станић, заменица дирек-тора програма ИСЦ-а у Србији.

V. Risti}

Институт за одрживе заједнице обучио 750 лидера међу којима су

и активисти из Књажевца

У четвртак, 14. октобра, у Љубљани је одржана трибина под насловом „Српска породица данас“, у организацији Српског д р у ш т в а „ З а д у ж б и н а “ и пријатеља из Културног друштва

„Михајло Пупин“ и друштва

„иСТоЧник” У ЉУБЉани

срПсКа ПородиЦа даНас„Српска заједница“. Многобројни

гости имали су прилику да чују излагање Саше Илијића, вероучитеља из Књажевца, који је уједно и председник друштва за српску духовну и биолошку обнову „Источник“ и координа-тор „Покрета за живот“.

- Током предавања изнео сам многобројне шокантне чињенице везане за белу кугу, због које

ће српски народ нестати кроз нешто више од два века, ако се са садашњим трендом настави – рекао је Илијић за „Нове књажевачке новине“ напомињући да су при-сутни имали прилику да се упознају и са активностима „Покрета за живот“, као и о самим вредностима Културе живота, коју покрет под-ржава и промовише.Саша Илијић, вероучитељ из Књажевца имао посебно излагање

- Говорио сам и о васпитању у породици данас, о актуелним дешавањима у Србији, о (не)раду државе на очувању породице, абор-тусу и последицама по здравље жене, о слободи и лажној слободи – каже вероучитељ Књажевачке гимназије

и истиче да је посебан печат три-бини дао ученички музички састав

„Источник“ извођењем духовних и родољубивих песама.

По з аврше тк у т рибине прикупљени су добротворни прилози з а фондацију „За српски Космет”, уз напомену да ће део средстава бити намењен и нашем народу у Крајини. Прикупљањем добротворних прилога и продајом часописа, књига и промотивног материјала п р и к у п љ е н о ј е 5 8 6 е в р а . Гости из Књажевца су у оквиру боравка у Љубљани посетили и Храм Св. Ћирила и Методија и Српску библиотеку у Љубљани.

S.T.

P O L I T I K A С Т Р. 6q U d I

Сем што је здравичар, песник и народни уметник, Милош Петровић из Васиља је склон и још неким креативним актив-ностима, превасходно усме-реним ка лакшем свакоднев-ном животу на селу. Најновији, јединствени патент, каже, допри-носи очувању клипова кукуруза у амбару, штити их од мишева и осталих глодара. Једино је потребно стрпљење.

У редовима, са повећим раз-мацима, наређа се кукуруз како би могао човек да прође, а камо ли мачка. Милош то, као нико и нигде, стиховима, такорећи стручно објашњава:

Да ваздух циркулише и да мачка може да функционише,а миш нема где да се сакрије,

јер ће мачка да га открије,и онда да га ухвати,

и миш то мора да схвати,и за храну ће да пати.

- На тај начин кукуруз остаје чист и здрав, сув и неизгриц-кан и стока га у сласт једе - каже

Милош. Од 2001. године, када је

отишао у пензију, Милош кори-сти свој изум и жели да га подели са другима. О патентиранју, засад, вели, и не размишља, мада није против тога да „заради

неки динар“. Јер, свакоме је као дан јасно да је досадашње класично складиштење куку-руза у кошеве и амбаренајвише одговарало – штеточинама. У Војводини и Мачви, приме-рице, глодари годишња униште и до трећину ускладиштеног рода. Изум Милоша из Васиља, убеђени су његови сељаци, може да уманњи штету бар за поло-вину, ако не и више од тога.

Овај народни песник и уметник добио је ове године на Сабору у Гучи „Златну плакету“ за најбољу народну ношњу, док је на „Сабору фрулаша“ у Грљану освојио друго место у категорији двојница.

S. T.

СТИХОВИМА БРАНИ КУКУРУЗ ОД ГЛОДАРА

Божидар Стаменковић, у вароши познатији као Бобан, рођен је на Бадње вече 1957. године. Основну школу завр-шио је у Књажевцу и Чачку, а своје адолесцентске дане, мла-дост и зрело доба, провео је и проводи живећи и радећи у свом граду.

Радио је у ГП „Тигар“, па у „ Ун и в е р з а л у “ ( Ф аб р и к а намештаја „ТИНА“), а онда 15 година у руднику „Соко“, зарађујући хлеб „са седам кора“. После несреће у руднику деве-десетих година, решио је да да отказ и посвети се својој првој љубави – сликарству.

У главној улици, поред зграде старе „Електродистрибуције“, већ 15 година Бобан продаје своје с лике, са пејсажима, мртвом природом и мотивима старих тимочких кућа, које истински одишу свежином свега доброг из Књажевачког краја. По наруџбини, овај само-уки сликар ради и портрета и иконе, јер, каkо он каже,

„све што око види, могу и да нацртам“.

- Од детињства сам био

нак лоњен с лик ању. В ећ у основној школи могао сам оловком да нацртам било кога и било шта, а то није промакло мом очуху, који је желео да ме пошаље у неку уметничку школу. Али, „не лежи враже“, постојао је један проблем – нисам волео да идем у школу. Тако да за ово што сада радим нeмема адекватно образовање – уз осмех каже Бобан и наглашава да је у доба младости своју пажњу усмерио на неке друге

ствари, а на сликарство је помало заборавио.

- Онда се десио један сан. Нисам много сујеверан, али једноставно тако је било. У сну ми се појавила жена црне косе, лично Св Петка и поручила ми да поново кренем са сликањем. Тако сам и урадио и ево већ пет-наест година моја породица, супруга, ћерка, син и ја живимо од тога – објашњава наш саго-ворник и потенцира да никада није осетио умор, досаду или

засићеност послом. Сликар – аматер Бобан

искључиво ради комбиновану технику, акрил и уље и поне-кад чисто уље, у свом дому, у дневној соби, која му служи и као атеље. Понекад осећа потребу да слику ради лагано, па и месецима ако треба, али због темпа живота и сталне журбе, своја уметничка дела ствара неким бржим процесом. Али, биће дана...

- Покојни Радиша „Пикасо“, такође сликар-аматер, пока-зао ми је доста тога битног у послу, а велику подршку имао сам и од академског с ликара Радета Ристића. До сада нисам имао само-сталне изложбе, али сам се појављивао на заједничким поставкама у Књажевцу – говори за „Нове књажевачке новине“ самоуки, али врло успешан ликовни стваралац Бобан, што су у разговору са вашим новинарем потврдили и учесници овогодишње Ликовне колоније на Дебелој стени.

Sa{a Todorovi}

РУДАР НАСЛИКАО СВ. ПЕТКУ

С Т Р. 7P O L I T I K AZ A P I S

TurisTička organizacija opšTine knjaževac

P O L I T I K A С Т Р. 8R A S K R [ ] A

Село Стогазовац налази се 10 km северозападно од Књажевца. На самом излазу из села, из правца Књажевца, 50 метара од последњих кућа усечена је клисура Ждрело. Дужина клисуре је око 300 метара. Кроз клисуру протиче Зубетиначка река, која уласком у атар села Стогазовац мења назив и назива се Стогазовачка река.

Према геолошкој карти Републике Србије клисура Ждрело усечена је у кречњаке, глиновите кречњаке и глинце из периода доње креде. Старост ових стена процењује се на око 100 милиона година. Клисура је усечена између брда Кулиње (540 m) које се налази са десне стране и брда Рудине (460 m) са леве стране Зубетиначке реке, која клисуром протиче на надморској висини од 350 метара. Кречњачке стене непосредно уз реку издижу се до висине 70-80 метара и специфичних су формација. Највише литице су Лисичји камен и Здравачки камен. Лисичји камен назива се још и „Момин камен” или

„Девојачки камен”, по девојци која је према народном веровању бежећи од Турака скочила са камена. До врха ове литице лако се стиже путањом иза цркве. Одатле се пружа предиван поглед на клисуру и село. Налази се на десној страни у средишњем делу клисуре. Здравачки камен је назив добио по здравцу који расте на камену. Издиже се на десној страни на самом улазу у клисуру. Ширина клисуре у најужем делу, на самом дну, износи 2-3 метра. Ово је био једини пролаз пре просецања пута кроз клисуру. На дну клисуре, у кориту реке, налази се извор

„свете воде” који мештани називају „Божја трпезица”. Мештани кажу да извор никада није пресушио и да има лековито дејство за очне болести. Поред извора пронађен је римски жртвеник, што доказује постојање овог извора још у доба Римљана. Дно клисуре је карактеристично по великом броју обрушених блокова стена, преко којих река протиче у виду слапова. Блокови стена су допринели стварању великих вирова. Највећи вирови су: Сињи вир, Телчи вир и најнизводнији Петковски вир. Телчи вир, по предању, никада није пресушио јер се храни водом из извора „Божја трпезица”, а назив је добио током XIX века када су због велике суше становници околних села појили своју стоку у овом виру. Узводно од Телчег вира налази се „бунар”, рупа у стени испуњена речном водом, као и „када”, удубљење у виду каде у каменом блоку кроз које протиче река и у виду слапа се спушта у вир.

Како је ова клисура усечена у кречњацима доње креде, може се претпоставити да је у то доба, пре око 120 милиона година, овде егзистирало море у коме су се таложили остаци живих организама од којих су настале

клиСУра Ждрело У СелУ СТогазовац

исПод девоЈаЧКоГ КаМеНа „БоЖЈа

трПезиЦа“

дебеле наслаге кречњака. Касније, покретима алпске орогенезе издигнуте су планине и створене контуре савременог рељефа који су потом обликовале егзогене силе (флувијална или речна ерозија, плувијална или кишна ерозија, крашка ерозија или корозија, физичко и хемијско распадање стена итд.) до данашњег изгледа. Почетак усецања клисуре Ждрело пада у време повлачења сарматског језера и формирања речне мреже Тимока крајем миоцена и почетком плиоцена тј. пре око 12 милиона година. Толико је било потребно времена Зубетиначкој реци да однесе површински слој растреситих седимената и усече клисуру.

З убе т и н ач ка р е ка н а с т а ј е северозападно од села Зубетинца спајањем неколико потока на падинама Слемена (1 .099 m). Најзначајнију притоку Гладну реку прима са десне стране 5 км низводно од Зубетинца. Гладна река настаје спајањем неколико мањих река које се сливају са Крстаца (1.070 m). У Зубетиначку реку се пре Стогазовца улива још неколико мањих притока - потока, не дужих од неколико километара, периодског карактера тј. водотокова који имају воду само у току кишних месеци и за време топљења снега док су у осталом делу године углавном без воде. Зубетиначка река најчешће пресушује у току летњих месеци, што до пре 10 - 15 година није био случај. Најбољи доказ да је река била богата водом јесу остаци воденица у клисури. Познате су 4 воденице: Гмитрова, Туртина (Дречиновска), Драгићева и Петковска. Туртина воденица је најстарија, саграђена је још у време Турака. Занимљиво је веровање мештана да је у клисури постојала Гаргова воденица која је по предању најстарија и у којој је сакривено благо, али нико поуздано не зна њену локацију. Код Валевца, после 18 km тока, Зубетиначка река се састаје са Бучјанском реком и чине Валевачку реку која се улива у Бели Тимок један километар низводно од Књажевца.

Постоји занимљивост везана за називе река у овом крају јер једна иста река може имати неколико назива у различитим деловима свог тока, а њих добија по именима села кроз која протиче. Зубетиначка река носи тај назив све до Стогазовца где добија

„ново” име Стогазовачка река и под тим именом тече до Валевца. Још је бољи пример Бучјанске реке: до Доње Соколовице је Бучјанска река, између Соколовице и Лепене је Соколовачка река а низводно од Лепене је позната као Лепенска река. Због тога једна иста река на свом току дужине 20 km има чак три назива.

Nastavak u idu}em broju

мр Микица Сибиновић(у коауторству са мр Миланом Петковићем)

фото: С. Т.

фото: С. Т.

С Т Р. 9RASKR[]A

Село Ново Корито, расуто по брежуљцима до саме бугарске границе, недалеко од Минићева, у атару Књажевца, на брду Кади-богаз. У селу је 450 објеката, највише кућа, али две трећине је празних, напуштених, без дечје граје и шкрипе старих, сео-ских бунара и песме девојачке у мобама и чобанијама. Пре две и по деценије у Новом Кориту било је 313 домаћинстава, пре шест година брујало је 100 трак-тора, сада је толико људи. Све старац до старца. За последњих пет, шест година родила се једна беба. Од ђака- двоје и они путују у Минићево у школу. Њихова школа, задружни дом, кафана, већ две деценије не отварају врата. Новокорићани воле своје село зарасло у у коров и дивље врбе, и увек се, бар у мислима, враћају на Кадибогаз и Корит-ску реку на којој је средином прошлог века кукурузни хлеб млело 30воденица.

- Многи не дођу у село и на своје огњиште, и осам, девет година. Тек када се страсно зажеле или кад, не дај Боже, неко од стараца оде заувек. Иако

нисам баш далеко, не могу од оба-веза да трчкарам тамо- амо. Мајка Марија напунила је 84 године и само је зими код нас у Бору, а чим сунце огране и зазелени, нема те силе која ће је зауставити да не оде “својој кући“. И, ето, да не бих пре-више размишљао о родној кући и завичају направио сам макету

вио да придода свој вајат. - На макети је слика села оста-

лог из детињства. Миле Петровић, дугогодишњи директор стади-она “Црвене Звезде“ и рођени Новокорићанац замерио је што сам заборавио његово домаћинство. Не, нисам то сметнуо с ума, него Миле је рођен у нашем селу, а родитељи

бака Марија, кад је она ишла школу, било је 140 ђака – првака. Године 1865. бележе историчари, рођене су 42 бебе. Село се спомиње и турским списима: 1445. пописане су четири породице и једна удовица. Први насељеници стигли су из Бугар-ске. Данас је све другачије. Једино се, подсећа Слађан, оглашавају црквена звона.

МАКЕТА ЗА МИЛА

О Новом Кориту је сачињена садржајна, богата књига. Аутори су рођени Новокорићани: Божин Јовановић (пуно учинио за село), Петар Крстић и Илија Петковић.

- Нажалост, на мојој макети не може све да се види. На пример, нема заслужних учитеља Спасоја Хаџипоповића, оснивача прве школе ( учио 140 ђака) или Мирка Цве тковића, оснив ача прве задруге, стрељаног у Крагујевцу 1941. Ипак, имамо књигу и доку-ментарни филм, нешто што ће остати за потомке расељене у Књажевац, Зајечар, Бор, Бео-град и по белом свету – присећа се Слађан Тодоровић показујући и мању макету спремљену за земљака и пријатеља, Звездаша, Мила Петровића.

СТАРИЦА ЗА ДАН ПРЕПЕШАчИЛА 140 КМ

Од 84 – годишње Марије, мајке Слађанове, сазнајемо да је пре неку годину “због вазда важног посла“ ујутру зором, из Новог Корита, кренула у 70 километра удаљену Рготину. Вратила се истог дана увече, одморила се преко ноћи и сутрадан, “на узвишици код Ћосиног брода“ цео дан копала кукурузе.

И КЊАЖЕВАЦ НА МАКЕТИ

Сусрели смо Слађана 2. октобра ове године на „Шипуријади” у Новом Кориту. Носио је макету свог села у Дом културе како би је приказао многобројним гостима. Успут је добацио да је у међувремену (протеклих пет година) урадио и макету Књажевца коју ће ускоро приказати јавности. Био је очевидно срећан што смо га питали радили нешто важно и у пензионерским данима и дола-зили у своје Корито.

- Лепо је у Бору, али овде сам најсрећнији. Овде сам и направио највећи део макете Књажевца

Цело Ново Корито На 1,40 М

Слађан Тодоровић не одваја се од родног Новог Корита ни

у градској дневној соби

И, ето, да не бих превише размишљао о родној кући и завичају направио сам макету села (1, 40 метара са 70

сантиметра) и поставио је у дневну собу…

села (1, 40 метара са 70 санти-метра) и поставио је у дневну собу, даноноћно је уз мене – прича Слађан Тодоровић, Боранин а у срцу Новокорићанин.

ЗАБОРАВИО СВОЈ ВАЈАТ

Макета је и део задужбине која ће остати селу. Цело “село“ је постављено од гипса, стиро-пора, разних фарби и уметака. Тополе су “обележене“ мачјим репом (врста зеленила): ливаде и пашњаци хајдучком травом. Озна-чене су и пећине и вртаче, потоци, најстарија стабла. Бака Марија под-сети да је Слађан у заносу забора-

су били учитељи који су, после службовања напустили место. Миле не може да сакрије приврже-ност. Каже : Слађане, јесам обишао цео свет са “Звездом“ али кад у пасошу прочитају место рођења, срце ми заигра.

Ново Корито је увек било на гласу. Војвода Живојин Мишић је ту, код Коритске реке реке, запо-чео војничку каријеру. Постоји и спомен – обележје. И у осталим ратовима гинуло се за отаџину и бранила родна груда. Некада, вели

„Глас јавности”, 15. март 2005. Брана Филиповић

P O L I T I K A С Т Р. 1 0P R I K A Z I

Народна исхрана у Књажевцу и околини претрпела је врло мало промена у протеклих стотинак година. Архаичност је евидентна у прикупљању хране, начину припреме и конзервисању. Данас је то предност, јер као таква саставни је део туристичке понуде овог краја. Мирис и укус хране и пића уз очуване обичаје и добро очувану природу главни су адути у развоју туристичких производа Тимока, Заглавка и Буџака.

На развијеност исхране, њену разноликост и особеност утичу многи чиниоци и њихова узајамна деловања. Исхрана зависи од при-родне средине, историјских, при-вредних и друштвених прилика, ширине кулинарских знања, као и навика, обичаја и религиозних схватања.

ГИБАНИЦА ОД ЗЕЉА

Још у стара времена поред лова, риболова, сточарства ста-новништво Тимока обрађивало је земљу и гајило понајвише винову лозу, баште и воћњаке. До данашњих дана очуван је обичај сакупљања и употребе самониклог јестивог биља и шумских плодова. Ливадско зеље и данас се користи за спремање сарми „гужвица“, гиба-ница „зељаник“ и чорбе. Коприва се бере током целе године, али највише у пролеће. Спрема се на разне начине, као салата, као дода-так у гибанице, проје, као састојак пљескавица, осушена током зиме у разним јелима итд. Посебан специјалитет је дивљи бели лук, цревмуж, који се у сезони користи свеж, а касније, током године, из замрзивача се додаје у разне салате и јела као зачин. Печурке (љутаче, модрокорке, црвењаче, чељадинке, јајчарке, вргањ, лисичаре користе

се као свеже, сушене или усољене за припрему паприкаша, чорби, прженије.

Посебни специјалитети су слат-киши и напици припремљени од шумских јагода, малина, боров-ница, брусница, трњина, купина, ораха, бадема, лешника, муш-мула, смокви, дуња, дрењина, шљива, крушака, јабука, грожђа, тикви. Пића и напици везани су такође за самосталну производњу у домаћинствима. Вина, воћне ракије, безалкохолни напици припремају се од воћа или самониклог арома-тичног и лековитог биља. Чајеви се пију често током године, и свако домаћинство припреми одрежену количину лековитог и ароматичног биља погодног за припрему чајева..

Хлеб је у далекој прошлости прављен од ражи, али га је времено потиснуо хлеб од кукуруза (муму-руза) и пшенице. Кукуруз и брашно од кукуруза толико се користи у исхрани становништва Тимока, Буџака и Заглавка као да му је овде постојбина.

Кукурузно брашно је доне-давно била основна сировина за спремање хлеба тј. Проје, прављен је и „гологлавник“ – јело до куку-рузног брашна, зеља, јаја, сира и масти. Качамак „качамилка“ спрема се тако што се у мањи котао „котле“ сипа вода, па кад проври додају се со и брашно. То се неко време кува и добро мути („док се задњица не зазноји“). Скувано се скине са ватре и сипа се на „круг“, лопар који се стави на трпезу и са њега се једе. У качамак се могу додати брашно, маст и сир. Уз качамак се служе чварци, ораси или „прженија“.

Млечица се кува слично као качамак, али се уместо воде ставља млеко. Спрема се и „јајчаник“ од мешавине кукурузног брашна, масла и јаја. У Буџаку кувају „прже-ницу“, качамак са чварцима, пра-зилуком и паприком, као и „цицу“, која се добија кад се у кључалу воду сипа кукурузно брашно, а затим се наструже стари сир.

„Белмуж“-специјалитет и за цара и за овчара. Тек оцеђена грудва

сира се посоли, стави се у бакрач на тиху ватру и меша се непрекидно док се сир не истопи. Затим се скине са ватре и стави поред огњишта на загрејане камене плоче. У тако истопљен сир дода се кукурузно брашно и стално меша „чурком“ док се добро „не испече“ и не пусти масло.

СЛАТКЕ ГИБАНИЦЕ

Кукуруз се једе куван или печен на жару. Од зрна кукуруза праве се „пуцањке“ или „пуцке“. Могу се спремити у „решето“ поклопљено и „турено“ на жар, или модерно у шерпи на шпорету.Обавезно се једу на Луду среду (кад се „тудоричи“).

Веома су распрострањене гибанице и пите у исхрани. Раније није прављена разлика између ова два термина већ је коришћен израз гибаница без обзира да ли су коре мотане или слагане и да ли је слатка или слана.

Коре „обге“ или „обђе“ замесе се од пшеничног брашна, а затим развуку оклагијом („насучу на растакалку“), запеку се на вршнику или на плотни, ређају у тепсију и филују („облажу“). Може да се пече под вршник који се одозго прекрије „сас пепел и жар“ или у обичном шпорету („ал је послатко пода вршник“).

Гибаница се филује сиром помешаним са јајима. Може да се филује кромпиром, месом, принчем, киселим купусом, зељем, печуркама.

Слатке гибанице праве се са јабукама, тиквама, вишњама и орасима „орешњак“. За „орешњак“ користе се домаће „обге“ које се филују орасима и шећером, а додаје се и суво грожђе које домаћице саме суше на вејкама.

наставак у следећемо броју

Туризам без ића и пића и није неки доживљај.

У Књажевцу и околини туристи ће сигурно уживати у доброј капљици и добром

залогају. Драгица Јоцић - Ивановић, Туристичка организација општине Књажевац

ГастроНоМиЈа КњаЖевЦа и оКолиНе

ТРАДИЦИЈОМ У ЕВРОПУ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ

КЊАЖЕВАЦ

С Т Р. 1 1

ПРВА СТРАНА- БОЈА

Класик (на два ступца висине 4 цм) 5.000,оо

Пола стране 16.000,оо

четвртина стране 12.000,оо

(ПО БРОЈУ)

ЗАДЊА СТРАНА- БОЈА

Класик 3.000,оо

Цела страна 20.000,оо



(ПО БРОЈУ)

УНУТРАШЊЕ СТРАНЕ напомена: колорне стране 100% увећане цене

Класик 500,оо




(ПО БРОЈУ)

ОБАВЕШТЕЊА

До пола шлајфне 500.оо

До једне шлајфне 1.000,оо

(Прва страна увећава се за сто посто)

(ПО БРОЈУ)

МАЛИ ОГЛАСИ

Један 250,оо

(ПО БРОЈУ)

УМРЛИЦЕ

Класик (један стубац висине 8 цм) 300,оо

Цела страна, предзадња 10.000,оо

Пола стране, предзадња 8.000,оо

четвртина стране, предзадња 6.000,оо

(Задња страна увећава се за 30 посто по свакој од понуђених варијанти)

(ПО БРОЈУ)

чЕСТИТКЕ





(Прва страна не може цела а сви остали износи увећавају се за сто посто)

(ПО БРОЈУ)

чЕСТИТКЕ ПОЛИТИчКЕ





(Прва страна не може цела, а сви остали износи увећавају се за 100 посто)

(ПО БРОЈУ)

САОПШТЕЊА ПОЛИТИчКА

До 0,7 шлајфне 500,оо

До 1,5 шлајфне 1.000,оо

(ПО БРОЈУ)

ОБАВЕШТЕЊА ПОЛИТИчКА

До 0,3 шлајфне 800,оо

До 0,5 шлајфне 1.700,оо

(ПО БРОЈУ)

M A R K E T I N g

ВОЗНИ РЕД ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ КЊАЖЕВАЦ

ЗАЈЕЧАР 4,46 8,54 12,42 17,40 21,22НИШ 4,41 7,26 13,23 16,07 21,17

„КЊАЖЕВАЧКЕ”

ЧИТАЈТЕ И НА

НАШЕМ САЈТУ

www.mc.kcbor.

net

УВЕК У ЦЕНТРУ

ПАЖЊЕ

МЕДИЈА

ЦЕНТАР БОР

030/444-280

ОБУКА ВОЗАЧА СВИХ КАТЕГОРИЈА

АУТО СЕРВИС

ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД

ШЛЕП СЛУЖБА

ЦЕНОВНИК РЕКЛАМНИХ

УСЛУГА

С Т Р. 1 2

Књажевачке рукометашице, које играју у оквиру Друге лиге Србије, изгубиле су, као домаћини, утакмицу 4. кола, у сусрету са ЖРК „Топличанин“-ом, резултатом 25 : 38. У петом колу, за наредни викенд, Књажевчанке одлазе у Ниш, на „мегдан“ играчицама ЖРК „Наиса 3“.

У оквиру утакмица одиграних у мушкој конкуренцији, у 5. колу Друге лиге Србије, РК „Књажевац“ је, као домаћин, савладан од гостију из Рашке, играча РК „Бане“, резулта-том 27 : 32. У шестом колу, опет као домаћин, рукометаши ће дочекати РК „Власотинце“.

У мушкој одбојкашкој конкуренцији, у одиграној утакмици Друге Б лиге Србије, ОК „Књажевац“ је савладао ОК „Врање“,

убедљиво, по сетовима 3: 0 У најважнијој „споредној ствари на свету“

ФК „Тимочанин“ је у оквиру 12. кола Поморав-ско – тимочке зоне, као домаћин савладао СФС Борац“, резултатом 2: 0, укњиживши 3 важна бода. У наредном, 12. колу, Тимочанин иде „на ноге“ ривалима из Крушевца, игра-чима ФК „Трајал“.

Резултати књажевачких представника 8. кола Фудбалске окружне лиге:

ФК „Миџор“ Кална : ФК „Борац“ Вражог-рнац - ( 2 : 0 ),

„ШСК“ Штипина : ФК „Омладинац“ Грезна – ( 3 : 0 ),

ФК „Бучје“ : ФК „Озрен“ Соко Бања – ( 2 : 1 ),ФК „Слога“ Минићево : ФК „Рудар“ Подвис

– ( 3 : 1 ). Шах клуб „Књажевац“ је својим партијама

у Голупцу, одиграних протекле недеље, обе-збедио опстанак у Лиги централне Србије, заузевши 10. место.

Данијел Стојановић, члан Пауерлифтинг клуба „Књажевац“, заузео је треће место у категорији до 70 килограма, на државном првенству у боди билдингу, боди фитнесу и фитнесу, одржаног у Чачку, 16. октобра.

Јуниорска лига Србије, за кошаркаше, почиње 31. октобра и већ у првом колу, КК

„Књажевац“ (ККК) имаће тешку утакмицу, која их очекује на гостовању вршњацима из Бео-града, на паркету КК „Црвена Звезда“.

S. Todorovi}

РУКОМЕТ У МИНУСУ, ОДБОЈКА И ФУДБАЛ У ПЛУСУ

ПУТЕВИМА „ГВОЗДЕНЕ ЗАВЕСЕ“

15 дана

L O P T A

Мајкл Крамер, посланик европског парламента, али и велики љубитељ бициклизма, пре неколико година дошао је на идеју о рути на којој би бицикли-сти следили некадашњу границу, која је раздвајала земље Вар-шавског уговора и НАТО савеза. Такозвана „гвоздена завеса“,

протезала се од обале Барен-цовог мора и далеких фјордова на Норвешко – Руској (СССР) гра-ници, па преко читаве Европе, све до обале Црног Мора, код града Бургаса.

На овој рути, укупне дужине од преко 8.000 километара, пут-ници „на два точка“ би про-

лазили кроз „живу“ историју Европе, могавши да на тај начин осете „из прве руке“, атмосферу некадашње војно-политичке поделе, као и дубоки значај промена које су се десиле у последњих двадесет година.

Тако је настао пројекат „Iron Curtain Trail“ (ICT), који је захваљујући првенствено идеји, труду и утицају г-дина Крамера, од стране Европске бицикли-стичке федерације прихваћен као најновија „EuroVelo“ рута, добивши на тај начин ознаку „13“ у мрежи најважнијих европских путева за бициклисте. Стаза про-лази кроз 20 земаља, од којих су 14 чланице ЕУ.

Ово је још једна добра при-лика да се Србија туристички повеже са остатком Европе, те да тако побољша имиџ, али и повећа посету страних гостију. Уз подршку „ Danube Competence Center“, GTZ-а и Министарства економије и регионалног развоја, планирано је дефинисање коначне руте кроз Србију и обележавање исте путоказима за бициклисте, као и даља сарадња на изради карте, оспособљавању водича и сл. Део пута кроз источни део Србије

налази се на релацији Пирот – Књажевац – Зајечар – Неготин – Прахово, а на карти водича кроз руту, обележен је и правац „Е5“: Књажевац – Трговиште – Доња Каменица – Горња Каменица – Кална - Стањинац

Господин Мајкл Крамер је тим поводом, у петак 21. окто-бра, посетио општину Књажевац, , извидивши терен са пред-ставницима општинске Тури-стичке организације. Уприли-чен је и разговор у просторијама „Инфо – центра“ са овдашњим члановима бициклистичког клуба „Миџор“, председником Скупштине општине Дарком Живковићем и новинарима локалних медија.

S. Todorovi}

Michael Cramer

Documents

KNJAŽEVAČKE NOVINE BR. 17