Tp 3

JP EPS - DIREKCIJA ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE Beograd, Vojvode Stepe 412

Ovim prestaje da va`i tehni~ka preporuka br.3 od oktobra 1991.godine

Tehni~ka preporuka br.3

Izbor i polagawe energetskih kablova u elektrodistributivnim mre`ama

1 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kV

V izdawe

septembar 2004.

JP EPS - DIREKCIJA ZA DISTRIBUCIJU TP-3

2 TEHNI^KA PREPORUKA septembar 2004.

IZDAVA^ I-og izdawa (novembar 1972.):

POSLOVNO UDRU@EWE ELEKTRODISTRIBUCIJE SRBIJE IZDAVA^ II-og izdawa (decembar 1978.):

POSLOVNO UDRU@EWE ELEKTRODISTRIBUCIJE SRBIJE IZDAVA^ III-og izdawa (oktobar 1991.):

POSLOVNO UDRU@EWE ELEKTRODISTRIBUCIJE SRBIJE IZDAVA^ IV-og izdawa (septembar 2000.):

EPS - DIREKCIJA ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE

Tehni~ko ure|ewe: Tomislav Bojkovi} Korektura: Tomislav Bojkovi} Ra~unarska obrada crte`a: Vladimir Krsti} i Biqana Stojanovi} [tampa: "MST Gaji}" Beograd Tira`: 300 primeraka

Napomena uz V-o izdawe TP-3:

V-o izdawe TP-3 je identi~no sa IV-im izdawem od septembra 2000. godine, s tim {to su unete izmene i dopune ta~aka 8.2, 24.6 i 24.7.

septembar 2004.


septembar 2004. TEHNI^KA PREPORUKA 3

Iz arhive:

Na osnovu predloga Radne grupe, Komisija za tehni~ka pitawa pri Poslovnom udruèwu elektrodistribucije Srbije usvaja

TEHNI^KU PREPORUKU br. 3:


1 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kV

III-e izdawe

Predloèna re{ewa su u skladu sa vaè}im propisima i standardima i zadovoqavaju zahteve sigurnosti, funkcionalnosti i ekonomi~nosti.

^lanovi Tehni~kog saveta:

1 Jovan Mili}, "Elektrodistribucija" Beograd 2 dr Dragutin Stanojevi}, "Elektrodistribucija" Beograd 3 Rodoqub Markovi}, "Elektrosrbija" Kraqevo 4 Brane Nijem~evi}, "Elektro{umadija" Kragujevac 5 Miodrag Pavkovi}, "Elektrotimok" Zaje~ar 6 Miloje Jezdimirovi}, "Elektrodistribucija" Uìce 7 mr Josif Spiri}, "Elektrodistribucija" Leskovac 8 Stani{a Tasi}, "Elektrodistribucija" Vrawe 9 Zoran Man~i}, "Elektrodistribucija" Pirot 10 Zlatko Gavran, "Elektromorava" Poàrevac 11 Panta Grkovi}, "Elektrokosmet" Pri{tina 12 Luka Georgijevi}, "Elektrovojvodina" Novi Sad 13 Tomislav Bojkovi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd 14 Fedora Lon~arevi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd 15 Krsto @iì}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd

^lanovi Radne grupe:

1 Borislav Lalevi}, "Elektrodistribucija" Beograd 2 Zoran Dani}, "Elektrovojvodina" Novi Sad 3 Boban Milanovi}, "Elektro{umadija" Kragujevac 4 mr @ivko Dobrosavqevi}, Fabrika kablova Svetozarevo 5 mr Miroslav Pavlovi}, Fabrika kablova Zaje~ar 6 Tomislav Bojkovi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd

oktobar 1991.



Na osnovu predloga Radne grupe, Tehni~ki savet EPS - Direkcija za distribuciju elektri~ne energije Srbije je na 160.-om sastanku koji je odr-àn 12.9.2000. godine u Surdulici doneo odluku: usvaja se

TEHNI^KA PREPORUKA br. 3:


1 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kV

IV izdawe

Predloèna re{ewa su u skladu sa vaè}im propisima i standardima i zadovoqavaju zahteve sigurnosti, funkcionalnosti i ekonomi~nosti.

^lanovi Tehni~kog saveta:

1. mr Miladin Tanaskovi}, Predsednik Tehni~kog saveta, "Elektrodistribucija" Beograd

2. dr Josif Spiri}, "Elektrodistribucija" Leskovac 3. mr Zoran Ristanovi}, "Elektrovojvodina" Novi Sad 4. Dragan Balkoski, EPS Beograd 5. Milosav Filipovi}, "Elektrosrbija" Kraqevo 6. Miodrag Pavkovi}, "Elektrotimok" Zaje~ar 7. Miodrag Miqkovi}, "Elektrodistribucija" Vrawe 8. Miodrag Simi}, "Elektrodistribucija" Beograd 9. Miodrag An|elkovi}, "Elektrokosmet" Pri{tina 10. Miodrag Risti}, "Elektromorava" Poàrevac 11. Mitar Aleksi}, "Elektro{umadija" Kragujevac 12. Dragoqub Zdravkovi}, "Elektrodistribucija" Ni{ 13. @arko Mi}in, "Elektrovojvodina" Novi Sad 14. Aleksandar Petrovi}, "Elektrosrbija" Vaqevo 15. Fedora Lon~arevi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd 16. Slobodan Kujovi}, EPS-Direkcija za distribuciju Beograd.

^lanovi Radne grupe:

1. dr Stojan Nikolajevi}, "Elektrodistribucija" Beograd 2. Zvonko Mitrovi}, "Fabrika kablova" Jagodina 3. Hana Albahari @igrai, "Novkabl" Novi Sad 4. Branislav Stevanovi}, "Elektrosrbija" Jagodina 5. Aleksandar Mogin, "Elektrovojvodina" Novi Sad 6. Tomislav Bojkovi}, EPS - Direkcija za distribuciju.

septembar 2000. / septembar 2004.

JP EPS - DIREKCIJA ZA DISTRIBUCIJU ELEKTRI^NE ENERGIJE Beograd, Vojvode Stepe 412

Ovim prestaje da vaì tehni~ka preporuka br.3 od oktobra 1991.godine

1 OPSEG VA@EWA I NAMENA

1.1 Ova preporuka se odnosi na izbor i polagawe podzemnih energetskih kablova koji se koriste u elektrodistributivnim mreàma Srbije nazivnih napona 1 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kV.

Ova preporuka se ne odnosi na konstrukcije kablova posebne namene, kao: na kablove otporne prema gorewu, rudarske kablove, kao i na signalne kablove.

Izbor i polagawe nadzemnih energetskih kablova (samonose}i kablovski snopovi) vr{i se prema TP-8 ED Srbije.

1.2 Ova preporuka je usagla{ena sa vaè}im tehni~kim propisima i standardima, kao i sa tehni~kim preporukama ED Srbije.

1.3 Ova preporuka treba da: odredi osnovne uslove u kojima treba da radi energetski kabl; izvr{i tipizaciju osnovnih konstrukcija energetskih kablova po naponskim

nivoima, koje najvi{e odgovaraju uslovima rada i eksploatacije elektrodistributivnih mreà;

izvr{i tipizaciju preseka provodnika i elektri~ne za{tite; preporu~i osnovne na~ine polagawa energetskih kablova, kao i posebne

uslove polagawa u specijalnim uslovima: ukr{tawe sa putevima i èleznicom, polagawe preko mostova, ukr{tawe i paralelno vo|ewe sa telekomunikacionim vodovima, toplovodom, vodovodom i drugim komunalnim instalacijama;

preporu~i na~ine spajawa provodnika i izradu kablovskih spojnica i zavr{nica;

preporu~i ispitivawe energetskog kabla; utvrdi prora~un dozvoqenih strujnih optere}ewa energetskih kablova; preporu~i na~in kori{}ewa energetskih kablova kao uzemqiva~a.

2 TERMINI I DEFINICIJE

2.1 Kabl: vrsta elektri~nog voda koji se sastoji od jedne ili vi{e ìla i odgovaraju}ih za{titnih slojeva.

2.2 Provodnik: metalni deo kabla namewen provo|ewu struje.

2.3 @ila: deo kabla koji se sastoji od provodnika, izolacije i slaboprovodnih slojeva ako postoje.

2.4 Jezgro kabla: skup pouènih ìla, sa odgovaraju}om ispunom ako postoji.

2.5 Ispuna: element kabla kojim se ispuwava me|uprostor izme|u ìla da bi se dobio kru`ni presek kabla. Ako je ispuna na~iwena od slaboprovodnog materijala, ona sluì kao provodna veza izme|u elektri~ne za{tite i slaboprovodnih slojeva oko ìla kabla.

2.6 Pla{t: za{titni sloj od polivinilhlorida (PVC) ili polietilena (PE) koji {titi elemente kabla od vlage i hemijskih uticaja, a u mawoj meri i od mehani~kih o{te}ewa.

2.7 Metalni pla{t: be{avna cev od olova ili aluminijuma koja se postavqa preko jezgra kabla sa ciqem da {titi izolaciju od vlage i hemijskih ili mehani~kih o{te}ewa.



2.8 Armatura: sloj od metalnih traka ili ìca koji {titi kabl od prekomernih mehani~kih naprezawa i o{te}ewa kabla.

2.9 Slaboprovodni sloj (ekran kabla): sloj koji se postavqa ispod izolacije i iznad izolacije i sluì za radijalno oblikovawe i ograni~ewe elektri~nog poqa.

2.10 Elektri~na za{tita: metalni sloj koji sluì za ograni~ewe elek-tri~nog poqa, za odvo|ewe struje zemqospoja i za{titu od indirektnog dodira. Kod jednoìlnih kablova elektri~na za{tita se postavqa iznad slaboprovodnog sloja izolacije, dok kod troìlnih kablova ona moè da se postavi preko svake ìle ili da bude zajedni~ka za sve ìle.

2.11 Kablovski snop: pouèni snop jednoìlnih energetskih kablova.

2.12 Nazna~ene karakteristike: numeri~ke vrednosti veli~ina (napon, struja itd.) koje defini{u rad kabla u uslovima koji su utvr|eni u standardima i sluè za ispitivawe i garanciju proizvo|a~a.

2.13 Polimer izolacija (materijali): grupa materijala za izolaciju kablova od polivinilhlorida (PVC), termoplasti~nog polietilena (PE) i umreènog polietilena (UPE).

3 TEHNI^KI PODACI I POGONSKI USLOVI

3.1 Energetski kabl treba da bude konstruisan, proizveden i ispitan u skladu sa priznatim svetskim dostignu}ima i slede}im standardima: JUS N.C5.020: Kablovi sa izolacijom od impregnisanog papira i metalnim

pla{tom, za nazivne napone do 60 kV; JUS N.C5.025: Ispitivawe kablova sa izolacijom od impregnisanog papira i

metalnim pla{tom, za nazivne napone do 60 kV; JUS N.C5.220: Kablovi sa izolacijom od termoplasti~nih masa na bazi

polivinilhlorida, sa pla{tom od polivinilhlorida ili termoplasti~nog polietilena, za napone do 10 kV.

JUS N.C5.225: Ispitivawe kablova sa izolacijom od termoplasti~nih masa na bazi polivinilhlorida, sa pla{tom od polivinilhlorida ili termoplasti~nog polietilena, za napone do 10 kV.

JUS N.C5.230: Kablovi sa izolacijom od termoplasti~nog ili umreènog polietilena, sa pla{tom od termoplasti~nih ili elastomernih masa, za nazivne napone od 1 kV do 35 kV;

JUS N.C5.235: Ispitivawe kablova sa izolacijom od termoplasti~nog ili umreènog polietilena, sa pla{tom od termoplasti~nih ili elastomernih masa, za nazivne napone od 1 kV do 35 kV;

JUS IEC 60502: Energetski kablovi sa ekstrudovanim punim dielektrikom za nazivne napone od 1 kV do 30 kV.

3.2 Energetski kabl }e raditi u normalnim uslovima: najvi{a temperatura vazduha: + 40oC; najnià temperatura vazduha: - 25oC; sredwa godi{wa temperatura: vazduha + 20oC i tla + 15oC.

3.3 Energetski kabl }e raditi u distributivnoj mreì u kojoj najvi{i pogonski napon iznosi: 12 kV u mreì nazivnog napona 10 kV; 24 kV u mreì nazivnog napona 20 kV;



38 kV u mreì nazivnog napona 35 kV. 3.4 Uzemqewa neutralnih ta~aka distributivnih mreà 10 kV, 20 kV i 35 kV

izvode se prema TP-6 ED Srbije: a) Neutralna ta~ka mreè 10 kV i 20 kV je izolovana ili uzemqena preko

niskoomske impedanse. b) Neutralna ta~ka mreè 35 kV je uzemqena preko niskoomske impedanse.

3.5 U distributivnim mreàma Srbije tipizirane su slede}e vrednosti maksimalnih dozvoqenih trofaznih simetri~nih struja (snaga) kratkih spo-jeva i zemqospoja: mreà 10 kV: 14,5 kA (250 MVA); mreà 20 kV: 14,5 kA (500 MVA); mreà 35 kV: 12,5 kA (750 MVA). Tipska vrednost struje zemqospoja u uzemqenim mreàma 10 kV, 20 kV i 35 kV je 300 A. U mreì 20 kV i 35 kV struja zemqospoja moè da bude i ve}a od 300 A, ali najvi{e 1000 A (TP-6).

3.6 Vreme trajawa kratkog spoja iznosi najvi{e: 0,5 s u mreì 10 kV i 20 kV; 1 s u mreì 35 kV.

3.7 Vreme trajawa zemqospoja (tz), prema TP-4a, iznosi a) u izolovanim mreàma 10 kV i 20 kV:

tz 3 s ako vrednost ukupne kapacitivne struje zemqospoja prelazi 10 A; tz 2 h ako vrednost ukupne kapacitivne struje zemqospoja ne prelazi 10 A;

b) u uzemqenim mreàma 10 kV, 20 kV i 35 kV: tz 1 s u mreì 10 kV i 20 kV; tz 2 s u mreì 35 kV.



4 IZBOR KABLOVA NISKOG NAPONA 0,6/1 kV

4.1 U mreì niskog napona preporu~uje se primena dva osnovna tipa kabla nazna~enog napona 0,6/1 kV (sl.4.1):

a) Tip PP00-ASJ (JUS N.C5.220). To je ~etvoroìlni kabl sa jednoì~nim sektorskim aluminijumskim provod-nicima ("Solidal"), PVC izolacijom, ispunom od gume ili PVC-a i PVC pla{tom.

b) Tip XP00-ASJ (JUS N.C5.230). To je ~etvoroìlni kabl sa jednoì~nim sektorskim aluminijumskim provodnicima, izolacijom od umreènog polietilena (UPE), ispunom od gume ili PVC-a i PVC pla{tom. Ovaj tip kabla ima prednosti na delu konzuma sa velikom gustinom optere}ewa, kao i na mestima sa velikim termi~kim naprezawima kabla (polagawe vi{e kablova u isti rov, polagawe u tlo velike specifi~ne toplotne otpornosti, polagawe u blizini toplovoda itd.).

3 2 14

1 aluminijumski jednoì~ni sektorski provodnik; 2 PVC ili UPE izolacija; 3 ispuna od gume ili PVC; 4 PVC pla{t

Sl.4.1 Niskonaponski kabl 0,6/1 kV

4.2 Na mestima gde se o~ekuju pove}ana mehani~ka naprezawa, kao: gradili{ta, provizorijumi, neza{ti}eni regali izloèni mogu}im udarima itd., preporu~uje se primena kabla sa armaturom od dve ~eli~ne trake, tip PP41-ASJ ili XP41-ASJ, a na mestima sa izuzetnim mehani~kim naprezawima, kao: za vertikalno polagawe u duìni preko 30 m, na klizi{tima itd., preporu~uje se kabl sa armaturom od ~eli~nih ìca, tip PP44-ASJ ili XP44-ASJ.

4.3 Dozvoqena je primena i odgovaraju}ih konstrukcija sa vi{eì~nim alumini-jumskim provodnicima, na primer: PP00-AS, XP00-AS itd.

4.4 Obeleàvawe ìla energetskog kabla izvodi se na slede}i na~in: dve ìle faznih provodnika: crno; jedna ìla faznog provodnika: sme|e; ìla neutralnog provodnika: svetloplavo. U distributivnim mreàma je zabrawena primena kablova kod kojih je jedna od ìla obeleèna ùto-zelenom bojom.



5 IZBOR KABLOVA 6/10 kV

5.1 U mreì 10 kV preporu~uje se primena dva osnovna tipa kabla nazna~enog napona 6/10 kV:

a) Tip NPO 13-AS (JUS N.C5.020). To je troìlni kabl sa sektorskim aluminijumskim provodnicima i izolacijom od naro~ito impregnisanog papira (polu~vrsti kompaund), sa olovnim pla{tom, armaturom od dve ~eli~ne trake i antikoro-zivnom za{titom od slojeva jute i bitumena, sl.5.1a.

1 aluminijumski sektorski provodnik; 2 izolacija ìle od naro~ito impregnisanog papira

(NP); 3 pojasna izolacija; 4 olovni pla{t; 5 impregnisani papir ili juta; 6 ~eli~na armatura; 7 impregnisana juta.

Sl.5.1a Troìlni kabl 6/10 kV sa papirnom izolacijom NPO 13-AS

b) Tip XHE 49-A (JUS N.C5.230). To je jednoìlni kabl (tri kabla, pojedina~no ili pouèni u snopu) sa aluminijumskim okruglim provodnikom i izolacijom od umreènog polietilena (UPE), sa slaboprovodnim slojem ispod i iznad izolacije, sa elektri~nom za{titom od bakarnih ìca i traka, sa slaboprovodnom bubre}om trakom ispod i iznad elektri~ne za{tite, sa aluminijumskom polimer trakom i spoqa{wim polietilenskim pla{tom visoke gustine, sl.5.1b.

1 aluminijumski provodnik; 2 slaboprovodni sloj provodnika; 3 izolacija od umreènog

polietilena; 4 slaboprovodni sloj izolacije; 5 slaboprovodna bubre}a traka; 6 elektri~na za{tita od bakarnih ìca i trake;

7 izolaciona bubre}a traka; 8 aluminijumska polimer traka; 9 PE pla{t.

Sl.5.1b Jednoìlni SN kabl sa UPE izolacijom XHE 49-A

5.2 Kablovski prikqu~ci 10 kV na energetske transformatore, bez obzira na odnos transformacije i nazna~ene snage, izvode se jednoìlnim kablovima sa izolacijom od umreènog polietilena, tip XHE 49-A, XHP 48 itd.





a) Tip XHE 49-A (JUS N.C5.230). To je jednoìlni kabl (tri kabla, pojedina~no ili pouèni u snopu) sa aluminijumskim okruglim provodnikom i izolacijom od umreènog polietilena (UPE), sa slaboprovodnim slojem ispod i iznad izolacije, sa elektri~nom za{titom od bakarnih ìca i traka, sa slaboprovodnom bubre}om trakom ispod i iznad elektri~ne za{tite, sa aluminijumskom polimer trakom i spoqa{wim polietilenskim pla{tom visoke gustine, sl.5.1b. Za izolaciju kabla 12/20 kV tipa XHE 49-A preporu~uje se primena postupka suvog umreàvawa.

b) Tip NPHO 13-A (JUS N.C5.020). To je troìlni kabl sa aluminijumskim okruglim provodnicima i izolacijom od naro~ito impregnisanog papira (polu~vrsti kompaund), sa slaboprovodnim slojem ispod i iznad izolacije, sa olovnim pla{tom, armaturom od dve ~eli~ne trake i antikorozivnom za{titom od slojeva jute i bitumena, sl.6.1b.

1 aluminijumski okrugli provodnik; 2 slaboprovodni sloj provodnika; 3 izolacija od naro~ito ipregnisanog papira (NP); 4 slaboprovodni sloj izolacije; 5

pojasna izolacija; 6 olovni pla{t; 7 impregnisani papir ili juta; 8 ~eli~na armatura; 9 impregnisana juta.

Sl.6.1b Troìlni kabl 12/20 kV sa papirnom izolacijom NPHO 13-A






a) Tip XHE 49-A (JUS N.C5.230). To je jednoìlni kabl (tri kabla, pojedina~no ili pouèni u snopu) sa aluminijumskim okruglim provodnikom i izolacijom od umreènog polietilena (UPE), sa slaboprovodnim slojem ispod i iznad izolacije, sa elektri~nom za{titom od bakarnih ìca i traka, sa slaboprovodnom bubre}om trakom ispod elektri~ne za{tite i izolacionom bubre}om trakom (vodozaptivni sloj) iznad elektri~ne za{tite, sa aluminijumskom polimer trakom i spoqa{wim polietilenskim pla{tom visoke gustine, sl.5.1b. Za izolaciju kabla 20/35 kV tipa XHE 49-A obavezna je primena postupka suvog umreàvawa.

b) Tip NPHA 03-A (JUS N.C5.020): To je jednoìlni kabl sa aluminijumskim provodnikom i izolacijom od naro~ito impregnisanog papira (polu~vrst kompaund), sa poluprovodnim slojem ispod i iznad izolacije, sa pla{tom od be{avne aluminijumske cevi i spoqa{wim polietilenskim pla{tom visoke gustine, sl.7.1b.

1 aluminijumski okrugli provodnik; 2 slaboprovodni sloj provodnika;

3 izolacija od naro~ito ipregnisanog papira (NP); 4 slaboprovodni sloj izolacije; 5 aluminijumski pla{t; 6 PE pla{t.

Sl.7.1b Jednoìlni kabl 20/35 kV sa papirnom izolacijom NPHA 03-A

7.2 Za nastavqawe deonica kablovskog voda izvedenog troìlnim troolovnim kablom sa izolacijom od impregisanog papira tipa IPZO 13, NPZO 13-A itd., moè da se koristi troolovni kabl tipa NPZO 13-A.




8 TIPIZACIJA PRESEKA PROVODNIKA I ELEKTRI^NE ZA[TITE

8.1 Za glavne napojne vodove distributivnih mreà 1 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kV preporu~uje se primena provodnika slede}ih preseka:

50 mm2 Al; 95 mm2 Al; 150 mm2 Al; 240 mm2 Al.

Tipski presek provodnika za glavne napojne vodove gradskih mreà je 150 mm2 Al. Me|utim, za prve deonice vodova 10(20) kV iz TS 110/10(20) kV, zbog nepovoqnih uslova polagawa (veliki broj ka-blova u istom rovu), preporu~uje se presek provodnika 240 mm2 Al.

8.2 Presek elektri~ne za{tite sredwenaponskih kablova sa izolacijom od umreènog polietilena (XHE 49-A i sl.) iznosi 16 mm2 Cu. Za preseke provodnika (Al ili Cu) ve}e od 150 mm2 moè da se koristi i presek elektri~ne za{tite 25 mm2 Cu.

9 PREPORUKE ZA POLAGAWE ENERGETSKIH KABLOVA

9.1 Energetski kablovi se polaù u zemqu, vodu, u kanale, na regale, na stubove, preko mostova itd.

9.2 Trasa kabla se bira tako da ispuwava optimalne tehni~ke i ekonomske uslove. Trasa mora da bude uskla|ena sa trasama drugih podzemnih instalacija: vodovoda, kanalizacije, telefona, toplovoda, gasovoda itd.

9.3 Zbog ograni~enog prostora u urbanizovanim naseqima, za polagawe pojedinih podzemnih instalacija preporu~uje se podela raspoloìvog prostora na zone. Na sl.9.3 dat je primer podele pe{a~kog trotoara na zone.

9.4 [irina pojedinih zona zavisi od raspoloìvog prostora. Ako je ovaj prostor mali, tada magistralne instalacije vodovoda i toplovoda, a po potrebi i druge instalacije, mogu da se polaù u kolovoz. Uobi~ajena {irina zone za energetske kablove iznosi 0,7 m, dok {irine zona za ostale instalacije zavise od kapaciteta tih instalacija i raspoloìvog prostora.

9.5 Preporu~uje se da se za sme{taj pojedinih instalacija odredi zona sa obe strane ulice.

9.6 U okviru raspoloìve zone, energetski kablovi se raspore|uju po {irini i dubini. Polagawe energetskog kabla paralelno sa zidom ili temeqem zgrade vr{i se na rastojawu od najmawe 0,3 m.

9.7 Energetski kabl se polaè ru~no ili primenom mehanizacije. Vu~ewe kabla vr{i se pomo}u zatezne ~arape ili zatezne stezaqke vezane za provodnike ili za armaturu od ~eli~nih ìca. Nije dozvoqeno vu~ewe kabla motornim vozilom, vu~ewe kabla po zemqi i upredawe kabla. Pri polagawu moraju da se ispune zahtevi o dozvoqenim polupre~nicima savijawa prema tabeli 9.8 i o dozvoqenim vu~nim silama prema tabeli 9.9.



E - zona za energetske kablove; G - zona za gas; V - zona za vodovod; T - zona za telefonske kablove; JO - zona za javno osvetqewe; KM - zona kontaktne mreè.

Sl.9.3 Podela pe{a~kog trotoara na zone

9.8 Polupre~nici savijawa energetskih kablova ne smeju da budu mawi od datih u tabeli 9.8. Izuzetno, vrednosti dozvoqenih polupre~nika savijawa iz tabele 9.8 mogu da se smawe za oko 30% ako se savijawe izvodi {ablonima (na primer pri uvodu u kablovsku zavr{nicu).

Tabela 9.8: Dozvoqeni polupre~nici savijawa energetskih kablova

Nazna~eni napon kabla [ Uo/Un ]

Tip kabla Dozvoqeni polupre~-

nik savijawa [mm] PP00-ASJ, PP41-ASJ 15D

0,6/1 kV XP00-AS, XP41-AS 12D

NPO 13-AS, NPZO 13-A 15D XHE 49-A 15D1 6/10 kV, 12/20 kV i 20/35 kV NPHA-03 25D1

D - spoqa{wi pre~nik vi{eìlnog kabla [mm] D1 - spoqa{wi pre~nik jednoìlnog kabla [mm]

9.9 U tabeli 9.9 date su dozvoqene vu~ne sile energetskih kablova u zavisnosti od na~ina vu~ewa.



Tabela 9.9: Dozvoqene vu~ne sile energetskih kablova

Na~in vu~ewa kabla Tip kabla Doz. vu~na

sila [N] PP00-ASJ, PP41-ASJ

XP00-AS, XP41-AS, XHE 49-A 2D5 Preko zatezne

~arape NPO 13-AS, NPHO 13-A NPHA-03, NPZO-13A

2D3 30 SAl Preko

provodnika kabla svi tipovi kablova 50 SCu Preko ~el. armature PP44-ASJ, XP44-ASJ 150 S~

D - spoqa{wi pre~nik kabla [mm] SAl - ukupan presek Al provodnika za koje se vu~e kabl [mm

2] SCu - ukupan presek Cu provodnika za koje se vu~e kabl [mm

2] S~ - presek ~eli~ne armature za koju se vu~e kabl [mm

2]

9.10 Zatezna vu~na sila kontroli{e se pomo}u dinamometra, a vitlo mora da ima osigura~ (grani~nik) koji prekida vu~ewe u slu~aju prekora~ewa dozvoqene vu~ne sile. Za smawewe vu~ne sile koriste se kablovske rolne koje se postavqaju na rastojawa od 2 m do 3 m.

9.11 Najnià temperatura okoline pri kojoj je dozvoqeno polagawe energetskog kabla iznosi: +5oC za papirne kablove (NPO 13-AS itd.) i kablove sa PVC izolacijom

i/ili PVC pla{tom (PP00-ASJ, XHP 48 itd.); -10oC za kablove sa UPE izolacijom i PE pla{tom (XHE 49-A itd.).

Toleri{e se pad temperature i ispod datih vrednosti u trajawu od najvi{e 3 ~asa (pono}ni mrazevi) tokom 24 ~asa pre polagawa kabla.

Ako ne moè da se izbegne polagawe kabla kada su temperature okoline ispod predhodno navedenih vrednosti, tada kabl pre polagawa treba da se zagreje dràwem u toploj prostoriji ili zagrevawem odgovaraju}im grejnim telima, odnosno propu{tawem elektri~ne struje kroz provodnike. Zagrejan kabl treba {to brè da se transportuje i poloì. Pri zagrevawu kabla na kalemu propu{tawem elektri~ne struje, mora da se kontroli{e temperatura pla{ta spoqa{weg reda kabla, koja ne sme da bude iznad 20oC ako je temperatura vazduha ispod -10oC, odnosno iznad 30oC ako je temperatura vazduha iznad -10oC.

9.12 Posle polagawa kabla, a kod direktnog polagawa u zemqu pre potpunog zatrpavawa kabla, treba da se izvr{i naponsko ispitivawe kablovskog voda prema ta~ki 24.9 i da se snimi trasa kablovskog voda.

9.13 Krajevi poloènog kabla se obeleàvaju pomo}u plo~ica na kojima se nalaze osnovni podaci o kablu i oznaka prikqu~ka. Nije dozvoqeno postavqawe ove plo~ice na ìlu kabla.

9.14 Obavezno je vo|ewe katastra kablovskih vodova na grafi~kom planu, sa posebno ozna~enim mestima ukr{tawa sa drugim kablovima i podzemnim instalacijama, spojnim mestima, ta~nim duìnama kablova i trasa, sa unetim osnovnim podacima o kablovskoj kanalizaciji (mesto, duìna, broj cevi, broj rezervnih cevi) itd.



10 DIREKTNO POLAGAWE ENERGETSKIH KABLOVA U ZEMQU

10.1 Preporu~uje se direktno polagawe energetskih kablova u zemqu, u kablovski rov ~ije dimenzije zavise od nazna~enog napona kabla, vrste tla, kao i od broja kablova koji se polaù u isti rov.

10.2 Normalna dubina rova u koji se polaè kabl iznosi: 1,1 m za kablove 35 kV; 0,7 m do 0,8 m za kablova 1 kV, 10 kV i 20 kV. Odstupawa su dozvoqena na mawim duìnama pri ukr{tawima sa drugim kablovima i instalacijama, kao i u slu~ajevima nepovoqnih uslova polagawa (na primer: kamenito tlo). Tako|e mora da se uvaì i planirana kota terena. Ako se zbog raznih prepreka i instalacija kabl polaè na mawu dubinu, treba da se predvidi dodatna za{tita kabla od mehani~kih o{te}ewa primenom za{titnih cevi, betonskih kablovica itd.

10.3 Kabl se polaè tako da bude u sredini sloja posteqice debqine 0,2 m, koja se stavqa na dno kablovskog rova (sl.10.8). Za nabijawe sloja posteqice koriste se iskqu~ivo ru~ni nabija~i. Za posteqicu se koristi me{avina peska i {qunka koji imaju dobre karakteristike odvo|ewa toplote (visok sadràj kvarca) granulacije do 4 mm (na primer: pesak "Moravac"). Za posteqicu moè da se koristi i sitnozrnasta zemqa (iz otkopa ili dopremqena), pod uslovom da ne sadrì gra|evinski {ut, kamewe, blato ili zemqu zaga|enu hemikalijama. U slu~aju te{kih uslova odvo|ewa toplote i opasnosti od isu{ivawa tla (na primer pri polagawu vi{e kablova u isti rov na izlazu iz TS, pri ukr{tawu sa toplovodom itd.), koriste se posteqice od specijalnih me{avina, na primer: me{avina {qunka i peska "Moravca" sa dodatkom do 15% mlevenog kre~waka, me{avina peska i cementa itd.

10.4 Kablovski rov se kopa kao otvoreni rov. Samo u slu~aju ukr{tawa kabla sa tramvajskom ili èlezni~kom prugom, kao i sa putem ili ulicom kada ne sme da se ometa saobra}aj, bu{i se otvor za cev kroz koju se provla~i kabl. U urbanim naseqima ovi radovi moraju da se vr{e veoma pa`qivo zbog mogu}nosti o{te}ewa drugih instalacija.

10.5 Kabl se polaè vijugavo, tako da je duìna kabla najvi{e 2% ve}a od duìne trase.

10.6 Iskopan kablovski rov mora da bude vidqivo obeleèn radi sigurnosti pe{aka i vozila. Ulazi u ku}e i poslovne prostorije treba da imaju odgovaraju}a premo{}ewa.

10.7 Zatrpavawe kablovskog rova vr{i se zemqom iz otkopa ili dopremqenom zemqom, u slojevima od po 0,3 m, pri ~emu za prvi sloj koji se stavqa iznad posteqice treba da se koristi sitnozrnasta zemqa. Slojevi zemqe iznad posteqice pojedina~no se nabijaju mehani~kim nabija~ima. Najmawa zbijenost zemqe u rovu treba da bude 92% (JUS U.B1.038).

10.8 Pri zatrpavawu kablovskog rova, iznad kabla du` cele trase, treba da se postave plasti~ne upozoravaju}e trake. Preporu~uje se slede}i raspored upozoravaju}ih traka:

a) Pri polagawu kabla na regulisanim povr{inama postavqa se jedna upozoravaju}a traka na 0,4 m iznad kabla (sl.10.8a).



b) Pri polagawu kabla na neregulisanim povr{inama postavqaju se dve upozoravaju}e trake, od kojih je prva na 0,3 m, a druga na oko 0,5 m iznad kabla (sl.10.8b).

0,8

0,4

0,7

0,8

0,3

0,2

a) na regulisanim povr{inama b) na neregulisanim povr{inama

1 upozoravaju}a traka; 2 zemqa nabijena u slojevima; 3 kabl; 4 posteqica.

Sl.10.8 Direktno polagawe kabla u zemqu

v) Ako se u isti rov pola`e vi{e kablova, tada broj upozoravaju}ih traka i wihov me|usobni razmak treba da se odabere tako da svi kablovi budu "pokriveni" ovim trakama (sl.10.8v).

Plasti~na upozoravaju}a traka je crvene boje, sa utisnutim upozorewem da se ispod trake nalazi energetski kabl. [irina trake treba da bude oko 0,1 m, a kvalitet materijala treba da garantuje vek trajawa trake od 30 godina.

10.9 Za prelaz ispod puta u urbanizovanim naseqima, umesto kablovske kanalizacije (poglavqe 11) mo`e da se koristi direktno polagawe kablova u zemqu (sl.10.9): u rov dubine 1,4 m postavqa se posteqica kabla prema ta~ki 10.3, iznad koje se postavqaju armiranobetonske plo~e, sloj zemqe (ispuna) i sloj mr{avog betona MB-150.

0,8

0,5 0

,7

1 SN kabl; 2 posteqica; 3 zemqa nabijena u slojevima;

4 upozoravaju}a traka; 5 NN kablovi; 6 opeka.

Sl.10.8v Direktno polagawe vi{e kablova u isti rov



7

6

5

4

3

2

1 0,5

0,5

0,2

0,2

0,5

1,4

1 kabl; 2 posteqica; 3 armiranobetonska plo~a; 4 sloj zemqe (ispuna); 5 upozoravaju}a traka; 6 betom MB 150; 7 tampon puta.

Sl.10.9 Direktno polagawe kabla ispod puta

10.10 Posle polagawa, izrade kablovskih spojnica i zavr{nica, naponskog ispitivawa kompletnog kablovskog voda i zatrpavawa, kablovska trasa se dovodi u prvobitno stawe: planira se zemqa, odvozi se suvi{na zemqa i materijal, popravqaju se i asfaltiraju saobra}ajnice.

11 KABLOVSKA KANALIZACIJA

11.1 Kablovska kanalizacija se koristi na prelazima ispod kolovoza ulica, puteva, tramvajskih koloseka, èlezni~kih pruga, kolskih prolaza, za uvo|ewe kablova u TS 10(20)/0,4 kV (TP-1a), kroz dvori{ta zgrada, kada ne mogu da se postignu dozvoqena odstojawa kabla u odnosu na druge podzemne instalacije itd.

11.2 Kablovska kanalizacija se izra|uje od plasti~nih cevi, ali je dozvoqena i primena prefabrikovanih betonskih elemenata (kablovica). Iznad cevi postavqaju se upozoravaju}e trake. Na sl.11.2 prikazan je primer izvo|ewa kablovske kanalizacije kori{}ewem 8 plasti~nih cevi.

11.3 Minimalni unutra{wi pre~nik cevi mora da bude najmawe 1,5 puta ve}i od spoqa{weg pre~nika kabla (troìlnog, odnosno snopa tri jednoìlna kabla). Unutra{wi zid cevi mora da bude gladak. Ako se cevi nastavqaju, tada pro{ireni ("ènski") kraj cevi mora da bude vidqiv, a kabl se obavezno provla~i sa tog kraja.



[cm]

310

10 3 3 3 10

Sl.11.2 Primer izvo|ewa kablovske kanalizacije

11.4 Kada se koriste plasti~ne cevi ve}ih duìna (preko 10 m), treba da se uvaì strujni korekcioni faktor (kc) zbog oteànih uslova odvo|ewa toplote, koji za prakti~ne prora~une ima vrednosti: kc = 0,8 ako se u cevi nalazi vi{eìlni kabl tipa XP00-ASJ, NPO 13-AS itd.; kc = 0,85 ako se u cevi nalazi snop tri jednoìlna kabla tipa XHE 49-A, NPHA

03-A itd.

11.5 Preporu~uje se postavqawe cevi u najvi{e dva nivoa (sl.11.2), osim na izlazu iz TS 110/10(20) kV koji se posebno projektuje.

11.6 Ako se u kablovsku kanalizaciju polaù kablovi razli~itih naponskih nivoa, tada se kablovi niìh napona polaù u vi{i nivo kanalizacije. Kablovi koji se polaù ranije zauzimaju najniè otvore u kanalizaciji.

11.7 Otvor cevi koja se ne koristi treba da se zatvori plasti~nim ~epom ili na sli~an na~in.

12 KABLOVSKO OKNO ([AHT)

12.1 Kablovsko okno se koristi na mestu promene pravca ili nivoa kablovske kanalizacije, kao i na pravoj deonici kablovske kanalizacije koja je duà od 40 m.

12.2 Kablovsko okno se izvodi u trotoaru, a izuzetno i u kolovozu ulice.

12.3 Kablovsko okno, zajedno sa poklopcem, mora stati~ki da podnese sva optere}ewa koja se javqaju na mestu ugradwe.

12.4 Veli~ina kablovskog okna zavisi od broja kablova, uslova rada u oknu, dozvoqenog polupre~nika savijawa kablova itd. Minimalni ulazni otvor, pokriven poklopcem od livenog gvo`|a, treba da iznosi 0,65 m x 0,65 m. Na dnu okna treba da bude drena`ni otvor. Bo~ni zidovi okna mogu da budu od betona ili opeka. Na sl.12.4 prikazan je primer izvo|ewa kablovskog okna.



k65/65

2010

1018

0

25

18025 25

18025 25

2518

025

6565

Sl.12.4 Primer izvo|ewa kablovskog okna

13 PRIBLI@AVAWE I UKR[TAWE ENERGETSKIH I TELEKOMUNIKACIONIH KABLOVA

13.1 Dozvoqeno je paralelno vo|ewe energetskog i telekomunikacionog kabla na me|usobnom razmaku od najmawe (JUS N.C0.101): 0,5 m za kablove 1 kV, 10 kV i 20 kV; 1 m za kablove 35 kV.

13.2 Ukr{tawe energetskog i telekomunikacionog kabla vr{i se na razmaku od najmawe 0,5 m. Ugao ukr{tawa treba da bude: u naseqenim mestima: najmawe 30o, po mogu}stvu {to bli`e 90o; van naseqenih mesta: najmawe 45o. Energetski kabl se, po pravilu, postavqa ispod telekomunikacionog kabla.

13.3 Ukoliko ne mogu da se postignu razmaci prema ta~kama 13.1 i 13.2, na tim mestima se energetski kabl provla~i kroz za{titnu cev, ali i tada razmak ne sme da bude mawi od 0,3 m.

13.4 Razmaci i uglovi ukr{tawa prema ta~kama 13.1, 13.2 i 13.3 se ne odnose na opti~ke kablove, ali i tada razmak ne sme da bude mawi od 0,3 m.



13.5 Telekomunikacioni kablovi koji sluè iskqu~ivo za potrebe elektrodistribucije mogu da se polaù u isti rov sa energetskim kablovima, na najmawem razmaku koji se prora~unom pokaè zadovoqavaju}i, ali ne mawem od 0,2 m. Pri polagawu energetskog kabla 35 kV preporu~uje se polagawe u isti rov i telekomunikacionog kabla za potrebe daqinskog upravqawa transformatorskih stanica koje povezuje kabl.

14 PRIBLI@AVAWE I UKR[TAWE ENERGETSKIH KABLOVA SA @ELEZNI^KOM I TRAMVAJSKOM PRUGOM

14.1 Na mestu ukr{tawa kablovskog voda sa èlezni~kom prugom kabl se polaè u betonski kanal, odnosno u betonsku ili plasti~nu cev uvu~enu u horizontalno izbu{en otvor nasipa, tako da je mogu}a zamena kabla bez raskopavawa doweg stroja pruge.

14.2 Ukr{tawe kablovskog voda sa èlezni~kom ili tramvajskom prugom treba da se izvede pod pravim uglom i tako da kabl bude najmawe 1 m ispod gorwe ivice {ine. Mesto ukr{tawa treba vidqivo da se obeleì oznakama od betona, plastike itd. Na sl.14.2 dat je primer ukr{tawa kablovskog voda sa èlezni~kom prugom.

100 mm

1

m

200 200

100 100

100 mm 1

m

Sl.14.2 Primer ukr{tawa energetskog kabla sa èlezni~kom prugom

14.3 Kod paralelnog vo|ewa kablovskog voda sa tramvajskom prugom ili nekim drugim pru`nim postrojewem na jednosmerni pogon, treba da se uzme u obzir negativan uticaj jednosmernih lutaju}ih struja na kabl. U vezi ovog problema treba sara|ivati sa vlasnicima ovih postrojewa radi primene odgovaraju}e efikasne za{tite. Na~elno treba da se preduzmu slede}e mere: obezbediti pouzdanu galvansku vezu {ina tramvajske pruge, odnosno pru`nog

postrojewa na jednosmerni pogon, i {to boqu izolovanost {ina u odnosu na zemqu;

primeniti bar jednu od slede}ih mera: koristiti kabl sa izolovanim pla{tom (PP00-ASJ, XHE 49-A, NPHA 03-A

itd.); obezbediti udaqewe kabla od {ine od najmawe 2 m; kabl poloìti kroz plasti~nu cev.



15 PRIBLI@AVAWE I UKR[TAWE ENERGETSKIH KABLOVA SA CEVIMA VODOVODA I KANALIZACIJE

15.1 Nije dozvoqeno paralelno vo|ewe energetskih kablova ispod ili iznad vodovodnih i kanalizacionih cevi.

15.2 Horizontalni razmak energetskog kabla od vodovodne ili kanalizacione cevi treba da iznosi najmawe 0,5 m za kablove 35 kV, odnosno najmawe 0,4 m za ostale kablove.

15.3 Pri ukr{tawu, energetski kabl moè da bude poloèn ispod ili iznad vodovodne ili kanalizacione cevi na rastojawu od najmawe 0,4 m za kablove 35 kV, odnosno najmawe 0,3 m za ostale kablove.

15.4 Ukoliko ne mogu da se postignu razmaci prema ta~kama 15.2 i 15.3, na tim mestima energetski kabl se provla~i kroz za{titnu cev.

15.5 Na mestima paralelnog vo|ewa ili ukr{tawa energetskog kabla sa vodovodnom ili kanalizacionom cevi, rov se kopa ru~no (bez upotrebe mehanizacije).

16 PRIBLI@AVAWE I UKR[TAWE ENERGETSKIH KABLOVA SA TOPLOVODOM

16.1 Nije dozvoqeno paralelno vo|ewe energetskih kablova ispod ili iznad toplovoda.

16.2 Pri ukr{tawu, energetski kabl se montira iznad toplovoda, a izuzetno i ispod toplovoda (sl.16.2). Izme|u energetskog kabla i toplovoda se pri ukr{tawu postavqa toplotna izolacija od poliuretana, penu{avog betona itd.

16.3 Horizontalni razmak energetskog kabla od spoqne ivice kanala za toplovod (sl.16.2) treba da iznosi najmawe a = 0,7 m za kablove 35 kV, odnosno najmawe a = 0,6 m za ostale kablove.

16.4 Ukoliko ne mogu da se postignu najmawi razmaci iz ta~ke 16.3 primewuju se dodatne za{titne mere kojima se obezbe|uje da temperaturni uticaj toplovoda na kabl ne bude ve}i od 20oC, kao: poja~ana izolacija izme|u toplovoda i energetskog kabla; primena kablova sa izolacijom od umreènog polietilena (XP00-ASJ, XHE

49-A); primena metalnih ekrana izme|u kabla i toplovoda (sl.16.4); primena posteqice od specijalnih me{avina za zatrpavawe toplovoda i

kabla, na primer: me{avina {qunka i peska "Moravca" sa dodatkom do 15% mlevenog kre~waka, me{avina peska i cementa itd.

16.5 Pri ukr{tawu i paralelnom vo|ewu energetskog kabla za javno osvetqewe i toplovoda treba da se ostvari razmak od najmawe 0,3 m.



Sl.16.2 Ukr{tawe i paralelno vo|ewe energetskog kabla sa toplovodom

3

4 2

1vr u} emest o

1 kabl; 2 metalne cevi; 3 toplovod; 4 upozoravaju}a traka

Sl. 16.4 Primena metalnih ekrana izme|u kabla i toplovoda



17 PRIBLI@AVAWE I UKR[TAWE ENERGETSKIH KABLOVA SA GASOVODOM

17.1 Nije dozvoqeno paralelno vo|ewe energetskih kablova ispod ili iznad gasovoda.

17.2 Razmak izme|u energetskog kabla i gasovoda pri ukr{tawu i paralelnom vo|ewu treba da bude najmawe: 0,8 m u naseqenim mestima; 1,2 m izvan naseqenih mesta. Razmaci mogu da se smawe do 0,3 m ako se kabl poloì u za{titnu cev duìne najmawe 2 m sa obe strane mesta ukr{tawa ili celom duìnom paralelnog vo|ewa.

18 ME\USOBNO PRIBLI@AVAWE I UKR[TAWE ENERGETSKIH KABLOVA

Me|usobni razmak energetskih kablova (vi{eìlnih, odnosno kablovskog snopa tri jednoìlna kabla) u istom rovu odre|uje se na osnovu strujnog optere}ewa, ali ne sme da bude mawi od 0,07 m pri paralelnom vo|ewu, odnosno 0,2 m pri ukr{tawu. Da se obezbedi da se u rovu kablovi me|usobno ne dodiruju, izme|u kablova moè celom duìnom trase da se postavi niz opeka, koje se montiraju nasatice na me|usobnom razmaku od 1 m.

19 UKR[TAWE ENERGETSKOG KABLA SA PUTEM IZVAN NASEQA

19.1 Ukr{tawe kablovskog voda sa putem izvan naseqa vr{i se tako {to se kabl polaè u betonski kanal, odnosno u betonsku ili plasti~nu cev uvu~enu u horizontalno izbu{en otvor, tako da je mogu}a zamena kabla bez raskopavawa puta. Vertikalni razmak izme|u gorwe ivice kablovske kanalizacije i povr{ine puta treba da iznosi najmawe 0,8 m (sl.19.1).

upozoravaju}etrake

upozoravaju}etrake

cev 160

Sl. 19.1 Ukr{tawe kabla sa putem izvan naseqa

19.2 Razmak kablovskog voda od puta izvan naseqa pri paralelnom vo|ewu, odnosno pribliàvawu, iznosi: za autoput i put I-og reda: najmawe 5 m za paralelno vo|ewe i najmawe 3 m

za pribliàvawe; za puteve iznad I-og reda: najmawe 3 m za paralelno vo|ewe i najmawe 1 m

za pribliàvawe.



20 UKR[TAWE ENERGETSKOG KABLA SA VODOTOKOM

20.1 Ukr{tawe energetskog kabla sa vodotokom (reka, kanal itd.) izvodi se polagawem preko mostova (poglavqe 21). Izuzetno, ukr{tawe sa vodotokom moè da se izvede polagawem kabla na dno ili ispod dna vodotoka.

20.2 Polagawe energetskog kabla na dno vodotoka izvodi se na mestu gde je brzina vode najmawa i gde ne postoji mogu}nost ve}eg odrona zemqe ili nasipawa muqa. Kablovi za ovo polagawe moraju da budu poja~ani armaturom od ~eli~nih ìca, na primer kabl tipa XHE 49/84-A.

20.3 Polagawe energetskog kabla ispod dna vodotoka izvodi se provla~ewem kroz cev na dubini od najmawe 1,5 m ispod dna vodotoka.

21 POLAGAWE ENERGETSKIH KABLOVA PREKO MOSTOVA

21.1 Za polagawe preko mostova preporu~uje se kori{}ewe kablova sa poli-mernom izolacijom i polimernim pla{tom (XP00-AS, XHE 49-A itd.). Za polagawe sredwenaponskih kablova preko mostova sa intenzivnim vi-bracijama preporu~uje se kori{}ewe troìlnih kablova tipa XHE 49/84-A. To je kabl koji se sastoji od tri pouèna jednoìlna kabla XHE 49-A, koji je armiran sa okruglom pocinkovanom ìcom i za{ti}en polietilenskim pla{tom.

21.2 Za polagawe preko mostova dozvoqeno je kori{}ewe papirnih kablova sa aluminijumskim pla{tom, tipa NPHA 03-A. Nije dozvoqeno polagawe energetskih kablova sa olovnim pla{tom (NPO 13-AS itd.) preko ~eli~no-re{etkastih mostova.

21.3 Preporu~uje se polagawe energetskih kablova ispod pe{a~kih staza u kanalima ili cevima. Ovi kanali (cevi) ne smeju da sluè za odvod atmosferske vode, a mora da bude omogu}eno prirodno hla|ewe kablova. Kod ve}eg mosta je uobi~ajeno da se u wegovoj unutra{wosti predvidi poseban tunel sa konzolama ili ispustima za no{ewe kablova.

Dozvoqeno je i slobodno polagawe po konstrukciji mosta ako su energetski kablovi nepristupa~ni nestru~nim licima i ako su za{ti}eni od direktnog zra~ewa sunca.

21.4 Svuda gde je to mogu}e, energetske kablove treba polagati bez spojnica na mostu. Preporu~uje se da kablovske spojnice budu udaqene najmawe 10 m od krajeva mosta. Ako je postavqawe spojnice na mostu iznu|eno re{ewe, spojnicu treba montirati na nose}i stub ili na neko drugo stabilno mesto.

21.5 Treba izbegavati polagawe kablova preko drvenih mostova. U suprotnom, kablovski vod se polaè kroz plasti~nu ili metalnu cev.

21.6 Na mestima prelaza energetskog kabla sa ~eli~ne konstrukcije mosta na obalne oslonce mosta, kao i na prelazima preko dilatacionih delova mosta, treba predvideti odgovaraju}u rezervu kabla.



22 POLAGAWE JEDNO@ILNIH ENERGETSKIH KABLOVA

22.1 Preporu~uje se polagawe jednoìlnih kablova (XHE 49-A, NPHA 03-A itd.) u trouglastom snopu (sl.22.1a). Na kra}im deonicama dozvoqeno je i polagawe u horizontalnoj ravni na me|usobnom razmaku od a = 0,07 m (sl.22.1b).

Snop se formira provla~ewem kablova kroz odgovaraju}u matricu pri odmotavawu sa tri kalema. Formirani snop se na svakih 1 m do 2 m omotava obujmicom, samolepqivom trakom itd.

a a

a) u trouglastom snopu b) u horizontalnoj ravni

Sl.22.1 Polagawe jednoìlnih kablova

22.2 Dozvoqeno je pojedina~no provla~ewe jednoìlnog kabla kroz cev od neferomagnetnog materijala, pod uslovom da cev nije duà od 20 m.

Kroz ~eli~nu cev dozvoqeno je provla~ewe snopa koji ~ine jednoìlni kablovi sve tri faze.

22.3 Za pri~vr{}ivawe jednoìlnih kablova mogu da se koriste samo obujmice od neferomagnetnog materijala (bakar, aluminijum, plastika itd.).

22.4 Na oba kraja kablovskog voda treba galvanski da se poveù metalni pla{tovi ili elektri~ne za{tite sva tri jednoìlna kabla i da se uzemqi ovaj spoj.

Izuzetno, ako UPE kabl 10 kV i 20 kV (XHE 49-A itd.) povezuje TS 110/10(20) kV sa samo jednom TS 10(20)/0,4 kV, a prora~unom ili merewem se dokaè da postoji opasnost od izno{ewa potencijala iz TS 110/10(20) kV, tada elektri~ne za{tite UPE kablova mogu da ostanu izolovane u odnosu na uzemqewe TS 110/10(20) kV (vidi poglavqe 7 u TP-7).



23 KABLOVSKI PRIBOR

23.1 Kablovski pribor sluì za zatvarawe krajeva kabla radi spre~avawa prodora vlage, {to se ostvaruje pomo}u kablovskih zavr{nica (glava) za unutra{wu i spoqa{wu montaù i kablovskih spojnica. Preporu~uje se kori{}ewe toploskupqaju}eg i hladnoskupqaju}eg kablovskog pribora. Proizvo|a~, odnosno isporu~ilac energetskog kabla, obavezan je da obezbedi celokupan materijal, alat i pribor za izradu kablovskih spojnica i zavr{nica, kao i da izda detaqna uputstva za wihovu montaù.

23.2 Za spajawe provodnika preporu~uje se postupak presovawa (JUS N.F4.101), ali je dozvoqeno kori{}ewe i specijalnih stezaqki sa zavrtwima.

23.3 Stezaqke sa zavrtwima koriste se u ra~vastim spojnicama ("T" ili "Y" prikqu~ci), kao i za prikqu~ewe krajeva energetskih kablova niskog napona na sabirnice razvodne table transformatorske stanice (TP-1a) ili kablovske prikqu~ne kutije (Dodatak 2 TP-13). Povezivawe odvojnog kabla u ra~vastoj spojnici izvodi se bez presecawa provodnika glavnog voda.

23.4 Za svaki tip prese ili stezaqke sa zavrtwima, kao i za celokupan materijal za presovawe, mora da se obezbedi atest ovla{}ene nezavisne institucije.

23.5 Za niskonaponske kablove (PP00-ASJ, XP00-AS itd.) se koriste kablovske spojnice i zavr{nice od toploskupqaju}ih ili hladnoskupqaju}ih elemenata ili sa nalivnim sistemima od epoksida ili poliuretana.

23.6 Za sredwenaponske kablove (XHE 49-A, NPO 13-AS itd.) preporu~uje se kori{ewe kablovskih spojnica i zavr{nica od toploskupqaju}ih, hladnoskupqaju}ih ili prefabrikovanih elemenata. Za kablove sa papirnom izolacijom (NPO 13-AS itd.) dozvoqeno je kori{}ewe i klasi~nog kablovskog pribora.

23.7 Kablovske spojnice i zavr{nice treba da montiraju stru~no obu~eni radnici koji striktno primewuju sva uputstva i zahteve proizvo|a~a, posebno u vezi tehnolo{ke ~isto}e, neprekidnosti elektri~ne za{tite, slaboprovodnih slojeva i pla{ta sredwenaponskih kablova itd.

23.8 Kablovska zavr{nica sredwenaponskog kabla mora da poseduje pribor (stezaqka, pletenica za uzemqewe itd.) za jednostavno prikqu~ewe metalnog pla{ta i armature, odnosno elektri~ne za{-tite kabla, na uzemqiva~ transformatorske stanice ili stuba. Kablovska spojnica se posebno ne uzemquje, nezavisno od toga da li je od izolacionog materijala ili metalna.

23.9 Kod izrade kablovske zavr{nice obavezna je primena uzdu`no zaptivenih stopica (papu~ica).

23.10 Na sl.23.10 dati su primeri izvo|ewa kablovskog pribora, i to: sl.23.10a: toploskupqaju}a spojnica za NN UPE ili PVC kabl; sl.23.10b: toploskupqaju}a zavr{nica za spoqa{wu montaù za

sredwenaponski jednoìlni UPE kabl; sl.23.10v: toploskupqaju}a spojnica za sredwenaponski jednoìlni UPE

kabl.



1 2 3 4 5

1 spoqa{wi pla{t kabla; 2 `ila kabla; 3 spojna ~aura za presovawe;

4 toploskupqaju}a cev za `ilu kabla; 5 spoqa{wa toploskupqaju}a cev.

Sl.23.10a: Toploskupqaju}a kablovska spojnica za NN kabl

L min

1

2

3

4

5

6

7

89

2

1 kablovska papu~a; 2 gumena traka za ispunu i zaptivawe; 3 izolacioni ~lanci; 4 dvoslojna kompozitna toploskupqaju}a cev; 5 maramica za regulaciju poqa; 6 izolacija kabla; 7 slaboprovodni sloj; 8 bakarni ekran za uzemqewe; 9 spoqa{wi pla{t kabla.

Sl.23.10b Toploskupqaju}a kablovska zavr{nica za SN kabl

Kabl Lmin [m] 10 kV 0,55 20 kV 0,58 35 kV 0,68



1 2 3 4 5 6 7 4 8 9 10

1 spoqa{wi pla{t kabla; 2 bakarni ekran; 3 slaboprovodni sloj; 4 maramica za regulaciju

elektri~nog poqa; 5 dvoslojna kompozitna toploskupqaju}a cev; 6 bakarna mreàsta traka; 7 izolacija kabla; 8 slaboprovodna traka; 9 spojne ~aure za

presovawe; 10 spoqa{wa za{titna toploskupqaju}a cev.

Sl.23.10v: Toploskupqaju}a kablovska spojnica za SN kabl

24 ISPITIVAWE ENERGETSKIH KABLOVA I KABLOVSKOG PRIBORA

24.1 Ispitivawe energetskog kabla sa papirnom izolacijom (NPO 13-AS, NPHO 13-A, NPHA 03-A itd.) vr{i se prema JUS N.C5.025. Ispitivawe energetskog kabla sa izolacijom od polimernih materijala (XP00-ASJ, PP00-AS, XHE 49-A itd.) vr{i se prema JUS N.C5.225, JUS N.C5.235 i JUS IEC 60502. Ispitivawe kabla i kablovskog pribora vr{i se kao obavezno (komadno) ispitivawe, ispitivawe tipa, specijalno (posebno) ispitivawe i prijemno ispitivawe. Kablovi i kablovski pribor moraju da poseduju atest ovla{}ene nezavisne institucije.

24.2 Obavezno (komadno) ispitivawe je ispitivawe koje se vr{i na svakoj proizvedenoj duìni kabla ili svakom elementu kablovskog pribora, a obuhvata: merewe elektri~ne otpornosti provodnika (JUS N.C0.035); obavezna naponska ispitivawa, tabele 24.6 i 24.7; merewe faktora dielektri~nih gubitaka za papirne kablove nazna~enog

napona 12/20 kV i 20/35 kV (NPHO 13-A, NPZO 13-A); naponsko ispitivawe pla{ta sredwenaponskog kabla izra|enog od PVC-a ili

polietilena, prema ta~ki 24.8; ispitivawe parcijalnih pra`wewa za sredwenaponske kablove sa

polimernom izolacijom (XHE 49-A itd.).

24.3 Specijalna ispitivawa se vr{e da bi se proverilo da li kabl ispuwava zahteve standarda po kojem je proizveden, stvar su posebnog dogovora izme|u proizvo|a~a i korisnika, a obuhvataju: proveru konstrukcije (dimenzija) provodnika, izolacije i za{titnih slojeva; naponsko ispitivawe za sredwenaponske kablove i to:

~etvoro~asovno za kablove sa polimernom izolacijom, sa trostrukom vredno{}u faznog napona;

15. minutno za papirne kablove, sa vrednostima naizmeni~nih (jednosmernih) ispitnih napona uve}ane za 1,6 puta (2,4 puta) u odnosu na vrednosti date u tabeli 24.6.

24.4 Ispitivawe tipa je ispitivawe koje vr{i proizvo|a~ na novom tipu kabla, spojnice ili zavr{nice, kao predstavniku drugih istih ili sli~nih tipova. Ispitivawe tipa po pravilu se ne vr{i ako proizvo|a~ kabla ili kablovskog pribora priloì atest o ovom ispitivawu na predstavniku tog tipa.



24.5 Prijemno ispitivawe je ispitivawe koje se obavqa u prisustvu korisnika (kupca) i po pravilu obuhvata zahteve obaveznog ispitivawa, a po dogovoru i zahteve specijalnih ispitivawa. Prijemno ispitivawe se izvodi na najmawe 10% ukupne duìne kabla ili na sporazumno utvr|enom broju spojnica ili zavr{nica.

24.6 Naponsko ispitivawe energetskog kabla sa papirnom izolacijom (NPO 13-AS, NPHO 13-A, NPHA 03-A itd.) se vr{i jednosmernim ili naizmeni~nim naponom, ali se preporu~uje ispitivawe jednosmernim naponom. Ispitni napon se prikqu~uje izme|u jedne ìle i metalnog pla{ta, pri ~emu se kod troìlnog kabla preostale dve ìle vezuju za metalni pla{t. Vrednosti ispitnih napona i duìne trajawa ispitivawa date su u tabeli 24.6.

Tabela 24.6: Ispitni naponi papirnih kablova

Ispitni napon [kV] Naizmeni~ni Nazna~eni napon kabla [ Uo/U ] 50 Hz 0,1 Hz * Jednosmerni

6/10 kV 14 18 33,6 12/20 kV 21 36 50,4 20/35 kV 35 60 84,0

Trajawe ispitivawa 5 min. 10 min. 5 min.

* - Opcija prema DIN-VDE 0276620/2000 i DIN-VDE 0276621/2000

24.7 Naponsko ispitivawe energetskih kablova sa izolacijom od polimernih materijala (XP00-ASJ, PP00-AS, XHE 49-A itd.) vr{i se naizmeni~nim naponom kod sredwenaponskih kablova, i naizmeni~nim ili jednosmernim naponom kod niskonaponskih kablova. Ispitni napon se prikqu~uje izme|u ìle i elektri~ne za{tite kod sredwe-naponskih kablova, odnosno izme|u jedne ìle i preostalih ìla vezanih na kratko me|usobno i sa zemqom. Vrednosti ispitnih napona i duìne trajawa ispitivawa date su u tabeli 24.7.

Tabela 24.7: Ispitni naponi PVC i UPE kablova

Ispitni napon [kV] Naizmeni~ni Nazna~eni napon kabla [ Uo/U ] 50 Hz 0,1 Hz *

Jedno-smerni

0,6/1 kV 1,0 0,6 3 6,0 6/10 kV 10,0 6,0 18

12/20 kV 20,0 12,0 36 20/35 kV 35,0 20,0 60

Trajawe ispitivawa 5 min. 24 h 10 min. 15 min.

* - Opcija prema DIN-VDE 0276620/2000 i DIN-VDE 0276621/2000

24.8 Naponsko ispitivawe pla{ta sredwenaponskog kabla vr{i se ako je pla{t izra|en od PVC-a ili polietilena. Ispitivawe se vr{i jednosmernim naponom koji se prikqu~uje izme|u elek-tri~ne za{tite ili armature ili metalnog pla{ta i zemqe. Visina jednosmernog ispitnog napona iznosi 5 kV. Vreme ispitivawa pla{ta kabla iznosi 1 min.



24.9 Posle polagawa, spajawa i zavr{avawa kabla, vr{i se naponsko ispitivawe kablovskog voda. Naponsko ispitivawe vr{i se i posle opravke sredwenaponskog kabla. Naponsko ispitivawe posle polagawa vr{i se prema ta~ki 24.6 za NPO kablove i ta~ki 24.7 za UPE kablove. Ispitivawe PVC kablova 0,6/1 kV posle polagawa vr{i se naizmeni~nim naponom 2,5 kV ili jednosmernim naponom 4,5 kV. Vreme ispitivawa iznosi 15 min.

25 DOZVOQENO STRUJNO OPTERE]EWE ENERGETSKOG KABLA

25.1 Strujno optere}ewe energetskog kabla treba da bude ograni~eno tako da toplota proizvedena u kablu bude odvedena u okolinu i da se ne prekora~i maksimalna dozvoqena temperatura provodnika u normalnom pogonu i u kratkom spoju.

25.2 Dozvoqeno strujno optere}ewe kablovskog voda ra~una se prema izrazu:

ndbkttopdoz IkkkkI = gde je: Idoz= dozvoqeno strujno optere}ewe kablovskog voda u amperima (A); kop = sa~inilac promene dozvoqenog strujnog optere}ewa kablovskog voda od

faktora optere}ewa m, i iznosi: kop = 0,75 za stalno (industrijsko) optere}ewe (faktor optere}ewa: m = 1) i kop = 1 za promenqivo (distributivno) optere}ewe (faktor optere}ewa: m = 0,7);

kt = sa~inilac promene dozvoqenog strujnog optere}ewa kablovskog voda od temperature tla t na dubini polagawa kabla, i u opsegu +5oC t +40oC ra~una se prema izrazu: ( )tt 20007,01k += ;

kt = sa~inilac promene dozvoqenog strujnog optere}ewa kablovskog voda od specifi~ne toplotne otpornosti tla t, i dobija se iz tabele 25.2.1;

kbk= sa~inilac promene dozvoqenog strujnog optere}ewa kablovskog voda od broja polo`enih vodova bk u rovu i me|usobnog udaqewa kablovskih vodova "a", i dobija se iz tabele 25.2.2;

Ind = nazna~ena vrednost dozvoqenog strujnog optere}ewa kablovskog voda u amperima (A), koju daje proizvo|a~ kabla - za prakti~ne prora~une mogu da se koriste podaci iz tabela 25.2.3a i 25.2.3b, za referentne uslove koji su dati u istim tabelama: temperatura tla t = 20oC, specifi~na toplotna otpornost tla t = 1 Km/W, dubina polagawa h = 0,7 m (h = 1 m za kabl 35 kV), distributivno optere}ewe (kop = 1), jedan kablovski vod u rovu.

25.3 Za odre|eni tip energetskog kabla i razli~ite uslove polagawa, u na{im standardima su date vrednosti sa~inioca (korekcionih fak-tora) kt, kt i kbk. Vrednosti ovih sa~inilaca su preko izraza i tabela u ta~ki 25.2 prilago|ene za prakti~ne prora~une, tako da se dobijaju vrednosti sa najve}om gre{kom od 5 %. Promena dubine polagawa kabla ili geometrijskih karakteristika kabla imaju relativno mali uticaj na dozvoqeno strujno optere}ewe kabla.

25.4 Faktor optere}ewa m je odnos sredweg i maksimalnog optere}ewa i iznosi m = 1 za stalno (industrijsko) optere}ewe, dok za promenqivo (distributivno) optere}ewe iznosi oko m = 0,7 i to pribli`no odgovara dnevnom dijagramu



optere}ewa sa cikli~nim smewivawem maksimalnog optere}ewa u trajawu od 9 sati, sa optere}ewem u visini 60% maksimalnog optere}ewa u narednih 15 sati.

25.5 Specifi~na toplotna otpornost tla t zavisi od vrste tla ({qunak, pesak, zemqa iz otkopa itd.) i sadràja vlage u tlu u toku godine. U vreme maksimalnog godi{weg optere}ewa distributivnog konzuma (zimski period) ra~una se sa normalnom vla`no{}u tla ispod slobodnih i asfaltiranih povr{ina u kojima se nalazi kabl, tako da se za prakti~ne prora~une i prose~ne uslove rada distributivne mreè i polagawa u skladu sa ovom preporukom moè da usvoji: t 1 Km/W (kt = 1), osim za dominantno peskovito tlo kada moè da se usvoji: t 1,5 Km/W i tada je kt 0,86.

25.6 Kada se u isti rov polaè veliki broj energetskih kablova, na primer na izlazu iz TS 110/X kV i TS X/0,4 kV, vrednost sa~inioca kbk (tabela 25.2.2) moè da bude veoma mala i prenosna mo} kablova znatno umawena. Takvi slu~ajevi treba posebno da se analiziraju. Problem se re{ava: usvajawem ve}eg preseka provodnika voda (ta~ka 8.1); primenom kablova sa izolacijom od umreènog polietilena tipa XP00-ASJ,

XHE 49-A itd.; primenom posteqice od specijalnih me{avina, na primer: me{a-vina {qunka

i peska "Moravca" sa dodatkom do 15% mlevenog kre~waka, me{avina peska i cementa itd.

25.7 Raspored kablova pri polagawu u isti rov moè da bude u jednom nivou ili u dva nivoa ("paket" kablova). Korekcioni faktori u oba ova slu~aja su pribli`no jednaki za jednak broj kablova u rovu. Zato se polagawe u dva nivoa preporu~uje tamo gde je prostor za sme{taj kablova mali i gde postoje uslovi za pouzdano otkrivawe kvara u kablu i wegovu opravku.

25.8 Dozvoqeno strujno optere}ewe kabla u zimskom periodu IdozZ (vreme maksimalnog godi{weg optere}ewa distributivnog konzuma), odnosno u letwem periodu IdozL, za "prose~ne" karakteristike tla (t = 1 Km/W), jedan kabl u rovu, i ostale uslove koji su karakteristi~ni za konzumno podru~je Srbije, ra~unaju se iz odnosa:

IdozZ = 1,105 Ind i IdozL = Ind 0,9 IdozZ gde je Ind nazna~ena vrednost dozvoqenog strujnog optere}ewa kabla ~ije vrednosti su date u tabelama 25.2.3a i 25.2.3b.



Sa~inioci promene dozvoqenih struja energetskih kablova:

Sa~inilac promene dozvoqenog strujnog optere}ewa kablovskog voda od temperature tla t: ( )tt 20007,01k += Tabela 25.2.1: Sa~inilac promene dozvoqenog strujnog optere}ewa kablovskog voda

od specifi~ne toplotne otpornosti tla t t [Km/W] 0,70 1,00 1,20 1,50 2,00 2,50 3,00

NPO 1,12 1,00 0,94 0,87 0,78 0,71 0,66kt UPE, PVC 1,14 1,00 0,93 0,85 0,75 0,68 0,62

Tabela 25.2.2: Sa~inilac promene dozvoqenog strujnog optere}ewa kablovskog voda od broja bk kablova poloènih u rovu

Broj kablova u rovu bk

2 3 4 5 6 7 8 10

a = 0,07 m 0,82 0,72 0,66 0,62 0,59 0,57 0,55 0,52 kbk a = 0,20 m 0,86 0,77 0,73 0,69 0,67 0,65 0,63 0,61 a - me|usobno udaqewe kablovskih vodova u rovu

Tabela 25.2.3a: Nazna~ene vrednosti dozvoqenih strujnih optere}ewa NN kablova za promenqivo (distributivno) optere}ewe

Nazna~ena vrednost dozvoqene struje Ind [ A ]

PVC kabl UPE kabl

Nazna~eni presek kabla [mm2] Cu Al Cu Al

50 185 141 205 157 95 275 211 303 233

150 353 270 390 300 t = 200C; t = 1 Km/W; kop =1; h = 0,7 m; bk =1

Tabela 25.2.3b: Nazna~ene vrednosti dozvoqenih strujnih optere}ewa SN kablova za promenqivo (distributivno) optere}ewe

Nazna~ena vrednost dozvoqene struje Ind [ A ]

NPO kabl UPE kabl 10 kV i 20 kV 35 kV 10 kV i 20 kV 35 kV

Nazna~eni presek kabla [mm2]

Cu Al Cu Al Cu Al Cu Al 3x95 250 190 240 185 337 262 325 253 3x150 320 250 305 235 427 333 412 321 3x240 420 325 390 305 555 436 534 419

t = 200C; t = 1 Km/W; bk =1; kop =1; h = 0,7 m (h = 1 m za kabl 35 kV) NPO kabl: troìlni (NPO 13-AS, NPZO 13 -A itd.) UPE kabl: tri jednoìlna u snopu (XHE 49-A itd.)



Primer: Prora~un dozvoqenog strujnog optere}ewa kabla

Koju snagu, u na{im uslovima, mogu da prenesu pojedina~no poloèni energetski kablovi na teritoriji "starog" Beograda i Novog Beograda: a) uo~i Nove godine (vreme maksimalnog godi{weg optere}ewa konzuma); b) u letwim mesecima? v) Odabrati NN kablove kojim treba preneti maksimalnu raspoloìvu snagu ET-a u

TS X/0,4 kV instalisane snage 630 kVA.

Re{ewe:

a) Prose~na dnevna temperatura tla uo~i Nove godine iznosi t 5oC, {to odgovara obavqenim dugogodi{wim merewima na dubinama koje su pribli`ne dubinama polagawa energetskih kablova (0,7 m do 1 m), pa sa~inilac promene dozvoqenog strujnog optere}ewa kablovskog voda od temperature tla t iznosi:

( ) ( ) 105,1520007,0120007,01k tt =+=+= Specifi~na toplotna otpornost tla t zavisi od vrste tla ({qunak, pesak, zemqa iz otkopa itd.) i sadràja vlage u tlu u toku godine. U zimskim mesecima, kada je i maksimalno optere}ewe distributivnog konzuma, ra~una se sa normalnom vla`no{}u tla, {to je povoqno sa stanovi{ta dozvoqenih strujnih optere}ewa. U "starom" delu Beograda t se kre}e od t = 0,7 Km/W do t = 1,0 Km/W, pa prema tabeli 25.2.1 sa~inilac promene dozvoqene struje iznosi ktsB 1,12 do ktsB =1. Za daqi prora~un usvojamo ktsB = 1, {to moè da se koristi i kao prose~na godi{wa vrednost za teritoriju Srbije. Specifi~na toplotna otpornost tla za Novi Beograd (pesak) se kre}e t 1,5 Km/W u vreme maksimalnog godi{weg optere}ewa distributivnog konzuma (zimi), do t 2,5 Km/W leti, pa prema tabeli 25.2.1 dobijamo sa~inilac ktNB 0,86 zimi i ktNB 0,7 leti. Nazna~ene vrednosti dozvoqenih strujnih optere}ewa Ind za promenqivo (distributivno) optere}ewe (kop = 1 i m = 0,7) date su u tabelama 25.2.3, dok za stalno (industrijsko) optere}ewe odgovaraju}e vrednosti iz tih tabela treba pomnoìti faktorom kop = 0,75 (m = 1). Prema tome, dozvoqeno strujno optere}ewe kablovskog voda za distributivno optere}ewe u zimskom periodu na teritoriji "starog" Beograda (to je i prosek za teritoriju Srbije) IdozZsB i Novog Beograda IdozZNB bi}e:

ndndndbktsBtopdozZsB I105,1I11105,11IkkkkI === ndndndbktNBtopdozZNB I95,0I186,0105,11IkkkkI ===

Na primer: kabl NPO 13-AS, 10 kV, 3x150 mm2 Al uo~i Nove godine moè prose~no da se optereti (tabela 25.2.3b): IdozZsB = 1,105 Ind = 1,105 250 = 276 A (4,8 MVA) dok bi u uslovima lo{e specifi~ne toplotne otpornosti tla (normalno vlaàn pesak, tlo ispod asfaltiranih ili slobodnih povr{ina na teritoriji Novog Beograda) mogao da se optereti sa:

IdozZNB = 0,95 Ind = 0,95 250 = 238 A ( 4,1 MVA). U tabeli Pr.25.2a daju se rezultati prora~una dozvoqenih strujnih optere}ewa (snaga) kablova u vreme maksimalnog godi{weg optere}ewa distributivnog konzuma - zimski period (IdozZ = 1,105 Ind ), za kablove sa aluminijumskim



provodnicima koji se za "prose~ne" karakteristike tla (t = 1 Km/W) koriste u distributivnim mreàma Srbije. U slu~aju napajawa potro{a~a sa stalnim optere}ewem (industrija), vrednosti iz tabele Pr.25.2a treba pomnoìti faktorom kop = 0,75.

Tabela Pr.25.2a: Dozvoqena strujna optere}ewa (snage) kablova sa Al provodnicima u zimskom periodu (* cos = 0,95)

dozvoqena struja ; dozvoqena snaga

0,6/1 kV 6/10 kV 12/20 kV 20/35 kV

Izolacija kabla

Presek Al provodnika

[mm2] [A]; [kW*] [A]; [MVA] [A]; [MVA] [A]; [MVA]

95 233; 153 - - - 150 298; 196 271; 4,7 - - PVC 240 392; 262 348; 6,0 - - 95 - 210; 3,6 210; 7,2 204; 12,4 150 - 276; 4,8 276; 9,6 260; 15,7 NPO 240 - 359; 6,2 359; 12,4 337; 20,4 95 257; 169 290; 5,0 290; 10,0 280; 17,0 150 331; 218 368; 6,4 368; 12,8 355; 21,5 UPE 240 420; 276 482; 8,3 482; 16,6 463; 28,0

t = 5oC; t = 1 Km/W; h = 0,7 m do 1 m; bk =1; kop =1 (distributivni konzum) b) Na osnovu obavqenih merewa, usvajamo da sredwa dnevna temperatura tla u letwem periodu iznosi t 20oC, pa sa~inilac promene dozvoqenog strujnog optere}ewa kablovskog voda od temperature tla t iznosi: kt =1, dok sa~inioci kt, kbk i kop imaju vrednosti date pod a). Prema tome, dozvoqeno strujno optere}ewe kablovskog voda u letwem periodu na teritoriji "starog" Beograda (to je i prosek za teritoriju Srbije) IdozLsB i Novog Beograda IdozLNB bi}e:

dozZsBndndndbktsBtopdozLsB I9,0II1111IkkkkI === dozZNBndndndbktNBtopdozLNB I74,0I7,0I17,011IkkkkI ===

Na primer: kabl NPO 13-AS, 10 kV, 3x150 mm2 Al u letwim mesecima moè prose~no da se optereti: IdozLsB = Ind = 250 A ( 4,3 MVA) dok bi u uslovima lo{e specifi~ne toplotne otpornosti tla (suv pesak leti, teritorija Novog Beograda) mogao da se optereti:

IdozLNB = 0,7 Ind= 0,7 250 = 175 A ( 3 MVA). Prema tome, za "prose~ne" karakteristike tla (t = 1 Km/W) dozvoqeno strujno optere}ewe kabla u letwem periodu je: IdozL = Ind i dobija se iz tabela 25.2.3a i 25.2 3b.

v) Dozvoqena prividna snaga ET-a u vreme maksimalnog godi{weg optere}ewa distributivnog konzuma - zimski period SdozET iznosi (vidi Dodatak "V" TP-11):

SdozET = 1,3 Sn = 1,3 630 = 819 kVA.



U TS X/0,4 kV ima 8 izvoda NN (TP-1a), pa svaki kabl treba da prenese u proseku oko 102 kVA, odnosno struju: I1 = 156 A u sistemu napajawa 3x220/380 V ili I1 = 148 A u sistemu napajawa 3x230/400 V. Iz tabele Pr.25.2a se vidi da ove struje mogu pojedina~no da prenesu i PVC kablovi preseka 95 mm2 Al. Me|utim, zbog polagawa vi{e kablova u isti rov na izlazu iz TS, daqu analizu }emo izvesti za PVC i UPE kablove "tipskog" preseka 150 mm2 Al. Ova analiza }e pokazati, tabela Pr.25.2v, da presek provodnika 150 mm2 A omogu}ava da se maksimalna snaga ET-a moè da iznese iz TS i pod najteìm realnim uslovima ako bi se svih 8 NN kablova poloìlo u isti rov (bk = 8; kbk = 0,55; IdozZ =164 A > I1). Me|utim, vrednosti nazna~enih struja NV osigura~a se biraju prema dozvoqenim strujama voda, tako da su stvoreni uslovi da se preko ovih vodova delimi~no rezerviraju i potro{a~i susednih TS.

Kao ilustraciju navodimo primer kada se kablovi po izlasku iz TS granaju u dva smera, tako da je u istom rovu bk = 4 kabla, {to bi moglo da se tretira i kao "tipsko" re{ewe. Iz tabele 25.2.2 dobijamo da sa~inilac kbk iznosi najmawe kbk = 0,66 tako da dozvoqeno strujno optere}ewe IdozZ4 svakog od 4 kabla u rovu, u odnosu na odgovaraju}e dozvoqeno strujno optere}ewe pojedina~no poloènog kabla IdozZ1 koje smo prora~unali pod a) - tabela Pr.25.2a, za kabl preseka 150 mm2 Al iznosi najmawe:

IdozZ4 = kbk IdozZ1 = 0,66 298 = 197 A za PVC kabl i IdozZ4 = 218 A za UPE kabl. NV osigura~ moè trajno da prenosi struju ~ija je vrednost najmawe 10% ve}a od nazna~ene struje. Me|utim, po{to kod polagawa 4 kabla u isti rov moè realno da se obezbedi razmak izme|u kablova ve}i od 7 cm, {to bi dalo vrednost sa~inioca kbk ne{to ve}u od 0,66 i zato u oba slu~aja biramo NV osigura~ Ino = 200 A. Ako bi hteli da se zbog zahteva rezervi-rawa potro{a~a susednih TS upotrebe NV osigura~i: Ino = 250 A, na izlazu iz TS treba da koristimo UPE kablove i posteqicu od specijalnih me{avina (na primer: me{avina {qunka i peska "Moravca" sa dodatkom do 15% mlevenog kre~waka, me{avina peska i cementa itd.).

Rezultati prora~una dati su u tabeli Pr.25.2v. Za razli~ite uslove raspleta NN kablova (broj kablova bk u rovu), kori{}ewem standardne kablovske posteqice (tst = 1 Km/W; kt = 1) ili posteqice od specijalnih me{avina (tsp = 0,7 Km/W; kt = 1,14), u tabeli se daju vrednosti dozvoqenih strujnih optere}ewa kablova IdozZ u vreme maksimalnog godi{weg optere}ewa, kao i odgovaraju}e vrednosti nazna~enih struja topqivih umetaka NV osigura~a (Ino) u rasklopnom bloku NN u TS.

Rezultati prora~una i izvedena analiza omogu}avaju i da zakqu~imo da, sa stanovi{ta termi~kih naprezawa, maksimalno godi{we jednovremeno optere}ewe ET-a snage 630 kVA moè da se iznese iz TS i sa 6 kablovskih vodova: svaki kabl bi preneo u proseku oko 137 kVA, odnosno struju: I1 = 208 A u sistemu napajawa 3x220/380 V ili I1 = 197 A u sistemu napajawa 3x230/400 V. Ako po|emo od realne pretpostavke da se po izlasku iz TS kablovski vodovi granaju bar u dva smera sa po 3 voda u istom rovu, vidi se da je uvek IdozZ > I1.

Na osnovu predhodnih prora~una i analize mogli bi da izvu~emo slede}e zakqu~ke: kao tipsko re{ewe za izvo|ewe raspleta NN kablovskih vodova iz TS X/0,4 kV snage 630 kVA preporu~uje se kori{}ewe: UPE kablova XP00-ASJ preseka 3x150 + 70 mm2; posteqice od specijalnih me{avina od TS do mesta granawa kablovskih trasa u

vi{e pravaca; NV osigura~a sa patronima topqivih umetaka najvi{e Ino = 250 A.



Tabela Pr.25.2v: Izbor NV osigura~a u TS X/0,4 kV snage 630 kVA

PVC kabl UPE kabl bk kbk tst = 1 tsp =

0,7 tst = 1 tsp =

0,7 IdozZ [A] 298 340 331 377 1 1 Ino [A] 250 315 315 315

IdozZ [A] 244 279 271 309 2 0,82 Ino [A] 250 250 250 250

IdozZ [A] 215 245 238 271 3 0,72 Ino [A] 200 250 200 250

IdozZ [A] 197 224 218 249 4 0,66 Ino [A] 200 200 200 250

IdozZ [A] 176 201 195 222 6 0,59 Ino [A] 160 200 200 200

IdozZ [A] 164 187 182 207 8 0,55 Ino [A] 160 160 160 200

26 TRANSPORT I ODMOTAVAWE ENERGETSKIH KABLOVA

26.1 Energetski kablovi se transportuju na kalemovima. Izuzetno, kra}i komadi kablova mogu da se transportuju u namotanim koturima, pod uslovom da se ne prekora~e dozvoqeni polupre~nici savijawa (ta~ka 9.8).

26.2 Za istovar kabla koristi se dizalica, viqu{kar, rampa itd.

26.3 Kalem kabla mora da se postavi u vertikalan poloàj koriste}i odgovaraju}e podmeta~e i da se osigura od spontanog pokretawa.

26.4 Kotrqawe drvenih kalemova nije dozvoqeno, osim na kra}im deonicama (na primer pri istovaru). Kotrqawe je dozvoqeno samo u pravcu strelice na spoqa{woj strani kalema.

26.5 Za odmotavawe, kalem treba da se podigne na ~vrsti stalak. Kabl se odmotava ravnomernim povla~ewem sa gorwe strane, tako da je smer odmotavawa suprotan od smera strelice na spoqa{woj strani kalema.

27 ENERGETSKI KABLOVI I PROBLEMATIKA UZEMQEWA

27.1 Kabl sa provodnim pla{tom (tip NPO 13-AS, NPZO 13-A itd.) neposredno deluje kao uzemqiva~, a u distributivnim mreàma naj~e{}e se javqa u dva slu~aja: kratak kabl (na primer prikqu~ak na nadzemnu visokonaponsku mreù); duga~ak kabl, koji radi u razgranatoj kablovskoj sredwenaponskoj mreì

(gradski konzum). "Kratak" kabl, u smislu uzemqewa, pona{a se kao trakasti uzemqiva~ ~ija otpornost rasprostirawa za prose~ne vrednosti preseka kablova koji se koriste u distributivnoj mreì i dubinu polagawa kabla oko 0,7 m se ra~una prema izrazu:



( ) k

kkk L

L6ln318,0R

Duìna do koje se kabl, u smislu uzemqewa, pona{a kao "kratak" prora~unava se prema izrazu:

10Lk Ako transformatorska stanica 10(20)/0,4 kV radi u razgranatoj kablovskoj visokonaponskoj mreì (gradski konzum), kabl prikqu~en na transformatorsku stanicu se pona{a kao "duga~ak" kabl, u smislu uzemqewa, i ima stalnu vrednost otpornosti rasprostirawa koja se ra~una prema izrazu:

075,0Rk U ovoj ta~ki oznake u datim izrazima imaju zna~ewe: Rkk = otpornost rasprostirawa "kratkog" kabla kao uzemqiva~a, u omima ();. = specifi~na elektri~na otpornost tla, u ommetrima (m); Lk = deo ukupne duìne "kratkog" kabla koji je u neposrednom kontaktu sa tlom,

a nalazi se izvan povr{ine koju zahvata uzemqiva~ transformatorske stanice, u metrima (m);

Rk = otpornost rasprostirawa "duga~kog" kabla kao uzemqiva~a, u omima (). 27.2 Kabl sa neprovodnim pla{tom (tip XHE 49-A, XHP 48 itd.) posredno deluje

kao uzemqiva~ jer pomo}u elektri~ne za{tite pove-zuje uzemqiva~e susednih transformatorskih stanica. Ako transformatorska stanica 10(20)/0,4 kV radi u razgranatoj visokonaponskoj mreì (gradski konzum), svaka transformatorska stanica povezana je sa vi{e transformatorskih stanica, tako da su preko elektri~nih za{tita galvanski povezani i uzemqiva~i tih transformatorskih stanica. Vrednost otpornosti rasprostirawa kabla (Rk) kao uzemqiva~a u transformatorskoj stanici, kada kabl povezuje dve ili vi{e susednih transformatorskih stanica, pri 100 m iznosi pribli`no: Rk 1 , ako kablovski vod povezuje transformatorske stanice sa

uzemqiva~ima otpornosti rasprostirawa 2 do 4 ; Rk 0,5 , ako kablovski vod povezuje transformatorske stanice sa

uzemqiva~ima otpornosti rasprostirawa oko 1 . Da bi se ura~unao efekat smawewa impedanse sistema uzemqewa transformatorske stanice zbog uticaja uzemqiva~a susednih trans-formatorskih stanica, du` ~itavog kablovskog voda mora da bude obezbe|ena pouzdana galvanska veza elektri~nih za{tita susednih deonica voda na kablovskim spojnicama, zavr{nicama i u transformatorskim stanicama. Galvanska veza elektri~nih za{tita se proverava posle zavr{ene montaè kablovske spojnice ili zavr{nice, a u toku eksploatacije najmawe jedanput u 10 godina.

27.3 Detaqno o efektima kablova kao uzemqiva~ima i o problemu izno{ewa potencijala iz TS 110/10(20) kV vidi u TP-7 i Komentaru TP-7.



Literatura:

1. Jugoslovenski standardi o energetskim kablovima 2. Zbornici radova sa simpozijuma o energetskim kablovima Studijskog komiteta 21

JUKO CIGRE 3. Borislav Lalevi}: "Elektroenergetski kablovi", 1993. 4. Prospekti doma}ih proizvo|a~a kablova 5. Tehni~ke preporuke ED Srbije.

S A D R @ A J

R. br.

Str.

1 Opseg vaèwa i namena 1 2 Termini i definicije 1 3 Tehni~ki podaci i pogonski uslovi 2 4 Izbor kablova niskog napona 0,6/1 kV 4 5 Izbor kablova 6/10 kV 5 6 Izbor kablova 12/20 kV 6 7 Izbor kablova 20/35 kV 7 8 Tipizacija preseka provodnika i elektri~ne za[tite 8 9 Preporuke zapolagawe energetskih kablova 8 10 Direktno polagawe energetskih kablova u zemqu 11 11 Kablovska kanalizacija 13 12 Kablovsko okno ({aht) 14 13 Pribliàvawe i ukr{tawe energetskih i TK kablova 16

14 Pribliàvawe i ukr{tawe energetskih kablova sa èlezni~kom i tramvajskom prugom 16

15 Pribliàvawe i ukr{tawe energetskih kablova sa cevima vodovoda i kanalizacije 17

16 Pribliàvawe i ukr{tawe energetskih kablova sa toplovodom 17

17 Pribliàvawe i ukr{tawe energetskih kablova sa gasovodom 19

18 Me|usobno pribliàvawe i ukr{tawe energetskih kablova 19

19 Ukr{tawe energetskog kabla sa putem izvan naseqa 19 20 Ukr{tawe energetskog kabla sa vodotokom 20 21 Polagawe energetskih kablova preko mostova 20 22 Polagawe jednoìlnih energetskih kablova 21 23 Kablovski pribor 22 24 Ispitivawe energetskih kablova i kablovskog pribora 24 25 Dozvoqeno strujno optere}ewe energetskog kabla 26 26 Transport i odmotavawe energetskih kablova 32 27 Energetski kablovi i problematika uzemqewa 32

3123456789101112131415161718192021222324252627

Documents

Tp 3