TRAG SERIJALI

ROKAMBOLESKA VINSENTA VAN GOGA: LINIJA FRONTA

Tekst, crtež i kolor: Mani Larsene

Glavni urednik: Slobodan Jović

Prevod: Goran Kostrović

Lektura: Agencija Mahačma

Upis: Zlatko Milenković@Pero i miš

Dizajn: Ivana Radulović@Pero i miš

Tehnički urednik: Dejan Savić

Urednik: Vladimir Tadić

Štampa: Simbol, Petrovaradin

COPYRIGHT ZA SRPSKI PREVOD

© 2016. Darkwood

Darkwood d.o.o., Beograd

e-mail: info@darkwood.co.rs

www.darkwood.co.rs

011/2622-867

064/6465-755

Une aventure rocambolesque de ...

2 – Vincent Van Gogh – La ligne de front

© DARGAUD 2004, by Larcenet

www.dargaud.com

All rights reserved

ISBN 978-86-6163-346-1

COBISS.SR-ID 222758156

Šta je to rokamboleska? Reč rokamboleska, koja se nije (još!)

odomaćila u srpskom jeziku, nastala je od imena Rokambol, imena prvog antiheroja, a zatim junaka serijala romana pisca Pjera Ponsona di Teraja. Rokmbol se prvi put pojavio u romanu L’Héritage mystérieux (Tajanstveno nasledstvo), koji je počeo da izlazi kao serijal u francuskim novinama Le patri 1857. godine. Iako je devet romana s Rokambolom kao glavnim protagonistom danas vrlo malo čitano, u vreme objavljivanja oni su predstavljali novinu, prelazak s gotskih romana na avanturističke, koji će kasnije izroditi palp romane, a samim tim indirektno i prve stripove. Rokamboleska je s vremenom počela da označava preterane i neverovatne avanture koje nisu previše zasnovane na stvarnosti.

U našem slučaju rokamboleske označavaju serijal od (zasad) pet albuma čuvenog autora Manija Larsenea (Povratak zemlji, Kosmonauti budućnosti) u kojima su istorijske ličnosti bačene u nove, neverovatne i ne previše istinite avanture. Prvi je bio Sigmund Frojd, a sada je red došao na Vinsenta van Goga.

Ko je Mani Larsene? Emanuel Larsene, poznatiji kao Mani (rođen 6. maja 1969. godine u Isi le Mulinu), jedan je od najraskošnijih izdanaka u novom procvatu francuskih strip--autora. Nakon rada u časopisima Le rever de rune i Fluid glasijal, 1997. godine dobija priliku da radi za eminentni Spiru magazin. Tu zajedno sa Žanom Mišelom Tirijeom kreira La vie est courte, zbirku urnebesnih gegova zasnovanih na njihovoj viziji nazovimodernog društva. Konačno, kroz prijateljstvo s Gijem Vidalom, 2000. godine prelazi u izdavačku

kuću Dargo, gde će objaviti svoja najznačajnija

dela. U „sudaru umova” s Luisom Trondhajmom 2000. godine otpočinje rad na serijalu Kosmonauti budućnosti (koji ste imali priliku da čitate u Darkwoodovoj ediciji Karusel), a isti duo će sarađivati na serijalu Donjon parade u periodu od 2000. do 2007. Saradnju sa Žanom Ivom Ferijem na serijalu Povratak zemlji (takođe Darkwood, takođe Karusel) započinje 2002. godine. Nakon nekoliko nominacija u prethodnim godinama 2004. biva ovenčan nagradom za najbolji album na Međunarodnom festivalu stripa u Angulemu, u Francuskoj. Taj sveti gral među priznanjima u oblasti stripa zaslužio je ostvarenjem Svagdanja borba, gorko-slatkom pričom o životu, prolaznosti, svakodnevnim izazovima i (ne)uspesima običnog čoveka u pokušajima da se s njima izbori.

A Vinsent van Gog? Holandski slikar poznat po autoportretima (sa uhom ili bez njega) i brojnim o, tako brojnim suncokretima, smatra se jednim od najuticajnijih umetnika 19. veka, kako po svom postimpresionističkom stilu i narušavanju u to vreme standardnih slikarskih struktura, tako i po svojoj neshvaćenost i koja je u tim godinama išla ruku poruku s genijalnošću. Van Gogov život svakako ne bi bio srećan sve i da je tokom njega dobio priznanja za svoju umetnost – lekari još ne mogu da se slože u vezi s tim koja ga je to boljka mučila, ali šta god da je bilo posredi, navelo ga je da se 1890. godine ubije hicem u grudi.

Uprkos onome što ćete pročitati u stripu, Van Gogovo samoubistvo nije bilo namešteno i on nije dočekao doba velikih ratova, no pretpostavljamo da bi njegova reakcija na njih bila slična onoj koju ćete videti.

No, kao što rekosmo – strip koji držite u rukama je rokamboleska, a ne istinita biografi ja…

3

dešava se da,kad granate

pljušte po prvoj liniji fronta, i onima u po-zadini bude

prpa...

loše vesti, pred-

sedniče?

moglo bi se i tako reći, mori- jone... nemci nas razbijaju

na svim frontovima...

to bi memoglo koštati mesta na čelu

saveta...

samo, jedno nikako ne mogu da razumem... naši vojnici svuda odbijaju da ulože napor,

samo se žale, kukaju kô neki pederčići...

to je prilična nezgodacija ako se ima u vidu da taj rat

moramo dobiti...

možda nemi- novnost pogibijeumanjuje junaštvo naših mučenika?

ne, moranse, nije to u pitanju. bez opasnosti da se u njemu izgubi život, rat bi uglavnom bio izuzetno dosadna rabota. mora biti da je nešto

drugo posredi... ali šta?

4

možda smo isuviše udaljeni od fronta kako bismo uvideli sve njegove strane... nekoliko nedelja na prvoj liniji moglo bi da nam bude vrlo korisno...

šalim se, naravno...

har, har!

ha-ha!

u svakom slu-čaju, barem

zasad...

har-har...

he-he...

no, šalu na stranu! moramo da shvatimo stanje naših vojnika...

i to što pre.

mogli bismo da za-tražimo da nam obave-štajne službe ponovo podnesu izveštaj...

ne bu- dite glupi, morijone!

naši obaveštajni agenti su već duže vreme raspoloženiji da dezertiraju nego da se približe frontu...

očekujem vaše predloge,

gospodo.ha-ha! to ti je baš glupo,morijone!

pošto iz očiglednih razloga ne možemo da idemo na front, trebalo bi da tamo pošaljemo nekog ko bi mogao tačno i iskreno da nam oslika tamošnje stanje...

hi-hi! vala, mo-ranse, ideja ti je

glu...ali...

stanite da razmislim...

moranse, upravo ste mi dali izuzetnu ideju. uostalom, želim da vam zahvalim na njoj tako što ćete biti deo nje...

nema na čemu, predsedniče...

...kad već mogu da

pomognem...

5

u okolini arla.

bloody hell!

ma, čija je to debilna ideja,

moj genera-le?!

ovaj...

elem, to je...

...predsednik saveta lično smislio... kao ve- likan...

niko mu nije

pomogao...

a zbog čega mislite da ću prihvatiti da crtam rat za vaše babe zdravlje?

pa, zato što nemate

izbora, kaplare van gog...

ili se akti- virate... ili idete pred streljački vod...

predsednik je bio vrlo jasan...vaš zadatak je da se uputite na front i da mu prosledite slike koje predstavljaju duh rata kako bi se on uputio u stvarnu situ- aciju na tere- nu...

rekao je da postoji samo jedan umetnik koji će umeti damu pokaže stvar-nost skrivenu ispod pri- vida...

matori lisac ne greši...

...ali zašto onda ja???

tuluz-lotrek neće nikadimati potrebnu fizičku

snagu...

bloody motherfucker! da pobe-

sniš!

baš u času kad sam se spremao da pokažem

svetu svu svoju teskobu...

tako? baš ble- savo...

6

lepo je... mada, stavljate suviše žute... zar ne? je li?

da?

suviše ž...

ko... koji vas je đavo spopao,

van gog?

huh!

slikam skoro če-trdeset godina,

balavče... sproveo sam

imploziju spektra boja,restrukturirao prirodu, po-

dario smisao materiji mnogo ranije nego što si ti stasao da se poigraš svojim izmetom...

dakle, bio general ili ne, toplo preporučujem da za-držiš za sebe komentare o mom izboru palete.

dobro, dobro! samo sam hteo da kažem...

neka između nas bude sve kristalno jasno:

ti mi dođeš kô student likovne...

dakle – niko i ništa...

zato me poštedi svojih: „joj, al’ su vam žuti sun-cokreti” i onog: „bože! potpuno ste restrukturi-rali prirodu! ne možemoda vas ostavimo samog

ni pet minuta!”

ovaj... smirite se, kaplare... vrati-

mo se na vaš za-datak...

napokon jedna smislena rečeni- ca, generale...

7

...a ko vam garantuje da neću netragom nestati u prirodi usred obavlja-nja dužnosti?

ja sam zadužen da vas nadgle-

dam...

t... ti?! predsednik

saveta ima vrlo osoben smisao za humor...

da... da li si ikad bio na liniji

fronta, generale?

ovaj... pa na- ravno! sto

puta!

svašta pitate! bio,

kako nisam!

zapravo, nisam nikad...

bloody shit!

ali čuo sam mnogo priča o tome kako je tamo...

generale, ajde da se nešto dogovorimo... kad budemo tamo i kad ja kažem: „trči”, ti trčiš kako nikad dotad nisi, a kad ja kažem: „skači”, ti skačeš više nego ikad u životu... ako kažem: „popuši mi ga”, pušiš kô što nikad ranije nisi!

ovaj!

mislim da sam shvatio poentu...

šta dobijam zauzvrat?

zauzvrat? možda ćeš imati priliku da izvučeš

živu glavu...

bljaaak!kako je

sve prlja-vo!

Hah!

8

a čemu si se nadao?!

nekoj banji?

ovaj... hteo bih nešto da vas pitam, ka-plare...

al’ da me ne izbubecate kô vola u kupusu, po moguć- stvu...

ajde, pljunito što imaš, generale...

zar ne bi trebalo da ste umrli i da ste sahranjeni još 1890, s jednim uhom manje i s rovcima u većini

svojih prirodnih otvora na telu?

bez uda-ranja!

dakle, ti izgleda nikad nisi čuo za debakl operacije „oluja nad moder-

nom umetnošću”?!ovaj... ne.

kad sam još bio kaplar u specijalnim

umetničkim snagama, pred-sednik mi je poverio veoma

osetljiv zadatak...da iskore-nim kubizam.

eh?! pa čemu

to?

umeo je da kaže da nje-

gova petogodišnja ćerka bolje crta

od braka.

i... vi ste ga prihvatili?!

misliš li da sam imao izbora?! biloje „ili to ili streljački vod”. verovatno ti zvuči poznato!

ubacio sam se među one koji će postati kubisti. ali ubrzo su me njihova dela očarala i, umesto da im prosviram

mozak, ja sam im pomogao.

sopstvenim očima sam gledao kako rekonstruišu prostor, kako s neverovat-nom lakoćom menjaju dotad nepromenljivu svetovnu vlast materije...

e, da! te džukelesu baš bile

sila!

9

to su bili umetnici, dečko. s mudima velikim kô

dinje... slikari koji su vonjali na testosteron, spermu i terpentin...

nisu imali ništa zajed-ničko sa ovim jadnim peškirićima kô što su bonar i tuluz-lotrek, koje veličaju po pariskim salo- nima...

ovi su menjali ovaj ŠUGAVI svet!!!

batali...

ne možeš ti to da

razumeš...

u svakom slučaju, stoji da nisam ispunio zadatak, a ondašnji generali su me kaznili tako što su

me uklonili...

u zamenu za moje ćutanje, organizovali su moju medijsku sahranu. moje navodno samo-

ubistvo, onu imbecilnu pričuo isečenom uhu... sve je

bilo la- žno?!

lažno koliko i kurbeov crtež!

?!

potrbuške! brzo!!! i ni

reči!!!

10

ne izlazi pre nego što budemo znali s kim imamo

posla...

nemojte ništa da brinete... ja sam poslednji udugačkom nizu ku- kavica s visokim činovima...

ovaj...

bratski pozdrav, momci...

meni ovde smrdi na go-spodu... a imam njuh... da ga ucmekamo, žano?

ne znam, totore... jesi li ti buržuj, kicošu?

11

ha-ha! skroz ste omašIli!

ali skroz!

ni slu-čajno!

ja sam umetnik.

umetnik i buržuj – zar to nije isto, je li, žano?

to ne radini u fabrici

ni u polju...

pravo kažeš, to- tore...

onda treba da ga ucmekamo...

ma, nipošto!

mislim, stvarno!

umetnik da bude isto što i buržuj??? niste na pravom tragu, prija... ovaj,

drugovi...nemojte tako!

pobogu, nema ničeg različiti- jeg od buržuja nego što su umetnici!

ako izu-zmemo, mo-žda, recimo, leminge...

pa i tad...

ima leminga čije krzno poprilično

košta! no to su margi-

nalci!

a umetnici buržuji?! oni,

kao, ne postoje, gizdavče?!

ehhh, pa ne treba brkati

lončiće! ako mi govo-riš o onim belosvetskim mazalima, pariskim drka-rošima, onda – da, po-stoje... al’ to nisu umet-nici! to su prerušeni bur-žuji: ti nikakvu teskobune osećaju! buržuju je jedini san da ima, dok

umetnik ima samo snove, kako kažu u mom

kraju...

zbog toga radije koristim

primer leminga – rečitiji je.

12

i možeš da dokažešda si umetnik?

ha-ha! naravno!

u pola noći!

ako treba!

boje

struktura

ekspresija

kompozicija linije

površine

oblici

ovaj... morate znati da sam ja opčinjen suncokretima... verovatno njihova

žuta kod mene raspiruje tu fascinaciju... zahvaljujući njima, mogu da prikažem

svu svoju teskobu spram ovog sveta...

mnogo volim da bojim površine i da prostor ispunjavam

lepim zelenim, poprilič- no kitnjastim, lišćem... uz žute latice, to se savršeno slaže.

kako lepooo...

ko zna kol’ko nisam vidô nešto ’vako lepoooo...

u redu je, dečko... isplači se, nije to sramota...

uvek je tako! kad ja pokažem

svoju teskobu...

plači, manje ćeš piškiti...

mada to nije naučno dokazano...

13

je l’ se vi, pajtosi, vraća- te s fronta?

da. a ti?

ja idem tamo. nego, kako je

tamo?

ne može se opisati rečima, slikare...

ne može...

vi ste... ovaj... de-

zertirali ste, zar ne?

nego šta, umetniče! ne vraćamo se više tamo! prva lini-ja frontanije za ljude...

gledali smo kako nam naši drugari ginu, jedan za drugim... više se i ne sećamo protiv koga se borimo i zato nas je

baš briga šta će kazati oni sa činovima, čvarcima...

totor i ja, mi se vraćamo

kući.

14

pa, dobro, šta...

?

sramota je tako napuštati sve-tu obavezu prema otadžbini! zaslužujete da vas izrešeta

streljački vod!

he--he!

ovaj... mogu sve da razjasnim...

možemo i mitebi neki de- taljčić...

dakle?!

’oćemo ga ucmekamo?!

ne.

završili smo s tim, totore...

nikog više nećemo da ucmekamo...

idemo kući.

15

kaplare?kaplare van gog!

?!

argh! prestani da se dereš, dečko...

uostalom, ta poruka važi zastalno:

ima trenutaka kad treba da začepiš kako bi sačuvao čitave

kosti...

šta to znači?

šta ti bi da trabunjaš maločas o dezerterima?! kad je domovina

ugrožena, svakomora da preuzme sopstvenu odgovor-nost... ova dvojica nisu samo ostavila na cedilu svoju na-ciju... napustili su i braću po oružju...

iz tog razloga mogu da se nada- ju streljač- kom vodu... m-da...

čini mi se da se izlažu toj opasnosti zbog ono- ga što su „tamo” videli...

upravo zbog toga smo mi ovde: da snimi- mo šta se dešava na frontu, a što

muškarce toliko odbija da budu tamo...

opijenost ratnim sukobom, miris izrovarene

zemlje i baruta, blizina nepri-jatelja... biće veoma zanimljivo

slikati rat, tako je lep!

imam osećajda će manjak

suncokreta biti brutalan...

16

17

morijone! evo ih! moranse nam je dostavio slike kaplara

van goga!

moranse je još živ!!! e, to

je baš iznenađu-juća vest!

da nisu nemci shvatili da je ko-risniji živ i u našem štabu?

ajte!

bez zle krvi, mori-

jone!

da vidimo šta je stvarno taj front...

nestr-pljiv sam!

a...ali...

...vojnici, rovovi... ruševine... i tu i tamo ne-

koliko eksplozija, čisto radi ravno-

teže kompozi- cije...

ne vidim ovde ništa što već nismo znali...

sve je ovotako užasno banalno...

18

ovo nam nimalo ne pomaže

da rasvetlimo zaštoje našem ljudstvu splasla želja za

ratovanjem...

povrh svega, ovo su slabija dela kapla- ra van goga:

previše je kori-stio žutu...

sad se pitam da nisam pogrešio u

izboru umet-nika...

možda bi jedan pisaro ili mane bili bliži realizmu... može biti,

predsed- niče...

ipak, mislim da problem ne leži u tome...

kako to mislite, mo-rijone?

ovde vidimo ratne prizore, svakako veoma verodostojne, ali kroz koje ne možemo iskusiti ono što bi isku-sio vojnik u trenutku napada...

nedostaje sam „duh” rata...

u pravu ste, morijone... pošaljimo moransea i van goga u samo sre-

dište borbe...

možda ćemo tako razumeti šta toliko odbija naše vojake...

z kaplare?

oj, ka- plare!

mr-mlj?!

šta je?

U svakom sluča- ju, preterana upotreba osnovnih boja, ma koliko hrabro delovala, tek je

bespotrebno ograničavanje. Nije li to samo hendikep u iskazivanju globalne pri-

rode ove teme, kao i formalne?

19

mrrrmlj... ostavi me

na miru, ma-sterijane!

još bih da spa...

general moranse traži da mu se pridružite na koti 104. reko bih da je poprilično hitno...

dobro, de!

evo idem!

čudno sam te sanjao, maste-

rijane...zamisli,

izgledao si kô ptica! zani-

mljivo,a?

?

?

ptica?! koja... koja ptica?!

tja, šta znam... ono, obična ptica... kljun, perje i tako to...

da nije slučajno bila no-ćna lasta, kaplare???

je l’ ona?!polako, voj- niče, po-

lako!

kaplare van gog, sa žaljenjem moram da vas obavestim da je vaš slikarski talenat na nivou

talenta pohovane tikvice...

redove masterijane,

voljno.

20

dečko, šta te je spopalo?

generale...

i generalu se obraća sa vi, inače se ide pred streljački

vod...

dobio sam tele- gram od predsed-

nika saveta...

„izuzetno smo nezadovoljni. stop. slike imaju dobru kom-

poziciju, ali bez emocija. stop. mane bi bolje uradio. stop...”

„nismo proniknuli u duh rata. stop. pođite da slikate borbe na prvoj liniji fronta. stop.”

„i manje koristite žutu. stop.”

eto...

aaargh!!!džukela jedna!!!

pa šta?! nema ničeg strašnogda se malo ode u bitku...

hiljade muškaraca to rade svakog dana, a možemo da konstatujemo

da se nekima tamo toliko do-padne da se i ne vrate...

ma, nije to...

pa šta je onda?

mane ne bi nikad umeo da prikaže duh rata... on nema

tu teskobu...

?

jeste! ako želite da vam prikaže duh nedeljnog posle- podneva na obali marne – onda nema problema...

ili ako po-želite dekadentne izlete sve s golim

ženama...

jer to je ono što uglavnom žele široke mase...

?!

žene, gole žene!!!

21

široke mase, baš im se fućka za teskobu... njima je bitno da bleskaju bedra i svilen- kaste sisice...

reći ćuti nešto,

moj gene- rale...

smirite se, kapla-

re...

vi’š, ne pada mi na pamet da toj svetoj gomili dam ono što očekuje... neće bitini bedara ni sisica pored marne koja bleska u lepo svilenkasto nedeljno poslepodne...

neće.

?

ja ću im poda- riti teskobu...

priberite se, kaplare... štetite sami sebi...

znam...ali

ipak...nervira me...

večito jedne teiste slike privlače

pažnju publike... onavoli ono što po-

znaje... a za dru-

ge nema mesta... nema za one koji ne

žele da slika- ju sisice...

pa jeste, ali društvo je

tako ustrojeno, kaplare.

ma, kako nema?

ajte...misle da

smo mi puritanci, a to nema bla- ge veze...nemoj-

te se ner-virati! moram!

22

m... moj bože...

približa-va se...

kako je samo užasa-vajuće...

eto, moj general otkriva šta je

život...

eee, da... granate su tek deo industrije koja cveta... ponekad

malo i zabole...

?

prestanite da se šalite, kaplare!

znam ja veoma

dobro da rat nosi opasnosti, nisam idiot!

samo što se u normalnim vremenima njima izlažu redovi, a ne oficiri...

momci, za pet minuta...