1

TEHNOLOGIJE I POSTUPCI PRI TRETMANU OTPADNIH VODA

2 2

Tretman komunalnih otpadnih voda

Centralizovan sistem je sistem kojim se kanaliu i preiavaju otpadne vode celog jednog administrativnog ili geografski ogranienog prostora (aglomeracije).

3

Komunalne otpadne vode

Vei deo komunalnih otpadnih voda ine upotrebljene vode iz domainstava. Glavna karakteristika komunalnih voda je: sadraj neorganskih materija, sadraj organskih materija. Komunalne otpadne vode dele se na: - svee otpadne vode, - odstajale otpadne vode, - trule septike vode.

3

4 4

Ureaji za preiavanje komunalnih otpadnih voda

Bioaeracijski reaktor

Transportna traka za mulj

5 5

Centrifuga Priprema flokulanata

Mera protoka Dezinfekcija oiene otpadne vode

6

7 7

GRAD KRAGUJEVAC

Postrojenje je projektovano za 250 000 ES (ekvivalentnih stanovnika), a instalirani kapacitet je 125 000 ES. Poelo je sa radom 1991. godine.

- Broj korisnika obuhvaenih vodovodnom mreom - 54.658

- Duina vodovodne mree - 533 km

- Duina kanalizacione mree - 349 km.

8

9 9

Kompresorska stanica

10 10 Linija vode CS Sirove vode

Ulaz otpadne vode iz grada Kragujevca vri se podizanje na hidrauliki nivo odakle otpadna voda ide gravitacijom do reke Lepenice. Protok qsr=400 l /s , a instalisani kapacitet postrojenja je Q=1504 l.

11 11

CS Sirove vode crpilite sa tablastim ustavama, finom reetkom za uklanjanje plivajuih materija. Muljna pumpa je kapaciteta Q=500 l/s.

12 12 CS Sirove vode uklanjanje plivajuih materija

13 13 H2O

Linija vode radni i rezervni primarni talonici za taloenje mulja gde se otpadna voda zadrava 3h.

14 14

Rezervoari uguivai za skladitenje mulja u trulitu.

15 15

Linija mulja i gasa Trulite temperatura je 370C u anaerobnom stanju. Meanje se vri cirkulacionim pumpama, pri emu se izdvaja biogas ispod kupole.

16 16

Rezervar biogasa- neophodan za rad gasnih motora i generatora za proizvodnju el. energije.

17 17

18 18

Baklja za spaljivanje vika biogasa dnevno sagori oko cca 2000 m3 gasa.

19 19 Baklja za spaljivanje vika bio gasa

20 20

21 21

Gasni motor No 1 u remontu radio svega 1054 h do 1993 godine

22 22

Gasni motor No 1 u remontu. Kapacitet 250 kW.

23 23

Delovi gasnog motora u remontu

24 24 Gas generatori motori na biogas

25 25 Komandni centar postrojenja

26

Industrijske otpadne vode nastaju upotrebom vode u tehnolokim procesima i u proizvodnji energije.

Razvrstavaju se u dve grupe:

bioloki razgradljive, bioloki nerazgradljive.

Tehnoloke otpadne vode potiu od:

pranja procesne i laboratorijske opreme, od regeneracije kolona u liniji za hemijsku pripremu vode, od postrojenja za proizvodnju iste vode i od odmuljivanja kotla u postrojenju za proizvodnju

industrijske pare

Industrijske otpadne vode

27

28 28

42%

51%

7%

Podaci za 2007 god. o preiavanju industrijskih otpadnih voda u Srbiji

2%

47%43%

8%

.

Vrste prijemnika industrijskih otpadnih voda u Srbiji za 2007 god.

29 29

Ulivi u povrinske vode prema delatnosti za 2007 god.

9%

17%

31%4%

2%

27%

1% 9%

.

. ,.

.

.

.

.

.

.

.

8%

14%

33%11%

4%

22%

3% 5%

.

. ,.

.

.

.

.

.

.

.

Ulivi u kanalizaciju - prema delatnosti - za 2007 god.

30 30

Tehnoloka ema razvoda otpadne vode u farmaceutskoj industriji

31 31

(Koalescentni) separator ulja sa integrisanim talonikom je ureaj za separaciju ulja i masti. Koristi se u undustriji i na svim mestima gde je potrebno mehaniko odvajanje ulja iz otpadne vode.

32 32

Tehnoloke otpadne vode iz proizvodnih pogona od pranja procesne i laboratorijske opreme idu direktno u prihvatni bazen (nema dalje obrade).

Tehnoloke otpadne vode od regeneracije kolona u liniji za hemijsku pripremu vode i od postrojenja za proizvodnju iste vode idu direktno u neutralizacioni bazen.

U neutralizacionom bazenu se vri runo merenje i korekcija pH vrednosti sa pH metrom (6,5 do 9,5).

Za prikupljanje otpadne vode sa mehanikim neistoama od kotla za proizvodnju industrijske pare koristi se odmuljna jama (gravitacioni talonik).

33 33

Prosena potronja vode u odnosu na proizvod esto je u odnosu 10:1 (kod hemijske industrije je taj odnos 5:1).

Postrojenja za predtretman ili puni tretman otpadnih voda se uglavnom koriste kod najveih pogona prehrambernog sektora kao to su :

Industrija proizvodnje i prerade mleka, Industrija piva, Industrija eera i skroba i Destilerije i fermentacioni procesi.

TRETMAN VODE U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI

34 34

Primer: Prerada mesa

Sadraj otpadnih voda:

- masnoe,

- krv,

- fekalije,

- organske materije,

- ostaci slame, perja, dlaka,

- biocid,

- sredstva za dezinfekciju.

Tretman:

- Primena reaktora,

- Dupla sita,

- Flotacija,

- Taloenje,

- Anaerobna digestija,

- Aeracija aktivnog mulja,

- Dezinfekcija.

35 35

Prehrambena industrija

Efekti na rad PPOV ili na odlaganje mulja

Prethodno preiavanje

Prerada mleka arno optereenje

Neutralizacija baza i kiselina za ienje, regulisanje optereenja nitratima i fosfatima, zabrana isputanja surutke, hlaenje do 35 C

Pivare, destilerije i proizvodnja sokova

arno optereenje

Neutralizacija baza i kiselina za ienje, separacija vrstih materija, separator za teke metale (nalepnice), hlaenje do 35 C, izbegavati dezinfekcijska sredstva sa aktivnih hlorom, mere protiv mirisa

Klanice

arno optereenje, sredstva za dezinfekciju sa aktivnim hlorom, mogue obrazovanje sulfida

Odvajanje vrstih materija, odvajanje masnoa, isputanje sveih otpadnih voda, dezinfekcija

36 36

Hemijska industrija Efekti na rad PPOV ili na

odlaganje mulja Prethodno preiavanje

Farmaceutska industrija

Teki metali Separator ulja, selekivni predtretman organskih komponenti

Proizvodnja boja Teki metali, biocidi

Mehaniki predtretman, neutralizacija, separatori mulja

Sredstva za ienje, kozmetika i sl.

Ulja, masnoe, biocidi, rastvorljive organske materije

Separator ulja, neutralizacija

37 37

Industrija Efekti na rad PPOV ili na

odlaganje mulja Prethodno preiavanje

Drvna industrija

Fenol, visoko organsko optereenje, mulj

Neutralizacija

Mainska industrija

Cijanidi, hrom, bakar, nikl

Neutralizacija i detoksikacija, separacija mulja

Tekstilna industrija

Visoko organsko optereenje, mineralna ulja, hrom (III),

Neutralizacija, optimizacija procesa, separacija mulja

38 38

39 39

40 40

Procesi tretmana efluenata generiu nastajanje vrstih materija.

Pri procesima tretmana otpadnih voda nastaju razliite vrste otpadnih muljeva koje je potrebno odgovarajue tretirati i bezbedno odloiti.

U proseku oko 70-80% organskog karbona se kod biolokog preiavanja pretvara u suve vrste materije.

Talozi i muljevi su visoko toksini polutanti koji zagauju okolinu i izazivaju neprijatne mirise. Oni mogu biti opasni jer adsorbuju i akumuliraju patogene organizme i toksine.

Spaljivanje se smatra kao ekoloki najbolja solucija za reavanje taloga i muljeva iz procesa obrade otpadnih voda.

Uguivanje taloga i muljeva moe znatno smanjiti koliinu otpada za odlaganje.

Tretman i odlaganje mulja

41 41

- Smanjenje mulja:

42 42

43 43

44 44

45 45

Korienje mulja u poljoprivredne svrhe

Najpopularniji nain odlaganja mulja.

Preraeni otpadni mulj predstavlja izvor hranljivih materija za biljke i slui za kondicioniranja tla.

Mulj je dobar izvor inertnih organskih materija.

Veina nitrogena koji potie iz digestiranog mulja je u obliku amonijaka, koji je dobro rastvorljiv.

46

Decentralizovani sistem tretmana otpadnih voda

Decentralizovani sistem je onaj koji je ogranien prostorom, izdeljen na vie podsistema sa razliitim odvodnim kolektorima i sistemima za razdvajanje odreenih tokova otpadnih voda, postrojenjima i ispustima.

Centralizovani decentralizovani sistem za tretman otpadnih voda

47

On site sistem (septiki sistem) slui za skupljanje, tretiranje i odvoenje upotrebljene vode nastale u jednom domainstvu.

Tretiranje upotrebljene vode se vri prirodnim putem ili uz pomo mehanikih ureaja.

Konvencionalni on site sistem se sastoji iz septikog rezervoara i drenanog polja.

48

(Septic Tank)

On - site aerobni sistem

49

Cluster sistem prikuplja i tretira otpadnu vodu opsluujui dva ili vie domainstava, ali ne celo naselje.

Septiki sistem je najee korien on site sistem zbog svoje jednostavnosti, pouzdanosti, niske cene instaliranja i odravanja sistema. Osnovni delovi ovog sistema su septiki rezervoar i drenano polje. Primarni tretman se vri u septikom rezervoaru,a finalni tretman na drenanom polju gde se efluent uputa u pore zemljita.

50

Septike jame i drenano polje

Septika jama je izraena od vodonepropusnih materijala. Projektuje se tako da otpadnu vodu zadri 2-3 dana, pa se na osnovu toga odreuju njegove dimenzije.

Drenano polje sistem perforiranih cevi.

Jednokomorna septika jama

51

Optimalan nagib odvoda glavnog kanala se usvaja 1%, izuzetno 1.5% tj. 1cm/m odnosno 1.5 cm/m.

To je betonska, podzemna prostorija podeljena u dve spojene komore. Vei deo ini 2/3 zapremine, dok manji zauzima 1/3 ukupne zapremine. Vei deo je obino izveden pod nagibom (od ulaza u jamu) poto je sedimentacija najvea, upravo, na ulazu u septiku jamu. Iz manjeg dela obino idu filteri ili voda otie u bunar. Veliina septike jame se moe proraunati u odnosu na potronju vode u domainstvu.

Drenani ljunak

52

Aerobni tretman otpadne vode

Voda se tretira uz pomo aerobnih bakterija u prisustvu kiseonika. Ovakav tretman zahteva elektrinu energiju. Koristi se kada kvalitet zemlita nije odgovarajui za upotrebu septikog sistema. Aerobna jedinica se sastoji iz komore za aeraciju i komore za istaloavanje suspendovnih estica.

53

Lagune

Jeftini sistemi koji se koriste u malim, ruralnim optinama. Sistem se sastoji iz jednog ili vie bazena u kojima se voda prima, zadrava i tretira za unapred predvien period (20-50 dana). Obloene su vodonepropusnim materijalom (glina, folija) kako bi se spreilo curenje u podzemnu vodu. Postoje etiri tipa lagune: Anaerobna laguna Aerobna laguna Aerisana laguna Fakultativna laguna

54

Peani filtri

Obavezan je predtretman kako ne bi dolo do zapuavanja peane ispune. Koristi se kada je zemlja zasiena ili ima loe upijajue dejstvo U peanoj ispuni odvijaju se fiziki, bioloki i hemijski procesi. Filtar treba obloiti neprepusnim materijalom. Ispod peanog sloja nalazi se sloj ljunka kroz koji prolazi kolektor koji tretiranu vodu distribuira.

55

Movare (Constructed Wetlands)

Podraavaju procese koji se odvijaju u prirodnim sistemima kao to su bare i movare.

Procesi tretmana otpadne vode se oslanjaju na prisustvo biljaka i kombinaciju biolokih, hemijskih i fizikih procesa za uklanjanje zagaenja iz vode.

Mogu predstavljati dodatno stanite za ivi svet.

56

Ponovna upotreba preiene vode

Recikliranje otpadne vode moe imati i ekonomski i ekoloki znaaj za zajednicu (zemljite obezbeuje dodatan tretman vodi, i na taj nain titimo zalihe iste vode; u sunim predelima gde odravanje travnjaka moe biti skupo, moe se korisiti reciklirana voda). U manjim zajednicama pored vodovodnog sistema moe se organizovati i sistem za distribuciju reciklirane vode.

41% reciklirane vode u Japanu, 60% u Kaliforniji (SAD), i 15% u Tunisu se koristi za navodnjavanje poljoprivrednih kultura.

57

Prednosti i mane

Prednosti: Cena: nije potrebna kanalizaciona

mrea, jednostavnost izvoenja nema dugorone investicije.

U sluaju otkaza sistema teta je mala (rizik je sveden na minimum).

Ovaj sistem se bolje prilagoava zahtevanom stepenu tretamana otpadne vode.

Smanjuju rizik od epidemija Dobro se uklapaju u okruenje Biljkama obezbeuju vodu i

nutriente. Preiena voda se ravnomerno

rasporeuje i upija u tlo.

Mane: - Sistem je nevidljiv - Problem je nai kvalifikovane

ljude za upravljanje i odravanje.

- Teko je uspostaviti pravnu regulativu.

- Zavise od klimatskih uslova i raspoloivog prostora.

- Razliito su prihvaeni od korisnika. - Neophodno je edukovati ljude

bda pravilno rukuju ovakvim sistemima.

- Mogu ugroziti podzemnu vodu.