UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET

ODSEK ZA PSIHOLOGIJU

DIPLOMSKI RAD

VERBALNA FLUENTNOST

Mentor: dr Aleksandra Trogrlić Student: Milana Tomin

Novi Sad, 2013.

Diplomski rad 2013.

SADRŽAJ

1. REZIME………………..……………………..…………………………...…..………………..1

2. UVOD………………..………………..……………………………..………..………………..1

2.1 Verbalna fluentnost- određenje pojma………………..………………..…………..….1

2.2 Verbalna fluentnost i fiziologija………………..……………………………………..1

2.3 Verbalna fluentnost i inteligencija………………..……………………….…………..1

2.4 Verbalna fluentnost i uzrast………………………………………………….………..1

2.5 Verbalna fluentnost i obrazovanje……………………………….…………..………..1

2.6 Verbalna fluentnost i pol………………………………………………...…..………..1

2.7 Najčešće korištene reči………………………………………………………………..1

3. METOD………………..………………………………………………………………...……..1

3.1 Uzorak………………..………………………………………………………………..1

3.2 Instrumenti……………………………………………………….…..………………..1

3.3 Metod analize podataka………………..……………………………….……………..1

3.4 Varijable………………..……………………………………………….……………..1

3.5 Postupak………………..…………………………………………………….………..1

4. REZULATI………………………………………………………………..…..………………..1

5. DISKUSIJA………………..…………………………………………………….……………..1

6. LITERATURA……………………………………………………………………………...….1

2

Diplomski rad 2013.

7. PRILOZI…………………………………………………………………………..……………1

1. REZME

Osnovni cilj ovog istraživanja bio je usmeren na ispitivanje structure relacija

različitih osobina ispitinaka sa uspehom na testu verbalne fluentnosti. Verbalna

fluentnost operacionalizovana je FF-KF upitnikom za ispitivanje verbalne fluentnosti.

IQ, kao jedna od značajnijih varijabli operacionalizovana je Ravenovim progresivnim

matricama, a ostale značajne varijable kao što su pol, starost i dužina obrazovanja,

dobijene su listom osnovnih podataka u okviru šireg istraživanja. Upotrebljena podela

verbalne fluentnosti na semantičku i fonemsku,čini se adekvatnom, jer je i sam test

fluentnosti tako koncipiran. U istraživanju je učestvovalo 214 ispitanika sa područja

Srbije. Uzrast ispitanika kretao se od 18 do 70 godina, a prosečna starost iznosila je 38

godina. Ispitanici subili ujednačeni po polu, 49.1% je bilo muškog, a 50.9% ženskog

pola. Dužina školovanja se kretala u opsegu od 3 do 20 godina školovanja, a prosečna

dužina školovanja iznosi 13.4 godine. Za prikazivanje osnovnih statistickih pokazatelja

korišcene su mere centralne tendencije, mere varijabilnosti i raspon (minimum

imaksimum) rezultata. Za utvrđivanje znacajnosti razlika između posmatranih varijabli

korišćena je jednofaktorska analiza varijanse (ANOVA). Za utvrđivanje povezanosti

između nezavisnih i zavisnih varijabli korišten je Pirsonov koefcijent korelacije i t-test.

Ovako dobijeni podaci idu u korist ranijim istraživanjima- da značajne polne razlike ne

postoje, das u obrazovaniji i inteligentniji uspešniji na testu fluentnosti, kao i da uspeh

na testu opada sa godinama. Takođe smo ispitali više dimenzija u okviru same verbalne

fluentnosti, kao što je broj i vrsta grešaka, prosečna dužina i broj klastera i nepovezanih

nizova, procenat prelazaka sa klastera na klaster i sa klastera na nepovezani niz i

obrnuto. Takođe smo dobili podatke o najučestalijim prvonavođenim rečima na slova S,

K, i L, kao i prvu najčešće navođenu životinju u okviru semantičke fluentnosti.

3

Diplomski rad 2013.

Ključne reči: verbalna fluentnost, IQ, starost, obrazovanje, pol, greške na testu

fluentnosti, klasteri, nepovezani nizovi.

2. UVOD

Bez obzira što je govor, a samim tim i verbalna fluentnost prisutna u različitim

aspektima čovekovog života, tek od 70-ih godina (Savić, 1995.) postala je predmet

sistematskog, stručnog i naučnog istrazivanja. Porast interesovnja u svetu za verbalnu

fluentnost, kao korelata inteligencije, raznih oboljenja, polnih, obrazovnih i drugih

razlika je evidentantna. Kada je naša sredina u pitanju, podaci su dosta neobjedinjeni

zbog retkih istraživnja iz ove oblasti i to uglavnom u okviru egzekutivnih funkcija.

Govor postoji od početka ljudske vrste. O govoru kao pojavi pisali su mnogi

autori,a većina istraživanja su iz oblasti sociologije, lingvistike i antropologije. O samoj

verbalnoj fluentnosti, najčešće se piše u radovima iz oblasti neurologije. Verbalna

fluentnost je toliko uska i specifična oblast, da najveći broj istraživanja, u kojima se ona

susreće, zapravo je koriste samo kao korelat nekog drugog fenomena. Zato, bez obzira

na tako širok dijapazon istraživanja, nismo dobili neka specifičnija objašnjenja verbalne

fluentnosti, ali i njene povezanosti sa pojmom inteligencije, pola, starosti i obrazovanja.

Takođe, istraživanja su pokazala da su najčešće upotrebljavane foneme u srpskom

jeziku S, K i L, ali nema istraživnja koja bi nam otkrila koje su reči na ta slova najčešće

u upotrebi. Pored toga, zanimljivo je istražiti kategorijalnu fluentnost u našem jeziku i

to u okviru kategorije ,,životinja”, iako su u svetu najčešće korišćene

kategorije ,,supermarket” ili ,,voće”

Ono što nas zanima u vezi sa verbalnom fluetnošcu jeste sledeće: kako se definiše,

koje su teorijske postavke, tj. rezultati prethodnih istraživanja, da li se za nju vezuje

4

Diplomski rad 2013.

samo koeficijent inteligencije ili je oblikovana i drugim faktorima kao što su pol, starost

i obrazovanje.

2.1 Verbalana fluentnost –određenje pojma

Različite su oblasti u okviru kojih se objašnjava termin verbalne fluentnosti.

Postoje mnogi pokušaji objašnjenja različitog kvalitativnog i kvantitativnog ispoljavanja

verbalne fluentnosti. Veoma retko je ona sama tema nekog istraživanja, uglavnom se

koristi kao pokazatelj određenog stanja ili sposobnosti. Iako bi za nase područje bio

adekvatniji naziv produkcija govora, pod tim terminim, gotovo se i ne mogu naći

informacije o fenomenu. Uzevši u obzir sve dostupne izvore, može se doći do

jedinstvenog određenja ovog pojma: verbаlnа fluentnost je termin koji se koristi dа

opiše nivo na kom neko može dа produkuje reči. Prema Terstonu, verbalna fluentnost

(W) je samo jedna od sedam nezavisnih primarnih sposobnosti. Za verbalnu fluentnost,

kao i za ostalih 6 primarnih sposobnosti moguće je napraviti monofaktorski test na

kome je postignuće ispitanika zasićeno samo tom sposobnošcu. Za testiranje fluentnosti

Terston predlaze test anagram, test neuređenih reči i test proizvodnje reči.

Kao što je već navedeno, retko je sama fluentnost u žiži interesovnja, već se česće

koristi kao pokazatelj nekog drugog fenomena, samim tim testovi fluentnosti pobuđuju

više interesovanja od samog pojma verbalne fluentnosti. Testovi verbalne fluentnosti se

koriste u određenim vrstаmа neuroloških procena, kako bi se prikupile informаcije o

pаcijentu, а ponekаd se koriste u generisanju psiholoških profila. Ovi testovi se tаkođe

mogu koristiti zа procenu oporаvkа ili nаpredаk neuroloških stаnjа. Kod testova

verbalne fluencije ne postoji prošаo / pаo način ocenjivanja, а visok ili nizak skor na

testu fluencije nije nužno povezаn sа inteligencijom. Testovi fluentnosti ispituju

5

Diplomski rad 2013.

sposobnost generisanja verbalnog materijala prema utvrđenim pravilima i često se

koriste u kliničkoj praksi pri proceni egzekutivnih funkcija, jer zahtevaju planiranje,

organizovanu pretragu i praćnje izvođenja (Vuksanović, Ðuric, 2008, prema Spreen i

Strauss, 1998; Bryan, i Luszcz, 2000). Testovi verbalne fluentnosti procenjuju

produkciju maksimalnog broja reči prema utvrđenim pravilima tokom ograničenog

vremenskog perioda. Verbalna fluentnost je sama po sebi veoma uzak pojam, tako da su

dalje podele unutar nje gotovo besmislene. Jedini kriterijum po kome bi se verbalna

fluentnost mogla klasifikovati jeste tip zadatka kojim se ona procenjuje. Prema tom

kriterijumu navodi se sledeća podela verbalne fluentnosti: fonemska fluentnost i

kategorijalna ili semantička fluentnost. Glas ili fonema je najmanja jezička jedinica. Od

glasova se stvaraju reči. Sami glasovi nemaju značenje (osim nekih predloga i veznika:

a, i, o, u...), ali mogu da menjaju značenje reči. U srpskom jeziku ima 30 glasova

(fonema). Zato, kada govorimo o fonemskoj fluentnoti, zapravo govorimo o produkciji

reci na jednu, zadatu fonemu. Semantička fluentnost se bavi značenjem reči. Semantika

izučava šta nešto znači, ne baveći se stukturom ili oblikom onoga čime se nešto

izražava. U zadatku fonemske fluentnosti reči se produkuju na osnovu definisanog

fonemskog indikatora (produkovanje maksimalnog broja reči koje pocinju odredjenim

fonemama), a u zadatku semantičke fluentnosti reči se produkuju na osnovu definisanog

semantičkog indikatora (produkovanje maksimalnog broja reči koje pripadaju određenoj

semantičkoj kategoriji, tj. imaju neko značenje). Na samom testu verbalne fluencije,

ispitivač odredjuje krаtаk vremenski period u kome ispitanik treba da odgovori. Nа

primer, od ispitanika se može dа trаžiti dа generiše listu životinjа ili spisаk reči koje

počinju npr. na slovo "S" zа 60 sekundi. Ispitivač, ili osoba koja se bavi obradom

testova nаvodi koliko reči je produkovano, a i da li ima grešaka i koje su. Nekoliko

studijа je pokаzаlа dа se u većini slučajeva,broj reči produkovanih na početku testiranja

manji nego broj reči na njegovom kraju.

Iako su semantička i fonemska fluentnost testovno odvojene, one se ipak prepliću.

Kroz istoriju istraživanja verbalne fluentnosti postojalo je više modela koji su

6

Diplomski rad 2013.

pokušavali da objasne odnos fonološke i semantičke reprezentacije reči, pa i njihove

produkcije. Ti modeli pretpostavljaju da su i semantički i fonološki pristup značenju

reči dostupni veštim govornicima i čitačima, mada je semantički put dominantniji. Ti

modeli (Rončević 2005, prema Coltheart, Curtis, Atkins i Haller, 1993; Frost,1998)

uglavnom pretpostavljaju da ta dva puta deluju paralelno i nezavisno, te da jedan od

njih, onaj koji je brži, omogućava pristup izgovoru i značenju reči. Međutim, danas je

aktuelan konekcionistički model (Rončević, 2005, prema Plaut, McClelland, Seidenberg

i Patterson, 1996; Harm i Seidenberg, 2004. ) Ovaj model naglašava da dva puta zavise

jedan od drugog, te da se značenje aktivira zajedničkim delovanjem oba puta. Prema

tim modelima, značenje se odnosi na obrazac aktivacije koji se povezuje s određenim

obeležjima pisma i/ili zvuka, tako da određena kombinacija slova ili glasova dovodi do

aktivacije određenog značenja. Razvoj veštine prepoznavanja reči u takvim se

modelima može opisati u terminima podele opterećenja između puteva. U početku

model koji sadrži oba puta uči da izgovara reči na sličan način kao model koji sadrži

samo fonološki put. Međutim, tačnost modela se povećava kako se povećava doprinos

semantičkog puta, pa model postaje sve manje zavisan od fonoloških veza, posebno

kada se radi o rečima sa neuobičajnim izgovorom, s obzirom da je u tom slučaju

semantičko procesiranje bolje. Kapaciteti puteva se razlikuju od pojedinca do pojedinca

i zato se individualne razlike u fonološkom ili semantičkom procesiranju odražavaju u

različitim obrascima i ozbiljnosti problema pri produkciji reci. (Rončević, B, 2005.)

Postoji nekoliko stvаri koje mogu izаzovati verbаlni pad na verbalnoj fluenciji.

Zapaža se kod osoba sа smetnjаmа u rаzvoju, а tаkođe skor se smаnjuje kod ljudi koji

imаju neurološke probleme, kao što su: trаumаtske povrede mozgа, degenerаtivna

neurološkа oboljenja, ali i samo stаrenje može izаzvаti pаd na verbаlnoj fluenciji.

Dakle, uspeh na testu verbalne fluentnosti verovatno ne možemo objasniti

jednim uzročnikom. Da bismo bolje objasnili ovaj pojam moramo uzeti različite aspekte

čovekovog života- biološke, psihičke, socijalne… Jedno je sigurno- verbalna fluentnost

7

Diplomski rad 2013.

je pod uticajem individualnih činilaca, razvija se pod uticajem šire i uže sredine, kulture

kojoj pojedinac pripada, ali i učenjem.

2.2 Verbalna fluentnost i fiziologija

Već je navedeno da nisu svi ljudi jednako uspešni na testovima fluentnosti.

Pretpostavka je da više skorove postižu oni koji imaju fiziološke dispozicije za to.

Uzevši u obzir da se egzekutivne funkcije povezuju sa funkcionisanjem frontalnog

režnja, to jasno govori o tome zašto se testovi verbalne fluentnosti često koriste i pri

ispitivanju pacijenata sa lezijama frontalnog režnja. Određeni broj studija ističe važnu

ulogu leve hemisfere mozga, naročito levog frontalnog režnja u sprovođenju fonemske

fluentnosti ( Vuksanović, Ðurić, 2008 prema Jones-Gotman i Milner, 1977; Mummery i

sar.,1996; Elfgren i Risberg, 1998; Tucha, Smely i Lange, 1999; Hernandez i sar., 2002;

Fu i sar., 2006; Baldo i sar., 2006), dok rezultati nekih drugih studija ukazuju na značaj

i drugih regija mozga, kao na primer parijetalnog režnja (Vuksanović, Ðurić, 2008.

prema Gourovitch i sar.,2000; Baldo i sar., 2006). Studije usmerene na ispitivanje

regionalnog cerebralnog krvotoka su takođe pokazale povezanost verbalne fluentnosti

sa funkcijom leve hemisfere, naglasivši da se stepen lateralizacije povećava sa

uzrastom (Vuksanović, Ðurić, 2008. prema Gaillard i sar., 2000; Holland i sar., 2001).

2.3 Verbalana fluentnost i inteligencija

Postoje oprečana mišljenja i rezultati istraživanja koliko su nivo inteligencije i

uspeh na testu verbalne fluentnosti povezani. Možda je baš zbog toga ovo oblast koja je

je verovatno najviše od svih dovođena u vezu sa verbalnom fluentnošću. Mnogi testovi

inteligencije zapravo su verbalni testovi, što može biti jedan od uzročnika ove

povezanosti.

Prema nekim autorima, nivo inteligencije pozitivno je povezan i sa fonemskom i sa

8

Diplomski rad 2013.

semantičkom fluentnošću (Strauss, Sherman, Spreen prema Diaz- Asper et al., 2004).

Rezultati na WAIS testu (Wechsler Adult Intelligence Scale) visoko koreliraju sa

rezultatima na testu fonemske fluentnosti, a nešto niže sa brojem nabrojanih životinja u

okviru testa semantičke fluentnosti. U kliničkim studijama korelacija se povećava

(Strauss, Sherman, Spreen prema Lacy et al., 1996). IQ pokazuje veću povezanost sa

uspehom na testu verbalne fluentnosti od obrazovanja (Strauss, Sherman, Spreen prema

Steinberg et al.,2005), a korelacija ima tendenciju rasta sa povišenjem IQ-a. Visoka

korelacija je zapažena i između rezultata NAART (North American Adult Reading

Test) i COWA (CFL/ FAS) testova (Controlled Oral Word Association) pokazala se

kod neobrazovanih i starijih osoba. Niži skor na ovim testovima je u korelaciji sa nižim

skorom na testu fluentnosti (Strauss, Sherman, Spreen prema Ross, 2003). Istraživanja

rađena u Britaniji, na nekliničkoj populaciji pokazuju da uspeh na NART testu može

biti prediktor uspeha na testu fonemske fluentnosti.

U retkim izvorim se navodi da ljudi ne moraju biti izuzetno inteligentni kako bi

posedovali visoku verbalnu fluentnost i obrnuto. Neki autori smatraju da testovi

fluentnosti nisu dobre mere inteligencije, mаdа se oni mogu podvesti pod merama

sposobnosti brze reаkcije prilikom аngаžovаnjа u verbаlnim interаkcijama. Osobe sа

visokim skorom na verbаlnoj fluentnosti tаkođe mogu biti u stаnju dа brzo pišu, аko su

pismeni. Ovi testovi tаkođe ne testirаju brzinu i poznavanje objekata verbаlne obrаde.

(http://www.wisegeek.com/what-is-verbal-fluency.htm)

Nasuprot tome, ispitivanja strukturalnih karakteristika kognitivnog sistema kod

osoba sa intelektualnom ometenošcu, ukazuju na postojanje značajne razlike na nivou

specifičnih strategija u različitim fazama obrade informacija u odnosu na osobe tipičnog

razvoja (Gligorović, Buha, 2010. prema Gligorović, Radić Šestić, 2010). Osobe sa

nižom inteligencijom obično ispoljavaju teškoće u prilagođavanju zahtevima zadatka na

testu fluentnosti, jer ne uspevaju da razviju efkasne i sistematizovane strategije. U

osnovi ovih teškoća je, prema mišljenju nekih autora, nerazumevanje sopstvenih

9

Diplomski rad 2013.

kognitivnih aktivnosti i načina na koji se uspostavlja odnos između sredstva i cilja

( Vuksanović, Ðurić, 2009. prema Gavelek & Raphael, 1982, prema Barton, 1988). Kod

osoba sa intelektualnom ometenošću je ograničena upotreba kognitivnih strategija, koje

predstavljaju metod svesnog pronalaženja puteva ka cilju, što se ogleda u teškoćama

usmeravanja na značajne dimenzije zadatka ili praćenja više dimenzija istovremeno,

zanemarivanju irelevantnih informacija za taj zadatak, oslanjanja na pravila koja su bila

važna za rešavanje problema u prethodnom zadatku i slično. Teškoće stvaranja i

održavanja strategije pri obradi informacija dovode do ograničenja mogućnosti

usvajanja novih informacija, pravila i strategija, što smanjuje uspeh na testu fluentnosti.

Mehanizmi strategija se menjaju tokom detinjstva, relativno nezavisno od nivoa

inteligencije. Rezultati longitudinalne studije razvoja strategije ukazuju na porast

korišćenja strategija i kod dece sa intelektualnom ometenošcu i kod dece tipičnog

razvoja. Međutim, kao što je već pomenuto, uočeno je i da osobe sa nižom

inteligencijom imaju veće teškoce stvaranja sopstvenih strategija, kao i transformacije

i produbljivanja postojecih strategija (Ðurić, Vukasinović, 2008, prema :Turner, Hale &

Borkowski, 1996). Osobe sa nižom inteligencijom ispoljavaju značajne teškoce i na

zadacima verbalne fluentnosti, što se povezuje sa brzinom pristupa leksičkim

jedinicama i problemima egzekutivne kontrole (Vuksanović, Ðurić, 2008. prema:

Danielsson, Henry, Rönnberg & Nilsson, 2010). Neke studije teškoce sticanja

akademskih znanja kod osoba sa sa nizom inteligencijom dovode u vezu sa smanjenom

sposobnošcu stvaranja sopstvenih strategija i primenom neodgovarajućih i nefeksibilnih

strategija upamćivanja ili rešavanja problema koje se lako otkrivaju testovima

fluentnosti. (Gligorović i Buha, 2010).

Kako smo do sada videli, rezultati na testovima fluentnosti uglavnom su poređeni

sa rezultatima testova inteligencije koji su verbalni u većoj ili manjoj meri i nisu

slobodni od kulture. Zato bi bilo zanimljivo uporedititi rezultate testa fluentnosti sa

nekim neverbalnim testom, kako bi se uvidelo da li su dosadšnje visoke korelacije bile

isključivo posledica visokog verbalnog IQ-a ili celokupne inteligencije. Ravenove

10

Diplomski rad 2013.

progresivne matrice su verovatno najbolji neverbalni test inteligencije. Zamišljen je da

meri individulane mogućnosti zapažanja, čistog razmišljanja, pronalaženja smisla u

konfuznom, i stvaranje novih koncepata, oslanjajući se na nove informacije. Za ljude

koji na ovom testu postižu visoke rezultate može se reći da lako rešavaju problem i brzo

uče. Uticaj jezika na uspeh na ovom testu sveden je na minimum. Test je slobodan od

kulture, ali i dobar prediktor uspeha u realnom životu. Na testu G faktora, testiranim

Ravenovim progresivnim matricama ne postoje polne razlike. Ali nekoliko metaanaliza

je pokazalo da se neke kognitivne sposobnosti razlikuju kod žena i muškaraca. Hyde

1981. nalazi da su dečaci bolji u spacijalnim, a devojčice na verbalnim zadacima i to na

više načina. Prvo, broj produkovanih reči je veći, a zanimljivo je da su mnoge navedene

reči bile u vezi sa spacijalnim sposobnostima. (Neissser et al 1996.)Kako god, verbalna

fluentnost i spacijalne sposobnosti objašnavaju manje varijanse od G faktora. ( Colom,

R, Rebollo, I, Escorial,S. 2003.) Jedno kroskulturalno i istorijski orjentisano istraživanje

bazirano na Ravenovim progresivnim matricama sprovedeno je u 45 zemalja na uzorku

koji je sakupljan od 1944. do 2003. godine. Dobijeni rezultati ukazuju da je uspeh na

Ravenovom testu pozitivno povezan sa ekonomskom situacijom zemlje (u naprednim

zemljama su bolji rezultati), sa stepenom obrazovanja ispitanika, sa njihovom starošću,

ali i sa godinom u kojoj je radjen test. Kasnije rađeni testovi su u proseku bolji, sto se

može objasniti Flinovim efektom. (Brouwers, Fons, Van de Vijver , Van Hemert, 2009.)

2.4 Verbalana fluentnost i uzrast

Za verbalnu fluentnost mozemo reći da je to sposobnost koja se razvija.

Posmatranjem ove dimenzije, može se zaključiti da na čovekovom razvojnom putu i

sama fluentnost prolazi kroz razvojne stadijume. U ranom detinjstvu i poznijim

godinama ona je minimalna, dok svoj maksimum dostiže u ranim srednjim godinama.

Može se postaviti pitanje zašto? Naime, vrlo je verovatno da je pod uticajem društvenih

činilaca, ali jos više pod uticajem fiziološkog sazrevanja, ali i propadanja organizma, a

11

Diplomski rad 2013.

samim tim i centralnog nervnog sistema.

Fonemska fluentnost raste tokom detinjstva, sa najvećim promenama izmedju 5. i

7. godine. Najbolji rezultati na testovima verbalne fluentnosti postižu se izmedju 30. i

39. godine, a mali pad je zabelezen u starijem dobu. (Strauss, Sherman, Spreen prema

Backman et al., 2004; Delis et al., 2001; Elias et al. 1997) Uzrast takođe utiče na

semantičku fluentnost, koja takođe raste u detinjstvu, stabilizuje se između 11. i 12.

godine i pokazuje mali pad u dvadesetim. (Strauss, Sherman, Spreen prema Mtrushina

et al., 2005). Neki istraživači nalaze da starenje više utiče na broj reči u testovima

semantičke, nego fonemske fluentnosti (Strauss, Sherman, Spreen prema Brickman et

al., 2005) Verbalna fluentnost osnovaca se ne menja bitno u periodu od trideset godina.

Ispitivanja sa zadacima „na slovo, na slovo“ ili „dobijete naziv kategorije, a vi navodite

pripadnike“ potvrđuju da je stopa produkcije reči dosta stabilan i robustan podatak, jer

je broj reči u jedinici vremena određen kapacitetom frontalnog režnja (Maksić,

Tenjović, 2008. prema Baddeley i Wilson, 1988).

Sposobnost planiranja i primene strategija se pojavljuje oko 4. godine života deteta,

znacajniji pomaci se odigravaju izmedju 7. i 9. i izmedju 11. i 13. godine, dok se finalno

sazrevanje odvija tokom adolescentnog perioda (Strauss, Sherman, Spreen prema Espy

et al., 2001; Welsh, 2001). Slican razvojni trend, sa znacajnijim skokom u periodu

izmedju 9. i 12. godine, pokazuju i sposobnosti efkasnog pretraživanja mentalnog

leksikona na zadacima verbalne fluentnosti (Strauss, Sherman, Spreen prema Levin et

al., 1991; Welsh, Pennington & Groisser, 1991). Pretpostavlja se da se u osnovi

sposobnosti planiranja i primene strategija nalaze radna memorija, inhibicija i

fleksibilnost, osnovni mehanizmi egzekutivnih funkcija, cije se sazrevanje odvija tokom

poslednjeg stadijuma razvoja egzekutivnih funkcija, od 10. do 14. godine i kasnije.

Razvoj egzekutivnih funkcija se odvija paralelno sa anatomskim promenama frontalnog

režnja i njegovih veza sa ostalim delovima mozga (Vukasinović, Djurić, prema :Jurado

& Roselli, 2007). Zato se za procenu strategija pretraživanja i prizivanja informacija

12

Diplomski rad 2013.

često koriste zadaci verbalne fluentnosti, koji mogu istovremeno da daju korisne

informacije o razvoju strategija i leksicko-semantičke mreže. Strategije grupisanja i

prebacivanja su indikator razvoja strategija prizivanja, kao komponente egzekutivnih

funkcija, pa se zato smatraju preporucljivim za procenu bazičnih kognitivnih procesa

(Vukasinović, Ðurić, 2008, prema :Filipetti & Allegri, 2011). Najcešce se koriste zadaci

fonološke fluentnosti, u kojima se očekuje da ispitanik produkuje što je moguce više

reci na zadati glas i zadaci semantičke fluentnosti, koji zahtevaju nabrajanje pripadnika

specifčne semanticke kategorije, kaošto su „voće“, „supermarket“ i sl. tokom

ograničenog vremena (Buha, Gligorović, 2011. prema Troyer, 2000; Strauss, Sherman,

Spreen, 2006).

2.5 Verbalana fluentnost i obrazovanje

Stepen obrazovanja povezan je sa uspehom na testovima fonemske, ali i semantičke

fluentnosti i to tako što oni sa višim stepenom obrazovanja postižu bolje rezultate.

Jedno istraživanje pokazuje da oni koji imaju više godina provedenih u školskim

klupama (preko 13 godina) postižu duplo bolje rezultate od najniže obrazovanih (do 6

godina) (Strauss, Sherman, Spreen prema Crossley et al., 1997). Za pripadnike

Herbejskog govornog područja, najbolji prediktor za uspeh na testovima verbalne

fluentnost, bilo je uzrast, dok se u Grčkoj kao najbolji prediktor, i za fonemsku i za

semantičku fluentnost pominje stepen obrazovanja (Strauss, Sherman, Spreen prema

Kosmidis et al., 2004). Terston zapaža da je obrazovanje faktor koji utiče na veću

varijabilnost rezultata, nego što to uzrast čini (Strauss, Sherman, Spreen prema Heaton

et al., 2004). Prema Maksić i Tenjović (2008.). Verbalna fluentnost je pozitivno

povezana sa školskim uspehom (r = 0.41, p < .001). U celini, može se reći da učenici sa

širim interesovanjima i intenzivnijim naučnim i umetničkim interesovanjima ispoljavaju

veću verbalnu fluentnost i postižu bolji školski uspeh. Većina testova kreativnosti

koncentriše se na merenje divergentnog mišljenja, dovođenjem ispitanika u situaciju u

13

Diplomski rad 2013.

kojoj se traži da generišu što je moguće veći broj ideja (Maksić, Tenjović, 2006).

Izabrana je verbalna fluentnost koja je značajna kako za kreativnost tako i za školsko

učenje. Fluentnost je prva faza kreativnog procesa bez koje nema uslova za sledeće faze

(fleksibilnost, originalnost i elaboraciju), a predstavlja izvlačenje informacija iz

memorije ili prizivanje u svest prethodno usvojenih informacija (Maksić i Tenjović

prema Feldhusen, 2002).

2.6 Verbalna fluentnost i pol

70-tih godina feministički pokret pokreće zanimljiva istrazivanja koja se tiču

govora. To je bio zamajac intenzivnim istraživanjima koja su se bavila povezanošću

jezika i pola. Intenzivnije, i u okviru bolje teorijske osnove, raspravlja se o

međuzavisnosti jezičke strukture i pola. Na svakom jezičkom nivou ustanovljeno je

mnogo polnih razlika. Rezultati istraživanja upućuju na dva osnovna tumačenja. Prema

jednom, redi se o jeziku žene (women's language), a prema drugom, reč je o nekoj vrsti

ženskog dijalekta u okviru datog jezika. U oba slučaja naglašavaju se razlike, a ne

sličnosti među polovima vezane za jezik, samo se u prvom slučaju govori o potpuno

drugom jeziku, dok se u drugom priznaje samo delimično odstupanje od "norme"

muskog jezika. Nakon mnoštva studija fonološkog, morfološkog i leksičkog sistema,

kojima su se dokazivale ili opovrgavale razlike u jezičkom ponašanju muškarca i žena,

ostala su samo dva dokaza o razlikama: prvi se odnosi na fonetske razlike (u mnogim

jezicima, izgovor žena je "korektniji" od izgovora muškaraca), a drugi je da žene

pokazuju veću raznovrsnost u intonaciji i akcentu. Nisu pronađene konzistentne razlike

u rečniku. Novi podaci pokazuju da je zabluda da žene govore više od muškaraca

(Savić, 1995, prema :P. Fischman, 1978.). Istaknuta je povezanost sa društvenim

razlikama između muškarca i žene, sa različitom podelom rada, muškom dominacijom

u društvu i slično. Zato se se čitav niz istraživanja odnosi na usvajanje osobina govora

14

Diplomski rad 2013.

kod dece različitog uzrasta u kojima se potvrđuje različita jezička socijalizacija dečaka i

devojčica u istim socijalnim grupama. Ovom problematikom se dominantnije bavila

antropologija u prethodnim decenijama. Poznati su podaci lingviste Otoa Jespersena iz

1922. godine (Savić, 1995.) o specifičnim osobinama govora žena i muškaraca. Ranija

istraživanja su se uglavnom odnosila na opis upotrebe izolovanih elemenata govora, kao

sto su izgovor, imeničke sufikse ili lične zamenice i to najčešće u egzotičnim jezicima,

ali ređe u evropskoj zemljama. Ta istraživanja su naglašavala razlike i tipičnosti

muškog, odnosno ženskog govorenja i pisanja. U opisima situacije u evropskim

jezicima podrazumevalo se da žene govore govorom koji je svojstven, nelogičan, koji

ima poseban rečnik iz kojeg se vidi da one izbegavaju neuljudne i grube reči (psovke),

da čuvaju konzervativnu formu jezika za razliku od muškaraca. Izgledalo je da su

ovakve osobine očigledne i da ih ne treba posebno istraživati. Poslednjih 20 godina u

svetu je porastao broj istraživanja o odnosu produkcije govora i pola. U tom periodu

afirmisala su se interdisciplinarna istraživanja, posebno u lingvistici (antropološka

lingvistika, sociolingvistika i psiholingvistika). Uzevši u obzir da je postalo očigledno

da se mnoštvo novih pitanja o odnosu jezika i pola nije moglo posmatrati u okviru jedne

discipline ili jedne teorije, trebalo je objediniti saznanja različitih disciplina (Savić,

1995.). Pitanje jezika i pola danas se najčešće svrstava u domen sociolingvistike

discipline koja se bavi jezikom u društvenom okruženju. U okviru lingvistike ustaljuje

se termin feministička lingvistika(Savić, 1995.) koji bi trebalo da ukaže na nove napore

istraživača i istraživačica unutar nauke o jeziku, koji su usmereni na pitanja jezika i

govora žene. U poslednjih 20 godina pristupi jeziku i polu bili su različiti. Početkom 70-

tih godina govorilo se o osobinama jezika žene u odnosu na jezik muškarca koji je

dominantna norma jezičkog ponašanja. To su pristupi u okviru teorije nedostatka

(deficite theory) prema kojoj se za neku jezičku pojavu koja je ustanovljena kod

muškaraca najčešće vezuje odsustvo iste u govoru žene. (Savić, 1995.) Takvi su pristupi

otkrili čitav niz pojava za koje se tvrdilo da su tipične za verbalno ponašanje žena.

Navodi se da žene više koriste neke reči kojima se obeležava lični stav ili

15

Diplomski rad 2013.

emocionalnost od muškaraca, a neka istrazivanja govore da žene uopšte više govore od

muškaraca. To je detaljnije izneto u radovima američke lingvistkinje Robin Lakof

(Savić, 1995.). Početkom 80-tih pojavljuju se i prve kritike radova nastalih u okviru

teorije nedostatka. Novi pristup je u okviru teorije različitosti (difference theory), koja

razlike između žena i muškaraca tumači kao posledicu različite socijalizacije dečaka i

devojčica u našoj civilizaciji. Mogući nesporazumi na verbalnom nivou samo su

ogledalo takvih razlika. Zato se ovaj pristup označava kao teorija razlika, ili teorija o

dve kulture (two cultures theorie). Predstavnica ovog pristupa je američka

sociolingvistkinja Debora Tanen (Savić 1995, prema Deborah Tannen, 1984, 1989,

1990), čije su knjige imale veliki publicitet i odjek u američkoj sredini. i ovaj se pristup

odmah počeo primenjivati u jezičkoj praksi, na primer, u psihoanalizi, u obrazovanju i

slično. U trećem, sadašnjem periodu, od početka 90-tih, preispituju se pristupi iz prve

dve faze, naročito jezička praksa zasnovana na prethodnim teorijskim tvrdnjama, i

predlaže se rasprava o onim osobinama jezika i govora žene i muškarca koji su vezani

za aktivnost u datom kontekstu. To se pre svega može videti na primerima upotrebe

naziva za zanimanja, zatim oslovljavanja, predstavljanja jedne osobe drugoj, ali i na

nizu drugih sintaksičkih, konverzacionih, neverbalnih i gestovnih osobina razgovora.

Jer mi se ocrtavamo kroz jezik, ali smo istovremeno i određeni jezikom i to svesno,

ističu predstavnici ovog shvatanja (Savić, 1995, prema J. Mey, 1984).

Kao sto se vidi, postoji debata o tome da li postoje polne razlike u korišćenju

jezika. Mala, ali ipak značajna prednost jeste na strani ženskog pola. Mc Glone je 1977.

pokazala da žene imaju bolju bihemisferičnu reprezentaciju jezika od muškaraca, jer je

afazija više bila zastupljena kod muškaraca sa povredama glave, nego kod žena. Da bi

se kod žena javila afazija, obe hemisfere su morale biti povređene, a kod muškaraca bilo

je dovoljno da to bude samo leva. (Baxter, Saykin, et al., 2002.) Mnogi autori su našli

razliku u broju produkovanih reči na testovima semantičke i fonemske fluentnosti u

zavisnosti od pola. Naročito visokoobrazovane žene imaju tendenciju da produkuju više

reči od muškaraca (Strauss, Sherman, Spreen prema Anderson et al., 2001) Kasnije

16

Diplomski rad 2013.

metaanalize pokazuju da žene jesu uspešnije na testovima fonemske fluentnosti, ali

ukoliko je zadatak nabrajanje životinja, polne razlike se ne javljaju. Španska studija

verbalne fluentnosti, pokazuje da dečaci imaju minimalnu prednost (Strauss, Sherman,

Spreen prema Codorniu-Raga & Vigil- Colet, 2003) Dečaci, kao i oni koji ih

vaspitavaju, u većoj meri podržavaju razvoj njihove samostalnosti u definisanju

interesovanja i izboru aktivnosti kojima će se posvetiti. Ovo bi mogli biti razlozi zbog

kojih je verbalna fluentnost dečaka u većoj meri povezana sa njihovim interesovanjima,

a manje sa školskim uspehom. (Maksić, Tenjović, 2008.)

2.7 Najcesce korištene reči

Za englesko govrno područje, Oksvordski univerzitet napravio je listu od 100, od

pretpostavljenih million reči, koje se najčešce koriste. To su najčešće kratke reči koje

dužim rečima daju značenje u rečenici. Što se tiče dužih reči, koje same po sebi imaju

značenje, zanimljivo je da su se izdvojile reči koje se u engleskom jeziku javljaju već

1066. godine, a ne reči preuzete iz drugih jezika ili reči koje su nastale u savremenom

dobu. Najčesce imenice su: vreme, osoba, godina, put i dan.( http://www.english-for-

students.com/Frequently-Used-Words.html )Za naše govorno područje nema ovakvih

istraživanja, ali bismo se mogli osloniti na reči dobijene prilikom testiranja semantičke i

fonemske fluentnosti i napraviti listu najpopularnijih reči koje zapocinju fonemama S,

K i L, kao i koje životinje se najcesce navode u testu kategorijalne fluentnosti.

3.METOD

3.1 Uzorak

17

Diplomski rad 2013.

U istraživanju je učestvovalo 214 ispitanika sa područja Srbije, čiji je maternjijezik

srpski. Uzrast ispitanika kretao se od 18 do 70 godina, a prosečna starost iznosila je 38

godina. Ispitanici subili ujednačeni popolu, 49.1% je bilo muškog, a 50.9% ženskog

pola. Dužina školovanja se kretala u opsegu od 3 do 20 godina školovanja, a prosečna

dužina školovanja iznosi 13.4 godine.

3.2 Instrumenti

FF- KF- upitnik za procenu fonemske I kategorijalne fluentnosti

FF- KF upitnik je domaca adaptacija Benton Controlled Oral Word Association

(COWA) Test (Benton i Hamsher, 1976) i on je korišćen za procenu verbalne

fluentnosti. Upitnik se sastoji iz 3 zadatka fonemske i jednog zadatka kategorijalne

fluentnosti. Fonološka fluentnost procenjena je Testom kontrolisanih usmenih

asocijacija. U originalnoj verziji testa se koriste glasovi koji su najfrekventniji u

engleskom govornom području – F, A i S. U srpskom jeziku, pandan tim glasovima po

frekventnosti su glasovi K, M i S, pa su oni i korišćeni tokom ispitivanja. Od ispitanika

se traži da u roku od 60 sekundi nabroji što više razlicitih reci (imenica) na zadati glas,

iskljucujuci vlastite imenice, toponime, brojeve i iste reči sa različitim sufksima.

Semantička fluentnost procenjena je Testom kategorijalnog imenovanja. Test je

adaptirana verzija zadatka semantičke fluentnosti kojeg su primenili Velšova i sar.

(Gligorović, Buha, 2011. prema Welsh et al., 1991). Od ispitanika se traži da nabroji što

više reci iz zadate kategorije (hrana, odeća, životinje)u ograničenom vremenskom roku

(60 s). U ovom istraživanju kasnije, prilikom obrade, ispitivač beleži: broj grešaka ,greške

tipa ponavljanje ,greške tipa varijacije, greške tipa lično ime ,greške tipa pogrešna reč ,broj reči

u prvih 15 sekundi,broj reči u drugih 15 sekundi, broj reči u trećih 15 sekundi, broj reči u

poslednjih 15 sekundi, ukupan broj reči ,broj klastera(da bi se klaster identifikovao, neophodno

18

Diplomski rad 2013.

je da sadrzi vise od 2 reci), prosečnu dužina klastera ,broj promena klastera („svičinga“) ,broj

prekida , broj nepovezanih nizova ,prosečnu dužina nepovezanog niza i prvu reč za svaki

zadatak.

Ravenove progresivne matrice- test za procenu IQ-a ispitanika

Za procenu inteligencije korišćene su Ravenove progresivne matrice za odrasle,

koje su sastavljene od 2 serije. Po 12 zadataka u prvoj i 36 zadataka u drugoj seriji.

Ravenove progresivne matrice ili RPM, je test neverbalnog tipa sa ponudenim odgovorima.

Obično se koristi u obrazovnom okruženju. To je najčešći i veoma popularan test za procenu

inteligencije od petogodisnjaka , pa nadalje. Sastoji se od 60 pitanja višestrukog izbora,

navedenih po redosledu težine. Ovaj format je dizajniran da meri sposobnost rasuđivanja, koja

je komponenta Spirmanovog G faktora, koji se često naziva opštom inteligencijom. Testovi su

prvobitno razvijen od strane Džona C. Ravena, 1936. godine. U svakom zadatku od ispitanika

se trazi da identifikuje nedostajući element koji upotpunjuje obrazac. Mnogi obrasci su

prikazani u formi 4x4, 3x3, 2x2 matrica, po cemu je test i dobio ime. Ukupan skor na

Ravenovim matricama dobijen je sabiranjem svih tačnih odgovora na svakom zadatku.

Podaci o polu, starosti i obrazovanju dobijeni su listom osnovnih podataka.

3.3Metod analize podataka

Za prikazivanje osnovnih statistickih pokazatelja korišcene su mere centralne

tendencije, mere varijabilnosti i raspon (minimum imaksimum) rezultata. Za

19

Diplomski rad 2013.

utvrđivanje znacajnosti razlika između posmatranih varijabli korišćena je

jednofaktorska analiza varijanse (ANOVA). Za utvrđivanje povezanosti između

nezavisnih i zavisnih varijabli korišten je Pirsonov koefcijent korelacije i t-test.

3.4 Varijable

Vrijable su: starost ispitanika, podatak o stepenu školovanja, pol i skor na

Ravenovim matricama. Takodje varijable su i za svaki zadatak tj. slovo S, slovo L,

slovo K i životinje sledece:

1. broj grešaka

2. greška tipa ponavljanje

3. greška tipa varijacije

4. greška tipa lično ime

5. greška tipa pogrešna reč

Kao što se vidi, varijable 1-5 pokrivaju vrste grešaka. Prema tome, kod fonemske

fluentnosti greška je ako se reč ponovi, ako je izvedenica iz već rečene reči tj. ima isti

koren (npr. pošta, poštar, poštarina i sl.), ako je lično ime ili naziv i ako je druga vrsta

reči tj. ako nije imenica. Glagolske imenice su u redu, kao i reči iz bliskih jezika tj.

lokalizmi i odomaćene strane reči (npr. sunčanje, stubac ili skejtbord).

Kod kategorijalne fluentnosti greške su: ponavljanje životinje, varijacija tj. ako se

navodi ista vrsta životinja različite dobi ili pola (npr. tele, june, krava ili guska, gusan i

sl.), lično ime (npr. Bambi) i ako nije u pitanju životinja. Nisu greške izumrle životinje

(kao dinosaurusi) ili životinje iz mašte (kao zmajevi).

20

Diplomski rad 2013.

Varijable 6-10 predstavljaju broj reči u toku 15 sekundi, odnosno ukupan broj reči

nakon eliminisanja grešaka.

6. broj reči u prvih 15 sec.

7. broj reči u drugih 15 sec.

8. broj reči u trećih 15 sec.

9. broj reči u poslednjih 15 sec.

10. ukupan broj reči

Varijable 11-16 odnose se na način odgovaranja.

11. broj klastera

12. prosečna dužina klastera

13. broj promena klastera („svičinga“)

14. broj prekida

15. broj nepovezanih nizova

16. prosečna dužina nepovezanog niza

Pod klasterom se podrazumeva grupa reči koja je po nečemu slična, odnosno

predstavlja neku „varijaciju na temu“. Kod fonemske fluentnosti klaster je skup reči

koje počinju sa ista prva dva slova, a kod kategorijalne fluentnosti to je skup životinja

koje čine određenu klasu (npr. domaće životinje, ptice i sl.). Varijabla 11. odnosi se na

broj klastera, a varijabla 12. na prosečnu dužinu klastera koja se računa tako što se

saberu sve reči koje su rečene u okviru svih klastera i podele sa brojem klastera. Broj

„svičinga“ je broj prelazaka sa jednog klastera na drugi, a broj prekida je broj završetka

klastera na koji se nastavlja niz neklasteriranih tj. međusobno nepovezanih reči, ili

obrnuto, kada se nepovezani niz završava i počinje klaster. Broj nepovezanih nizova je

21

Diplomski rad 2013.

broj nizova reči koje nisu u klasteru, a prosečna dužina nepovezanog niza se računa tako

što se broj nepovezanih reči podeli sa brojem nepovezanih nizova.

Dakle u nepovezani niz se broje sve reči koje nisu u klasteru (ali mora da ih bude

bar dve uzastopno, pošto tek tada čine niz), a u klaster se broje sve međusobno

povezane reči posle prve (jer tek tada možemo govoriti o grupisanju po nekom

principu.). Da bi se oznacio klaster, neophodno je da se pojave najmanje 3 povezane

reci, jer ukoliko prvu rec ne racunamo u duzinu klastera, kada bismo imali samo 2

vezane reci, duzina klastera bi se oznacila sa 1,sto bas ne bi bilo prikladno.

17. prva reč

Ovo je string varijabla, tj. prosto belezenje prve reči kojom je ispitanik odgovorio.

3.5 Postupak

Istrazivanje je sprovedeno tokom decembra 2011. godine kao deo šireg istraživanja.

Zadavanje instrumenata bilo je individualno sa uputstvom da se radi o anonimnom

ispitivanju i da će dobijeni podaci biti korišteni isključivo za potrebe istraživanja. Svi

ispitanici su dobrovoljno učestvovali u istraživanju. Prvo je zadat test verbalne

fluentnosti, a potom Ravenove matrice. Ispitivač je nailazio na negodovanje ispitanika

zbog dužine testiranja, pogotovo misleći na Ravenove progresivne matrice.

3.6 Obrada podataka:

Za prikazivanje osnovnih statistickih pokazatelja korišcene su mere centralne tendencije, mere varijabilnosti i raspon (minimum i maksimum) rezultata, kao i ferkvence.

Za utvrđivanje znacajnosti grupnih razlika (pol i školovanje) u fonemskoj i kategorijalnoj fluentnosti korišćena je jednofaktorska analiza varijanse (ANOVA), kao i t-testovi.

22

Diplomski rad 2013.

Utvrđivanje povezanosti između IQ-a i starosti, sa jedne strane, i fonemske i kategorijalne fluentnosti sa druge strane, urađeno je Pirsonovim koefcijent korelacije.

Kako bi se kontrolisao uticaj IQ-a na rezultate, korišćena je dvofaktorska multivarijantna analiza kovarijanse.

4. REZULTATI

Tabela 1.Ukupan broj reči i grešaka

  S K L Ž

  Min Max AS Min Max AS Min Max AS Min Max AS

Broj reči 5 25 12.55 7 22 14.49 5 22 11.78 13 39 24.42

Broj grešaka

0 6 1.11 0 6 0.66 0 5 0.67 0 6 .73

23

Diplomski rad 2013.

Tabela 2.Broj izgovorenih reči za svakih 15 sekundi vremena

  S K L Ž

  Min Max AS Min Max AS Min Max AS Min Max AS

15 1 9 4.92 2 11 5.41 1 8 4.77 3 18 8.84

30 1 9 2.92 1 7 3.54 1 7 2.74 2 13 6.54

45 1 9 2.92 1 5 2.72 1 6 2.30 1 10 4.91

60 1 10 2.40 1 6 2.76 1 6 2.01 1 10 4.10

Ukupan broj izgovorenih reči kreće se od 0 do 39 reči po ispitaniku. Subjekti

su najveći broj reči izgovarali kada su trebali da imenuju životinje, a najmanji kada su

izgovarali rečikoje počinju na slova L i K. Najveći broj grešaka pravili su prilikom

nabrajanja reči na slovo S.

Kada pogledamo tabelu 2, u kojoj se nalazi broj izgovorenih reči za svakih 15

sekundi vremena, možemo primetiti da su najbrojnija grupa životinje, u prvih 15 i 30

sekundi svaki subjekat je dao bar po jedan odgovor. Takođe, primećuje se tendencija da

se u poslednjih 15 sekundi izgovara najveći broj reči.

Tabela 3.Frekvence (%)svakog tipa greške za svako slovo i životinje

S K L Životinje

Ponavljanja 8.3 8.3 6.2 7.1

Varijacija 48.8 22.4 27.3 33.3

Lična imena 9.5 4.8 2.4 1.2

Pogrešna reč 13.3 15.5 8.4 4.8

24

Diplomski rad 2013.

Iz tabele frekvenci, možemo videti da je greška tipa Varijacija najčešća greška koju

su pravili naši ispitanici kod sva tri stimulusa, a naročito je visoka (preko 50 posto) u

slučaju slova S.

Nakon što smo u obzir uzeli samo one subjekte koji su imali bar jedan klaster,

možemo videti da maksimalan broj klastera iznosi 7, i to u slučaju nabrajanja Životinja,

a da maksimalna dužina klastera dostiže čak vrednost 18 takođe u slučajuna brajanja

Životinja. Kod slova S nemamo zabelezene svicinge, dok je za ostale zadatke on 1.

Tabela 4.Broj i dužina klastera i svičinga kad su vrednosti veće od 0

  S K L Ž

  Min Max AS Min Max AS Min Max AS Min Max AS

Broj klastera 1 4 1.15 1 4 1.19 1 3 1.22 1 7 2.53

Dužina klastera

1 6 3.42 3 7 3.49 2 10 3.4 1 18 5.9

Broj svičinga       1 1 1 1 1 1 1 1 1

Tabela 6.Prekid, broj i dužina nepovezanih nizova kada su vrednosti veće od 0

  S K L Ž

  Min Max AS Min Max AS Min Max AS Min Max AS

25

Diplomski rad 2013.

Broj prekida 1 7 1,79 1 4 1,76 1 4 1.72 1 7 2.76

Broj nizova 1 7 1.18 1 16 1.3 1 12 1.25 1 7 1.77

Dužina nizova 1 25 9.25 2 22 10.8 1 19 9.44 1 28 5.54

Kada govorimo o prekidu, broju i dužini nepovezanih nizova možemo primetiti da

je broj nizova najveći u slučaju broja K, a najmanji kod Životinja i broja S, dok je

dužina nepovezanog niza najveća kod Životinja, i dostiže čak 28. Broj prekida je

najveci kod Životinja i iznosi u proseku 2,76.

Razlika između kategorijalne i fonemske fluentnosti ispitana je nizom analiza. Prvo je rađen T-test za jedan uzorak kojim su poređene srednje vrednosti svake fluentnosti. Dobijena je statistički značajna razlika na nivou p<.0001 izmedju fonemske (M=33.71, SD=10.13), t(47.85) i kateogorijalne (M=21.82, SD=6.54), t(48.11),

Dakle, postoji značajna razilka između fonemske i kategorijalne fluentnosti. Ispitanici imaju bolju fonemsku nego kategorijalnu fluentnost. OVO MALO SREDI DA LEPO ZVUČI

Jendosmerenom Analizom varijanse istražen je uticaj godina školovanja na ukupan broj

izgovorenih reči, kako za fonemsku, tako i za kategorijalnu fluentnost. Subjekti su po

godinama školovanja podeljeni u dve grupe (grupa 1: od 0 do 12 godina školovanja; grupa

2: 12 i više godina školovanja). Utvrđena je statistički značajna razlika na nivou p< 0.05 u

broju izgovorenih reči za obe fluentnosti u dve grupe šlolovanja.

26

Diplomski rad 2013.

Za fonemsku fluentnost: F(1, 195) = 4.055, p<0.05. Naknadna poređenja govore da

se srednje vrednosti grupe 1 (M=32.24, SD=10) značajno razlikuje od srednje vrednosti

grupe 2 (M=35.17, SD=10.25).

Za kategorijalnu fluentnost: : F(1, 196) = 9.505, p<0.05. Naknadna poređenja

govore da se srednje vrednosti grupe 1 (M=20.42, SD=6.12) značajno razlikuje od

srednje vrednosti grupe 2 (M=23.28, SD=6.85).

Dakle, fluentnost zavisi od broja godina školovanja. Ljudi koji imaju manji stepen

obrazovanja takođe i imaju manju produkciju reči, dok ljudi koji imaju fakultetsko

obrazovanje navode najveći broj reči.

Grupne razlike po polu:

Jendosmerenom Analizom varijanse takođe je istražen i uticaj pola na ukupan broj

izgovorenih reči, kako za fonemsku, tako i za kategorijalnu fluentnost. Utvrđena je

statistički značajna razlika na nivou p< 0.05 u broju izgovorenih reči za fonemsku

fluentnost, dok kod kategorijalne fluentnosti ne postoje razlike po polu

Za fonemsku fluentnost: F(1, 205) = 5.09, p<0.05. Naknadna poređenja govore da

se srednje vrednosti kod žena (M=32.11, SD=9.78) značajno razlikuje od srednje

vrednosti muđkaraca (M=35.26, SD=10.27).

Dakle fonemska fluentnost zavisi od pola. Žene su fonemski fluentnije od muškaraca,

dok za kategorijalnu fluentnost ne postoje značajne razlike. I OVO MALO SREDI DA

LEPO ZVUČI

IQ i kategorijalna i fonemska fluentnost

Povezanost između IQ-a i fonemske i kategorijalne fluentnosti istražena je pomoću

koeficijenta Pirsonove linerane korelacije. Obavljene su preliminarne analize da bi se

27

Diplomski rad 2013.

dokazalo zadovoljenje pretpostavki o normalnosti, linearnosti i homogenosti varijanse.

Fonemska fluentnost:

-Izračunata je jaka pozitivna korelacija između ove dve promenljive, r=.332, n=205, p<.000.

Što znači da Subjekti koji imaju viši IQ takođe produkuju veći broj reči.

Kategorijalna fluentnost

-takođe urađena i provera povezanosti između IQ-a i kategorijalne fluentnosti. Pronađena je

statistički značajna razlika u negativnom smeru, r=-.366, n=200, p<.000.

Dakle, Subjekti koji imaju viši IQ verbalno su fluentniji od subjekata koji imaju niži IQ,

kada govorimo o obe vrste verbalne fluentnosti.

Povezanost starosti i fonemske i kategorijalne fluentnosti:

Povezanost između starosti i fonemske i katoegorijlne fluentnosti istražena je

pomoću koeficijenta Pirsonove linerane korelacije. Obavljene su preliminarne analize

da bi se dokazalo zadovoljenje pretpostavki o normalnosti, linearnosti i homogenosti

varijanse. Izračunate su negativne korelacije. Za fonemsku fluentnost, r=-.143, n=200,

p<.05, a za kategorijalnu fluentnost ova povezanost je jača i značajnija na višem nivou i

iznosi r=-.310, n=200, p<.000.

Ovaj rezultat nas navodi na zaključak da se sa strošću fluentnost smanjuje, pri tom

ova pravilnost je jača kada je u pitanju kategorijalna fluentnost kada se posmatra u

odnosu na fonemsku.

Multivarijantna analiza kovarijanse:

Urađena je Multivarijantna analiza kovarijanse u kojoj su za zavisne varijable uzete fonemsa

i kategorijalna fluentnost, za faktore pol i obrazovanje, a kao kovarijat inteligencija.

28

Diplomski rad 2013.

Frekvence prvih reči za svako slovo:

Tabela9.Procentualnazastupljenostnajučestalijeprvereči

  najučestalijareč (%)

S Sat 15.4

K Kuća 12.6

L Lopta 12.1

Životinje Pas 16.8

Iz tabele 9. vidimo da je su sat, kuća i lopta najučestalije prve reči kod fonemske

fluentnosti, a da je pas životinja koju su ispitanici najčešće navodili u okviru testa

kategorijalne fluentnosti.

5. DISKUSIJA

Osnovni cilj ovog istraživanja bio je usmeren na ispitivanje strukture relacija

obrazovanja, pola, starosti i inteligencije sa verbalnom fluentnošcu, operacionalizovanih

Testom verbalne fluentnosti i Ravenovim progresivnim matricama. Ova dva testa,

prilagodjena nasoj populaciji, predstavljaju adekvatan okvir za ilustraciju odnosa

verbalne fluentnosti i inteligencije. Upotrebljena podela verbalne fluentnosti na

fonemsku i kategorijalnu, čini se adekvatnom jer je i postojeći test verbalne fluentnosti

tako koncipiran. Upoznavanje sa strukturom mogućih relacija izmedju kategorijalne i

fonemske fluentnosti sa drugim osobinama ispitanika doprineće boljem razumevanju i

deskripciji pojma- verbalna fluentnost.

29

Diplomski rad 2013.

Jedna od teorijskih pretpostavki sa kojim je započeto ovo istrazivanje je da

obrazovaniji postižu više skorove na testu fluentnosti. Tako jedno istrazivanje pokazuje

da oni koji imaju više godina provedenih u školskim klupama (preko 13 godina) postižu

duplo bolje rezultate od najniže obrazovanih (do 6 godina) (Strauss, Sherman, Spreen

prema Crossley et al., 1997), sto se potvrdilo nasim istrazivanjem. Prema našim

rezultatima, gde su subjekti po godinama školovanja podeljeni u tri grupe (grupa 1: 8 ili

manje godina školovanja; grupa 2: 9 do 12 godina školovanja; grupa 3: 12 i više godina

školovanja), utvrđena je statistički značajna razlika u broju izgovorenih reči u tri grupe

šlolovanja. Čak i naknadna poređenja pomoću Sheffe testa govore da se srednje

vrednosti grupe 1 značajno razlikuje od srednje vrednosti grupe 2 i od srednje vrednosti

grupe 3, dok se grupa 2 takođe statistički značajno razlikuje od grupe 3. Dakle, kao što

je i očekivano, broj izgovorenih reči zavisi od broja godina školovanja. Ljudi koji imaju

najmanji stepen obrazovanja takođe i imaju najmanju produkciju reči, dok ljudi koji

imaju fakultetsko obrazovanje navode najveći broj reči.

Druga pretpostavka je da se govor, a samim tim i verbalna fluentnost po različitim

kvalitetima razlikuje kod muškaraca i žena. Naročito visokoobrazovane žene imaju

tendenciju da produkuju više reči od muškaraca (Strauss, Sherman, Spreen prema

Anderson et al., 2001) Kasnije metaanalize pokazuju da žene jesu uspešnije na

testovima fonemske fluentnosti, ali ukoliko je zadatak nabrajanje životinja, polne

razlike se ne javljaju. Generalno, da li će se razlike javiti ili ne zavisi od uzorka na kom

su se radila istraživnja. Na osnovu dostupnih istražavinja može se reći da to da li će se I

kakve razlike po polu javiti, zavisi od kulture i jezika. U nasem istrazivanju pol se

pokazao kao varijabla kod koje se ne zapažaju značajne polne razlike, što znači da za

naše govorno područje, nema razlike među muškarcima i ženama na testu fluentnosti.

Treća pretpostavka je da uzrast utiče na uspeh na testu fluentnosti. Istrazivanja

pokazuju da fonemska fluentnost raste tokom detinjstva, sa najvećim promenama

izmedju 5. i 7. godine, ali naš uzorak ne obuhvata osobe ispod 18 godina. Prema nekim

30

Diplomski rad 2013.

autorima najbolji rezultati na testovima verbalne fluentnosti postižu se izmedju 30. i 39.

godine, a mali pad je zabelezen u starijem dobu. Neki istraživači nalaze da starenje više

utiče na broj reči u testovima semantičke, nego fonemske fluentnosti (Strauss, Sherman,

Spreen prema Brickman et al., 2005). U našem istrazivanju povezanost između starosti i

ukupnog broja reči istražena je pomoću koeficijenta Pirsonove linerane korelacije.

Izračunata je jaka negativna korelacija između ove dve promenljive, što znači da se sa

brojem godina generalno smanjuje smanjuje produktivnost,što je i bilo očekivano.

Takođe, urađena je i provera povezanosti između godina sa jedne i ukupnog broja

grešaka sa druge strane. Pronađeno je da ne postoji statistički značajna povezanost

između ove dve varijable.

Jedan od najznačajnijih zadataka ovog istraživanja jeste bio utvrđivanje povezanost

između IQ-a i ukupnog broja produkovanih reči jer postoje oprečana mišljenja i

rezultati istraživanja koliko su nivo inteligencije i uspeh na testu verbalne fluentnosti

povezani. Prema nekim autorima, nivo inteligencije pozitivno je povezan i sa

fonemskom i sa semantičkom fluentnošću (Strauss, Sherman, Spreen prema Diaz-

Asper et al., 2004). Rezultati na WAIS testu (Wechsler Adult Intelligence Scale) visoko

koreliraju sa rezultatima na testu fonemske fluentnosti, a nešto niže sa brojem

nabrojanih životinja u okviru testa semantičke fluentnosti. Odnos IQ-a i uspeha na testu

fluentnosti u nasem istrazivanju istražen je pomoću koeficijenta Pirsonove linerane

korelacije. Izračunata je jaka pozitivna korelacija između ove dve promenljive, što znači

da subjekti koji imaju viši IQ takođe produkuju veći broj reči. Paralelno je urađena i

provera povezanosti između IQ-a sa jedne strane i ukupnog broja grešaka sa druge.

Pronađena je marginalno statistički značajna razlika u negativnom smeru. Dakle,

subjekti koji imaju viši IQ takođe prave i manji broj grešaka prilikom nabrajanja reči.

U našem istraživanju, postoje varijable kao sto su specifične greške, broj i dužina

klastera i nepovezanih nizova navođenih reči, prekidi i svičinzi kao i prva reč, koje nisu

proizisle iz postojeceg istraživanja, već baš iz nedostatka takvih podataka, pa smo

31

Diplomski rad 2013.

smatrali da je korisno proveriti na domaćem uzorku njihov odnos sa dimenzijama kao

sto su pol, starost, obrazovnje i IQ.

Rezultati našeg istrazivanja ukazuju da se ukupan broj izgovorenih reči u

minuti na bilo koje od zatatih slova kreće se od 0 do 39 reči po ispitaniku. Subjekti su

najveći broj reči izgovarali kada su trebali da imenuju životinje, a najmanji kada su

izgovarali reči koje počinju na slova L i K. Najveći broj grešaka pravili su prilikom

nabrajanja reči na slovo S. Najčešća greška je greška tipa Varijacija, koju su pravili naši

ispitanici kod sva tri stimulusa, a naročito je visoka (preko 50 posto) u slučaju slova S.

Takodje za svakih 15 sekundi vremena, može se primetiti da su najbrojnija grupa

životinje, u prvih 15 i 30 sekundi svaki subjekat je dao bar po jedan odgovor. Takođe,

primećuje se tendencija da se u poslednjih 15 sekundi izgovara najveći broj reči, što i

jeste bilo očekivano jer nekoliko ranijih studijа je pokаzаlo dа se u većini slučajeva,broj

reči produkovanih na početku testiranja manji nego broj reči na njegovom kraju.

Veliki broj ispitanika nije svrstavao izgovorene reči u klastere, pa smo smatrali da

je najbolje uzeti u obzir one subjekte koji su imali bar jedan klaster, kada smo želeli da

ispitamo prosečnu dužinu klastera. Tada, možemo videti da maksimalan broj klastera

iznosi 7, i to u slučaju nabrajanja Životinja, a da maksimalna dužina klastera dostiže čak

vrednost 18 takođe u slučaju nabrajanja Životinja. Prosečna dužina klastera se kreće

oko 3,5 reči za stimulus S, K i L, a najveća je opet kod Životinja i iznosi gotovo 6 reči

po klasteru. Broj svičinga, tj. prelazaka sa klastera na klaster je gotovo uniforman i

iznosi 1 kod svakog ispitanika koji je imao vise od 2 klastera. Zanimljivo je da se za

slovo S nije pojavio ni jedan svičing.

Kada govorimo o prekidu, broju i dužini nepovezanih nizova možemo primetiti da

je broj nizova najveći u slučaju broja K, a najmanji kod Životinja i broja S, dok je

dužina nepovezanog niza najveća kod Životinja, i dostiže čak 28. Broj prekida je

najveci kod Životinja i iznosi u proseku 2,76.

32

Diplomski rad 2013.

Prve reči koje su ispitanici navodili na slova S, K i L su : sat, kuća i lopta, a u

kategoriji životinja pas. Zanimlivo je da, isto kao i za englesko govorno područje,

važi ,,pravilo” das u najčešće navođene reči kratke. U engleskom jeziku su takođe česte

reči koje se odnose na vreme, a kod nas se isto pokazalo i na uzorku reči, koje su po

prirodi istraživanja ograničene na samo određena slova, što bi iz kulturološkog ugla bilo

zanimljivo.

Jedna od preporuka za buduća istraživanja bila bi ispitati najučestalije reči za svaku

od 30 fonema u našem jeziku, pa bi se tako dobila kompletna lista najučestalijih reči u

srpskom jeziku. Takođe, za neko buduće istraživanje uzorak bi se mogao proširiti i na

decu, kao još starije osobe, kako bi se preciznije ispratio trend rasta i opadanja verbalne

fluentnosti na razvojnom putu. Bilo bi zanimljivo uporediti razlike u najučestalijim

razlikama u najčešće navođenim rečima kod muškaraca i žena, kad se u ovom

istraživanju druge razlike nisu javile.

6. LITERATURA

-Maksić, S, Tenjović, L, Povezanost interesovanja i verbalne fluentnosti kod učenika osnovne škole, Psihologija, 2008, Vol. 41 (3), str. 311-325

-Brucki, S.M.D, Rocha, M.S.G, Category fluency test: effects of age, gender and education on total scores, clustering and switching in Brazilian-Portuguese-speaking subjects, Departamento de Neurologia, Hospital Santa Marcelina, São Paulo, SP, Brasil, 2004, Vol 37, str. 1771-1777

-Baxter, L.C, Saykin, A.J, Flashman, L.A, Johnson, S.C, Guerin, S.J, Babcock, D.R, Wishart, H.A, Sex differences in semantic languageprocessing: A functional MRI study, Brain Imaging Laboratory, Department of Psychiatry/DHMC, Dartmouth Medical School, Lebanon, USA, 2002.

-Abad, J.F, Colom, R,Rebollo,I, Escrial, S, Progressive Matrices:evidence for bias, 2003.

33

Diplomski rad 2013.

-Brouwers,A. S, Fons J.R, Van de Vivijer, Diane A. Van Hemert, Variation in raven’s Progressive Matrices scores across time and place, 2009.

-Savić, S, Jezik i pol I, istraživanja kod nas, Žeske studije 2-3,1995, Cenar za ženske studije, Beograd, str. 228-244.)- Rončević,B, Individualne razlike u razumevanju pri čitanju, Sveučilište u Rijeci, Filozofski fakultet, Odsek za psihologiju, 2005.

-Vuksanović, J, Ðurić, M, Prikladnost testova fluentnosti za procenu lateralizovanosti epilepticnog zarista kod dece sa parcijalnom epilepsijom, Psihologija, 2008, Vol 41( 2) str. 195-211.

-Gligorovic M, Buha, N, Verbalna fluentnost kod dece sa lakom intelektualnom ometenoscu, Specijalna edukacija I rehabilitacija (Beograd), 2011.Vol. 10, br. 4. str.595-612.

- Strauss, E, Sherman, E.M.S, Spreen, O, A Compendium of Neuropsychological Tests: Administration, Norms,and Commentary, Third Edition, Oxford University Press.

- What Is Verbal Fluency?preuzeto sa: http://www.wisegeek.com/what-is-verbal-fluency.htm

34