Komunikacija

Verbalna komunikacija

ta komuniciramo?

ta govorimo psima:

OK, Dinder! Dosta je bilo! Ne akaj vie smee! Razume, Dinder? Ne akaj smee ili...

ta oni uju:

Bla, bla, bla, Dinder, bla, bla, bla, bla, bla, Dinder, bla, bla, bla, bla...

1. ideje i znaenja u najveoj meri se komuniciraju verbalno tj. simbolikom komunikacijom,

2. svoje trenutno stanje, raspoloenje i emocije,

3. elje, oekivanja - nekada iako ne govorimo o naim eljama i oekivanjima ili ak nastojimo da ih sakrijemo, naa neverbalna komunikacija ih otkriva,

4. sopstvenu linost moemo da komuniciramo prianjem drugima o sebi, svojim interesovanjima, doivljajima... ali i neverbalno svojim dranjem, hodom, ponaanjem u prostoru...

5. odnos moi sa sagovornikom u komunikaciji sa drugima nainom na koji govorimo i na koji se drimo mi komuniciramo odnos moi u tom odnosu!

Komuniciranje odnosa moi

Svaki interpersonalni odnos poseduje dimenziju moi. Mona ili monija osoba u odnosu je ona koja ima manju potrebu za nagradom

tj. pozitivnim potkrepljenjem koje dobija u odnosu i moe lake podneti kaznu druge osobe. To je osoba koja manje zavisi od odnosa sa drugom osobom i koja iz tog odnosa moe izai sa manje potekoa.

Primeri:

- nain komunikacije sa profesorom koji ima autoritet je razliit od naina komunikacije sa profesorom koji nema autoritet

- odnos direktora i zaposlenog

- odnos veinskih i manjinskih grupa

- Da li se svi ljudi raaju sa jednakom moi?

Ne raaju se svi sa jednakom moi!- neki se raaju u bogatim porodicama, neki lepi, boljeg zdravlja ili sa nasleenim bolestima... Sve ovo utie na mo koju e osoba imati u komunikaciji sa drugim ljudima!

Vrste komunikacije1. SIMBOLIKA 2. NESIMBOLIKA (SIGNALNA)

- svi simboliki sistemi su artificijelni tj. vetaki po nastanku

- bitna odlika simbolikih sistema je da su uvek drutvenog karaktera, jer su produkt drutva i stvar su konsenzusa

- u simboliku komunikaciju spadaju: jezik, gestovni govor, morzeova azbuka, hemijski i matematiki simboli, saobraajni znaci...

- signalna komunikacija postoji i kod ivotinja i kod ljudi

Poto je napravio novi psei dekoder, prof. varcman je postao prvi ovek na Zemlji koji je mogao da razume ta govore psi kad laju.

1. VERBALNA 2. NEVERBALNA

- Verbalna komunikacija nije isto to i govorna!

- Govorna komunikacija obuhvata i paralingvistiku komunikaciju, ali ne obuhvata recimo pisanu verbalnu komunikaciju tj. ona se odnosi samo na govor!

- neverbalna komunikacija moe biti i simblika i signalna

1. GLASOVNA 2. NEGLASOVNA

-glasovna komunikacija postoji i kod ivotinja!

- ta spada u verbalnu neglasovnu komunikaciju?

1. POSREDNA 2. NEPOSREDNA

-Posredna komunikacija predstavlja svaku komunikaciju u kojoj ne postoji direktan kontakt osoba koje komuniciraju.

- Najee se kao posrednik koriste neka tehnika sredstva poput telefona, radio veze, ali i medija: tv-a, radija, tampe, interneta...

1. INTERPERSONALNA 2. INTRAPERSONALNA

-komunikacija osobe sa samom sobom

- ovo nije komunikacija u pravom smislu, ali se ne moe zanemariti.

a) usmerena na jednu osobu ili manji broj osoba

(moe biti i posredna i neposredna)

b) usmerena na veliki broj ljudi (najee je posredna)

- ovde spada komunikacija putem masovnih medija

1. JEDNOSMERNA 2. DVOSMERNA

- Komuniciranje uvek zavisi od reakcije onoga kome je sadraj komunikacije upuen. ak i kad nema povratne reakcije na ono to je komunicirano, i dalje govorimo o komunikaciji.

- Uslov da neto smatramo komunikacijom je da je sadraj prenesen tj. da je druga strana razumela poruku!

- primeri jednosmerne komunikacije: neodgovoreno pismo, veina medijske komunikacije...

-Komunikacija medijima nije uvek jednosmerna postoje interaktivni programi na tv-u i radiju u kojima se gledaoci/sluaoci ukljuuju u program

- Na internetu primer dvosmerne komunikacije predstavlja blog

VERBALNA KOMUNIKACIJA

Verbalna komunikacija izmeu dve ili vie osoba u linom kontaktu obino se naziva razgovor ili konverzacija.

Komunikacija je mogua samo ako postoji nastojanje svih strana u konverzaciji da razumeju ostale. Konverzacija se stoga odvija na bazi odreenih principa koje svi spontano prate to su maksime konverzacije.

Kada se bar jedna osoba u konverzaciji ne pridrava ovih maksima, dolazi do naruavanja toka i svrhe konverzacije, pa bar jedna strana u odnosu postaje frustrirana.

MAKSIME KONVERZACIJE su:1. Maksima kvantiteta2. Maksima kvaliteta3. Maksima relacije4. Maksima naina

1. Maksima kvantiteta: U konverzaciji je potrebno pruiti onoliko informacija koliko je neophodno da se drugoj

strani jasno prenese eljeno znaenje tj.informacija.

- Naruavanje ove maksime u konverzaciji moe biti preterano detaljisanje to oteava naziranje sutine (prianje od Kulina Bana) ili oekivanje da osobe da joj itate misli.

2. Maksima kvaliteta:

Govoriti samo ono to znamo ili pretpostavljamo da je istina.

- Kada se osoba ponaa protivno ovoj maksimi naruen njen kredibilitet.- Naruavanje ove maksime moe biti laganje, preterivanje, umanjivanje injenica...

3. Maksima relacije: Priati samo ono to je relevantno za temu razgovora.

- Ubacivanje nebitnih komentara u toku razgovora je primer nepotovanja ove maksime.

4. Maksima naina:

Biti jasan, (relativno) kratak, izbegavati dvosmislenosti, organizovati misli u logine sekvence, izbegavati termine nepoznate drugoj strani.

- Strunjaka greka je primer krenja, a prilagoavanje naina govora drugoj strani primer potovanja ove maskime.

Krenje maksima konverzacije ugroava osnovnu funkciju verbalne komunikacije prenoenje znaenja.

Konotativno i denotativno znaenje rei

Denotativna znaenja su objektivna znaenja rei. Konotativna znaenja su subjektivna, lina, imaju specifino znaenje za ue

krugove ljudi ili pojedince. Konotativno znaenje obuhvata i emocionalni sadraj.

Primer:Re smrt ima razliito znaenje doktora (npr. prestanak rada srca), osobu koja je nedavno izgubila nekog bliskog i za lingvistu (prestanak ivota).

Ako jedna re za neku osobu ima vrednosnu dimenziju neko (moe da se proceni na dimenziji dobro-loe ili pozitivno-negativno) to znai da ona za njega ima konotativno znaenje.

Neke rei imaju samo denotativno znaenje to su uglavnom tehniki termini: paralelno, ekvidistantno, ravnostranino... ove rei imaju univerzalno znaenje.

Psovke i uvrede su primer rei koje imaju jako konotativno znaenje (poput: Svinjo!, Idiote!... one komuniciraju neija lina i subjektivna znaenja.

JASNOST MILJENJA I JEZIKA

Nain na koji razmiljamo direktno utie na nain na koji priamo.Primer:Ako mislimo loe o nekoj grupi ljudi verovatno emo kada govorimo o njima koristiti izraze koji su diskriminiui i pogrdni.

Sa druge strane, jezik koji koristimo povratno utie na na nain miljenja. Primer:Konstantno verbalno omalovaavanje odreenih grupa e uticati da o njima mislimo loe.

Na taj nain miljenje i govor su nerazdvojno povezani.

Leksika hipoteza: svi objekti, relacije i pojave koje su za oveka znaajni kodirani su u jeziku!

Prepreke jasnom razmiljanju nazivamo barijerama ili jezikim distorzijama. Barijere su verbalne poruke koje svet opisuju na nelogian, iskrivljen i nenauan nain.

U barijere spadaju:

1. POLARIZACIJA:- posmatranje sveta u terminima suprotnosti ili opisivanje sveta preko ekstrema:

crno-belo, ili-ili gledanje na svet.Primer:Ljudi su ili pametni ili glupi, dobri ili loi, pozitivni ili negativni, za ili protiv...

- injenica je da veina objekata iz realnog sveta spada negde izmeu na svakojod ovih karakteristika!

Primer:- Ako nee da se uda za mene znai da me ne voli.

2. KATEGORISANJE:- tendencija da se ljudi, objekti, dogaaji vide kao kategorije, umesto da se sagledaju kao specifini i jedinstveni.

Primer:On je treber to znai da je dosadan i da sa njim ne moe da se provodi niti da se pria o bilo emu osim koli...

- kategorisanje je blisko stereotipiziranju

3. KORIENJE APSOLUTNIH TERMINA poput: sve, nita, uvek, nikad...

Primer:- Ti nikada ne sklanja za sobom.- Ti uvek poziva svoje prijatelje pre nego to se konsultuje sa mnom.- Sve to si mi rekla je la.

- Ovakve reenice druga strana esto doivljava kao napad i kao odgovor na njih u svoju odbranu uvek moe nai bar jedan primer kada to nije vailo i tako sebe opravdati i odbraniti od napada. - Poto ovo nee dovesti do uvida druge osobe da ini neto loe, to moe eskalirati u sukob.

3. ZAMENA INJENICA I PRETPOSTAVKI

- Neke reenice izraavaju injenino stanje, a neke nau pretpostavku o stanju stvari.

- Iako su one gramatiki identine, neophodno je biti svestan razlike.

Primer:

injenica: Ona nosi crvenu majicu.

Pretpostavka: On je zabrinut.

injenice Pretpostavke

Mogu se izneti tek nakon opservacije Mogu se izneti u bilo koje vremeOgraniene su samo na ono to je dostupno

ulima Idu i izvan opaenog

Do njih moe doi samo direktni posmatra Moe ih izneti svako

Mogu da se odnose samo na sadanjost i prolost

Moe da se odnosi na bilo koje vreme prolost, sadanjost ili budunost

Sadre izvesnost o neemu Mogu da izraavaju odreeni stepen

Mogu se proveriti Ne mogu se proveriti

Tabela 1: Razlike izmeu injenica i pretpostavki

4. MIMOILAENJE

javlja se kada ljudi ne uspeju da prenesu jedni drugima eljeno znaenje.

Moe da se javi u dva oblika:

1. dvoje ljudi koriste razliite izraze za istu stvarPrimer:Osoba A: elim stalnu vezu, a ne samo avanturu. (Mislei: Hou da se viam

samo sa tobom, i ni sa kim drugim)Osoba B: Nisam spreman za to. (Mislei na brak) Hajde da stvari ostavimo

takvim kakve su. (Mislei: Hajde da nastavimo sa vezom)

2. dvoje ljudi istoj rei daju razliito znaenjePrimer:

Osoba A: Ja ba i nisam religiozan. (Mislei: Ne verujem da postoji Bog)

Osoba B: Ni ja. (Mislei: Ne verujem u organizovane religije)

5. STATIKE EVALUACIJE

ovaj nain razmiljanja odnosi se na uverenje da zakljuci do kojih smo jednom doli vae zauvek.

Primer:- ako smo jednom shvatili da nekome nismo simpatini ili da nam neko nije

simpatian to ne mora biti za svagda.

LJUDI I STVARI OKO NAS SE MENJAJU! Treba ostaviti prostora i mogunosti za promenu stava prema nekome ili neemu, tj. biti fleksibilan u razmiljanju!

JEZIKE DISKRIMINACIJE

RASIZAM, SEKSIZAM, HETEROSEKSIZAM U JEZIKU

I jezik moe biti diskriminiui! Jezike formulacije mogu biti takve da neku grupu (etniku, rasnu, polnu, baziranu na seksualnom opredeljenju) stave u inferiornu poziciju.

U diskriminiuim jezikim formulacijama akcenat je na razlikama, a ne na slinostima. One vie zacrtavaju razlike nego to objedinjuju slinostima.

JEZIKI RASIZAM Rasistiku terminologiju koriste lanovi jedne grupe (dominantnije) da bi

uspostavili mo nad drugom (manje dominantnom) grupom.Razmotrite primere:- arhitekta koreanac- crnac matematiar- bela kuna pomonica- Imamo jednog studenta roma.- Direktor koji boluje od multiple skleroze oiveo je preduzee.- Na doktor maar je imao problema da razume neke delove razgovora upravnog odbora bolnice koje je zasedalo na srpskom. Poslednji primer nije diskriminacija jer je u ovom sluaju pokazatelj etnike pripadnosti znaajan za kontekst!!!

Naglaavanje etnike, rasne ili druge pripadnosti u situacijama u kojima ona nije relevantna za kontekst predstavlja (jeziku) diskriminaciju!

JEZIKI SEKSIZAM- Jeziki seksizam predstavlja svaka jezika formulacija koja stavlja u

nejednak poloaj mukarce i ene.Razmotrite primere:

ovek i ena mukarac i ena! Nazivi zanimanja koji postoje samo u jednom rodu (psiholog, potar, vatrogasac...) ili postoje u oba roda, ali im se u razliitim rodovima pridaje razliit znaaj (sekretarica sekretar)

Svaki student mora imati indeks. Svaki student ili studentkinja mora imati indeks.

Neophodan je potpis uenika. Neophodan je potpis uenika/ce. Ona je gospoa Milutina Petrovia!

JEZIKI HETEROSEKSIZAM

Jeziki heteroseksizam predstavlja jeziku diskriminaciju osoba alternativnog seksualnog opredeljenja. To su jezike formulacije koje ukazuju da je normalno i oekivano da sve osobe imaju partnera suprotnog pola, kao i skretanje panje na seksualno opredeljenje osobe u situacijama kada to nije relevantno za kontekst.

PSIHOLOKE KONSEKVENCE INTERNETA

Internet i komunikacija

Bog za svojim raunarom

Osnovne odlike interneta i njihov uticaj na psiholoke aspekte individua i drutava su:

Brzina:- prvenstvena svrha visokih tehnologija (pa i interneta) bila je da se skrati vreme neophodno za obavljanje pojedinih poslova (od kucanja teksta, do slanja pote) da bi ljudi dobili vie vremena za druge stvari u ivotu. Efekat ovoga jeste da je vreme obavljanja nekih poslova skraeno, ali se zato od ljudi sad oekuje da obavljaju vie poslova koji takoe oduzimaju vreme. Krajnja posledica svega je da ljudi nisu dobili utedu u vremenu nego jo vei troak vremena jer se javio novi broj zahteva.

Rasprostranjenost:- rasprostranjenost interneta u gotovo svim delovima sveta omoguila je ljudima da lako stupe u kontakt sa ljudima sa kojima ranije nisu mogli ni da pomisle da bi mogli komunicirati. Ova karakteristika interneta omoguila je upoznavanja najrazliitijih kultura i njihovih specifinosti. Sa druge strane, globalizacija koja je u velikoj meri omoguena i internetom, omoguila je pribliavanje i poveavanje slinosti izmeu kultura koje ranije gotovo da nisu ni bile u direktnim kontaktima.

Velika koliina informacija:- Internet je omoguio dostupnost informacija i obrazovanja svima, svuda i u svakom momentu. Vrhunac predstavljaju edukativne internet konferencije (online conference).

Promena odnosa prema pisanoj komunikaciji:- Zbog odlika tradicionalne komunikacije pismima (kao to su sporost, napor koji je potrebno uloiti u pisanje, slanje...) njima su se ree komunicirale irelevantne informacije, odnosno razmenjivale su se uglavnom informacije od veeg znaaja. E-mail komunikacija (ije su osnovne karakteristike brzina razmene i mogunost da druga osoba, ma koliko bila udaljena, moe odmah po slanju da proita pismo) omoguila je da ljudi pisanom komunikacijom ee razmenjuju manje bitne informacije. Na ovaj nain e-mail omoguava poveanje bliskosti sa udaljenim osobama, jer omoguava razmenu sitnica koje znae ivot.

Interaktivnost:- u odnosu na ostale masovne medije internet je interaktivniji. Najbolji primer su blogovi na kojima moete direktno da komunicirate i razmenjujete miljenje sa autorom bloga, ali i sa ostalima koji itaju taj isti blog. - Off-topic (skretanje sa teme) je karakteristika blog komunikacije koja najbolje ukazuje na interaktivnost koju prua internet. Pojam off-topic oznaava pojavu da se komunikacija (u okviru komentara na temu bloga) esto udalji od teme koju je zadao autor bloga i nastavi u nezavisnom smeru. Na ovaj nain se internet komunikacija izuzetno pribliila usmenoj komunikaciji.

Manipulativnost:

- Jedan od razloga zato je ponekad teko razaznati da li je izneseni stav, miljenje ili identitet neke osobe pravije nedostupnost neverbalne komunikacije!

- Pa ipak, postoji pokuaj da se nedostatak neverbalne komunikacije nadomesti pomou tzv. smile-ova: / :-p :-D

- Smile-ovima nije umanjena manipulativnost ovog medija. Ipak, ova pojava omoguava privid kvalitetnije komunikacije jer predstavlja zamenu za nedostajuu facijalnu ekspresiju.

Ti si model? Sjajno! Ja sam striper, a bavim se i trkama jahti. ta si u horoskopu?

- nepostojanje direktne komunikacije prilikom upoznavanja drugih ljudi putem chat-ova i social networking sajtova prua mogunost velike manipulativnosti slike o sebi koju drugima komuniciramo. Naime, ljudi u komunikaciji sa drugima putem interneta imaju veu mogunost samoprezentacije kroz selektivnost informacija o sebi koje drugima pruaju. - I ne samo to! Internet omoguava i izmiljanje potpuno novih identiteta sa kojima osoba moe da nastupi u komunikaciji.