Vodič za brucoše 2011/2012

STUDIJSKE

GRUPE

- FILOZOFIJA

- SOCIOLOGIJA

- PEDAGOGIJA

- PSIHOLOGIJA

- ANDRAGOGIJA

- ETNOLOGIJA I

ANTROPOLOGIJA

- ISTORIJA

- ISTORIJA

UMETNOSTI

- KLASIČNE NAUKE

- ARHEOLOGIJA

ZAŠTO FILOZOFSKI?

ZAŠTO FILOZOFSKI?

F i l o z o f s k i

f a k u l t e t j e

n a j s t a r ĳ i

fakultet Uni-

verziteta u Beogradu,

ĉĳi poĉeci seţu u 1838.

godinu kada je aktom

kneza Miloša u Kraguje-

vcu osnovan Licej.

Danas je F i lozofski

fakultet moderna škola

k o j a p r a t i s v e s a -

v r e m e n e t o k o v e

evropskog akademskog

prostora.

Filozofski fakultet ima

255 saradnika u nasta-

vi, a na njemu studira

oko 6000 studenata na

svim nivoima, od osno-

v i h d o d o k t o r s k i h

studĳa.

Filozofski fakultet je

danas ne samo mesto

na kome se odvĳa nas-

tava i razvĳa nauka već

i mesto okupljanja stu-

denata, mesto na kome

se odrţavaju tribine i

sportska takmičenja,

na kome se promovišu

nove knjige i odrţavaju

s t r u č n i i n a u č n i

sk u p o v i , m e s t o n a

kome se polemiše i na

kome se razvĳaju ideje.

VODIČ ZA BRUCOŠE FILOZOFSKOG FAKULTETA

2011/2012 STUDIRAJ NA FILOZOFSKOM!

STUDIRAJ NA

FILOZOFSKOM!

S T U D I J S K E

G R U P E

P L A N

S P R A T O V A

R E Č N I K Z A

B R U C O Š E

B I B L I O T E K A

S T U D E N T S K E

O R G A N I Z A C I J E

Ţ I V O T V A N

F A K U L T E T A

A D R E S A R

S T U D E N T S K E

P O V L A S T I C E

K R E D I T I I

S T I P E N D I J E

Mnogi od Vas su moţda upoz-

nati sa ovim terminima, ali za

one koji nisu baš najupućeniji,

skripta je reč koja potiče od

latinske reči scriptum, i pred-

stavlja predavanja profesora

namenjena potrebama studena-

ESPB je najbitnĳa karakteristi-

ka Bolonjskog sistema. Ovi

bodovi se izračunavaju na os-

novu obima gradiva i broja sati

koji su ti bili potrebni da to

gradivo savladaš. Svaki pred-

met nosi određen broj bodova,

a sakupljajući poene (polaţući

ispite) u n, broj ESPB bodova

koji moţeš ostvariti u jednoj

studijskoj godini je 70, dok je

za status budţetskog studenta

neophodno skupiti 60 ESPB

bodova.

Ocenu stičeš na osnovu pre-

dispitnih aktivnosti i samog

ispita. Kao što smo već naveli,

u okviru svakog predmeta

postoj i niz obaveza koje

moraš da ispuniš – predispit-

ne obaveze (seminarski, ak-

tivnost, kolokvĳumi…). Ocena

je prolazna ako se nalazi u

opsegu od 6 – 10, dok se sa

5 pada, ali se ona po pravilu

ne upisuje u indeks. Dobĳena

ocena ne utiče na broj ESPB

bodova.

SKRIPTA I HRESTOMATIJA

OCENA ESPB INFORMACIJE

Dobar student je informisan

student . Sve informacĳe

vezane za studiranje moţeš

nać i na sa j t u fak u l t e ta

(www.f.bg.ac.rs), na oglasnim

tablama, studentskim forumi-

ma, na konsultacĳama kod

profesora, ali i od kolega.

SEMESTAR I OVERA SEMESTRA

odeljenja na kom studiraš ako

su u pitanju predmeti sa tvoje

studijske grupe, a izborne pred-

mete, u slučaju da nisu sa tvog

odeljenja, overavaš na odeljen-

ju na kojem ih polaţeš. Jezike

overavaš u kabinetu za jezike

kod profesora kod koga polaţeš

ispit. Ne zaboravi bez overenih

semestara i pečata o izvršenom

sistematskom pregledu ne

moţeš upisati sledeću godinu.

Semestar je nešto slično polu-

godištu - u okviru svake

godine te čekaju dva semes-

tra. Neki predmeti su jednose-

mestralni, neki dvosemestral-

ni, ali ono što je najbitnĳe je

da te na kraju svakog semes-

tra čekaju ispitni rokovi. Oba

semestra se overavaju prili-

kom upisa naredne godine.

Pod overenim semestrom,

podrzumeva se da ti svaki

ispit bude overen pečatom

STUDIRAJ NA FILOZOFSKOM!

REČNIK

ZA

BRUCOŠE

U t

ok

u s

tud

iran

ja s

rešć

eš s

e sa

dost

a n

epo

znati

h

pojm

ova,

a n

aša

id

eja j

e d

a t

e u

po

znam

o s

a n

ekoli

ko

najb

itn

ĳih

koji

čin

e osn

ovu

živ

ota

na f

ak

ult

etu

. ŠV 20 Ovaj obrazac, neophodan je

za upis pre svega prve, ali i

svake naredne godine. Svake

g o d i n e k u p u j e š p o d v a

o b r a s c a u s k r i p t a r n i c i

Filozofskog fakulteta uz koje

t r e b a d o n e t i i s v o j u

fotografiju, veliĉine 3x4 cm.

ŠV obrazac se popunjava

tako što osim unošenja

osnovnih podataka o sebi,

unosiš i podatke o fakultetu,

naĉinu i finansiranju studija,

kao i o osnovne podatke o

radnom statusu i spremi

svojih roditelja.

nog domena na naznačenu

temu (romani, eseji, stručna

literatura, novinarski članci,

slogani, kontraverze...). Stu-

dentskim jezikom rečeno,

predstavlja kolekciju odn.

zbirku odabranih tekstova,

poglavlja, delova poglavlja,

ĉlanaka raznih pisaca koji

n a o d r e đ e n i n a č i n

zaokruţuju temu određenog

predmeta koji slušate. Sve

ovo vrlo često moţeš naći u

fotokopirnicama kao što su

Flash, Antika i najčešće u

Leptiriću.

ta i sluţi za pripremanje ispi-

ta. Studenti često govore o

skripti kao kopiji knjige, ali

nju ipak treba razlikovati od

knjige odn. njene kopije, jer

upravo čini skraćenu verziju

literature. Hrestomatija je

takođe pojam sa kojim ćeš se

susresti tokom studija. Hres-

tomatija u nešto širem

značenju predstavlja ukupan

skup pisane reči određene

nekim predznakom ( npr.

hrestomatija religije) i sama

reč obuhvata sve verzije pisa-

ISPITI I ISPITNI ROKOVI KONSULTACIJE

U toku svake godine postoje

ispitni rokovi tokom kojih

polaţeš ispite. Postoji šest

glavnih ispitnih rokova: janu-

arski, februarski, majski, jun-

ski, avgustovski i septembar-

ski. Prĳava ispita je najčešće

par nedelja pre početka ispit-

nog roka. Prĳavu kupuješ u

skriptarnici, popunjavaš je i

ubacuješ u sanduče na svom

spratu. Posle svake prĳave

ispita, proveri da li je prĳava

―prošla‖, jer u slučaju da nĳe,

nećeš moći da polaţeš ispit.

To moţeš uraditi tako što ćeš

pogledati spisak odobrenih i

neodobrenih ispita na oglas-

noj tabli na odeljenju na ko-

jem si ili na sajtu fakulteta.

Ako na vreme znaš da ti

prĳava nĳe prošla, moţeš da

se obratiš studentskoj sluţbi, i

uz njihovu pomoć rešiš prob-

lem vezan za prĳavu i polaţeš

ispit.

N a k o n s u l -

tacĳama ti se

p r u ţ a

mogućnost da

r a z j a sn i š s v e

nedoumice koje

se tiču gradiva.

K o n s u l t a c ĳ e

drţe i profesori i

asistenti u od-

ređenom termi-

nu . Na n j ima

moţeš da post-

aviš konkretno pitanje, raspitaš

se o dodatnoj literaturi, dobĳeš

korisne informacĳe vezane za

seminarski rad koji pišeš, ali i

pogledaš svoj kolokvĳum u

slučaju da nisi zadovoljan oce-

nom. Još jedna dobra stvar

vezana za konsultacĳe je to što

će profesori ceniti tvoje do-

datno angaţovanje i upamtiće

te kao vrednog i posvećenog

studenta.

izradom upitnika, sa grup-

nim ili individualnim radom

na nekom istraţivanju.

Seminarski radovi, ko-

lokvĳumi i istraţivanja nose

određen broj poena i čine

predispitne obaveze zajed-

no sa aktivnošću na

veţbama, pa se trudi da ih

odradiš najbolje što moţeš

jer su oni, pored redovnog

pohađanja predavanja,

uslov za izlazak na ispit.

KOLOKVIJUMI I

SEMINARSKI

RADOVI

va) ili poluesejskog tipa

(pitanja koja zahtevaju odgo-

vor od nekoliko rečenica;

kratko objašnjenje, argu-

mentacija, navođenje defin-

icĳa i popunjavanje rečenica),

ali mogu biti i kombinovani

(malo na zaokruţivanje,

popunjavanje i objašnjavan-

je). Seminarski radovi su ra-

dovi na zadatu temu u okviru

gradiva, a njih pišeš koristeći

originalnu literaturu ili

istraţujući određen problem.

Neki od Vas susrešće se i sa

Kolokvĳumi su nešto slično

pismenim veţbama. U okviru

skoro svakog predmeta post-

oje kolokvĳumi, a ponekad

preko njih moţeš dati deo ili

ĉak i ceo ispit. Kolokvĳumi

mogu biti zatvorenog tipa (na

zaokruţivanje jednog ili više

tačnih odgovora), da/ne tipa

(pitanja sa korekcijom, gde za

svaki netačan odgovor dobi-

ješ negativan bod), otvorenog

tipa tj. esejskog tipa (pišeš

sve što znaš, a tiče se od-

ređene teme ili jedinice gradi-

PREDAVANJA I VEŢBE u manje grupe. Predavači će

ponekad biti i osobe koje

rade u praksi ili usko speci-

jalizovani stručnjaci koji su

upućeni u temu koja je

namenjena tom predavanju.

Na veţbama ćeš najčešće

raditi konkretnĳe stvari koje

se tiču gradiva i diskutovati o

problemima koje se tiču ob-

lasti koju proučavate. Pon-

ekad ćete gledati i kratkotra-

jne filmove vezane za temu o

U okviru većine predmeta, od

tebe se zahteva da prisustvu-

ješ predavanjima i veţbama.

Tvoje prisustvo je jako bitno,

jer je ono uslov za izlazak na

ispit. Predavanja i veţbe

najčešće traju oko 90 minu-

ta, a ponekad ćeš imati i

pauzu u toku predavanja.

Predavanja drţi profesor, koji

na njima prezentuje suštinu

gradiva, dok veţbe drţe asis-

tenti i na njima ste podeljeni


kojoj govorite ili raditi za-

datke ili testove koji ća se

ocenjivati. Za većinu veţbi

se od tebe očekuje da

pročitaš određene jedinice

iz obavezne literature. Ovo

je veoma bitno, jer ti poz-

n a v a n j e l i t e r a t u r e

omogućava aktivno učešće

u diskusĳama, a na taj

način dobĳaš određen broj

poena koji ulaze u tvoju

zaključnu ocenu.

Malo ispod nivoa zemlje i prizem-

lja Filozofskog fakulteta nalazi se

Laboratorija za eksperimentalnu

psihologiju (LEP), gde se često

odrţavaju eksperimenti, kao i

sastanci istraţivačkih grupa. Za

pojedine predmete je to mesto

gde neki od Vas mogu dobiti

korisne informacije, pogledati svoj

kolokvijum ili pismeni ispit, ali i

mesto gde se ponekad odrţavaju

usmeni ispiti. Takođe, postoji i

kolekcija instrumenata koji su se

koristili ili se i dalje koriste u

različitim istraţivanjima i koje će

neki od Vas biti u prilici da vide. U

SUTERENI ovom delu fakulteta, na samo

par metara od Laboratorije za

eksperimentalnu psihologiju,

nalazi se sala sa svlačionicama, u

kojoj se često odrţavaju tak-

mičenja među studentima našeg

fakulteta, ali i sportska takmičen-

ja koja uključuju i ostale fakulte-

te. Postoje i sportske sekcije

kojima se moţeš priključiti preko

sportskog udruţenja, koje pred-

stavlja jednu od studentskih or-

ganizacija Filozofskog fakulteta.

Međutim, ovo nisu jedina

skrivena mesta na fakultetu.

Odmah preko puta glavne zgrade

Filozofskog fakulteta nalazi se

ulaz kojim stiţeš do kopirnice

šaltera je svakog radnog dana od 12:30-15:30h. Na šalterima se

moţeš informisati o tome koliko je poena potrebno na upis

naredne godine na budţetu, šta ti je sve potrebno ukoliko ţeliš da

konkurišeš za smeštaj u studentski dom, za stipendiju ili kredit.

Na ovim šalterima se odvija isplata stipendija i kredita, kao i upis

u narednu godinu studija. Takođe, u prizemlju se nalazi i amfitea-

tar „Georgĳe Ostrogorski― u kome ćeš često slušati predavanja,

veţbe i polagati ispite.

PRIZEMLJE

U prizemlju se nalaze šalteri i amfiteatar. Svaki smer ima

svoj šalter. Na šalterima moţeš uzeti potvrdu o redovnom

školovanju, a nju moţeš kupiti u Stilosu, Savremenoj admin-

istracĳi ili sluţbenom glasniku. Ova potvrda ti je, na primer,

potrebna prilikom izdavanja povlastice za gradski prevoz ili

dobijanja ili overavanja zdravstvene knjiţice. Radno vreme


GD

E J

E Š

TA

NA

FA

KU

LT

ET

U?

Stilos, gde moţeš kupiti prijave

za ispit, ponekad i neophodnu

literaturu, ali i dosta drugih

stvari koje bi ti mogle zatrebati

tokom studiranja. Par stepeni-

ka od kopirnice, moţeš naći

računarsku učionicu koja ti je

na raspolaganju tokom cele

školske godine u određenim

vremenskim terminima koji se

menjaju u zavisnosti od potre-

ba fakulteta. U blizini

računarske učionice, niz hod-

nik, nalaze se sutereni u koji-

ma se odrţavaju predavanja i

veţbe, kao i prostorije nekih

studentskih organizacija koje

postoje na fakultetu.

KAPETAN MIŠINO ZDANJE

Kapetan-Mišino zdanje je jedna od najpoznatijih

građevina u Beogradu, u kojoj je smešten Rektorat

Univerziteta u Beogradu i deo Filozofskog Fakulteta.

Nastava klasiĉnih jezika koja se odrţava upravo u

ovom zdanju, ima svoju predistoriju u ustaniĉkoj

Velikoj školi i Liceju od poĉetka XIX veka. Godine

1875. osnovana je Katedra za klasiĉne jezike i

knjiţevnost, a 1900. je klasiĉna filologija izdvojena u

posebnu grupu. Danas se na Odeljenju za klasiĉne

nauke na osnovnim, master i doktorskim studijama

predaju predmeti iz oblasti grĉke i latinske lingvistike,

grĉke i rimske knjiţevnosti, vizantijske filologije,

poznolatinske filologije i kulturne istorije antike. Na

odeljenju za klasiĉne nauke predaje 15 nastavnika i

studira oko 120 studenata. Svakog radnog dana u

periodu od 11-13h sekretar radi sa strankama.

PLAN FILOZOFSKOG FAKULTETA

školarinu. Posle svake prĳave

ispita, na svakom spratu, kod

kancelarĳe sekretara odeljen-

ja, obajvljuje se lista odbrenih

i neodobrenih prĳava. U

slučaju da im je prijava od-

bĳena, studenti imaju pravo

na ţalbu u roku od 2 dana.

SAVET: ukoliko morate da

posetite ovaj odsek u vreme

ţalbi, izbegnite celodnevnu

guţvu i ustanite ranĳe.

Na međuspratu se nalaze

odsek za studentske poslove

i odsek za tehničke poslove.

Radno vreme odseka za

tehničke poslove je od 11-

14h, a odseka za studentske

poslove je od 10-14h i stu-

denti ga najčešće koriste

prilikom reklamacĳe nepri-

hvaćenih prĳava za ispit, ali i

u slučaju tehničkih problema

prilikom plaćanja rata za

MEĐUSPRAT

PRVI SPRAT

Na prvom spratu se nalaze kabineti za jezike, a na kraju hola se

nalazi oglasna tabla sa informacĳama vezanim za predavanja i

ispite iz stranih jezika, kao i rezultati ispita (ove informacĳe se ne

nalaze na odeljenskim oglasnim tablama). Takođe, prefesore

jezika moţeš naći u njihovim kabinetima na ovom spratu. Bitno je

da znaš, da iako se oglasne table nalaze na prvom spratu, prĳavu

jezika vršiš na svom spratu tako što prĳavu ubacuješ u odgova-

rajuće sanduče. Na ovom spratu postoji računarska učionica (broj

106) u kojoj studenti mogu besplatno koristiti kompjutere, a prili-

kom rišćenja, koriste šifre koje su namenjene svakom računaru i

nalaze se na vrhu monitora, pa je privatnost zagarantovana.

Takođe se na prvom spratu nalazi dekanat i arhiva, kao i svečana

sala „Dragoslav Srejović―. Radno vreme arhive je 10-16h.


DRUGI SPRAT

PSIHOLOGIJA

Nastava psihologĳe u Srbĳi

započinje na Liceju, 1854

godine, i nastavlja se za vreme

Velike škole i Univerziteta od

1905. godine. Izborom dr

Borislava Stevanovića za do-

centa i formiranjem Seminara

za eksperimentalnu psi-

hologĳu, Grupa za psihologĳu

počinje sa radom 1928.

godine. Danas se na Odeljenju

za psihologĳu na osnovnim,

master i doktorskim studĳama

predaje veliki broj predmeta iz

raznih oblasti opšte i eksperi-

zitetu u Beogradu. Od

1927. godine postoji

k a o s a m o s t a l n a

naučna grupa. Danas u

okviru studĳske grupe

za pedagogĳu postoje

Katedra za opštu peda-

gogĳu, metodologĳu i

istorĳu pedagogĳe,

Katedra za didaktiku sa

metodikom, Katedra za

predškolsku pedagogĳu

i Katedra za školsku

pedagogĳu. Programi

osnovnih, master i

doktorskih studĳa na

Grupi za pedagogĳu

obuhvataju veći broj

predmeta iz oblasti

opštih i posebnih peda-

goških disciplina: opšte

pedagogĳe, istorĳe

pedagogĳe, metod-

ologĳe pedagoških

istraţivanja, didaktike,

metodike, školske,

predškolske, porodične

pedagogĳe i dr. Na

Grupi za pedagogĳu

radi 11 nastavnika i 9

saradnika i studira oko

400 studenata. Rad

sekretara odeljenja sa

strankama je u interval

od 12-14h, svakim

radnim danom sem

petka.

ANDRAGOGĲA

Studĳska grupa za

andragogĳu nastala je

iz istoimenog smera na

Odeljenju za peda-

gogĳu 1979. godine.

Na Grupi za an-

dragogĳu postoje os-

novne, master i

doktorske studĳe zas-

novane na izučavanju

većeg broja an-

dragoških disciplina

koje se bave opštim i

specifičnim problem-

ima učenja i obrazovan-

ja odraslih. Na Grupi za

andragogĳu radi 7 nas-

tavnika i 4 saradnika, a

studira oko 200 stu-

denata. Sekretar odel-

jenja radi sa strankama

od ponedeljka do

ĉetvrtka u intervalu od

12-14h.

mentalne psihologĳe,

socĳalne psihologĳe, klin-

ičke psihologĳe, razvojne i

pedagoške psihologĳe,

psihologĳe rada i metod-

o l o g ĳ e p s i h o l o š k i h

istraţivanja. Na Odeljenju

za psihologĳu predaje 44

nastavnika i studira oko

550 studenata. Sekretar

odeljenja radi sa stranka-

ma od ponedeljka do

ĉetvrtka u terminu od 12-

14h.

PEDAGOGĲA

Izučavanje pedagogĳe kao

akademske discipline

počinje u Liceju, nastavalja

se na Velikoj školi i Univer-


FILOZOFĲA

Nastava filozofije u Srbĳi započinje na

Liceju 1853. godine, i kontinuirano se

odvĳa na Velikoj školi i Univerzitetu od

1905. godine. Danas je Odeljenje za

filozofiju Filozofskog fakulteta u

Beogradu organizovano u tri seminara:

Seminar za istorĳu filozofije, Seminar

za etiku, estetiku i filozofiju politike i

Seminar za logiku, epistemologĳu i

filozofiju nauke. Na Odeljenju za

filozofiju na osnovnim, master i

doktorskim studĳama predaje se veliki

broj obaveznih i izbornih predmeta iz

raznih oblasti filozofije: logike, etike,

estetike, epistemologĳe, metodologĳe,

tradicionalne i savremene metafizike,

filozofije politike, filozofije jezika,

filozofije prava itd. Poseban značaj se

pridaje nastavi iz Istorĳe filozofije, koja

je obavezan predmet na svim

godinama osnovnih studĳa. Na

Odeljenju za filozofiju predaje 25

nastavnika i studira oko 500

s tudenata . Rad sekretara sa

strankama je svakog radnog dana u

period od 12-14h.

SOCIOLOGIJA

Nastava sociologĳe u Srbĳi započinje

na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde

je 1935. osnovana Katedra za

sociologĳu. Nakon Drugog svetskog

rata ta katedra se, iz političkih razloga,

gasi, da bi se 1959. godine dozvolilo

obrazovanje Katedre za sociologĳu na

Filozofskom fakultetu u Beogradu. To

je bila prva takva katedra na celoj

teritorĳi tadašnje SFRJ. Odeljenje za

sociologĳu je danas kadrovska i

naučna baza sociologĳe u Srbĳi. Na

Odeljenju se, na osnovnim, master i

doktorskim studĳama, predaje veliki

broj predmeta iz opšte i posebnih

sociologĳa, socĳalne patologĳe,

socĳalne antropologĳe i socĳalne

istorĳe, a istraţivanja se vrše na

odeljenskom Institutu za sociološka

istraţivanja. Na Odeljenju za sociologĳu

predaje 30 nastavnika i studira oko

450 studenata. Sekretar radi sa

strankama od 12-14h svakog radnog

dana.

TREĆI SPRAT

ĈETVRTI SPRAT

ISTORĲA UMETNOSTI

Katedra za istorĳu umetnosti

osnovana je 1905. Godine 1927.

Katedra je prerasla u deo posebne

studĳske grupe sa istorĳom umetnosti

kao glavnim predmetom, a reformom

iz 1963. formirano je Odeljenje za

istorĳu umetnosti. Danas na Odeljenju

za istorĳu umetnosti postoje Seminar

za uvodne studĳe istorĳe umetnosti,

Seminar za studĳe muzeologĳe i

heritologĳe, Seminar za studĳe istorĳe

arhitekture, Seminar za studĳe

srednjovekovne umetnosti,

Seminar za studĳe umetnosti i

vizuelne kulture novog veka i Seminar

za studĳe moderne umetnosti. Na

Odeljenju se u okviru nastavnih

programa izuĉava istorĳa umetnosti

od antike do današnjih dana. Nastava

je organizovana u okviru osnovnih,

master i doktorskih studĳa, a

obuhvata pre davan ja , ve ţbe ,

seminare, praktiĉnu nastavu na

terenu, rad sa mentorom, studĳski

is traţ ivaĉki rad , konsultacĳe ,

prezentacĳe i projekte. Sekretar radi

sa strankama u periodu od 10-12h od

ponedeljka do ĉetvrtka.

ARHEOLOGĲA

Katedra za arheologĳu na Velikoj školi

u Beogradu formirana je 1881. godine

izborom Mihajla Valtrovića za prvog

profesora arheologĳe u Srbĳi. Seminar

za arheologĳu izdvojen je kao

samostalna nastavna i nauĉna

jedinica 1920. godine, dok se od

1962. nastava na Filozofskom

fakultetu odvĳa u okviru Odeljenja za

arheologĳu. Nastava iz arheologĳe

danas se izvodi na tri nivoa studĳa -

osnovnim, master i doktorskim.

Tokom studĳa, studenti prate osnovne

i specĳalistiĉke kurseve iz razliĉitih

oblasti arheologĳe i pratećih disciplina

– arheozoologĳe i fiziĉke antropologĳe.

Predmeti tematski pokrivaju podruĉja

Evrope, istoĉnog Mediterana, Bliskog

istoka i Egipta, kao i vreme od rane

praistorĳe do srednjeg veka. U sastavu

Odeljenja za arheologĳu nalaze se

Arheološka i Paleoantropološka

zbirka, Centar za teorĳsku arheologĳu i

Laboratorĳa za bioarheologĳu. Na

Odeljenju radi 16 predavaĉa i 8

istraţivaĉa i studira oko 400

studenata . Rad sekretara sa

strankama je u period od 10-12h

svakog radnog dana.

PETI

SPRAT

ISTORĲA

Nastava iz Opšte istorĳe

počela je na Liceju 1838. i

nastavila se na Filozofskom

Fakultetu Velike škole u Be-

ogradu od 1863. i Univerzitetu

od 1905. godine. Odeljenje za

istorĳu osnovano je statutom

Filozofskog fakulteta iz 1963.

godine.Na Odeljenju za istorĳu

zastupljena su sva tri nivoa

studĳa – osnovne, master i

doktorske studĳe. Nastava i

proučavanje istorĳe odvĳaju

se na osnovu podele na devet


ETNOLOGĲA I

ANTROPOLOGĲA

Odeljenje za etnologĳu i

antropologĳu obeleţilo

je 2006. godine 125

godina od uvođenja

etnologĳe u nastavu na

Velikoj školi i 100 godi-

na od o sn ivanja

Etnološkog seminara na

Filozofskom fakultetu.

Odeljenje je 1990.

dopunilo svoj naziv u

Odeljenje za etnologĳu i

antropologĳu, adminis-

t rat ivno obeleţ ivši

značajne teorĳsko -

metodološke promene

koje su disciplinu iz tradi-

cionalno orĳentisanog

proučavanja isključivo

nacionalne kulture trans-

formisale u savremenu

socio-kulturnu analizu

društvene stvarnosti i

kulturne raznovrsnosti na

nacionalnom, regional-

nom i globalnom nivou.

Zbog specifične interdis-

ciplinarne otvorenosti i

unutardisciplinarne pov-

ezanosti antropologĳe,

nastavnici, saradnici i

istraţivači sarađuju na

temama kao što su kul-

turni identiteti, politička i

kulturna tranzicĳa, ma-

terĳalna i nematerĳalna

kulturna baština, mul-

tikulturalizam, globaliza-

cĳa, novi religĳski pokreti

i dr. Odeljenje izdaje

ĉasopis Etnoantropološki

p r o b l e m

(www.anthroserbia.org) i

suizdavač je Etnološke

b i b l i o t e k e

(www.etnoloskabibliotek

a.co.rs). Rad sekretara sa

strankama je u intervalu

od 11-13h svakog radnog

dana.

uţih naučnih oblasti: Istorĳa

stare Grčke i Starog istoka,

Istorĳa Rima, Opšta istorĳa

s r e d n j e g v e k a s a

pomoćnim istorĳskim

naukama, Istorĳa srpskog

naroda u srednjem veku sa

staroslovenskim jezikom i

istorĳskom geografijom,

Vizantologĳa, Opšta istorĳa

novog veka, Istorĳa srpskog

naroda u novom veku,

Istorĳa Jugoslavĳe i Opšta

savremena istorĳa. Na

Odeljenju predaje 36 nas-

tavnika i studira oko 450

studenata. Rad sekretara

sa strankama je u period

od 12-14h svakog radnog

dana.

GDE JE ŠTA NA FAKULTETU?

DETALJNE MAPE ZGRADE FAKULTETA PO SPRATOVIMA MOŽEŠ NAĆI NA SAJTU FAKULTETA

PITAJ STARIJE KOLEGE U SLUČAJU DA NE MOŽEŠ DA NAĐEŠ ODGOVARAJUĆI KABINET

PORTIRI FAKULTETA SU UVEK SPREMNI DA TI DAJU PRAVU INFORMACIJU O TOME GDE JE

ŠTA NA FAKULTETU

KAKO KORISTITI BIBLIOTEKU?

publikаcĳe (ĉаsopisi, novine i

sliĉno), doktorske disertаcĳe i

mаgistаrske i diplomske

rаdove, referensnu literаturu

(bibliogrаfije, enciklopedĳe,

leksikoni, reĉnici i sliĉno) i

kаrtogrаfske publikаcĳe,

bibliofilskа, jubilаrnа i drugа

znаĉаjnа izdаnjа, publikаcĳe

s а r e p r o d u k c ĳ а m а

umetniĉkih slikа i crteţа, kаo

i luksuznа izdаnjа sа

ilustrаcĳаmа, ali i oštećene i

trošne publikаcĳe. Po isteku

rokа zа koji je publikаcĳа

pozаjmljenа, а nĳe vrаćenа,

niti je rok produţen ,

biblioteke pokreću postupаk

zа vrаćаnje pozаjmljene

p u b l i k а c ĳ e . P o s t u p а k

zаpoĉinje opomenom. Аko

korisnik ni posle tri opomene

ne vrа t i po zа jm l j ene

pu bl ik а c ĳe , bi b l io t eke

pokreću sudski postupаk. Svi

troškovi oko postupkа zа

vrаćаnje publikаcĳe idu nа

teret korisnikа.

Da bi koristio bibliotekarski

fond Filozofskog fakulteta, nĳe

potrebno da si učlanjen u nju

(mada ti to toplo preporučuje-

mo) – dovoljno je pozajmiti

publikacĳu uz deponovanje

lične karte ili indeksa. Bibli-

otečki fond se koristi u čitaoni-

cama i pozajmicom publikacĳa

van biblioteke. Van biblioteke

ne moţeš izneti stаre i retke

knjige (izdаnjа do 1920.

godine), rukopisne knjige i

аrhivsku grаđu, periodiĉne

STUDIRAJ NA FILOZOFSKOM! R

ad

no

vre

me

bib

lio

tek

a n

a s

me

rovi

ma

psih

olo

gija

, fi

lozo

fija

isto

rija

um

etn

osti

i a

rhe

olo

gija

je

sva

ko

g r

ad

no

g d

an

a o

d

8:0

0–

20

:00

,

na

sm

ero

vim

a p

ed

ag

og

ija

, a

nd

rag

og

ija

, so

cio

log

ija

,

etn

olo

gĳa

i a

ntr

op

olo

gĳa

i

isto

rĳa

– 8

:00

-12

:30

i 1

4:0

0-1

9:0

0;

a n

a k

lasič

nim

na

uk

am

a o

d 9

:00

-12

:00

i o

d 1

4:0

0-1

8:0

0.

Ĉit

ao

nic

e s

u o

tvo

ren

e s

vak

og

ra

dn

og

da

na

8:0

0-2

0:0

0.

biblioteke Filozofskog fаkultetа postаle

su sаstаvni deo Virtuelne biblioteke

Srbĳe, oslаnjаjući se nа Uzаjаmnu

bibliogrаfsko-kаtаlošku bаzu podаtаkа

COBIB.SR (COBISS/OPAC), tako da fond

biblioteka Filozofskog fakulteta moţeš

pretraţivati i preko sajta http://

www.vbs.rs. COBISS je veoma lak za

korišćenje, jer ono što treba uraditi jeste

jednostavno pratiti korake u katalogu.

Dostupan je svima, za razliku od COBSON

-a, elektronskog kataloga koji sadrţi

veliku bazu nauĉnih podataka, kome je

moguće pristupiti jedino sa fakultetskih

raĉunara, bilo onih koji se nalaze u

bibliotekama i ĉitaonicama ili u onih koji

se nalaze u raĉunarskim prostorijama.

Savetujemo ti da se učlaniš u

još neku od beogradskih

biblioteka, jer će ti to svakako

koristiti u toku studiranja. Bez

obzira na to što je biblioteka

Filozofskog fakulteta jedna od

najbolje opremnjenih

biblioteka u gradu, ponekad se

desi da nema baš te knjige koja

ti treba.

Imaj u vidu da se kao

dobrovoljni davalac krvi možeš

učlaniti u Biblioteku grada

Beograda potpuno besplatno, a

Filozofski svake godine

organizuje dobrovoljno

davanje krvi, pa spoji lepo i

korisno!

BIBLIOTEKA GRADA

BEOGRADA

Knez Mihailova 56

011/ 20 24 011

www.bgb.rs

UNIVERZITETSKA

BIBLIOTEKA

“SVETOZAR

MARKOVIĆ”

Bulevar Kralja Aleksandra

71

011/ 33 70 509

www.unilib.bg.ac.rs

BIBLIOTEKA

FONDOVI

Knjiţni fond Filozofskog fаkultetа sаdrţi oko

280 000 monogrаfskih publikаcĳа i oko 2

000 serĳskih publikаcĳа u oko 112 000

svezаkа. Bogаtio se ne sаmo kupovinom

struĉne literаture, već i poklonimа ustаnovа

i pojedinаcа koji su u okviru bibliotekа

izdvojeni u posebne legаte.

KATALOZI

Sve biblioteke Filozofskog fаkultetа imаju

аutorski kаtаlog, а u toku 2003. godine

pristupilo se izrаdi elektronskog kаtаlogа.

Preko progrаmskog sistemа COBISS.SR

STUDENTSKI PARLAMENT

Studentski pа r lаment

Univerzitetа u Beogrаdu –

Filozofskog fаkultetа je

reprezentаtivno telo svih

studenа tа Filozofskog

fаkultetа, preko kojeg

ostvаruju svojа prаvа i štite

svoje interese nа Fаkultetu.

Studentski parlamet se bavi

analizom, ali i poboljšanjem

kvaliteta nastave, reformom

s t u d ĳ s k i h g r u p a ,

potst icanjem nauĉno -

i s t r a ţ i v a ĉ k o g r a d a

studenata, zaštitom prava

studenata, unapređivanjem

s t u d e n t s k o g ţ i v o t a .

Parlament takođe ostvaruje

s t u d e n t s k u

međufakultetsku saradnju i

organizuje i sprovodi

programe vannastavnih

aktivnosti. Pokrenut je i

B i l t e n S t u d e n t s k o g

parlamenta Filozofskog

fakulteta, kao pregled

a k t i v n o s t i i r a d a

Studentskog parlamenta.

Pored sajta Fakulteta,

oglasnih tabli i društvene

mreţe „Facebook“ studenti

će na ovaj naĉin biti

in fo rm i san i o rad u ,

pokrenutim i realizovanim

inicijativama Studentskog

parlamenta.

SPORTSKO

UDRUŢENJE

FILOZOFSKOG

FAKULTETA

Idejа studenаtа okupljenih oko

S p o r t s k o g u d r u ţ e n j а

Filozofskog fаkultetа jeste dа

promovišu sport i zdrаv nаĉin

ţivotа među svojim kolegаmа.

Svoj cilj ostvаruju kroz rаzliĉitа

tаkmiĉenjа, putovаnjа i druge

аktivnosti. Svаke godine tokom

mаrtа i аprilа ĉlаnovi SUF-а zа

studente Fаkultetа orgаnizuju

trаdicionаlne turnire u mаlom

fudbаlu, bаsketu, stonom

tenisu i odbojci. Tаkođe

uĉestvuju u svim tаkmiĉenjimа

koje orgаnizuje Univerzitetski

sportski sаvez Beogrаdа. Među

n j i m а t r e b а i z d v o j i t i

Filozofijаdu, nа koju SUF

krаjem аprilа svаke godine, u

sаrаdnji sа uprаvom Fаkultetа,

vodi studente Fаkultetа koji

ţele dа uĉestvuju – kаo

sportisti ili nаvĳаĉi. Pored

orgаnizovаn jа sportsk ih

аktivnosti, SUF imа u plаnu i

ostvаrivаnje jednog sаsvim

osobenog projektа: osnivаnje

Centrа zа istrаţivаnje sportа,

koji će se bаviti istrаţivаnjem

sportа kroz vizuru nаukа koje

se izuĉаvаju nа Filozofskom

fаkultetu.

Kontakt: Šesti sprаt, kаbinet

657, 3206-214, [email protected]

аkаdemskoj, tаko i široj

društvenoj jаvnosti sve

stаvove, teţnje, uspehe,

nezаdovoljstvа i buntove

studenаtа. Sаvez studenаtа

nаroĉitu pаţnju posvećuje

širenju idejа studentskog

orgаnizovаnjа, studentske

solidаrnosti, tolerаncĳe i

posebno širenju slobodа u

iskаz ivаnju potencĳа lа

studenаtа.

D e l а t n o s t S а v e z а j e

usmerenа kа poboljšаnju

uslovа studirаnjа, zаstupаnju

interesа studenаtа pred

orgаnimа Fаkultetа, zаštiti

s tudentskog stаndа rdа ,

podsticаnju međunаrodne

sаrаdnje i rаzmene studenаtа,

r а d u n а i n i c ĳ а l n o m

orgаnizovаnju Studentskog

pаrlаmentа, orgаnizovаnju

s p o r t s k i h , k u l t u r n i h ,

vаnnаstаvnih edukаtivnih

аktivnosti i zаbаvа.

Ĉlanovi saveza studenata

Filozofskog fakulteta mogu biti

svi studenti Filozofskog

fakulteta Univerziteta u

Beogradu koji ţele da uzmu

aktivno uĉešće u realizaciji

programa, uz poštovanje

Statuta i organa Saveza. Ĉlan

S a v e z a s e p o s t a j e

popunjavanjem pristupnice.

Kontakt: Suteren, kаbinet S06,

3206-128, [email protected]

S а v e z s t u d e n а t а

Filozofskog fаkultetа

Univerzitetа u Beogrаdu

j e s t u d e n t s k а

orgаnizаcĳа kojа dugi niz

godinа uspešno deluje nа

Filozofskom fаkultetu.

Osnovаn je 1936. godine,

u vreme oţivljаvаnjа i

osnivаnjа studentskih

udruţenjа nа fаkultetimа

Univerzitetа u Beogrаdu, i

od tаdа je uspevаo dа

izrаzi i prenese kаko


U okviru Filozofskog fakulteta deluje dosta studentskih organizacĳa, a

sve ih karakteriše postignut uspeh u sferama sopstvenih interesovan-

ja. Pristupanjem nekoj od studentsih organizacĳa svakako možeš

proširiti svoj krug prĳatelja, ali i steći neka nova znanja. Takođe, imaj

na umu da kroz ove organizacĳe možeš dosta uticati kako na život u

okviru fakulteta, tako i na život u okviru zajednice. Članstvo u stu-

dentskim organizacĳama je najbolji način da se unaprediš,

promovišeš, potstakneš pozitivne promene i utičeš na stvaranje jedne

zdrave, vedre i sposobne studentske svesti. STU

DE

NTS

KE

OR

GA

NIZ

AC

IJE

SAVEZ STUDENATA FILOZOFSKOG FAKULTETA

Klub studenаtа istorĳe je osnovаn 23. mаjа 2007. godine nа

Filozofskom fаkultetu Univerzitetа u Beogrаdu. Osnovni

ciljevi i аktivnosti Klubа studenаtа istorĳe su аfirmisаnje

obrаzovnih, društvenih i kulturnih potencĳаlа istorĳske

nаuke, uĉestvovаnje u rаzliĉitim projektimа Odeljenjа zа

istorĳu Filozofskog Fаkultetа Univerzitetа u Beogrаdu,

uĉestvovаnje u rаdu Filozofskog fаkultetа Univerzitetа u

Beogrаdu i dаvаnje doprinosа njegovoj promocĳi,

povezivаnje i sаrаdnjа sа svim srodnim i strukovnim

orgаnizаcĳаmа iz Srbĳe (pre svegа orgаnizаcĳаmа

Univerzitetа u Novom Sаdu, Nišu i Bаnjа Luci) i svetа,

izdаvаnje studentskog ĉаsopisа „Historikon“, orgаnizovаnje

tribinа, okruglih stolovа, godišnjicа i rаdionicа u vezi sа

sаdrţаjem i predmetom studĳа istorĳe, orgаnizovаnje

promocĳа knjigа, orgаnizovаnje struĉnih ekskurzĳа,

orgаnizovаnje kulturnoumetniĉkih progrаmа u sklаdu sа

ostаlim potrebаmа studenаtа.

Kontakt: Suteren, kаbinet 6, 3206-128, [email protected]

U jesen 2000-te godine, kada su se mnoge promene dešavale u našoj

zemlji, grupa studenata sa Filozofskog Fakulteta u Beogradu okupila

se sa ţeljom da podstakne neke promene na svom fakultetu.

Osnovano je Udruţenje Studenata Psihologije „Stimulus“. Naziv

udruţenja trebalo je da simbolizuje njegovu ulogu u ţivotu studenata

psihologije. Cilj Udruţenja je da inicira akcije i „stimuliše“ studente,

profesore i profesionalce na što bolju saradnju i zajedniĉki trud na

poboljšanju studija psihologije. Ĉlanovi „Stimulus“-a nastoje da daju

svoj doprinos poboljšanju kvaliteta studija, kvalitetu studentskog

ţivota, kao i da na najbolji naĉin predstavljaju svoj fakultet u svetu.

Udruţenje studenata psihologije najponosnije je na ostvarivanje

saradnje sa studentima širom Evrope. „Stimulus“ je ĉlan Saveza

Udruţenja Studenata Psihologije, koje je ĉlan EFPSA (European

Federation of Psychology Students Associations). Ovim putem

studenti su uspešno realizovali veliki broj studentskih razmena, kao i

veliki broj drugih aktivosti.

Ako si student psihologije i ţeliš da uradiš više, pridruţi se i imaćeš

priliku da saznaš kako funkcioniše studentska organizacija, realizuješ

svoje ideje i ukljuĉiš se u veliku mreţu koju ĉine studenti psihologije

iz cele Evrope!

Kontakt: [email protected]

KLUB

STUDENATA

SOCIOLOGIJE

okuplja sve zainteresovane

studente sociologije koji

ţele da doprinesu afirmaciji

i promovisanju sociologije

kao nauke. Pozivamo sve

studente koji su zaintereso-

vani za saradnju, kao i one

koji misle da mogu da

doprinesu ostvarivanju

n a š i h c i l j e v a , b i l o

pozitivnom duhom, krea-

tivnošću, znanjem ili kon-

taktima, da nam se

pridruţe.

Klub studenata sociologije,

kao što je spomenuto, iz-

r a đ u j e i i z d a j e

ĉasopis ,,VIDIM’’, a ako ţeliš

da se pridruţiš klubu ili

pošalješ tekst to moţeš

učiniti preko e-mail adrese

kluba.

Kontakt: Suteren, kabinet

06, 3206-128,

[email protected]

Posle duţeg vremena tokom

kog na Filozofskom fakulte-

tu u Beogradu nije bilo stu-

dentske organizacije odnos-

no kluba sociologa, napokon

je, na inicijativu samih stu-

denata, ponovo otvoren Klub

studenata sociologije. Klub

je osnovan 17.12.2010.

godine na Filozofskom

fakultetu Univerziteta u Be-

ogradu i predstavlja organi-

zac i ju zasnovanu na

strukovnoj, dobrovoljnoj,

naučnoj, edukativnoj i

neprofitabilnoj osnovi. Često

se stiče utisak da je poloţaj

studenata sociologije, u od-

nosu na studente srodnih

humanističkih disciplina

lošiji i to je ono što mi

ţelimo da popravimo. Klub

KLUB

STUDENATA

ETNOLOGĲE I

ANTROPOLOGĲE

- KSEA

Klub Studenata Etnologije i

Antropologije (KSEA) je nevladi-

na, neprofitna, strukovna or-

ganizacija studenata etnologije

i antropologije na Filozofskom

fakultetu Univerziteta u Be-

ogradu, osnovana aprila 2001.

godine. Od svog osnivanja

KSEA se afirmiše u domenu

a l t e r n a t i v n e e d u k a c i j e ,

usredsređujući se ne samo na

strukovne, već i na probleme

od šireg društvenog interesa.

Primarno sredstvo kojim se ovo

postiţe jesu vannastavne ak-

tivnosti: terenske ekspedicije,

p r e d a v a n j a , k u r s e v i ,

međunarodni seminari, tribine,

debate, povezivanje sa

različitim organizacijama, izda-

vaštvo. KSEA izdaje svoj an-

tropološki časopis ―The Post‖,

organ i z u j e j e dnod v evn e

seminare za srednjoškolce

zainteresovane za antropologĳu

i etnologĳu na teritorĳi Beogra-

da, sprovodi razne radionice u

beogradskim srednjim školama

i g imnazĳama u c i l ju

promovisanja antropologĳe, a

tokom 2010. organizovala je

seminar koji za cilj ima

edukacĳu o pravilnom pisanju

naučnih radova za studente

etnologĳe i antropologĳe.

KSEA podstiče studente

etnologije i antropologije na

kreiranje projekata u domenu

nauke, razvoj terenske prakse i

teţi da odrţava saradnju sa

kolegama sa drugih fakulteta u

drţavi Srbiji i u Evropi.

Kontakt: www.ksea.org.rs


KLUB STUDENATA ISTORIJE

- KSI KLUB STUDENATA

PSIHOLOGIJE - STIMULUS

Klub studenаtа аrheologĳe

(KSА) je neprofitnа,

nepolitiĉkа, studentskа,

strukovnа orgаnizаcĳа koju

su osnovа l i studenti

аrheologĳe Filozofskog

fаkultetа Univerzitetа u

Beogrаdu u decembru

2009. godine. Ovo mlаdo

studentsko udruţenje bаvi

se podsticаnjem struĉnog

u s а v r š а v а n j а m e đ u

studentimа аrheologĳe i

p o b o l j š а n j e m

informisаnosti studenаtа.

Klub od svog osnivаnjа

s а r а đ u j e s а d r u g i m

studentskim i ostа l im

orgаnizаcĳаmа, а sаmo neke

od njih su Klub studenаtа

etnologĳe i аntropologĳe

(KSEА) nа Filozofskom

fаkultetu u Beogrаdu ,

Studentski klub аrheologа

F i l o z o f s k o g f а k u l t e t а

Sveuĉilištа u Zаgrebu ,

Studentsko а rheološko

zdruţenie AXIOS Filozofskog

fаkultetа u Skoplju. Klub

studenаtа аrheologĳe ţeli

d o b r o d o š l i c u s v i m

KLUB STUDENATA ARHEOLOGIJE—KSA

zаinteresovаnim studentimа

koji ţele dа se prikljuĉe rаdu

Klubа nа bilo koji nаĉin i

pomognu u rаzvĳаnju Klubа i

ostvаrivаnju njegovih budućih

аktivnosti i projekаtа. KSA

nastoji da zapoĉne izdavanje

zbornika Kluba studenata

arheologĳe, aktivno uĉestvuje

u promocĳi Fakulteta i

o r g a n i z u j e s t r u ĉ n e

studentske eskurzĳe.

Kontakt: Suteren, kаbinet 06,

3 2 0 6 - 1 2 8 ,

uros_ arheo @yahoo .com ,

[email protected]

fakulteta vodi ka rasipanju

dragocene i retke snage koju

studenti imaju kao pokretači

društvenih promena. Organi-

zacija Splatoa teţi da objedini

s t u d e n t e F i l o z o f s k o g

fakulteta i da ih aktivira

pruţajući im podršku u ost-

varivanju ideja i glasnu slo-

bodnu reč.

Cilj ovog projekta je da

svakom studentu pruţi

jedinstven studentski glasnik

koji bi pratio aktuelnosti i

probleme na Filozofskom

fakultetu, kao i da ga uključi

u studentski aktivizam koji je

poslednjih decenija znatno

ugroţen. Pored studentskog

ĉasopisa, aktuelan je i pro-

jekat koji se upravo nalazi

pred Vama, „Vodič za

brucoše‖, kojim je studentima

prve godine na našem

fakultetu omogućeno da se

brţe prilagode studentskom

ţivotu.

Od oktobra 2010. godine,

organizacija Splatoa je

nezavistan posmatrač i moti-

vacioni aparat na izborima za

Studentski parlament. Pored

ĉasopisa i vodiĉa, ţelimo da

pokrenemo audio/video an-

kete za studente, čiji bi re-

zultati bili dobar pokazatelj

mlađim generacijama koje

tek upisuju ovaj fakultet, ali i

dobra kritika studiranja na

Filozofskom fakultetu, Bo-

lonjskog sistema i drugih

socijalnih problema.

U potpunosti smo otvoreni

za saradnju, i ukoliko ţelite,

moţete nas kontaktirati i

podeliti sa nama svoje ideje i

sugestije. Takođe nam

moţete slati svoje tekstove

koji se odnose na kulturnu

afirmaciju, ali i na vašu sva-

kodnevnicu kao studenta

Filozofskog fakulteta.

Kontakt: [email protected]

sp la toa .wordpress .com,

www.facebook.com/splatoa

Projekat „Splatoa― je pokre-

nut početkom marta 2010.

godine. Karakteriše ga pot-

puna neprofitabilnost i oslo-

bođenost od bilo kakvih

p o l i t i č k i h a m b i c i j a .

R e d a k c i j u č a s o p i s a

„Splatoa“ čini nekolicina

entuzijastičnih studenata

Filozofskog fakulteta koji

ţele da studentski ţivot

učine zanimljivim i da

pomognu afirmaciju stu-

denata svog fakulteta.

Ĉasopis „Splatoa“ je za-

mišljen kao prostor

razmene kreativne energije

– cilj nam je da pokrenemo

i informišemo studente, da

ih aktivno uključimo u sva-

kodnevni studentski ţivot i

da Filozofski fakultet učini-

mo rasadnikom kvalitetnih

ideja. Nama nije cilj da stu-

dente delimo na „mi―, „vi― i

„oni“ – mi težimo potpunoj

integraciji studenata svih

profila, jer smo svesni da

bilo kakva podela unutar


AK

TIV

IRA

J SE

!

VIŠE INFORMACIJA O STUDENTSKIM ORGANIZACIJAMA MOŽEŠ NAĆI NA

SAJTU FAKULTETA!

STUDENTSKA ORGANIZACIJA SPLATOA

STUDENTSKI DOMOVI isuje u septembru dok je za

studente ostalih godina ak-

tuelan takođe početkom

godine. Ne zaboravi da je

prodavanje mesta u stu-

dentskim domovima, kao i

ilegalno stanovanje, zabran-

jeno i kaţnjivo. U svakom

slučaju, ukoliko se odlučiš na

ţivot u domu, svakako ĉeš

imati priliku da stekneš more

novih prijatelja, kao i

mogućnost da učestvuješ u

m n o g i m k u l t u r n i m i

sportskim manifestacijama

koje organizuju studenti koji

ţive u studentskim domo-

vima.

ranju studenata se u obzir uz-

imaju uspeh pri studiranju,

prihod po članu domaćinstva

studenta, a dodatni poeni doda-

ju se u zavisnosti od upisane

godine studija I broja preneše-

nih ispita. Obrasce za konkurs

moţeš uzeti na fakultetu, a

posle popunjavanja ih predaješ

studentskoj sluţbi. Imaj u vidu

da se brucoši po pravilu

smeštaju u ―lošĳe‖ domove, ali

svojim uspehom moţeš uticati

na to. Takođe postoje posebni

domovi za studente sa pose-

bnim potrebama. Konkurs za

raspodelu mesta u studentskim

domovima za brucoše se rasp-

U slučaju da se opredeliš za

smeštaj u domu, u ponudi su ti

11 studentskih domova na

teritorĳi Beograda. Pravo da

konkurišeš za mesto u domu

imaš samo ako si budţetski

student. Budţetski studenti

imaju pravo na smeštaj u do-

mu po niţim cenama, dok

samofinansirajući studenti

mogu konkurisati za smeštaj

tek nakon raspodele mesta, ali

oni plaćaju punu/ekonomsku

cenu. Postoji i mogućnost usel-

javanja u studentske domove

tokom leta, jer tada se često

dešava da mnogi studenti ot-

kazuju svoje mesto u domu.

Studenti koji se tada useljava-

ju u dom, plaćaju tzv. recep-

cijsku cenu smeštaja. Pri rangi-

ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU STUDENATA tehnologĳi lečenja i profesionalnosti

osoblja. stacionara se nalaze laboratorĳa,

rendgen, kabinet za ultrazvučnu

dĳagnostiku.

U okviru internističke sluţbe rade

kardiolog, hematolog i gastrolog, a u

zavodu već duţe vreme funkcionišu i

Savetovalište za SIDU, Savetovalište

za ishranu, Savetovalište za dĳabe-

tes, Savetovalište za hronične plućne

bolesti i astmu, Savetovalište za

bolesti bubrega, Reumatološko

savetovalište i Ortopedsko saveto-

valište. U Zavodu se godišnje obavi

preko million pregleda i usluga, što

najbolje govori o savremenoj

STUDENTSKE MENZE moţeš proveravati i broj

preostalih bonova, a ukoli-

ko ţeliš da kupiš bonove,

to moţeš na veoma lak

način da uradiš, jer sve što

treba je da pritisneš par

digmića na ekranu i up-

latiš gotovinu u slučaju

da nemaš novca na

kartici. Izdavanje abo-

nentskih knjiţica se vrši

u studentskim domo-

vima i restoranima

početkom godine. Imaj

u vidu da subotom i

nedeljom, kao i nekim

praznicima, nema večere,

već se tokom vremena

koje je predviđeno za

ručak podiţe paket sa

suvom večerom.


Caption describing pic-

ture or graphic.

ŽIV

OT V

AN

FA

KU

LTE

TA

Pravo na ishranu u stu-

dentskim restoranima –

menzama po dotiranoj/

niţoj ceni imaju studenti

koji se finansiraju iz

b u d ţ e t a , d o k

samofinansirajući studen-

ti mogu da kupuju bonove

za ishranu u menzama po

ekonomskoj/višoj ceni.

Studenti koji ţive u Be-

ogradu mogu da kupuju

samo bonove za ručak.

Za kupovinu bonova za

ishranu (doručak, ručak,

večera) potrebno je poneti

abonentsku knjiţicu od-

nosno čip - karticu i ţeton

za pribor. Kupovinu bono-

va ne moraš obavljati

samo na šalterima u men-

zama, već i na info kiosci-

ma koji se nalaze u svakoj

menzi. Na info kiosku

Zavod za zdravstvenu zaštitu stu-

denata pruţa svoje usluge na više

lokacĳa u Beogradu. Spektar usluga

koje nudi je sveobuhvatan. Central-

na zgrada u kojoj se obavlja primar-

na zdravstvena zaštita nalazi se u

Krunskoj ulica br. 57. Prenošenjem

kartona iz mesta gde si ranije

lečen/a, imaš mogućnost odabira

lekara kod koga ćeš se lečiti. U cen-

tralnoj zgradi postoji Sluţba opšte

medicine, Sluţba za zdravstvenu

zaštitu ţena, Sluţba stomatološke

zdravstvene zaštite i drugi. Stacionar

je nedavno renoviran i nalazi se u

ulici Prote Mateje br. 29. U zgradi

STUDENTSKI

DOMOVI

Studenstki grad, Tošin bu-

nar, 143-161

Kralja Aleksandra I (Lola), Bule-

var Kralja Aleksandra 75

Žarko Marinković, Cara Dušana

54

Vera Blagojević, 27. marta 48 i

Dalmatinska 37

Karaburma, Mĳe Kovačevića 7b

Patris Lumumba, Dragice Prav-

ice 1

Slobodan Penezić, Bana Ivanisa

55

Rifart Burdžević, Milana Rakića

77

4. april, Vojvode Stepe br. 320

Mika Mitrović, Kralja Vladimira

33

Košutnjak, Blagoja Parovića

156

STUDENTSKE

MENZE

Studentski grad, Tošin bunar 145

Obilićev venac, Obilićev venac 4

Žarko Marinković, Cara Dušana

254 Zemun

Agronom, Nemanjina 6

Karaburma, Mĳe Kovačevića 7

Patris Lumumba, Dragice Pravice

1

Zuzina (Rudarsko-geološki), Zuzi-

na 5

Kralj Alkesandar I (Lola), Bul.

Kralja Aleksandra 75

Mašinac, 27. marta 80

Voždovac (4. april), Vojvode Stepe

320

Mika Mitrović, Kralja Vladimira

133

Farmacĳa, Vojvode Stepe 450

Košutnjak, Blagoja Parovića 145

ZZZZ

STUDENATA

Sektor Poliklinika, Krunska 57,

011/2433-488, 011/2436-

434, 011/2457-851

Opšti Stacionar, Prote Mateje

29, 011/308-5591, 011/308-

5592

Zdravstvena stanica, Stu-

dentski grad (blok I),

011/2601-437, 011/310-

3280

Ambulanta u studentskom

domu Karaburma, 011/2752-

682


domu M. Mitrović


domun 4. april

Fakultet za fizičko vaspitanje

na Košutnjaku

Dom učenika ,,Jelica Mi-

lovanović’’

iz budţeta Republike. Rok za prĳavu na konkurs je od 1. do 31. ok-

tobra, a Ministarstvo prosvete donosi odluku o dodeli kredita i sti-

pendĳa u roku od 60 dana. Konkursna dokumentacĳa se predaje na

visokoškolskoj ustanovi na kojoj učesnik konkursa studira. Svake

godine, talentovanim studentima Skupština grada Beograda dodeljuje

stipendĳe. Pravo učešća na konkursu imaju studenti sa prebivalištem

na teritorĳi grada Beograda, koji imaju prosečnu ocenu veću od 9,2 i

koji nisu izgubili nĳednu godinu tokom studĳa. Pored stipendĳa

talentovanim studentima osnovnih studĳa, Skupština grada Beograda

dodeljuje stipendĳe i studentima sa

invaliditetom. Konkur- si se objavljuju

krajem novembra, a stipendĳe se

odnose na kalendarsku godinu,

odnosno period od januara do de-

cembra.

Univerzitet u Be- ogradu svake

godine dodeljuje oko 100 stipendĳa i

nagrada najboljim studentima. Ova

finansĳska potpora namenjena je

najboljim studentima v isokoškolsk ih

ustanova i finansira se iz fonda nekol-

iko zaduţbina Univer- ziteta u Be-

ogradu. Konkurs se raspisuje krajem

oktobra meseca, a više informacĳa

se moţe dobiti u Rektoratu, Sektor za zaduţbine i fondacĳe. Pored ovih

drţavnih stipendĳa, stipendĳe povremeno dodeljuju i ambasade stranih

zemalja, uspešne kompanĳe, fondacĳe fakulteta ili univerziteta, Fond

Kraljevskog doma Karađorđevića i ostali, dok studentske kredite odo-

bravaju i neke komercĳalne banke.

KAKO DO KREDITA I

STIPENDĲA?

Studentima su danas dostupni

brojni krediti i stipendĳe koji-

ma mogu pokriti delimično ili u

potpunosti troškove studĳa.

Ministarstvo prosvete i sporta

Republike Srbĳe svake godine

dodeljuje 18.000 kredita stu-

dentima koji se finansiraju iz

budţeta. Na konkurs se mogu

prĳaviti studenti osnovnih

studĳa, ako tokom studiranja

nisu gubili više od jedne

godine i ukoliko ispunjavaju

ostale uslove. Po završetku

studĳa korisnik kredita vraća

kredit u celosti, delimično ili je

oslobođen obaveze, u zavisnos-

ti od uspeha. Ministarstvo

prosvete dodeljuje stipendĳe

studentima koji su postigli

izuzetne rezultate (prosek

preko 8,50) tokom studiranja

na fakultetima čĳi je osnivač

Republika Srbĳa i poloţili su

sve ispite iz prethodne godine

studĳa a pritom se finansiraju


AD

RE

SA

R

KR

ED

ITI I

STIP

EN

DIJE

Sve informacĳe o

konkursima za

stipendĳe i

kredite Ministarstva

prosvete i sporta i

uslovima

učestvovanja, mogu

se naći u Brošuri

“Studentski krediti i

stipendĳe 2011/12”,

Prosvetni pregled,

Dečanska 6, 32 35

387 i 32 39 096.

ISIC predstavlja jedinstveni

dokument koji svedoči o

tome da je vlasnik kartice

student ili učenik u jednoj

od 110 zemalja sveta u koji-

ma kartica vaţi. Cilj ISIC-a je

da svojim korisnicima

obezbedi što veći broj

popusta na širok spektar

proizvoda i usluga kako u

zemlji, tako i u inostranstvu.

Na taj način podstiče se

mobilnost studenata i

olakšava njihov boravak u

inostranstvu. Najveći broj,

od preko 35.000 popusta

odnosi se na usluge ho-

telskog smeštaja, prevoz,

ustanove kulture i resto-

rane. Koristeći uslugu ISIC-

Connect korisnici kartice

mogu da ostvare značajne

uštede na međunarodnim

telefonskim razgovorima.

Za dobĳanje ISIC benefit

kartice potrebno je: kopĳa

lične karte (prve dve

strane); indeks (prve

strane i strane sa over-

enim semestrom) ili

uverenje o studiranju; 1

fotografija i uplata

godišnje članarine. Rok

vaţenja ISIC kartice ve-

zuje se za kalendarsku

godinu, sa tim što kada

karticu izvadite u ok-

tobru ona vaţi 15

meseci, odnosno do

kraja naredne godine.

Kontakt: www.isicyu.org

ETC je balkanska studentska

identifikaciona kartica koja

svim studentima koji je

poseduju, bez obzira da li su

studenti drţavnih ili privatnih

fakulteta i viših škola,

obezbeđuje mreţu popusta, od

kojih su najbitnĳi popusti u

autobuskom, ţelezničkom i

avio prevozu i mobilnoj tele-

fonĳi. Kartice se mogu koristiti

i za ostvarivanje popusta u

školama stranih jezika,

ustanovama kulture, taksĳu...

ISIC (INTERNATIONAL STUDENT INDENTITY CARD)

EASY TRAVEL CARD (ETC)

EURO <26

ma, na teritorĳi cele Evrope,

ĉime se poboljšava standard

mladih s jedne strane, a sa

druge podstiče njihova mo-

bilnost. Ujedno, kartica je i

sredstvo kojim se izgrađuje

evropska svest mladih i vrši

integracĳa u moderne

evropske i svetske tokove.

EURO<26 u Srbĳi danas ima

preko 30.000 korisnika i

predstavlja zvaničnu stu-

dentsku karticu Stu-

dentskih Centara u Be-

ogradu, Novom Sadu i

Subotici.

Kontakt: Beogradska 23

Telefon: 3035 786

www.euro26.org.yu

Euro<26 je omladinska

kartica namenjena svim

mladima do napunjene 26

godine ţivota (bez obzira da

li su studenti, učenici, zapo-

sleni ili nezaposleni).

Korisnicima EURO<26 kar-

tice omogućeno je uţivanje

u više od 200.000 popusta

u oblasti kulture, sporta,

saobraćaja, trgovine, turiz-


STU

DE

NTS

KE

PO

VLA

STIC

E

Studenti mogu nabaviti benefit

kartice

ISIC, EURO<26 i ETC u

prostorĳama

Zdravstveno potrpornog

uduženja

u Balkanskoj ulici, 4/1.

Telefon: 2688-994

ETC kartica ima svoj rok

vaţnosti koji prati školsku

godinu, tačnĳe, ako je pribavite

početkom školske godine,

vaţnost kartice iznosi 15

meseci. Prilikom vađenja kar-

tice student prilaţe jednu foto-

grafiju, fotokopĳu indeksa

(strana sa poslednjim overenim

semestrom i naslovna strana) i

plaća godišnju članarinu. Kar-

ticu mogu izvaditi studenti koji

studiraju u Srbĳi, ali i strani

studenti koji dolaze u Srbĳu.

Inter rail karta

omogućava povoljnĳe

putovanje na svim rel-

acĳama u 2. razredu.

INTER RAIL je ponuda

za mlade do 26 godi-

na, odrasle preko 26.

godine i decu od 4. do

12. godine. Zemlje

učesnice INTER RAIL-a

grupisane su u osam

geografskih zona, i na

putniku je da se odluči i

izabere vrstu passa koji

m u o m o g u ć a v a

putovanje mreţom 29

evropskih ţeleznica,

ţeleznicama Maroka i

brodovima kompanĳe

ADN/HLM. U zavisnosti

od vrste passa, određen

je i rok vaţenja IR karte,

koji se kreće od 12 do

mesec dana.

INTER RAIL

POVLASTICE ZA GRADSKI PREVOZ I MARKICE

vaţi za jednu voţnju. U

noćnom saobraćaju (00-

04) karta za jednu

voţnju košta 120 di-

nara. Studenti pripadaju

povlašćenoj kategorĳi i

za njih pretplatna mar-

kica kojom imaju neo-

graničen broj voţnji u toku

mesec dana košta 1100

dinara za I zonu i 1500

dinara za I i II zonu. Za

izdavanje legitimacĳe po-

trebna je jedna fotografi-

ja, fotokopĳa lične karte,

kao i lična karta koju tre-

ba podneti na uvid,

popunjen zahtev za izda-

vanje legitimacĳe i potvr-

da o redovnom pohađanju

fakulteta. Pravo na ovu

privilegĳu imaju studenti

fakulteta koji nisu starĳi

od 30 godina.

Pravo na prevoz vozili-

ma gradskog prevoza

se ostvaruje poništa-

vanjem pojedinačne

karte ili korišćenjem

mesečne pretplatne

markice. Karta na ki-

osku košta 50 dinara i


MISLI DUBOKO,

VIDI ŠIROKO!


DRAGE KOLEGE,

OVAJ VODIČ SU ZA VAS PRIPREMILI ČLA-

NOVI STUDENTSKE ORGANIZACIJE SPLATOA,

U ŽELJI DA VAM OLAKŠAJU PRVE DANE NA

FAKULTETU!

UKOLIKO IMATE NEKO PITANJE, SUGESTIJU

ILI VAS ZANIMA ŠTA STUDENTSKA ORGANI-

ZACIJA SPLATOA RADI, POSETITE NAŠU FEJS-

BUK STRANICU FACEBOOK.COM/SPLATOA

ILI NAS KONTAKTIRAJTE PUTEM MEJLA

[email protected]

VODIČ ZA BRUCOŠE

FILOZOFSKOG FAKULTETA

UNIVERZITETA U BEOGRADU

PRIPREMILI:

TEKST: MARIJA MILOŠEVIĆ

ILUSTRACIJE: DR MLADEN KALPIĆ

GRAFIĈKA OBRADA: HRISTINA CVETINĈANIN KNEŢEVIĆ

STUDENTSKA ORGANIZACIJA SPLATOA

FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

BEOGRAD, 2011.

Documents

Vodič za brucoše 2011/2012