Volerstin i Monik o drutvenim naukamaod disciplina ka studijamaepistemological reunified world of knowledgeinterdisciplinarnost kombinuje discipline kako bi reila neki praktian problemdrutvene nauke kao produkt liberalistike ideologije kako bi tamed and managed opasne klasedistnikcija izmeu filozofije i nauke zasnovana na Dekartovoj distinkciji izmeu ljudi i prorode str. 158dodaj o mnotvu discilina u periodu 1750-1850insistence on total historyWorldsystemsanalysts began to be skeptical about the inevitability of progress.menjaju. Ovo e prouzrokovati rastuijaz izmeu intelektualnih pozicija i praksi naunika uoblasti drutvenih nauka sjedne i formalne organizacijedrutvenih nauka s druge strane.Oni su smatrali daje konvergencija izmeu delovadrutvenih nauka i delova istorije prema nekoj obuhvatnijojdrutvenoj nauci bila kreativan pristup koji usebe ukljuuje plodno unakrsno obogaivanje i zasluujeda bude dalje unapreden i razvijen. Drugi su bili manjeuvereni u ono to je postignuto. Oni su smatrali da jeustupak "interdisciplinarnosti" posluio isto onoliko spaavanjulegitimnosti postojeih disciplina koliko i savladavanjubledee logike njihove osobenosti. Ovi drugi zalagalisu se za radikalniju rekonstrukciju radi savladavanjaonoga to su doivljavali kao intelektualnu zbrku.

Mnogi od kritiara ogranienosti drutvene naukedo sada su isticali negativnu stranu svog programa, onukoja se sastoji u negiranju lanih univerzalizama. Oni suosporili prikladnost navodno univerzalistikih principa uizvesnom broju pojedinanih sluajeva, i/ili mogunostili poeljnost univerzalizma, a umesto ovoga ponudilikvazi-disciplinarne kategorije definisane od strane raznihdrutvenih jedinica. Sve do sada, glavni rezultat njihovogdelovanja, u velikoj meri, bio je umnoavanjepartikularizama. Ali mi moramo poi dalje od oiglednogargumenta da glasovi grupa nad kojima se vlada (ikoji su, zbog toga, do sada, u velikoj meri, ignorisani)moraju da se priznaju; postoji tei zadatak, zadatak da109se jasno pokae na koji nain je ukljuivanje iskustavaovih grupa fundamentalno za sticanje objektivnog znanjao drutvenim procesima.

the conceptual categories need to be built up anew.the two tasks reorienting the strategy of the antisystemic movements and reorienting the strategy of social science.unthinking social sciences, str. 57-58 nation is not basic unit of analysisseparacija disciplina nije kontigentna ona je uslov funcionisanja svetskog sistemastr. 103 the social movements create the intellectual issues that the historical social science seek to answer. the historical social sciences, in theorising these issues, create both the tools for, and the barriers to, their solutions.inevitability of human progress

development of world-system involves underdevelopmenthistorical system must represent an integrated network of economic, political and cultural processes the sum of which hold the system together.

Utopicsstr. 10 states never were autonomous entities but rather simply a major institutional feature of the world-system. str. 29 1968 dethronement of liberalismstr. 31 antistatismstr . 56 state delegitimisationstr 58 delegitimisation of ideology of inevitable progress that was a major pillar of world stability for at least two centuriesstr 67 end of certainitythe end of the world ...str. 137 social sciences and racional queststr. 164 newton modeleurocentrismstr. 192 wsa kao kritika premisa drutvenih nauka i nain unthinking social scienceodavde koristi za izazove pardigmi trei svet, area studiesstr. 198 perhaps the problem is the entire thought-system of the capitalist world-economysocial role of social sciences

str 221 three cleveages in social sciences undermined after wwIIstr 222 institucija drutvenih naukanewtonian mechanicsstr. 236-37 prigoinstr. 246 kriitka interdisciplinarnost samo podupire podelu na discipline longue dureMonikali univerza lahko nuditeorijska proizvodnja nije glavni institucionalni cilj ustanova u kojima je mogue proizvoditi teorijudiskurs vednosti samoutemeljen posebna vrsta ideolokog diskursa ideoloki diskurs ima spoljanje arite ideoloku taku utemljenja koja mu daje konzistentnostdiskurs nauke utemljeujua taka je u njemu samom, koja je ipak uvedena spolja putem refleksije svoga mesta u ovoj spoljanjostiova spoljanjost prvo religiozna prvi srednjovekovni univerzitetidiskurs se utemljuje putem kanoninih tekstova sr. v. univezitet koristi metod disputatio, ueni dijalog, kao tehnologiju za repordukciju kanoninih tekstovasa Dekartom i humanistikom filologijom gubi se spoljanje merilo za kononinost tekstovasada akademska grupa konstituie kanon a kanon akademsku grupu zaarani krug institucije putem koga se ona reprodukuje daje mo instutucionalnim hijerhijama spoljanjost je sada nacionalna drava (francuski tip - Napoleon) i nacionalna kultura (nemaki tip-Humbolt)sada se gubi ova nacionalna potpora nacija i drava vie nemaju taku samoutemeljnja nova postaju tehniki procesi koji reevaju tehnike probleme nacija je sada identitestaka grupa a nauka tehnika reavanja problema izmeu njihteorijski autizamostaju produktivne samo teorijkse prakse koje imaju svoje kanonine tekstove i da tako mogu dijalogiziratiUniverzitetni studijski programjavni fakulteti su preuzeli komercijaizaciju studija od privatnih i time upravo napustili dobru trinu niuod procesa i struktura ka mikorprocesima i mikroprkasama, seanjima, svakodnevnicistudies kao empiristika paradigma koja svoje predmete uzima iz ideologije str. 387ranije: pospeiti proizvodnju znanja i njegov prenosu u proizvodnju vrednosti, sada: sama produkcija znanja postaje produkcija vrednostikognitivna produkcija bi trebalo da postene dominatna i da nadodredi sve ostaleunutranja struktura univarziteta se temelji na stalekoj etici kapital se na univerzitetu oslanja na nekapitalistike stausne odnose iskoriavanja i onemoguava politiku kompoziciju kognitvne radne snagepodreenost tritu je samo ideologija dananjih univerziteta cilj progon teorijepotrebno je konceptualizovati samu realtivnu autonomizaciju sfera u kapitalizmu i analizirati njihovu medjusobnu artikulaciju 393teorija teoretizira svoju vlastu praksu 404teorija mora konceptualizovati svoje vlastito mesto u drutvenim procesima koje prouava 405nije dovoljno pokazati da je idologija mistifikacija ve i to zato je nuna mistifikacija 407uinka : vetaka proizvodnja pomanjkanja znanja uenici se moraju vraati u uionice kako bi im visokokolska ustanova neogranieno dugo prodavala svoje usluge 421volerstin na krizu drutvene nauke se odazvale tako to su se drobila na sve manja sepcijlaizovana polja koja nisu vie komunicirala izmeu sebefusnota 44 paradigma 19. veka je utemeljujui mit institucija drutvenih nauka i stoga ima metrijlanu egzistenciju u tim ustanovama. stoga ne pripada naunim praksama ve njihovoj ideologiji. on utie na reprodukciju tih institucijavidi gde volerstin kritikuje postmodernizam pa poni kako je kontradiktoran teroija nastaje kada naune prakse reflektiraju svoj odnos do drugih drutvenih prkasi ili kada samoreflektivno teoretizuje svoju vlastitu teorijsku praksu 433nauka je mogua samo uz istovremenu proizvodnju svoje teorije proizvede i teoriju svoga teorijskog postupka. i dalje str. 434str. 437 genijlano sroeno i saeto

Sistem druboslovlja i njegovi uinkifusnita 7 odlino o strukturalizmu..nema stabilne sinhrone struktre ve je ona uvek rezultat spajanja elemenata nastaje retoaktivnokapitalistika autnomna sfera nastaje nastaje rascepom izmeu ekonomije sa drugim drutvenim odnosima naroito sa statusnim odnosima - - rascep izmeu klase i statusa str. 451drutvenost bez izvan-drutvenog garanta 463fusnota 35 istorijski materijalizam je teorija ije mesto zaposeda ideoloko polje drutvenih naukaodnos izmeu nauka u drutvenim naukama je unutranji, svaka zasebna nauka se iz unutranjosti svog polja oslanja na drugu nauku. iz ove unutranje protivrenosti svake posebne nauke proizilazi spoljanje grananje loginog razvoja sistema. str. 472-73fusnota 44 altiser misli da je makijaveli prvi prkaticirao odnos izmeu teorijske produkcije i njenog idoloekog upisastr 481 paradigma 19. veka je institucionalna egzistenca drutvenih nauka institucionalni mit drutvenih naukastr 482 volerstinovi aksiomi se smetaju na mesto epistemolokih rezova i prikrivaju te rezovestr. 484 ovi rezovi stvraju koncepte istorijskog materijalizma: materijalna egzistencija, klasna borba i ideologijastr 500 drutvene nauke uzimaju za svoje predmete autonomne sferebilo. Politika naukakao posebna disciplina ostvarivala je jedan drugi cilj;oria je opravdavala ekonomiju kao posebnu disciplinu.Politika ekonomija je kao predmet bila odbaena saobrazloenjem da drava i trite funkcioniu, i treba dafunkcioniu, na osnovu razliitih logika. Kao jemstvo nadugi rok, ovo je logino zahtevalo osnivanje posebnognaunog prouavanja politike arene. open social sciences str. 24