Dr Jovan SLAVNIĆ* Dr Slobodan JOVANOVIĆ**

VREME TRAJANJA OSIGURANJA

Prilog raspravi o regulisanju ugovora o osiguranju u novom Građanskom

zakoniku Srbije

UVOD

Pitanje vremena trajanja osiguranja prema duži-ni roka na koji je ono zaključeno dugo je u pravnim sistemima ugovornog prava osiguranja država člani-ca Evropske unije bilo izvan pažnje zakonodavca kao područje u koje treba intervenisati novim rešenjima. Dispozitivnost zakonskih normi kojima je ono uglav-nom regulisano i autonomija volje ugovornih strana u ovoj oblasti prema kojoj osiguravač i ugovarač osi-guranja slobodno određuju vreme trajanja pravnih odnosa koje svojim ugovorom stvaraju i slobodno uređuju elemente koji čine sadržinu ove pravne kate-gorije ugovora o osiguranju, bila je opšte prihvaćena.

Prilikom regulisanja vremena trajanja ugovora o osiguranju u zakonodavstvu i praksi osiguranja, od-nosno u uslovima osiguranja i prilikom rešavanja sporova povezanih sa ovom kategorijom u sudskoj praksi, pažnja je tradicionalno usredsređivana na:

- Vrste osiguranja prema dužini roka trajanja; - Rok trajanja kao bitnom ili pretpostavljenom

bitnom sastojku ugovora o osiguranju, odnosno poli-se (postojanju zakonske pretpostavke da je ugovor o osiguranju zaključen za period od jedne godine, uko-liko premija nije utvrđena za kraći vremenski period);

- Razlikovanje ugovorenog perioda trajanja osi-guranja od ugovorenog perioda obaveze osiguravača (kod ugovora o osiguranju profesionalne odgovorno-sti pitanje povezano sa pojavom kasnih šteta kod ovih osiguranja kod kojih se obaveza osiguravača na-ročito sastoji u davanju pravnih i drugih saveta i pru-žanju usluga povezanih sa ovim savetima);

- Prestanak osiguranja kod ugovora zaključenog na određeno vreme istekom precizno unapred odre-đenog roka za koje je osiguranje ugovoreno i kod

ugovora u kome je unapred u ugovoru određen rok trajanja osiguranja koji je odrediv;

- Prestanak osiguranja otkazom kod ugovora za-ključenog na neodređeno vreme i, s tim u vezi, pita-nje roka u kome se ugovor mora otkazati, momenat nastupanja dejstva otkaza, punovažnost sporazuma ugovornih strana kojim je ugovoren otkazni rok koji vodi prestanku ugovora istekom tog roka, a da to mo-že biti i pre isteka tekuće godine osiguranja kako predviđaju zakonski propisi;

- Prestanak osiguranja otkazom kod ugovora sa višegodišnjim trajanjem i primena, na ova osiguranja, istovetnih pravila o otkazu ugovora zaključenog na neodređeno vreme ili primenom na višegodišnja osi-guranja ovima različitih pravila o prestanku osigura-nja otkazom;

- Neprimena pravila o okazu ugovora sa neodre-đenim trajanjem i višegodišnjim tajanjem kod osigu-ranja života;

- Produženje ugovora o osiguranju kod osiguranja sa određenim rokom trajanja i sa njim povezanim pita-njima uslova koji moraju biti ispunjeni da bi do njega došlo, rok na koji se ugovor može na ovaj način produ-žiti i dejstvo produženja (da li produženje ima za dejstvo nastanak novog ugovora ili se produžuje stari ugovor).

U novije vreme, međutim, u evropskom pravu osiguranja se pažnja posvećuje nekim „novim pitanji-ma" i načinima njihovog regulisanja:

- Ograničenje prava za ugovorne strane da ugovo-rom o osiguranju odrede vreme trajanja osiguranja mi-mo roka koji je propisan ili pravu da ugovor otkažu i pre isteka ugovorenog vremena trajanja osiguranja;

- Inoviranje uslova za produženje ugovora iste-kom ugovorenog vremena trajanja osiguranja;

- Automatskom ili ex lege, umesto ugovorenom prećutnom, produženju ugovora;

- Uslovima za primenu na ugovor koji se produ-žuje klauzule iz produženog ugovoru o osiguranju o pravu osiguravača da tokom ugovora menja uslove ugovora (da li se klauzula u osnovnom ugovoru o pravu osiguravača da tokom trajanja zaključenog osi-guranja može da menja uslove ugovora proteže i na produženi ugovor);

- Proširenju zabrane da se ugovorom ne može odrediti trajanje osiguranja izvan okvira trajanja pro-pisanog zakonom kod osiguranja života na sve vrste osiguranja lica i na neka druga osiguranja.

* Profesor Univertziteta u Novom Sadu; predsednik Udruzenja za pravo osiguranja Srbije * * Pomoćnik direktora u Direkciji za reosiguranje DDOR Novi Sad a.d.o. Novi Sad.

Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 11

Revi|a_za pravo osigurartja •mm'"

Cilj ovog rada je, prvo, da se ukratko ispitaju tra-dicionalna rešenja u vezi sa vremenom trajanja osigu-ranja imovine u našem pravu, regulisana Zakonom o obligacionim odnosima i njihova primena u opštim uslovima za osiguranje imovine domaćih društava za osiguranje i, zatim, razmotre neka otvorena pitanja koja proizilaze iz stavova naših najviših sudova u ve-zi sa otkazom ugovora o osiguranju sa višegodišnjim trajanjem osiguranja. Njima je posvećen je prvi ode-ljak rada. Drugo, čemu je posvećen sledeći odeljak ra-da, da se razmotre tradicionalna i nova rešenja u vezi sa vremenom trajanja osiguranja imovine u pravima nekih država članica Evropske unije i u Nacrtu Opšteg referentnog okvira za evropsko pravo osigu-ranja. I u trećem delu, da se predlože nova rešenja o vremenu trajanja osiguranja koja mogu da odgovara-ju našem pravu ugovora o osiguranju kome predstoji reforma u okviru izrade novog Građanskog zakonika Srbije koja je u toku. Napomenućemo da smo sa istra-živanjima koja se odnose na ovde istaknute ciljeve za-počeli u jednom ranije objavljenom prilogu u „Reviji za pravo osiguranja" i da ovaj rad predstavlja nasta-vak tih istraživanja na jednoj daleko široj i potpunijoj osnovi i obimu.1

Rešenja koja ćemo predložiti autorima našeg no-vog zakonodavstva o ugovoru o osiguranju su ona za koja smatramo da supsumiraju moderna rešenja iz pravnih sistema nekih država članica EU i Nacrta Opšteg referentnog okvira za evropsko ugovorno pravo osiguranja, da na nov i pouzdan način pružaju zaštitu interesa ponudioca, odnosno ugovarača osi-guranja, često osiguranika i korisnika osiguranja. Ona su nastala iz procesa i nastavak su procesa koji se od-vija u evropskom pravu osiguranja, da se stalno teži da se direktivama EU, zakonima država članica, odlu-kama nacionalnih sudova i Evropskog suda pravde stalno napreduje u otklanjanju nedostataka adhezio-nog karaktera ugovora o osiguranju po interese po-nudioca osiguranja, odnosno ugovarača, da se kreira-ju rešenja koja vode uravnoteženoj zaštiti interesa obe ugovorne strane i jača pravna i ekonomska sigur-nosti ovih subjekata na tržištu osiguranja, te elimini-šu iz tradicionalne regulative rešenja koja izazivaju sporove, ovde povezane sa načinom regulisanja kate-gorije vremena trajanja osiguranja.

Cilj koji je postavljen u ovom radu kao predmet is-pitivanja u prva dva odeljka i u tećem odeljku predlozi

za nova rešenja za srpsko pravo koja mogu iz njih da proizađu, govore o značaju ispitivanja u ovom radu ka-tegorije vremena trajanja osiguranja u osiguranju imo-vine prema dužini roka na koji je ono zaključeno.

SRPSKO PRAVO

Zakon o obligacionim odnosima Zakon o obligacionim odnosima, u čl. 922. uređu-

je vreme trajanja osiguranja kod osiguranja zaključe-nih na neodređeno vreme (osiguranja za koja se kori-sti i termin dugoročna osiguranja) i osiguranja zaklju-čenih na određeno vreme, videćemo, na nepotpun način. Od pravila, odnosno odredaba koje ima ovaj član, jedna se odnosi na dugoročno osiguranje i ona je izražena u st. 2, dve odredbe regulišu neka pitanja vremena trajanja osiguranja zaključenih na određeno vreme, u st. 1 i st. 3, dok su dve odredbe, iz st. 4 i st. 5, zajedničke za osiguranja zaključena na neodređeno i određeno vreme. Tim zajedničkim odredbama (st. 4 i st. 5), koje nisu od većeg značaja za naše razmatranje, predviđa se da se ugovorom ne može isključiti pravo svake ugovorne strane da raskine ugovor sa neodre-đenim i određenim rokom trajanja, izjavom u rokovi-ma koji su predviđeni za njihov raskid u prethodnim stavovima (st. 2 i st. 3) i da se odredbe koje regulišu početak i prestanak dejstva osiguranja zaključenog na određeno vreme (uređen u st. 1), raskid osiguranja zaključenih na neodređeno vreme (iz st. 2) i raskid osiguranja zaključenih na određeno vreme (normiran u st. 3) ne primenjuju na osiguranje života.

Za osiguranje zaključeno na neodređeno vreme, osiguranje kod koga ugovorom nije određen rok nje-govog trajanja već samo dan početka osiguranja i koje se nastavlja, po pravilu, jer se u praksi tako zaključuje, iz godine u godinu, predviđeno je da ga svaka ugovor-na strana može raskinuti sa danom dospelosti premije ako drugu stranu o tome obavesti pismenim putem najkasnije tri meseca pre dospelosti premije. Ugovore-ni dan početka trajanja osiguranja zaključenog na neo-dređeno vreme je istovremeno i dan početka dejstva ovog osiguranja. To doduše nije predviđeno u čl. 922, ali se podrazumeva jer proizilazi iz prirode trajanja ovog osiguranja (logičkog tumačenja stava 2) i siste-matskim tumačenjem st. 2. sa odredbom stava 1. koja ureduje početak dejstva osiguranja kod ugovora o osi-guranju zaključenog na određeno vreme.

1 J. Slavnić, Kritički osvrt na stavove Višeg trgovinskog suda i Vrhovnog suda Srbije o raskidu ugovora o višegodišnjem osigu-ranju voljom ugovornih strana (pravni stav Višeg trgovinskog suda utvrđen na sednici Odeljenja za privredne sporove od 27. septembra 2004. godine i pravni stav Vrhovnog suda Srbije izražen u presudi Prev. 95/02 od 3. aprila 2002. godine), Revija za pravo osiguranja, br. 4/2007, str. 67-73.

12 Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 12

Početak dejstva osiguranja zaključenog na odre-đeno vreme, vezuje se, ako ugovorom, odnosno poli-som nije drugačije predviđeno, prema st. 1. čl. 922, za navršetak dvadeset četvrtog časa dana koji je u polisi označen kao dan početka trajanja osiguranja, a zavr-šava se, odnosno dejstvo osiguranja prestaje svršet-kom poslednjeg dana roka za koji je osiguranje ugo-voreno. Međutim, u poslovnoj praksi osiguranja po-četak dejstva ugovora o osiguranju zaključenog na određeno vreme se često povezuje sa plaćanjem prve premije ili dela premije i zato se u polisi predviđa da dejstvo ugovora počinje da teče dvadeset četvrtog ča-sa dana koji je u polisi označen kao dan početka tra-janja osiguranja samo ako je do tada plaćena prva premija ili deo premije i da, ako to nije slučaj, osigu-ranje počinje momentom plaćanja premije.

U praksi osiguranja, ugovori o osiguranju na od-ređeno vreme zaključuju se, kada je ugovarač ili lice u čije ime on zaključuje ugovor fizičko lice koje ugo-vorom o osiguranju štiti svoje/njegove privatne inte-rese, na vreme od jedne godine, a kada osiguranje za-ključuje fizičko i/ili pravno lice u svoje ime ili u ime drugog lica u svrhu svog/njegovog poslovanja, trgo-vine, zanata ili profesije, sa trajanjem od jedne, dve, tri, pet i deset godina. Za kratkoročna osiguranja, od-nosno osiguranja zaključena na vreme do jedne godi-ne i osiguranja zaključena sa rokom od jedne do pet godina završetak trajanja osiguranja je izvestan i re-gulisan je, videli smo, u stavu 1. čl. 922. Zakona o obli-gacionim odnosima. Ako je ugovor zaključen sa traja-njem dužim od pet godina, završetak trajanja osigu-ranja može biti svršetak poslednjeg dana roka za koji je osiguranje ugovoreno, na primer, kod ugovora za-ključenih sa rokom trajanja od deset godina svršet-kom poslednjeg dana tog roka. To, međutim, nije opšte pravilo jer je od njega u st. 3. čl. 922. predviđen izuzetak. Ugovori zaključeni na vreme osiguranja od deset godina i svi drugi ugovori sa rokom trajanja osi-guranja dužim od pet godina, rekli smo, mogu presta-ti i pismenom izjavom o raskidu ugovora koji svaka ugovorna strane može uputiti drugoj strani po prote-ku pet godina od početka dejstva osiguranja uz otka-zni rok od šest meseci.

Ono što može biti neizvesno, u pogledu punova-žnosti, ako se prihvati da je st. 3. čl. 922. prinudna nor-ma, jeste da li ugovorne strane mogu u ugovoru za-ključenom na vreme duže od pet godina predvideti da svaka ili jedna od ugovornih strana može izjavu o raskidu dati i pre proteka roka od pet godina trajanja osiguranja i/ili uz otkazni rok kraći ili duži od šest me-seci. Isto pitanje, može se postaviti i za ugovore o osi-guranju zaključene na neodređeno vreme - da li ugo-

vorne strane, svaka ili jedna od njih, izjavu o raskidu ugovora mogu dati, kada je tako ugovoreno, i posle isteka roka od tri meseca pre dospelosti premije za sledeći period osiguranja. Smatramo da je odgovor na ova pitanja pozitivan, jedino ukoliko se prihvati tu-mačenje da su odredbe čl. 922. relativno prinudne norme i da ugovorne strane mogu od njih da odstu-pe zbog toga što su opisana odstupanja od njih u ne-sumnjivom interesu osiguranika. Dosledno ovom uslovu za dozvoljeno odstupanje ugovornih strana od prinudnih normi u razmatranom čl. 922, uređe-nom u čl. 900. st. 2. ZOO, može se dati tumačenje i da se, ako je tako ugovoreno, ugovor o osiguranju može punovažno raskinuti neformalnom izjavom ugovor-nih strana. Međutim, pošto je moguće i drugačije tu-mačenje, tj. da je čl. 922. st. 3. relativno prinudna nor-ma samo u pogledu u ovom stavu propisanog roka trajanja otkaznog roka i pismene forme otkaza, a u pogledu propisanog roka kada se višegodišnje osigu-ranje zaključeno na rok duži od pet godina može ot-kazati (raskinuti) apsolutno prinudna norma, da se ova neizvesnost u tumačenju može izvesno rešiti unošenjem posebne izričite pravne norme u članovi-ma koji regulišu ugovor o osiguranju koji su članovi i odredbe pojedinih članova apsolutne, a koje relativno prinudne norme.

U čl. 922. postoji pravna praznina i u pogledu ugo-varanja produženja ugovora istekom vremena na koje je osiguranje zaključeno. Neka od pitanja koja se s tim u vezi postavljaju jesu: da li produženje može biti ugo-voreno da nastupa prećutno, plaćanjem premije u od-ređenom roku pre ili do isteka određenog roka po iste-ku vremena trajanja osiguranja i prijemom tako plaće-ne premije od strane osiguravača, samo izjavom ugo-varača o produženju u određenom roku, ili automat-ski, odnosno kada osiguravač ili ugovarač ne upute pi-smeno obaveštenje da ne žele produženje ugovora u određenom roku pre isteka ugovorenog perioda traja-nja osiguranja; da li se produženje može predvideti u uslovima osiguranja ili isključivo u polisi, odnosno iz-ričitom ugovornom klauzulom; vremena na koje se ugovor produžava (na isti period na koji je bio prvobit-no zaključen, na jednu godinu dana ili, ako je tako ugovoreno, na neodređeno vreme) i dejstva prećutnog produženja (ako ugovorne strane ugovor ne otkažu, on nastavlja i dalje da teče pod potpuno istim uslovi-ma, na primer, u pogledu visine premije i posledica ne-plaćanja prve ili dela premije, ili, sa klauzulom da u to-ku trajanja ugovora osiguravač može jednostrano da menja uslove ugovora).

Nastavak važnosti klauzule koja daje pravo osi-guravaču da menja uslove ugovora u produženom

Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 13

Revija za pravo osiguranja

ugovoru i pravilo o produženju višegodišnjeg osigu-ranja zaključenog sa trajanjem, na primer, tri ili pet godina za isti period na koji je bio prvobitno zaklju-čen, naročito bi moglo biti štetno za ugovarača koji ne želi da se ponovo veže ugovorom sa istom klauzu-lom, odnosno na duži rok. Ipak, to nije jedina klauzu-la, odnosno pravilo u odnosu na koje postoji prazni-na u čl. 922. ZOO koja bi zbog adhezionog karaktera ugovora o osiguranju i neravnopravnog ekonomskog položaja ugovarača prema osiguravaču mogla prou-zrokovati, za njega, neželjene posledice ako bi se sma-trali da su područje isključivo slobode ugovaranja i da se regulišu ugovorom o osiguranju, odnosno opštim uslovima osiguranja.

Osim na području klauzule i pravila iz prethodna dva pasusa, intervencijom zakonodavca morala bi da bude popunjena i praznina u pogledu prava ugovor-nih strana da višegodišnje osiguranje zaključeno sa trajanjem dužim, na primer, od pet godina da mogu da raskinu i u drugim slučajevima koji bi se kvalifikovali primereno osiguranju kao promenjene okolnosti ugo-vora, koji institut je, za potrebe ugovora o prodaji i ne-kih drugih trgovačkih ugovora, regulisan u čl. 133. ZOO ili propisivanjem u višegodišnjim osiguranjima klauzula na koje bi se primenjivalo pravilo o ništavim klauzulama u adhezionim ugovorima predviđeno u čl. 143. ZOO. O našem konkretnom mišljenju povodom ovog pravila više će biti reči prilikom ispitivanja jednog gledišta iz naše sudske prakse povodom raskida ugo-vora o višegodišnjem osiguranju. Pre tog razmatranja, osvrnućemo se na odredbe o vremenu trajanja osigu-ranja u aktuelnim opštim uslovima za osiguranje imo-vine nekih naših društava za osiguranje u nameri da ispitamo da li i kako su u njima regulisana otvorena pi-tanja koja smo napred istakli kod ugovora o osiguranju sa određenim rokom trajanja i posebno višegodišnjim trajanjima. Naše konačno mišljenje o tome kako treba regulisati vreme trajanja osiguranja u Građanskom za-koniku Srbije daćemo posle ispitivanja uporednog pra-va o tom pitanju.

Opšti uslovi za osiguranje imovine

U opštim uslovima Uniqa osiguranja trajanje ugovora o osiguranju je regulisano jednim kratkim članom (čl. 4) u kome je određeno da se ugovor o osi-guranju može zaključiti sa određenim rokom trajanja ili sa neodređenim rokom trajanja, kad se nastavlja iz godine u godinu.2 Ovo je jedna suvišna odredba u

uslovima osiguranja ovog društva, s obzirom da se u njoj ponavlja pravilo iz čl. 922. o vrstama ugovora o osiguranju prema načinu na koji je u njima određeno vreme trajanja osiguranja.

U čl. 25. uslova osiguranja Kompanije Dunav osi-guranje, iznad koga je napisan tekst (rubrum) „Traja-nje osiguranja" u prva četiri stava ponavljaju se, na-ma poznate, odredbe čl. 922. st. 1-4. ZOO.3 U st. 5. je uneto jedno posebno pravilo koje se odnosi na ugo-vore o osiguranju sa višegodišnjim trajanjem koje, inače, nije uređeno u čl. 922. ZOO. Prema njemu, ugovarač osiguranja ima dužnost da kad raskine ugo-vor koji je zaključen na rok duži od pet godina, da osiguravaču plati razliku premije u visini odobrenog popusta za trajanje osiguranja. Tom odredbom ure-đuje se jedna pravna situacija koja nastaje u praksi osiguranja ovog društva koje praktikuje da sa velikim osiguranicima zaključuje višegodišnje ugovore sa tra-janjem od deset godina i u kojima osiguranici veoma često koriste pravo na raskid ovih nakon isteka peto-godišnjeg trajanja. Ugovarači osiguranja, odnosno osiguranici, međutim, traže puteve da raskinu dese-togodišnje ugovore i pre isteka roka od pet godina ra-di prelaska sa osiguranjem kod drugog osiguravača koji ima ili im nudi povoljnije uslove za zaključenje istih osiguranja. To je isti problem o kome ćemo još govoriti jer se u praksi javlja i kod drugih društava koja praktikuju da zaključuju ugovore sa trajanjem od deset godina.

U Opštim uslovima za osiguranje imovine druš-tva za osiguranje DDOR Novi Sad, čl. 4 „Trajanje osigu-ranja", u stavu 1, određuje se da se ugovor o osigura-nju može zaključiti kratkoročno, na vreme od jedne godine ili kraće, sa neodređenim rokom trajanja, koje se označava kao dugoročno osiguranje i sa određenim rokom trajanja na više godina - imenovano kao ugo-vor sa višegodišnjim trajanjem osiguranja. Ovom po-delom se osiguranja zaključena sa određenim vreme-nom trajanja, normirana u čl. 922. ZOO zajedno sa osi-guranjima zaključenim na neodređeno vreme, razvr-stavaju u dve podgrupe - na kratkoročna i višegodiš-nja, bez nekih praktičnih razloga u odnosu na rešenja koje ima čl. 922. ZOO i odredbe Opštih uslova Kompa-nije Dunav osiguranje, u kojima se, u čl. 25, pravo na raskid ugovora pre isteka ugovorenog roka trajanja si-tuira na ugovor zaključen sa trajanjem dužim od pet godina i predviđa obaveza za ugovarača da vrati osi-guravaču iznos u visini odobrenog popusta na premi-ju na osiguranje zaključeno sa trajanjem od deset godi-

2 Uniqa a.d.o. OUOI1/2007. 3 Kompanija Dunav osiguranje DOl-423-OI-Ol, izdanje B, april 2003, izmena 1. jun 2006.

14 Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 14

na ili neki drugi rok duži od pet godina. Umesto takve odredbe, u čl. 25. st. 3. Opštih uslova za osiguranje imovine DDOR Novi Sad, nalazi se odredba o istovet-nim posledicama raskida svih ugovora sa višegodiš-njim trajanjem koji se mogu raskinuti pre ugovorenog roka (šestogodišnjih, osmogodišnjih...). U st. 4, za razli-ku od Opštih uslova Kompanije Dunav koji to ne po-znaju, određen je rok u kome je ugovarač osiguranja dužan da vrati iznos premije koji mu je do raskida ugo-vora odobren na ime popusta na trajanje osiguranja sa kamatom na taj iznos - u roku od 30 dana, računajuči od dana prestanka ugovora. Pored ovih odredbi, u istom članu, stavu 2. čl. 4. Opštih uslova društva DDOR Novi Sad, sadržano je istovetno pravilo koje postoji u st. 2. čl. 922. ZOO, o prestanku trajanja osigu-ranja zaključenog na određeno vreme, s tim što se ono u Opštim uslovima osiguranja ovog društva vezuje za kratkoročna i dugoročna osiguranja.

Opšti uslovi za osiguranje imovine drugih druš-tava za osiguranje na mutatis mutandis način regulišu vreme trajanja osiguranja kao i opšti uslovi Kompani-je Dunav osiguranje i DDOR Novi Sad. Izuzetak su delimično Opšti uslovi za osiguranje imovine Triglav Kopaonik.4 Trajanje ugovora o osiguranju u ovim opštim uslovima regulisano je u članovima 5 do 12.

U odredbi čl. 5 ovog akta se na precizniji način od Opštih uslova DDOR Novi Sad određuju rokovi na ko-je to društvo zaključuje ugovore o osiguranju. Predvi-đa se da ugovarač sa ovim društvom može da zaključi ugovor o osiguranju imovine, kao: kratkoročno osigu-ranje sa određenim rokom trajanja, koji ne može biti duži od jedne godine; dugoročno osiguranje sa neod-ređenim rokom trajanja, koji ne može biti kraći od jed-ne godine, i višegodišnje osiguranje sa određenim ro-kom trajanja, koji ne može biti kraći od tri godine.

Zatim se, u čl. 6, na opšti način uređuje početak trajanja ugovora o osiguranju nezavisno od toga sa kojim je rokom trajanja zaključen i prestanak osigura-nja zaključenih sa određenim rokom trajanja (kratko-ročnih i višegodišnjih), na način regulisan u ranije razmotrenom st. 1. čl. 922. ZOO.

Najznačajnije odredbe sa aspekta marketinga i akvizicije poslova osiguranja društva za osiguranje Triglav Kopaonik jesu one kojima se, na način kojim se odstupa od prinudnih normi st. 2 i st. 4. čl. 922. ZOO, reguliše raskid ugovora zaključenog sa neogra-ničenim trajanjem (dugoročnog, prema klasifikaciji ovog društva) i ugovora koji je zaključen sa određe-nim rokom trajanja dužim od tri godine (višegodišnja

osiguranja, prema klasifikaciji ovog društva). Pri tom, uslovi za raskid višegodišnjih osiguranja su različito uređeni, u zavisnosti od toga da li je ugovor zaključen na rok do pet godina ili na rok duži od pet godina.

Za ugovor zaključen na neodređeno vreme pred-viđeno je da ga ugovorne strane mogu raskinuti, ako je tako ugovoreno, uz otkazni rok u trajanju kraćem od roka utvrđenog u ZOO (tri meseca pre dospelosti pre-mije), ali ne kraćem od jednog meseca (čl. 7. st. 1). Više-godišnji ugovor sa trajanjem do pet godina može se raskinuti i bez posebnog utanačenja u polisi, pre isteka roka na koji je zaključen, sa danom dospelosti premije osiguranja za narednu godinu trajanja osiguranja i uz otkazni rok koji ne može biti kraći od dva meseca, niti duži od tri meseca (čl. 7. st. 2). Suprotno višegodišnjem ugovoru sa trajanjem do pet godina, višegodišnji ugo-vor zaključen sa trajanjem dužim od pet godina ugo-vorne strane ne mogu raskinuti pre isteka roka predvi-đenog u čl. 922. st. 4. ZOO (pet godina), ali mogu, ako je tako ugovoreno, otkazni rok predviđen u pomenu-toj odredbi ZOO od šest meseci skratiti na neki kraći rok, ali ne kraći od tri meseca (čl. 7. st. 3). Shodno izlo-ženim pravilima o raskidu ugovora sa neodređenim rokom trajanja (dugoročnih) i višegodišnjih ugovora, predviđen je i trenutak kada oni prestaju - po isteku dvadesetčetvrtog časa dana u kome je istekao otkazni rok po pismenoj izjavi bilo koje ugovorne strane da raskida ugovora o osiguranju (čl. 9).

U Opštim uslovima Triglav Kopaonik se, konse-kventno utvrđenom pravu na raskid ugovora o osigu-ranju na neodređeno vreme i ugovora sa višegodiš-njim trajanjem do tri godine, pre ugovorenog roka tra-janja, utvrđuje obaveza za osiguravača da ugovaraču osiguranja vrati naplaćenu premiju osiguranja za neis-korišćeni period trajanja osiguranja, određuje način obračuna premije za povrat i predviđa da ne postoji obaveza osiguravača na povrat premije osiguranja ako je nastao osigurani slučaj do dana raskida, odnosno prestanka ugovora o osiguranju pre isteka ugovorenog roka. Ono što nedostaje u ovim Opštim uslovima, jeste određenje roka u kome osiguravač mora da izvrši ob-račun povrata, odnosno vrati ugovaraču premiju koju je on platio i za vreme po raskidu (čl. 11).

S druge strane, s obzirom da se raskidom višego-dišnjeg ugovora na način koji je predviđen u ovim Opštim uslovima za osiguranje imovine (kod osigura-nja do pet godina) i onog predviđenog u ZOO (za osi-guranja zaključena preko pet godina), ugovarač nala-zi u položaju sticaoca bez osnova uvećane imovine u

4 Trigiav Kopaonik, a. d. o., IM-OPŠ/04 od 29. jula 2004. godine.

Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 15

visini odobrenog popusta na premiju za višegodišnje osiguranje, uslovima je predviđena obaveza za ugo-varača da osiguravaču vrati iznos koji odgovara pre-miji koja mu je u vidu popusta bila umanjena, ukoli-ko dođe do raskida ugovora o osiguranju na zahtev ugovarača osiguranja (ako je višegodišnji ugovor ras-kinut na zahtev osiguravača, ugovarač nema dužnost na isplatu iznosa koji odgovara manje plaćenoj pre-miji). Ovaj iznos je ugovarač dužan da plati osigura-vaču u roku od 15 dana od dana prijema obračuna premije za povrat, s tim što se visina istog revalorizu-je koeficijentom rasta cena na malo od dana početka trajanja zaključenog ugovora o osiguranju do dana raskida ugovora (čl. 12).s

Ono što je zajedničko za opšte uslove za osigura-nje imovine svih razmatranih društava za osiguranje je da nemaju rešenja za sva otvorena pitanja u vezi sa kojima smo istakli da u ZOO postoje pravne prazni-ne. Samo jedno od nabrojanih, koje je nebitno za ispi-tivanje opisanih praznina o dužini roka na koje se ugovor može zaključiti je našlo mesto u Opštim uslo-vima društva za osiguranje Triglav Kopaonik, a to je da se ugovor o osiguranju, kada je tako ugovorom predviđeno, zaključen na neodređeno vreme i na od-ređeno vreme duže od pet godina može otkazati uz kraći rok od predviđenog u ZOO. To znači da opšti uslovi osiguranja naših društava za osiguranje regu-lativom kojom uređuju vreme trajanja osiguranja, na istovetan način kao i Zakon o obligacionim odnosima, održavaju u pitanjima koja nisu regulisana čl. 922. ZOO pravnu i ekonomsku nesigurnost subjekata na tržištu osiguranja. Ona je tim ugroženija jer nema no-vijih sudskih odluka u kojima sudovi raspravljaju sporove koji se odnose na bilo koje od istaknutih otvorenih pitanja vremena trajanja osiguranja prema dužini roka na koje je ono zaključeno. Za jedna odlu-ku iz daleke prošlosti, u kojoj je sud odlučivao o tome da li je ugovor prećutno produžen plaćanjem premi-je i njenim prijemom od strana osiguravača, ne može se više pouzdano tvrditi da odgovara novom vreme-nu.' Ova konstatacija proizilazi i iz činjenice da se u

našoj literaturi ne razmatraju otvorena pitanja u vezi sa vremenom trajanja osiguranja koja smo pobrojali. U njoj nema ni radova koji se bave, sa stanovišta po-treba našeg novog prava o ugovoru o osiguranju, is-pitivanjem koristi od preuzimanja novih rešenja iz evropskog ugovornog prava osiguranja o vremenu trajanja osiguranja. O ovim rešenjima ćemo govoriti u drugom odeljku rada.

Sudska praksa

U poslovanju naših društava za osiguranje, dugu tradiciju ima praksa zaključivanja ugovora o višego-dišnjem osiguranju na vreme od deset godina. U ovim ugovorima postoje nekoliko elementa sadržine ovih, inače, tipskih ugovora koji su od interesa za na-še ispitivanja. To je da se:

- na osiguranja sa kratkoročnim trajanjem, dugo-ročna osiguranja i višegodišnja osiguranja zaključena u realizaciji ugovora o desetogodišnjem osiguranju, kojima se osigurava određena imovina, imovinski in-teresi i rizici kojima su izloženi zaposlena lica kod osi-guranika, primenjuju se, zavisno od vrste osiguranja prema kojima se oni osiguravaju, odgovarajući uslovi osiguranja koji su uručeni osiguraniku prilikom za-ključenja ovog ugovora i oni čine sastavni deo ugovo-ra o ovom višegodišnjem osiguranju;

- na svaku izdatu polisu za „dugoročnost osiguranja" osiguraniku se odobrava na premiju popust od 10%;

- na sva osiguranja zaključena u realizaciji ugo-vora o desetogodišnjem osiguranju primenjuju se ta-rife premija koje su na snazi na dan koji je u „polisi označen kao početak osiguranja", a osiguravač je ovlašćen da iz godine u godinu ili u drugim intervali-ma menja tarife premija. Osiguranikje dužan da pla-ća premije, ,,po zaključenim polisama", nakon što mu osiguravač izda fakturu;

- osiguravač se obavezuje da osiguraniku odo-brava, u zavisnosti od svoje poslovne politike i u skla-du sa svojim programom preventivnih mera, sredstva

5 U odeljku Opštih uslova za osiguranje imovine društva za osiguranje Triglav Kopaonik „Trajanje ugovora o osiguranju" nala-ze se i odredbe kojima se uređuje raskid ugovora o osiguranju ako dođe do stečaja ugovarača osiguranja i osiguranika (čl. 8) i odredbe o prestanku ugovora pre isteka roka zbog uništenja predmeta osiguranja (čl. 10). Ova posebna pravila nisu od znača-ja za naše ispitivanje i zato nisu uzeta u razmatranje.

6 Ta sudska odluka Vrhovnog suda Jugoslavije je iz vremena kada na području Jugoslavije i Srbije nije bilo u oblasti ugovornog prava osiguranja zakonskih izvora prava i kada su isključivi izvor za regulisanje pravnih odnosa strana iz ugovora o osigura-nju bili ugovor i opšti uslovi osiguranja tadašnjih zavoda za osiguranje. U toj odluci, Rev. br. 1607/64 od 19. januara 1965, da-kle, donetoj pre više od četrdeset godina, zauzet je stav da ,,i ugovor o osiguranju, kao dvostrano-teretni, može biti prećutno produžen ili obnovljen kad jedna strana i dalje ispunjava svoju obavezu, makar i po proteku vremena (trajanja osiguranja -primedba autora), a druga strana to prima kao izvršenje obaveze iz ugovora za koji je bilo uslova da prestane (zbog isteka ro-ka trajanja - primedba autora)."

16 Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 16

za pokriće troškova preduzimanja preventivnih i re-presivnih mera;

- ugovorne strane imaju pravo na jednostrani raskid ugovora o desetegodišnjem osiguranju u skla-du sa zakonskim odredbama (pod uslovima regulisa-nim u čl. 922. st. 3. Zakona o obligacionim odnosima -primedba autora).

U okviru napred izloženih elemenata sadržine ugovora sa desetogodišnjim trajanjem osiguranja, pravo ugovarača, odnosno osiguranika na popust u premiji i pravo da na osnovu zaključenog ugovora dobije od osiguravača sredstava za pokriće troškova preventivnih i represivnih mera (koje osiguravači re-dovno odobravaju osiguranicima sa ovakvim ugovo-rima - primedba autora) istovremeno čine motive zbog kojih osiguranici zaključuju ugovore sa višego-dišnjim osiguranjem od pet i preko pet godina.

Pored istaknutih elemenata sadržine ugovora o osiguranju sa desetogodišnjim trajanjem, kao ključne treba istaći sledeće činjenice:

1. Ugovorom sa opisanom sadržinom osiguranik neopozivo preuzima obavezu da u desetogodišnjem periodu osigurava svoju imovinu, imovinske interese i zaposlena lica kod osiguravača sa kojim je zaključio ovaj ugovor;

2. Jednostrani otkaz ugovora bez navođenja raz-loga od strane osiguranika do proteka roka od pet go-dina od njegovog zaključenja se ne predviđa, i u praksi ne prihvata od strane osiguravača i kada na tr-žištu osiguranik može ista osiguranja da zaključi kod drugog osiguravača pod povoljnijim uslovima osigu-ranja (u pogledu vrste pokrivenih osnovnih i dopun-skih rizika, predmeta pokrića, manje restriktivnim is-ključenjima iz osiguranja, povoljnijim bonusom i dr.) i/ili uz tržišno merljive niže tarife premija;

3. Ugovor o osiguranju se zaključuje na deset go-dina i on se, kao i obaveza osiguranika da se u tom pe-riodu osigurava kod druge ugovorne strane - osigu-ravača, operacionalizuje zaključivanjem većeg broja polisa osiguranja, uglavnom, sa jednogodišnjim traja-njem po vrstama osiguranja kojima su obuhvaćeni i osigurani određeni predmeti imovine, imovinski inte-resi i zaposleni kod osiguranika.

U traženju puteva da raskinu desetogodišnje ugovore pre proteka roka od pet godina radi prelaska kod drugog osiguravača koji ima povoljnije uslove za zaključenje istih osiguranja, osiguranici se najčešće opredeljuju za postupak odbijanja da istekom jedno-godišnjih polisa potpišu nove polise koje je izdao osi-guravač u cilju nastavljanja sa izvršavanjem ovih vi-šegodišnjih osiguranja i za postupak odbijanja da pla-te fakture za premije po ovako izdatim novim polisa-ma. Osiguravači tada pokreću spor protiv osigurani-ka tužbom za osudu na činidbu isplate iznosa premi-ja po izdatim novim polisama i fakturama premija ko-je se osiguranik ugovorom o višegodišnjem osigura-nju obavezao da plaća na osnovu zaključenih polisa do isteka ugovorenog desetogodišnjeg trajanja osigu-ranja. Opredeljenje za ovakvo postupanje osiguranik manifestuje i zaključivanjem ugovora o osiguranju istih predmeta osiguranja kod drugog osiguravača koji mu u sporu redovno pomaže da uspe predlažući osiguraniku isticanje većeg broja prigovora o neva-žnosti zaključenog ugovora o višegodišnjem osigura-nju sa „ranijim" osiguravačem.

Naši najviši sudovi (Vrhovni sud Srbije i Viši tr-govinski sud) povodom ovih sporova u kojima usva-jaju predložene tužbene zahteve osiguravača više pu-ta su se izjasnili da sporni ugovori o višegodišnjem osiguranju mogu prestati isključivo na dva načina: voljom ugovornih strana, izjavom o raskidu ugovora svake ugovorne strane po proteku roka od pet godi-na, uz otkazni rok od šest meseci, koji počinje da teče od dana davanja pismene izjave o raskidu ugovora, u smislu čl. 922. st. 3. ZOO; i, po sili zakona, ako premi-ja nije plaćena duže od jedne godine od dana dospe-losti, s tim da osiguravaču u svakom slučaju pripada pravo na premiju još godinu dana od dospelosti iste, shodno čl. 913. st. 4. ZOO.7

Sa stanovišta evropske regulative (direktiva EU), ugovor o osiguranju sa višegodišnjim trajanjem sa razmotrenom sadržinom obuhvata nekorektne klau-zule. Nekorektne klauzule u potrošačkim ugovorima u EU, koje države članice mogu, a brojne su tako i po-stupile i proširile su ih u svojim zakonima i na nepo-trošačke ugovore, regulisane su u Direktivi o neko-rektnim klauzulama u ugovorima sa potrošačima.8

7 Videti: pravni stav Višeg trgovinskog suda utvrden na sednici Odeljenja za privredne sporove od 27. septembra 2004. godine; pravni stav Vrhovnog suda Srbije izražen u presudi, Prev. 95/02 od 3. aprila 2002. godine; presudu Višeg privrednog suda u Beogradu, Pž. 2147/96 od 5. septembra 1996. godine i presudu Vrhovnog suda Srbije, Prev. 87/99 od 29. septembra 1999. godi-ne (tekst navedenog pravnog stava i sentence i izvodi iz obrazloženja pomenutih presuda preuzeti su iz softverskog paketa SUDSKA PRAKSA, Intermex - Izdavaštvo, softver, komunikacije).

8 Direktiva 93/13/EEC od 5/4/1993.

Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 15

Revija za pravoosiguranja

Ugovorna klauzula u formularnom ugovoru, ili ugo-voru koji je formulisan unapred od jedne ugovorne strane, prema ovoj direktivi, nekorektna je ako, su-protno načelu savesnosti i poštenja, dovodi do bitne nejednakosti u pravima i obavezama strana iz ugovo-ra na štetu potrošača. To je tzv. opšti pojam nekorekt-ne ugovorne klauzule ili pojam opšte nekorektne kla-uzule (član 3, st. 1. i 2).

Indikativan i neograničeni spisak klauzula koje se mogu smatrati takvima naveden je u Aneksu ove di-rektive. U red ovakvih klauzula, koje su od značaja za ugovor o osiguranju, ulaze, na primer, one koje obez-beđuju davaocu usluge da, bez bitnog razloga izmeni (jednostrano) neku klauzulu u ugovoru ili karakteristi-ku proizvoda, ili klauzule koje daju pravo davaocu fi-nansijske usluge (osiguravaču) da izmeni iznose ka-matnih stopa ili drugih troškova za finansijske usluge (premije osiguranja), bez da potrošač (osiguranik) zbog toga ima pravo da odustane od ugovora.

U razmatranim ugovorima o osiguranju sa više-godišnjim trajanjem tokom njegovog desetogodiš-njeg trajanja osiguravač klauzulom koju je unapred formulisao u ugovoru i klauzulom u (opštim) uslovi-ma osiguranja koje je uručio osiguraniku prilikom njegovog zaključenja, zadržava pravo da promenom uslova osiguranja i tarifa premija, menja rizike koje će u tom periodu pokrivati kao osnovne ili dopunske, proširuje ili sužava pojmove tih rizika, propisuje ili menja uslovima osiguranja ustanovljena iskljućenja iz osiguranja, sistem bonus-malus, sistem franšiza, menja (osnovice i procente za obračun) premija, pa i tako da one budu znatno više od tržišno merljivih ta-rifa premija drugih osiguravača na tržištu osiguranja na koje je upućen osiguranik. Pri tom osiguravač u ovaj ugovor nije uvrstio odredbu koja predviđa za osiguranika pravo da u slučajevima kada promene uslova osiguranja i tarifa dovode do bitne nejednako-sti u pravima i obavezama strana u ugovoru na njego-vu štetu, da može da odustane od ugovora. To je, smatramo, razlog zbog čega su navedene klauzule, za koje smo napred istakli da su ključne za razmatranje punovažnosti ugovora o osiguranju sa višegodišnjim trajanjem, nekorektne sa stanovišta evropskog prava. A sa stanovišta domaćeg prava odredba u ovim ugo-vorima o obavezi da osiguranik u ugovorenom roku od 10 godina zaključuje ugovore o osiguranju svoje imovine, imovinske interese i zaposlene zbog toga što ne sadrži klauzulu o pravu osiguranika na otkaz (ras-kid) ovog ugovora u slučaju promena uslova osigura-

nja i tarifa premija na štetu osiguranika je nepravična i zato ništava u smislu člana 143. st. 2. ZOO.

PRAVA NEKIH DRŽAVA ČLANICA EU I NACRT OPŠTEG REFERENTNOG

OKVIRA ZA EVROPSKO U G O V O R N O PRAVO OSIGURANJA

Zakon o ugovoru o osiguranju Grčke od 1997. go-dine, u čl. 8. st. 1, reguliše vreme trajanja, prestanak i produženje ugovora o osiguranju zaključenog na od-ređeno vreme, a u st. 2 toga člana, vreme trajanja i pre-stanak ugovora zaključenog na neodređeno vreme.9

Ugovor sa određenim trajanjem ističe protekom roka naznačenog u ugovoru, odnosno polisi (polisu potpisuje i istavlja osiguravač kao dokaz o usmeno za-ključenom ugovoru). On se može protekom roka traja-nja produžiti, ako u ugovoru postoji izričita ugovorna klauzula koja predviđa produženje. Takvo produženje se može ugovoriti samo za period do godine dana.

Za potpuno uređenje odnosa ugovornih strana povodom produženja isteklog ugovora, u grčkom za-konu, nedostaje odredba o pravu svake ugovorne strane, osiguravača i ugovarača osiguranja, da izja-vom suspenduje prećutno produženje, što podrazu-meva normiranje roka u kome svaka ugovorna strana može da, pre ili nekada i posle isteka ugovorenog pe-rioda trajanja osiguranja, uputi drugoj strani drugači-je obaveštenje (rok može biti istovetan ili različit za osiguravača u odnosu na rok u kome obaveštenje tre-ba da uputi ugovarač osiguranja), drugačiju sadržinu obaveštenja (uz navođenje opravdanih razloga ili bez navođenja razloga, što, takođe, može biti različito re-gulisano za svaku ugovornu stranu) i formu obaveš-tenja. Sva navedena pitanja produženja ugovora, s obzirom da nisu uređena zakonom, predmet su slo-bodnog uređenja ugovorom o osiguranju i uslovima osiguranja. Kao što je to i dejstvo prećutnog produže-nja ugovora (prema istim ili izmenjenim uslovima i premiji). Propust ili nepotpunost u regulisanju ovih pitanja ugovorom i uslovima osiguranja, budući da imaju adhezioni karakter, može izvesno izazvati spo-rove između ugovornih strana povodom navedenih pitanja produženja i oko punovažnosti klauzule koja predviđa produženje ugovora. Prilikom uređivanja ovih pitanja osiguravač može i zapostaviti interese ugovarača, osiguranika i korisnika osiguranja. Zato se prepuštanjem od strana grčkog zakonodavca praktič-no osiguravaču da formularnim ugovorom i uslovima

9 Zakon br. 2496/97, Službeni list Republike Grčke, Tom I, br. 87,16. 5.1997.

Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 18

osiguranja slobodno uredi rokove i uslove za produ-ženje ugovora i uslove po kojima će da teče produže-ni ugovor može oceniti kao slabost, nedostatak ili lo-ša strana njegove regulative.

Ugovor sa neodređenim trajanjem, terminološki označen u grčkom zakonu i kao „kontinuirana poli-sa", prestaje davanjem obaveštenja o otkazu, bilo ko-je ugovorne strane, i njegovim stupanjem na snagu istekom tekućeg perioda osiguranja. Dužina roka za vršenje prava na otkaz se određuje ugovorom u okvi-rima koje predviđa zakon: on ne može biti kraći od mesec dana, ni duži od tri meseca. To znači da obaveš-tenje o otkazu, ugovorna strana koja želi da otkaže ugovor sa neodređenim trajanjem, mora da uputi drugoj ugovornoj strani u ugovoru predviđenom ro-ku od tri do jedan mesec pre isteka tekućeg perioda osiguranja.

U Zakonu o ugovoru o osiguranju Ceške od 2003. godine uređen je prestanak i produženje ugovora o (privatnom) osiguranju koji je zaključen na određeno vreme, u čl. 19, na način kojim se mnogo više nego u grčkom zakonu zaštićuju interesi ugovarača, osigura-nika i korisnika osiguranja. Prestanak osiguranja za-ključenog na neodređeno vreme, tzv. osiguranja za-ključenog na bazi tekuće premije normiran je na tra-dicionalni način otkazom, u čl. 22. st. 1, a rok za otkaz je predviđen, kao što ćemo videti, zakonom i u fik-snom trajanju.10

Dejstvo osiguranja počinje danom navedenim u ugovoru, bez obzira na način kako je određeno vreme njegovog trajanja u ugovoru. Ono nije vezano za pla-ćanje premije.11

Ugovor sa određenim trajanjem osiguranja pre-staje protekom ugovorenog perioda osiguranja. Da-kle, na način koji je opšte prihvaćen kod ovih ugovo-ra u svim pravnim sistemima. Za razliku od rešenja prihvaćenog u grčkom zakonu, ovaj ugovor se iste-kom ugovorenog perioda trajanja automatski produ-žava prema istim uslovima i premiji i na isti period na koji je bio zaključen (dve, tri, pet ili više godina - pri-medba autora). Osiguravač i ugovarač mogu da su-spenduju automatsko produženje zaključenog ugo-vora posle isteka ugovorenog perioda trajanja osigu-ranja, ako najkasnije šest nedelja pre isteka perioda osiguranja obaveste drugu stranu da ne žele da nasta-ve osiguranje. Pre isteka ugovorenog trajanja osigura-

nja ugovarač i osiguravač se, međutim, mogu spora-zumeti da rok trajanja osiguranja skrate ili produže u odnosu na rok na koji je ono bilo zaključeno i na koji se automatski osiguranje produžuje. Takođe, oni se mogu sporazumeti da produženi ugovor teče pod no-vim uslovima i premijom.

Kada je osiguranje zaključeno sa neodređenim rokom trajanja ono prestaje dostavljanjem obavešte-nja o otkazu bilo koje strane drugoj ugovornoj strani. Obaveštenje o otkazu mora biti dostavljeno najkasni-je šest nedelja pre isteka narednog perioda osigura-nja. U suprotnom otkaz se smatra ništavim.

Bugarski zakon o osiguranju od 2005. godine je najliberalniji u odnosu na razmatrane pravne izvore u ovom odeljku rada, jer početak dejstva i trajanje osi-guranja, odnosno njegovo produženje i druga razma-trana pitanja u vezi sa trajanjem i produženjem osi-guranja prepušta da ugovorne strane slobodno ure-de. U njemu samo nalazimo odredbu o stupanju na snagu ugovora o osiguranju (čl. 187) i odredbu o iste-ku trajanja osiguranja zaključenog na određeno vre-me (čl. 196. st. 1).

Prema ovom zakonu ugovor o osiguranju stupa na snagu posle plaćanja ukupne dugujuće premije ili uplate prve rate premije u slučaju anuitetnih plaćanja premije, izuzev ako drugačije nije propisano zako-nom ili određeno ugovorom. A prestaje, kada je za-ključen sa određenim rokom trajanja, istekom perio-da na koji je ugovoren.

Slabe strane ovakvog pristupa u uređenju katego-rije trajanja osiguranja su očigledne, ako se ima u vidu kako je ono normirano, na primer, u češkom pravu.

Francusko pravo u regulisanju trajanja osigura-nja pruža visoku zaštitu osiguraniku na jedinstven način. Dakle, bez obzira da li je ugovor o osiguranju zaključen sa neodređenim trajanjem osiguranja ili na određeno vreme. Radi zaštite osiguranikovih intere-sa, ali i radi obezbeđenja ravnopravnog položaja ugo-vornih strana u ugovorima sa višegodišnjim traja-njem (i ugovoru koji se istekom trajanja produžava) u prilagođavanju promenama u poslovnom okruženju, u poslovanju osiguravača prema uslovima tržišta osi-guranja koje vodi kontinuiranoj, često iz godine u go-dinu, izmeni od osiguravača uslova ugovora i tarifa, u Zakonu o osiguranju Francuske od 2003. godine, usvojeno je rešenje da osiguranik i osiguravač, imaju

10 Zakon br. 37/2004 od 17. decembra 2003. Ovaj zakon je stupio na snagu 1. januara 2005 (osim nekih odredaba koje su stupile na snagu danom ratifikacije sporazuma o pristupanju Ceške EU).

11 Ako nije dugačije ugovoreno, premija kod osiguranja sa neodređenim trajanjem, tzv. tekuća premija, dospeva prvog dana pe-rioda osiguranja, a paušalna danom početka osiguranja (čl. 12).

Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 19

pravo da otkažu ugovor na kraju svakog jednogodiš-njeg perioda osiguranja. To znači da svaka ugovorna strana može da jednostrano otkaže ugovor bez razlo-ga svake godine iako je ugovor o osiguranju zaklju-čen na fiksni rok od više od jedne godine. Otkaz se upučuje drugoj ugovornoj strani preporučenim pi-smom najkasnije dva meseca pre isteka jednogodiš-njeg perioda trajanja osiguranja. Otkazni rok počinje da teče od dana koji stoji na pečatu pošte na pismu koje sadrži otkaz.

Zaštitu interesa osiguraniku ovaj francuski zakon obezbeđuje i pravilom da pravo otkaza ugovora o osi-guranju istekom svakog jednogodišnjeg perioda mo-ra da se navede u svakoj pojedinačnoj polisi osigura-nja (čl. L113-12). U funkciji pomenute zaštite je i pra-vilo da polisa mora da sadrži klauzulu o produženju ugovora u kojoj ne može ni u jednom slučaju da bu-de određeno da se ugovor produžava za period duži od godine dana (čl. L113-15)12. Klauzula u ugovoru o višekratnom, iz godine u godinu, automatskom pro-duženju ugovora, o čemu postoji praznina u francu-skom zakonu, može se smatrati ništavom, s obzirom na istaknuto opšte pravilo o pravu svake ugovorne strane da posle isteka jednogodišnjeg perioda osigu-ranja otkaže ugovor i da klauzula o automatskom produženju ugovora ne može ni u jednom slučaju da bude za duži period od godine dana. Pravo za ugo-vorne strane da mogu, pod, ili, i bez ispunjenja po-sebnih uslova, da suspenduju ugovoreno produženje ugovora, takođe, u zakonu nije predviđeno.

Pravilo da svaka ugovorna strana može da jed-nostrano otkaže ugovor bez razloga svake godine, iako je ugovor o osiguranju zaključen na fiksni rok od

više od jedne godine, ne primenjuje se na ugovarače osiguranja koji predstavljaju „veliki rizik". Ugovarač osiguranja koji spada u kategoriju „veliki rizik" i koji zaključi ugovor na više od jedne godine ne može jed-nostrano da otkaže ugovor pre isteka u polisi određe-nog perioda trajanja osiguranja.1314

Odredbe o pravu na otkaz ugovora na kraju sva-kog godišnjeg perioda ne primenjuje se prema izriči-toj odredbi st. 2. čl. L113-12, što je razumljivo, s obzi-rom na prirodu osiguranja, na osiguranje života, ali i na individualne ugovore o zdravstvenom osiguranju.

Nacrt Opšteg referentnog okvira za evropsko ugovorno pravo osiguranja15, u poređenju sa Zako-nom o osiguranju Francuske, ugovaraču osigura-nja/osiguraniku obezbeđuje potpuniju zaštitu od ne-povoljnih posledica za njega zaključenog višegodiš-njeg ugovora o osiguranju i ugovornih klauzula o produženju ugovora istekom ugovorenog roka traja-nja zbog u njemu uobičajeno sadržane klauzule ko-jom se osiguravaču daje pravo da tokom trajanja osi-guranja, sa dejstvom na produženi ugovor, može da menja premiju ili neke druge uslove ugovora. Takođe i od neželjene posledice da višegodišnji ugovor ne može da otkaže, premda na tržištu isti ugovor može da zaključi sa drugim osiguravačem pod povoljnijim uslovima. Autori Nacrta su to postigli sa tri odredbe. U prvoj se određuje dužina roka na koji se ugovor o osiguranju može da zaključi (čl. 2:601). Drugom od-redbom se utvrđuje ex lege, dakle, automatsko pro-duženje ugovora istekom njegovog roka trajanja i uslovi produženja, ali i predviđa da se produženje može suspendovati voljom bilo koje ugovorne strane (čl. 2:602). I trećom, koja reguliše dejstvo u produže-

12 Pravila iz pomenutih članova Zakona o osiguranju Francuske od 2003. godine preuzeta su iz zakonskih akata koji su doneti znatno ranije: L113-12 iz Zakona br. 89-1014 oci 31. decembra 1989, čl. 12, Official Joumal of3 Januarij 1990, na snazi od 1. maja 1990; L113-5 iz Zakona 81-5 od 7.januara 1981, čl. 28, II, Official Journal of8 Januanj 1981, ispravka, Official Journalofthe French Republicof 8 February 1981.

13 J. Kullman, Questionnaire concerning the Concept of Consumer in Insurance Law, str. 1-2. (www.aida.org.uk). 14 Clanovi L l l l -6 i L l l l -1 Zakonika o osiguranju definišu „velike rizike" kao funkciju, a zatim i kao ekonomsku veličinu ugova-

rača. Ugovarač ulazi u kategoriju veliki rizik ako ispuni najmanje dva od sledeća tri krierijuma: a) bilans stanja mu iznosi: 6,2 miliona evra; b) neto promet: 12,8 miliona evra; c) prosečan broj zaposlenih tokom finansijske godine je: 250 i kada zaključi osiguranje od rizika: 1. koji spadaju u neku od sledećih kategorija:

a) prevozna sredstava željeznice i avijacije, pomorski, jezerski i rečni brodovi, amfibijska vozila ili plovila, kao i zakonksa odgovornost za navedena prevozna sredstva,

b) roba u prevozu, c) krediti i garancije kada ugovarač osiguranja, u sklopu svog zanimanja, obavlja industrijsku, komercijalnu ili profesional-

nu delatnost, pod uslovom da je rizik povezan sa tom delatnošću, 2. koji su povezani sa elementima požara i prirodnim događajima, ostalim štetama na imovini, opšta odgovornost, razne vr-

ste finansijskih šteta, kasko kopnenih motornih vozila i zakonska odgovornost, uključujući i odgovornost vozara na tim vo-zilima, kada ugovarač obavlja delatnost u kojoj obim prometa prelazi izvesne iznose propisane dekretom Conseil d'Etat.

15 Draft Common Frame of Reference Chapter III, Section IX, lnsurance Contract, 17 December 2007.

20 Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 20

nom ugovoru klauzule o pravu osiguravača da tokom trajanja zaključenog ugovora o osiguranju može da menja uslove ugovora (čl. 2:603).

Nacrt odreduje da trajanje ugovora o osiguranju iznosi godinu dana, a da ugovorne strane mogu ugo-voriti i drugi period ukoliko to nalaže priroda rizika. Od primene ovih pravila o trajanju ugovora o osigu-ranju u Nacrtu se izuzimaju pored ugovora o osigura-nju života i sva druga osiguranja lica.

Posle isteka godine dana trajanja osiguranja, ali ne i proteka rokova iz ugovora koji su zaključeni na drugi period kada je to nalagala priroda rizika, ugo-vor se smatra automatski produženim. Podrazumeva se, još na jednu godinu s obzirom na normu da se osi-guranje zaključuje na godinu dana. Osiguravač i ugo-varač osiguranja mogu suspendovati produženje iz-javom koja sadrži obaveštenje o tome upućeno dru-goj ugovornoj strani. Rokovi i uslovi za davanje oba-veštenja su različito određeni u zavisnosti da li oba-veštenje daje osiguravač, odnosno ugovarač osigura-nja. Obaveštenje se daje pismeno i smatra se da je da-to danom odašiljanja od kada se rok i računa. Ako osi-guravač, odnosno ugovarač osiguranja ne obavesti drugu ugovornu stranu da ne želi produženje ugovo-ra, ugovor se automatski produžava. Osiguravač mo-ra da uputi pismeno obaveštenje u roku od najmanje mesec dana pre isteka ugovorenog perioda i da u nje-mu navede razloge njegove odluke da ne želi produ-ženje ugovora, a ugovarač osiguranja najkasnije do dana kada ugovor ističe ili u roku od mesec dana poš-to primi fakturu osiguravača za plaćanje premije za sledeću godinu osiguranja, već prema tome šta nastu-pi kasnije. U drugom navedenom slučaju, rok od me-sec dana će početi da teče isključivo ako je jasno nave-den masnim slovima u fakturi. Ugovarač nema oba-vezu da u obaveštenju navede razloge za odluku da ne želi produženje osiguranja.

Ako ugovor o osiguranju koji se istekom godine dana produžava sadrži klauzulu kojom se osigurava-ču dozvoljava da izmeni premiju ili neki drugi uslov ili rok ugovora, takva klauzula se smatra ništavom, osim ukoliko ona predviđa da: a) izmena izvršena u ugovoru o osiguranju neće stupiti na snagu pre slede-ćeg produženja ugovora, b) osiguravač mora da ugo-varaču pošalje pismeno obaveštenje o izmeni najka-

snije mesec dana pre isteka tekućeg jednogodišnjeg ugovorenog perioda osiguranja, c) obaveštenje o iz-meni uslova sadrži informaciju o pravu ugovarača na otkaz ugovora o osiguranju i navod o posledicama nevršenja tog prava. Samo klauzula sa ovakvom sadr-žinom i pravima ugovarača, ako dođe do izmene uslova u ugovoru koji se produžava, proizvodi dej-stvo, odnosno prenosi se automatski još za godinu dana na produženi ugovor.

U završnici ispitivanja rešenja koja donosi Nacrt u pogledu roka trajanja ugovora o osiguranju, produ-ženja isteklog ugovora i dejstvu klauzule u ugovoru koji se produžava o pravu osiguravača da menja uslo-ve ugovora o osiguranju i u produženom ugovoru, treba istaći da će se konačno razumevanje njihovog domašaja moći oceniti tek kada Radna grupa i Komi-sija za izradu Nacrta, Nacrt dopune odredbom o čla-novima Nacrta koji su prinudne norme. Do tada, na-ša ocena da jezički tumačena tri razmotrena člana Na-crta jesu prinudne norme, ostaje nepotvrđena.16 Ako Komisija za izradu Nacrta, međutim, zauzme stav da je čl. 2:601 u kome se uređuje trajanje ugovora o osi-guranju i čl. 2:602 u kome se uređuje njegovo produ-ženje po isteku jednogodišnjeg trajanja dispozitivna norma, ova pravila neće činiti opšti pravni režim tra-janja, odnosno produženja ugovora. Zbog toga, što Nacrt predviđa slučajeve u kojima je ugovorom mo-guće odstupiti od dispozitivnih normi Nacrta, a to znači da u ugovorima o osiguranju koji obuhvataju te slučajeve, odnosno rizike ugovorne strane se mogu sporazumeti da ugovarač koji spada u te slučajeve, koji, videćemo, odgovaraju kategoriji „veliki rizik" u francuskom pravu, kada zaključuje ugovor može da ga zaključi i na više od jedne godine (čitaj: kao više-godišnje osiguranje) i da ugovori da ne može da ga jednostrano otkaže pre isteka u ugovoru predviđe-nog perioda trajanja osiguranja (na primer, po prote-ku roka od dve, tri ili pet godina).

Ugovorno odstupanje od dispozitivnih odredbi Nacrta moguće je u dva osnovna slučaja (čl. 1:103. st. 2). Prvi se odnosi na odstupanja od svih u Nacrtu ob-uhvaćenih dispozitivnih odredbi i on se povezuje sa uslovom da ugovoreno odstupanje, odnosno da ugo-vorom o osiguranju ustanovljeni uslovi pod kojima se on zaključuje nisu na štetu ugovarača osiguranja, osi-

16 O istorijatu izrade Nacrta Opšteg referentnog okvira za evropsko ugovorno pravo osiguranja, posebnom pravnom režimu za ugovor o osiguranju koji on donosi, dobrovoljnosti primene, obavezujućem karakteru određenih članova, još neregulisanim područjima ugovora o osiguranja u ovom aktu i drugim pitanjima Nacrta, videti: }. Slavnić - S. Jovanović, Sađržina ugovora o osiguranju u Nacrtu Opšteg referentnog okvira za evropsko ugovorno pravo osiguranja i zakonima država članica Evropske unije, Revija za pravo osiguranja, br. 1-2/2008, str. 19-21.

Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 21

Revija za pravo o$igura«ija

guranika ili korisnika nadoknade iz osiguranja. U drugom slučaju, odstupanje je dozvoljeno kada je ono u korist ugovornih strana, bilo koje od njih (osi-guravača i ugovorača osiguranja) i ono (dozvoljeno odstupanje) se povezuje ili isključivo za predmet osi-guranja ili, u dve sledeće situacije, ispunjenjem do-punskog zahteva u pogledu profesionalne delatnosti ugovarača osiguranja (prva situacija) i, u drugoj, ispu-njenjem određenog limita povezanog sa njegovim poslovanjem.

Odstupanje od dispozitivnih odredbi Nacrta je ugovorom dopušteno bez ikakvih ograničenja (od-stupanje nije na štetu pomenutih lica u osiguranju) kod ugovora koji imaju za predmet osiguranja šinska vozila, letilice, brodove koji plove na svim vodenim putevima, robu u prevozu (sve štete i gubici robe u prevozu, bez obzira na vid transporta), odgovornost avijacije (sve vrste odgovornosti iz upotrebe letilice, uključiv i odgovornost avioprevoznika) i odgovor-nost iz upotrebe brodova i plovila, uključiv i odgovor-nost prevoznika (na svim plovnim putevima).

Kod osiguranja kredita i osiguranja jemstva, ugo-vorne strane mogu odstupiti od dispozitivnih odred-bi Nacrta kada je to u interesu bilo koje od njih, ako se ugovarač osiguranja profesionalno bavi nekom indu-strijskom ili neproizvodnom delatnošću ili slobod-nom profesijom, a rizici koje ugovor pokriva se odno-se na obavljanje ovih njegovih delatnost.

U interesu bilo koje od ugovornih strana, dopuš-tena su odstupanja od dispozitivnih odredbi Nacrta u ugovorima koji imaju za predmet: kopnena vozila, koja imaju ili nemaju motorni pogon, izuzev šinskih; požar i prirodne rizike, izuzev na kopnenim vozilima, šinskim vozilima, letilicama, brodovima i robi u pre-vozu); ostale štete na imovini (izuzev na vozilima i ro-bi koja se ne može obuhvatiti požarnim osiguranjem); odgovornost povodom upotrebe motornih vozila; opšta odgovornost (izuzev odgovornosti povodom upotrebe motornih vozila, odgovornosti avijacije i odgovornosti za brodove) i sve vrste finansijskih šte-ta, osim onih koje su pokrivene osiguranjem kredita i osiguranjem jemstava. Da bi u ugovoru o osiguranju sa ovim predmetom, ugovorne strane mogle da ugo-vore odstupanja od, u Nacrtu, ustanovljenih dispozi-tivnih normi kojima se reguliše ugovor o osiguranju, ugovarač mora da premašuje limite u najmanje dva od ova tri kriterijuma povezanih sa njihovim poslova-njem i da mu je, u finansijskoj godini u kojoj zaklju-

čuje ugovor, bilans stanja 6,2 miliona evra, neto pro-met 12,8 miliona evra ili prosečan broj zaposlenih 250.

Na kraju izlaganja o rešenjima Nacrta, treba reći da ograničenja koje on donosi u pogledu određivanja vremena trajanja ugovora o osiguranju, ograničenja u pogledu ex lege produženja ugovora istekom godine dana na koji je zaključen i samo na godinu dana i ograničenja u pogledu primene klauzule o izmenama uslova ugovora u ugovoru koji se produžava i u pro-duženom ugovoru, korespondiraju pravilu koji do-nose direktive EU da se ugovaraču/potrošaču usluga osiguranja, koja su, inače, u pravima nekih država članica proširena i na nepotrošačke ugovore o osigu-ranju, da osiguravači moraju ugovaraču u toku traja-nja ugovora dostavljati informacije o promeni opštih uslova osiguranja i zakona koji se primenjuju na ugo-vor o osiguranju u pogledu pokrivenih i isključenih rizika, rokovima važenja i načinima prestanka ugovo-ra, načinu određivanja premije, rokovima i načinu plaćanja premije, kao i posledicama neplaćanja pre-mije i drugim izmenama.17 Jer, ako osiguravač ima pravo da menja uslove ugovora, onda ugovaraču tre-ba dati pravo da kada izmenjeni uslovi u višegodiš-njem osiguranju više ne zadovoljavaju njegove potre-be za pokrićima i/ili on može da za isto pokriće nađe u pogledu premija, osnovnih i dopunskih rizika, bo-nusa, franšize i drugih elemenata drugog povoljnijeg osiguravača, da ima pravo da otkaže višegodišnji ugovor pre njegovog ugovorenog trajanja. Ili, što je još jedna mogućnost, možda i bolja kojoj se videli smo priklonio i francuski zakonodavac, da se zako-nom propiše da se ugovor o osiguranju može otkaza-ti istekom jedne godine trajanja osiguranja nezavisno od ugovorenog roka trajanja. I da se propišu uslovi za njegovo produženje, odnosno suspenziju produže-nja i trajanje automatskog produženja ugovora na go-dinu dana. Razume se, uz odgovarajuća odstupanja za ugovaraće „velikih rizika" i u nekim posebnim vr-stama osiguranja (zdravstveno osiguranje).

KAKO NA N O V NAČIN UREDITI VREME TRAJANJA U G O V O R A O K O P N E N O M

OSIGURANJU U SRPSKOM PRAVU

1. Zakon o obligacionim odnosima i opšti uslovi za osiguranje imovine naših društava za osiguranje regulativom kojom uređuju vreme trajanja osigura-nja, na istovetan način kao i ovaj zakon, održavaju u

17 O detaljima potrošačkih informacija i posledicama povrede u dostavljanju, videti: J. Slavnić - S. Jovanović, Obaveza davanja predugovornih informacija i informacija posle zaključenja ugovora o osiguranju potrošačima usluga osiguranja prema direk-tivama EU i zakonima država članica, Revija za pravo osiguranja, br. 3/2008.

22 Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 22

pitanjima koja nisu regulisana čl. 922. ZOO pravnu i ekonomsku nesigurnost subjekata na tržištu osigura-nja. U čl. 922. postoji pravna praznina u pogledu pro-duženja ugovora istekom vremena na koje je osigura-nje zaključeno. Neka od pitanja koja se s tim u vezi postavljaju jesu: da li pravo na produženje mora biti ugovoreno izričitom ugovornom klauzulom ili može nastupiti i prećutno plaćanjem i prijemom premije ili drugim konkludentnim ponašanjima ugovarača, mo-gu li ugovorne strane suspendovati klauzulu o pro-duženju, vreme na koje se ugovor produžava (na isti period na koji je bio prvobitno zaključen ili na jednu godinu) i dejstvo produženja (ako ugovorne strane ugovor ne otkažu, on nastavlja i dalje da teče pod potpuno istim uslovima, na primer, u pogledu visine premije i posledica neplaćanja prve ili dela premije, sa klauzulom da u toku trajanja ugovora osiguravač može jednostrano da menja uslove ugovora i drugo).

U poslovanju naših društava za osiguranje, dugu tradiciju ima praksa zaključivanja ugovora o višego-dišnjem osiguranju na vreme od preko pet do deset godina. U ovim ugovorima osiguravač klauzulom ko-ju je unapred formulisao u ugovoru i opštim uslovi-ma osiguranja, zadržava pravo da promenom uslova osiguranja i tarifa premija, menja rizike koje će u tom periodu pokrivati kao osnovne ili dopunske, proširu-je ili sužava pojmove tih rizika, propisuje ili menja ustanovljena isključenja iz osiguranja, sistem bonus-malus, sistem franšiza, menja (osnovice i procente za obračun) premije, pa i tako da one budu znatno više od tržišno merljivih tarifa premija drugih osiguravača na tržištu osiguranja na koje je upućen osiguranik. Pri tom osiguravač u ovaj ugovor ne unosi odredbu koja predviđa za osiguranika pravo da, u slučajevima ka-da promene uslova osiguranja i tarifa dovodu do bit-ne nejednakosti u pravima i obavezama strana u ugo-voru na njegovu štetu, može da odustane od ugovo-ra. Naši najviši sudovi u sporovima koji se pred njima vode povodom ovakvih ugovora, u kojima osigurani-ci traže načine da iz njih izađu, u tome im ne pružaju podršku držeći se čvrsto stava da se oni mogu raski-nuti isključivo na dva načina: voljom ugovornih stra-na, izjavom o raskidu ugovora svake ugovorne strane po proteku roka od pet godina, uz otkazni rok od šest meseci, koji počinje da teče od dana davanja pismene izjave o raskidu ugovora, u smislu čl. 922. st. 3. ZOO; i po sili zakona, ako premija nije plaćena duže od jed-ne godine od dana dospelosti, s tim da osiguravaču u svakom slučaju pripada pravo na premiju još godinu dana od dospelosti iste, shodno čl. 913. st. 4. ZOO.

Zato bi intervencijom zakonodavca, ako se žele zadržati postojeća rešenja o uslovima za raskid osigu-

ranja sa višegodišnjim trajanjem iz čl. 922. st. 3. ZOO, bilo korisno da se dopuni čl. 922. ZOO u pogledu pra-va osiguranika da višegodišnje osiguranje može da raskine u slučajevima koji bi se normirali primereno osiguranju kao promenjene okolnosti ugovora, koji institut je za potrebe ugovora o prodaji i nekih drugih trgovačkih ugovora regulisan u čl. 133. ZOO, ili pro-pisivanjem u višegodišnjim osiguranjima klauzula, na koje bi se primenjivalo pravilo o ništavim klauzu-lama u adhezionim ugovorima, predviđeno u čl. 143. ZOO.

2. Mi se, međutim, zalažemo da u našem reformi-sanom ugovornom pravu osiguranja trajanje osigura-nja u potrošačkim ugovorima/ugovorima sa fizičkim licima, izuzev ugovora o zdravstvenom osiguranju i osiguranju života, bude regulisano slično modernim rešenjima evropskog ugovornog prava osiguranja ko-ja su prihvaćena, na primer, u Zakonu o osiguranju Francuske, ili još bolje i detaljnije u Nacrtu Opšteg re-ferentnog okvira za evropsko ugovorno pravo. Ovo zbog toga što ona podržavaju visoki stepen zaštite osiguranikovih interesa od nedostataka adhezionog karaktera ugovora o osiguranju sa višegodišnjim tra-janjem u kojima osiguravač nameće klauzulu koja mu dozvoljava da menja premiju i/ili neki drugi, odnosno druge uslove ugovora u toku trajanja višegodišnjih osiguranja i jer obezbeđuju ravnopravni položaj ugo-vornim stanama u ovim ugovorima.

3. To znači, između ostalog, da osiguravač i osigu-ranik treba da imaju pravo da otkažu ugovor na kraju svakog jednogodišnjeg perioda osiguranja ili da u za-konu bude odredeno da trajanje ugovora o osiguranju iznosi godinu dana, a da ugovorne strane mogu ugo-voriti i drugi period ukoliko to nalaže priroda rizika. Posle isteka godine dana trajanja osiguranja, ali ne i proteka rokova iz ugovora koji su zaključeni na drugi period kada je to nalagala priroda rizika, ugovor se smatra automatski produženim na jednu godinu. Osi-guravač i ugovarač osiguranja mogu suspendovati produženje izjavom koja sadrži obaveštenje o tome upućeno drugoj ugovornoj strani. Rokovi i uslovi za davanje obaveštenja se različito određuju u zavisnosti da li obaveštenje daje osiguravač ili ugovarač osigura-nja. Obaveštenje se daje pismeno i smatra se da je da-to danom odašiljanja od kada se rok i računa. Ako osi-guravač, odnosno ugovarač ne obavesti drugu ugovor-nu stranu da ne želi produženje ugovora, ugovor se automatski produžava. Osiguravač mora da uputi pi-smeno obaveštenje u roku od najmanje mesec dana pre isteka ugovorenog perioda i da u njemu navede razloge njegove odluke da ne želi produženje ugovo-ra, a ugovarač osiguranja najkasnije do dana kada ugo-

Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 23

vor ističe ili u roku od mesec dana pošto primi fakturu rese prema osiguravačima koji posluju sa standardnim osiguravača za plaćanje premije za sledeću godinu osi- uslovima formularnih ugovora o osiguranju. guranja, već prema tome šta nastupi kasije. Ugovarač 5 Zadržavanjem odredbe čl. 922. st. 3. ZOO u no-nema obavezu da u obaveštenju navede razloge za od- v o g Građanskom zakoniku Srbije, u kojoj bi bio samo luku da ne želi produženje osiguranja. skraćen rok od pet godina u kome bi svaka ugovorna

4. Za ugovarače osiguranja koji u kopnenom osi- strana imala pravo da otkaže višegodišnje osiguranje guranju spadaju u kategoriju „veliki rizik" treba usta- na dve, tri ili četiri godine, ne bi se postigli ciljevi za noviti slobodu ugovaranja roka trajanja osiguranja, koje se mi zalažemo u ovom radu u zaštiti ugovarača prava i uslova za otkaz ugovora pre isteka ugovorenog osiguranja kao slabije ugovorne strane prilikom ugo-perioda polise, produženja ugovora po isteku ugovo- voranja trajanja osiguranja i bila bi zadržana u osnovi renog perioda osiguranja i dejstva produženja. Oni jedna odredba ZOO koja potstiče koruptivna ponaša-neosporno raspolažu sa dovoljno znanja, veština i oče- nja ugovornih strana prilikom ugovoranja rokova (vi-kivane pojačane pažnje da mogu da zaštite svoje inte- šegodišnjeg) trajanja osiguranja.

* * *

Dr Jovan Slavnić, Professor Universihj of Novi Sad President of the Association for Insurance Laiv of Serbia

Dr Slobodan fovanović, Associate Director at DDOR Novi Sad a.d.o. - Novi Sad Re

INSURANCE CONTRACT DURATION

Appendix to Discourse on the Insurance Contract Regulation in the neiv Civil Code

of Serbia

SUMMARY 1. Regarding issues not regulated in the Article 922 of

the Law 011 Obligations and Tort (there belozv: LOT) both this law and general conditions for property insurance of our insurance companies maintain legal and economic inse-curity on the insurance market. There is a legal gap in the said Article relating contract extension after its natural ex-piry. Some issues deriving from this are: does the right to extension can be stipulated by an explicit contractual clau-se or automatic reneival may take place tacitly by settlement and receipt of the premium or any other obvious act ofa po-licyholder, can parties suspend extension clause, does the contract continues for the same period as previously agreed or only for another year, does the contract, if not cancelled, continues under entirely the same conditions regarding pre-mium amount and ivhat are the consecjuences in case of non-settlement ofthefirst installment or part of the premi-

um, zuhat happens with the clause enabling insurer, during policy period, to unilateralhj change conditions etc.

Stipulating multi-year insurance contracts from five up to ten years has been lotig-standing tradition ofourcom-panies. Insurer keeps right in these contracts by the clause he has inserted in advance in a contract and general insu-rance conditions, to change insurance conditions and pre-mium rates (calculation basis and percentage in a way that they are substantially higher than market comparable pre-miums other insurers), change basic and additional risks he shall be covering, extend or reduce risk definition, introdu-ce or change previously agreed exclusions, change bonuses and deductibles. At the same time, insurer does not insert clause enabling insured, in case of changing insurance con-ditions and rates that render material inequality in rights and obligations to his detriment, to avoid such contract. Our highest courts in disputes regarding these contracts where insured are trying to find ivays how to evade from them, do not provide any support firmly maintaining posi-tion that contract may be cancelled only in two following ways: by parties' will; giving notice of cancellation by eit-her party after expiry offive years in six months before ex-piry of the calendar year, which deadline runs from the day of tendering written notice within the meaning of the Artic-le 922, item 3 of the Law on Obligations and Tort; on the operation of law if premium remains unpaid longer than one year from the due date, when insurer does not lose right to premium for another year from the due date according to the Article 913, item 4 of the LOT.

Therefore, if rules from the Article 922, item 3 on termination of the multi-year insurance contracts are to be kept, than laivmakers should amend it in order to enable in-sured to cancel contract due to the changed circumstances

24 Revija za pravo osigurarija £ Broj 4/2008 24