VRLINE ŽIVOTA U PORODICI EVROPSKIH NARODA (7) …evrope vrline Života u porodici evropskih naroda (7) digitalni kontinent informacione tehnologije, ljudi i ekonomija objavljeno kao

EVROPEVRLINE ŽIVOTA U PORODICI EVROPSKIH NARODA (7)

Digitalni kontinent

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE, LJUDI I EKONOMIJA

OBJAVLJENO KAO DODATAK NEDELJNIKA VREME BR. 1063 OD 19. MAJA 2011.

foto

: sx

c.h

u

VREME Evrope • 19/05/2011

2

Nizak rast visoke tehnologije

Informacione tehnologije, koje su u Srbiji važile za oblast

privrede koja obećava, poslednje dve godine u velikoj su

krizi. Sa opštom ekonomskom krizom, svuda u svetu doživele

su veliki pad, ali u Srbiji, gde ionako nisu bile na zavidnom

nivou, sada su – mnogi kažu – dotakle dno.

Od tri segmenta informacionih tehnologija – hardver, sof-

tver i usluge – može se reći da je najperspektivnija softver-

ska industrija. Konkretno, u Srbiji postoji čitav niz malih ili

velikih softverskih kompanija koje rade i ostvaruju značajan

profi t, a sve što naprave – izvezu. One su ovde zbog kvalitetne

i jeftinije radne snage kao i nižih troškova u odnosu na za-

padnu Evropu. Iz sličnog razloga ovde je, na primer, otvoren

razvojni centar kompanije Majkrosoft, u kome se prave “de-

lovi” softvera ove korporacije. U oblasti softvera značajna je

bila kupovina velike slovenačke kompanije Hermes softlab,

koja se od 2008. godine nalazi u sastavu Komtrejd grupe, naj-

veće IT kompanije u jugoistočnoj Evropi.

No, većina ovih fi rmi zapravo nije u potpunosti “domaća”


3

jer često posluju zahvaljujući stranom kapitalu. Izvorno,

naših fi rmi preostalo je malo, a još manje je onih koje us-

pevaju dobro da posluju praveći softver isključivo za do-

maće tržište.

U sličnom položaju su preduzeća koja pružaju IT usluge.

Ona obično prodaju “kompletna rešenja” za poslovanje – u

zavisnosti od okolnosti i potrebe klijenta, nude kompletan IT

sistem – hardver i softver. Međutim, i ona su pretrpela krizu

i tek bi trebalo da “prodišu”.

ZALUTALI KUPCI: Trgovina IT opremom, odnosno

hardverom, u najvećem je padu. U poslednje dve godi-

ne zatvoreno je mnogo ovakvih preduzeća, distributera

i prodavaca, što malih, što velikih i poznatih. Procenju-

je se da je u toku 2010. godine isporučeno oko 390.000

računara, što je rast od dva odsto u odnosu na 2009. godinu.

Šezdeset odsto tih računara su desktop, a ostalo prenosni,

laptopovi. Najprodavaniji brend i dalje je HP.

Na slab rast prodaje našeg, inače vrlo nezasićenog tržišta,

prema procenama analitičara verovatno najviše su uticale

nepovoljne fi nansijske opcije za kupovinu računara na rate.

IT analitičar Milovan Matijević ocenjuje da je zbog krize u

2010. godini fokus kupaca bio okrenut ka drugim stvarima,

ili prema štednji. On navodi da računar kupuje samo onaj

Srbiji su neophodna velika

ulaganja i fokus na IT kako bi se

izdigla iznad evropskog dna na

kom se nalazi zajedno sa Crnom

Gorom, Bosnom i Hercegovinom,

Makedonijom, Albanijom i

dve članice EU – Rumunijom i

Bugarskom. Cilj ne bi trebalo da

bude samo puko poboljšavanje

poslovanja IT kompanija – ovde

se pre svega misli na izgradnju

IT infrastrukture koja je nužna

za razvoj privrede i podizanje

konkurentnosti, kao i priliv

investicija. Ipak, dugoročno je

možda još važnije i potrebnije

povećanje IT pismenosti građana

IT, država i ljudi

foto

: sx

c.h

u


4

kome je trenutno neophodan,

ili eventualno neki “zalutali”

kupac, dok ostali nabavku

odlažu za bolja vremena

(više o tome u intervjuu sa

Milovanom Matijevićem na

strani 6).

Što se tiče proizvodnje har-

dvera, može se reći da toga u Sr-

biji – nema. Nekoliko kompanija

bavi se sklapanjem računara od uveze-

nih komponenti, kao Kimtek i Komtrejd, ali

prave proizvodnje nema. Ranije smo mogli da

se pohvalimo jednim konkretnijim projektom, pošto je

preduzeće Blu star iz Arilja proizvodilo memorije za računare

i sklapalo monitore. Posao je neko vreme išao veoma dobro,

jer je Srbija zapravo idealna za tako nešto. Naime, PC memo-

rije su proizvod čija cena može drastično da varira u toku ne-

koliko dana ili nedelja, u zavisnosti od ponude i potražnje.

Položaj Srbije, evropske zemlje, davao je preduzeću prednost

u trgovini ovim komponentama u odnosu na konkurenciju iz

udaljenih azijskih zemalja u kojima se obično memorije pra-

ve. No, i taj posao se nije održao dugo i fi rma je otišla u stečaj.

DRŽAVNI ZADATAK: Mada je jasno da je najveći problem

u čitavoj situaciji opšta kriza, mnogi kritiku upućuju na ra-

čun države koja nema previše razumevanja za situaciju i ne

pokušava da stvori bolje uslove za poslovanje u ovoj obla-

sti. Privrednici ostvaruju minimalne ili nikakve zarade, o ne-

kakvom razvoju i napretku nema ni govora – pre o pukom

preživljavanju – a većini građana nabavka bilo kakve tehno-

logije najčešće predstavlja luksuz, a upotreba i poznavanje

“višu matematiku”.

Zbog svega ovoga pokušaj Vlade Srbije da poveća PDV na

IT opremu sa osam na

18 odsto krajem 2010. godine izazvao je veliko negodovanje

u javnosti. Matijević je izračunao da bi država “zaradila” na

tom povećanju količinu novca koju potroši za otprilike četi-

ri časa i 52 minuta. Na kraju se, pod pritiskom javnosti i uz

zalaganje pojedinih ministara, odustalo od ove ideje i PDV

je ostao osam odsto.

To, naravno, nije dovoljno. Srbiji su u ovakvoj situaciji po-

trebna velika ulaganja i fokus na IT kako bi se izdigla iznad

evropskog dna na kom se nalazi zajedno sa Crnom Gorom,

Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Albanijom i dve čla-

nice EU – Rumunijom i Bugarskom. Cilj ne bi trebalo da bude

samo puko poboljšavanje poslovanje IT kompanija – ovde

se pre svega misli na izgradnju IT infrastrukture koja je nuž-

na za razvoj privrede i podizanje konkurentnosti, kao i pri-

liv investicija.

NOVA ŠKOLA: No, dugoročno je

možda još važnija posledica porast IT

pismenosti građana. Podaci Zavoda

za statistiku Srbije kažu da je u 2010.

godini 50 odsto domaćinstava u Srbi-

ji imalo računar. Koliko je to dobro ili

loše može se zaključiti ako se upore-

de podaci Eurostata za 2009. godinu,

kada je u Srbiji 47 odsto domaćinstava

imalo računar. Tada je prosek 27 čla-

nica Evropske unije iznosio 71 odsto,

u Italiji je 61 odsto domaćinstava imalo računar, u Bugar-

skoj 32, Hrvatskoj 55, Sloveniji 71, a u Holandiji čak 91 odsto

domaćinstava.

Glavno pitanje je, međutim, šta sa računarom radimo.

Prošle godine, prema podacima Zavoda za statistiku, svega

kome je trenutno neophodan,

ili eventualno neki “zalutali”

kupac, dok ostali nabavku

odlažu za bolja vremena

(više o tome u intervjuu sa

Milovanom Matijevićem na

strani 6).

Što se tiče proizvodnje hah r-

dvera, može se reći da toga u Sr-

biji – nema. Nekoliko koooooompanija

bavi se sklapapapanjnnnnnnn em računnnnarrra od uuuveze-

nih komponenti, kao Kimtek i Komtrejd, ali

prave proizvodnje nema. RaRR nije smo mogli da

se pohvalimo jednim konkretnijim projektom, pošto je

preduzeće Blu star iz Arilja proizvodilo memorije za računare

IT opremmmmmmmmmmmu sa osam na

18 odsto krajem 2010. godine izazvao je veliko nnnnnnnegodovanje

Proizvodnje hardvera u Srbiji – nema. Nekoliko

kompanija bavi se sklapanjem računara od uvoznih

komponenti, ali prave proizvodnje nema. Ranije

smo mogli da se pohvalimo jednim konkretnijim

projektom, preduzećem koje je pravilo računar-

ske memorije i monitore, ali i ono je propalo


5

13 odsto građana koristilo je elektronske servise javne uprave,

a 48 odsto ispitanika reklo je da ih ne koristi, ali da jesu zain-

teresovani. Čak 39 odsto ispitanika radije ide na šalter i ostva-

ruje lične kontakte sa javnim službenicima. Oni koji jesu ko-

ristili ove servise, uglavnom su tako dobijali informacije sa

sajtova institucija, više od polovine je preuzimalo formulare,

a više od trećine je slalo popunjene obrasce. Još depresivniji

podatak je da 87 odsto ispitanika nikad nije kupilo niti naru-

čilo robu preko interneta, i ta brojka praktično je ista još od

2006. godine. Dakle, e-trgovina je godinama na apsolutnom

minimumu, i čini se da ni u 2011. rezultati neće biti ništa bolji.

U preduzećima je situacija ipak značajno bolja – retka su

ona u kojima nema bar jedan računar, a internet usluge javne

uprave koristi mnogo veći procenat, kao i e-trgovinu.

Kada se govori o upotrebi računara, pomenute radnje, po-

put komunikacija sa državnim službama i trgovina, ipak nisu

među popularnijima. Građani Srbije na internetu zapravo

najčešće razmenjuju elektronsku poštu i koriste Fejsbuk –

prema evropskim podacima nalog na socijalnoj mreži ima

svaki treći građanin Srbije. Takođe, računari i internet uglav-

nom se koriste i za preuzimanje fi lmova i muzike sa interne-

ta, a pošto je to uglavnom nelegalno, može se zaključiti da

ih koriste za pirateriju.

Zato je edukacija građana, odnosno IT pismenost, od veli-

kog značaja. U ovom veku za obučenu radnu snagu smatra

se ona koja osim stručnog znanja ima i dobro poznavanje

rada na računaru, koje prevazilazi čuveno “uključi računar

– pravi se da nešto radiš – isključi računar”. A kako država

bude napredovala, potreba za zapošljavanjem obučenih ljudi

biće sve izraženija, sve dok ne poodraste današnja genera-

cija osnovaca kojima su računari zaista sastavni deo života.

Što se tiče domaćih IT stručnjaka i njihovog kvaliteta, mi-

šljenja se veoma razlikuju. Dok pojedini kritikuju nivo kur-

seva na visokoškolskim ustanovama, drugi su ubeđeni da

smo po tome vrlo napredni. Naime, informacione tehnologije

izučavaju se pod različitim nazivima na velikom broju fakul-

teta u Srbiji (vidi spisak na strani 16) i to je jedno od veoma

traženih zanimanja. Prema ranijem istraživanju “Vremena”,

IT stručnjaci veoma retko čekaju na zaposlenje, a njihova

početna plata znatno je viša od državnog proseka. Sa druge

strane, izuzetno veliki broj ovih ljudi odmah nakon fakulte-

ta odlazi u inostranstvo – zapadnu Evropu, SAD ili Kanadu,

gde takođe lako pronalaze dobra nameštenja.

Tako nešto ne čudi, s obzirom na aktuelne pokazatelje sta-

nja u njihovoj branši. Međutim, nisu baš sve prognoze pesi-

mistične, a već 2011. godina deluje nešto vedrije od prethod-

ne. Analitičarska kuća IDC čak predviđa da će IT tržište u Sr-

biji u naredne četiri godine ostvariti najveći rast u regionu.

Neki bi dodali da je to zato što ima vrlo nisku startnu poziciju.

Marija Vidić

Procenjuje se da čak 39 odsto

građana Srbije radije ide na šal-

ter i ostvaruje lične kontakte

sa službenicima, umesto da po-

sao koji ima sa državnom upra-

vom obavi preko interneta

Internet, Fejsbuk i kriminal

Visokotehnološki kriminal u Srbiji nimalo nije neozbiljan i vrlo je raznovrsan – krade se novac sa bankovnih računa i platnih kartica, događa-ju se takozvane Nigerijske prevare, ima pirata, hakera i drugih “delatnika” koji rade sa računarima i ostalim tehnospravama.

U odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije najviše je onog, može se reći banalnog posla, koji je vezan za pro-bleme građana na Fejsbuku. Oštećeni se žale da im je neko “ukrao identitet”, odnosno da se predstavlja kao oni, da im je neko ukrao fo-tografije ili postavio slike koje nisu za javnost. Neki prete smrću, neki šire nacionalnu ili versku mržnju, a neki silovatelji su čak iskoristili Fejsbuk za pronalaženje žrtava...

Policija često može vrlo malo da uradi – pravila Fejsbuka su jasna, i njima moraju da se povinuju svi korisnici, ali pri tome, sedište Fejsbu-ka je vrlo daleko od nas, u Sjedinjenim Američkim Državama, pa podleže njihovim zakonima.

Posebno lake žrtve na Fejsbuku i internetu uopšte su deca, koja ponekad postanu meta internet pedofila. Policija je zbog svega ovoga dala nekoliko preporuka i saveta za roditelje, u slučaju da posumnjaju da se tako nešto dogodilo.

1. Naučite dete da ne odgovara na nasilne, preteće ili bilo koje druge sumnjive poruke i pozive;

2. Ne brišite poruke ili slike jer mogu poslužiti kao dokaz;

3. Kontaktirajte vašeg internet provajdera i prijavite da ste primili takvu poruku;

4. Kontaktirajte školu i obavestite ih o ponašanju/zlostavljanju ili eventualnim promenama raspoloženja i ponašanja kod deteta;

5. Kontaktirajte policiju ako poruke sadrže pretnje nasiljem, uhođenje, napastovanje, dečju pornografiju i sl., ili kada prethodni koraci nisu dali rezultate;

6. Ako vam je poznat identitet izvršioca, broj ili elektronska adresa sa koje su uznemirujuće i zlonamerne poruke upućene, svakako obave-stite o tome policiju, mobilne operatere, internet provajdera, školu...


6

Intervju: Milovan Matijević, IT analitičar

Uporno smo na nizbrdici“Srbija ima resurse i potencijal za veći rast IT ulaganja, ali je sve prepušteno

individualnim naporima IT stručnjaka i spontanim procesima u privredi

i društvu. Država Srbija nije ozbiljno shvatila strateške mogućnosti

koje donose informaciono-komunikacione tehnologije”

Osim što u pojedinim državama spadaju u najvažnije in-

dustrije, informacione tehnologije su u svim razvijeni-

jim zemljama osnova napretka. Pri tome, ne misli se samo na

informatičku pismenost i puku trgovinu IT opremom i uslu-

gama – tehnologija mora biti potpora gotovo svim ostalim

delatnostima i oblastima poslovanja.

Blagodeti takve ekonomije su sasvim jasne, čak i u Srbi-

ji, koja je, sudeći prema osnovnim parametrima, na začelju

Evrope u ovoj oblasti. No, koliko je situacija kod nas zaista

kritična, i gde smo u odnosu na ostatak Evrope, za “Vreme”

objašnjava analitičar Milovan Matijević, direktor kompanije

Mineco, koja prati tržišna i tehnoloških kretanja u IT sektoru.

VREME: Čini se da je do pred kraj 2009. godine IT tržište Srbije

ostvarilo kakav-takav, ali stabilan rast. Onda je nastupila kriza,

opala je prodaja i mnoge velike fi rme su propale. Kako se dalje

razvijala situacija? Da li je IT tržište Srbije počelo da se opo-

ravlja i u kojoj meri?

MILOVAN MATIJEVIĆ: Mnogi postavljaju ovo pitanje. Da-

leko je oporavak. Oporavak za Srbiju ne znači povratak na

stanje pre 2009, već to da njena ekonomija mora da bude

jača nego 1990. godine. Sadašnja ekonomija je na 70 odsto

tadašnjeg nivoa. Ako krizu posmatramo kao lošu realnost i

male mogućnosti, onda su srpsko društvo i ekonomija u dvo-

decenijskoj krizi, gde je fokus bio na drugim temama – da-

leko od IT-ja. Zadržavanje IT ulaganja na niskom nivou, od

oko 60 evra po glavi stanovnika, predstavlja jasan indikator

da su srpsko društvo i ekonomija daleko od oporavka, jer

su konkurentnost ekonomije i uređenost (transparentnost)

U Srbiji je IT ulaganje

oko 60 evra po glavi

stanovnika, dok je u za-

padnoj Evropi 800 evra,

a u EU-12 oko 250 evra

po stanovniku godišnje

foto

: A

. A

nđ

ić


7

društva direktno vezane za IT ulaganja. Najkraće, u zapad-

noj Evropi ova ulaganju su 800 evra, a u EU-12 oko 250 evra

po stanovniku godišnje.

Kada govorimo o onom najčešće pominjanom pokazatelju sta-

nja – prodaji hardvera – kakva je tu situacija?

Informatičko tržište Srbije je na nizbrdici drugu godinu za-

redom. Prema preliminarnim rezultatima za 2010. godinu,

vrednost IT tržišta se procenjuje na 405 miliona evra, čime

se beleži godišnji pad od oko četiri odsto. U odnosu na re-

kordnu 2008. godinu (545 miliona evra), tržište je manje za

četvrtinu. Kada se posmatra struktura ulaganja, i u prošloj

godini dominirao je segment IT opreme sa učešćem od 62 od-

sto, sledile su IT usluge sa 25 odsto, pa softver sa preostalih

13 procenata ukupnih IT ulaganja.

Kakav kompjuter koristi prosečan građanin Srbije, kod kuće i

na poslu? Šta se zapravo prodaje u Srbiji?

Prosečna cena računara koji se kupuje u Srbiji je upola

niža od one koju plaćaju građani Evropske unije. Ništa novo,

ista situacija kao kod automobila, tehnike... Srbi zadovolja-

vaju samo osnovne potrebe i funkcionalnosti, što je dobro,

jer snobizam nije za “siromaška”.

Da li kod nas postoji svest o tome da softver nije besplatan

i da ne treba jednostavno da ga preuzmemo (ukrademo) sa

interneta?

Naravno!

A da li ga preduzetnici posmatraju kao važan alat za rad, ili je

to još uvek samo trošak od koga ima slabe koristi?

Preduzetnici (kao agencije, zanatske ili trgovinske radnje,

advokati ili ugostitelji) nigde u svetu nisu segment koji pre-

više ulaže u softver, niti softverska industrija ima velika oče-

kivanja od ovih kupaca. Druga je priča sa privrednim druš-

tvima, državom i budžetskim institucijama. Tu su IT ulaga-

nja temelj konkurentnosti i transparentnosti, respektivno.

Bankari danas ne mogu ni da pomisle da rade bez stalnih

pozamašnih IT ulaganja.

Koji od segmenata našeg IT tržišta se najbrže razvija? Šta ima

najbolju perspektivu?

Paradoks je da okosnicu IT ulaganja u Srbiji čine doma-

ćinstva, preduzetnici i mikro preduzeća, koje slede država

i fi nansijski sektor – a trebalo bi da prednjači realni sektor

(privredna društva)! U prekomponovanju ovog redosleda leži

veliki potencijal rasta, ali će se on teško ostvariti u 2011. Ova

godina je predizborna (verovatno i izborna), što po pravilu

pogoduje potrošnji, a zaustavlja investicije. Naročito, kao što

je to sada slučaj, kada je Vlada koaliciona i mora da se drži

populističke agende.

Imaju li naše kompanije iz ove oblasti uspeha na stranim

tržištima?

Softverske kompanije koje rade za strane korisnike su u

daleko povoljnijem položaju i boljoj kondiciji nego njihove

kolege koje rade samo na domaćem tržištu. Razlozi leže u

neuporedivo većoj likvidnosti i ozbiljnosti inostranog posla.

Veliki broj domaćih IT kompanija koje su sudbinu vezale za

domaćeg kupca preživljavaju težak period...

Koliko je promet ostvaren na IT tržištu važan za ekonomiju Sr-

bije? Da li se može reći da je u odnosu na većinu oblasti poslo-

vanja ovo izuzetno mali segment?

Sa oko 400 miliona evra IT tržište Srbije je negde oko 1,5

odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Nije to malo, nego

je mali BDP.

Koliko je značajna indirektna korist od tehnologije, kao podrš-

ke poslovanju?

Nigde u svetu udeo IT tržišta u ukupnoj ekonomiji nije veli-

ki, u proseku je to dva do četiri procenta, ali u razvijenim eko-

nomija IT je odgovaran za trećinu novostvorene vrednosti.

Marija Vidić

Veliki rast sa male osnovice (200 –2010)

Srpsko IT tržište jeste napravilo progres u prethodnoj de-kadi, ali nedovoljan. Da bi se ekonomija i društvo izvukli iz dvodecenijske krize, neophodno je da se IT ulaganja u Srbi-ji dupliraju svakih pet godina, što je godišnja stopa rasta od 15 odsto. Da bi se uhvatio priključak sa zemljama EU po-trebno je utrostručavanje IT ulaganja svakih pet godina (25 odsto godišnje).

“Osnovica srpskih IT ulaganja, sa koje se krenulo 2001. go-dine, bila je među najnižim u Evropi, tako da su bile oče-kivane visoke stope rasta. U periodu od 2005. do 2008. tržište je duplirano, međutim od 2009. do 2010. IT ulaganja su nazadovala, tako da je prosečna godišnja stopa u perio-du od 2005. do 2010. pala na ispod deset odsto. Srbija ima resurse i potencijal za veći rast IT ulaganja, ali je sve pre-pušteno individualnim naporima IT stručnjaka i spontanim procesima u privredi i društvu. Država Srbija nije ozbiljno shvatila strateške mogućnosti koje donose informaciono-komunikacione tehnologije”, navodi Milovan Matijević, di-rektor kompanije Mineco, koja prati tržišna i tehnoloških kretanja u IT sektoru.

Izvor: Mineco, 2010.

Prikazani podaci su izvod iz standardnih SITO analiza. Za 2010. korišćeni su prelimi-narni podaci dobijeni do 30. septembra 2010.

Informatičko tržište 2001–2010. i godišnja stopa rasta (%)


8

Tehnologija i ljudi

Budućnost je... sada!Kako će izgledati računari i druge tehnologije koje nas okružuju 2012, 2020. ili 2050.

godine? Zašto će tada računar koštati samo jedan dolar? A gde je tu Srbija?

Naslov dokumentarnog filma iz 1955. reditelja Larija

O’Rajlija je mnogo poznatiji od samog fi lma; slike bu-

dućnosti su nam skoro po pravilu do sada stizale iz, sada

već, kultnih fi lmova kao što su Zvezdane staze, Terminator

i serije CSI – Istražitelji iz Majamija, kao i iz književnih dela.

Nažalost, publika, ne samo u Srbiji, manje je sklona čitanju,

pa je možda najpoznatiji futurolog Žil Vern. O Reju Kurcvejlu,

Mičiju Kakuu, Piteru Švarcu i mnogima drugima se malo zna.

Odgovor je prost – ko još danas želi da čita knjige. Predebelo

je to za nas, ima mnogo slova, a u eri strahovitog ubrzanja,

samo kratke SMS poruke mogu opušteno da prođu i budu

obrađene kroz mozgove većine čovečanstva.

A te davne 1863. godine, Žil Vern je napisao knjigu Pa-

riz u dvadesetom veku. Njegov izdavač tada je nije objavio

smatrajući da ovaj lupa gluposti i da u Parizu za 100 godi-

na neće biti visokih nebodera i automobila na gasni pogon.

Knjiga je ugledala svetlost dana tek nedavno – 1994. godine.

Kada je Piter Švarc, radeći sedamdesetih godina za naftnu

kompaniju Rojal dač šel, predvideo dolazak Mihajla Gorba-

čova i početak rasta tada sovjetske ekonomije, kao i uspon

naftne industrije, retko ko mu je i u matičnoj kompaniji ve-

rovao. A njegove prognoze su išle do toga da sovjetske ga-

sne kompanije treba da se zaustave na 29 procenata izvoza

u zemlje Evrope. Danas se bije bitka da se te prognoze ne

ispune – Rusi su stigli do preko 25 procenata izvoza nafte i

gasa u Evropu.

Teško je izabrati rečenicu koja na najbolji način karakteriše

tehnološke događaje u budućnosti. Možda je ona američkog

futurologa Reja Kurcvejla o “veličini stvari” nekako najmar-

kantnija. A gospodin Kurcvejl, u jednom govoru 2005. godine

reče: “Sve ono što smo nekad mogli da stavimo u soliter, sada

možemo da stavimo u džep. A sve ono što danas staje u naše

džepove, za dvadeset godina će moći da stane u naše krvne

ćelije. Da li možemo da zamislimo nešto tako.”

Već smo pomenuli kultnu seriju Zvezdane staze, koja je

počela sa emitovanjem 1966. godine. U originalnim serijama

Džin Rodenberi je sebi zadao zadatak da predstavi dve, za to

doba nezamislive stvari: računar i teleportiranje. Na fi lmu

sve može da se dočara. Ali napraviti računar malih dimen-

zija koji danas zovemo PC kako bismo ga smestili u koman-

dnu tablu svemirskog broda – to je bilo jako smelo. Tako je

nastao Altair, mali računar koji je koristio legendarni kape-

tan Spok. Da podsetimo, te iste godine najpoznatiji svetski

tehnološki institut Em-Aj-Ti (MIT) je dobio čudo od mašine

koja je zauzimala stotinak kvadratnih metara. Pa ipak, Altair

8800, koji je dobio naziv po najvećoj zvezdi u sazvežđu Aki-

la, ugledao je svetlost dana 1975. godine. Sa njima počinje i

uspon danas druge najveće računarske kompanije na svetu

– Majkrosofta. Altair BASIC je osvanuo na računarima sto-

ne veličine. Na taj način je posle 33 godine prestala da važi

poruka legendarnog predsednika Aj-Bi-Ema (IBM) gospodi-

na Tomasa Votsona (Thomas Watson) da je “svetu potrebno

maksimum pet računara”. Mislio je na računare njegovog

doba – koji su trošili struje “ko pola Đerdapa”, bili teški ne-

koliko tona, bez monitora, štampača, hard diskova... A da-

nas svako od nas u rukama drži računar moćniji od IBM 360,

koji je 1965. instaliran na pomenutom Em-Aj-Tiju. I to koliko

moćniji! Hiljadu puta moćniji, sto hiljada puta manji i mili-

on puta jeftiniji od IBM 360. Reč je o našim mobilnim telefo-

nima koje držimo u rukama. Statistički gledano, svaki Srbin

u rukama ima 1,02 ovakva uređaja.

Kada je u svetu nastao bum? Defi nitivno za Božić 1981,

kada je kompanija Aj-Bi-Em dobila narudžbinu od sto hilja-

da komada. Model IBM 5150 imao je monohromatski zeleni

ekran, dva fl opi drajva kapaciteta 180 MB svaki, tastaturu

Prosečan srpski poslo-

davac godišnje potroši

više za poslovne ruč-

kove po zaposlenom

nego što uloži u infor-

macione tehnologije

PIŠEPIŠE: Petar Kočović: Petar Kočović


9

(bez miša) i mogućnost da se

veže na štampač!

Kada je bum došao u Srbiju?

Pa, kao i u mnogim drugim

oblastima, entuzijazam, a ne

pare krase Srbiju. Zna se ovde

kome su pare namenjene i u

kojoj valuti, ali entuzijazam

niko ne može da nam ukrade.

Osamdesetih godina dvadese-

tog veka jedna takva grupa en-

tuzijasta sa Vojom Antonićem

i Zoranom Modlijem na čelu

napravila je pomak u izgrad-

nji kućnih računara. Kod nas

je od pamtiveka sve bilo ne-

kako po sistemu “udari sam”.

A temelj je bio udaren preko

grandioznog projekta institu-

ta “Mihajlo Pupin” – CER 10

je 2010. godine proslavio pe-

desetogodišnjicu. Nebitno je

da li smo bila šesta zemlja na

planeti ili jedanaesta po pro-

izvodnji sopstvenog (ogro-

mnog računara) tek on se nije

pravio preko noći. Potrebne

su bile desetine meseci da se

on kompletira. U takvom jed-

nom ambijentu bila je izrađe-

na i beogradska računarska

industrija, koja je jugosloven-

ske pošte i banke snabdevala

domaćim proizvodom koji se

zvao TIM. Da ne propustim da

kažem da je negde pred sam

kraj 1989. godine, na osnovu

projekta sa jugoslovenskom

poštom, za razvoj u narednoj

1990. godini legla prva rata od

tranše od 50 miliona američ-

kih dolara. A 75 procenata je

ostajalo u Srbiji. Gomila inže-

njera i tehničara je radila na

konstrukciji novih modela ra-

čunara, modema, operativnog

sistema i same aplikacije.

A danas? Ako ostane 15 pro-

cenata, svi mogu da skaču od

sreće i da smatraju da su na-

pravili dobar biznis. Otišla je

naša inventivnost i preduzet-

nost da radi za druge, razvije-

nije države.

Pa ipak, ništa se u svetu ra-

čunara nije tako brzo odigralo

kao pojava interneta. To vam

dođe kao kad “smotate” lepo-

ticu preko noći i tako vam se

ostvare i najneverovatniji sno-

vi. Deo ovih snova će, dodu-

še, tek da se ostvari. Ali pret-

hodno treba pomenuti dokto-

ra Martina Kupera iz Motoro-

le, koji je 1973. napravio prvi

bežični telefon. Bio je, dodu-

še, veliki ko kutija za cipele,

ali se sa njime otvorila mo-

gućnost da budemo pokretni-

ji nego ikad. A naredne godi-

ne je trojka naučnika – Džon

Postel, Stiv Kroker i Vint Serf

– otišla da moli ondašnjeg

američkog predsednika Dže-

ralda Forda da potpomogne,

ne samo parama već i svojim

autoritetom da se ova tehno-

logija proširi. Nije upalilo, ali

možda je, sa današnje tačke

gledišta, tako i bolje. U tom

trenutku, “plan na salveti” iz

1969. godine o povezivanju če-

tiri različita računara u mre-

žu u okviru DARPA (američki

vojni projekat) slavio je četvrti

rođendan.

Kada su upotreba mobil-

nih telefona i internet dožive-

li bum?

Mobilni telefoni nisu mogli

da se koriste tako što bi svako

od nas bio opremljen borbe-

nim rancem teškim nekoliko

kilograma. Njegove dimen-

zije su morale da se smanje,

cena razgovora da pojeftini

i da se uvedu neke do tada

nepoznate usluge. To je poš-

lo fi nskoj kompaniji Radioli-

nija 1991. godine, koja je na-

pravila telefon veličine manje

fl aše za viski, koji je radio na

bazi GSM-a i imao mogućnost

slanja SMS poruka. E, tada

je došlo do buma. U teleko-

munikacijama postoji čuveni

Metkalfov zakon koji kaže da

zakon ponude i potražnje u

SUTRASUTRA: Video za poneti; fleksibilni displej i : Video za poneti; fleksibilni displej i

kontaktna sočiva koja projektuju slikukontaktna sočiva koja projektuju sliku


10

telekomunikacijama ne važi, jer se sa uključivanjem novih

korisnika u mrežu cena usluge smanjuje sa kvadratom veli-

čine. Zato na svakih šest meseci cena širokog pojasa pojeftini

dvaput. A pošto su te šezdesete bile godine naglog razvoja,

da pomenemo i zakonitost koju je uvideo osnivač kompani-

je Intel Gordon Mur, koji kaže: “Svakih 18 meseci procesor-

ska snaga se duplira, dok cena ostaje konstantna.” To važi i

danas, ali su prognoze da će uskoro prestati da važi, ako se

nešto revolucionarno ne dogodi u području mikroprocesora.

Prema procenama kompanije Gartner, stvari danas stoje

ovako: na svetu je instalirano oko 1,5 milijardi PC jedinica, a

oko četiri milijarde telefona. (Dok pišem ove brojke prisećam

se akcije iz Titovog doba: “Milion televizora u svakom domu

radio”). Dakle, svi u ruke po jedan mobilni, a svi (računarski)

pismeni po jedan PC. Inače, Gartnerove prognoze za 2014. go-

dinu su da će ukupan broj jedinica biti oko osam milijardi.

Znači, svakom po PC ili mobilni. E sad, to što će neko imati

po dva mobilna, a domorocima iz Afrike neće trebati nijedan

– o tome ćemo drugi put...

Danas je popularna priča o generacijama. Te generacija

“bejbi bumera”, generacije X, Y, Z... Stalni sukob između

roditelja, nastavnika i đaka kad je u pitanju obrazovanje. Te

mi danas ne možemo bez interneta, TV-a... A knjige, ko će

knjige da čita, pa makar bile i elektronske? Pre samo dva-

deset godina nisu postojali i-mail, internet trgovina (dodu-

še mi je u Srbiji i danas “nemamo”, čitaj ne koristimo), nije

bilo Gugla, Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba... Pa kako smo mi sta-

riji postojali?

Kada je za Božić 1990. godine Englez Timoti Berns Li ostao

dokon na projektu CERN u Ženevi, napravio je prvu veb stra-

nicu. I onda su se stvari ubrzale. Nisu tada postojali baneri i

slične stvari, one su došle mnogo kasnije. Ali je internet do-

bio strahovito ubrzanje. Danas je broj korisnika oko dve mi-

lijarde sa isto toliko sajtova, a broj veb stranica je veći od 2,5

triliona. Svetska ekonomska kriza će IT industriju vratiti na

stare grane tek krajem 2012. godine. A i posle toga, još neko-

liko godina će rast iznositi oko 2-3 procenata godišnje, taman

da se pokrije infl acija.

Mi smo trenutno u jednosmernoj ulici informacionih teh-

nologija – kraj te ulice je društvo koje se “vozi” na informa-

cijama. Možda je bolje reći da smo u univerzumu podataka.

Ne znam da li je poznato da je u septembru 2010. preko pre-

traživača Gugl (google.com) pretraženo oko 31 milijardu po-

dataka. U celoj 2007. je taj broj iznosio 2,6 milijardi. U 2012.

godini će internet “biti veći” 75 puta nego što je bio u 2002.

godini. Do 2030. godine, internet će biti glavni kanal za ko-

munikaciju svakog trećeg stanovnika Zemlje. Trenutno se

IP prenos podataka duplira svake dve godine. Mi smo 2010.

godine imali protok od 275 egzabajta podataka (260), dok će

to biti dnevni protok 2020. godine. U septembru i oktobru

2010. godine, na Jutjubu je bilo više video-materijala nego

što su zajedno izgenerisale tri najveće video-stanice u SAD:

Ej-Bi-Si (abc), Si-Bi-Es (cbs) i En-Bi-Si (nbc) od 1948. godine

do danas! Vikipedija, koja je u februaru 2011. proslavila de-

setogodišnjicu postojanja, generiše oko 4.500 novih članaka

svaki dan. A da je Fejsbuk država, bio bi, sa 600 miliona ko-

risnika, treći po broju stanovnika – iza Kine i Indije, a ispred

SAD. Tviter bi bio sedmi.

U ovim trenucima na scenu stupaju novi projekti. Dok će

cene hardvera dramatično da padaju (procena je da će se

spustiti na nivo 1 dolara za PC ili tablet do 2050), dotle će

cene aplikacija da rastu. Proširena stvarnost (engl. augmen-

ted reality) je ono što je jedna od četiri glavne oblasti razvoja

uz računarstvo u oblaku, društvene mreže i strategije bazi-

rane na prepoznavanju sličnih mustri. Istraživači sa Univer-

ziteta Vašington su već razvili kontaktna sočiva za oči koja

će moći da projektuju računarsku sliku. Da li je to već viđe-

no na bivšem guverneru države Kalifornija Arnoldu Švarce-

negeru dok je glumio u Terminatoru 1? Setite se scena kada

je od čovekolikog Terminatora ostao robot. Oči su mu sijale

crveno, a to su u stvari bila sočiva o kojima pričamo. Evo i

kultne serije CSI – istražitelji iz Majamija, koja nam u domove

donosi jako puno tehnoloških novotarija. Između ostalog, tu

su i providni ekrani. Tu tehnologiju sa providnim OLED ekra-

nima prvi put je javno objavila kompanija Samsung. Takođe

U septembru i oktobru 2010. go-

dine, na Jutjubu je bilo više video-

materijala nego što su zajedno

izgenerisale tri najveće video-

stanice u SAD: Ej-Bi-Si, Si-Bi-Es i

En-Bi-Si od 1948. godine do danas

POGLED U STAKLOPOGLED U STAKLO: Monitori istražitelja iz Majamija i BMW 7: Monitori istražitelja iz Majamija i BMW 7


11

je Samsung objavio i sa-

vitljivi ekran za mobilne

telefone – AMOLED. Seti-

mo se – sve je počelo od

Spoka i Zvezdanih staza.

Francuski telekom je po-

nudio naočare sa moguć-

nošću posmatranja inter-

neta – za razliku od so-

čiva i OLED ekrana, one

nisu providne.

Sa pojavom ekrana u

obliku folija, čija će cena

dramatično pasti, oče-

kujemo da naše sobe i

kancelarije budu “pre-

svučene” (ili pretvorene)

u ovakve folije. Dakle,

ekrani 360 stepeni oko

nas. Tada ćemo moći da

pozovemo drugare iz ce-

log sveta i da, na primer,

zajedno gledamo finale

lige šampiona između Barselone i Mančester junajteda i da

zajedno komentarišemo utakmicu. Pivo i kokice će da naba-

vi svako za sebe.

Zahvaljujući ovim tehnologijama, računari i tableti će biti

tanki kao fl is papir, a koštaće nekoliko evra. Za tako jeftine

sprave, oklop će biti kartonski. Ovakvi računari se nazivaju

računarima za jednokratnu upotrebu (engl. disposable com-

puter). Šoferšajbne ekrana će biti prekrivene ovim folijama, a

na njima će biti prikazano sve neophodno: od toga kojom br-

zinom vozimo, do toga koliko je rastojanje do susednih kola,

a moći ćemo da surfujemo internetom dok vozimo. Brigu o

brzini i rastojanju preuzeće računar u našim kolima. Deo ove

tehnologije imaju BMW 7 i Honda Accord.

Holografska projekcija će biti glavni vid projektovanja.

Projektori – onakvi kakve ih danas znamo – nestaće. Uz to

će teleportacija (jedina nerešena tehnologija iz prvih epizo-

da Zvezdanih staza do danas), telekineza i telepatija, narav-

no uz pomoć računara, biti od velike pomoći osobama sa

invaliditetom.

Internet, daleko napredniji nego ovaj danas, biće u upotre-

bi. Računarstvo u oblaku, danas tek u povoju, će biti osnov-

ni model rada. Bežični internet svuda, jeftine radne stani-

ce i moćni serveri i storidži u pozadini – to je slika bliske

budućnosti.

Gde smo mi Srbi tu? Generalno gledano, ne mnogo da-

leko. Ali ako se ubroje i Srbi iz dijaspore. Sa njima u naj-

bogatijim svetskim laboratorijama i fi rmama imamo neke

šanse da se vratimo na stare pozicije, kada smo bili jedna

od najjačih zemalja u Evropi. Bez njih čeka nas mukotrpna

borba za beg sa dna – iza nas su samo Bosna i Hercegovi-

na i Albanija od evropskih zemalja. Sa ulaganjem u IT od

1,8 odsto godišnjeg BDP-a i još 2,8 odsto u telekomunikaci-

je, ne možemo da očekujemo ništa bolje. Prosečan srpski

poslodavac potroši više godišnje za poslovne ručkove po

zaposlenom nego što uloži u IT. Kako sejemo tako ćemo i

da žanjemo. Zakon “žetva pa setva” nije isto što i “setva pa

žetva”. Mnogi bi hteli ovo prvo.

Autor je direktor Gartnera za Srbiju

CRVENA SOČIVA IZ BUDUĆNOSTICRVENA SOČIVA IZ BUDUĆNOSTI: Terminator 1: Terminator 1

MALO KASNIJEMALO KASNIJE: Providni ekran i računar za jednokratnu upotrebu: Providni ekran i računar za jednokratnu upotrebu


12

Paradox već četiri godine upravlja čitavom GRID infrastrukturom jugoistočne Evrope

Najmoćniji superkompjuter jugoistočne Evrope nalazi

se u Zemunu, na Institutu za fi ziku. U ovoj inače vodećoj na-

učnoj ustanovi u Srbiji, u Laboratoriji za primenu računara

u nauci (Scientifi c Computing Laboratory, SCL) smeštena je

mašina koja je nazvana Paradox. To je klaster sa više od 1000

procesora i oko 100 TB memorijskog kapaciteta.

Laboratorija za primenu računara u nauci osnovana je

2004. godine, od kada njome rukovodi Aleksandar Belić. Is-

prva u sastavu Centra za teorijsku fi ziku, SCL se ubrzo iz-

dvojio kao posebna organizaciona jedinica. SCL raspolaže

značajnim računarskim resursima, među kojima prednjači

superračunar Paradox. Na ovoj mašini se pokreću razne nu-

meričke simulacije i vizualizacije kako klasičnih tako i kvan-

tnih sistema sa više tela.

Prva preteča ove mašine nastala je 2003, nakon što je sarad-

nik SCL-a Antun Balaž po povratku iz Međunarodnog centra za

teorijsku fi ziku u Trstu dobio zadatak da sa Rašom Karapandžom

od četiri računara napravi prvi domaći klaster. Projekat su vodili

šefovi Laboratorije dr Aleksandar Belić i dr Aleksandar Bogojević.

Prva inkarnacija Paradoxa je imala 128 procesora i omogu-

ćila je ulazak Srbije u GRID. Danas se u SCL-u nalaze tri cen-

tra Nacionalne GRID mreže: AEGIS01, AEGIS07 i AEGIS08,

kao i jedan lokalni klaster. Veliki uspesi Paradoxovih admi-

nistratora su doveli do toga da oni već četiri godine upravlja-

ju čitavom GRID infrastrukturom jugoistočne Evrope. U tom

periodu, sam Paradox je konstantno ocenjivan kao najefi ka-

snija mašina u čitavoj panevropskoj infrastrukturi.

Samo godinu dana nakon osnivanja ove laboratorije

Evropska unija je prepoznala SCL kao Centar izvrsnosti za

razvoj superračunarstva i računarsko modeliranje komplek-

snih sistema. Koristeći status centra izvrsnosti kao zamajac,

SCL ubrzo postaje prepoznatljiv partner u više projekata

Srpsko-evropski projekat

Paradox, najjači superkompjuter

foto

: V

lad

imir

Ne

ne

zić

13

takozvane e-infrastrukture, kao što su EGEE II, EGEE III, EGI-

INSPIRE (panevropska GRID infrastruktura), SEE-GRID, SEE-

GRID-2, SEE-GRID-SCI (GRID infrastruktura jugoistočne Evro-

pe), PRACE (panevropska superračunarska infrastruktura).

Na inicijativu SCL-a, potpredsednik Vlade Božidar Đelić

2008. godine lansira sedmogodišnju Nacionalnu superra-

čunarsku inicijativu, čiji je cilj izgradnja i fi nansiranje Naci-

onalne superračunarske instalacije “Plavi Dunav”.

S. Bubnjević

Brzina i memorija

Današnji superkompjuteri rade na peta-skalama, brzina im se meri u petaflopsima (1015 operacija u sekundi), a skladi-šteni prostor u petabajtima (1015 slovnih znakova ili bajta). Sledeća generacija superkomjutera, i računarskih problema kojima će oni biti posvećeni, suočiće nas sa 1000 puta ve-ćim zahtevima po pitanju brzine i količine podataka, dakle sa egza-skalama.

Evropska mreža superkompjutera

Superkompjuteri su nezamenjivo oruđe u rešavanju najve-ćih problema i izazova XX veka. Ovo je jedna od oblasti u kojoj Evropa nastavlja da bude lider i trudi se da zadrži kon-kurentnost, a to postiže, između ostalog, značajnom me-đunarodnom saradnjom. Projekat PRACE (Partnership for

Advanced Computing in Europe), evropsko superkompju-tersko partnerstvo je jedinstvena panevropska istraživač-ka infrastruktura u oblasti kompjutera visokih performansi, koja se delimično finansira iz Sedmog okvirnog programa Evropske unije (FP7). PRACE ima 20 članova koji dolaze iz Austrije, Bugarske, sa Kipra, iz Češke, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Irske, Italije, Holandije, Norveške, Polj-ske, Portugala, Španije, Švedske, Švajcarske, Turske, Ve-like Britanije i iz – Srbije. Naime, među njima ravnopravno učestvuje i Laboratorija za primenu računara u nauci Insti-tuta za fiziku u Beogradu (Scientific Computing Laboratory

– Institute of Physics Belgrade), u kojoj se nalazi naš najve-ći superkompjuter – Paradox. Ovakvim jednim projektom upravlja Naučni upravni komitet kojim, kad je reč o PRA-CE-u, a predsedava mu Ričard Kenvej, inače predsednik Nacionalnog e-naučnog centra Velike Britanije i zamenik di-rektora za računarske nauke na Univerzitetu u Edinburgu, gde je i profesor matematičke fizike.

na Balkanu


14


Srbija i Evropa

Osnovni pokazatelji IT razvoja

@ EU 27 ▸ 71 odsto domaćinstava

poseduje računar

▸ 65 odsto domaćinstava poseduje internet

▸ 56 odsto domaćinsta-va poseduje širokopojasni internet

▸ 60 odsto građana je ko-ristilo internet u poslednja tri meseca

▸ 68 odsto građana je ko-ristilo računar u poslednja tri meseca

@ Švedska ▸ 88 odsto domaćinstava poseduje računar


▸ 79 odsto domaćinstava poseduje široko-pojasni internet

▸ 86 odsto građana je koristilo internet u po-slednja tri meseca

▸ 91 odsto građana je koristilo računar u po-slednja tri meseca

@ Slovenija ▸ 71 odsto domaćinstava poseduje računar





@ Mađarska ▸ 63 odsto domaćinstava poseduje računar


▸ 51 odsto domaćinstava poseduje širokopo-jasni internet



@ Češka ▸ 60 odsto domaćinstava poseduje računar






15

VREME Evrope • 19/055/2011/2011/201011/201/201/201/201/201/2012010111111111111

15

Izvor: Eurostat, 2009.

@ Hrvatska ▸ 55 odsto domaćinstava poseduje računar





@ Srbija ▸ 47 odsto domaćinstava poseduje računar





@ Bugarska ▸ 32 odsto domaćinstava poseduje računar






Ovaj dodatak je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost

nedeljnika “Vreme” i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske Unije.

Projekat “Vrline života u porodici evropskih naroda” fi nansira Evropska unija kroz program Medijski fond

u okviru evropskih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.

@ Elektrotehnički fakultetBeograd, Bulevar kralja Aleksandra 73

011/3226-760

www.etf.rs

@ Fakultet informacionih tehnologija

Beograd, Tadeuša Košćuška 63

011/3283-445

www.metropolitan.edu.rs

@ Matematički fakultetBeograd, Studentski trg 16

011/2027-801

www.matf.bg.ac.rs

@ Računarski fakultetBeograd, Knez Mihailova 6

011/2527-613

www.raf.edu.rs

@ Fakultet organizacionih nauka

Beograd, Jove Ilića 154

011/3950-800

www.fon.rs

@ Fakultet za kompjuterske nauke

Beograd, Bulevar umetnosti 29

011/2145-464

www.megatrend-edu.net/fkn

@ Fakultet za informatiku i računarstvo

Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 44

011/3121-349

www.dir.singidunum.ac.rs

@ Fakultet tehničkih naukaNovi Sad, Trg Dositeja Obradovića 6

021/450-810

www.ftn.uns.ac.rs

@ Prirodno-matematički fakultet

Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 3

021/6350-449

www.dmi.uns.ac.rs

@ Prirodno-matematički fakultet

Niš, Višegradska 33

018/223-430

www.pmf.ni.ac.rs

@ Elektronski fakultetNiš, Aleksandra Medvedeva 14

018/529-105

www.elfak.ni.ac.rs

@ Fakultet tehničkih naukaKosovska Mitrovica, Kneza Miloša 7

028/425-320

www.ftnkm.info

@ Prirodno matematički fakultet

Kosovska Mitrovica, Lole Ribara 29

028/425-396

www.pr.ac.rs/index.php/pmf

@ Tehnički fakultet “Mihailo Pupin”Zrenjanin, Ðure Ðakovića bb

023/550-515

www.tfzr.uns.ac.rs

@ Departman za matematičke, fizičke i informatičke nauke

Novi Pazar, Vuka Karadžića bb

020/317-754

www.np.ac.rs/departman-za-matematicke-

fi zicke-informaticke-nauke

@ Departman za prirodno-tehničke nauke

Novi Pazar, Dimitrija Tucovića bb

020/316-634

www.uninp.edu.rs

@ Tehnički fakultetČačak, Svetog Save 65

032/302-700

www.tfc.kg.ac.rs

@ Prirodno matematički fakultet

Kragujevac, Radoja Domanovića 12

034/336-223

www.pmf.kg.ac.rs

Izvor: Digital

Gde se obrazuju IT stručnjaci

Pregled fakulteta sa studijama u oblasti informacionih tehnologija

foto: nkzs-sxc.hu

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec

Documents

VRLINE ŽIVOTA U PORODICI EVROPSKIH NARODA (7) …evrope vrline Života u porodici evropskih naroda (7) digitalni kontinent informacione tehnologije, ljudi i ekonomija objavljeno kao