~';z..••Q~~,,'••• · ~a. Na sahrani je Aleksandar Vu~i} pro~itao pismo kojim se dr [e{eq oprostio od svog saradnika i prijateqa: “Tu`ni skupe, Mene li~no je u`asno pogodila

~';Q~~"""''' -z..•• ,,'••• tJICIIOi" iiDiIIIIiJtJhJtIIJt:i& "'1~ iipam,

H IfIIt:iiiIIDe ;;;,... " IlJIIllIBS ;up3a.tbyJWlllO qtJJHiiiBo t:ypBllJlO t:e cKai) OJIYJaiipobe BFKot:DtJalHIIJMKot:06o iot:iiioi)e IlliipeEtleiJIIS)Kodiiyp",., t:iiiptIuIHa " iiDJIl&1IMI

lCDt:oBatujylllllpl, 3tICfI1ia JeBlIIIIIlI/IijjD ~ 6ttiii&Y IlJIIllIBSJKIIDa iipyollO qtJJHiiiBo OJIYJIdat:eC.." MIIIJe t:Mt:HII-,iiiBtI,b

BROJ 3205, JUL 2008. VELIKA SRBIJA 1

Osniva~ i izdava~Prof. dr Vojislav [e{eqGlavni i odgovorni urednik

Elena Boì}-TalijanZamenici glavnog

i odgovornog urednikaMarina Toman, Jadranka Joksimovi}

Pomo}nik glavnogi odgovornog urednika

Momir Markovi}Tehni~ko ure|ewe i kompjuterski prelom

Severin Popovi}Redakcija

Ivan Nini}, Boris Aleksi}, Du{an Mari}, dr Nikola @uti},

Sla|an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi},mr Aleksandar Martinovi},

Budimir Ni~i}, Amyad Migati, Ogwen Mihajlovi}

Unos tekstaVesna Mari}, Zlatija Sevi},

Qubinka Boòvi}, Dragica Tomi}i Biqana Mi~i}

Lektura i korekturaLazar Macura

Predsednik Izdava~kog savetaDr \or|e Nikoli}

Zamenik predsednika Izdava~kog savetaDr Branko Nadoveza

Izdava~ki savetProf. dr Vojislav [e{eq,

Tomislav Nikoli}, Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi}, Aleksandar Vu~i},

Dragan Todorovi}, Mirko Blagojevi}, Du{ko Sekuli},

Zoran Krasi}, Paja Mom~ilov,Nata{a Jovanovi}, Goran Cvetanovi}

[tampa DOO “Dragi}”, Zrewanin

\or|a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin, tel. 023/535-491Redakcija prima po{tu na adresu

““Velika Srbija””, Trg pobede 3, 11080 Zemun; rukopisi se ne vra}ajuNovine “Velika Srbija” upisane su u

Registar sredstava javnog informisawaMinistarstva za informacije pod brojem1104. od 5. juna 1991. godine.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

329(497.11)

VELIKA Srbija : novine Srpskeradikalne stranke / glavni i odgovorni urednik Elena Boì} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul 1990)-

- Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)-(Zrewanin : Dragi}). - 30 cm

Mese~no

ISBN 1452-9165 = Velika SrbijaCOBISS.SR-ID 19291650

IN MEMORIAM

Ostali smo bez na{eg ~lana,prijateqa i narodnog poslanika Dragana Tasi}a

Na Vidovdan, u svojoj 49. godini, iznenada je premi-nuo Dragan Tasi}, narodni poslanik Srpske radikalnestranke i ~lan Komiteta za odbranu prof. dr Vojisla-va [e{eqa. Dragan Tasi} postao je ~lan na{e velikeporodice – Srpske radikalne stranke – krajem 2007. go-dine, i za samo nekoliko meseci pre{ao je put od obi~-nog ~lana Stranke do ~lana tima koji pomaè u pri-premi odbrane prof. dr Vojislavu [e{equ. Svojimneumornim zalagawem u timu, zasluèno je izabran zanarodnog poslanika u Narodnoj skup{tini RepublikeSrbije.

Dragan Tasi} je diplomu pravnog fakulteta stekaou Francuskoj, u Monpeqeu, i bio je jedan od najobrazo-vanijih, najvrednijih i najistaknutijih ~lanova tima.O tome koliki je bio wegov zna~aj za Srpsku radikal-nu stranku i predsednika li~no, najboqe svedo~e re~idr [e{eqa: “Ne pamtim da sam ikada u tako kratkom roku sa nekim uspostavio od-nos tolikog poverewa i prijateqatva kao sa Draganom”. Dragan je iza sebe ostaviosuprugu Gordanu i k}erku Draganu.

Sahrawen je uz najvi{e strana~ke po~asti u utorak, 1. jula na grobqu Orlova-~a. Na sahrani je Aleksandar Vu~i} pro~itao pismo kojim se dr [e{eq oprostiood svog saradnika i prijateqa:

“Tu`ni skupe,Mene li~no je uàsno pogodila smrt, usudio bih se da kaèm, velikog prijate-

qa Dragana Tasi}a bez obzira {to nisam imao tu ~ast da ga vidim i li~no upoznam.Dragan Tasi} je jedan od retkih qudi o kojem niko nikada nije mogao da kaè ni-jednu lo{u re~. Kada sam pitao svoje prijateqe, saradnike, partijske drugove oDraganu Tasi}u, niko nije imao lo{e mi{qewe i nijednu ru`nu re~, pa ~ak ni re~opreza da izgovori o qudskim i profesionalnim kvalitetima Dragana Tasi}a.îni mi se da je spadao u red qudi koji su uìvali op{te simpatije, op{te po{to-vawe, spadao je u qude koje nisu interesovale intrige, ve} rad, po`rtvovawe i bor-ba za boqu i lep{u Srbiju. Dragan Tasi}, moj prijateq, prihvatio je radikalskeideje i sprovodio ih u delo na svakom mestu i u svakom trenutku. Wegova marqi-vost, obrazovawe, znawe i istinska borbenost za srpske nacionalne interese, zainterese na{e stranke, naterala me je, a to sam veoma retko ~inio, da ga posle re-lativno kratkog vremena predloìm za ~lana najuèg rukovodstva Srpske radi-kalne stranke, za ~lana Centralne otaybinske uprave srpskih radikala. U timukoji pomaè moju odbranu pred ha{kim progoniteqima, Dragan Tasi} je imao ne-zamewivu ulogu. Jedino on je mogao pa`qivo i bez gre{ke da prati transkripte su-|ewa, kako na francuskom tako i na engleskom jeziku, jedino on je sa izvanrednomstra{}u pronalazio dokumentaciju, primere iz sudske prakse koji su mi pomagalida pobedim one koji uni{tavaju na{u zemqu i srpski narod u celini. Svi mi osta-li smo bez ~oveka ~iji je zna~aj za na{u stranku bio gotovo neprocewiv. Znam daje wegovoj Gordani i Dragani najteè, ali znam da }e nam svima, i to ne samo u pro-fesionalnom smislu, nedostajati Dragan Tasi}. Wegovo mesto ni u Srpskoj radi-kalnoj stranci, ni u timu koji pomaè moju odbranu, niko ne moè da popuni.

Dragan je bio jedinstven ~ovek. Jedinstven po tome {to se sa Zapada vratio usvoju Srbiju koju je voleo iznad svega. Jedinstven po tome {to nikada za sebe ni-{ta nije traìo, a za ideje koje je zastupao davao je sve {to ima i sve {to moè.Ostali smo bez Dragana, ali ga nikada ne}emo zaboraviti. Zaduìo nas je sve. Sa-mo ako se izborimo za onakvu Srbiju za koju se zalagao i Dragan Tasi}, wegova ina{a borba ima}e smisla. Neka mu je laka ova na{a srpska zemqa”.

U Hagu, 1. jula 2008. godine dr Vojislav [e{eq

DDràva Srbija se ve} mesec dana nalazi u postizbor-nom galimatijasu, u toku kojeg smo definitivnoutvrdili da je na delu ozbiqna izdaja dràve i naro-

da. Vreme koje je proteklo u strana~kim pregovorima povo-dom najva`nijih pitawa iz oblasti unutra{we i spoqnepolitike, a kako bi akteri pregovora utvrdili bazi~na pi-tawa od su{tinskog zna~aja za opstanak dràve i wenih naj-va`nijih interesa i potom formirali nacionalnu i po-{tenu vladu, bilo je dragoceno i ne moè se vratiti unazad.Ali, bez obzira na duìnu ustavnih i zakonskih rokovakonstituisawa skup{tine, te duìnu roka relevantnog zaformirawe republi~ke vlade, poput neo~ekivanog, umet-nutog uzroka, u postoje}e politi~ke tokove ume{ao se istrani faktor, naravno uz uvek prisutnu asistenciju dr-skog samovla{}a doma}ih politikanata, ne bi li doma}eizbore izbacili na scenu me|unarodne politike i time ne-posredno ume{ali wihov ~isto unutra{we-politi~ki is-hod u zapo~eti me|unarodni proces otimawa na{e ju`nepokrajine, Kosova i Metohije, koja je trenutno pod okupa-cijom, ali i pod vla{}u {iptarskih kriminalaca-terorista.

U ovakvoj pometwi i preplitawu dràvnih, me|unarod-nih, ali i privatnih interesa, nazire se i prethodno pita-we na koje vaqa dati odgovor: [ta povezuje samovla{}e upostizbornom procesu, samovla{}e u vo|ewu spoqne poli-tike, samovla{}e u odre|ivawu dràvnih prioriteta, ne-girawe autoriteta Narodne skup{tine i uslovqavawe za-kazivawa vanredne sednice zahtevima forme maweg zna~a-ja, podani~ku saradwu sa titularima ogoqene sile i nepra-va, podani~ku saradwu sa evrobirokratskom ~inovni~komoligarhijom, divqa~ki kapitalizam pod velom tobo`wesocijalne pravde, jednostranu podani~ku saradwu sa Tribu-nalom, zatirawe slobode mi{qewa u medijima i stvarawedràve jedne politi~ke partije, koja u svom zvani~nom na-zivu, vaqda zbog stida, ne drì ni ime na{e otaybine Sr-bije? Odgovor koji sledi je sasvim jasan – u pozadini svihovih {tetnih pojava po dràvu i narod, na ̀ alost svih gra-|ana, nalazi se onaj ~iji poloàj Ustav defini{e formu-lacijom da “izraàva dràvno jedinstvo Republike Srbi-je”, tj. {ef dràve i samovla{}e koje se kosi sa interesomjedinstvene odbrane Kosova i Metohije. Dokle }emo trpe-ti samovoqu u ùtom ruhu?

Spoqna politika ili ~ari dopisivawaIma mnogo qudi koji vole da se dopisuju, bilo starim

ili novim sredstvima komunikacije, da na taj na~in iskaùsvoje li~ne emocije, prenesu neke informacije, ali i sa-kriju od ve}eg kruga qudi neke sadràje koji su predmetkonkretne prepiske. Sve je to normalno. Me|utim, kada suu pitawu prepiske dràvnih zvani~nika koje se ti~u pita-wa iz domena dràvne spoqne politike, ~ari dopisivawanisu preporu~qive i postaju potencijalni izvor {tete podràvu i narod, koje ti zvani~nici treba da predstavqaju.

Predsedniku Republike ova prethodna znawa zaista ni-su potrebna. O~igledna je jedino ~iwenica da on svojim naj-novijim izjavama i radwama, nepovratno, umesto dràvni~-kog, gradi imiy pritajenog poklonika ideje o apsolutnojvlasti sopstvene politi~ke partije, ali i jo{ opasnije ide-je jedinstva svih funkcija vlasti u rukama jednog ~oveka,preciznije, u sopstvenim rukama. [ta sledi kada takva li~-nost u politi~ki te{kom trenutku, kao {to je danas slu~aju Srbiji, zaista postane titular dono{ewa najzna~ajnijihodluka, te do|e u poziciju da bira izme|u dràvnog i inte-resa li~ne vlasti, koja je na àlost svih, po svojoj prirodiprete`no partijskog karaktera? Kakve su posledice ta-kvog {tetnog pona{awa i zbog ~ega je {ef dràve mehani-

2 VELIKA SRBIJA JUL 2008. BROJ 3205

Evro poltroni

Izdajni~kaIzdajni~kasamovoqasamovoqa

IIzzmmee||uu ddrr`̀aavvnnoogg iinntteerreessaa ii llii~~nnee vvllaassttii

•• Rekonfiguracija me|unarodnog prisustva vodi kona~noj podeli Kosova i Metohije i samo pri-hvatawe takvog koncepta od strane dràve Srbije, kojoj se spoqa to name}e pod velom prepo-ruke, predstavqalo bi posredno priznawe teroristi~ke nezavisnosti

•• Boris Tadi}, u maniru samodr{ca i diktatora, u jednom ozbiqnom trenutku po Srbiju, samo-vlasno stupa u me|unarodnu prepisku o tom pitawu bez konsultacija sa Vladom i ostalim po-liti~kim akterima

PPii{{ee:: MMaarrkkoo ZZ.. PPuu{{iiccaa

zme zvani~ne dràvne prepiske u sferi spoqne politikezloupotrebio, uìvaju}i pri tom samo u ~arima dopisiva-wa za potrebe apetita li~ne vlastoqubivosti, umesto za-stupawa zajedni~ke politike svih dràvnih organa i poli-ti~kih aktera kada se radi o problemima u vezi sa Kosovomi Metohijom?

Pisma koja je generalni sekretar OUN Ban Ki Mun upu-tio Borisu Tadi}u i {iptarskom kriminalcu-teroristikoji se la`no predstavqa kao predsednik Kosova, imala surazli~itu sadrìnu, kako se u javnosti navodi, ali su iotvorila pitawa oko budu}e uloge EULEKSA i odnosa ovenelegalne misije prema ve} postoje}em prisustvu legalnogUNMIKA. Dakle, re~ je o predlogu o reformi misije UN-MIK kojom se prekraja Rezolucija SB 1244 i kojim postup-kom je Ban Ki Mun prekora~io svoja ovla{}ewa, ali je ti-me i pokazana jasna slika neprincipijelnog pristupa me|u-narodnih zvani~nika, naro~ito kada su u pitawu stalni ne-re{eni problemi, povodom ostvarewa legitimnih i legal-nih srpskih interesa u ju`noj srpskoj pokrajini pod okupa-cijom. Sve to i nije neki izvanredni problem, jer se takone{to i o~ekivalo obzirom na pritajenu politiku SAD iEU kada je u pitawu Kosovo i Metohija, pa su u tom smisluverovatno i postojali pritisci na genseka OUN-a, ali ni-je se o~ekivao otvoren i samovlasni nastup predsednika Re-publike, koji je odlu~io da preuzme iz ustavnih i zakonskihovla{}ewa Vlade du`nost da vodi unutra{wu i spoqnu po-litiku zemqe, te samoinicijativno u|e u ~ari dopisivawa,odnosno me|unarodne spoqnopoliti~ke prepiske, kr{e}ina taj na~in LEX SUPERIOR.

Sadrìna pisama upu}enih doma}em {efu dràve i jed-nom {iptarskom teroristi jo{ uvek u celini nije utvr|e-na. Me|utim, iz govora u SB OUN, nije sporno da je oprede-quju}a ideja tih pisama ve} pomenuta reforma misije UN-MIK i sporno legalizovawe misije EULEKS, na taj na~in{to bi evropska misija preuzela dobar deo ovla{}ewa mi-sije UN na terenu, navodno privremeno i bez prejudicira-wa kona~nog statusa, koji je pak EU ve} iskazala, jer je we-no staro jezgro priznalo la`nu dràvu terorista. Terori-sti~ka banda u Pri{tini nije krila odu{evqewe povodomtakvog stava, te je jedinstveno istupila i pozdravila ostva-rewe takvog plana, znaju}i da }e pod velom takve forme, naduì rok, definitivno u~vrstiti svoju la`nu dràvnost,dobiti me|unarodnu saglasnost na stupawe teroristi~kogustava na snagu i wegovu kasniju primenu. Jasno je da je u po-zadini poku{aja ovakve legalizacije misije EU ostvarewespornog plana Martija Ahtisarija, koji i nije prihva}en uSB OUN i koji predstavqa otvoren put ka secesiji i neza-visnosti tako stvorene {iptarske teroristi~ke dràve,mimo me|unarodnopravnih dokumenata. Naravno, sadrìnapisama, odnosno skrivena ideja genseka OUN o preno{ewunadle`nosti ne bi pro{la u SB UN zbog jasnog stava drà-ve Rusije koja je stalni ~lan tog tela.

Na drugoj strani, {ef na{e dràve, u maniru samovla-snog zahvata koji je u pro{losti vi|an u diktaturama, u jed-nom ozbiqnom trenutku po Srbiju, samovlasno stupa u me-|unarodnu prepisku bez konsultacija sa Vladom i ostalimpoliti~kim akterima na politi~koj sceni Srbije. Ako suAlbanci sa Kosova i Metohije imali takta, pa su istupilizajedno, izraàvaju}i saglasnost sa spornim planom gense-ka OUN, onda se i od svih na{ih dràvnih organa i parla-mentarnih stranaka o~ekivala jasna reakcija protiv ta-kvog drskog kr{ewa me|unarodnog prava. Predsednik Repu-blike o~igledno nije imao dovoqno obzira, pa je ocenom datehni~ka vlada nema to ovla{}ewe, bez razmi{qawa sebidao za pravo da samovlasno vodi unutra{wu i spoqnu poli-tiku Srbije po cenu kr{ewa Ustava. Da li smo na putu stva-rawa ~isto predsedni~kog sistema, {to oslikavaju posled-

wi postupci Predsed-nika Republike, a neme{ovitog kako to isam Ustav propisuje?I {to je jo{ va`nije,trenutak u kome se sveto de{ava se ne moèokarakterisati kaoredovno dràvno sta-we, naprotiv – u tokuje proces ugroàvawasuvereniteta, terito-rijalnog integriteta,te ustavnog poretkaSrbije, pa se od sviho~ekuje najve}a mogu}a pa`wa i oprez, ali i apsolutno dr-àvno jedinstvo.

Dijarhija ili dvovla{}eU istoriji starog Rima, u periodu politi~kog princi-

pata koji se u istorijskopravnoj literaturi tuma~i kao pe-riod u rasponu od prikrivene do otvorene monarhije (Ob-rad Stanojevi}, “Rimsko pravo”), pojavio se i jedan ve{ta~-ki me|uoblik vladavine – dijarhija ili dvovla{}e, koji seogledao u monarhijskoj vladavini, ali sa republikanskomfasadom. Ovakvo ~edo prirodnog ose}aja Rimqana za drà-vu i pravo i uop{te za javne poslove, bilo je posledica za-te~enog stawa – uspostavqawa privremene ravnoteè iz-me|u starijih republikanskih dràvnopoliti~kih navikai novih, u tom trenutku politi~ki neophodnih, monarhij-skih htewa. U su{tini, bilo je to odgovaraju}e re{ewe zanovonastale okolnosti u kojima se rimska republika nala-zila u tom trenutku.

Danas, u periodu moderne dràvnosti, pod me|unarod-nim pritiscima, tako|e se javqa sli~na situacija, ali nekao plod dràvni~ke genijalnosti, niti kao re{ewe nekogpoliti~kog problema, ve} kao izvor stalne opasnosti da seme|unarodno pravo kr{i i ozakoni teroristi~ka secesija.Dakle, neposredna posledica ostvarewa spornog plana gen-seka OUN-a, a u nadi da to nikada i ne}e biti zbiqa, jestestvarawe unutra{we i me|unarodne dijarhije-dvovla{}a,uz napomenu da bi {iptarska teroristi~ka kontrola delana{e dràvne teritorije spadala u domen ~isto me|una-rodnog pola takve dijarhije, {to je i EU koja bi nas tako te-ritorijalno osaka}ene i prihvatila, dok bi severni deo po-krajine i srpske enklave bile u reìmu nekakvog ograni~e-nog unutra{weg poretka dràve Srbije.

Dakle, reìm me|unarodnog prisustva OUN bi se ogle-dao u oblastima gde ìve Srbi i gde bi primat imao UN-MIK, a arbana{ka teroristi~ka pseudodràva bi bilapod patronatom EU, koja je priznala takvu la`nu {iptar-sku dràvu, {to daqe upu}uje na zakqu~ak da bi EULEKSpredstavqao pravnog i fakti~kog staraoca teroristi~kogpseudodràvnog novoro|en~eta. U su{tini, re~ je o tobo-`woj “funkcionalnoj raspodeli me|unarodnog prisustvana terenu”, a fakti~ki je re~ o podeli Kosova i Metohije isuludoj ideji da je za dràvu Srbiju povoqno da se odreknedela sopstvene teritorije. I to ukoliko bi se tako ne{toi ozakonilo u SB UN, a {to je zbog jasnog stava Rusije pro-tiv takvog re{ewa i prakti~no nemogu}e ostvariti. Tobo-`wa funkcionalna podela je najobi~nije podmetawe, {tomoèmo zakqu~iti i na osnovu pomenutog primera iz isto-rije starog Rima, gde je dijarhija bila re{ewe za o~uvawedràve, dok bi u ovom modernom slu~aju dijarhija ozakoni-la razbijawe dràve. Pod pla{tom po{tovawa Rezolucije1244 i zadràvawa unutra{weg prisustva dràve Srbije nadelu Kosova i Metohije gde ̀ ive Srbi, {to bi predstavqa-


Evro poltroni

lo samo fasadu, u su{tini bi se ostvarila ideja da na osta-lom delu Kosova i Metohije nesmetano funkcioni{e pse-udodràvnost {iptarske teroristi~ke uprave, {to je i ciqstranog autora ovakvog plana. Takva pseudodràva bi podvo|stvom i pomo}u izve{taja EULEKSA bila legalizova-na, te vremenom postala nesporna ~iwenica u okviru ~iwe-ni~nog stawa problema Kosova i Metohije. Da zakqu~imo– rekonfiguracija me|unarodnog prisustva vodi kona~nojpodeli Kosova i Metohije i samo prihvatawe takvog kon-cepta od strane dràve Srbije, kojoj se spoqa to name}e podvelom preporuke, predstavqalo bi posredno priznawe te-roristi~ke nezavisnosti. To se nikada ne sme dogoditi.

Zbog svega navedenog, potrebna je hitna reakcija Narod-ne skup{tine i odgovaraju}a odluka povodom o~igledne me-|unarodne podvale u vezi sa misijom EULEKS. Iza svega,po ko zna koji put, stoji podla igra EU na srpskom dràv-nom prostoru i to bi trebalo da bude jasno doma}im evro-igra~ima na terenu, petoj koloni evrobirokratskih inte-resa, ali i predsedniku Republike obzirom na wegovo otvo-reno evroatlantisti~ko opredeqewe. Stoga moèmo za-kqu~iti da svako ko osporava pravo Narodne skup{tine dase izjasni o EULEKS-u i pismima genseka OUN, zalazi uopasnu zonu koja samo {teti dràvnim interesima Repu-blike Srbije.

Napad na autoritet i zna~aj Narodne skup{tineKada je carska Rusija bila na rubu dràvnopravnog op-

stanka i kada su predrevolucionarni neredi i napadi na ca-ra i samodràvqe i ideju imperije postali u~estali, pred-sednik Ministarskog saveta i ministar unutra{wih delaPjotr Arkadijevi~ Stolipin je sa skup{tinske govornicejasno uputio slede}e re~i neprijateqima celovitosti i op-stanka carske Rusije: “Dràva je obavezna da – kada je u opa-snosti – donosi vrlo stroge i iskqu~ive zakone kako bi sesa~uvala od raspada. To je stawe nu`ne odbrane. Postojesudbinski trenuci u ̀ ivotu dràvnom kada je dràvna nad-le`nost iznad pravne i kada treba birati izme|u celovi-tosti teorija i celovitosti otaybine”.

Danas se svi nacionalno svesni i patriotski opredeqe-ni gra|ani Srbije, dru{tveni radnici, a naro~ito patri-otske politi~ke partije, stolipinovski zalaù za za{titudràvnopravnih i narodnih interesa i za neophodnost za-kazivawa vanredne sednice skup{tine Srbije. Sve se to ~i-ni povodom stupawa na snagu teroristi~kog ustava krimi-nalne pseudodràve i pomenutog poku{aja genseka OUN daprotivpravnu misiju EULEKS, zasnovanu na planu o neza-visnosti Kosova i Metohije Martija Ahtisarija, provu~ekao zvani~an me|unarodni koncept povla~ewa legalne mi-sije OUN sa Kosova i Metohije i nelegalnog prepu{tawa

misiji EU me|unarodnog prisustva, {to je sve protivno Re-zoluciji 1244. Na osnovu orkestriranih izjava onih kojinas jedva ~ekaju u EU (tu je i neizostavni Havijer Solana),ono {to se o~ekuje od na{e zemqe jeste pristanak na ova-kav {tetan plan, ili ne~iwewe po tom pitawu – {to vodipre}utnoj saglasnosti sa sadrìnom plana, a ~emu doprino-se bezobzirni i nelegitimni postupci osiqene skup{tin-ske birokratije. Tako je forma sadràna u Poslovniku ko-ji nije tehni~ki savr{en akt, suprotstavqena dràvnomopstanku, ali i nepostupawe predsedavaju}eg Skup{tine,penzionera Krkobabi}a kome su “vezane ruke” ba{ u tre-nutku kada je u pitawu celovitost otaybine!

Pri tom, ustavnopravno posmatrano, deklaracija Skup-{tine o ovim pitawima bi bila samo izjava o konkretnompoliti~kom stavu, a taj stav bi bio politi~ki obavezuju}isamo za donosioca – Skup{tinu, dakle bez zakonske i prav-ne snage i obaveznosti koja je ve} sadràna u drugim prav-nim instrumentima ustavne prirode koji jasno defini{upoloàj Kosova i Metohije. Formalno pitawe, kao {to jedilema da li predsedavaju}i moè da zakaè konkretnuvanrednu sednicu Skup{tine, gubi na ustavnopravnom zna-~aju pred interesom dràvnog razloga, tako da zna~aj pita-wa statusa Kosova i Metohije i na{ih dràvnih interesane moè ustuknuti pred pukim zahtevima forme koje zastu-pa skup{tinska birokratija. Dakle, radi se o svojevrsnomnapadu na autoritet i zna~aj Narodne skup{tine, kojim sepodriva i odbrana Kosova i Metohije, a sve to zarad for-malnopravne za~koqice, koja je nesumwivo maweg zna~ajaod vrhunskog dràvnog interesa.

Drugovi prijateqa i prijateqi na{ih neprijateqa

Nekultura negirawa prava i zloupotrebe prava u vidusamovoqe u ̀ utom ruhu, kao i prqava politi~ka igra Zapa-da, nikada ne}e doprineti stabilnosti na na{im prostori-ma. Uskla|ene su izjave ameri~kih, evrobirokratskih iprozapadnih doma}ih politikanata, a sada im se na istomzadatku pridruùju i ~lanovi jedne doma}e koalicije, koja}e im zarad svojih isprazno levi~arskih anacionalnih, alii novih evrobirokratskih ciqeva, dati veliku pomo} me-todom “usta na usta” zarad tobo`weg nacionalnog pomire-wa, te se svi oni jasno svrstavaju na ̀ uti politi~ki pol, do-daju}i mu crvene valere kada je u pitawu put Srbije ka EUi sniàvawe intenziteta na{eg otpora otimawu Kosova iMetohije. Plan je da se ponovo na vlast dovedu oni koji }ese pasivno dràti, koji }e stalno vagati bez hrabrosti dase otvoreno i jasno suprotstave, jer je pristup EU za wihosnovni politi~ki zadatak i mantra, bez obzira na wihove~udno pome{ane liberalno-kapitalisti~ke i socijali-sti~ke pozadine, pa ~ak i po cenu da se teroristi~ka {ip-tarska dràva, usled stranog pritiska i doma}eg pasivnogdràwa, snabde kvalitetom stvarne dràvnosti.

Ako su nekom politi~kom akteru u Srbiji prijateqi iideolo{ki gurui, oni koji su istovremeno prijateqi i ide-olo{ki gurui teroristi~ko-{iptarskih neprijateqa na-{e otaybine, {to se nesumwivo moè zakqu~iti na osnovuaktuelne otvorene politi~ke i prijateqske podr{ke, alii pritiska svih ameri~kih i ve}ine zvani~nika EU, te wi-hovih ambasadora, ùtoj koaliciji i koaliciji oko crve-nih poklonika evrobirokrature, moèmo zakqu~iti da seplanovi Zapada o razbijawu dràve srpskog naroda, naà-lost, ostvaruju igrom niskog intenziteta i to pomo}u doma-}ih igra~a. Treba samo da sastave vladu za potrebe svojihzapadnih prijateqa i da se pasivno drè, a Srbija, Kosovoi Metohija, dràva i narod, nacionalni interesi – neka“uìvaju” i neka se utope u bezli~nu evroutopiju.


Evro poltroni

RRepublika Srbija, naàlost, nije adekvatno reagovalana protivpravno progla{ewe i stupawe na snagu te-roristi~kog ustava i 41 zakona 15. juna ove godine.

Ovako ozbiqna situacija zahteva ozbiqnu javnu raspravu iustavopravnu analizu u vremenskom periodu koji prethodiprimeni tog dokumenta na terenu, a zarad razotkrivawa we-gove stvarne protivpravne svrhe. Ako zanemarimo sadrì-nu tog papira, koji je sadràjno prose~an po onome {to pro-klamuje, jasno je da je sklepan na Zapadu, u sedi{tu o~eva te-roristi~ke dràve. Re~ je o najobi~nijem listu hartije ipravno nepostoje}em aktu, prvenstveno imaju}i u vidu {ip-tarsku uro|enu sposobnost za plemensko, difuzno i krimi-nalno, i istovremeni antitalenat kada je u pitawu pisanopravo i ideja dràve.

Otuda je sigurno da }e najverovatnije izostati i wegovaprimena i pravni ìvot uprkos nastojawima wihovih za-padnih o~eva-starateqa. Za nas su od zna~aja politi~ke,pravne i sociolo{ke okolnosti koje su prethodile wegovojizradi, usvajawu, te stupawu na snagu. Analizom ovih okol-nosti lako je utvrditi stvarnu prirodu nepodobnog poku-{aja koji SAD, EU i teroristi nazivaju dràvom. Dakle, dali su navedene okolnosti u konkretnom slu~aju zaista bilepodobne da iznedre op{ti pravni akt najvi{e pravne sna-ge, ili je u su{tini samo re~ o jednom separatisti~kom snukoji je zapisan na obi~nom listu hartije? ̂ ini nam se da }eosnovni zadatak dràve Srbije biti da te iste teroristejednog dana probudi iz sna, vrati ih u stvarnost, koja u wi-hovom slu~aju moè samo poprimiti robija{ki karakter.

Da bi se to i dogodilo, potrebna nam je nacionalno sve-sna vlada i dràva koja }e na sve izazove odgovoriti odlu-kom koja }e biti plod suverene dràvne voqe.

Za sada, to je jo{ uvek daleko od nas, obzirom na noveokolnosti i gra|anima Srbije nametnuti evrobirokratskisan u kome bi silom prilika, na {tetu dràve i naroda, bi-lo mesta i za susede –{iptarske teroriste. Naravno, svi bibili gra|ani jedne zajedni~ke totalitarne evroutopije.

Ustav zarad neustavnostiO~igledno je da je u toku protivpravno stvarawe NA-

TO-teroristi~ke dràve na teritoriji Srbije. Primewe-na je nekakva, uslovno re~eno, pravna procedura izrade na-crta, predloga, usvajawa predloga, te stupawa na snagu neka-kvog dokumenta, a sve po instrukcijama i navo|ewu od stra-ne zapadnih krugova.

Pismeno koje je tako sastavqeno je samo rezultat jedno-strane izjave voqe terorista, koji su prethodno izvr{e-wem mnogobrojnih krivi~nih dela i uz asistenciju NATOsnaga i logistiku EU i SAD, u{li u za~arani krug neustav-

nosti i nezakonitosti, pa }e ih nakon vaspostavqawaustavnopravnog poretka dràve Srbije ~ekati ozbiqankrivi~ni progon, su|ewa i, naravno, odgovaraju}a kazna.Bilo kakva amnestija ili pomilovawe {iptarskih terori-sta jednaka je nacionalnoj izdaji.

Dakle, prvi deo problema la`ne {iptarske dràve iustava, predstavqa zakqu~ak da je pismeno koje je 15. junastupilo na nekakvu snagu, samo protivpravna jednostranaizjava pravno nerelevantne voqe sa dvojnim izvori{tem –s jedne strane su pravi zapadni autori tog papira i tvorciideje o nadgledanoj nezavisnosti teroristi~ke dràve, doksu sa druge strane sami {iptarski teroristi, koji su samojedan od marionetskih objekata ovog me|unarodnog ekspe-rimenta, a koji pod svojom razbojni~kom kontrolom drèdeo na{e dràvne teritorije. [iptarski narko-teroristikao plemensko-kriminalna i nemoralna skupina, svoj pro-jekat druge albanske dràve u poku{aju, baziraju na oruà-noj secesiji od dràve Srbije. Me|utim, na Kosovu i Meto-hiji danas ìvi i veliki broj lojalnih, po{tenih Albana-ca, gra|ana Srbije, koji usled straha od terora terorista ine pomi{qaju da dignu glas protiv neprava koje vlada ju-`nom srpskom pokrajinom.

Drugi deo problema la`ne dràve i ustava oslikava ~i-wenica da je taj papir u osnovi secesionisti~ke prirode iposledica wegove primene bi}e samo personalno dejstvotog papira na one koji ga prihvate, uglavnom {iptarske te-roristi~ke sredine, odnosno wegova primena }e biti uslo-vqena teroristi~kom prinudom usmerenom prema svimakoji misle druga~ije. Kako je mogu}e da akt koji treba da bu-de op{ti pravni akt i akt najvi{e pravne snage, posedujesamo personalno dejstvo na one adresate koji ga i priznaju,svode}i na taj na~in op{te na pojedina~no, ali istovreme-no dovode}i u pitawe i hijerarhijsku poziciju akta ustavneva`nosti, jer je o~igledno da se na Kosovu i Metohiji stva-ra la`na dràva i ustav, ali bez ustavnosti?


Pravno nasiqe

Razbojni~koRazbojni~ko pravopravoPPoovvooddoomm ssttuuppaawwaa nnaa ssnnaagguu NNAATTOO--tteerroorriissttii~~kkoogg uussttaavvaa

•• U toku je protivpravno stvarawe NATO-teroristi~ke dràve na teritoriji Srbije, a Repu-bli~ka skup{tina je na krajwe politikantski na~in spre~ena da suvereno odgovori na terori-sti~ki ustav i plan Ban Ki Muna


Tre}i deo problema {iptarske narko-dràve i ustavasu wegove odredbe koje su uslovqene specifi~nostima me-|unarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji. Me|utim, me-|unarodno prisustvo koje je oli~eno u me|unarodnoj upra-vqa~koj grupi ~iji je stare{ina visoki predstavnik EU, zaciq ima transformaciju nadgledane nezavisnosti u potpu-nu, protivno vaè}em Ustavu Srbije, me|unarodnim ugovo-rima o razgrani~ewu sa Albanijom i protivno RezolucijiSB UN 1244, {to bi predstavqalo kona~an svr{etak sece-sije i àlostan presedan mimo prava. Potencijalnu opa-snost predstavqa i nepostojawe reakcije na{e dràve u vi-du skup{tinske odluke koja bi izri~ito proglasila pravnonepostoje}im ovaj NATO-teroristi~ki papir, jer bi to za-okruìlo na{u borbu za sveobuhvatnu za{titu ustavnogporetka. Oni koji tvrde suprotno, tj. da nije neophodno do-

no{ewe takve odluke, samo pomaù osnaìvawe namere {ip-tarskih separatista i posredno pristaju na relevantnosttakvog papira, ugroàvaju}i na{e pregovara~ke pozicije.

êtvrti i najva`niji deo problema jeste ~iwenica da jeovaj papir samo bleda senka sadrìne pisama genseka OUNBan Ki Muna, obzirom da je iz wihove sadrìne potpuno ja-sna namera prekrajawa Rezolucije 1244 i prepu{tawa me-|unarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji EU. Od EU seo~ekuje da mehanizmima uslovqavawa budu}u najavqenuevrobirokratsku vladu nastavi pritiskati, ne bi li istapo cenu odricawa od Kosova i Metohije pribliìla Srbi-ju EU. Naravno, gra|anima }e obja{wavati kako }emo ipaksvi ̀ iveti zajedno u evroutopiji, kako granice i nacional-ni ponos imaju svoju zamenu u vidu slatkog potro{a~kogìvota, a ideja suverene dràve gubi na zna~aju.

I sami {iptarski teroristi su prevareni u tom zapad-nom gurawu u ostvarewe sna o svojoj dràvi, jer je wena pse-udonezavisnost uslovqena ciqevima koji se ne vide jasnoiz papira koji oni smatraju ustavom svoje dràve u poku{a-ju, a to su ciqevi SAD i evroatlantisti~ke birokratije zakoje su {iptarska pseudodràva i wen tobo`wi ustav samoinstrument sa rokom trajawa. Iako su postojale neke pro-cedure prilikom stupawa na nekakvu politi~ku snagu ovogpapira, ustav zarad neustavnosti, {to je najmarkantnija ma-na ovog pismena, za dràvu Srbiju u su{tini nije ni{tadrugo do puki plan NATO-terorista o podeli Kosova iMetohije u vidu razbojni~kog plena.


Pravno nasiqe

Vidovdanski odgovorIako je Republi~ka skup{tina na krajwe politikantski na~in spre~ena da suvereno odgovori na terori-

sti~ki ustav i plan Ban Ki Muna, Srbi sa Kosova i Metohije su 28. juna na Vidovdan u Kosovskoj Mitrovi-ci formirali Skup{tinu zajednice srpskih op{tina, a na osnovu rezultata lokalnih izbora od 11. maja. Toje najadekvatniji odgovor na posledice {iptarskog separatizma i neprava koje sprovode zapadni politi~kikrugovi, isti oni koji su i vr{ili pritisak da se ne formira nacionalna vlada. Vidovdanski odgovor srp-skog naroda sa Kosova i Metohije je jasan garant prisustva dràve Srbije u ju`noj pokrajini. To je otre`wu-ju}i glas koji }e {iptarske teroriste naglo probuditi iz sna o dràvi, najiskreniji glas da dràvnoprav-ne probleme re{imo jasnom odlukom i neophodan uslov za na{u nacionalnu obnovu i odbranu.

KKada se na{ autobus “Kosmet prevoza” pribliìo ad-ministrativnoj liniji i pro{ao sve punktove koji suoli~ewe trenutne me|unarodne okupacije i {iptar-

sko-teroristi~kog, u su{tini ̀ ivotiwskog divqawa na te-ritoriji dràve Srbije, susret sa na{im dràvnim zasta-vama koje su se slobodno vijorile krivudavim putem, uz ̀ i-va imawa i ku}e na{e bra}e sa Kosova i Metohije koji po-tvr|uju i vidovdanski zavet i smelo odolevaju goloj silikojom su okruèni, u srcima svih putnika koji su se tog da-na uputili ka Kosovskoj Mitrovici se javila neo~ekivanaradost. Naime, ova ~udesna radost je bila plod pobede Vi-dovdana i superiorne prevage jedinstva Srba sa Kosova iMetohije nad politikantskom beograd{tinom, ideolo-{kim anacionalnim pesimizmom i nebrigom za op{te in-terese od strane budu}e vlade. Severni deo Kosova i Meto-hije je najve}a ju`na dràvna tvr|ava, koja je oli~ewe pri-sustva dràve Srbije na Kosovu i Metohiji. Ova tvr|ava jesamo po~etak, a wene zidine su garant da }e jednog dana ce-lo Kosovo i Metohija biti vra}eno pod dràvni suvereni-tet Republike Srbije. Optimizam i nacionalno jedinstvosrpskog naroda je drugo ime za najbitniji centar srpske dr-àvne ideje na Kosovu i Metohiji – Kosovsku Mitrovicu,koja je najva`niji centar ove na{e dràvne tvr|ave. Togistorijskog dana, uo~i velikog praznika Vidovdana, sve jebilo spremno za predstoje}u Osniva~ku sednicu Skup{ti-ne Zajednice op{tina AP KIM. Naàlost, neki u Beogra-du nisu imali sluha za ovaj vaàn doga|aj, a kao da nisu nièleli da nacionalno jedinstvo pobedi politikantstvo,jer bi time priznali svoj veliki poraz.

Teroristi~ka kasabaPre{li smo centralni most i na{li se u ju`nom delu

grada. Nekoliko uli~nih pasa koji laju, prepuni kontejne-ri, puni kafei koji su prosuti bez reda po {etali{tu {ip-tarskog dela grada, zadah osmanlijske kasabe sa jasnom ipredominantnom primesom {iptarskog teroristi~kogfolklora i secesionisti~ke etni~ke du{e. Svi su na uli-cama. Mu{karci, ène i deca kao pomahnitali kora~aju uhordama, {to predstavqa sliku doseqeni~kog arbana{kogmuqa koji je tu planski doveden u NATO svrhe. Sve to oda-je la`nu lepotu i lako}u, za sada besplatnog i od strane Za-pada potpomognutog ìvqewa na teritoriji dràve koju{iptarski teroristi ne priznaju i protiv koje su kao tero-risti u~estvovali u aktima terorizma. “Spomenici” tero-ristima ni~u poput korova na svakom koraku. Ovde nema su-ìvota. Nekada{we urbane konture ovog dela grada pre-tvorene su u steci{te permanentne potencijalne opasno-sti za okolni srpski ̀ ivaq, a prema projektima NATO ar-hitekture, najva`nijeg patrona ju`nog dela Kosovske Mi-

trovice. Nakon prolaska kroz nekoliko ulica, uputilismo se ka centralnom mostu. Pre{av{i most i vrativ{i seu severni deo, osetili smo se druga~ije, jer su Srbi sa seve-ra uspeli da zavedu red u skladu sa konceptom poretka isrpskim nacionalnim ose}ajem za dràvotvornost. Zaistaje bilo te{ko osetiti bilo kakvu dobrodo{licu u ju`nomdelu Kosovske Mitrovice, jer niko ne moè biti siguran uteroristi~koj kasabi.

Gazimestan –– dràvno izvori{teVeliki broj Srba iz svih srpskih krajeva se uputio ka

steci{tu svog dràvnog izvori{ta, Gazimestanu. Prazni~-na je atmosfera, uprkos me|unarodnoj i {iptarskoj branipostavqenoj na svim prilaznim putevima ovom zavetnomspomeniku srpske dràve i naroda. Narod peva nacionalnepesme, upu}uje molitve Gospodu kako bi spas dràve i na-rodne du{e stigao {to pre. Zaista, bez duhovne i vrednosneobnove nema ni obnove dràvqa niti reda. Ono {to je naj-bitnije, jeste prisustvo velikog broja mladih koji pravil-no poimaju zna~aj ovog mesta i su{tinski doma{aj Lazare-ve nebeske pobede. Stigli su predstavnici SPC, kao i ~la-novi srpske vlade – mona{tvo, sve{tenstvo, narod i mini-stri, spoj crkvenog, narodnog i dràvnog... Rezultat sutra-{we utakmice za {ampiona Evrope u fudbalu ovde nije biobitan i niko se nije pitao ko }e pro}i, jedni ili drugi. Bi-lo je ovo jedno ~udesno gazimestansko podne na sveti dan –Vidovdan. Ovaj Vidovdan tako|e treba zapamtiti!

Osniva~ka sednica –– manifestacija jedinstvaDok su u glavnom gradu bile u toku zakulisne postizbor-

ne radwe oko formirawa neprincipijelne republi~kevlade, dok su se onako, ba{ evropski, punile kese besciq-nim kupovinama stranih odevnih predmeta po beogradskim


Kosovo i Metohija je Srbija

Vidovdanski odgovorVidovdanski odgovorTTrriijjuummff nnaacciioonnaallnnoogg jjeeddiinnssttvvaa nnaadd aannaacciioonnaallnniimm ppoolliittiikkaannttssttvvoomm

•• Na Vidovdan je u Kosovskoj Mitrovici odràna Osniva~ka sednica Skup{tine Zajednice op-{tina AP KIM. Veliki broj Srba iz svih srpskih krajeva stigao je da jedinstvom i saglasjem,bez politikantskog preglasavawa i u skladu sa obavezama iz vidovdanskog prazni~nog zaveta,pokaè odlu~nost u o~uvawu Kosova i Metohije


radwama i dok je javnost padala u vatru oko pitawa ko }e bi-ti evropski prvak u fudbalu, na Vidovdan je u KosovskojMitrovici, nakon slu`be Boìje na Gazimestanu, sve~anokao {to dolikuje, bila odràna Osniva~ka sednica Skup-{tine Zajednice op{tina AP KIM. Atmosfera je bilasve~ana i sve je bilo u funkciji ovog zna~ajnog politi~kog,ali i dràvotvornog poteza. To je bio istorijski doga|ajzbog te{kog trenutka u kojem je odràna ova skup{tina, ana osnovu broja prisutnih u~esnika ovog nacionalnog sa-brawa i po autoritetu koji je na taj na~in predstavqen, mo-èmo konstatovati da se radilo o istinskom spoju narod-nog i duhovnog impulsa u ciqu samoodràwa srpske drà-ve na ~itavoj teritoriji Kosova i Metohije, sa ose}awem daje dràvotvornost ishodi{te i potvrda da }e narod i wego-vo nasle|e biti i duhovno i fizi~ki sa~uvani u ju`noj po-krajini.

Na Osniva~koj sednici u prepunom amfiteatru Fakul-teta tehni~kih nauka Univerziteta u Pri{tini, koji setrenutno nalazi u Kosovskoj Mitrovici, bili su prisutnipredstavnici SPC, veliki broj gra|ana iz svih delova Ko-sova i Metohije, predsednici kosovsko-metohijskih op{ti-na, delegati, predstavnici patriotskih politi~kih parti-ja, predstavnici srpskih nacionalnih partija iz drugihsrpskih zemaqa koji su svojim prisustvom potvrdili zna~aji svesmisao borbe za Kosovo i Metohiju. Sve je odisalo je-dinstvom i saglasjem, bez politikantskog preglasavawa i uskladu sa obavezama iz vidovdanskog prazni~nog zaveta, ko-ji je celokupnu atmosferu podigao na najvi{i nivo brigeza otaybinu i srpski narod.

U uvodnom delu Osniva~ke sednice prisutnima se obra-tio veliki broj govornika i svi su istakli zna~aj ovog ~i-na i doma{aj vidovdanske, duhovno-nacionalne lestvice.

Arhiepiskop Amfilohije je u svom govoru istakao po-vezanost ovog ~ina sa Vidovdanom i apostrofirao da je taj

~in istorijski, kao i da }e doprineti napretku, jedinstvunaroda i jedinstvu dràve Srbije, a time i neotu|ivostiKosova i Metohije.

Ivan Stojiqkovi}, srpski poslanik u skup{tini BJRM,preneo je pozdrave ispred Srba iz te dràve, i izme|u osta-log istakao da je ciq ovog sabrawa poboq{awe ̀ ivota Sr-ba na Kosovu i Metohiji, i naveo da borba za Kosovo i Me-tohiju, koje po pravu i pravdi pripada Srbiji, i sve srpskezemqe treba da bude neprestana.

Andrija Mandi} se ovom ~asnom skupu obratio ispredSrba iz Crne Gore, te je naveo da je ovaj ~in jedan od fakto-ra koji }e ponovo uzdi}i Srbe i srpske zemqe, da je ovo po-~etak obnavqawa srpske nacije i da treba pruìti otporotimawu Kosova i Metohije.

Slobodan Samaryi}, ministar za Kosovo i Metohiju je,izme|u ostalog, istakao i da osnivawe ove skup{tine imaizuzetan zna~aj u o~uvawu suvereniteta dràve Srbije, da jeovo osnivawe zaokruìvawe institucija sistema dràve,te da su ove institucije stvorene te{kom mukom, ali do-brom voqom, a da }e i nu`da i voqa vratiti ìvot Srbijena Kosovo i Metohiju u punoj meri.

U radnom delu Osniva~ke sednice jednoglasno je usvojendnevni red i usvojeni su svi predlozi koji su se ticali or-ganizaciono-personalnih pitawa u vezi sa konstituisa-wem Skup{tine i wenih organa, a usvojena je i predloènaDeklaracija o osnivawu Skup{tine Zajednice op{tina APKIM. Za predsednika Skup{tine Zajednice je izabran Ra-dovan Ni~i}, dok su za potpredsednike izabrani Marko Jak-{i} i Sr|an Nikoli}, a za sekretara – Boban Savi}.

Saglasje, po{tewe, duhovnost i hrabrost su vrednostikoje su se tog dana nadvile nad severnom Mitrovicom i ce-lim Kosovom i Metohijom. Ovaj narodno-dràvno-crkveniSabor posluì}e kao svetli primer u trenutnom mraku ko-ji nas okruùje.


Kosovo i Metohija je Srbija

Pravni osnovKako je za o~ekivati da neko u Beogradu, iz navodno takti~kih ili diplomatskih razloga, ospori rad ove

skup{tine, jer to ve} i izjavquju me|unarodni evroatlantisti~ki krugovi koji osporavaju i legalitet i le-gitimitet izbora na Kosovu i Metohiji od 11. maja, treba jasno izvesti pravni sled koji }e posluìti kaopravni osnov osnivawu ovakve skup{tine. Naime, pravni osnov za stvarawe ovakvog predstavni~kog tela Sr-ba na Kosovu i Metohiji jesu odredbe Poveqe OUN, Zavr{nog akta iz Helsinkija, Rezolucije 1244 SB UN,ali i odredba ~l. 12 Ustava i ~l. 88 i 89 Zakona o lokalnoj samoupravi. Dakle, i me|unarodno i unutra{wepravo su pravna brana od svakog napada ogoqene sile koji bi bio usmeren ka ovoj skup{tini, i dokaz neotu-|ivog prava srpskog naroda na teritorijalnu autonomiju i lokalnu samoupravu na teritoriji dràve Srbi-je. Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija je zapo~ela rad na svom utemeqewu u skladu sa vaè}im Usta-vom Srbije i vaè}im zakonima. Sve ovo su podràle patriotske politi~ke stranke.

NNakon devet godina od NATO agresije, dràva Srbijaje organizovala i sprovela lokalne izbore na Kosovui Metohiji. Takav ~in moè se tuma~iti kao potvrda

integriteta i suvereniteta Republike Srbije na celoj svo-joj teritoriji, a samim konstituisawem lokalnih parlame-nata, institucije na{e zemqe vra}aju se na Kosovo i Meto-hiju. S druge strane, ~iwenica je da su Albanci jednostranoproglasili ju`nu srpsku pokrajinu nezavisnom dràvom, a15. juna Srbima je zadat novi udarac – progla{en je UstavKosova. Najvi{i srpski zvani~nici izjavili su da ne pri-hvataju ovaj akt i da za na{u zemqu on nema nikakvu pravnuteìnu. Kosovski Srbi ne}e se upravqati prema kosov-skom Ustavu i na Vidovdan, 28. juna, formira}e Skup{tinuzajednica op{tina Autonomne pokrajine Kosovo i Meto-hija, koja je rezultat lokalnih izbora odrànih 11. maja naKosovu i Metohiji.

U ve}ini op{tina gde su sprovedeni izbori, konstitui-sane su i lokalne skup{tine. Razumqivo je da su kosovskiSrbi suo~eni sa mnogim problemima koje stvaraju Alban-ci, UNMIK, KFOR, ali i strani faktori i raznorazniakteri koji deluju na podru~ju ju`ne srpske pokrajine. Ono{to nije svakodnevnica i {to je u ovakvoj situaciji potpu-no nerazumqivo, jeste “minirawe” novih nosilaca vlasti uop{tini [trpce od strane jednog Srbina. Stanovnici[trpca su poverewe dali Srpskoj radikalnoj stranci kojaje u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije formira-la vlast. Konstitutivna sednica op{tine [trpce odrà-na je 6. juna, a 10. juna je odràna prva redovna sednica na ko-

joj je izabran predsednik i zamenik predsednika op{tine,kao i op{tinsko ve}e.

Novoizabrani predsednik op{tine [trpce iz Srpskeradikalne stranke, Zvonko Mihajlovi}, za “Veliku Srbiju”govori o brojnim problemima sa kojima se suo~ava novo op-{tinsko rukovodstvo, nagla{avaju}i da je osnovni pro-blem ~iwenica da je zgrada koju je Srbija zidala za potrebelokalne samouprave, uzurpirana od strane UNMIK-a, od-nosno {iptarske administracije. “Na{a namera je da radi-mo upravo u toj zgradi, jer je to na{e vlasni{tvo. Ne ̀ eli-mo da u ceo posao koji radimo za dràvu, za narod, ulazimona mala vrata. Srpska administracija je sada izme{tena udve-tri zgrade, pla}amo zakup, a uslovi su nikakvi. Imamoozbiqnih pote{ko}a, ne samo sa Albancima, koji ne èleda napuste tu zgradu, ve} i sa koordinatorom za op{tinu[trpce Stankom Jakovqevi}em, koji je, ina~e, predsednikOp{tinskog odbora Demokratske stranke.

Redovni lokalni izbori po UNMIK-ovim propisimatrebalo je da se odrè 2006. godine. Zbog ~ekawa da se re{ikona~an status Kosova i Metohije sve je to prolongirano,tako da su izbori odràni u novembru 2007. godine. DràvaSrbija je zauzela stav da Srbi ne treba da u~estvuju na timizborima i Srbi su te izbore bojkotovali. Me|utim, tadastupa na scenu Joakim Riker i produàva mandat osmoriciod 13 odbornika srpske nacionalnosti u toj skup{tini isamom predsedniku te op{tine. Oni to prihvataju i wimaje mandat produèn na {est meseci. Jakovqevi} se predsta-vqa kao UNMIK-ov predsednik op{tine i govori da je tazgrada vlasni{tvo UNMIK-a, a ne dràve Srbije i da ne


Kosovsko metohijska drama

Sami protiv svihSami protiv svihPPaakkttiirraawwee DDSS--aa ssaa KKFFOORR--oomm ii CCIIAA nnaa KKoossoovvuu ii MMeettoohhiijjii

•• Stanovnici [trpca su 11. maja poverewe dali Srpskoj radikalnoj stranci koja je u koalicijisa Demokratskom strankom Srbije formirala vlast. Koordinator Vlade Srbije Stanko Ja-kovqevi} iz DS-a, koji sebe smatra predsednikom op{tine [trpce, na sve na~ine poku{ava daostane na vlasti

PPii{{ee:: DDaanniijjeellaa PPeettrroovvii}}

èli da je napusti. Osim sa UNMIK-om, ovaj {iptarskipredsednik ostvaruje kontakte i sa KFOR-om, ~ak i saCIA, traì wihovu podr{ku za ostanak na vlasti.

Wemu je, o~igledno, nebitno ~iji }e biti predsednik,wemu je samo bitno da bude predsednik op{tine. Jakovqe-vi} otvoreno radi protiv interesa gra|ana op{tine[trpce, protiv interesa Srba, a samim tim i protiv Srbi-je. îwenica da on jeste koordinator ispred Vlade Repu-blike Srbije, pokazuje kako je velika bila gre{ka Srbije{to je za koordinatore postavila qude koji su bili UN-MIK-ovi predsednici op{tina. Stanko Jakovqevi} je svo-ju funkciju obilato zloupotrebqavao, raspolagao je sred-stvima iz buyeta Republike Srbije, i istovremeno raspola-gao sredstvima iz op{tinskog buyeta. Tro{io je novac ne-milice, a od para iz srpskog buyeta ispla}ivao naknade od-

bornicima koji su sprovodili UNMIK-ove zakone. Mnogemalverzacije se vezuju za wegovo ime, postoje i dve krivi~-ne prijave podnete protiv wega – jedna zbog zloupotrebeslu`benog poloàja, a druga za seksualno uznemiravawe.O~igledno je re~ o kriminalcu i izdajniku koji je sebe sta-vio u slu`bu okupatora” – obja{wava Mihajlovi}.

Na{ sagovornik isti~e da je i od ministra SlobodanaSamaryi}a traìo da Jakovqevi} bude {to pre razre{enfunkcije koordinatora, kako bi novoizabrani predsednikmogao da deponuje potpis, preuzme pe~ate i bude taj koji }eimati komunikaciju sa dràvom. Mihajlovi} se obra}ao iministru za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu koji jeizbegao razgovor na tu temu, govore}i da on nije nadleàn,ve} Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. “Vlada Srbije jeimenovala te koordinatore i samo Vlada moè da ih razre-{i. Joakim Riker je, kada je video da su wegovi kadrovi naterenu uzdrmani, brzo reagovao i pre isteka roka im produ-

ìo mandat. Kada je mogao on, onda bi bilo normalno da iSrbija brzo reaguje.

Naravno, postoji sumwa u pogledu toga kakvo }e biti po-na{awe ministara u Vladi iz redova DS-a, da li }e oni bi-ti za takvo re{ewe, a trebalo bi uzeti u obzir i da je DSpreko ovih koordinatora, i bez izbora, imala ve}inu op-{tina na Kosovu i Metohiji pod svojom kontrolom. SadaDS ne}e participirati u vlasti ni u jednoj op{tini na Ko-sovu i Metohiji, jer je wihov izborni rezultat katastrofa-lan. Ono {to nas najvi{e brine jeste pasivno pona{awena{e dràve prema Kosovu i Metohiji. Sve stranke su po-la svoje predizborne kampawe gradile na odnosu prema Ko-sovu i Metohiji, a kada su izbori zavr{eni, niko osim ra-dikala vi{e nije ni spomiwao taj problem. Tako|e, potpu-no je neopravdano da povratak Srbije na Kosovo i Metohi-ju prolazi potpuno neopaèno od strane {tampanih i elek-tronskih medija. Srbi sa Kosova i Metohije su s pravomogor~eni na pona{awe srpske politi~ke elite” – zakqu~u-je Zvonko Mihajlovi}.


Kosovsko metohijska drama

Spre~iti prekrajawe etni~ke struktureU op{tini [trpce ima oko 12 000 Srba –– deset ~isto srpskih sela, dva me{ovita i ~etiri ~isto alban-

ska. Prvi prioritet nove op{tinske vlasti bi}e da spre~i divqu gradwu u vikend zoni.““Sada je potpuna anarhija, niko se ovim problemom ne bavi. Albanci kupuju srpsku zemqu i wihov ciq je

da vikend zona dobije status naseqa, da stanovnici koji ̀ ive u vikend zoni dobiju pravo glasa i kasnije pro-mene etni~ku strukturu stanovni{tva, koja je sada u korist Srba. [iptarsko rukovodstvo se time nije bavi-lo, bilo je poku{aja da se postavi neka rampa, me|utim, korumpirani op{tinski funkcioneri su se od terampe prili~no obogatili daju}i gra|evinske dozvole”” –– kaè Mihajlovi}.

NNi posle skoro dva meseca od lokalnih izbora na Koso-vu i Metohiji, nije izvr{ena primopredaja vlasti.Koordinatori op{tina koje je imenovala Vlada Sr-

bije odbijaju da se povuku sa svojih funkcija i upravqaweop{tinama prepuste novoformiranim predsednicima op-{tina i drugim op{tinskim organima legalno izabranimna izborima.

Prema re~ima biv{eg dràvnog sekretara u Ministar-stvu za Kosovo i Metohiju, Du{ana Prorokovi}a, na po-sledwoj sednici Vlade Srbije, odrànoj 19. juna. 2008. godi-ne, ministar za Kosovo i Metohiju, Slobodan Samaryi},predloìo je ukidawe funkcije koordinatora i ponudiomodel za razre{ewe svih koordinatora za Kosovo i Meto-hiju. “Me|utim, taj predlog je odbijen glasovima ministaraiz redova DS-a i G17 plus” – kaè Prorokovi}. On dodajeda trenutno na terenu imamo dvojnu vlast: “Postoje koordi-natori koji odbijaju da predaju vlast legalno izabranimpredstavnicima naroda, koji ne mogu da po~nu da rade pove-ren im posao”. Tako|e dodaje da je problema u kosovskim op-{tinama ionako mnogo i da je nedopustivo da se zbog stra-na~kih interesa dozvoqava da se oni nagomilavaju. “Po-trebno je hitno uvesti institucionalnost i omogu}itiskup{tinama op{tina da rade svoj posao, da odrede buyet ida {to pre po~ne rad sa strankama” – kaè Prorokovi}. Onisti~e da postoji nekoliko op{tina, poput \akovice iPrizrena, koje zbog malog broja Srba moraju da budu dislo-cirane. “Me|utim, op{tine na severu Kosova i Metohije iu Kosovskom Pomoravqu mogu da funkcioni{u bez ika-kvih problema kao i bilo koja druga op{tina u Srbiji” –kaè Prorokovi}. Zbog toga je svrsishodnost koordinato-ra dovedena u pitawe. Prema wegovim re~ima, Vlada Srbi-je, ako ve} ̀ eli da na Kosovu i Metohiji sprovodi svoju po-litiku i da zadovoqi strana~ke apetite, moè da imenujena~elnike okruga.

“Vlada ~ak moè i da raspu{ta skup{tine op{tine uko-liko nije zadovoqna wihovim radom i da uvodi privremenave}a. Zbog svega toga, nema nijednog razloga da funkcija ko-ordinatora ne bude ukinuta” – smatra Prorokovi}. On do-daje da je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju spremilo ~i-tav niz poteza koji su morali da uslede nakon konstituisa-wa skup{tina op{tina.

“Me|utim, Vlada Srbije je na posledwoj sednici, glaso-vima ministara iz DS-a i G17 plus, ovaj predlog odbila isada }e dono{ewe uredbe, definisawe nadle`nosti skup-{tina op{tina, buyeti i sve ostalo morati da sa~eka for-mirawe nove vlade i ko zna kada }e do}i na dnevni red”–ka-è Prorokovi} i dodaje da }e se do tada problemi nagomi-lati i da stranke na vlasti na taj na~in pokazuju da wimanije stalo do ju`ne srpske pokrajine i qudi koji tamo ì-ve, ve} da ih pre svega interesuju funkcije i zadovoqewestrana~kih apetita.

Novoizabrani predsednik op{tine [trpce iz redovaSrpske radikalne stranke, Zvonko Mihajlovi}, smatra dapredlog Ministarstva za Kosovo i Metohiji nije pro{aona sednici Vlade Srbije jer bi primopredajom vlasti iukidawem funkcije koordinatora, DS i G17 plus ostale bezpredstavnika u skup{tinama op{tina u ju`noj srpskoj po-krajini i ne bi participirale u vlasti. “Pored toga, funk-cija koordinatora nije precizirana zakonom, pa se moèsmatrati izmi{qenom funkcijom” – kaè Mihajlovi}, inagla{ava da se uop{te ne znaju prava i obaveze koordina-tora. “To im je omogu}ilo da rade {ta ho}e – da se predsta-vqaju kao predsednici op{tina i da nezakonito raspolaùsredstvima iz buyeta” – kaè Mihajlovi}. On se pita kojaje bila svrha organizovawa lokalnih izbora na Kosovu iMetohiji, u ~emu su u~estvovale i DS i G17 plus, ako se re-zultati tih izbora ne po{tuju: “Verovatno su smatrali da}e boqe pro}i na izborima, ali kad su shvatili da ne}e par-ticipirati u vlasti ni u jednoj op{tini na Kosovu i Meto-hiji, re{ili su da prekr{e zakon, da ne dozvole primopre-daju vlasti i tako, preko svojih koordinatora, i daqe kon-troli{u vlast u op{tinama u ju`noj srpskoj pokrajini”.

R. V. S.


Foteqa{i

@uta {ifra za@uta {ifra zaopstanak na vlastiopstanak na vlasti

““DDeemmookkrraattee”” ii {{iiffrroovvaannii eekkssppeerrttii bbllookkiirraallii pprriimmoopprreeddaajjuu vvllaassttiiuu oopp{{ttiinnaammaa nnaa KKoossoovvuu ii MMeettoohhiijjii

“Dogovor ku}u gradi”, kaè narodna poslovica, a u ovomslu~aju mogli bismo da kaèmo dogovor dràvu gradi. Istotako bismo mogli da kaèmo kad se ho}e sve se moè, odno-sno kad se ne}e ni{ta se ne mora. Tako je prioritet svihprioriteta ovih dana, bar prema najavama nove koalicije(“proevropske snage”, SPS, PUPS i Jedinstvena Srbija)bilo konstituisawe skup{tinske ve}ine. Povredom pro-cedure (poslanici obave{tavani SMS porukama), 24. junazakazan je nastavak konstitutivne sednice na kojoj je treba-lo da se raspravqa o kandidaturi Slavice \uki} Dejano-vi} iz SPS-a za predsednika parlamenta, iako je samo ne-koliko dana pre toga predsedavaju}i Skup{tine odbio zah-tev za sazivawe sednice na kojoj bi se raspravqalo o pro-tivpravnom progla{ewu ustava samoproklamovane dràveKosovo. Takvom neodgovorno{}u izostao je suveren odgo-vor dràve na pravno i politi~ko nasiqe koje se vr{i nawenoj teritoriji.

“Nemam ovla{}ewe za sazivawe vanredne sednice po bi-lo kom pitawu, niti mogu da uvrstim neku novu ta~ku udnevni red konstitutivne sednice, koji je utvr|en Usta-vom”, “objasnio” je dr Jovan Krkobabi} za list Politika,komentari{u}i zahtev DSS-a i SRS-a za zakazivawe van-redne sednice.

Da je politikanstvo jedini princip kojim se rukovodinova koalicija, najboqe se videlo u na~inu i aùrnosti usazivawu nastavka sednice tokom koje je trebalo da budeizabran predsednik Skup{tine.

Naime, 11. juna, prekidaju}i sednicu na kojoj su verifi-kovani mandati, Jovan Krkobabi}, koji je izabran da pred-sedava kao najstariji poslanik, je rekao: “Ovim smo za danaszavr{ili rad sednice Narodne skup{tine. O nastavku sed-nice bi}ete blagovremeno obave{teni. Hvala”. Me|utim,nekoliko dana kasnije, kada je zakazivan nastavak konstitu-tivne sednice, Krkobabi} je demantovao sam sebe.

Verovatno ni sam Krkobabi} ne bi znao kakve sve pred-nosti donose, za wega, nove informacione tehnologije, po-sebno SMS poruke kojima su poslanici obave{teni o po-~etku sednice, da ga o tome nisu “obavestile” stru~ne slu-`be, iste one koje su ga izvestile da ne postoje mogu}nostiza sazivawe sednice o Kosovu.

Krkobabi} je na taj na~in potpuno zaboravio svoje re~ida }e poslanici biti blagovremeno obave{teni. Umestotoga, dozvolio je da ga “uvuku” u ne~asne radwe tako {to susekretarice {efova poslani~kih grupa SMS porukamaobave{tavale poslanike o vremenu po~etka zasedawa, zakoje su saznale tako {to ih je o tome obavestila sekretari-ca sekretara Narodne skup{tine. Interesantno da je oba-ve{tewe iz kabineta sekretara Skup{tine stiglo danuo~i zakazivawa sednice, a poruke stizale duboko u no}.

Da bi se ovako, navrat-nanos, zakazana sednica i odrà-la, poslanici su “skupqani” sa raznih zasedawa po raznim

gradovima Evrope. Dràva nije {tedela. Skup{tinska ve-}ina morala je da bude formirana ba{ tog dana, pa makar ina {tetu dràve i wenih gra|ana. Naime, tog dana na dnev-nom redu Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope, na sed-nici Komiteta za qudska prava i pravna pitawa trebalo jeda se izabere izvestilac o trgovini organima Srba koje suAlbanci oteli. “Predsedavaju}i je odbio da se sazove sed-nica na kojoj bismo raspravqali o Ustavu Kosova, donelirezoluciju kojom to potpuno odbacujemo. Nije zakazao sed-nicu ni na zahtev poslanika Srpske radikalne stranke dase gasni aran`man sa Rusijom {to pre ratifikuje, da ne ~e-ka jo{ nekoliko meseci. Ali je zato zakazao ovu sednicuNarodne skup{tine, ~ak poslao mali avion po nas poslani-ke koji smo bili u Strazburu, da se vratimo na vreme kakobismo stigli na sednicu”, objasnio je Tomislav Nikoli} idodao da je ~ak i Boris Tadi} otkazao predvi|eno obra}a-we u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope, {to jesvojevrstan diplomatski skandal. “Boris Tadi} je otkazaoposetu Strazburu, {to je diplomatski incident. Nikadanijedan predsednik republike to nije uradio, po{to godi-{we samo ~etiri predsednika mogu da se obrate Parlamen-tarnoj skup{tini Saveta Evrope. Srbija je imala ~ast da seove godine evropskoj javnosti obrati wen predsednik. Sr-bija ne samo da je tu ~ast propustila, ve} je ~ak i ~itav pro-gram posete otkazan, {to je skandal, posebno {to se takvava`na stvar za Srbiju pojavila na dnevnom redu najstarijeevropske organizacije dràva”, nagla{ava Nikoli}.

Propusti su se nizali jedan za drugim. Koliko se brzozakazivala sednica toliko se kasnilo sa dostavom skup{ti-nskog materijala, odnosno predlogom kandidata za predsed-nika Skup{tine. “Otvorili ste ovu sednicu. Na woj bi tre-balo da biramo predsednika Skup{tine. Kada ste dobilipredlog za predsednika Skup{tine, gospodine Krkobabi-}u? Pre pet minuta...”, rekao je Nikoli}.


Skup{tinarewa

SkarabuyenaSkarabuyenaskup{tinska ve}inaskup{tinska ve}ina

KKaadd ssee hhoo}}ee,, ssvvee ssee mmoo`̀ee,, aa kkaadd ssee nnee}}ee,, nnii{{ttaa ssee nnee mmoorraa

Dakle, poslanicima je pred sam po~etak zasedawa pode-qena kandidatura Slavice \uki} Dejanovi} koju su pred-loìli poslanici iz koalicije okupqene oko SPS-a i li-ste “Za evropsku Srbiju”. Nesnalaèwe sa elektronskimsistemom za glasawe, odnosno odbijawe da se on koristi iinsistirawe na ru~nom brojawu glasova, kao i nepoznavawePoslovnika, samo su upotpuwavali sliku haosa i napora dase na brzinu formira skup{tinska ve}ina.

Poslanici iz Srpske radikalne stranke, na ~elu sa To-mislavom Nikoli}em, spre~ili su daqu zloupotrebu i kr-{ewe Poslovnika koji propisuje da se rad Skup{tine pre-kida u 18 ~asova ukoliko predsedavaju}i do 16 ~asova neobavesti poslanike da se zasedawe produàva. Slavica \u-ki} Dejanovi}, uz o{tre kritike opozicije, izabrana je tek

sutradan, na sednici koja je tako|e obilovala procedural-nim propustima i kr{ewima Poslovnika.

Ovako skarabuyena nova skup{tinska ve}ina demon-strirala je vrhunsko politikantstvo i ozbiqno {i}aryij-sko jedinstvo u realizovawu partijskih interesa. Naà-lost, tu se wihova odlu~nost i solidarnost zavr{ava – sveozbiqne probleme i izazove koji se postavqaju pred Srbi-ju i wene gra|ane ne}e imati ko da re{ava. Zaokupqenisitnosopstveni~kim interesima i obdareni samoprofit-nom logikom, ne vide i nemaju snage da se bave ozbiqnim dr-àvni~kim pitawima, {to su najboqe dokazali nespremno-{}u da zakaù sednicu na kojoj bi parlament rezolucijomsuvereno odgovorio na pravno razbojni{tvo {iptarskihterorista i nelegalnog progla{ewa ustava.

R. V. S.


Skup{tinarewa

Sukob interesaU Skup{tini Srbije tokom konstitutivne sednice, postavqeno je pitawe u vezi sa ““duplirawem javnih

funkcija””, tj, da li republi~ki poslanici mogu istovremeno da obavqaju i funkciju predsednika op{tine,ili moraju na jednu od te dve funkcije da podnesu ostavku. Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke,Tomislav Nikoli}, tvrdi da u poslani~kim klupama, protivno odredbama Ustava, sede qudi koji istovreme-no vr{e vlast na lokalnom nivou. U ~lanu 102 Ustava Srbije navedeno je da poslanik ne moè istovremenoda bude poslanik u skup{tini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvr{ne vlasti i pravosu-|a, i da ne moè obavqati druge funkcije i du`nosti za koje je zakonom utvr|eno da predstavqaju sukob in-teresa. ““Zasluge”” za takvo neustavno pona{awe pripisuje pre svega Demokratskoj stranci i Borisu Tadi}u,koji Ustavni sud drè u svojim rukama.

Republi~ki odbor za re{avawe o sukobu interesa dostavio je Skup{tini Srbije i Republi~koj izbornojkomisiji pravni stav prema kojem narodni poslanik ne moè da istovremeno bude i funkcioner republi~-ke, pokrajinske i lokalne izvr{ne vlasti. Odbor je, za razliku od RIK-a koji je tako|e ranije razmatrao topitawe, protuma~io da me|u funkcionere izvr{ne vlasti spadaju i predsednici op{tina i gradona~elni-ci. Republi~ki odbor je naveo da Ustavom i zakonom nije iskqu~ena mogu}nost da narodni poslanik bude iodbornik u skup{tini op{tine ili grada. Ina~e, postojawe sukoba interesa utvr|uje Republi~ki odbor ko-ji moè da izrekne meru nejavnog i javnog upozorewa, s preporukom za razre{ewe funkcije u slu~aju nepo-{tovawa zakona. Ustav Srbije propisuje da su lica koja su na javnim funkcijama u pokrajinskim i lokalnimorganima du`na da u roku od 90 dana od stupawa na snagu zakona, usklade svoj poloàj sa odredbama Ustava onespojivosti funkcija. Do sada su Srpska radikalna stranka i koalicija DSS-NS saop{tile da su pri pre-daji spiska poslanika po{tovale stav Odbora. Srpska radikalna stranka je od Ustavnog suda Srbije zatra-ìla i da oceni ustavnost ranijeg stava RIK-a da predsednici op{tina mogu da budu poslanici.

VVi{e od mesec dana predstavnici koalicije radikala,“narodwaka” i socijalista na nivou Beograda poku-{avaju da na sve demokratske na~ine ispo{tuju izbor-

nu voqu gra|ana i formiraju gradsku vlast. Organizovawe“Alimpijade” u ~etvrtak 19. juna, bio je jo{ jedan od na~inada se iskaè protest zbog nezakonite i nedemokratske od-luke v. d. gradona~elnika Zorana Alimpi}a da konstitu-tivnu sednicu gradskog parlamenta zakaè za 14. jul. Ovommanifestacijom koalicija je jo{ jednom poru~ila da je je-dinstvena i istrajna u svom dogovoru da se formira gradskavlada. Pred vi{e stotina okupqenih sugra|ana organizo-vana su takmi~ewa u razli~itim disciplinama. Prvo tak-mi~ewe “bacawe zakona u daq” ustanovqeno je kako bi se


Koprcawe

AlimpijadaAlimpijadabruka glavnog gradabruka glavnog grada

AAlliimmppiijjsskkee iiggrree ssaammoovvooqqee ii bbeezzaakkoowwaa

•• Maratonska upornost v. d. gradona~elnika Zorana Alimpi}a u nepo{tovawu izborne voqe gra-|ana i zloupotrebi i uzurpaciji zakona

•• Gradska koalicija SRS-DSS/NS-SPS/PUPS/JS nastavqa sa protestima

PPii{{ee:: DDaanniijjeellaa PPeettrroovvii}}

izbeglo svako zakonito re{ewe, a mrski zakoni bacili{to daqe od u~esnika. Slede}a disciplina je bio “foteqa-{ki maraton sa preprekama”, gde je ciq da u~esnici ostanupo svaku cenu u svojim foteqama, bez obzira na preprekekao {to su demokratija, voqa gra|ana, zakon i moral. Tak-mi~ari su pokazali i {ta umeju u “{utirawu izborne voqegra|ana”, a posledwa disciplina je bilo “brzo cepawe va-`nih i kompromituju}ih dokumenata”. U svim disciplina-ma ubedqivo je pobedio – Zoran Alimpi}. Organizatori suse izvinili {to usled nedostatka objekata nisu mogli dasprovedu jo{ jedno takmi~ewe, a to su “skokovi u vodu sa no-voizgra|enih mostova”.

Poznati uz svoje sugra|aneBeogra|ane su pozdravile mnoge li~nosti iz javnog ì-

vota, osu|uju}i ovu nepravdu koja se doga|a u glavnom graduSrbije. Pre interpretirawa himne “Alimpijade”, prvakBeogradske opere Oliver Wego prisetio se stihova Mila-na Raki}a: “ Bog je tako hteo da nas stvori, u gradu u kome semonotono ̀ ivi i prolaze dani, ni boqi, ni gori, i svi kli-ze u nedogled sivi”. “Da taj nedogled ne bi bio u beskraj, mismo ve~eras ovde” – poru~io je Wego.

Legendarni fudbalski golgeter, ~ovek ~ije se ime i pre-zime orilo na stadionima biv{e Jugoslavije, Du{an Sa-vi}, rekao je da je do{ao da dâ podr{ku ~estitim qudimakoji èle da vode ovaj grad u interesu svih nas.

“Qudi koji dolaze na vlast u Beogradu radi}e ~asno ipo{teno i po{tova}e onaj princip iz matematike koji smou~ili, a to je da su dva i dva – ~etiri, a ne onaj koji smo ~u-li u posledwih mesec dana od ̀ utih, da su dva i dva – pet, jertako wima odgovara. U svetu se pitaju {ta je to ’Alimpija-

da’. Morao sam Francuzima da obja{wavam da je ovo nekanova disciplina i neka nova igra. Hteli su da u~estvuju, alikada sam im rekao o ~emu se radi, rekli su: ’Ne, ne, hvala,ipak }emo mi u Peking, a vi tu ’Alimpijadu’ jedan dan odr-ìte i nemojte nikad vi{e dozvoliti da se ona de{ava’. Na-dam se da }emo pre 14. jula ovde na ovom platou biti u jo{ve}em broju i pozdraviti novog gradona~elnika Beograda,Aleksandra Vu~i}a” – rekao je Savi}.

Zbog mu~nih natezawa i pregovarawa, glumcu i redite-qu Tihomiru Arsi}u, kako kaè, smu~ila se svaka pri~a.On je uputio samo jednu molbu: “Molim gospodina Alimpi-}a, molim Demokratsku stranku i wihove partnere – pusti-te nas da radimo i Beograd }e biti ono {to i zasluùje, du-hovni svetionik Balkana. Beograd }e dobiti najvredniju,najuspe{niju i kunem vam se, budite sigurni, najpo{tenijuvlast u svojoj novijoj parlamentarnoj istoriji”.

Rediteq Bratislav Petkovi} predloìo je da se svakogdana organizuju okupqawa ispred gradske skup{tine i da sena ovakav duhovit i lep na~in u~ini protest ovoj nepravdi.“Neko je uporedio 14. juli sa danom pada Bastiqe. Me|utim,to nije primereno, jer niti se ovde radi o Luju XVI, niti jeovo 1789. godina. Treba samo pogledati u na{ pravoslavnikalendar, pa }ete videti da je 14. jul dan Velikomu~enikaisceliteqa Kozme i Damjana. To je slava lekara. Uzdajmo seu isceliteqe srpske i bi}e sve u redu” – kazao je Petkovi}.


Koprcawe

Re~ Beogra|anaNakon zavr{ene ““Alimpijade””pitali smo sugra|ane {ta misle o formirawu gradske vlasti od strane ko-

alicije radikala, ““narodwaka”” i socijalista.““Ovaj Alimpi} je sramota za grad. Vidi se da nema kapacitet da obavqa svoj posao. Podràvam Vu~i}a za

gradona~elnika, mislim da }e nam sa ovom koalicijom kona~no svanuti”” –– kaè Ana Lazi}, studentkiwa izBeograda.

Weno mi{qewe deli i penzioner Srboqub Jovanovi}.““Nagledao sam se svega i sva~ega, ali, mogu vam re}i da je vlast Demokratske stranke najprqavija i najne-

moralnija. Ne}e sada da prihvate poraz, jo{ bi da kradu, ali {ta }e vi{e od ove sirotiwe da uzmu?””.Aleksandar Petkovi} smatra da bi svakog dana trebalo protestovati.““Ovo je bezobrazluk. Taj 14. jul nije Alimpi}eva ideja, nije on toliko pametan, ali je poslu{an. Sve je

ovo diktirano iz vrha DS-a, da se dobije na vremenu. Mada mislim da im ni sve vreme ovoga sveta ne}e pomo-}i u trenutnoj situaciji. Ova koalicija je izuzetno ~vrsta i istrajna u svojim namerama””.

Istaknuti glumac Predrag Mileti} osudio je politikuDemokratske stranke i pozvao Beograd da istraje. “Mo`davam sa ovom slomqenom nogom i ovim {tapom li~im naânka, ali nisam ânak. I pored toga {to me noga uàsnoboli, ja sam morao da do|em da vas pozdravim i da vam kaèmda smo jaki samo ako smo zajedno, a oni su toga svesni i togase i najvi{e boje. S jedne strane imamo samo pruènu rukui datu re~, {to je po mom mi{qewu kod qudi sasvim dovoq-

no, a sa druge strane je sve ostalo. Oni znaju {ta su radilii zbog toga se ovako gr~evito bore. Pozivam svakog ko je uprilici da im objasni da to {to rade nije demokratija, a sve~estite qude kojima je stalo do ove zemqe i do ovog gradapozivam na zajedni{tvo do kona~ne pobede” – govorio jeMileti}.

U ime koalicionih partnera, budu}i gradona~elnik Be-ograda Aleksandar Vu~i} zahvalio se Beogra|anima {tosu se okupili u tolikom broju.

“Ho}u da se zahvalim i svima koji brinu prethodnih da-na i nedeqa o~ekuju}i da pravda pobedi u Beogradu, o~eku-ju}i da oni koji dobiju izbore imaju prava da formirajuvlast. Hvala vam na tome. Ja znam da ne spavate nadaju}i sedobrim vestima. A ja ho}u, ne samo u svoje i ne samo u imeSrpske radikalne stranke, ve} i u ime mojih prijateqa izDSS-a, Nove Srbije, SPS-a, PUPS-a i JS da vam kaèm da}emo izdràti do kraja {ta god da rade, kako god da rade. Davam kaèm da }e pravda pobediti, da }ete, na kraju krajeva,vi pobediti. Sve {to radimo, radimo zbog vas, zbog Beogra-|ana, Beograda i zbog budu}nosti na{e dece”, obratio seokupqenim sugra|anima Vu~i} i zamolio ih za velikiaplauz za odbornike Socijalisti~ke partije Srbije: “Onisu izloèni velikim pritiscima, oni su sa nama od prvogdana i imamo u wih poverewe, i u gospodina Anti}a, i Pe-tronijevi}a, i Aleksi}a, i u Radojevi}a i u Miru Jani}ije-vi}. Ja vas molim da budete dovoqno jaki i dovoqno str-pqivi, da se ne sekirate mnogo, da imate poverewa u nas, po-verewa u na{u ~ast, u na{ obraz, u to da vas ne}emo izneve-riti. Jer ni{ta nam va`nije od vas Beogra|ana i Beogradanema i zato vam garantujem da }emo se boriti, da }emo datisve od sebe da ìvite boqe, da }emo po{teno upravqatiovim gradom. Ni jedan jedini dinar od vas ne}emo da ukra-demo, garantujem vam to, i molim vas da ostanete sa nama dokraja”, poru~io je Aleksandar Vu~i}.


Koprcawe

Himna

“I{li smo na ~asove da krademo glasove,lopov }u da postanem da na vlasti ostanem,glasa~ka je kutija ista kao lutrija,mora da se muti, pa da grad poùti.

Sve se moè srediti, va`no je pobediti,bruka glavnog grada je Alimpijada.

Protivnici smeraju s vlasti da me teraju,to su puste èqe, ne}u iz foteqe,i za {oqu gra|ana uz Dinki}a Mla|anai daqe u gradu ùti }e da kradu.

Samo neka ùti kada Beogradom mutim,samo neka ùti kadar Beogradom bude vladar.

Narod }u da muzem, sve }u da im uzmem,sve se moè srediti, va`no je pobediti,bruka glavnog grada je Alimpijada””.

UUprepunoj sali bioskopa “Akademija 28” u centru Beo-grada, 12 juna 2008. godine, odr‘ana je tribina pod sim-boli~nim nazivom “Opelo za demokratiju”, u organi-

zaciji nacionalnih nevladinih organizacija, Srpskog sa-bora “Dveri” i Udru‘ewa studenata Pravnog fakulteta“Nomokanon”.

U~esnici skupa nastojali su da daju odgovor na pitawakako za{tititi demokratiju od aktuelnih kvazidemokratai ko podsti~e gra|anski rat u Srbiji.

Na tribini su govorili istaknuti srpski intelektual-ci, qudi koji su barjak demokratije i slobode u srpskom na-rodu branili decenijama unazad: akademik prof. dr Kostaâvo{ki, prof. dr Slavenko Terzi}, prof dr Zoran Avra-movi}, advokat Goran Petronijevi} i sociolog prof. Slo-bodan Antoni}.

Podr{ku protestnom skupu i patriotskim snagama uwihovom nastojawu da odbrane svoj glas uputili su generalPjer Mari Galo, biv{i savetnik generala De Gola za geo-strate{ka pitawa i tvorac francuske doktrine o primeniatomskog oru j̀a i pukovnik Patrik Bario, savetnik u Mi-nistarstvu odbrane francuske i savetnik velikih francu-skih firmi za pitawa atomske, hemijske i biolo{ke sigur-

nosti. Oni su u svom pismu dali podr{ku patriotskimstrankama i snagama i wihovoj nameri da formiraju naci-onalnu vlast na svim nivoima.

Srbija u rukama partijar{kih {izofrenika

U ime organizatora, uva‘ene goste i prisutne gra|anepozdravili su Vladan Gli{i} i Marko Pu{ica, koji su is-takli da pona{awe ~elnika Demokratske stranke, kon-kretno, nepo{tovawe izborne voqe gra|ana, kr{ewe zako-na i Ustava Srbije i stvarawe jednopartijske dr‘ave di-rektno uru{avaju osnovne demokratske tekovine u na{ojzemqi, {to iziskuje i odgovaraju}u reakciju srpskog naci-onalnog nevladinog sektora.

Po re~ima Marka Pu{ice suo~eni smo sa jednom speci-fi~nom situacijom “partija{ke {izofrenije” u kojoj Bo-ris Tadi} na mala vrata uvodi jednopartijsku dràvu.

“Naime, predsednik Republike Boris Tadi}, na jedanspecifi~an na~in, u svojoj li~nosti spaja li~nost predsed-nika jedne parlamentarne partije i li~nost predsednikaRepublike. Iako je Ustavom Republike Srbije propisanoda predsednik Republike, u ~lanu 111, izraàva dràvno je-dinstvo, on to ne ~ini. Naprotiv, on svojim postupcima,radwama, izjavama uop{te ne izraàva dràvno jedinstvo,


@uta diktatura

OpeloOpeloza demokratijuza demokratiju

KKaakkoo ““ddeemmookkrraattee”” pprreettvvaarraajjuu ddrr`̀aavvuu uu ppaarrttiijjsskkoo vvllaassnnii{{ttvvoo

PPrriirreeddiillaa:: JJeelleennaa GGrrbbii}}

ve} zastupa uske, partikularne interese. Dakle, u sukobuizme|u op{teg interesa onog koji bi trebalo da zastupa ida izraàva jedinstvo svih gra|ana Republike Srbije,prednost dobija uski interes DS-a”, rekao je Pu{ica i do-dao da “ukoliko ne spre~imo ovakvo delovawe, ima}emo nasceni demokratorsko opelo za dràvu Srbiju”.

Nacionalna izdaja

Istaknuti borac za slobodu i demokratiju, prof. dr Ko-sta ̂ avo{ki, u svojoj analizi aktuelne politi~ke situaci-je naglasio je da se na srpskoj politi~koj sceni nalazi “to-liko poltrona i podguznih muva” koji sale}u strane gospo-dare i da zapravo prave demokratije i nema.

“Ono {to mi danas imamo to je partitokratija, vladavi-na oligarhijskih strana~kih vo|stava koja ne mare ni za iz-borne rezultate, ni za voqu naroda, ni za dràvu, a kamoliza sudbinu nacije kojoj pripadaju.”

âvo{ki je ukazao da je postoje}a partitokratija, poredostalog, i rezultat aktuelnog izbornog sistema, isti~u}ida za razliku od uninominalnog sistema koji postoji u Ame-rici i Velikoj Britaniji i koji dovodi do stvarawa sta-bilne vlade i prave opozicije, proporcionalni izbornisistem, kakav postoji u Srbiji, dovodi do stvarawa neprin-cipijelnih koalicija i korupcije.

“Ve}inski sistem uvek daje odgovornu vladu i omogu}avada jedna stranka, takav je slu~aj u Velikoj Britaniji, ~ak isa {ezdeset posto dobijenih glasova osvoji pristojnu ve}i-nu poslani~kih mesta u parlamentu i formira odgovornuvladu. Za{to je taj sistem dobar? Iz prostog razloga {totu na jednoj strani postoji vlada, a na drugoj strani opozi-cija i kao {to to veli jedna engleska izreka: opozicija netreba ni{ta drugo da radi nego neprestano samo da se su-protstavqa, a ni{ta da ne predlaè. Dakle, da hvata vladuu gre{ci, da je okrivquje pred javno{}u i da, naravno, naslede}im izborima eventualno i pobedi. Zbog toga u ta-kvim zemqama sa ve}inskim sistemom postoji odgovornavlada. Ovaj proporcionalni sistem koji se kod nas prakti-kuje ima ogromne mane.

Nijedna stranka, ~ak ni radikali koji su imali pristoj-nu relativnu ve}inu koja je prelazila 30 odsto nisu bili umogu}nosti da obrazuju vladu. Nego su vlade morale bitikoalicione, i to je bila takva koalicija koja nije bilaprincipijelna nego koalicija iz interesa, brak iz ra~una”,objasnio je ̂ avo{ki. Govore}i o mogu}oj koaliciji izme|usocijalista i Demokratske stranke, “koja nije ni{ta drugonego produèna ruka stranih okupatora u ovoj zemqi”, â-vo{ki je postavio pitawe kako je mogu}e da socijalisti po-sle svega mogu da razmi{qaju o saradwi sa onima koji su u

Hag poslali Slobodana Milo{evi}a i dodao: “Ja sam posleokon~awa vanrednog stawa napisao jedan ~lanak pod naslo-vom ’Zoranova zvezda’, koji, naàlost, nije odmah objavqenu “Glasu javnosti”, i odande sam bio najuren. U tom ~lankusam rekao: “Ako po i~emu Zoran \in|i} bude zapam}en uistoriji, bi}e po tome, to je objavqeno, {to je SlobodanaMilo{evi}a izru~io na Vidovdan i {to ga je stigla vidov-danska kletva. Vidite do ~ega dovode takve neprincipijel-ne koalicije”.

Prof. ̂ avo{ki je naglasio da je na pomolu jedna velikaobmana gra|ana Srbije, obzirom da smo tokom posledwe iz-borne kampawe slu{ali od stranaka da postoje dva fronta,da su jedni za o~uvawe Kosova i Metohije u sastavu dràveSrbije i protiv pristupawa Evropskoj uniji, ukoliko tozna~i pristupawe Srbije bez Kosova i Metohije, a drugi sutvrdili da treba u}i u Evropsku uniju po svaku cenu, jer je-dino tako moèmo obezbediti nove pare i nova radna mesta(kao da se za ovih osam godina to nije moglo obezbediti, ne-go treba tokom slede}ih osam godina). “Dakle, frontovi subili o{tro podeqeni, i sada imamo jednu koaliciju koja jedobila blizu {est posto glasova i jednog Palmu koja imasamo tri poslani~ka mesta, a koji tvrde da se moè i u}i uEvropu i sa~uvati Kosovo i Metohija. Kako se to moè ka-da je od 27 ~lanica Evropske unije wih 20 priznalo Kosovoi Metohiju kao nezavisnu dràvu?

Drugim re~ima, moè se o~ekivati, kada se bude formi-rala, ne daj Boè, ova nova vlada sa socijalistima i ùti-ma, da zapravo ovi iz Brisela kaù – dokle god vi ne uspo-stavite dobre odnose sa susedima, a to zna~i i diplomatskeodnose Beograda sa Pri{tinom, ne}emo mo}i da nastavimorazgovore o ulaska u Evropsku uniju! Oni o tome za sada }u-te da bi se stvorila koalicija, a kada se ona bude stvorilaonda }e, naravno, to i svima nama javno re}i. A na{ narod,takav kakav je, re}i }e – pa {ta se tu moè, {ut sa rogatimne moè. No, me|utim, mi koji to sve dobro znamo i sve vi-dimo, du`ni smo da upozorimo na{ narod i na{e bira~e daje na delu velika obmana, dakle prevara ovog naroda, i {toje najgore, na delu je nacionalna izdaja”, rekao je ~uveni aka-demik i naglasio da svi oni koji odbacuju mogu}u koalici-ju srpskih radikala, Demokratske stranke Srbije, Nove Sr-bije i socijalista, zapravo pristaju na odvajawe Kosova iMetohije od Srbije, na nezavisnost Kosmeta i na ulazak uEvropsku uniju bez tog stoèrnog dela na{e dràve i na-{eg nacionalnog opstanka. “Oni su, dragi prijateqi, izdaj-nici i mi to ne smemo dozvoliti, to ne sme pro}i”, upozo-rio je âvo{ki.

Srbiji predstoji mukotrpan putod tiranije do demokratije

Potom se skupu obratio istori~ar prof. dr SlavenkoTerzi} koji je istakao da politi~ku anatomiju mi{qewa,koje je danas dominantno, najboqe ilustruje nedavna izjavaameri~kog predsednika Bu{a koji je doslovno rekao: “Iraki Avganistan su pro{li mukotrpan put od tiranije do de-mokratije”. “Ono {to qudi koji danas vode ovu zemqu, a presvega samozvani politi~ki blok, gubei iz vida, to je da jeova zemqa smrtno rawena i da se ova zemqa otimawem Ko-sova i Metohije i daqe nalazi u smrtnoj opasnosti i poredsvakodnevnih obe}awa o zlatom poplo~anom putu u Evropu.

Umesto dràvni~ke odgovornosti za budu}nost ove ze-mqe i naroda, mi imamo jedan politi~ki blok koji je sam se-be proglasio evropskim. Oni koji bar malo znaju istoriju,se}aju se Luja XIVkoji je rekao: “Dràva, to sam ja”. Mi sva-koga dana slu{amo na svim na{im medijima – ja kao pred-sednik, Srbija – to sam ja, Beograd – to sam ja, demokratija


@uta diktatura

– to sam ja, Evropa – to sam ja”, rekao je Terzi} i dodao daumesto jednog zrelog i odgovornog politi~kog ìvota, sta-bilnih ustanova, razvijene kulture dijaloga, demokratskogmi{qewa, mi imamo jedan privid demokratskog politi~-kog ̀ ivota i politiku kao ma|ioni~arewe. Na politi~kojsceni i u javnom ìvotu postoji potpuna pometwa ko je de-mokrata, ko nije demokrata, ko je za Evropu, ko nije za Evro-pu. Takozvani demokratski blok od Evrope je napravio re-ligiju, od Evropske unije boànstvo. “Niko od nas, narav-no, nije protiv Evrope, i ja kao istori~ar, i sve moje kole-ge, svi mi znamo – Srbija i srpski narod oduvek su deo Evro-pe i evropske civilizacije. I to je potpuno jasno. A da lise moè staviti znak jednakosti izme|u Evrope i Evropskeunije? Ne moè, jer ona velika, liberalna, demokratskaEvropa, Evropa koja je bila uzor svima nama i svim balkan-skim narodima, ona polako nestaje. Evropska unija je produ-èna ruka ameri~ke politike u Evropi i svetu”, naglasioje prof. dr Terzi}.

Po wegovoj oceni, ukoliko bismo taksativno ilustrova-li li~nu kartu takozvanog demokratskog politi~kog blo-ka, onda bismo rekli da je to, pre svega, nepo{tovawe Usta-va, nepo{tovawe zakona koje su sami doneli, tesna sprega sakriminalom, fenomen lustracije, fenomen denacifikaci-je, odnosno ubijawe bilo kakve svesti o sebi, svome poreklu,svojoj istoriji, svojoj tradiciji, svojim kultovima i svojimsvecima. Potom, to je potpuna zatvorenost i ono {to je naj-opasnije jeste aktuelni proces razgradwe i podrivawe svihtemeqa na{e nacionalne dràve.

“Takozvane proevropske snage i takozvani proevropskiblok u potpunosti je kompromitovao ideju liberalno-demo-kratske dràve za koju su se zalagale sve demokratske snagesrpskog naroda, ukqu~uju}i i âvo{kog i sve one koji suosnivali Demokratsku stranku. Dakle, da li ste vi demo-krata, ne govorite vi sami, kazuju va{a dela, a sve ono {toje radio taj blok govori da su oni daleko od bilo kakvogkoncepta liberalno-demokratske dràve. I zato mi se ~i-ni, ako imam u vidu da je Evropska unija zapravo produènaruka Amerike, da se na{e proevropske snage najta~nije mo-gu nazvati pronatovskim snagama”, zakqu~io je prof. Ter-zi} i upozorio da pomenute snage èle daqe da destabili-zuju Srbiju zagovarawem teze o takozvane dve Srbije, {topredstavqa opasnu igru sa mogu}im gra|anskim ratom. Nakraju svog obra}awa, on je citirao Jovana Skerli}a, koji jena neki na~in izraàvao nadu svih na{ih pokolewa od pre160 godina, koji ka‘e: “Srpska omladina, 1848. godine, veru-je da je do{lo vreme pravde, slobode i mira u sjediwenimdràvama Evrope”, a vreme mira, po oceni Terzi}a }e do}ionoga dana kada svi narodi, pa i Srbi, budu ravnopravni ikada ne bude vi{e ameri~kog protektorata nad Evropom inad Balkanom.

Ko do|e na vlast paqewem Skup{tine,on tako i vlada

Prof. dr Zoran Avramovi} predo~io je prisutnima dakod nekih qudi postoji prirodna sklonost ka nedemokrat-skom mi{qewu i pona{awu, a dobar {kolski primer takveli~nosti je Nenad ̂ anak koji se ne skida sa medija i kad godse pojavi na televiziji, on govori kako treba zabraniti po-la politi~ke scene Srbije, pa bi, po oceni dr Avramovi}a,bilo dobro da se on vodi po {kolama i da se pokazuje decikao jedan tipi~an primer antidemokrate.

Govore}i o antidemokratama, prof. dr Zoran Avramo-vi} ukazuje na brojne opasnosti po srpsku demokratiju:stvarawe la‘ne slike o poretku koji je vladao u Srbiji od1990. do 2000. godine kako bi pomogli inostrane projekte

prema Srbiji, zloupotreba procedure i nepo{tovawe iz-borne voqe gra|ana Beograda, ~ime aktuelna vlast o~i-gledno pokazuje voqu za ve~nom vla{}u, otvoreno pokazi-vawe politi~ke diskriminacije i rasizma kao su{tine po-liti~kog me{awa inostranstva u srpsku demokratiju, jertreba otvoreno pokazati netrpeqivost prema onim snaga-ma koje nisu spremne da prihvate diktat koji dolazi iz ino-stranstva.

Potom, presudan uticaj novca u politici, instrumenta-lizacija medija, kao i nepostojawe bazi~nog konsenzusa. Napitawe za{to mi te{ko uspostavqamo koncenzus u na{ojdemokratiji, prof. dr Avramovi} odgovara da postoje izve-sni qudi i odre|ene grupacije koje mogu biti u nevladinimorganizacijama ili u politi~kim strankama, a koje imajupatolo{ki odnos prema svojoj dr‘avi. Kao primer, on je na-veo reakciju povodom osloba|aju}e presude Srbije od tu-`be za genocid koju je podnela Federacija Bosne i Herce-govine marta meseca 2007. godine. Naime, u srpskoj javnostizabeleèna su duboka razo~arewa zbog te ~iwenice. Biqa-na Kova~evi}-Vu~o, predsednica Komiteta pravnika zaqudska prava, izjavila je kako je to “pobeda zlo~ina~ke po-litike Slobodana Milo{evi}a, Ratka Mladi}a, VojislavaKo{tunice, srpskih radikala”. Nenad ̂ anak je izjavio da jerazo~aran presudom, a predstavnik Inicijative mladih zaqudska prava je bio {okiran, jer je o~ekivao da Srbija bu-de osu|ewa za genocid.

“Drugi primer patolo{kog odnosa prema svojoj dràvii naciji nalazimo u pismu ~etiri nevladine organizacijeiz Srbije: Fond za humanitarno pravo, Inicijative mla-dih, @ena u crnom i Gra|anske inicijative, {efovima vla-da 27 zemaqa Evropske unije, u kojima zahtevaju da se nasta-ve pritisci na Srbiju, radi boqe saradwe sa Ha{kim tri-bunalom, 5. aprila 2007. godine. Ovakav primer poniàva-wa sopstvene dràve, kao i mr`wa prema svom narodu, po-kazuje do koje mere su grupacije rodomrzaca mogle da raza-raju minimalni nacionalni konsenzus, a samim tim i demo-kratiju.

Ono {to treba da bude unutra{wa politika prenosi sena plan autodestrukcije uz pomo} inostranih dràva. To jejedna patologija koju, moramo priznati, ne sre}emo u poli-tikama drugih dr‘ava”, ukazao je prof. dr Avramovi}. Napitawe {ta mi moèmo da uradimo kako bismo odbranilidemokratiju, on je naglasio da nam ni{ta drugo ne preosta-je osim legalne i demokratske borbe, istakav{i da }emonajvi{e odbraniti srpsku demokratiju ako odbacimo ono{to je ura|eno 5. oktobra, a to je paqevina Skup{tine. “Jeronaj ko je do{ao na vlast paqevinom Skup{tine, taj tako ivlada. I to se sada pokazuje na primeru Skup{tine gradaBeograda. A to nikada ne}emo da smetnemo s uma. A do}i


@uta diktatura

mirnim putem na vlast, to zna~i i ostati dugo na vlasti”,zakqu~io je prof. Avramovi}.

Demokratija nema cenu

“Mislim da dolazi vreme u kome }emo svi morati da seborimo za demokratiju. Demokratija se osvaja isto kao {tose osvaja sloboda. Ne postoji mogu}nost da demokratija sa-ma po sebi do|e. Demokratija se tako|e brani, kao {to sebrani sloboda. I na to, svi oni narodi koji su spremni dauìvaju blagodeti demokratije i slobode, moraju da buduspremni. U ovom trenutku svi imaju obi~aj da se ogra|uju ikaù da }e se boriti svim demokratskim sredstvima. Mo-lim vas, sloboda nema cenu i demokratija nema cenu. Ja tunikakvu ogradu ne}u stavqati”, naglasio je advokat GoranPetronijevi} na po~etku svog obra}awa i dodao da aktuel-na vlast ili ne zna ili namerno pre}utkuje temeq svake de-mokratske dràve, tripartitnu podelu vlasti.

“Ukaza}u vam na jedan citat iz ~uvenog dela na{eg veli-kog pravnog teoreti~ara i filozofa Slobodana Jovanovi-}a iz 1922. godine, koji obja{wava {ta je tripartitna pode-la vlasti i na ~emu se ona zasniva.

Naime, u modernoj dràvi organizacija vlasti, izvedenaje po na~elu podele vlasti, a to najprostije formulisanozna~i, da za tri osnovne funkcije dràvne vlasti trebaupotrebiti razli~ite organe. Svaka funkcija mora imatisvoje osobene organe, odnosno ne smeju se sjediniti u ruka-ma istog ~oveka ili istog tela”.

Potowe, po oceni Petronijevi}a mo‘e se lako prime-niti na sve ono {to se doga|a nakon izbora. “Do{li smo dosituacije da je biv{i ve-de gradona~elnik zakazao konsti-tutivnu skup{tinu za 14. jul i jo{ se quti kada mu neko ka-è da to nije po zakonu, i odgovara: “Nemojte da me qutite,mogu ja jo{ daqe da je odloìm”. To se grani~i ne sa bezako-wem, nego sa nevaspitawem i bezobrazlukom. ̂ lan 2 Statu-ta grada Beograda u stavu 1 glasi: Prvu sednicu Skup{tinesaziva predsednik Skup{tine iz prethodnog saziva u rokuod 20 dana od dana izbora odbornika. Aman qudi, ima li{ta ovde nejasno!? Dakle, radi se o jednom potpunom neza-kowu, kr{ewu zakona i u krajwoj liniji – krivi~nom delu.Nema i ne postoji nikakvo opravdawe za takvu samovoqukoju je biv{i ve-de gradona~elnik Beograda ispoqio.

Pokazalo se da to nije wegova samovoqa, on je o~igled-no tu puka marioneta, ta voqa o~igledno seè mnogo daqe,pa i izvan granice ove nesre}ne Srbije, koju ne mogu nazva-ti dràvom, nego dràvnim prostorom”, istakao je Petro-nijevi} i dodao da ~elnici DS-a, umesto da izvr{e podeluvlasti, vr{e podelu Srbije. Po wegovom mi{qewu, sve dok

na politi~koj sceni Srbije na ~elu politi~kih stranakabudu qudi kojima je zanimawe politi~ar i budu okruèniqudima kojima je zanimawe biti pomo}nik politi~ara,prijateq politi~ara, kum politi~ara, ro|ak politi~ara, uSrbiji ne}e biti demokratije.

Politi~ki aparthejdna srpskoj politi~koj sceni

Na kraju protestnog skupa prisutnima se obratio prof.Slobodan Antoni} koji je rekao da govorimo o demokrati-ji u Srbiji kada politi~ki nau~nici i sociolozi posta-vqaju pitawe da li u Srbiji postoji demokratija i kakva jedemokratija. Jedan od osnovnih kriterijuma jeste smenavlasti mirnim putem. “Mi{qewe koje preovla|uje u tzv.tranzitolo{koj literaturi, da }e demokratija biti u Sr-biji konsolidovana onda kada stranke starog reìma, mi-sli se pre svega na radikale, socijaliste, do|u na vlast i on-da se posle toga mirno povuku sa vlasti. Taj kriterijum iz-gledao je prili~no opravdan dok se nije videlo da postojijedan ozbiqan problem, a to je {to se pojedinim strankama,ovde pre svega mislim na Srpsku radikalnu stranku i SPS,uop{te ne dozvoqava da u tom bloku, dakle u toj kombina-ciji bilo gde obavqaju vlast. To je jedan od osnovnih pro-blema demokratskog sistema danas u Srbiji”, rekao je profAntoni}, istakav{i da je i sam bio iznena|en odre|enimizjavama predsednika Tadi}a u izbornoj no}i – da on ne}edozvoliti svim sredstvima, da bi tek kasnije rekao i svimdemokratskim sredstvima, da SRS, DSS i SPS do|u navlast, a {to zajedno sa postupkom v. d. gradona~elnika Beo-grada govori da ne{to sa osnovnim po{tovawem demokra-tije nije u redu.

Po wegovoj oceni, glavni problem jeste to {to politi~-ki akteri u Srbiji nisu suvereni, pa onda ni demokratija uSrbiji ne zavisi samo od ovda{wih politi~kih aktera.“Vidimo jednu situaciju u kojoj strani faktor, mislim presvega na najja~u i najbogatiju zemqu danas u svetu, direktnouti~e na formirawe vlasti, odnosno vlade u Srbiji, i ondana odre|eni posredni na~in i na stabilnost demokratije,demokratskih institucija u Srbiji. Kao politi~ki anali-ti~ar vidim objediweni proces u okviru koga se nastoji dase SPS privu~e u koaliciju sa Demokratskom strankom iistovremeno da se spre~i da se konstitui{e vlast u Beogra-du, da bi se naknadno i oko toga pregovaralo. Jasno je svako-me ko analiti~ki prati situaciju u Beogradu kako se sadapostepeno lomi glavni odbor SPS, kako se jedan po jedan~ovek lomi sve dotle dok se ne donese odluka da se ide u ko-aliciju sa Demokratskom strankom. Tada }e se verovatnopribliìti rok koji je gospodin Alimpi} odredio, a onda}e se i Beograd u tom jednom paketu zavr{iti.

Dakle, imamo jednu vrstu izigravawa demokratskih in-stitucija, demokratskih normi. To je ne{to veoma opasno,pre svega zato {to }e se Srbija u budu}nosti na}i pred jo{ve}im isku{ewima nego {to je sada”, upozorio je prof. An-toni} i istakao da Srbiji sledi ozbiqna ekonomska kriza,obzirom da je samo u proteklih osam godina napravqen dugod 20 milijardi evra. Po wegovoj oceni, u takvoj situacijiu kojoj imate krhke demokratske institucije u kojima po-stoji jedna vrsta politi~kog aparthejda, gde se pojedinestranke onemogu}avaju ne samo medijski, nego i instituci-onalno da pri|u vlasti, postoji realna opasnost po gra|an-ski mir koji mo‘e lako da se preokrene u ozbiqan gra|an-ski konflikt”, upozorio je Antoni} i za kraj naglasio da jenajva‘nije da se to izbegne i zato, ne radi se samo o apelu zademokratiju, za proceduru, ve} o apelu za jedan civilizova-ni gra|anski ìvot.


@uta diktatura

NNakon vi{e od mesec dana zamajavawa javnosti i zva-ni~no je obelodawena koalicija na republi~kom ni-vou stranaka okupqenih oko DS-a i SPS-a. Navodno,

koalicija je sklopqena na principima koji su isti i za “de-mokrate” i za socijaliste. Ali, osim fraza o takozvanimevropskim integracijama (zasnovanim na la`nom poisto-ve}ivawu EU i Evrope) nije se moglo ~uti koji su to zajed-ni~ki principi ove neprirodne koalicije. Zato se trebapodsetiti na principe koje je ostra{}eno zastupao Tadi}nakon pu~a od 5. oktobra 2000. godine.

Nekoliko nedeqa posle vandalskog ru{ewa Savezneskup{tine i paqewa RTS-a Tadi} je pretio: “Ovaj narodnema vremena za gubqewe. Ukoliko u ponedeqak SPS nepristane na razumne uslove DOS-a oko formirawa prela-zne Republi~ke vlade, preuzima na sebe odgovornost za sveono {to }e potom uslediti”(“Borba”, 23. 10. 2000). Dakle,ako SPS ne bude poslu{an, zna se {ta sledi.

Naravno, jedino je Srpska radikalna stranka, na ~elu sasvojim predsednikom, ostala izvan takozvane prelazne Re-publi~ke vlade koja je bila zasnovana na strahu od “juri-{nika” 5. oktobra. Prof. dr Vojislava [e{eqa nisu mo-gli zastra{iti nikakve pretwe. To se ne bi moglo re}i zaSPS tada.

Dve godine nakon formirawa ovakve “demokratske”prelazne vlade, u maju 2002. Tadi} ponovo preti. On smatrada je 5. oktobra bilo nedovoqno o{trine(!?) i iznosi dakod wega postoji dilema o tome da li treba primewivatizakone (wegove re~i neodoqivo podse}aju na izjave “najve-}eg sina na{ih naroda i narodnosti”ne samo zato {to je in-tervju objavqen 25. maja na Brozov ro|endan). Tadi} navodi:“Mi nismo izveli revoluciju, nismo izveli ~i{}ewe dozdravog tkiva. Ko{tunica i wegova stranka su i{li prav-cem tog legalizma. Nova vlast se na{la pred ozbiqnom di-lemom:da li }ete zadràti ba{ u svakom segmentu legalanna~in postupawa, {to }e nesumwivo proizvesti sporost uva{oj akciji ili }ete i}i sa jasnim ciqem u brzu akciju ko-ja je ponekad i kr{ewe postoje}ih zakona” (“Ekspres”, 25-26. 5. 2002). Ipak, i nakon postavqawa ove dileme, Tadi} uistom intervjuu priziva “ma~ revolucije” (!?): “S drugestrane, i danas imam dilemu da li smo napravili gre{ku za-to {to 5. oktobra nismo i{li strahovitom brzinom i po-nekad sekli ma~em revolucije –do kraja.Samom ~iwenicomda nismo i{li revolucionarnim metodama, mi smo nesum-wivo usporili na{u tranziciju u demokratsko dru{tvo”.Vi{e nego “demokratski”na~in razmi{qawa, mora se pri-znati. Naravno, podrazumeva se da je trebalo da “ma~ revo-lucije” padne na glave onih koji su predvodili vlast pre 5.oktobra, dakle na SPS.

Revolucionarni zanos Tadi}nije napustio ni dve godine nakonovog intervjua. Godine 2004. Ta-di} upozorava da se qudi i pojavekoji su van civilizacije (!?) moguponovo vratiti na vlast: “Ja zbi-qa upozoravam sada, kao predsed-nik jedne od najve}ih stranaka uovoj zemqi, da se mi nalazimopred opasno{}u obnavqawa, oì-vqavawa vrednosti predpetokto-barske Srbije. To je Srbija koja jepotpuno van civilizacije. Nama preti da se obnovi to dru-{tvo. Ja upozoravam javnost na tu ~iwenicu” (“Kaìprst”,17. 5. 2004). Ova izjava nesumwivo pokazuje da Tadi} smatravrednosti koje propagira Va{ington i Brisel jedinom mo-gu}om civilizacijom na svetu! Svako ko se ne slaè sa pro-zapadnom dogmom, i ko “necivilizacijski” postavqa pita-wa u vezi sa uni{tavawem SFRJ, genocidom u Iraku, logo-rom u Gvantanamu, izrabqivawem Isto~ne Evrope od stra-ne EU, i kriminalnim radom Ha{kog tribunala, je narav-no, po Tadi}u, van civilizacije!

Da ne bi bilo nikakve dileme, o “su{tini” tih “antici-vilizacijskih” snaga po kojima je trebalo da pada “ma~ re-volucije”, Tadi} krajem 2004. godine daje definiciju vlastikoja je po wegovoj ra~unici vladala Srbijom 15 godina,iako se to odnosi na period od 1990. do izbora 2000. godine.On o{tro kritikuje pomenuti period vladavine SPS-a, za-boravqaju}i na ~iwenicu da je vlast formirana nakon po-beda na slobodnim vi{estrana~kim izborima. Tadi} u svo-joj ostra{}enosti dodaje jo{ 5 godina ovom periodu! Naosnovu kog kriterijuma, verovatno ni wemu nije jasno. Mo-`da ra~una vreme od 8. sednice, a vreme pre toga je za wegabilo vreme slobode? Ili se dodaje i vreme nakon 5. okto-bra, ali tada na vlasti nije bio SPS? Nere{iva dilema.Iako ovu “dilemu” nije lako re{iti, Tadi} je beskompro-misan i uveren u svoje besmislene tvrdwe: “Mi smo 15 godi-na ìveli u totalitarnom reìmu” (“Politika”, 13. 11.2004).

Da se radilo ipak o besmislenim frazama koje su nekri-ti~ki usvajane sa “svetlog Zapada”, i da “ma~ revolucije”,“aniticivilizacija”i “totalitarni reìm”nisu spre~iliTadi}a da sa tim istim i satanizovanim SPS-om napravikoaliciju, pokazalo se u junu 2008. godine. Dovoqno je biloda taj isti “svetli Zapad” sugeri{e koaliciju sa SPS-om.Jasan je Tadi}ev politi~ki na~in razmi{qawa.

Ali {ta je nateralo SPS da posle svih ovih verbalnihi fizi~kih ponièwa u|e u koaliciju sa strankama oku-pqenim oko Tadi}a? Na ovo pitawe mogu da odgovore jedi-no funkcioneri SPS-a, a bira~i }e nakon svih ovih doga-|aja i odgovora svoj stav iskazati na slede}im izborima.


Nova koalicija

@uti@uti ma~ revolucijema~ revolucijeTTaaddii}} –– ~~oovveekk kkoojjii ddeemmaannttuujjee ssaammoogg sseebbee

•• ““S druge strane, i danas imam dilemu da li smo napravili gre{ku zato {to 5. oktobra nismoi{li strahovitom brzinom i ponekad sekli ma~em revolucije –– do kraja. Samom ~iwenicom danismo i{li revolucionarnim metodama, mi smo nesumwivo usporili na{u tranziciju u demo-kratsko dru{tvo””, rekao je Boris Tadi} (““Ekspres””, 25-26. 5. 2002)

PPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}

ZZapawuju}i je spisak svih postupaka pravog politi~-kog aparthejda, ponièwa i torture nad ~lanovima ifunkcionerima SPS-a koji su obeleìli vladavinu

Demokratske stranke. Po{to su doga|aji prestizali jedanidruge, ovom prilikom pobroja}emo samo nekoliko najzna-~ajnijih. Pri~u bi trebalo po~eti hap{ewem SlobodanaMilo{evi}a,

Na Vidovdan 28. juna 2001. godine Slobodan Milo{evi},sa lisicama na rukama, predat je okupacionom ha{kom sudu.Tada{wi premijer iz redova Demokratske stranke, Zoran\in|i}, u svom govoru povodom predaje Milo{evi}a Haguukazao je na “simboliku velikog srpskog praznika Vidovda-na”, ukazav{i kako se tim ~inom bori za ideale zemaqskeSrbije i evropsku budu}nost nasuprot idealima nebeskeSrbije i snaga pro{losti koje je u tom trenutku, po wemu,simbolizovao Slobodan Milo{evi}.

Pet godina kasnije, u svojoj }eliji u [eveningenu, Slo-bodan Milo{evi} umire. Sahrawen je 18. marta 2006, godi-ne. U isto vreme omladina Demokratske stranke na Trgu Re-publike izvela je svoj “performans”, odnosno kontrami-ting uz pu{tawe balona i zvuke pi{taqki i truba. “Do{lismo da pozdravimo dolazak prole}a tri dana ranije i da po-èlimo da nam se vi{e nikada nijedan Sloba ne vrati”, ob-ja{wavali su svoje prisustvo okupqeni ~lanovi i simpati-zeri Demokratske stranke.

Vaqa se vratiti nekoliko godina unazad i podsetiti najo{ jednu `rtvu saradwe sa Ha{kim tribunalom. Jedanae-stog aprila 2002. godine, ispred zgrade tada{we Skup{ti-ne SRJ, biv{i ministar unutra{wih poslova Vlajko Sto-jiqkovi} pucao je sebi u glavu. To se desilo istog dana ka-da je DOS izglasao zakon o “saradwi” (~itaj poslu{nosti)sa Hagom. Vaqa podsetiti da je upravo Vlajko bio me|u pr-vima na spisku za ha{ki odstrel DOS-a. Preminuo je u Ur-gentnom centru dva dana kasnije, 13 aprila 2002.

Godine 2002. direktor Radio-televizije Srbije Drago-qub Milanovi}, u montiranom politi~kom procesu, osu-|en je na zatvorsku kaznu od deset godina koju do dana dana-{weg izdràva u zatvor Zabela kod Poàrevca.

@rtve “demokratske” torture nisu bili samo funkcio-neri SPS-a ve} i wihove porodice. U mesecima posle pe-tog oktobra 2000. godine deca nekih funkcionera SPS-a su

protiv svoje voqe {i{ana na }elavo u nekim osnovnim{kolama u Beogradu zbog “politi~kih grehova” svojih o~e-va. Mnogi simpatizeri i ~lanovi SPS-a ostali su bez po-sla, na ulici. Nisu bili politi~ki podobni.

Ovo su samo neki od nebrojeno drugih znanih i neznanihdoga|aja torture, politi~kog aparthejda i ponièwa nad~lanovima i funkcionerima SPS-a koji su obeleìli pr-vih nekoliko godina vladavine reìma DOS-a.

Politika i (ne)moral

Ovde ne}emo postaviti izli{no pitawe kako }e demo-krate progutati mno{tvo sopstvenih fekalija i u}i u koa-liciju sa strankom “diktatora Milo{evi}a”, koji je svimwihovim ~lanovima i simpatizerima bio simbol “orve-lovskog totalitarizma” i “generacijskog zla”. Jer poznatoje da “demokratski stomak” vari sve samo kada je u pitawuopstanak na vlasti. ûvena je u tom smislu izjava Zorana\in|i}a u kojoj on kaè: “Kome je do morala neka ide u cr-kvu”, pribliàvaju}i nam slikovito na taj na~in svoju ì-votnu filosofiju i filosofiju svojih sledbenika o mora-lu u politici. Period koji je pred nama je period kada }epasti i posledwe politi~ke maske i kada }e se kristalnojasno videti ko je ko na srpskoj politi~koj pozornici, od-nosno ko je brani~ dràvotvornih i nacionalnih ideja, a kowihov aktivni razbija~.


Politi~ko be{~a{}e

Nepristojne ponude i pritisciKada govorimo o razli~itim nivoima nemoralnosti i politi~kog krparewa kojega smo svi svedoci ovih

dana, treba tako|e otvoreno i jasno re}i da }e ponajvi{e na formirawe najavqene vlade uticati mnogobroj-ne zvani~ne i nezvani~ne ““nepristojne ponude”” koje predstavqaju direktne politi~ke ucene i pritiske za-padnih mo}nika. Vi{e je nego o~igledno da wima posebno smeta novo me{awe politi~kih karata na Balka-nu, koje podrazumeva ostvarivawe i srpskih nacionalnih interesa.

Socijalisti~ke `rtveSocijalisti~ke `rtvepetog oktobrapetog oktobra

HHrroonnoollooggiijjaa `̀uuttee ttoorrttuurree

PPii{{ee:: DDaanniilloo TTvvrrddii{{ii}}

PPrethodnih dvadesetak dana novinski ~lanci su bilipuni skandaloznih pretwi izre~enih iz samog vrhavlasti i od strane najodgovornijih dràvnih funk-

cionera liderima drugih politi~kih partija. Kad kaèmo“iz samog vrha vlasti”, onda to prevashodno podrazumevakancelariju predsednika Srbije, Borisa Tadi}a, i wegali~no, mada su se u “ovom poslu” osim wega istakli i sviwegovi poglavnici, doglavnici, skutono{e i ~ankolizi, izove ekspoziture, ùtog preduze}a. Pretwa likvidacijom iostalim “demokratskim” sredstvima je samo bila uvod u da-qu proceduru koalicionih dogovarawa i pregovarawa. Izavla~i}e se sa pregovorima, razgovarati javno sa onimakoje bi gra|ani Srbije voleli da vide na ~elu dràve, a taj-no sa onima koje im je ve} odredila Evropska unija, Ameri-ka, Ha{im Ta~i i Ha{ki tribunal. Sa vlasnicima ùtekompanije i jo{ nekih. Kojih, vide}e se kad se vlast bude de-lila.

Ipak, tema ovog teksta ne}e biti to domun|avawe “is-pod ìta” i deqewe plena (oni vlast ne vide druga~ije ve}iskqu~ivo kao podelu plena) i poku{aji da se sve to upaku-je u oblandu, kako bi narod progutao. Tema je mnogo ve}a imnogo opasnija. Ukazuje na spremnost aktuelnog predsedni-ka da u, do kraja ogoqenoj, borbi za vlast bukvalno koristisva sredstva. Sva, ukqu~uju}i i likvidacije politi~kihprotivnika. Uostalom, kad se malo boqe analizira delova-we stranke koja je vlasni{tvo Borisa Tadi}a u posledwihdesetak godina, vide}e se da je makijavelisti~ki pristup,mnogostruko poo{tren i pojednostavqen do krajwih grani-ca, i do sada predstavqao okosnicu wihovog politi~kogprograma i delovawa. Po~ev od elementarne sintagme da“Ko ho}e moral, neka ide u crkvu”, pa preko politi~kih,kvazisudskih procesa Legiji, Radomiru Markovi}u, Kerte-su (Ibarska magistrala), Marku Milo{evi}u, Miri Mar-kovi} i drugima (duvanska i ostale afere i “afere”), pa dofizi~kog odstrawivawa Vojislava [e{eqa i drugih poli-ti~kih protivnika sa politi~ke scene, ili ubistva Slobo-dana Milo{evi}a.

Jedina razlika izme|u dosada{wih aktivnosti ovogkriminalnog udruèwa i budu}ih planova i najava je u to-me da su im do sada prqave poslove radili “politi~ki pri-jateqi” iz Haga, Brisela, Va{ingtona, a sada najavquju da

}e i sami to raditi. Poruka Borisa Tadi}a da i “on moèda likvidira”, mora se shvatiti krajwe ozbiqno. To {toVelimir Ili}, kome je vrli predsednik Srbije uputiopretwu, kako izgleda, nije izvukao pouke iz svih mafija-{ko-kriminalnih delovawa demokratorske druìne i pre-ko pretwe non{alantno prelazi, moè mu se obiti o glavu.

Uostalom, i nije nam namera da Vequ upozoravamo nastvarnu opasnost (osim {to mu preporu~ujemo krajwioprez i na putu, i u ku}i i na svakom mestu gde se na|e). Netreba izazivati sudbinu, pogotovu kad se zna ko je pretwuuputio. I kad se zna da oni pretwe ispuwavaju. To je uosta-lom i jedino obe}awe koje su oni spremni i sposobni da iz-vr{e. Namera nam je da Srbiju upozorimo na spremnost i


Antidemokrate

Ko toKo totamo tamo pretipreti

LLiikkvviiddaacciijjaa kkaaoo nnaajjvvii{{ii ssttaaddiijjuumm `̀uuttee ddeemmookkrraattiijjee

•• Haos, panika i op{ta zbrka koji vladaju u prostorijama dosada{wih nosilaca vlasti u Srbi-ji i glavama wihovih lidera, ovih dana dostigli su vrhunac. Vrhunac koji je rezultirao najogav-nijim i najopasnijim pretwama, pa i likvidacijom, liderima drugih stranaka koji sa wima ne-}e u koaliciju

PPii{{ee:: MMoommiirr MMaarrkkoovvii}}

sposobnost ove ùte napasti na najokrutnije radwe, na naj-krvavija politi~ka ubistva i najprqavije mafija{ke ma-nire. Da gra|ani znaju sa kakvima imaju posla i kakvi sespremaju da zgrabe politi~ko kormilo Srbije.

[to se srpskih radikala, ti~e, nikada se nisu bojali, ni-kada im nisu popu{tali i uvek su obelodawivali sve wiho-ve lopovluke, sve prqav{tine i sva kriminalna delovawa.A obe}avaju i wima i gra|anima da }e to i ubudu}e ~initi.Otvoreno, hrabro i bez zadr{ke. A kad jednom Srbija po-stane pravna dràva i kad se lopovluci i zlo~ini i pred-sednika dràve i posledweg gra|anina budu podjednakotretirali, dakle kad svi gra|ani budu isti pred zakonom,sve {to su pokrali, opqa~kali, uni{tili i zlo po~inili,bi}e procesuirano i dobi}e sudski epilog. I da ih samojo{ podsetimo na “dil” sklopqen izme|u wihovog krimi-nalnog premijera \in|i}a i Karle del Ponte da ona “odve-de [e{eqa i da ga nikad vi{e ne vrati”. E, to }e im se iz-jaloviti i Vojislav [e{eq }e se uskoro vratiti, posle ve-li~anstvene pobede, a to }e istovremeno biti po~etak de-montaè i te ùte lopovske ma{inerije.

[estogodi{wa praksa demontirawa ha{ke nakaznetvorevine je trening za borbu koja wega i sve nas ovde u Sr-biji ~eka. Naravno pod uslovom da se “ovi ovde” ne podave usopstvenoj halapqiviosti, gramzivosti, pakosti i ludilu ine raspadnu sami od sebe.


Antidemokrate

Predsednik sileyijaSklonost vrlog nam predsednika Srbije da li~no ka`wava, pa ~ak i likvidira, ispoqila se jo{ davno,

prilikom wegove posete jednom od draga~evskih sabora u Gu~i. Kad mu se u~inilo da ga jedan od gostiju sabo-ra nije dovoqno ponizno pogledao dok je on na ~elu ““svite” prolazio ulicom, Boris Tadi} je sko~io i iz ~i-sta mira o{amario ~oveka, a zatim ga uhvatio za gu{u i po~eo da davi. Pored zakqu~ka koji su gra|ani izovog postupka mogli da izvuku sami, sledi jo{ jedan. Ako je on li~no spreman da bije i davi, na {ta su sprem-ni wegovi kerberi i liìsahani koje on pla}a na{im parama i dràvnim apanaàma i privilegijama? Ko-reni sileyijskog pona{awa svakog ~oveka, pa i predsednika dràve, nalaze se u sferi psihologije i psihi-jatrije. I nisu nimalo bezopasni. Spas od takve napasti je ili prestanak bavqewa poslom koji je razlog na-pada sileyije, ili odlazak na neko mesto izvan doma{aja psihopate. U manastir, na primer.

UUstaqena ̀ uta dosmanlijska praksa da se pred svaki va-àn doga|aj neko od ha{kih optuènika isporu~iTribunalu i tako “overi” politi~ki doga|aj ili tim

hap{ewem i isporukom prikrije neka druga radwa vladaju-}eg establi{menta, nije ni ovoga puta izostala. Gra|ani-ma, zaokupqenim jo{ jednim hap{ewem i jo{ jednom ispo-rukom srpskih boraca, srpskih patriota i srpskog mesa ha-{kim yelatima, su u me|uvremenu promicale mnogo ve}ename{taqke vladaju}eg establi{menta, mnogo teì nasr-taji na dràvnu imovinu, neverovatne pqa~ke ili dono{e-we zakona {tetnih po dràvu i gra|ane. A da ne bi kojimslu~ajem “omanuli” i da bi sve vremenski na{timovali,hapsili su ha{ke optuènike mnogo ranije i pripremaliih za isporuku kad vreme do|e. Naravno, sve uz znawe i sa-glasnost svojih ha{kih mentora i nalogodavaca. Zatim bi,po prethodno pripremqenom scenariju, najavili hap{ewena odre|enom mestu ili “dobrovoqnu” predaju uhap{enih.Podse}amo vas na (kobajagi) hap{ewe generala Vlastimi-ra \or|evi}a u Crnoj Gori, iako je mnogo ranije uhap{en uSrbiji, podse}amo vas na hap{ewe gotovo nepokretnog i te-{ko bolesnog generala Tolimira u nekoj nedo|iji kod Bra-tunca, a stvarno uhap{enog na Beànijskoj Kosi, po{to suprethodno razbijena vrata stana. Podse}amo vas i na “do-brovoqnu” predaju generala Sretena Luki}a, koji je upiyami oti{ao sa VMA na aerodrom, zaboravqaju}i pri

tom nao~are na bolni~kom ormari}u, a da su mu “ovi” kupi-li odelo i obu}u, te da se on obla~io u VIP salonu.

Po istom scenariju uhap{en je i Stojan @upqanin i barpetnaestak dana dràn u zatvoru, da se “steknu uslovi”. Auslovi su se stekli neposredno pred potpisivawe koalici-onog sporazuma o konstituisawu vlade Srbije. Dakle, i ova“isporuka” srpskog mesa ha{koj a`daji je trebalo da zama-gli vidike i odvu~e pa`wu gra|ana Srbije od jednog, tako-|e velikog zla, koje se vaqa prema Srbiji. Prozirno, pokva-reno i krajwe nemoralno i opasno. Opasno zbog toga {tovi{e niko ko je bar jedan dan nosio pu{ku u ratu i braniosrpsku neja~, ne moè biti siguran da ga ne}e neko optuì-ti a ovi isporu~iti. Ako mu ni{ta ne mogu na}i, onda }e gaoptuìti za “udruèni zlo~ina~ki poduhvat”, jer su sviSrbi u tom poduhvatu. Naravno, Srbi sa velikim slovom S.

Ove druge, ove koji hapse i nare|uju hap{ewa, i ne trebara~unati u Srbe. Ovo hap{ewe istovremeno ubija i posled-wu pomisao na odbranu srpskih interesa, i posledwu naduda se ustane u odbranu dràve, naroda, granica, srpske ~astii ponosa, na odbranu srpske neja~i i srpskih svetiwa. Sva-ko ko je u prethodnim ratovima to radio, a zna~io je ne{tou srpskom narodu – ili je u Hagu, ili je u tzv. specijalnomsudu i ~eka presudu, ili je ubijen prilikom hap{ewa. Ili


Ha{ki monstrumi

Sram Sram vas bilo!vas bilo!

IIssppoorruukkaa SSrrbbaa HHaa{{kkoomm ttrriibbuunnaalluu ssee,, kkaakkoo oovviihh ddaannaa vviiddiimmoo,, nnaassttaavvqqaa.. RRaazzlliikkaa jjee uu ttoommee {{ttoo SSrrbbee ssaaddaa pprreetthhooddnnoo uuhhaappssee ii ddrr`̀ee uu zzaattvvoorruu

ddookk nnee ddoo||ee ““ppoovvooqqaann ttrreennuuttaakk””

•• ““Evo mene, eto vas””, rekao je Stojan @upqanin u prvom pojavqivawu pred ha{kim kvazisudom,potvrdiv{i svoj identitet, ali se nije izjasnio o svojoj krivici. Nije se Stojan izjasnio ni okrivici onih koji su ga uhapsili i isporu~ili ha{kim yelatima. Ni o tome da je uhap{en mno-go ranije i da se ~ekao povoqan trenutak da se hap{ewe obelodani

PPii{{ee:: MMoommiirr MMaarrkkoovvii}}

je umro u ha{koj tamnici, kao onih trinaest utamni~enih.Stojan @upqanin je samo posledwi u nizu koje su ovi na{izlotvori utamni~ili i predali onim belosvetskim zlotvo-rima.

Poverovali su gra|ani Srbije da je i tom zulumu do{aokraj i da su posledwi izbori stavili ta~ku na daqa hap{e-wa i prodaju Srba. Poverovali su da vi{e ne}e biti mogu-}e u Srbiji pravqewe onih vampirskih performansa gde senaduvavaju baloni i pomahnitalo raduje dok se, samo petstotina metara daqe, drì parastos i narod na posledwiput ispra}a, u tom istom Hagu ubijenog predsednika drà-ve i osvedo~enog patriotu Slobodana Milo{evi}a. Pove-rovali su gra|ani i opet bili prevareni. Mo`da mi srpskiradikali i nemamo neko politi~ko iskustvo pa ne moèmoda shvatimo “dubokoumnost” ovih poteza. Mo`da ne moè-mo da shvatimo kako osvedo~eni lopovi i kriminalci kojesu samo foteqe do sada sa~uvale od lisica i robije, mogu dazaustave lopovluke i pqa~ku. Mo`da ne shvatamo kako }eizdajnici braniti otaybinu, kako }e prodavci Kosova iMetohije sa~uvati Kosovo i Metohiju.

Mo`da mnogo toga ne moèmo da shvatimo, ali jedno smosigurno shvatili. Hap{ewe i isporuka Stojana @upqani-na predstavqa najprqaviji i najpodliji posao koji su srp-ski vlastodr{ci uradili. Preostaloj trojici ha{kih op-tuènika, Radovanu Karayi}u, Ratku Mladi}u i GoranuHayi}u èlimo da im ovi zlotvori nikada ne u|u u trag, asamom Stojanu @upqaninu, kad su ga ve} uspeli da uhvate iprodaju, èlimo mnogo zdravqa i sre}e, jer }e mu sigurnotrebati. I ̀ elimo da mu poru~imo da shvati da se borba ko-ju je vodio svih onih ratnih godina sada nastavqa u Hagu.Sada }e samo drugim sredstvima braniti ne sebe, ve} srpskuneja~, braniti da se ̀ rtve proglase yelatima. Brani}e imei krv izginulih boraca i patriota. Neka ne dozvoli da gaprevare, obrlate i obmanu. Ima uzore kako se to radi. Voj-voda Vojislav [e{eq neka mu bude uzor i putokaz. A ovimovda{wim politi~kim i qudskim mizerijama moèmo po-ru~iti samo jedno: Sram vas bilo!


Ha{ki monstrumi

KKada je 1933. godine u Lajpcigu zapo~eo proces za paqe-vinu Rajhstaga, Georgi Dimitrov se branio sam i ni-jednom od sudija ni na pamet nije palo da mu osporava

to pravo. Naravno, oni jesu bili nacisti, svesno su u~estvo-vali u montiranom i politi~ki motivisanom procesu, alisu ipak smatrali da je neophodno sa~uvati bar neki prividpravde i fundamentalnog prava svakog optuènog da se bra-ni na na~in koji on sam smatra adekvatnim.

Kada je 1953. ozlogla{eni kubanski diktator Batistautamni~io Fidela Kastra, wegove sudije nisu ni poku{aleda ga u}utkaju i nametnu mu nekog advokata, ve} su mu dozvo-lile da sam iznosi svoju odbranu. Naravno, oni su bili sve-sni da to moè uzdrmati i ~ak poru{iti temeqe te korum-pirane i mafija{ke diktature, ali su tako|e shvatali daipak postoji neka granica u kr{ewu tu|ih prava i sloboda,te da je apsolutno nemogu}e uskratiti nekome pravo da sesam brani.

Kada je rasisti~ki reìm Ju`noafri~ke unije, tokom{ezdesetih godina pro{log veka, sudio Nelsonu Mandeli,nijedan od sudija iz tih ozlogla{enih procesa u Rivoniji


Ha{ka tiranija

Labudova pesmLabudova pesmaaha{kog tribunalaha{kog tribunala

HHaa{{kkoo ttuummaa~~eewwee qquuddsskkiihh pprraavvaa ddrr [[ee{{eeqqaa

•• Optu`nica sve vi{e i vi{e li~i na brod koji se pod naletima oluje nasukao na stene. Stoga jeMandis ovih dana izneo svoj posledwi adut i zatraìo od Ve}a da prof. dr [e{equ bude na-metnut branilac. To {to je pravo svakog optuènog da se brani sam jedno od osnovnih qudskihprava ne predstavqa neki naro~iti problem za tog predstavnika Tuìla{tva. On se jedno-stavno rukovodi Makijavelijevim na~elom da ciq opravdava sredstva i po{to nije u stawuda se suprotstavi argumentima prof. dr [e{eqa i pobije ih, on èli da mu uskrati i samopravo da date argumente iznosi

PPii{{ee:: DDrraaggaann TTaassii}}

nije iza{ao sa tvrdwom da mu treba uskratiti pravo da sebrani sam. Naravno, za wih je aparthejd bio vrhunac civi-lizacijskih dostignu}a, sistem u kojem svako ima svoje me-sto i u kojem “prqave” i “primitivne” “~amuge” poput Man-dele predstavqaju inferiornu rasu koju treba zatvoriti ugeta, ali se ipak nisu usudili da tim istim, kako su ih nazi-vali, “~amugama” oduzmu i posledwu trunku dostojanstva.Nisu se usudili da im zabrane da odgovaraju na wihove be-smislene i jadne optu`be.

Nema nikakve sumwe da sudije Novog svetskog poretkapoznaju sve te presedane i da su svesni ~iwenice da je pravosvakog optuènog da se sam brani apsolutno nesporno, te daje bezbroj puta potvr|eno i zakonima, i me|unarodnim kon-vencijama, i nacionalnim i me|unarodnim jurisprudenci-jama. Nema nikakve sumwe da su sudije Me|unarodnog kri-vi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) pa`qivo izu~i-le radove tih svojih cewenih i ranije navedenih prethodni-ka i izvukle zakqu~ke da su taj laksizam i ta wihova nedo-pustiva naklonost ka po{tovawu elementarnih qudskihprava prouzrokovali propast reìma ~iji su psi ~uvarioni bili. Stoga su sudije i Tuìla{tvo MKSJ ~vrsto re-{ili da u~ine sve {to je u wihovoj mo}i kako Klinton,Bu{, Bler, Braun, [irak, Sarkozi, Solana, Soro{ i osta-li wihovi nalogodavci i finansijeri ne bi doìveli sud-binu Hitlera, Batiste i Bote.

Recept je veoma jednostavan! Sve ono o ~emu su nacizam,staqinizam, aparthejd i raznorazne diktature samo sawa-li, oni su zaista primenili. Sve ono o ~emu su razni Tor-kvemade, Fukije-Tinvili i Vi{inski mogli samo da ma-{taju, oni su zaista sproveli u delo. I sve to uz neprekid-no i neumorno pozivawe na po{tovawe qudskih prava, naop{tepriznate i op{teprihva}ene principe, na pravo, napravi~nost, na objektivnost, na nezavisnost i, naravno, nademokratiju i wena na~ela. Uz pre}utnu saglasnost i sau~e-sni{tvo masno pla}enih advokata odbrana i uz dobro osmi-{qenu i orkestriranu medijsku kampawu koja po~iva na po-stulatu da su Srbi jedini krivci za sve doga|aje na prosto-rima biv{e SFRJ, te da kao takvi treba da budu stavqenina stub srama. Uz podani~ku i poslu{ni~ku saradwu vla-stodràca u Beogradu i wihovu bezuslovnu spremnost daisporu~e svakog srpskog patriotu Hagu, i obilatu i svesrd-nu pomo} raznoraznih moralnih i intelektualnih nakazakoje su se samoproklamovale borcima za qudska prava.

Sve je to besprekorno funkcionisalo i Srbi su osu|i-vani na desetine godina zatvora, neki od wih su ~ak i ubi-jani u ha{kom kazamatu, mala Milica Raki} i ostale nevi-ne `rtve NATO bombi su uspe{no progla{ene zanemar-

qivom kolateralnom {tetom, a Bla{ki}i, Ori}i i Hara-dinaji su dobijali oproste za silovawa, mu~ewa, ubijawa iproterivawa, kao i potvrde o dobrom vladawu i politi~kojpodobnosti i korektnosti. Sve je teklo po unapred utvr|e-nom i predvi|enom scenariju, svi su zadovoqno trqali ru-ke i planirali nova {ikanirawa Srba, nova ponièwa ko-ja }e marionete iz Beograda prihvatiti sa osmehom, i novakomadawa wihove dràve. Na wihovu veliku àlost, ondase pred Sudskim ve}em III pojavio ON.

Tu`ba bez dokaza

Treba re}i da su i sudije i Tuìla{tvo dali sve od sebekako bi pobedili profesora dr Vojislava [e{eqa. Vi{eod pet godina su odlagali po~etak wegovog su|ewa i primo-rali ga da {trajkuje gla|u i dovede svoj ìvot u opasnostkako bi se izborio za ono na {ta, ina~e, svaki optuèniima pravo. Stavqali su ga u izolaciju i zabrawivali mu~ak da kontaktira i vi|a svoje pravne saradnike i svoju naj-uù porodicu. Nisu odgovarali na wegove podneske i pra-vili su se gluvi i nemi kad god bi im izneo neki zahtev.Upotrebili su ~itav arsenal prqavih, niskih, podlih i napravu i pravdi nezasnovanih metoda i sredstava kako bi gau}utkali i spre~ili da im baci Istinu u lice. Ali uzalud!

Uostalom, kako bi i mogli odgovoriti na wegove argu-mente?!

I same sudije znaju da je prof. dr [e{eq u pravu kadatvrdi da je optu`nica protiv wega pisana u Beogradu, da jepoliti~ki motivisana i da je sastavqena na izri~it i di-rektan zahtev koji je mafija{ki bos i premijer Zoran \in-|i} podneo Karli del Ponte. Karla je to i potvrdila u svo-joj kwizi “Lov”, i sama ta ~iwenica je vi{e nego dovoqnaza momentalnu obustavu postupka i odbacivawe svih optu-`bi. Stoga i ne poku{avaju da daju odgovor na to pitawe imesecima prou~avaju podnesak u kojem se takva mera od wihtraì, nadaju}i se da }e, vremenom, on pasti u zaborav.

I same sudije su potpuno svesne ~iwenice da besomu~nouvr{tavawe pisanih izjava svedoka po osnovu ~lana 92 terPravilnika nema nikakvo opravdawe i niti sluì intere-su pravde, niti pomaè otkrivawu istine. Uostalom, to sene primewuje ni u pravnim sistemima iz kojih oni dolazepo{to je i tamo na snazi na~elo da istina ne moè samo dase ~ita, ve} se tako|e, i pre svega, mora videti i ~uti na jav-nom su|ewu. No, ovde to ipak prihvataju, pravdaju}i se pritom da to ~ini proces efikasnijim, a zaboravqaju}i da pro-ces prevashodno mora biti pravedan i pravi~an.


Ha{ka tiranija

Vesela skupina {arlatana

I same sudije vide da svedoci-ve{taci koje Tuìla{tvoizvodi pred wih predstavqaju jednu veselu skupinu {arla-tana koji se hrane na Soro{evim jaslama i koji su jedinostru~ni u izno{ewu svoje patolo{ke mr`we prema svemu{to je srpsko i besomu~nom i bestidnom lagawu. Te{ko je~ak izneti i bilo kakvu procenu o tome koji od wih je bionajsme{niji i najjadniji. ûveni “ekspert” Ober{al, kojije prou~avao “govor mr`we” iako ne poznaje ni jednu jedinure~ srpskog jezika, koji se nije libio da pred Sudom iznosinegatorske teze o broju srpskih i jevrejskih `rtava u Jase-novcu, {to je ina~e krivi~no delo u svim civilizovanimzemqama i {to je moralo biti okarakterisano kao vre|a-we Suda!?

ûveni “istori~ar”Tomi} koji je tokom ~itave svoje na-u~ne karijere napisao tri ~lanka i dve studije od po {eststrana, a ~ije se poznavawe istorije Srbije i srpskog naci-onalizma moè porediti sa onim koje osredwi |ak sti~enakon zavr{etka osnovne {kole? ̂ uveni “vojni stru~wak”Tunens koji je dogurao do ~ina narednika, i koji je ina~eprona{ao uhlebqewe kao profesionalni svedok i istra-ìva~ Tuìla{tva!?

Ili pak ~uveni “ekspert za razarawa kulturne ba{ti-ne” Ridlmajer, koji je pri svakom hvatawu u laì postajaosve ble|i i ble|i, pravdaju}i se nemu{to da ono {to on iz-nosi u svojim navodno “nezvani~nim ili neformalnim” pi-sanijama moè biti su{ta suprotnost onoga {to je prezen-tirao Sudu i izjavio pred wim. Na stranu to {to nijedan odovih “stru~waka” diskutabilne inteligencije, sumwivogobrazovawa i vi{e nego oskudne kulture nije bio nepri-strasan, {to je, ina~e, po konstantnoj i bezbroj puta potvr-|enoj jurisprudenciji MKSR i MKSJ jedan od kqu~nihkriterijuma i preduslova za svakog svedoka-ve{taka!

I same sudije po~iwu da se zgraàvaju nad “svedocima”Tuìla{tva koji defiluju pred wima i neve{to poku{a-vaju da izrecituju lekcije koje su im izdiktirane tokompripremnih seansi. Biv{i kriminalci, qudi sa aktuelnihpoternica MUP-a i Interpola, profesionalni laòvi,mitomani, serijske ubice i bomba{i, teroristi, jadnicikoji su umislili da }e na taj na~in postati neko i ne{to....O na~inu wihovog regrutovawa je boqe i ne govoriti!

Pretwe, laì, prisile, ucene, obe}awa o novom i kona~-no uspe{nom po~etku ìvota na Novom Zelandu ili u Ka-nadi, sve je dozvoqeno u toj igri bez pravila koju neumornovodi par “istraìteqa” Tuìla{tva koji su se specijali-

zovali u otimawu svedoka odbrane, i jedna klimakteri~na,isfrustrirana i iskompleksirana jadnica. Jadnica koja jeuvek spremna da juri potencijalne “svedoke” po Srbiji i dasvim tim spodobama ponudi i novac i svetlu budu}nost, kaoi deobu svoje spava}e sobe i svog kupatila, samo ako prista-nu da nau~e wene tekstove napamet i la`no optuè prof.dr Vojislava [e{eqa.

I samo Tuìla{tvo je postalo svesno da svi ti naporiu kr{ewu osnovnih prava optuènog i najosnovnijih prav-nih na~ela ne donose nikakav rezultat i postaju ~ak kon-traproduktivni po{to su svi dosada{wi svedoci i ve{ta-ci razbijeni u parampar~ad, a optu`nica sve vi{e i vi{eli~i na brod koji se pod naletima oluje nasukao na stene.

Stoga je Mandis ovih dana izneo svoj posledwi adut i za-traìo od Ve}a da prof. dr [e{equ bude nametnut brani-lac. To {to je pravo svakog optuènog da se brani sam jed-no od osnovnih qudskih prava i {to je ono eksplicitno inedvosmisleno potvr|eno i Pravilnikom Tribunala (~lan21, 4d), i Evropskom konvencijom o qudskim pravima (~lan6, 3c ), i Me|unarodnim paktom o gra|anskim i politi~kimpravima UN (~lan 14, 3d), i Direktivama od 28. jula 2004.koje se odnose na advokate odbrane pred MKSJ (~lan 5) ibrojnom me|unarodnom jurisprudencijom (npr. Feretta v. Ca-lifornia, 422US 806/1975) ne predstavqa neki naro~iti pro-blem za tog predstavnika Tuìla{tva. On se jednostavnorukovodi Makijavelijevim na~elom da ciq opravdava sred-stva i po{to nije u stawu da se suprotstavi argumentimaprof. dr [e{eqa i pobije ih, on èli da mu uskrati i sa-mo pravo da date argumente iznosi.

U narednim danima }emo videti da li }e sudije Antone-ti, Harhof i Latanci udovoqiti ovom suludom i ni~imopravdanom zahtevu. Nadajmo se da }e imati dovoqno hra-brosti i integriteta da odbiju da postanu drugi sud u isto-riji pravosu|a koji je optuènima zabrawivao da se brane,po{to je to do sada zabeleèno samo jednom, i to u 16. veku(ozlogla{eno englesko “Zvezdano ve}e” – “Star’s Chamber).Nadajmo se da }e pokazati bar onoliko morala i etike ko-liko su pokazale sudije u Lajpcigu, Havani i Rivoniji i da}e odbiti da slepo i bez pogovora izvr{avaju naloge i na-redbe tvoraca ovog ilegalnog, amoralnog i politi~kog su-da. Uostalom, i oni sami po~iwu da shvataju u kojoj je merizadatak koji im je dodeqen ne~astan i nemogu}, tim pre {tose sve to odvija pred kamerama, pred o~ima javnog mwewakoje je ve} davno donelo svoju kona~nu i definitivnu pre-sudu u tom procesu. Presudu koja glasi:

Prof dr Vojislav [e{eq nije kriv ni po jednojta~ki optu`nice.


Ha{ka tiranija

SSpisak svedoka koje Tuìla{tvo Ha{kog tribunalaplanira da izvede u nastavku su|ewa Vojislavu [e{e-qu predstavqa nastavak brutalnog kr{ewa proce-

snih prava dr [e{eqa. Naime, na tom spisku se nalazi ne-koliko osoba koje odavno nisu me|u ̀ ivima, ali i osobe ko-je su prijavqene kao svedoci odbrane. Jedan od wih je NenadJovi}, koji ni sam nije znao da se nalazi na spisku svedokaTuìla{tva dok nije ~uo da je tuìlac, nabrajaju}i kojesvedoke planira da izvede u narednom periodu, pro~itao ibroj pod kojim je on zaveden.

– Prijavqen sam kao svedok odbrane u procesu koji sepred Ha{kim tribunalom vodi protiv prof. dr Vojislava[e{eqa. Me|utim, i pored toga Tuìla{tvo me je najavi-lo kao svog svedoka. Stra{no sam se iznenadio i potresaokada sam to ~uo –kaè Jovi} koji je nakon ovog saznawa, vid-no uznemiren, re{io da se obrati medijima. On dodaje da jeprvi put kontaktirao sa predstavnicima Tuìla{tva Ha-{kog tribunala 2002. godine.

– Pet ili {est puta sam razgovarao sa predstavnicimaTuìla{tva Ha{kog tribunala. Oni su me saslu{avali itraìli od mene da budem wihov svedok u postupku koji sevodi protiv Vojislava [e{eqa. Naravno, na to nisam pri-stao – kaè Jovi}. On dodaje da se obratio Srpskoj radikal-noj stranci i pravnom timu koji pomaè u odbrani Vojisla-va [e{eqa.

– Wima sam se stavio na raspolagawe i rekao da }u bitisvedok odbrane ako je to potrebno. Oni su na to pristali io tome smo nekoliko puta obavestili Tuìla{tvo. I po-red toga, nastavqeni su pritisci na mene – obja{wava Jo-vi}. On dodaje da su predstavnici Tuìla{tva nastavilida ga pozivaju i da su mu ~ak rekli da mu je boqe da se odazi-

va na wihove pozive jer }e u protivnom za wim biti raspi-sana poternica.

– Rekli su mi da je boqe da se sam odazovem pozivima ne-go da po mene dolazi policija i da me pritvaraju dok nekoiz Tuìla{tva ne obavi razgovor sa mnom – pri~a Jovi}.On isti~e da su, pored ovakvih pretwi, prilikom davawaizjave predstavnici Tuìla{tva na wega vr{ili raznepritiske.

– Naravno, oni mi nisu pretili i ucewivali me direkt-no, ve} suptilno. Poku{avali su da me slome, pre svega psi-hi~ki –kaè Jovi}. Dodaje da su mu na prvom sastanku, uz na-pomenu kako je za wega mnogo boqe i lak{e to {to se poja-vio, jer da tako nije uradio molio bi Boga da po wega do|uda ga odvedu na saslu{avawe jer “bi me dràli zatvorenogu samici sa upaqenim reflektorima”, odmah rekli {ta odwega o~ekuju.

–Traìli su od mene da budem svedok Tuìla{tva u slu-~aju protiv Vojislava [e{eqa. Obe}ali su mi, ako prista-nem, da }e me sa porodicom smestiti u zemqu koju odaberemi da }e mi obezbediti posao – obja{wava Jovi}. On nagla-{ava i da je Tuìla{tvo, kada im je postalo jasno da ne ̀ e-li da pristane na wihovu ponudu, promenilo taktiku i da suonda krenuli sa psihi~kim iscrpqivawem.

– Sastanci sa wima su postali sve duì. Trajali su po~etiri-pet dana, a razgovori su tekli i po ~etrnaest sati ucugu, sa pauzama od po petnaestak minuta. Poku{avali su dame izmore. Da mi se sve to smu~i i da pristanem na wihovuponudu – prise}a se Jovi}. Ovaj biv{i policajac kaè da su


STOP ha{koj tiraniji!

Ja samJa samsvedok svedok odbraneodbrane

NNeennaadd JJoovvii}} ppoorruu~~uujjee hhaa{{kkoomm TTuu`̀iillaa{{ttvvuu::

•• Ni pod kojim uslovima nikada ne bih pristao da budem svedok Tuìla{tva, pogotovo ne la-`ni svedok. Ja sam svedok odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa, nagla{ava Nenad Jovi}

Spreman sam da budem jedino svedok odbrane prof.dr Vojislava [e{eqa. Znam da [e{eq nije ratnizlo~inac i da je patriota. Ja sam tako|e patriota inikada ne bih mogao la`no da svedo~im kao {to meje na to pritiscima i ucenama nagovaralo Tuìla-{tvo. Ja sam materijalno siroma{an ~ovek, ali nepostoje te pare zbog kojih bih svoj i obraz svoje po-rodice ukaqao. Ha{ko tuìla{tvo je mislilo damoè da me kupi upravo zbog moje te{ke materijal-ne situacije, ali se prevarilo, po{tewe nema cenu.

mu ~ak u nekim trenucima direktno “savetovali”da prista-ne da svedo~i protiv [e{eqa i tako olak{a sebi.

– Oni su od mene bukvalno traìli da la`no svedo~improtiv Vojislava [e{eqa. Rekli su mi da }e mi sastavitiizjavu koju treba da potpi{em i nau~im. Rekli su da }u {estmeseci biti sme{ten u hotelu i da }u imati vremena da sa-vladam ono {to je napisano u izjavi. âk su mi rekli da }umo}i da koristim sve sadràje koje hotel nudi i da }u ima-ti devojke za druèwe. Nisam mogao da verujem {ta ~ujem –zapaweno Jovi} opisuje svoje sastanke sa predstavnicimaTuìla{tva. On kaè i da su mu, kako bi se {to boqe pri-premio i izbegao tremu i srah prilikom svedo~ewa, obe}a-li da }e ga pustiti da prisustvuje nekom od svedo~ewa dru-gih svedoka i da }e kroz staklo mo}i da gleda kako oni sve-do~e.

– Rekao sam im da ja ne}u da laèm i da ne pristajem nato {to mi nude – kaè Jovi}. Dodaje da se nakon toga obra-tio SRS i timu za odbranu [e{eqa i da je traìo da budesvedok odbrane.

– Postoje tri moje izjave, koje sam preko pravnog tima zaodbranu Vojislava [e{eqa poslao Tuìla{tvu, u kojimaih obave{tavam da sam ~lan tog tima i da sam svedok odbra-ne. One su zavedene i overene u ̂ etvrtom op{tinskom sudu– kaè Jovi} i dodaje da mu je Tuìla{tvo ~ak poslalo isubpenu, ili obavezuju}i nalog za svedo~ewe.

– Odgovorio sam na wihove navode i objasnio im da samsvedok odbrane. To je bio ~etvrti put da im stavqam do zna-wa da ne mogu da budem wihov svedok – tvrdi Jovi}. Nagla-{ava da samo èli da ga Tuìla{tvo ostavi na miru i daprestane da vr{i pritisak na wega jer ne èli da bude wi-hov svedok, {to im je jasno stavio do znawa.

– Ne èlim da laèm i da svedo~im onako kako mi onikaù. Pojavi}u se u Tribunalu, ali samo kao svedok odbra-ne jer èlim da kaèm istinu – obja{wava Jovi}.

R. V. S.


STOP ha{koj tiraniji!

Pritiskaju preko Nata{e Kandi}–– Ceo proces ispitivawa za mene je jedno

bolno iskustvo. Me|utim, najgore mi je bilo, ilida tako kaèm najgora ucena, ne{to {to me naj-vi{e pogodilo, je kada je Nata{a Kandi} obelo-danila na televiziji Foks da sam ja za{ti}enisvedok Ha{kog tribunala. Tuìteqka KristinDal je mene prodala Nata{i Kandi}. Ili su vi-deli da ja ne}u i ne ̀ elim da budem svedok Tuì-la{tva, pa su objavqivawem mog imena kao za-{ti}enog svedoka hteli da mi se osvete. Tako samja to protuma~io. Kao, obelodani}e moje ime pa}e me moj narod kazniti. Tako je nekako i bilo.To je uticalo na moju porodicu, najvi{e na mojedete koje ide u tre}i razred osnovne {kole. We-ga su drugi |aci zbog toga {utirali i vre|ali.Govorili su mu da je izdajnik. Da mu je otac izdaj-nik.

PPo{to je Amerika ta zemqa koja na Kosovu i Metohijipravi svoju NATO-dràvu, ambasador SAD u Beogra-du Kameron Manter, koji misli da su perspektive

evropskih integracija skupqe od Kosova, objasnio je {taSrbija dobija: “@elimo da pomognemo Srbiji. Ako budetedobili demokratsku vladu koja vodi u Evropu, dobi}ete ve-liku pomo} od Amerike, Evrope i ~itavog sveta”. Kad je torekao, Manter nije izdao svoje (ameri~ko) mi{qewe, jer je– povodom najave da }e srpske op{tine 28. juna formiratisvoju skup{tinu – zapretio: “Na Kosovu ne bi smele da po-stoje paralelne institucije”. Nekako ba{ istoga dana jepredsednik samoprogla{ene dràve Kosovo potpisao ukazo otvarawu devet ambasada – u Briselu, Va{ingtonu, Lon-donu, Parizu, Berlinu, Bernu, Be~u, Rimu i Tirani. Poklo-pilo se da je ovih dana ambasador Nema~ke u Srbiji Vol-fram Mas odbio da komentari{e doga|aje na Kosovu i Me-tohiji i stupawe na snagu ustava samoproklamovane dràvekoju Srbija ne priznaje. “Nisam najboqi sagovornik za ovopitawe, ja sam zaduèn za Srbiju” – rekao je ambasador pri-likom boravka u Ni{u 16. juna i podsetio da je wegova ze-mqa priznala nezavisnost Kosova. Me|utim, on je ohrabri-vao proevropske snage u Srbiji slede}im re~ima: “Ne gubi-te vreme. Srbija }e za nekoliko dana ili nedeqa dobitistabilnu vladu, evropski orijentisanu, koja }e biti u stawuda iskoristi potencijale i unapredi Srbiju na wenom putuka Evropi”.

Postavqa se pitawe kako je to nema~ki ambasador znaoda }e se koalicija oko socijalista okrenuti na drugu stra-nu kada je (u to vreme) jo{ vodila razgovore samo sa radika-lima i narodwacima. Istupaju}i javno, ambasador VelikeBritanije Stiven Vordsfort je u Jagodini (ba{ tamo) “od-bacio sve medijske spekulacije da on ili neke druge zapad-ne diplomate imaju presudan uticaj na formirawe vlade

Srbije, ali je istakao da je proevropska vlada interes Sr-bije u ciqu brìh evropskih integracija”. Ambasador ze-mqe koja je me|u prvima priznala nezavisnost Kosova bioje ve}i cinik od svog kolege, ambasadora Nema~ke, obrativ-{i se gra|anima Srbije ovom ute{nom porukom: “Evropskaunija ne moè Srbiji da kao uslov za daqe integracije po-stavqa priznavawe nezavisnosti Kosova”. Pa onda dodao:“Evropska unija nema interesa da Srbiju i Kosovo ostavipo strani”. Dragan Markovi} Palma je klimao glavom dokje Vordsfort zakqu~ivao: “Srbija ima {ansu da krajem oveili slede}e godine postane kandidat za ~lanstvo u EU, alito zavisi od we same”. Palma, deluju}i kao neko kome je po-vereno da spasava Srbiju, stavio se na raspolagawe re~ima:“Moj predlog je da odmah zapo~nu pregovori sa Demokrat-skom strankom”.

“Najvi{a ratna ve{tina jeste pobediti i pot~initi ne-prijateqa bez borbe. Svaka ratna ve{tina se zasniva naprevari. Vrhunska lukavost sastoji se u napadu na neprija-teqske planove”, tvrdio je kineski mudrac Sun Cu. Od 27~lanica EU, wih 20 je ve} priznalo Kosovo kao nezavisnudràvu. Prilikom ratifikacije Sporazuma o stabiliza-ciji i pridruìvawu, oni }e to imati na umu. Pa }e re}i:“Ne}emo mo}i da nastavimo razgovore o ulasku Srbije uEU dokle god ne uspostavite dobre odnose sa susedima”. Tozna~i diplomatske odnose Beograda i Pri{tine. Oni su otome do sada }utali da bi se napravila vladina koalicijaoko DS-a, ali }e to ubrzo re}i.

Proces {irewa EU ““na ledu””

U Evropskoj uniji su uo~ene neke neprijatne pojave. Na-ro~ito to da se male dràve pla{e velikih i da slu`bena


Ucene EU

Putokaz irskogPutokaz irskog NENEKKoossoovvoo ii MMeettoohhiijjaa sskkuuppqqee oodd ppeerrssppeekkttiivvee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa

•• Strah da }e ve}e zemqe preglasati mawe doneo je pobedu evroskepticima u Irskoj i odbaciva-we Lisabonskog sporazuma

•• [ta jo{ EU treba da uradi Srbiji, kako da je ponizi i uceni da bismo kona~no shvatili da jeEU lo{ izbor?

Evropa (Brisel) druk~ije govori od dràva ~lanica. Upra-vo je strah da }e ve}e zemqe preglasati mawe doneo pobeduevroskepticima u Irskoj. Posebno zbog toga {to Lisabon-ski sporazum predvi|a da ve}e dràve kontroli{u mawe ubrojnim pitawima. Francuski predsednik Nikola Sarko-zi na samitu EU poru~io je (izme|u ostalog i Hrvatima) danema pro{irewa dok sve zemqe ne ratifikuju Lisabonskisporazum, priznaju}i da Francuska (koja 1. jula preuzimapredsedavawe EU) nema rezervni plan za “Lisabon” u slu-~aju da se odrì novi referendum u Irskoj i kao rezultatopet dobije “ne”. Ali, ko se pita u Evropskoj uniji? Visokipredstavnik EU za spoqnu politiku i bezbednost HavijerSolana i evropski komesar za pro{irewe Oli Ren iznelisu suprotne tvrdwe. Rekli su: “Ne}e biti pauze”i “Ne}e bi-ti promena”. A ministar spoqnih poslova Slovenije kojapredsedava Evropskom unijom, Dimitrij Rupel, je izjavio:“Rizi~no je re}i da }emo oìveti ugovor. Imamo problem,mada mislim da treba o~uvati veru u duh EU i wen nasta-vak”, uz priznawe: “Ja nemam re{ewe”. Predsednik Evrop-skog parlamenta Hans Gert-Petering, ocenio je da je “bezLisabonskog ugovora ulazak novih zemaqa jedva zamisliv”.Hrvatski predsednik Stipe Mesi} je izrazio nezadovoq-stvo nad onim {to se desilo u Irskoj, re~ima da “sad kadasu iskoristili pristupne i strukturne fondove, kad su sefantasti~no razvili – iznena|en sam da tu staje wihova so-lidarnost”.

Da ironija bude ve}a, ê{ka koja }e od 1. januara bitina~elu EU moè da zaustavi proces ratifikacije “Lisabo-na” – ne toliko zbog predsednika dràve Vaclava Klausa,poznatog evroskeptika, koji je ve} kazao da je “ovo kraj Li-sabona”, ve} zbog stava pra{kog senata. Naime, predsednikGorweg doma ~e{kog parlamenta Premil Sobotka potvr-dio je da je ratifikacija Lisabonskog ugovora “prakti~nookon~ana”, jer su “pravila igre jasna – ako jedna ~lanica(EU) odbaci ugovor, proces se zaustavqa”. A ~e{ki premi-jer Topolanek je zabio jo{ jedan ekser u kov~eg Lisabon-skog ugovora re~ima da se ne treba zavaravati da }e “odba-civawe u Irskoj imati mawe posledice od prethodnih pri-mera u Francuskoj i Holandiji”. Premijer Luksemburga@an Klod Junker, koji vaì za glavnog kandidata za pred-sednika EU (gura ga Nema~ka), ube|en je da Lisabonski ugo-vor ne}e stupiti na snagu 1. januara 2009. kako je planirano.Potvrdio je da za “Lisabon” nije predvi|en i ne postojiPlan B, jer je taj ugovor “bio Plan B, sam po sebi”. S wimse slaè i {ef diplomatije [panije, Migel Anhel Mora-tinos.

Dakle, sva je prilika da }e se Francuska, ̂ e{ka i [ved-ska, dràve koje }e voditi Uniju do kraja 2009. godine, pre-vashodno baviti krizom koju je izazvalo irsko “ne”, umestoda se bave integracijom dràva koje bi da u|u u EU, rastomcena hrane i nafte, problemima koje izazivaju klimatskepromene. Institucionalna kriza ti~e se same budu}nostiEvropske unije.

Irci su dobro procenili

Mnogi se ~ude tome {to su Irci na referendumu rekli“ne” kad je cela politi~ka elita te zemqe agitovala “za”.Narod je, me|utim, prozreo da }e reforme u Evropskoj uni-ji potpuno iskqu~iti male zemqe i narode iz procesa od-lu~ivawa. A ko zna {ta }e velikim pasti na pamet u budu-}em vremenu? S kim }e, mo`da, zaratiti? Od koga }e otima-ti? Kome }e davati, a kome uskra}ivati? [ta }e ko mo}i daproizvodi, a {ta ne? Koje }e zemqe pretvarati u deponijeprqavih tehnologija? Kona~no, EU dosta podse}a na SFRJ.Sve joj je teè da se defini{e. A to zna~i i sme{na, i ne-razumqiva, i nemogu}a zajednica. Ko je upoznao EU iznutra,taj se s pravom pita da li ona ima pravo da postoji. Pored32 hiqade ~inovnika u EU radi i 15 hiqada lobista. KadSrbija u|e u EU, koliko }e srpski geya morati da izdvojida bi lobisti podmi}ivali briselske birokrate? Ili oneu Va{ingtonu. Tamo ih je ve} 30 hiqada.

Slovenija, koja predsedava Evropskom unijom od 1. janu-ara (do 30. juna), osim {to je krajwe drsko i uvredqivo poSrbiju lobirala za kosovsku nezavisnost, tera po starom.Ume{ala se i u sastavqawe srpske vlade. Malo im je bilopritisaka Jan{e i Rupela, kad im se, evo, pridruìo i slo-vena~ki dràvni sekretar za evropska pitawa, porukom:“Zapadni Balkan je podru~je okruèno ~lanicama EU i za-to je tom regionu posebno neophodno da ima potvrdu svojeevropske budu}nosti i pomo} pri sprovo|ewu reformi”.Ali, kad smo ve} kod toga, i [vajcarska je sa svih stranaokruèna zemqama Evropske unije, a sama principijelnoodbija ~lanstvo.

Isti tretman za Tadi}a i Sejdijua

U izve{taju generalnog sekretara Ban Ki-Muna Savetubezbednosti isti~e se da }e osobqe Ujediwenih nacija naKosovu imati ubudu}e zadatak i da “tamo gde je potrebno imogu}e” olak{ava u~e{}e pri{tinskih vlasti u me|una-rodnim odnosima. Uz to, generalni sekretar tituli{e naisti na~in predsednika Srbije Borisa Tadi}a i predsedni-


Ucene EU

ka nezakonite dràve Fatmira Sejdijua. Kao da su u istomrangu. Prema izve{taju koji je objavqen na internet-stra-nici generalnog sekretara svetske organizacije, oba pismakojima ih je pozvao na sednicu Saveta bezbednosti naslo-vqena su na “wegovu ekselenciju”, i ni za Borisa Tadi}a niza Fatmira Sejdiua ne pi{e da su predsednici. Iako tvrdida }e UN ostati “statusno neutralne”, Ban Ki-Mun, govore-}i o “evropskoj perspektivi”, Kosovo odvaja od Srbije, jeristi~e: “Uzimaju}i u obzir evropsku perspektivu Kosova iSrbije i imaju}i u vidu ̀ equ Evropske unije da ima poja~a-nu operativnu ulogu na Kosovu...” itd. Argument koji odpro{le godine pomiwu SAD i EU, ali uz o{tro rusko pro-tivqewe, da po Rezoluciji 1244 Ban Ki-Mun ima pravo da“rekonfiguri{e me|unarodno prisustvo” – ne stoji. Srbi-ja i Rusija ga odbacuju. On nema pravo da odlu~uje o zamenimisije UN misijom EU, {to ovim dokumentom poku{ava dauradi, izgovaraju}i se “nedostatkom druk~ijeg uputstva Sa-veta bezbednosti”. Kad je ovih dana odlu~ivao, Savet bez-bednosti je ostao duboko podeqen. Predsednik Srbije je re-kao da ne prihvata odluku generalnog sekretara UN i na to-me se zavr{ilo. EULEKS }e, korak po korak, istisnutimisiju UN, a na mesto KFOR-a i formalno }e se ustoli~i-ti NATO. Su{tina je, dakle, jasna kao dan: uspostavqaweEU – NATO mehanizma za primenu Ahtisarijevog plana o“nadziranoj nezavisnosti”.

Srbi ve} ose}aju posledice. Pripadnici Kosovske po-licijske slu`be oduzimaju srpske registarske tablice, vo-

zila sa srpskim oznakama tretiraju kao inostrana, me{ta-ni enklava ima}e problema sa sudom i policijom ako ne po-{tuju kosovske zakone. Piter Fejt, predstavnik EULEKS-a na Kosovu, kaè da EULEKS-u treba prijateqska vlada uBeogradu. U izjavi “Wujork tajmsu” isti~e uverewe da }eEU biti u stawu da razmesti svoje policijske snage do ok-tobra, i da }e UN ostati na Kosovu do tog tranzicionog pe-rioda. Ali, upozorio je da }e mnogo toga zavisiti od sarad-we sa Srbijom. “Ako nas ne prihvate srpske zajednice naKosovu, ima}emo problema sa primenom na{ih planova”,rekao je Fejt i dodao da }e “mnogo zavisiti od toga ho}emoli u Beogradu imati vladu koja }e biti prijateqski nastro-jena prema EU”.

Je li dràva pred bankrotom?

“Dràva Srbija nije pred bankrotstvom. Buyet je podkontrolom, redovno i po planu se puni i prazni, izmiruje-mo sve dospele obaveze kako je i predvi|eno. Pare nisu po-tro{ene na izbore, niti su wima pla}eni raznorazni poli-ti~ki dogovori, kako neki tvrde. Nema razloga za nervozu,po{to nismo ni traìli niti nameravali da uzimamo kre-dite od Narodne banke. Uostalom, posle informacija pla-

siranih u javnosti da Srbija ima buyetskih problema, pose-tili su nas predstavnici nekih svetskih banaka, nude}i no-vac, {to najboqe govori o na{em kredibilitetu” – ovakoopisuje situaciju Mirko Cvetkovi}, ministar finansija utehni~koj vladi i po procenama mo`da mandatar nove vla-de. A ministar Predrag Bubalo tvrdi da je u kasi ostalo sa-mo 100 miliona evra. Ni wemu ni ministru Velimiru Ili-}u nije jasno gde je nestalo vi{e od milijardu evra od pro-daje Mobtela, 360 miliona od RK Beograd i 300 miliona odlicence za prodaju tre}eg operatera. “Nije re~ o sto, negoo trista miliona evra i mislim da je to proteklih dana raz-ja{weno”, objasnio je Cvetkovi}.

Neka bude i trista miliona evra. I neka bude da Srbijanije pred bankrotom. Ali kako uveriti “neverne Tome”, awih je mnogo. Ba{ mnogo. Ali, tu su sada Da~i}, Krkobabi}i Palma. Treba stvari posmatrati sa vi{e optimizma ipri~e o bankrotu treba smesta da prestanu. I sve druge pri-~e. Tadi}eva lista “Za evropsku Srbiju”, savez oko SPS-ai mawine ima}e ve}inu. Postignut je dogovor o formirawunove vlade, i do 14. jula kabinet bi trebalo da preuzme du-`nost.

R. V. S.


Ucene EU

Takozvana saradwa sa Ha{kim tribunalom–– SSP pre qudskih prava

^lan 3 Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawuEvropske unije se ponovo licemerno poziva na “po{tovaweme|unarodnog prava, ukqu~uju}i punu saradwu sa Me|una-rodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju”. U~lanu 4 pi{e: “Ugovorne strane potvr|uju zna~aj koji dajuispuwavawu me|unarodnih obaveza, posebno punoj saradwisa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugo-slaviju”. Ovolika koli~ina drskosti je prosto neverovat-na. Ha{ki tribunal grubo gazi sva qudska prava Srba. âkje i Karla del Ponte u svojoj kwizi priznala da Ha{ki tri-bunal nije podigao optu`nice povodom monstruoznog kasa-pqewa otetih Srba na Kosovu i Metohiji i prodaje wiho-vih organa. Profesor na univerzitetu u Rimu Miodrag Le-ki} pi{e o priznawu Karle del Ponte objavqenom u itali-janskom izdawu kwige “Lov, ja i ratni zlo~inci” (Feltri-neli, Rim, 2008. Leki}eva analiza kwige Karle del Ponteobjavqena u dnevnim novinama “Dan”, april 2008). Prof.Leki} navodi: “Naime, jedno od najmorbidnijih ’otkri}a’ ukwizi jesu navodi Karle del Ponte na bazi izjave svjedokao postojawu ’@ute ku}e’u sjevernoj Albaniji u kojoj su 1999.g. oko 300 Srba sa Kosova prije likvidirawa bili predme-ti hirur{kih intervencija kojima su im va|eni organi, naj-~e{}e bubrezi, kasnije prebacivani avionom u klinike uinostranstvu, gdje se ova jeziva akcija napla}ivawem i za-vr{avala. Del Ponte detaqno opisuje svoju istraìva~kuposjetu 2003. g ’@utoj ku}i’ u Albaniji koja je u me|uvreme-nu postala bijela... I grupa za za{titu qudskih prava – Hju-man rajts vo~ – ve} je zatraìla istragu povodom ovih tvrd-wi biv{eg ha{kog tuìoca”.

Tako|e, op{te je poznato da Ha{ki tribunal nije osu-dio Ramu{a Haradinaja, iako je on u svojoj kwizi priznaoda je ubijao srpske i albanske civile. Naser Ori} je osu|enna samo dve godine zatvora, iako biv{i visoki funkcionerSDA Ibran Mustafi} pi{e u svojoj kwizi da je Ori} li~-no zaklao Srbina koji je bio sudija suda u Srebrenici. Ha-{ki tribunal nije pruìo osnovnu medicinsku negu niSlobodanu Milo{evi}u, i zbog toga je on umro 12. marta2006. godine. Prof. dr Vojislavu [e{equ nije bilo dozvo-qeno da se brani sam, zato je morao da {trajkuje gla|u i tekkada je do{ao na samu ivicu smrti garantovano mu je ovoosnovno qudsko pravo. U optu`nici protiv prof. dr Voji-slava [e{eqa Ha{ki tribunal izmi{qa nova krivi~nadela, kao {to je takozvani govor mr`we. Pre}utkuje se i dapostoji decenijska praksa Evropskog suda za qudska pravakoja reguli{e slobodu izraàvawa.

Dakle, postoji mnogo primera koji pokazuju da Ha{ki

tribunal u svom radu grubo kr{i osnovne odredbe Evrop-ske konvencije za za{titu qudskih prava i osnovnih slobo-da. Na primer:

– ~lan 3 Evropske konvencije za za{titu qudskih pravai osnovnih sloboda u kome se propisuje: “Niko ne sme bitipodvrgnut mu~ewu, ili poniàvaju}em postupawu ili ka-`wavawu”;

– ~lan 6 koji garantuje pravo na pravi~no su|ewe ilipravo da se lice “brani li~no ili putem branioca kogasamo izabere”;

– ~lan 7 koji garantuje: “Niko se ne moè smatrati kri-vim za krivi~no delo izvr{eno ~iwewem ili ne~iwewemkoje, u vreme kada je izvr{eno, nije predstavqalo krivi~nodelo po unutra{wem ili me|unarodnom pravu”;

– ~lan 10 koji garantuje: “Svako ima pravo na slobodu iz-raàvawa. Ovo pravo ukqu~uje slobodu posedovawa sop-stvenog mi{qewa, primawa i saop{tavawa informacija iideja bez me{awa javne vlasti i bez obzira na granice”;

– ~lan 14 u kome pi{e: “Uìvawe prava i sloboda pred-vi|enih u ovoj konvenciji obezbe|uje se bez diskriminaci-je po bilo kom osnovu, kao {to su pol, rasa, boja koè, jezik,veroispovest, politi~ko ili drugo mi{qewe, nacionalnoili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom mawi-nom, imovno stawe, ro|ewe ili drugi status”.

Qudska prava su osnov na kome po~iva savremeni svet.Niti jedna takozvana me|unarodna obaveza ne moè biti


Obmane

DDa nas èdnea nas èdneprevedu preko vodeprevedu preko vode

[[ttaa jjee ssuu{{ttiinnaa SSppoorraazzuummaa oo ssttaabbiilliizzaacciijjii ii pprriiddrruu`̀iivvaawwuu ((22))

PPii{{ee:: mmrr DDeejjaann MMiirroovvii}}

va`nija od po{tovawa qudskih prava. Ako jedna dràvamora da bira izme|u po{tovawa qudskih prava i takozva-nih me|unarodnih obaveza, posebno ako se one zloupotre-bqavaju, kao {to to rade SAD i EU u slu~aju Ha{kog tri-bunala, uvek treba da izabere po{tovawe qudskih prava.

Uostalom, upravo su SAD i EU pogazile svoje me|una-rodne obaveze kada su bez odobrewa Saveta bezbednosti na-pale SRJ 1999. godine.

Privremeni sporazum

Privremeni sporazum (koji je potreban radi stupawa nasnagu SSP-a) je uslovqen takozvanom saradwom sa Ha{kimtribunalom. Ovaj prate}i dokument, koji se pre svega odno-si na ekonomski deo SSP, ima svrhu da olak{a dvogodi-{wi postupak ratifikacije SSP u parlamentima 27 drà-va ~lanica EU. Od stupawa na snagu Privremenog sporazu-ma po~iwu da teku obaveze u vezi sa takozvanom liberali-zacijom srpske trgovine. U tom smislu, Sa{a \orgovi}, sa-radnik Instituta za trì{na istraìvawa je izjavio:“Potpisivawe Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawusa Evropskom unijom nema nikakvog efekta na ekonomijuSrbije, jer je suspendovan do ispuwavawa ha{kog uslova”,(prema ]o}aj L. “Privredni pregled”, 8. 5. 2008)

Predstavnica za {tampu komesara EU za pro{ireweKristina Na| izjavila 6. maja 2008: “Na potpisivawu SSPi Privremenog sporazuma pro{le nedeqe odlu~eno je da sePrivremeni sporazum primeni ~im Srbija bude ostvarilapunu saradwu sa Ha{kim tribunalom”” (Tanjug). Portparolholandskog ministarstva inostranih poslova Bart Rijs jeizjavio 11. juna 2008. godine: “Ministar Ferhagen je pono-vio jednoglasnu odluku EU da se SSP ne upu}uju na ratifi-kaciju u nacionalne parlamente, niti da Privremeni spo-razum moè da se primewuje sve dok Srbija ne ostvari punusaradwu sa Ha{kim tribunalom” (isto).

Na{a javnost nije bila u prilici ni da vidi tekst Pri-vremenog sporazuma pre potpisivawa SSP jer “u vladinojKancelariji za evropske integracije rekli su nam da teksttog sporazuma postoji samo u elektronskoj formi i da jeprire|en u posebnom kompjuterskom programu, tako da’zbog tehni~kih problema’nije bilo mogu}nosti da ga do sa-da objave na sajtu” (^pajak B. “Politika”, 7. 5. 2008) Najbla-è re~eno, ~udno.

Kada se uzmu o obzir ove ~iwenice, postavqaju se slede-}a pitawa: [ta je, u stvari, potpisano 29. aprila 2008. uLuksemburgu? Koji su bili motivi potpisnika, ako je jasnoda SSP ne moè da funkcioni{e bez Privremenog spora-zuma?

Mo`da i najboqi odgovor na to pitawe daje direktornema~ke nevladine organizacije Inicijativa za evropskustabilnost, Gerlad Knaus, koji smatra: “Unija ne zna {ta daradi i zato je, da bi pomogla proevropskim snagama, prire-dila glorifikovanu propagandnu ve`bu posle koje su stvariu su{tini iste kakve su bile i pre toga”” “http://www.bbc.-co.uk/serbian/news/2008/04/”.

Pitawe izru~ewa generala Mladi}a –– SSP va`nijii od dono{ewa politi~ke presude za genocid

Bez obzira {to je prozapadna vlast u Beogradu u perio-du od 2000. do 2008. godine izru~ila preko 40 qudi Ha{komtribunalu (me|u wima i nekoliko biv{ih predsednika, na-~elnika general{taba, ministara), pred Srbiju se nepre-stano postavqaju novi uslovi u vezi sa Ha{kim tribuna-lom. Tako ni SSP, po tuma~ewu holandskog ministra ino-stranih poslova, nakon potpisivawa ne}e stupiti na snagusve dok “Mladi} ne bude u avionu za Hag” (Vasovi}-MekinaS. “Politika”, 30. 4. 2008). Ali {ta bi se desilo ako biMladi} zaista bio izru~en Hagu? Da li bi nam to doneloboqi ìvot?

Analiza antisrpske prakse Me|unarodnog krivi~nogsuda za biv{u Jugoslaviju (Ha{kog tribunala) nam govorida je general Mladi} fakti~ki ve} osu|en. Kolika je toopasnost za Srbiju i srpski narod u celini govori nam ~i-wenica da se Me|unarodni sud pravde u Hagu, u svojoj presu-di povodom tu`be Bosne i Hercegovine protiv Srbije iCrne Gore, upravo poziva na sudsku praksu Me|unarodnogkrivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju, izme|u ostalog i napresudu u slu~aju Krsti} (vidi “Srbija pred Me|unarodnimsudom pravde”, Kwiga 2, Filip Vi{wi}, Beograd, 2007, str.338-340). Dakle, izvesna politi~ka presuda Mladi}u ne bibacila samo veliku istorijsku qagu na srpski narod, ve} bipostavila ponovo na dnevni red i pitawe pla}awa repara-cija i ukidawa Republike Srpske. Da li ulazak u EU toli-ko vredi?

Oru j̀e za masovno uni{tavawekao jedna od glavnih tema SSP

Apsurdnost glorifikovawa SSP se najboqe vidi kadase analiziraju odredbe koje reguli{u {irewe oru j̀a za ma-sovno uni{tavawe. Wima je data velika va`nost. Na pri-mer, ve} u ~lanu 3 pi{e: “Strane smatraju da {irewe oru`-ja za masovno uni{tewe (OMU) i sredstava za wihovu ispo-ruku, bilo dràvama bilo nedràvnim subjektima, predsta-vqa jednu od najozbiqnijih pretwi me|unarodnoj bezbedno-sti”. Kakve veze ova odredba ima sa podizawem standarda uSrbiji? Kakve veze uop{te ima ova odredba sa Srbijom? Sadruge strane, ako je SSP tipski ugovor, onda to treba otvo-reno re}i, a ne glumiti nekakve pregovore sa EU, i to godi-nama. U tom smislu, mnogo bi boqe bilo da su se na{i pre-govara~i potrudili da umesto Zajedni~ke deklaracije uz~lan 3, u SSP ubace Zajedni~ku deklaraciju uz ~lan 135,ta~nije deklaraciju o statusu Kosova i Metohije u okviruSrbije.

““Dobrosusedska saradwa””–– legalizacija otimawa Kosova i Metohije

Najsporniji delovi SSP su svakako oni u kojima su od-redbe o takozvanoj “dobrosusedskoj saradwi”. U ~lanu 6 pi-{e: “Srbija se obavezuje da nastavi da podsti~e saradwu idobrosusedske odnose sa drugim dràvama regiona, ukqu~u-ju}i i odgovaraju}i stepen me|usobnih koncesija u pogledukretawa lica, robe, kapitala i usluga... Ova obaveza jekqu~ni faktor u razvoju odnosa i saradwe izme|u strana istoga doprinosi regionalnoj stabilnosti”. ^lan 10 isti~e


Obmane

da politi~ki dijalog posebno ima za ciq: “regionalnu sa-radwu i razvoj dobrosusedskih odnosa”. U ~lanu 14 se navo-di: “U skladu sa svojom posve}eno{}u me|unarodnom i regi-onalnom miru i stabilnosti i razvoju dobrosusedskih od-nosa, Srbija }e aktivno unapre|ivati regionalnu sarad-wu”. ^lanom 15 se reguli{e saradwa sa drugim dràvamakoje su potpisale SSP. Dakle, ako takozvano Kosovo u bli-òj budu}nosti potpi{e SSP ({to nije nerealna mogu}-nost), Srbija }e morati da zakqu~i vi{e ugovora o sarad-wi sa tom tvorevinom jer “spremnost Srbije da zakqu~iovakve ugovore }e biti uslov za daqi razvoj odnosa izme|uSrbije i Evropske unije”. U ~lanu 16 se predvi|a saradwa isa drugim “dràvama obuhva}enim procesom stabilizacijei pridruìvawa”, Dakle, ponovo takozvano Kosovo dolaziu obzir. U ~lanu 88 pi{e: “Posebna pa`wa bi}e posve}enamerama koje mogu podsticati saradwu izme|u Srbije i su-sednih zemaqa”.

Dakle, nema nikakve sumwe da po SSP Srbija mora darazvija dobrosusedsku saradwu sa takozvanom dràvom Ko-sovo. Ve}ina dràva ~lanica EU je priznala takozvanu dr-àvu Kosovo. Neke, kao Nema~ka, ve} imaju dve ambasade nateritoriji Srbije, jednu u Beogradu, drugu u Pri{tini. Ta-ko|e, EU je poslala svoju misiju na Kosovo i Metohiju.Evropska unija je tim povodom donela ~ak i dokument podnazivom “Zajedni~ka akcija”. Predstavnik EU za KosovoPiter Fejt otvoreno izjavquje da je “Kosovo suverena dr-àva” i da }e takozvano Kosovo i Srbija “jednog dana bitidve nove ~lanice EU”, nakon {to “poprave me|usobne odnose”jer bi bila “velika gre{ka primiti dve nove ~lanice kojesu u sporu” (Vasovi}-Mekina S. “Politika”, 30. 4. 2008). Ta-ko|e, Fejt je izjavio: “Ovo je jedna nezavisna, suverena dr-àva.... Mi ne smatramo da je od pomo}i predlog da se ugro-zi suverenitet Kosova”, (Miti} A. “Specijalni dodatakAktivnog centra” objavqen 9. 5. 2008). Tako|e, nakon osni-vawa Me|unarodne upravqa~ke grupe koja treba da prime-ni Ahtisarijev plan, u Be~u je 28. februara 2008. odrànakonferencija za {tampu na kojoj je ponovo govorio speci-jalni predstavnik EU za Kosovo, Piter Fejt. On je tada iz-javio da “grupu ~ini zna~ajna koalicija dràva, koje su pri-jateqi nezavisne dràve Kosovo” (Petkovi} P. “Specijal-ni dodatak Aktivnog centra” objavqen 9. 5. 2008). Evropskikomesar za pro{irewe Oli Ren je na pitawe novinara da liSrbija moè u EU a da ne prizna dràvu Kosovo, i da li surealne tvrdwe prozapadnih vlasti u Beogradu da }e ulazakSrbije u EU blokirati prijem takozvanog Kosova, odgovo-rio: “Sve potencijalne zemqe ~lanice moraju da po{tujudobrosusedske odnose.... Kosovo, kao i ceo zapadni Balkanima evropsku perspektivu...(Kosovo prim. D. M), mora da sepoliti~ki i ekonomski razvija, jer se u taj proces ulaèmnogo novca poreskih obveznika... Niko ne bi trebalo dapristupa Uniji sa primarnim ciqem da blokira pridruì-vawe drugih”” (“Politika”, 24. 4. 2008). Belgijski ministarinostranih poslova Karel de Guht je 5. maja 2008, nakon pot-pisivawa SSP-a, izjavio: “Moje razumevawe je da smo pot-pisali sporazum sa samom Srbijom, bez Kosova”” (ovu skan-daloznu istinu je poku{alo da prikrije Ministarstvo ino-stranih poslova Belgije kasnijim saop{tewem da je SSP“statusno neutralan” u smislu ~lana 135, navodi “Politi-ka”, 7. 5. 2008, ali sam ministar nije povukao svoje tuma~e-we). Francuski ministar inostranih poslova Bernar Ku-{ner je 6. maja 2008. godine izjavio da }e potpisivawe SSPolak{ati primenu nelegalne misije Euleks na Kosovu iMetohiji: “Da, naravno da }e olak{ati... prelazak sa UN-MIK-a, Rezolucija 1244 UN }e se odvijati” (Tanjug). UEvropskom parlamentu je 28. maja 2008. godine istaknuta za-stava takozvane dràve Kosovo jer je delegacija la`ne dr-àve Kosovo prisustvovala sastanku pod nazivom “Prvi

me|uparlamentarni sastanak EP i Skup{tine Kosova”.Doris Pak, predsedavaju}a parlamentarne delegacije EPza jugoisto~nu Evropu, je tim povodom izjavila: “Mi imamosvoja pravila. Mi smo odlu~ili da prihvatimo Ahtisari-jev plan i ono {to se doga|a ove godine samo je nastavak to-ga i mi koristimo zastavu nove dràve”” (Tanjug, Jokanovi}V. “Politika”, 30. 5. 2008). Pak je tako|e izjavila: “Mi smotaj plan u EP podràli dvotre}inskom ve}inom i zato seovaj skup vodi uz kosovsku zastavu”. Sastanku je prisustvo-vao i predstavnik Evropske komisije Genoveva Ruiz–Kala-vera koja je rekla: “Moramo da na|emo na~ina da Kosovou~estvuje u svim regionalnim forumima”. Izvestilac EPza takozvano Kosovo, Jost Lagendajk, je izjavio: “Ahtisari-jev plan je predivan.””(Tanjug, “Politika”, 29. 5. 2008). Usvo-jena je i zajedni~ka deklaracija u kojoj se podràvaju “name-re budu}eg francuskog predsedavawa kojem je ciq ja~aweevropske perspektive Kosova, perspektive koju ono deli sazemqama ~itavog regiona zapadnog Balkana”. Komesar EUza me|unarodne odnose Benita Ferero-Valdner, je u junu2008. godine izjavila: “Evropska komisija je ~vrsto uvere-na da stabilno, demokratsko i multietni~ko Kosovo, kao idruge dràve zapadnog Balkana, ima perspektivu evropskeintegracije”” (intervju “Rosijskoj gazeti”, Jokanovi} V.“Politika”, 5. 6. 2008).

U junu 2008. godine na Brdu kod Krawa odràn je samitEU–SAD. Evropsku uniju tom prilikom su predstavqali:visoki predstavnik za spoqnu i bezbednosnu politiku Ha-vijer Solana, komesar za spoqne poslove Benita Ferero-Valdner, komesar za trgovinu Piter Mendelson i komesarza industriju Ginter Ferhojgen. U zajedni~koj izjavi saameri~kom delegacijom koju je predvodio Yory Bu{, od 10.juna 2008. godine, pi{e: “I daqe }emo podràvati stabil-nost i bezbednost Kosova i wegovo regionalno povezivawe,a u privrednom i institucionalnom razvoju prisko~i}emomu u pomo}”” (Vasovi}-Mekina S. “Politika”, 11. 6. 2008.).Ovome svakako treba dodati i stav predsednika Francuske(druge dràve po ekonomskoj i politi~koj snazi u EU). Na-ime, Sarkozi je samo mesec dana nakon parafirawa SSPizme|u Srbije i EU, a nakon samita EU u Briselu 14. decem-bra 2007. godine, izjavio da progla{ewe nezavisnosti la-`ne dràve Kosovo “smatra neizbe`nim” i da “Srbija mo-è pristupiti Evropskoj uniji samo ukoliko... po{tuje ne-zavisnost Kosova”” (Tanjug, “Politika”, 15. 12. 2007).


Obmane

PPo~etkom juna 2008, ugledni list me|unarodne bankar-ske industrije “Banking times”preneo je najnovije upo-zorewe Banke za me|unarodna poravnawa (Bank for In-

ternational Settlements - BIS), preko koje centralne banke {i-rom sveta ostvaruju saradwu, da svetu preti ekonomska kri-za ~ije se razmere mogu porediti sa Velikom depresijom iztridesetih godina XX veka. Banka je zapravo samo ponovi-la svoje upozorewe iz 2007, kada je najavila rastu}u opa-snost koja preti svetskoj privredi zbog “lake” kreditne po-litike zapadnih banaka tokom protekle decenije, a na pr-vom mestu zbog politike davawa hipotekarnih kredita pla-te`no nesposobnim klijentima, a zatim preprodaje tih lo-{ih kredita investicionim bankama i investicionim ipenzionim fondovima {irom sveta, koji sada u rukama dr-è bezvredne hartije od vrednosti za koje su ukupno plati-li na stotine milijardi dolara.

Kao {to se moè videti iz vesti koje svakodnevno sti-ù iz zapadnih ekonomskih medija, izvorna prognoza BIS-aispostavila se ta~nom, tako da weno ponavqawe moè samoda zna~i da se slika bliske budu}nosti svetske privrede ni-je su{tinski popravila. Da je to ta~no potvr|uju i izjavepoput one koju je tokom prole}a ove godine na vi{e mestadao mo`da najpoznatiji svetski finansijski {pekulant,Yory Soro{, rekav{i da smo “suo~eni sa mo`da najozbiq-nijom recesijom u na{em ìvotu”. A s obzirom da je Soro-{u sada 77 godina, to zna~i da je on bio ̀ iv i u doba ~uvene,dosad neprevazi|ene Velike depresije. Poznata ameri~kainvesticiona banka “Morgan Stanly”, opet tokom juna mese-ca, upozorava o “mogu}oj katastrofi” usled razli~itihpristupa koje ameri~ke Federalne rezerve i Evropska cen-tralna banka primewuju da bi iza{li na kraj sa kreditnomkrizom na Zapadu.

Federalne rezerve su poku{ale da oìve kreditna tr-ì{ta spu{tawem referentnih kamatnih stopa, dokEvropska centralna banka vodi konzervativniju monetar-nu politiku, drè}i kamatne stope na istom nivou ili ~akdopu{taju}i mogu}nost wihovog dizawa kako bi se infla-cija uzrokovana sve vi{im cenama nafte, hrane i sirovinakako-tako zauzdala. “Royal Bank of Scotland”, tj. Kraqevskabanka [kotske, tako|e je u junu upozorila svoje klijente da

budu spremni za “krah globalnih berzi i kreditnih trì-{ta u slede}a tri meseca” zbog toga {to je inflacija para-lisala centralne banke {irom sveta. Pridruùju}i se ana-liti~arima iz Morgan Stenlija, Kit Hjuks, koji vodi sek-tor za trì{ta dugova Kraqevske banke [kotske, izjavioje da “ni Evropa ne}e biti imuna”, da }e se stvoriti jaz iz-me|u slabijih i ja~ih evropskih privreda, i da }e se to naj-vi{e odraziti upravo na privrede Isto~ne Evrope i Me-diterana, pogotovu one prezaduène ili na ivici prezadu-ènosti, me|u koje svakako spada i Srbija.

Zakasnela reakcija

Imaju}i u vidu gore navedene vesti, koje ~ine samo malideo onoga {to trenutno puni stupce zapadne ekonomske{tampe, verovatno nije slu~ajno {to se tako|e po~etkomjuna ove godine na srpskim medijima mogla ~uti i izjava jo{


Iznu|eni zaokret

Kasno BoàKasno Boàu Indiju stièu Indiju stiè

\\eellii}}eevvoo zzaakkaassnneelloo oottkkrrii}}ee ddaa oossiimm zzaappaaddnnee ppoossttoojjee jjoo{{ ttrrii ssttrraannee ssvveettaa

•• Ekonomska kriza koja uveliko hara zapadnim trì{tima i preti prelivawem na male i zadu-ène nacionalne privrede, naterala je jednog od glavnih prozapadnih ““arhitekata””srpskog pri-vrednog sloma, Boìdara \eli}a, da po~ne da ““otkriva”” trì{ta Rusije, Indije, Kine, Bra-zila itd...

PPii{{ee:: AAlleekkssaannddaarr PPaavvii}}

uvek aktuelnog potpredsednika Vlade Srbije, Boìdara\eli}a, u smislu da u svetu postoji i neki drugi kapitalosim zapadnog – “ali da niko o tome u na{oj javnosti ne go-vori”. \eli} je zatim odrào kratko predavawe o tome ka-ko zemqe poput Brazila, Rusije, Indije i Kine (takozvane“BRIK” grupacije), zajedno sa naftom bogatim zemqamaBliskog Istoka, ne samo da beleè ubrzani privrednirast, ve} su i osnovale sopstvene dràvne investicionefondove, koji sve agresivnije kupuju zapadne firme ilisti~u kontrolu nad wima kupovinom akcija na berzi ilipostupkom dokapitalizacije. Zakqu~ak je slede}i: Srbijabi trebalo da se okrene i tim zemqama kao potencijalnimulaga~ima na srpsko trì{te.

înilo bi se da su opaske potpredsednika srpske vlade– iako uveliko zakasnele – ipak na mestu, da nije par poje-dinosti koje remete sliku.

Na prvom mestu, konstatacija da se o rastu}oj ekonom-skoj snazi pomenutih zemaqa ne govori u na{oj javnosti sa-mo je delimi~no ta~na. Naime, o toj ~iwenici se doskorouop{te nije govorilo u srpskoj kontrolisanoj javnosti, tj.medijima sa nacionalnim frekvencijama ili u ve}ini “re-spektabilnih” {tampanih medija. Me|utim, o tim ~iweni-cama se ve} neko vreme govori, ve} nekoliko godina unazad,na “alternativnim”, uglavnom nacionalno opredeqenimmedijima koji imaju ili samo lokalni domet, ili se mogupro~itati samo na Internetu, ili se ~ak dele besplatno.Na ovim medijima moglo se ~uti i saznati ne samo o broj-nim nezapadnim privredama koje beleè stope rasta o koji-ma dràve Zapada trenutno mogu samo da sawaju, ve} i kri-tike na ra~un postpetooktobarskih vlasti i wihove jedno-strane ekonomske politike. Isticalo se da nova ekonomskapolitika ne samo {to se odrekla starih jugoslovenskih tr-ì{ta u Africi i Aziji, ve} i prakti~no onemogu}ava ve-}a ulagawa ako ona ne stiù sa tog toliko strahopo{tova-nog Zapada. To se, naravno, na prvom mestu odnosilo na Ru-siju, ali sve vi{e i na Kinu, Indiju i ostale.

To nas dovodi i do drugog problema, vezanog za ~iweni-cu da je upravo pomenuti potpredsednik Vlade bio jedan odarhitekata ekonomske politike koju je na krajwe stidqivna~in sada po~eo da kritikuje. A wegov anga`man u Srbijije, kao {to ve} mnogi znaju, bio samo nastavak wegovih avan-tura iz devedesetih, kada je kao poklonik (“neoliberalne”)ekonomske “{ok-terapije” koju je propovedao sada ve} po-prili~no diskreditovani profesor sa Harvarda, YefriSaks, bio deo timova koji su “savetovali” zemqe poput Ru-sije, Poqske i jo{ nekih zemaqa biv{eg Isto~nog bloka upo~etnim etapama wihovih “tranzicija”. O efektima tihsavetovawa najboqe govori sada{wa “popularnost” neka-da{wih reformatora, poput, na primer, Gajdara i ûbajsau Rusiji, kao i ~iwenica da je, pre svih, Rusija po~ela da seoporavqa tek kada su oni oti{li.

Dakle, nije Boìdar \eli} u ime Srbije i srpskog na-roda “otkrio” ni Indiju, ni Rusiju, ni Kinu, ni Brazil, ni“azijske tigrove”. Ono {to se zapravo de{ava je to da }e, ka-ko stvari stoje, priliv ulagawa sa Zapada biti mawi, i tone samo u Srbiji, usled ekonomske krize koja je izgleda teku za~etku. Prvenstveno zahvaquju}i ekonomskoj politicivo|enoj u proteklih osam godina, srpska privreda je posta-vqena tako da je postala zavisna od stranih ulaga~a da biodràla buyetsku ravnoteù. Pri tom se mora re}i da tonajve}im delom nisu bila ulagawa, ve} samo kupovina biv-{ih dru{tvenih i dràvnih firmi i prirodnih resursa.Dakle, uglavnom nisu stvarane nove vrednosti ili gra|enenove fabrike, ve} je samo rasprodato ono {to se u ime na-roda gradilo decenijama unazad ili mu po pravu sopstvene

prirodne ba{tine pripada. Ako, dakle, ne bude o~ekivanogpriliva sa Zapada, to }e ili morati da se nadoknadi na Is-toku (ili Severu ili Jugu), ili }e cela postoktobarskaekonomska politika doìveti slom – koji bi ionako doì-vela jednom kada se sve u dràvi kona~no rasproda. Zato sesada traè slamke spasa ~ak i na doskoro prezrenom Isto-ku, pa i u Rusiji, koja donedavno nije mogla da otvori ~ak nibanku u Srbiji, a jo{ mawe da ravnopravno u~estvuje u ra-znim procesima tzv. privatizacije.

Sada se postavqa slede}e pitawe: Da li isti oni koji susrpsku privredu i dru{tvo doveli u sada{wi, krajwe bedanekonomski poloàj, treba da sada budu zaduèni za mo`da~ak i radikalan zaokret u toj istoj politici? Da li }e seubrzo ~uti i slogani poput “Istok nema alternativu”? Sobzirom na najavqenu novu vladu, ni tako ne{to se ne moèiskqu~iti. Naravno, poku{a}e da se nastavi sa daqom ras-prodajom dràvnih resursa, verovatno znatno ispod cene,jer buyet druk~ije ne}e mo}i da se odrì (prisetimo se ne-davno izgovorenih re~i ministra finansija Cvetkovi}a ote{ko}ama u koje }e srpski buyet zapasti ako se hitno neproda jo{ jedna velika dràvna firma). To bi pogotovobio slu~aj kada bi po~eo da se primewuje izrazito “neoli-beralni” Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu koji,izme|u ostalog, predvi|a ravnopravno u~e{}e stranihpravnih lica u kupovini srpskih nekretnina i privrednihresursa (u tom smislu moèmo biti zahvalni Holandiji{to unapred blokira svaku mogu}nost wegove primene dokse svi optuèni za ratne zlo~ine ne isporu~e Ha{kom tri-bunalu). Me|utim, pitawe je da li bi ~ak i neki radikalanzaokret u pravcu Istoka sam po sebi mogao da donese su-{tinske promene.

Privatizovana tranzicija

Problem srpske privrede nije samo u wenoj ve{ta~kojzavisnosti od “privatizacije”, ~itaj rasprodaje i milosti iuslovqavawa zapadnih politi~ara, ve} i u samoj postavcistvari od po~etka ovog veka, tj. od petog oktobra 2000. godi-ne. Naime, nisu samo preduze}a u Srbiji privatizovana –privatizovana je i sama tranzicija. Dakle, osim odabranihstranih ulaga~a, priliku da dràvnu pretvori u li~nu svo-jinu dobio je samo uzak krug privilegovanih – ili iz poli-ti~kih stranaka koje su do{le na vlast, ili iz redova onihkoji su se na vreme pre{altovali i okrenuli le|a upravoonima koji su im i omogu}ili da sti~u svoje prve milione.Za sve ostale usledila je surova borba za opstanak, kredit-


Iznu|eni zaokret

no zaduìvawe, skoro nepremostive administrativne pre-preke za zapo~iwawe ne~eg novog ili opcija podmi}ivawanovih “demokratskih” vlasti da bi se dobila neophodna do-zvola, saglasnost i sli~no. Jednostavno, tranzicija u Srbi-ji, verno Marksovim opisima razularenog kapitalizma, ni-je donela {irewe blagostawa na sve ve}i broj qudi, nije do-nela ose}aj u~e{}a na jednom velikom zajedni~kom poslu,ve} upravo suprotno. Nije donela konkurenciju, ve} karte-lizaciju i monopolizaciju. To zna~i da ne samo da nema so-lidarnosti, ve} da nema ni sve {ire poreske baze koju ~inenovi preduzetnici unutar jedne dinami~ne i fleksibilnenacionalne privrede zasnovane na poverewu i zdravom tak-

mi~ewu, {to bi bio jedini dugoro~no pouzdan izvor buyet-skih prihoda. Umesto toga, Srbija je ostavqena na milost inemilost novih doma}ih kvazikapitalista i globalnihekonomskih vetrova, {to }e svi oni koji su se zaduìli kodstranih banaka ili svoje planove gradili na tom zaduìva-wu, uskoro i osetiti. Zato se ~ini da ~ak i \eli}evo uve-liko zakasnelo “otkri}e” da postoje jo{ tri strane svetaosim one zapadne, na kraju ne}e biti dovoqno da oslobodi iwega i ceo srpski politi~ki i privredni establi{ment ododgovornosti koju snose za ono {to }e uslediti, niti }e imomogu}iti popravni – osim ako ne bi, nekim ~udom, iz ko-rena promenili sve {to su radili posledwih osam godina:razbili doma}e monopole i kartele, uklonili administra-tivne barijere za poslovawe svih onih koji nisu “wihovi”,eliminisali korupciju u dràvnoj i lokalnoj upravi, omo-gu}ili seqaku pristojan ̀ ivot od poqoprivrede, osnovalidràvnu razvojnu banku. Tek tada bi i otvarawe ka Istoku– i Jugu i Severu – dobilo svoj puni smisao. I tek tada bitranzicija – koja u prevodu zna~i “prelaz”, prestala da bu-de samo apstraktni pojam kojim ma{u razni “eksperti” dabi zamaglili su{tinu, i dobila svoje jedino poèqno zna-~ewe: prelazak u jedno pravednije, efikasnije, solidarnijei dinami~nije dru{tvo. Te{ko je, me|utim, da }e tu “Ame-riku” otkriti oni koji su je svih ovih godina od o~iju javno-sti krili.

U Srbiji je trenutno na sceni situacija sli~na onoj skraja 19. i po~etka 20. veka, kada je u politi~kom vrhu zemqesedeo izvestan broj qudi ~iji se anga`man odnosio na to daSrbija ostane u ve{ta~ki zavisnom politi~ko-ekonom-skom poloàju naspram tada{we verzije EU – Austro-Ugarske. Tek je Carinskim ratom sa AU (1905-1906) Srbijazbacila lance te ve{ta~ke zavisnosti i na{la trì{ta zasvoje proizvode {irom sveta, {to joj je kona~no omogu}iloi ve}i politi~ki manevarski prostor. Ali, Carinski ratsa AU nisu vodile snage koje su prethodno dovele u situa-ciju da “AU nema alternativu”, ve} nove snage, koje su poka-zale da Srbija moè mnogo vi{e nego {to su mnogi – pa i uwoj samoj – o~ekivali.


Iznu|eni zaokret

PPosle lavovske borbe srpskih radikala u posledwe trikampawe, za posledwih godinu i po dana, da upozorejavnost da drì o~i {irom otvorene, da je na vlasti

plejada korumpiranih lidera koji ~ine dobro samo sebi, da}e se srpska ekonomija uskoro na}i na ivici ambisa, “demo-kratski eksperti” su sami, nemaju}i vi{e kud, priznali dasu doveli dràvu do kraha, bankrotstva, a kao oprobani re-cept za “le~ewe” bolesnog stawa ekonomije prepisali su“totalnu rasprodaju dràve” na brzaka, NIS-a, EPS-a, ne-istraènih prirodnih potencijala na teritoriji op{tineBor i Majdanpek, Jata ili {ta god ve} do|e pod ruku, bezplana i reda, nije bitno ni koliki udeo, eto samo da se za~e-pe rupe. Da se osam godina sprovo|ene kra|e, prevare, afe-re gurnu pod tepih, a akteri na vreme operu ruke.

Obja{wewe Radovana Jela{i}a za rupu u buyetu od 430 miliona evra

Oglasio se guverner Narodne banke Srbije, Radovan Je-la{i}, i rekao da se na ra~unu NBS nalazi svega 100 mili-ona evra. Kao obrazloèwe za ovakav mawak dao je izjavu:“Srbija je kao pacijent koji je navikao na narkotik...” Na-me}e se samo pitawe, Srbija ili ministri finansija i eko-nomije koji ve} osam godina sprovode ovako {tetnu fi-skalnu i monetarnu politiku?

Za{to sad ne izi|u da objasne gde je zalutao novac odprodaje na{ih preduze}a, na ~ijim ra~unima i uz kakvu ka-matu. Jesu li investirali mo`da u oìvqavawe privrede,otvarawe novih radnih mesta? Ili pak u javnu potro{wu,finansirawe svoje kampawe?

““Mobtel”” je prodat za 1,513 miliona evra, ““Robna ku}aBeograd”” za 360 miliona evra, licenca tre}eg mobilnogoperatera VIP za 320 miliona evra, ““Panonska banka”” za122 miliona evra, ““Vojvo|anska banka”” za 385 miliona,““DDOR”” za 220 miliona evra. Pa odakle onda odjednom ru-pa u buyetu od 35 milijardi dinara ili 430 miliona evra?Pa kaè ministar Cvetkovi} da je tro{ewe buyeta u prvihpet meseci ove godine izbalansirano. Pa naravno, u konti-nuitetu svake godine se pokrivaju gubici koje iskazujeNBS, u 2006. godini 376 miliona evra, a u pro{loj godini300 miliona evra. Ali za{to od novaca gra|ana? Ko je pra-vio studiju opravdanosti prodaje na{ih profitabilnihpreduze}a i studiju opravdanosti ulagawa tog istog novca u

pokri}e buyetskog deficita i delatnosti koje imaju vi{e-struko mawe profite? Pa {ta su o~ekivali sem bankrota?!

““@uta buyetska rupa”” moè da se popuni samo dodatnimzaduìvawem dràve i/ili brzom prodajom preostale dr-àvne imovine. Iz ovakve situacije mogu da profitirajusamo kupci dràvnih preduze}a.

Na ovako te{ku situaciju treba dodati i ~iwenicu da jeSrbija prezaduèna, dovedena u du`ni~ko ropstvo, javnidug koji je 2000. godine iznosio 10,8 milijardi dolara, posleosam godina “demokratske” diktature iznosi 26,3 milijar-de dolara. U 2008. godini treba da se otplati 3,1 milijardadolara. Ko da vrati novac i na koji na~in kada je u Srbiji uposledwih osam godina u procesu “demokratizacije”bez po-sla ostalo 115.000 zaposlenih? Nemogu}nost da vrate dug jeupravo i dovela korumpirane lidere u poziciju da morajuda sprovode politiku upravo tih qudi kojima i duguju. Raz-lika izme|u Solanine politike i politike koju sprovodetakozvane demokrate je ravna razlici u ukusu izme|u koka-kole i pepsi-kole; neznatna razlika u ukusima, neznatnarazlika u politikama. Tu i leì osnovni razlog nedostat-ka ideologije Demokratske stranke koju su u kampawi popu-wavali ““bajkom”” o ~lanstvu u Evropskoj uniji koju za osamgodina nisu ostvarili.

Dupla doza ùtih pilula protiv inflacijei daqe nudi samo kontraindikacije

Osam godina stvarana, histeri~na potro{a~ka kulturaje uzela danak. Inflatorne tendencije nastavqaju svoje ra-zorno dejstvo i ~ine tro{kove ìvota nepodno{qivim, apotro{a~ku korpu sve mawom. Srbija je prekomernom, eks-panzivnom buyetskom javnom potro{wom, koja je pove}anau dru{tvenom bruto proizvodu za 3,4 procentna poena, sastalnim rastom plata u javnom sektoru od 41,60 odsto, iakosu ekonomski stru~waci na to upozoravali i Vlada se me-morandumom obavezala na zamrzavawe na nivou novembra2007. godine, uvu~ena u inflatornu spiralu, vrtlog iz kojeg“demokratski eksperti” ne umeju da je izvuku. Pregrejanutra`wu smawuju naj{tetnijim makroekonomskim instru-mentom po srpsku privredu, tako {to ponovo podiù refe-rentnu kamatnu stopu. Referentna kamatna stopa, koja je ujanuaru bila na nivou od 10,00 odsto, na monetarnom odboru29. maja 2008. godine je podignuta na 15,75 odsto. A to zna~ida se privreda totalno usporava i/ili zaustavqa, sve mawainvestirawa u privredu, mawi bruto doma}i proizvod, lo-{iji ìvotni standard u Srbiji, a krajwi epilog recesija.


Me{etarewe

Oprobana recepturaOprobana recepturaza ùte rupe u buyetuza ùte rupe u buyetu

RRaasspprrooddaajjaa ddrr`̀aavvee

•• Oglasio se guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jela{i}, i rekao da se na ra~unu NBS nala-zi svega 100 miliona evra. Kao obrazloèwe za ovakav mawak dao je izjavu: ““Srbija je kao paci-jent koji je navikao na narkotik...””. Name}e se samo pitawe, Srbija ili ministri finansija iekonomije koji ve} osam godina sprovode ovako {tetnu fiskalnu i monetarnu politiku

•• ““Demokratski”” samoprozvani eksperti uvukli su Srbiju u inflatorni vrtlog koji re{avajunaj{tetnijim instrumentom, rastom referentne kamate sa 10 u januaru na 15,75 odsto u ju-nu i time totalno usporavaju i/ili zaustavqaju investirawe u privredu

PPii{{ee:: MMaarriijjaannaa ^̂eettoojjeevvii}}

Novac od prodaje dràvne imovine i privatizacije nijeuloèn u razvoj i zapo{qavawe. Rast dru{tvenog proizvo-da je sporiji od rasta buyeta i od rasta zarada. Iz prodajeimovine pokriven je deficit buyeta, to je jednom re~ju ne-dopustivo. Dokle }emo tako? Imovina koja se moè proda-ti je sasvim ograni~ena i postavqa se pitawe, ako se nasta-vi ovakav trend, {ta }e biti sa Srbijom i vodi li to nas ne-ko u propast. Svakom doma}inu je sasvim jasno i ne mora bi-ti stru~wak koji se obrazovao na “svetskim” univerziteti-ma, kao “demokratski eksperti”, da bi shvatio da tako nijedobro i da on sam nikada ne bi tako radio sa svojom imovi-nom, pa prema tome nije dobro to raditi ni sa dràvnomimovinom. Suvi{e dugo vremena je tro{eno vi{e nego {toje proizvedeno, takva politika je politika kratkog daha,odraz gr~evite borbe za vlast po svaku cenu, koja na kraju za-vr{ava totalnim dràvnim krahom.

Kao {to slika pokazuje, buyet Republike Srbije zahva-ta sve ve}i deo kola~a bruto doma}eg proizvoda, sa 4 odstou 2001. godini, javna potro{wa raste na nivo od 21 odsto u2007. godini, mawi deo ostaje za razvoj i li~nu potro{wustanovni{tva .

Do{lo je vreme da im jednom i zauvek kaèmo, dosta stenas krali, varali, no}u preprodavali na{e firme, prirod-na bogatstva. Voqa naroda mora da se po{tuje, ostvareweprave demokratije, po{tovawem ve}inske voqe u parla-mentu, kako u gradu Beogradu i u svakoj drugoj op{tini, ta-ko i na republi~kom nivou.

Dosta je bilo skrivawa i privremenog finansirawa.Srbiji je preko potrebna nacionalna vlada da pregleda svepapire o privatizacijama i dâ odgovore na dugo postavqa-na, naàlost nikad neodgovorena pitawa: Gde je na{ novac?Kako su se stvarno tro{ile pare iz buyeta?

Modeli privatizacije koje predlaèSrpska radikalna stranka

Srpski radikali stoje na stanovni{tvu da privatizaci-je moraju da se sprovode planski, da javna preduze}a od stra-

te{kog zna~aja za dràvu moraju ostati u ve}inskom vla-sni{tvu dràve. Na primer, u EPS-u dràva mora zadrà-ti ve}insko vlasni{tvo, jer ono sem {to proizvodi struju,direktno uti~e na snabdevawe i remont malih, sredwih ivelikih preduze}a, a cenom inputa uti~e na cenu autputa isamu konkurentnost preduze}a i svakako na kotirawe gra-ne i celokupne privrede na svetskom trì{tu.

Upravo bitnost ulazne cene se vidi na primeru privati-zacije NIS-a, to je razlog gr~evite borbe radikala za ra-tifikaciji gasnog sporazuma sa “Gaspromom”, taj nacional-ni interes, da na{i proizvodi budu konkurentniji a pri-vreda ja~a, uz neophodnu izgradwu infrastrukture, skladi-{tewe gasa bi bilo u Banatskom Dvoru, a za sve navedeno jepotrebno rada, zapo{qavawa.

Ovakav nacionalni interes je stavqen nasuprot li~niminteresima onih koji se zalaù za prodaju OMV-u, prepro-davcu, a korist su upravo takozvane demokrate sebi pripi-sale u predizbornoj kampawi kada su se samo “zalagali” islikali, a nikad sproveli u delo. Uvek sitni interesi po-jedinaca, nasuprot nacionalnom koji redovno `rtvuju.

Novac od prodaje dràvne i dru{tvene imovine i pri-vatizacije ni u kom slu~aju ne sme biti uloèn u potro-{wu. Mora se, pre same privatizacije, napraviti strategi-ja ulagawa u grane koje su profitabilne i koje uti~u na eks-panzivni rast na{e privrede, kako bi se kapital iz pravcamaweg selio u pravcu ve}eg profita, brè oplodwe.

U ovako te{kim vremenima kada je sve rasprodano, jedi-ni potencijal u Srbiji su qudi i wihov rad. Suo~avawe satom ~iwenicom ne mora da bude tako stra{no ukoliko se navreme naprave drasti~ni zaokreti u vo|ewu srpske ekono-mije (nova politika, novi programi, projekti, investicijebez korupcije i kriminala). Me|utim, moramo biti svesnijo{ jedne stvari, da svakog dana moramo da zaradimo bar ma-lo vi{e od onoga koliko su nas zaduìli (dnevna zaduè-nost je 8,69 miliona dolara) da bi nam krenulo naboqe. Sr-bija ima mogu}nosti da se razvija znatno brè od drugih dr-àva u regionu, te mogu}nosti treba iskoristiti, ne moè-mo vi{e gubiti dragoceno vreme.


Me{etarewe

U~e{}e buyeta u bruto doma}em proizvodu

“Nisam iznad svojih sugra|ana, jedan sam od wih, samo sadaleko ve}im obavezama i odgovorno{}u. Kako se to popu-larno kaè: prvi me|u jednakima”, nagla{ava novoizabra-ni predsednik op{tine Zemun Slavko Jerkovi} dok obja-{wava koje zadatke mora da ispuni op{tinska uprava u na-redne ~etiri godine. Prema wegovim re~ima, prioritetsvih prioriteta je re{avawe problema Zemunaca. “Gra|a-ni moraju da znaju da smo mi tu zbog wih i da }emo uloìtimaksimalne napore da sve wihove probleme re{imo u skla-du sa materijalnim mogu}nostima op{tine”, kaè predsed-nik. Jerkovi}.

“Moramo nastaviti re{avawe problema infrastruktu-re, ~isto}e i ure|enosti Zemuna, problema divqe gradwe.I daqe }emo insistirati da gra|evinsku i komunalnu in-spekciju ~ine nekompromitovani qudi koji nisu podlo`nimitu i korupciji. Op{tinska uprava doma}inski }e se od-nositi prema svakom dinaru poreskih obveznika i novac izbuyeta bi}e namenski usmeravan u zavisnosti od potrebagra|ana. Uvek }u verovati primedbama gra|ana, a nikadpravdawima slu`benika”, obja{wava Jerkovi}.

Novoizabrani predsednik op{tine Jerkovi} obnovio jetradiciju prijema gra|ana koju je ustanovio prvi radikal-ski predsednik Zemuna prof. dr Vojislav [e{eq. Svakogpetka u 12 ~asova vrata kabineta predsednika op{tineotvorena su za sve koji èle da porazgovarju, da se poàle,dobiju savet. Prijem traje neograni~eno dok se svaki gra|a-nin koji je tog dana poèleo da dobije savet ne ispo{tuje.Prednost imaju osobe sa invaliditetom.

U kabinet predsednika op{tine Zemun dolaze i uspe-{ni privatni preduzetnici koji èle da pove}aju kapaci-tete i na taj na~in zaposle jo{ ve}i broj gra|ana Zemuna,jednako kao i qudi koji ìve na ivici egzistencije. Za po-jedine probleme pravnog leka nema, obzirom na aktuelnusituaciju u zemqi, ali i tada gospodin Jerkovi} nastoji daprona|e neko prelazno re{ewe, a svojom qubazno{}u i str-pqivo{}u ~ini da iz predsedni~kog kabineta svi iza|u na-smejani sa nadom da }e wihov i onaj najozbiqniji problemipak biti re{en. A katkada, ti susreti kod gra|ana bude bu-jicu emocija i suze radosnice.

Op{tina je zbog qudi

Miladin î~a i wegova supruga primqeni su srda~nimstiskom ruke, a predsednik Slavko Jerkovi} je kao pravidoma}in sa~ekao da sednu i potom pre{ao na razgovor. Pen-zioner Miladin poàlio se da ni komunalna ni gra|evin-ska op{tinska inspekcija nisu adekvatno reagovale na we-govu prijavu zbog nedozvoqene gradwe u zajedni~kom dvori-{tu.

Pripremaju}i se za prijem gra|ana, predsednik je od nad-le`nih dobio slu`bene bele{ke o ovom predmetu. Posleprili~no iscrpnog razgovora, predsednik je slo`nom paruobjasnio {ta treba preduzeti i u kojim }e im koracima po-mo}i pregledom dosijea.

“Kod mene }e uvek gra|ani Zemuna biti u pravu, za raz-liku od slu`benika. Uvek }u dati vama prednost”. Prvo }e-mo predmet doneti pred Op{tinsku komisiju za legaliza-ciju, da re{i ispuwava li uslove da bude legalizovan, a za-tim re{iti imovinsko-pravni deo kojim vi spre~avate gra-diteqa da vam kao sukorisnicima okrwi va{ pravni inte-res i da objekat koji vas ugroàva u uìvawu poseda legali-zuje. Po onome {to ja vidim, re{ewe je fizi~ka deoba dvo-ri{ta u smislu iskqu~ivog i zajedni~kog kori{}ewa. Po-stoji re{ewe, i ja ̀ elim da se problemi seku u korenu, a in-spekcije }e vanredno raditi na wihovom predupre|ivawu.Svoj mandat èlim da iskoristim na dobrobit {to ve}egbroja gra|ana.”

Sasvim ube|eni da }e se wihov predmet pokrenuti s mr-tve ta~ke i priznawem da “ovako ne{to nisu doìveli”,bra~ni par ̂ i~a napustio je kabinet novog gradona~elnika.

U Zemun po nadu

Gordana Eri} do{la je u kabinet predsednika op{tineZemun da otvoreno zatraì boqi i pla}eniji posao. Pa-`wu Slavka Jerkovi}a zadràlo je iskustvo u legalizaci-ji, te je svojim saradnicima naloìo da pribeleè kontak-te ako ovoj op{tinskoj slu`bi zatreba dodatna radna snaga.

Sveta Igwatovi} do{ao je s Novog Beograda u kabinetpredsednika zemunske op{tine sa biografijom nezaposle-ne }erke. Obi~an ~ovek, bez veza, slabog materijalnog sta-


Radikalski Zemun

Gra|ani naGra|ani naprvom mestuprvom mestu

NNoovvii pprreeddsseeddnniikk oopp{{ttiinnee ZZeemmuunn SSllaavvkkoo JJeerrkkoovvii}}

RRaazzggoovvaarraallii:: SSrr||aann TToommii}}ii @@aannaa @@iivvaaqqeevvii}}

wa, pomislio je da ga kod [e{eqevih saboraca ~eka prav-da, jer se dobar glas o wegovoj predusretqivosti prema ubo-gima i nemo}nima daleko ~uo i jo{ odzvawa.

Slavko Jerkovi} mu je objasnio da op{tina Zemun imanekoliko zaposlenih vi{ka,kao i princip da zbriwavasvoje sugra|ane. Ali, i da negubi nadu. U kabinetu zemun-skog gradona~elnika svakakoje nai{ao na prijem i razume-vawe te{kog stawa u kojem senalazi, ali ne sme da odustane.

Po svoju {ansu za uhle-bqe(we) do{ao je u Zemun imagistar Miroslav Cvetko-vi} s Palilule. Ostajao je bezposla privatizacijom firmi ukojima je radio, (samo)voqomnovih vlasnika. Kao i wegoviprethodnici, Miroslav nijeizgubio nadu. U jednoj novojSrbiji koju osvaja narod bi}eposla i hleba za one kojima jenasu{an. Priliku da rade moraju dobiti svi marqivi, {kolo-vani i vredni qudi, poru~io im je Slavko Jerkovi} pred-sednik op{tine Zemun.

Ulagawe u boqi Zemun

Nikola êtnik, prvi trener Ane Ivanovi}, izlagao jepredsedniku zemunske op{tine Slavku Jerkovi}u svojeplanove za izgradwu teniskog centra na parceli uz {kolu“Majka Jugovi}a”. Wegova porodica se bavi tenisom i borise da planove preto~i u stvarnost ve} punu deceniju.

Slavko Jerkovi} se sa svojim sagovornicima, a drugi jebio Nikola Bala}, u potpunosti saglasio da op{tina morapomagati razvoj sportova, kao i u oceni da bi lokacija uulici Yona Kenedija, Retenzija, bila idealna za kompleks.

Raspoloèni investitor êtnik pokazao je dobru voquza partnerskim odnosom sa op{tinom, a, kako je vi{e putaponovio – iz qubavi prema Zemunu.

Predsednik je na rastanku obe}ao da }e se sve ove idejehitro razmatrati.

Jedna od poslovnih ponuda za mini sajam kwiga u Gospod-skoj ulici stigla je od Radovanke Ninkovi}, ali je kao po-voqnije re{ewe u ovom trenutku izabrana lokacija prekoputa restorana “Venecija”. Predsednik Slavko Jerkovi} jeistakao da op{tina mora i da stvara navike svojih gra|ana,te je u tom kontekstu “proba”svrsishodna.

Lako i efikasno

Milorad Mila{, Ruìca Ili} i Borivoje Ili} iza-{li su pred predsednika zemunske op{tine sa sli~nim zah-tevima. Mila{ s verom da }e za{tititi svoju imovinu uGunduli}evoj od kom{ijskog {irewa, a uvidom u wegovu do-kumentaciju Jerkovi} je borbu na{eg sugra|anina oceniokao “vapaj za za{titom od protekcije”. Sumiraju}i da jeMila{ preduzeo sve zakonske mere, Jerkovi} je obe}ao svupomo} op{tinske uprave.

Ruìca Ili}, u ~ijem doma}instvu odrastaju deca bezroditeqskog starawa, kada prosledi zahtev Ve}u op{tine,re{i}e problem sa delom placa koji je na op{tinskoj ze-mqi, a onda ga legalizovati pod najpovoqnijim uslovima,jer èli da ga zave{ta svojim {ti}enicima.

Sa problemom Borivoja Ili}a Slavko Jerkovi} je biou tan~ine upoznat, te je obe}ao da }e se ova vi{egodi{waigranka vlasti sa gra|aninom Zemuna sigurno zavr{iti iIli} uvesti u posed op{tinskog placa koji je svojevremenokupio.

Borivoje Bota iz Batajnice, koji je zatraìo prijem kodpredsednika op{tine i koga je Slavko Jerkovi} srda~no

uveo u svoj kabinet, dobio jesavet i pomo} op{tinskihslu`bi u socijalnom zbri-wavawu. Naime, iako je hteopotvrdu s kojom moè svakidan u narodnu kuhiwu, posa-vetovan je da s nalazima osvom zdravstvenom i materi-jalnom statusu zatraì jed-nokratnu pomo} Op{tin-skog ve}a, a u Bora~kom re-{i svoj bora~ki i invalid-ski sta ̀i prinadle`nosti.

A sa predsednikom Udru-èwa Roma Batajnice “Zalep{u budu}nost”novi pred-sednik Jerkovi} se dugo za-drào u prijateqskom iotvorenom razgovoru o svim

pitawima va`nim za ̀ ivot Roma. Upoznavawe se zavr{ilodogovorom o saradwi, a palo je i prvo obe}awe – kompjuteru Mesnoj zajednici za Udruèwe “Za lep{u budu}nost”.

Tako je svakog petka u kabinetu predsednika op{tineZemun. Qudi pristiù sa svojim problemima, a zaposleniu op{tini, na ~elu sa wenim predsednikom, poku{avaju daih re{e, jer op{tina je, ipak, pre svega servis gra|ana.


Radikalski Zemun

– Voqom mojih sugra|ana i politi~kih protivnika jasam prvi gradona~elnik u dugoj istoriji Leskovca. Uloì-}u sve svoje znawe i energiju da me budu}e generacije ne pam-te samo po tome, ve} po dobrim rezultatima koje }u ostva-riti zajedno sa svojim saradnicima iz Srpske radikalnestranke i drugih politi~kih partija, s kojima smo formi-rali gradsku vlast. Pre svega u oblasti razvoja na{eg grada.

Ovo u razgovoru za “Veliku Srbiju” kaè dr Goran Cve-tanovi}, potpredsednik Centralne otaybinske upraveSRS, koji je nedavno, koalicionim sporazumom SRS, DSS,Nove Srbije, SPS, PUPS-a i PSS, izabran za gradona~el-nika “srpskog Man~estera”.

– Moèmo napraviti odli~ne rezultate u svemu, ali toqudima ne}e zna~iti mnogo ako budu gladni i nezaposleni.Zbog toga }e osnova rada mog vi{estrana~kog tima biti na-stojawe da obezbedimo otvarawe novih radnih mesta. Aline samo u gradu i javnim preduze}ima, kao {to su to ~iniliovi iz DS i G -17, ve} u novim proizvodnim pogonima.

Cvetanovi} je ube|en da na isti na~in razmi{qaju i we-govi koalicioni partneri “zato {to za razliku od tzv. de-mokrata, kojima je najva`nija li~na vlast i koji su se siro-tiwe setili tek sada, jer su procenili da }e im to pomo}ida dobiju naklonost SPS-a i zadrè vlast u dràvi, na{estranke vode odgovornu socijalnu politiku”.

Odborni~ku ve}inu od 40 odbornika u gradskoj skup{ti-ni ~ine 23 odbornika SRS, devet iz koalicije DSS-NS,


Na strani gra|ana

Ponovo }emo bitiPonovo }emo biti““““srpski Man~ester”srpski Man~ester”””””

GGoorraann CCvveettaannoovvii}},, ggrraaddoonnaa~~eellnniikk LLeesskkoovvccaauu rraazzggoovvoorruu zzaa ““VVeelliikkuu SSrrbbiijjuu”” ttvvrrddii::

•• Moèmo napraviti odli~ne rezultate u svemu, ali to qudima ne}e zna~iti mnogo ako budugladni i nezaposleni. Zbog toga }e osnova rada mog vi{estrana~kog tima biti nastojawe daobezbedimo otvarawe novih radnih mesta. Ali ne samo u op{tini i javnim preduze}ima, kao{to su to ~inili ovi iz DS i G17, ve} u novim proizvodnim pogonima, isti~e Cvetanovi}

PPii{{ee:: DDuu{{aann MMaarrii}}

Po tri puta poslanik i odbornikDr Goran Cvetanovi} ro|en je 1965. godine u Leskovcu. U rodnom gradu zavr{io je gimnaziju (prirodno-

nau~ni smer), a u susednom Ni{u Medicinski fakultet. Specijalizirao je internu medicinu sa najvi{omocenom.

Potpredsednik je Centralne otaybinske uprave i ~lan Predsedni~kog kolegijuma SRS. Do dosovskogprevrata 5. oktobra 2000. godine bio je ministar u Saveznoj vladi SR Jugoslavije.

Tri puta je biran za narodnog poslanika u Skup{tini Srbije, u kojoj je bio ~lan Odbora za zdravstvo ibrigu o porodici, Odbora za me|unacionalne odnose i Odbora za lokalnu samoupravu.

Tri puta je biran za odbornika u Skup{tini op{tine Leskovac, u kojoj je dva puta biran za wenog pred-sednika.

Oèwen je, otac dva deteta.

{est predstavnika koalicije SPS-PUPS-Pokret snagaSrbije i dvojica odbornika Socijaldemokratske stranke.

Dr Cvetanovi} posebno isti~e da je me|u dvadeset i tro-je radikalskih odbornika ~ak osam èna, od kojih je dvade-setogodi{wa Ivana Ivanovi} i najmla|i odbornik uSkup{tini grada. Jo{ ve}u zastupqenost radikalke su do-bile u gradskoj vladi – me|u pet ~lanova gradskog ve}a izredova SRS nalaze se ~ak dve devojke, studentkiwe.

Jedna je apsolvent na Poqoprivrednom, druga na Peda-go{kom fakultetu. Strana~ko dru{tvo u ve}u prave im pojedan diplomirani ekonomista, poqoprivredni inèwer idiplomirani tehnolog.

– Na{i politi~ki protivnici i daqe pevaju staru pe-smu o ne{kolovanim i konzervativnim radikalima, a mi uop{tinskoj vlasti imamo vi{e èna i visokokvalifiko-vanih kadrova nego ijedna druga stranka – kaè leskova~kigradona~elnik.

Cvetanovi} nagla{ava da su se srpski radikali rukovo-dili interesima da grad Leskovac dobije dobru vlast, koja}e se odgovorno i doma}inski odnositi prema pitawimakoja su najva`nija za poboq{awe ìvotnog standarda na-{ih sugra|ana i privredni razvoj Leskovca.

Za razliku od ranije vlasti DS i G 17, koja je sve podre-|ivala li~nim i partijskim interesima, dr Cvetanovi} na-gla{ava da wemu i SRS ne pada na pamet da strana~ke pro-jekte za jednokratnu politi~ku upotrebu nadre|uju strate-giji razvoja Leskovca.

– Interes gra|ana je prioritet svih prioriteta za kojise Srpska radikalna stranka bori svuda, pa i u Leskovcu –nastavqa gradona~elnik.

– Prethodna vlast je zaustavila neke projekte koje smopo~eli ranije, dok smo bili u vlasti. Mi ne}emo raditi ta-ko. Sve dobre projekte koje su zapo~eli na{i prethodnici,mi }emo nastaviti brìm i ja~im intenzitetom.


Na strani gra|ana

Sve za svoj grad– Kad smo pro{li put SRS i ja bili deo op{tinske vlasti, u kojoj sam obavqao du`nost predsednika

Skup{tine, po~eli smo i zavr{ili kliniku za genetska istraìvawa dr Stojkovi}a, napravili smo savre-menu pijacu, po evropskim standardima, izgradili jednu od najlep{ih skup{tinskih sala u Srbiji – isti~edr Cvetanovi}. – Na kraju ovog mandata takvih zavr{enih projekata bi}e jo{ vi{e. Na{ Leskovac, kao ~e-tvrti po veli~ini grad u Srbiji i kao grad divnih, ~estitih i vrednih qudi, to zasluùje.

Projekti za boqi i kvalitetnijiìvot u Leskovcu

Me|u projektima na kojima }e nova vlast raditi priori-tet imaju zavr{etak regionalnog sistema snabdevawe vo-dom Barje, izgradwa glavnog gradskog kolektora, zatim iz-gradwa primarnog cevovoda za gasovod.

U planu je da Leskovac uskoro dobije regionalnu sani-tarnu deponiju i novi centar za reciklaù, izgra|en po naj-vi{im evropskim standardima, {to }e omogu}iti da posta-ne ~ist i uredan grad.

Uporedo sa izgradwom novih privrednih subjekata,gradska vlast }e zna~ajne napore uloìti u racionalnijeposlovawe postoje}ih javnih preduze}a.

Prve analize ukazuju na to da se godinama ponavqaju itoleri{u nedopustivo veliki gubici, ~ak i tamo gde to ni-je opasno samo po buyet preduze}a i op{tine, nego i pozdravqe celokupnog stanovni{tva.

– Dovoqno je navesti samo jedan primer: vi{e od tre}i-ne vode iz gradskog vodovoda gubi se zbog dotrajalosti ce-vi. Ni pola jada da nisu u pitawu azbestne cevi koje su{tetne po zdravqe qudi, posebno dece. Me|u najva`nijimposlovima koje moramo da uradimo jeste zamena tih cevi.Ali taj i sli~ne poslove ne}emo zavr{avati kao prethod-na vlast, daleko od o~iju javnosti.

Izbor izvo|a~a }e biti potpuno transparentan, a nakraju posla upozna}emo na{e sugra|ane koliko su radoviko{tali – obe}ava prvi gradona~elnik Leskovca. – Stavkupo stavku. Teì{te u svom radu koaliciona vlast predvo-|ena srpskim radikalima stavi}e i na stvarawe {to boqegambijenta za ulagawa doma}ih i stranih investitora.

– Za razliku od Borisa Tadi}a koji je u predizbornojkampawi obe}ao da }e jednom investicijom, dok lupi{ dla-nom o dlan, otvoriti 1.000 novih radnih mesta, mi smo u obe-}awima bili mnogo realniji i obazriviji. Svesni da tomnogo vi{e zavisi od ukupnog stawa u dràvi nego od radalokalne vlasti – obja{wava sagovornik “Velike Srbije”. –Ali, u~ini}emo sve da obezbedimo {to masovnije zapo-{qavawe.

On obe}ava da }e se u vo|ewu op{tine oslawati na svedobronamerne i sposobne kadrove, bez obzira da li imaju~lansku kartu Srpske radikalne, Demokratske ili neketre}e stranke. Kaè, i po tome }emo biti druga~iji, boqiod wih.

Gra|ani moraju da znajugde se tro{i wihov novac

Ako se po jutru dan poznaje, Leskovac je izborom grado-na~elnika dobio pravog doma}ina, koji je prvi radni danproveo u leskova~kim wivama, obilaze}i teren koji je stra-dao od nedavne poplave.

– Vodena stihija je poplavila i uni{tila vi{e od 150hektara obradivih povr{ina u Pe~ewevcu, êkminu i Li-povici. Na tre}ini je uni{ten sav prinos. [teta je najma-we 50 miliona dinara. Zbog nekoliko desetina metara neu-ra|enog nasipa, 112 hiqada dinara, i ne~ije neodgovorno-sti, sad }emo platiti pedeset puta vi{e.

Gradona~elnik Leskovca kaè da je za sve kriv biv{ipredsednik op{tine Vladan Marinkovi} iz Demokratskestranke.

– Moj prethodnik je “zaboravio” da potpi{e nalog zauplatu 112 000 dinara izvo|a~u radova koji je pobedio natenderu za izgradwu nasipa duìne nekoliko desetina me-tara. Da je taj nasip podignut, poplave i {tete ne bi bilo.Me|utim, Marinkovi}u je bilo mnogo va`nije da se bavipromocijom svoje stranke u predizbornoj kampawi nego ne-~ijim wivama i usevima.

Naravno, odmah po preuzimawu du`nosti, potpisao samnalog da se nasip u potpunosti osposobi.

On kao primer lo{eg, neodgovornog rada prethodne vla-sti, ~ije perjanice su bili kadrovi DS i G17, navodi asfal-tirawe lokalnih puteva u predizborne svrhe.

– Da bi dobili glasove, demokrati su puteve na brzinuprevla~ili asfaltom. Tek toliko da bi se qudima moglipohvaliti da su im uradili put. I da bi zahtevali wihoveglasove. Mnogi su na to i naseli.

U Paliku}i, gde su nedavno asfaltirali put, demokratisu dobili 295 glasova. Sve ostale stranke osvojile su dese-tak glasova zajedno. Me|utim, asfalt je ve} po~eo da se osi-pa i puca. Ispostavilo se da podloga ispod asfalta nijeura|ena po propisima, a sloj asfalta je tawi od minimalnepropisane debqine.

– Sad moramo da se bavimo i sanirawem wihovih prediz-bornih puteva i popravqawem drugih brqotina – kaè nakraju razgovora za “Veliku Srbiju” dr Goran Cvetanovi}. –Ali ni to mene i moje saradnike iz SRS, SPS, DSS, NoveSrbije i ostalih stranaka ne}e omesti da ispunimo obe}a-wa koja smo gra|anima Leskovca dali pre 11. maja. A to susvakodnevna borba za wihov boqi ̀ ivot, borba protiv kri-minala i – po{tena, doma}inska gradska vlast.


Na strani gra|ana

BBa~ka Palanka je op{tina koja se pruà uz obalu Duna-va, na tri kilometra od autoputa Beograd–Zagreb, sapreko 60 000 stanovnika ravnomerno naseqenih u grad-

skim i seoskim sredinama. Ba~ka Palanka je poznata kaojak privredni centar – tu je nadaleko ~uvena fabrika zaproizvodwu podnih obloga “Tarket-Sintelon”, najve}a fa-brika na Balkanu za preradu vo}a i povr}a “Nektar”, kao ipivara “Karlsberg-Lav”. U protekle ~etiri godine Ba~kaPalanka se izdvojila kao op{tina sa najve}im prilivomstranih investicija u Srbiji. Ulagano je, pre svega, u rav-nomeran razvoj sela i grada, izdvajana su sredstva za stipen-dirawe najboqih u~enika, osigurawe sportista, jer je Ba~-ka Palanka i sportski grad – rukometni klub “Sintelon” ikajaka{ki klub su iznedrili mnoge sportiste svetskogformata. Obezbe|en je video nadzor u svim {kolama na te-ritoriji op{tine, kao i 40 novih ra~unara. Sredstva izbuyeta ulagana su i u Maticu slova~ku i u razvoj i saradwutradicionalnih verskih zajednica. Otvoreno je 40 novihradnih mesta, a privatizacijom “Dunav prevoza” zna~ajno jepoboq{an kvalitet gradskog prevoza. Sve ve}i broj novoi-zgra|enih stambenih i poslovnih objekata dokaz je da u Ba~-koj Palanci vredi ìveti i raditi. Svi ovi rezultati po-stignuti su i pored neverovatnih poku{aja zloupotreba odstrane Demokratske stranke. Naime, Demokratska strankaje, vrbuju}i tada{we odbornike PSS-a i uvode}i privre-mene mere preko svojih ministara protiv lokalne samou-prave, u dva navrata neuspe{no poku{ala da opozove pred-sednika op{tine Ba~ka Palanka, srpskog radikala Draga-

na Bozala i zaustavi razvoj ovog gradi}a na Dunavu. Gra|a-ni su takvo me{etarewe i samovoqu prepoznali, i Srpskaradikalna stranka je na posledwim lokalnim izborima po-bedila najubedqivije do sada, osvojiv{i 18 odborni~kihmandata, a skup{tinska ve}ina je po drugi put uzastopnoukazala poverewe Draganu Bozalu.

Stvorena je jedna {iroka koalicija koju sa~iwava osam-naest odbornika Srpske radikalne stranke, ~etiri odbor-nika koalicije SPS-PUPS-PSS, tri odbornika koalici-je DSS-NS i jedan predstavnik novoformirane Slova~kenarodne partije. Novi stari predsednik Dragan Bozalouveren je da }e ova komotna ve}ina doneti stabilnost i una-prediti razvoj Ba~ke Palanke, i da }e partneri u vlasti,po{tuju}i koalicioni sporazum, u~initi sve da ova op{ti-na postane jedna od najatraktivnijih na Dunavu.

U okviru nastavka realizacije programa ravnomernograzvoja sela i grada, planirano je da se u svakom selu izgra-de novi sportski tereni, vrti}i i {to ve}i broj fabrika useoskim oblastima, kako bi stanovni{tvo ostajalo na selu.Novim generalnim planom gra|evinska zona pribliì}e


Doma}inska vlast

NastavqamoNastavqamoda radimo...da radimo...

GGrraa||aannii vvii{{eennaacciioonnaallnnee BBaa~~kkee PPaallaannkkee ppoonnoovvoo ppookkaazzaalliiddaa iimmaajjuu ooggrroommnnoo ppoovveerreewwee uu ssrrppsskkee rraaddiikkaallee pprreeddvvoo||eennee DDrraaggaannoomm BBoozzaalloomm

PPii{{ee:: SSrr||aann TToommii}}

se Novom Sadu kako bi se u najve}oj meri iskoristio jedanod najfrekventnijih puteva. Osloba|awem zemqi{ta u na-seqenim mestima, gdepostoje svi uslovi da sestvore nove proizvodnehale, obezbedi}e se noveproizvodne zone, a timei nove strane investi-cije.

Trenutno lo{u situ-aciju u fabrici ko`negalanterije, u ma{in-skoj industriji “Maje-vica”, a naro~ito u tek-stilnoj industriji, gdeje usled ̀ ute tranzicijemnogo qudi ostalo bezposla, op{tinska vlastplanira da razre{i ~i-stim, transparentnim inajpovoqnijim priva-tizacijama. Prema tvrd-wama Dragana Bozala,za “Majevicu”se ve} ozbiqno interesuje jedna ruska firma,a za privatizaciju tekstilne industrije zainteresovani suItalijani. U op{tinu Ba~ka Palanka do{la je i jedna slo-vena~ka firma koja se bavi proizvodwom ko~ionih leàje-va za vozove. Predstavnici ove firme ne kriju da su zainte-resovani za saradwu zbog otvorenog isto~nog trì{ta ipovoqnog ugovora Srbije sa Rusijom.

Ba~ka Palanka }e 2011. godine biti doma}in “Radni~keolimpijade Vojvodine” i sredstva od pokrajinskih sekreta-rijata (koja ne bi trebalo da budu mawa od onih koja je do-bio prethodni organizator) bi}e iskori{}ena za ure|eweba~kopalana~kog priobaqa, koje bi tako postalo mnogo bo-qa sportsko-turisti~ka ponuda, posebno ako se ima u viduda Ba~ka Palanka ima i zna~ajne turisti~ke kapacitete ipotencijale. Odmarali{te Kara|or|evo je vrlo atraktiv-na turisti~ka ponuda ove op{tine.

Saradwa radikala i nacionalnih mawina

Novoizabrani potpredsednik Skup{tine op{tine Ba~-ka Palanka je iz redova Slova~ke narodne partije, i pred-stavqa garant op{tinske vlasti da }e Slovaci imati od-li~nog politi~kog partnera u Srpskoj radikalnoj stranci.To je zapravo nastavak saradwe, jer je za protekle ~etiri go-

dine Ba~ku Palanku vi{e puta posetio Wegova ekselenci-ja, ambasador Slova~ke, gospodin Fu|ik, kao i potpredsed-nik Vlade Slova~ke, gospodin Du{an ̂ atlovi~. Kao {to jeve} pomenuto, za Maticu slova~ku i Evangelisti~ku crkvuizdvojena su zna~ajna sredstva iz buyeta Op{tine. Poredtoga, sve ustanove su obeleène dvojezi~nim natpisima, asvi dokumenti se mogu dobiti i na slova~kom jeziku. Zbogovakvih poteza dobrosusedstva i po{tovawa prava nacio-nalnih mawina, op{tina Ba~ka Palanka je dobila nagraduMatice slova~ke.

[to se ti~e ma|arske nacionalne zajednice, ona ima do-bro organizovano kulturno-umetni~ko dru{tvo. Dobili supodr{ku op{tine u godini multikulturalnosti kako biprona{li neko mesto u Evropi gde bi uz pomo} svoje mati-ce razvijali svoju kulturu i tradiciju. Ovih dana u posetiBa~koj Palanci bio je gradona~elnik Baje, ma|arskog gra-da na Dunavu. Ova dva grada povezuje reka, ali i dobra sarad-wa srpske i ma|arske nacionalne zajednice. Iz tih razlogaje gradona~elnik Baje izrazio èqu da poseti Ba~ku Pa-lanku i dogovori daqu saradwu. Pored pomenutih visokihpredstavnika dràve Slova~ke, Ba~ku Palanku su poseti-

li Wegova ekselencija,ambasador Ruske fede-racije, gospodin Alek-sejev, ma|arski konzul,povodom Dana qudskihprava i izraelski se-kretar ambasade, kao igospodin [trahe, pred-sednik Slobodarskepartije Austrije.

Na primeru op{ti-ne Ba~ka Palanka se poko zna koji put pokazaoprijateqski i partner-ski odnos Srpske radi-kalne stranke prema na-cionalnim mawinama.To je i garant da }e setakva saradwa nastavi-ti i ubudu}e, i da }e da-qi rast popularnosti

Srpske radikalne stranke biti i rezultat sve ve}eg udelanacionalnih mawina u wenom bira~kom telu.


Doma}inska vlast

AAkademik Enriko Josif koji je preìveo holokaust,po~etkom devedesetih je propagandu koja je dolazilasa Zapada protiv Srba nazvao “medijski Au{vic”. Te

wegove re~i su u proteklim godinama dobile bezbroj po-tvrda, a odnedavno moèmo da im pridodamo jo{ jednu. Na-ime, jedan od najve}ih nacisti~kih (usta{kih) ratnih zlo-~inaca, Milivoj A{ner, se nesmetano {eta Austrijom iprati Evropsko prvenstvo u fudbalu na kojem navija za svo-ju Hrvatsku. Austrijske vlasti i policija ga svaki dan mir-no posmatraju i pruàju mu punu za{titu, iako je on ~etvr-ti na listi najtraènijih zlo~inaca centra “Simon Vizen-tal.” To je jo{ jedan od dokaza da gubitnici iz Drugog svet-skog rata polako postaju pobednici.

Tadi}evo prijateqstvo sa Mesi}em

Da se podsetimo, ne tako davno dr Efraim Zurof, pozna-ti lovac na naciste, zatraìo je od Borisa Tadi}a, predsed-nika Srbije, da u~ini mnogo vi{e kako bi pred lice prav-de bili izvedeni ratni zlo~inci iz Drugog svetskog rata, apre svega Ivo Rojnica, usta{ki zapovednik i gradona~el-nik Dubrovnika, i Milivoje A{ner, biv{i {ef policijeSlavonske Poège u vreme usta{ke NDH 1941. godine. DrEfraim Zurof, direktor izraelske kancelarije centra“Simon Vizental” otvoreno je od Tadi}a traìo da Beo-grad podnese zahtev za izru~ewe Iva Rojnice i MilivojaA{nera, napomiwu}i da bi wima moglo da bude su|eno u

Srbiji. On je izrazio o~ekivawe da }e Srbija zatraìtiizru~ewe zlo~inaca jer ona ima na to pravo kao jedna od ze-maqa naslednica biv{e Jugoslavije, koja ih je proglasilaza ratne zlo~ince, i zato {to su wihove `rtve, izme|uostalih, bili i Srbi. On je napomenuo da Ivo Rojnica mir-no ìvi na poznatoj adresi u Argentini, dok MilivojeA{ner ve} 40 godina ̀ ivi u austrijskom gradu Klagenfur-tu. Zurof je podsetio da je Rojnica, kao gradona~elnik Du-brovnika, odgovoran za gowewe i ubijawe Srba, Jevreja iRoma, pqa~ku wihove imovine, deportaciju u koncentraci-one logore, kao i da je direktno ume{an u egzekucije. Na-ravno, poga|ate da Tadi}, zbog svojih prijateqskih veza safa{istom kakav je Stjepan Mesi} (koji je u govoru usta-{koj emigraciji u Australiji izjavio da je formiraweNDH prva velika pobeda Hrvata, dok je druga bila Tu|ma-nova Hrvatska), nije preduzeo ni{ta. Ovde zaista moramoda se zapitamo kako smo uop{te do{li u situaciju da nas izcentra “Simon Vizental” podse}aju da treba da gonimo zlo-~ince koji su odgovorni za ubistva tolikog broja Srba, Je-vreja i Roma. Kako Tadi}u i wegovom DS-u to uop{te nijepalo na pamet?

Ova situacija, me|utim, nije za ~u|ewe kada su na{e vla-sti u pitawu, jer je jedan od vode}ih ideologa Demokratskestranke Borisa Tadi}a svojevremeno proteìrao kwige ukojima se navodi da je u Hrvatskoj za vreme Drugog svetskograta pobijeno 50 hiqada Srba (o ~emu je na{ list ve} pi-sao). Re~ je o broju koji je veoma blizu onom Tu|manovom od


S one strane razuma

Mentalni Au{vicMentalni Au{vic

TTaaddii}}eevvaa vvllaasstt sslleeppaa zzaa nnaappoorree ddaa ssee kkaazznnee uussttaa{{kkii mmoonnssttrruummii iizz DDrruuggoogg ssvveettsskkoogg rraattaa

•• Boris Tadi} gluv na pozive iz centra ““Simon Vizental”” da podnese zahtev za izru~ewe naci-sti~ko-usta{kih zlo~inaca Milivoja A{nera i Iva Rojnice

PPii{{ee:: BBoorriiss AAlleekkssii}}

30 hiqada ubijenih i pri~i o radnim, a ne koncentracio-nim logorima.

Austrijska naci-veza

Kada je u pitawu Milivoj A{ner, britanski list “San”je nedavno objavio wegove “vesele” fotografije sa Evrop-skog prvenstva u fudbalu, koje pomno prati navijaju}i zaHrvatsku. U isto vreme austrijske vlasti tvrde da je nakonnekoliko ve{ta~ewa nepobitno utvr|eno kako je A{nernesposoban za su|ewe, te ga zato Be~ {titi. Naime, nedav-no su predstavnici nadle`nog suda u Klagenfurtu (mestostanovawa ovog zlo~inca) o{tro odbacili optu`be da za-ta{kavaju slu~aj A{ner, a predsednik koru{ke vlade JergHajder je izjavio je da su A{nerovi “simpati~na porodica”.“Odlu~no odbacujem optu`bu da {titimo navodne naci-sti~ke zlo~ince”, izjavio je potpredsednik Udruèwaaustrijskih sudija u Klagenfurtu Manfred Hernhofer. Onje poku{ao da objasni kako je A{nerova nesposobnost zasudski postupak potvr|ena u tri ve{ta~ewa od kojih je po-sledwe obavqeno aprila 2008. godine, a uradio ga je sudskipsihijatar Rajnhard Haler “dok nijedan ve{tak nije bio izKoru{ke”, kako je naveo Hernhofer. Ovo posledwe vezanoza Koru{ku bi, vaqda, po mi{qewu Austrijanaca, trebaloda bude su{tinski argument zbog kojeg ne dozvoqavaju su|e-we svom dragom Milivoju. Me|utim, da je A{ner sasvimsposoban za su|ewe, dokazao je pomenuti britanski list. Utekstu se isti~e da on nesmetano, sa svojom suprugom Edel-traut, {eta Klagenfurtom dok ga na stotine policajaca ko-ji su bili u patroli na ulicama grada potpuno ignori{uiako je na poternici Interpola. “On o~igledno uìva uìvotu, {to je bilo uskra}eno stotinama wegovih `rtava.Zna~ajno je da su ga novinariposmatrali kako se sre}no{etka, {to i ne ~udi, jerAustrija je dugo uìvala glasraja za ratne zlo~ince, a sadasu uhva}eni i na delu. Vremeje da se nacisti~ki zlo~incikona~no privedu pravdi”, po-ru~io je tim povodom direk-tor centra “Simon Vizental”Efraim Zurof.

I zaista – Austrija je to-kom devedesetih preko pro-jekta “Hipo–Alpe–Adrija”,koji pod Borisom Tadi}emve} nekoliko godina nesmeta-no deluje u Srbiji, obezbedi-la na desetine miliona dola-ra Hrvatima za nabavku oru j̀a koje su ovi koristili za is-trebqewe srpskog stanovni{tva u Republici Srpskoj Kra-

jini. Pod vla{}u ùte stranke u Srbiji se uni{tavaju naj-ve}e izlo`be o genocidu nad Srbima – kao {to je ona zapa-

qena u parohijskom domu uVrawu 2003. godine. Tadi}evreìm namerno odbija da dânacionalnu penziju osobi ko-ja je omogu}ila postavku po-menute izlo`be u beograd-skom Muzeju primewene umet-nosti, iako je ona to zasluì-la po znawu, staù i po svomdelu.

Zanimqivo je ovde ista}ii da je Koru{ka pokrajina uAustriji sa najve}im procen-tom investicija iz SAD bezobzira na Hajdera kojeg su za-padni mediji kvalifikovalikao fa{istu. Setimo se da jei Hitler – Austrijanac uspeo

da pokrene ratnu ma{inu Nema~ke tek nakon velikih inve-sticija koje su do{le iz drugih delova Zapadne Evrope, alii iz Amerike.

Ipak, ovde dolazimo do jo{ jednog zastra{uju}eg poda-tka vezanog za A{nera. Wegovo izru~ewe je traìo Zagreb.âk i da ga izru~e toj kiflastoj Tu|manovoj dràvi, Mili-voj A{ner bi se tamo nesumwivo ose}ao kao kod ku}e.

Za to vreme Tadi}eva vlast ostaje slepa za napore kojibi vodili pravi~nom ka`wavawu najtraènijih nacisti~-kih zlo~inaca dana{wice. Na taj na~in oni svojim ne~iwe-wem, hteli to ili ne, postaju sau~esnici u pobedi tih mon-struma. Vi{e od toga – ùti reìm na taj na~in doprinosibrisawu iz svesti na{eg naroda podataka o bezbrojnim ̀ r-tvama hrvatskog genocida nad Srbima iz Drugog svetskograta, ali i iz ovog posledweg rata izazvanog nasilnim raz-bijawem Jugoslavije.


S one strane razuma

PPre mnogo godina, sveti srpski vladika je zapisao da je“silna re~ kao grom, ona poraàva gre{nika, melemje bolnom, utuk razvratnome, i opomena bogatome”.

Zbog toga je veoma va`no da u ovom trenutku, pored re~i“Kosovo je Srbija”, budu izgovarane i zapisivane re~i kojeobja{wavaju namere i ciqeve gromoglasne antisrpske kam-pawe kojom se nipoda{tava srpski vrednosni sistem i na-me}e podani{tvo kao status u globalisti~kom dru{tvu.Pomenuti ciqevi bi se mogli identifikovati skoro u sva-kom segmentu srpskog dru{tva, ali su aktivnosti najinten-zivnije u odbrambenom sistemu zbog toga {to je izgra|iva-we nove svesti kod wegovih pripadnika, u stvari, obezoru-àvawe srpskog naroda za bilo kakvu odbranu.

Pored reorganizacionog tumbawa komandi i jedinica iuni{tavawa borbenih sistema, natovski kursisti su, kon-trolisani od natovskih vojnih timova instaliranih u Mi-nistarstvu i svim drugim vojnim strukturama, posebnu pa-`wu posvetili qudskom potencijalu. Naime, posle masov-nog proterivawa stare{inskog kadra, otpu{tawa najspo-sobnijih civilnih lica i deregulisawa sistema popune voj-ske vojnicima, sve ~e{}e je isticana teza o potrebi prome-ne vrednosnog sistema kod ostatka qudi, jer su to zahtevinatoizovanih vojski ~iju identifikaciju je prièqkivalavojna upravqa~ka struktura. O~igledno se radilo o mora-lu, jer je osposobqenost kao drugo kvalitativno svojstvoqudskog potencijala identi~no vrednovana kod svih vojski.

Ina~e, o zna~aju qudskog potencijala kao faktora oru-àne borbe napisano je bezbroj studija, disertacija, pravi-la, uputstava i drugih dokumenata i izre~eno na hiqade mi-sli vojnih teoreti~ara i velikih vojskovo|a, tako da je sva-

ko ponovno preispitivawe naizgled bespotrebno gubqewevremena. To isto vaì i za borbeni moral kao najzna~ajni-je kvalitativno svojstvo qudskog potencijala. Jo{ je Klau-zevic napisao da “moralne veli~ine spadaju me|u najva`ni-je elemente u ratu” i da su to “one duhovne mo}i koje proì-maju ~itavu ratnu stihiju”. Za ameri~kog ministra odbrane“najva`niji faktor u stvarawu i odràvawu efikasne voj-ne snage nije oru j̀e i oprema, ve} qudski faktor”. ôvekje nezamenqivo i nepobedivo oru j̀e. On je primarni ele-ment snage nacije i wenih oruànih snaga, a za mar{ala So-kolovskog nije sporno da “vojna strategija koja ne uzima uobzir moralno stawe armije kao najva`niji faktor, ve} seoslawa samo na nadmo}nost u materijalnim sredstvima, ri-zikuje da izgubi i to preimu}stvo”.

Moral srpskog vojnika

Sigurno je da nema naroda na svetu ~iji su nau~nici, voj-ni teoreti~ari, ratnici i umetnici vi{e raspravqali ipisali o moralu u ratu, koliko je to ~iweno kod srpskog na-roda. Imaju}i u vidu karakteristike srpskog istorijskogiskustva, to je sasvim razumqivo, jer nema naroda koji imatakav odnos prema slobodi, niti naroda koji je, zbog razli-~itih razloga, bio primoran da `rtvovawem neprekidnobrani ili osvaja slobodu. To najboqe ilustruju Lazarevere~i da je “boqa smrt u podvigu nego ̀ ivot u sramoti, boqeje da nas unuci mrtve pamte nego da nas sinovi ̀ ive zabora-ve, boqe je nama u boju smrt od ma~a primiti nego ple}a ne-prijateqima na{im dati”. Zahvaquju}i samo takvom odno-su prema ~asti, dostojanstvu i slobodi, o~uvani su i biolo-{ka supstanca i identitet srpskog naroda.

Me|utim, niko tako ozbiqno i jasno nije govorio o qud-skom potencijalu, wegovom moralu i odnosu prema otaybi-ni i rodu kao {to su to ~inili srpski oficiri krajem de-


Sistem odbrane i vojska

Bezmoralna vojskaBezmoralna vojskaRReeddeeffiinniissaawwee mmoorraallaa vvoojjsskkee jjee jjoo{{ jjeeddnnaa ppooddvvaallaa vvoojjnniihh uuddvvoorriiccaa

•• Odnos prema rodu i otaybini su odrednice morala. Nove moralne odrednice za srpsku vojsku, ko-joj po Pono{u, narod i ne treba, ve} ~vrste veze sa nosiocima vlasti i novac, su poku{aj wenekona~ne deidentifikacije

PPii{{ee:: ggeenneerraall MMiilleenn SSiimmii}}

vetnaestog i po~etkom dvadesetog veka, kada je tek osvojenasloboda morala krvavo da se brani. Major \uri} isti~e da“vojnik bez oru j̀a, no sa vojni~kim duhom, pre se moè za-misliti, jer, naposletku moè ostati oru j̀e od neprijate-qa, ali vojnik sa najboqim oru j̀em bez duha nema mesta utaktici, jer }e, naposletku, i svoje oru j̀e predati protiv-niku”.

Za vojvodu Mi{i}a uspeh u odbrani slobode zavisi odmoralnosti oficira jer “oficir treba da je strogo mora-lan i ~astan u svakom pogledu, da je plemenit i uzvi{en, daje nosilac nacionalnih ideala i da su mu interesi identi~-ni sa interesima narodnim. U, za narod, najstra{nijim inajmu~nijim trenucima krvavih ratova, oficiri su oni ko-ji se najvi{e `rtvuju, od wihove energije, smelosti i samo-po`rtvovawa zavise ~ast i sloboda celog naroda”, a sli~anstav ima i vojvoda Bojovi} koji je isticao da “stare{inetreba neprekidno da imaju na umu krajwu svrhu svog pozivai zadatka – pobedu nad neprijateqem u ratu i borbama zaspas svoje otaybine i naroda, zalaù}i svoju ~ast i svoj ̀ i-vot zajedno sa svojim vojnicima”.

Takvim oficirima i ratnicima kojima su komandovaliu odbrani slobode, kako kaè jedan od poznatih kwièvni-ka, na{a “istorija je dodelila ~asnu ulogu da besprimernomhrabro{}u, ratni~kom smr}u, patwom i samoobnavqawem,ùdwom za slobodom i svojim oru`jem odbrane ~astotaybine i da potomcima, sinovima i unucima, ostanu ne-presu{an izvor qubavi i odanosti rodnoj grudi”. Na sli-~an na~in bi se moglo govoriti o qudskom potencijalu imoralu vojske koja je vodila antifa{isti~ku borbu, upr-kos surovim postupcima okupatorskih komandi i jedinicaprema stanovni{tvu i kolaboracionisti~kih profa{i-sti~kih formacija prema Srbima, po ~emu su se po surovo-sti isticale hrvatske, muslimanske i {iptarske horde.

Treba li nam vojska bez morala?

Ipak, odbrana zemqe od natovske agresije }e jo{ dugobiti u centru pa`we srpske i svetske javnosti i to ne}espre~iti dosada{wi sramni postupci kolaboracionisti~-ke vlasti i wene vojne upravqa~ke strukture, ma koliko seoni trudili da }utwom nametnu zaborav i omalovaè heroj-stvo jedne sjajne generacije oficira i vojnika srpskog na-roda. Podse}awa radi, u toj herojskoj epopeji odbrane do-stojanstva srpskog naroda posle rambujeovskog ultimatumai la`nih povoda za brutalnu agresiju, potvr|eni su velikauloga qudskog faktora i zna~aj morala kao posebnog ele-menta borbene gotovosti vojske. Tako|e je dokazano da jemotivisanost pripadnika vojske za suprotstavqawe naj-stra{nijoj vojnoj sili u istoriji ~ove~anstva, {to je zna~i-lo i spremnost na `rtvovawe ìvota, proizilazila iz od-nosa prema narodu i otaybini.

Naime, pripadnici vojske su samo sledili odluku naro-da da pruì otpor natovskom nasrtaju na wegovu ~ast i do-stojanstvo. “Srpski narod spreman je da izdrì mnogo kadabrani istinu, dostojanstvo, slobodu, suverenitet i samo-stalnost svoje dràve”, istakao je tada{wi ministar od-brane, a glavnokomanduju}i, general Ojdani}, i u prvi planstavio karakteristike vojske, tvrde}i da je ona “zahvaquju-}i velikom profesionalizmu komandnog kadra na svim ni-voima, zavidnoj vojnostru~noj osposobqenosti vojnika, anadasve nadahnuta najvi{im stepenom patriotizma, {to jeuslovilo nevi|enu hrabrost, odlu~nost i moralnu ~vrsti-nu, ~asno izvr{ila svoj zadatak i odbranila slobodu i ~astsvoje otaybine, sa~uvav{i i sebe”.

Imaju}i u vidu odnos snaga, opremqenost savremenimborbenim sistemima, nevi|eni propagandni pritisak i

druge parametre, jo{ uvek je enigmati~na su{tina i struk-tura moralne snage vojske i wen u~inak tokom tromese~neagresije. Dakle, u svim nau~nim radovima, ali i u vojnimdoktrinarnim dokumentima, borbeni moral je jasno defi-nisana odrednica qudskog potencijala kao “svest o potre-bi i nu`nosti borbe, kao i sposobnost, re{enost i moral-no-politi~ka pripremqenost armije i naroda da izvr{ava-ju svoje zadatke, u dubokom uverewu qudi u opravdanost bor-be koju vode i u ~vrstoj odlu~nosti da se i u najve}im te{ko-}ama i opasnostima istraje do pobede”, odnosno kao “kvali-teti qudstva izraèni u spremnosti da se bore i da, bez ob-zira na ̀ rtve, izdrè sve tegobe rata, u svojoj veri u kona~-nu pobedu, odlu~nosti i nepokolebqivosti u borbi uprkossvim isku{ewima na putu do pobede”.

Iz svega navedenog se jasno vidi da je borbeni moral naj-zna~ajnija kvalitativna vrednost qudskog potencijala. Sobzirom da je u toku proces otimawa Kosova i Metohije ipriprema za takav postupak i prema drugim srpskim teri-torijama, postavqa se pitawe {ta se de{ava sa ostatkomsrpske vojske koja se ~ak ni verbalno ne suprotstavqa oti-ma~ima. Jesu li jo{ uvek vaè}e moralne norme pona{awaoficira i vojnika kada su im ugroèni otaybina i narod,ili su manipulatori ve} uspeli da ih izbri{u iz wihovesvesti? Kakvi su to generali i oficiri koji organizujuskijawe, izlete i beskorisne sesije u trenutku kada okupa-cioni vojnici pucaju u srpski goloruki narod i tenkovimaopkoqavaju studente na komunikacijama koje iz centralneSrbije vode prema Kosovu i Metohiji? Postoje li neke no-ve moralne norme koje obja{wavaju ovakvo pona{awu voj-ske i iz ~ega su one izvedene? Ima li smisla uop{te izdr-àvati takvu vojsku?

Pono{ev sistem vrednosti

Odgovori na postavqena i mnoga druga pitawa su jedno-stavni, jer su i gospodari znali sve {to je prethodno re~e-no i zbog toga su udvorice iz proevropske vlasti i wihovevojne upravqa~ke strukture dobile izuzetno teàk zadatakda dereguli{u sistem odbrane i da kod ostatka vojske pro-mene vrednosni sistem kako bi se weni pripadnici pona-{ali upravo ovako kako se sada pona{aju. To se moglo u~i-niti sinhronizovanom aktivno{}u ispirawa mozgova nanatovskim kursevima i odvajawem vojske od naroda prekosniàvawa stepena poverewa gra|ana u vojsku na bezna~aj-nu veli~inu. Izgleda da su najvi{e za tu sramnu ulogu pri-premani “novi srpski vojskovo|a” na britanskom kraqev-skom koleyu i ̀ uti ministar odbrane na ameri~kim obave-{tajnim kursevima. Ovaj prvi je u svom “originalnom, veo-



ma zna~ajnom i nagra|enom diplomskom radu”, koji je, uz-gred budi re~eno, po svom obimu, sadràju i kvalitetu za-kqu~aka na nivou osredweg seminarskog rada u bilo kojojna{oj vojnoj {koli, ustvrdio da u “spoqa{we okolnostipromena u vojsci spada i promena u javnom mwewu u vezi sanacionalnim interesom vrednim `rtvovawa ìvota” i da“racionalni razlozi te{ko mogu da ubede qude da rizikujusvoj ìvot”.

Zna~i, ako su ugroène sa strane, ni univerzalne vred-nosti ni vrednosti srpskog naroda nisu dovoqan podsticajza `rtvovawe. To konkretno zna~i da bilo ko moè otima-ti srpske nacionalne teritorije, ograni~avati qudskeslobode, pqa~kati, zatirati tragove srpske nacionalnepro{losti i ~initi druge zlo~ine, jer je siguran da ostacivojske ne}e nikako reagovati po{to su postali anacional-ni i te vrednosti kod wih ne izazivaju ~ak ni emocije. Di-lemu o mogu}oj reakciji naroda ovaj nedozreli “vojskovo|a”re{ava stavom da “veza izme|u vlasti i vojske postaje ja~a,a izme|u vojske i naroda slabija, jer vojsci narod uop{tenije potreban”, i zakqu~kom da u “dràvama koje su optere-}ene unutra{wim konfliktima, suverenitet je ionako na-ru{en, i angaòvawe privatnih vojnih kompanija uz me|u-narodno odobrewe moè pomo}i u ponovnoj izgradwi mira,a mo`da i suvereniteta”!

Dakle, ùtom generalskom nedono{~etu i wegovoj voj-sci vi{e nije potreban srpski narod, ve} samo gospodari ikolaboracionisti~ka vlast. Tako ne{to nisu tvrdili ninacisti~ki vojni teoreti~ari, pa je srpski narod u velikojopasnosti ne samo od okupacionih trupa i teroristi~kih{iptarskih vojnih formacija, ve} i od oruànih formaci-ja koje se jo{ uvek nazivaju srpskom vojskom. Da su gospoda-ri ozbiqno mislili kada su u svojima {kolama “priprema-li” novog srpskog “vojskovo|u” da izvr{i deindentifika-ciju srpske vojske, pokazali su i gadovi u uniformama po-lovinom februara ove godine, raspravqaju}i o moralnojkomponenti odbrane.

Imaju}i u vidu da su u tom trenutku ve} juri{ali na srp-sku nacionalnu teritoriju, moglo se pomisliti da je ras-prava bila usmerena na problem motivisawa pripadnikavojske, kako bi, bez obzira na mo} juri{nika, odbraniliKosovo i Metohiju i time izvr{ili svoju osnovnu funkci-ju. Me|utim, wihova osnovna poruka je bila da se “danas una{em sistemu odbrane i vojsci Srbije prepoznaje stav dase moral zasniva na dobroj logistici i novcu, a sve re|e nanacionalnim ose}awima i ose}awima pripadnosti dràvi”.

Ukoliko je posle ovoga mogu}e savladati mu~ninu, morase postaviti pitawe – kakvi su to umovi koji su u stawu ne

samo da prihvate ovakve monstruozne stavove, ve} i da ihrealizuju u praksi koriste}i poziciju koju su im odrediligospodari? Imaju li oni ikakve veze sa srpskom tradicijomili bilo {ta sa Srbijom? Da li je mogu}e da su zaboravilisve {to su u~ili u na{im vojnim {kolama ako ve} nisu u~e-stvovali u odbrani srpskog naroda u prethodnom periodu?[ta zna~i tvrdwa da se u prethodnom periodu “u oblastimorala vojske isticala dimenzija nacionalnog, a ne demo-kratskog”? Da li “demokratsko” obezbe|uje da vojske budumoralne, {to podrazumeva po{tovawe pravila ratovawa,za{titu civila i moralno ̀ ivqewe? Za{to su onda vojske“demokratskih” zemaqa saveznice najopasnije teroristi~-ke organizacije na svetu i za{to su po~inile najmonstruo-znije zlo~ine nad srpskim narodom? Kakve su to vojne vred-nosti na koje “uti~u i civilno sluèwe vojnog roka, za ko-je se na{a zemqa opredelila, i profesionalizacija voj-ske”? Ima li postoje}a vojska ikakve vrednosti i treba litakva uop{te srpskom narodu?

Naravno, ovakva vojska koju su stvorili natovski kursi-sti, uz pra}ewe i kontrolu wihovih vojnih timova i razgra-nate obave{tajne mreè, ni u kom slu~aju ne treba srpskomnarodu jer predstavqa permanentnu opasnost, po{to je go-spodari lako mogu okrenuti protiv wega, bez obzira na tre-nutne stavove dràvnih institucija. Jednostavno se moèzakqu~iti da je to bezmoralna vojska. Me|utim, u uslovimaozbiqnih bezbednosnih pretwi, a retki su istorijski peri-odi u kojima su one bile ozbiqnije, srpskom narodu je po-trebna veoma jaka vojska kojoj }e on mo}i bezrezervno da ve-ruje i koja }e svoju mo} da crpi iz mo}i naroda, mo}i vi{e-vekovnog iskustva u odbrani slobode i drugih nacionalnihinteresa. To zna~i da u woj moraju biti qudi sa jasnim na-cionalnim i profesionalnim identitetom.

U prakti~nom smislu, moè se zakqu~iti da ima leka zasrpsku bezmoralnu vojsku, samo {to se mora delovati brzokako bi se ublaìla {teta koju su joj nanele udvorice izvlasti i wene vojne upravqa~ke strukture. Iz wene organi-zacione strukture treba odmah udaqiti natovske kursistei problematizovati pitawe wihove odgovornosti, a sa voj-nim posmatra~kim timovima postupiti onako kako bi po-stupila svaka odgovorna vlast sa vojnim predstavnicimazemaqa koje u~estvuju u otimawu nacionalnih teritorija.Vrlo je va`no da se sa onemo}alog tela vojske i ostalih su-bjekata sistema odbrane skinu strana~ke pijavice uz preci-zno identifikovawe materijalne {tete koju su nanele. Sveostalo }e biti lak{e. Ali, mogu}a su svakojaka iznena|e-wa, jer kod bezmoralnih nema pravila u pona{awu po{to jewegova mera za “reformisanu srpsku vojsku” – novac.



SSvetski dan bez duvanskog dima, 31. maj, nedavno je i uSrbiji, kao u celom svetu, obeleèn pod motom “Mla-dost bez duvanskog dima”. Mediji su preneli mnogo

ozbiqnih upozorewa o {tetnosti pu{ewa. Re~eno je da jeduvan jedini legalni proizvod koji ubija 30 do 50 odsto svo-jih konzumenata, kao i {to se ~ulo upozorewe da pu{a~i uproseku ìve 15 godina kra}e od nepu{a~a.

Na pres konferenciji u Me|unarodnom pres centruTanjuga, ministar zdravqa, prof. dr Tomica Milosavqe-vi}, naveo je da u Srbiji vi{egodi{wa kampawa protiv pu-{ewa daje rezultate i naveo podatak da Srbija ima {est od-sto pu{a~a mawe!

[est odsto pu{a~a mawe –– u odnosu na {ta?

Podatak je za pohvalu ukoliko je verodostojan. Zani-mqivo je da medijski poslenici taj podatak nisu doveli upitawe. Niko nije upitao ministra – u odnosu na koju broj-ku je mawe pu{a~a za {est odsto? U pore|ewu sa kojom go-dinom? Prethodnom? Nekom drugom? Kada su to u Srbijiprecizno prebrojani pu{a~i? Tako|e, zanimqivo bi biloznati da li se navedeni podatak odnosi na celu teritorijuSrbije – sa Kosovom i Metohijom ili bez wega. Zna~ajno bibilo znati i koliko je do sada ko{tala vi{egodi{wa “an-tiduvanska kampawa” Ministarstva zdravqa, i iz kojihsredstava je finansirana. Da li je ministru poznato da Sr-bija ve} godinama regionalnoj kancelariji Svetske zdrav-

stvene organizacije za Evropu ne dostavqa nikakve stati-sti~ke podatke o kretawu svih bolesti na teritoriji Srbi-je, {to se moè i proveriti na sajtu SZO? Sve evropske ze-mqe, ukqu~uju}i i sve zemqe biv{e SFRJ, kao i Albanija,koja predvodi listu nerazvijenih zemaqa, redovno dosta-vqaju podatke o kretawu svih oboqewa na Svojoj teritori-ji, pa se lako moè videti kakva je zdravstvena slika tih na-cija.

Podataka o Srbiji nema. Ipak, ministar zdravqa, ne-kim ~udom, pouzdano zna da je pu{a~a kod nas, zahvaquju}ikampawi koju sprovodi wegovo ministarstvo, mawe i to –za celih {est odsto!

E sad, sve bi to bilo lepo da nismo na drugoj strani“svetski prvaci” u umirawu od svega i sva~ega – srca i sr~a-nih oboqewa, mo`danih i sr~anih udara, raka svih vrsta,potom od dijabetesa, saobra}ajnih i drugih trauma…

Kako to ide jedno s drugim, ministar se i ne trudi da ob-jasni. Da li je mogu}e da ministar nije primetio koliko uzdravstvenim ustanovama pu{e lekari, zdravstveno i po-mo}no osobqe? Situacija nije boqa ni u redakcijama ~ijiizve{ta~i pomno prate ministrovu kampawu. U {kolamapu{e i nastavnici i u~enici, a ministar bi to morao dazna. Gde se to uop{te mawe pu{i, kad duvanska industrija uSrbiji iz godine u godinu beleì sve ve}i profit, a pritom ne beleì zna~ajno ve}i izvoz? Da li je neko od savet-nika ministra zdravqa posetio sajt Privredne komore Sr-bije na kojem jasno i precizno stoje parametri o uspesima


Tomi~ino zdravstvo

Ekspert TomicaEkspert Tomicai wegove laìi wegove laì

•• Zvani~na statistika o broju pu{a~a u Srbiji, a posebno statistika o uspe{nom poslovawuduvanskih kompanija na srpskom trì{tu, u potpunom je raskoraku sa tvrdwama ministrazdravqa da je vi{egodi{wa kampawa protiv pu{ewa dala dobre rezultate

duvanske industrije kod nas? Razmewuju li me|usobno mi-nistar zdravqa i ministar poqoprivrede informacije ko-je bi im mogle dati ve}i uvid u ono {to rade? Sede u istojVladi? Naravno, ne. Za{to bi? Novinarsko pitawe – koli-ko je do sada utro{eno novca za kampawu protiv duvanskogdima i kako je taj novac tro{en, ministru nikada nije niupu}eno. âk i da jeste, te{ko bi se dobio odgovor. Dr Mi-losavqevi} se redovno quti kada mu se postavi pitawe ko-je bi wemu moglo zvu~ati kao nedoli~no. Dakle, besmisle-no je i pitati.

Ah, ta Evropa……

U razvijenoj Evropi kampawe nisu ni nalik onima kojesprovodi ministar zdravqa u Srbiji. Kampawe afirmaci-je zdravqa, a tu spada i borba protiv duvanskog dima, fi-nansiraju se iz fondova, uz precizno obelodawivawe utro-{enog novca i javnog polagawa ra~una o efektima kampa-we. Redovno ih podràvaju velike kompanije, ali ih retko,skoro nikada, vode ministri zdravqa, ve} poznate javneli~nosti – sportisti, glumci, peva~i, manekeni, novinari,medijske ku}e, neke je vodio ~ak i sam papa Vojtila… Kod

nas ovogodi{wu kampawu borbe protiv duvanskog dimaprati i jedna krajwe neukusna bizarnost – prema ideji Mi-nistarstva zdravqa i Instituta “Dr Milan Jovanovi} Ba-tut” , ulicama Beograda, a sli~na akcija najavquje se i u Ni-{u, Kragujevcu i Novom Sadu, prolazi pogrebno vozilo saporukom “Jo{ uvek pu{ite? Vidimo se uskoro.”(???) !

Ako je i od Ministarstva, mnogo je!Nakon sankcija, bombardovawa, predizbornih pretwi

da }e se, ukoliko pobede radikali i socijalisti, vratiti“stra{ne” devedesete, da }emo do~ekivati zoru u redovimaza hleb, doìvotni “demokratski” ministar zdravqa iz G17plus, dr Tomica Milosavqevi}, “sokoli” svoj narod “vese-lim” porukama da }emo se videti u “ve~nim lovi{tima”!?Da to nije deo kampawe – “Zdravqe se osmehom prenosi”,ili mo`da kampawe “Imate pravo”? Koliko uop{te imatih kampawa? Moè li se dobiti odgovor na pitawe koli-ko to ko{ta ovu dràvu i dru{tvo? Kakvi su efekti? Na-ravno, ne moè. Ministar se quti. Ima pre~a posla. Upra-vo je najavio novu kampawu – “Pu{ewe kod trudnica i po-rodiqa u Srbiji”. Ima li uop{te sli~nih primera u “raz-vijenoj” Evropi? Bilo ih je. Samo pre vi{e decenija.

Visoki profit –– odgovor duvanske industrijena ““ba~enu rukavicu”” ministra zdravqa

Trì{te cigareta u Srbiji procewuje se na 350 milio-na evra. Svetski lideri u proizvodwi duvana platili su vi-soku cenu kupuju}i doma}e fabrike i tako se domogli za-

hvalnog trì{ta. Verovalo se da }e se visoka profitabil-nost obezbediti kroz izvozni program. Me|utim, doma}iprogram obezbe|uje jako dobar prihod na trì{tu – svakitre}i odrasli mu{karac pu{i vi{e od 21 cigarete dnevno,èna pu{a~a ima skoro koliko i mu{karaca, a mladi prvucigaretu pripaquju i sti~u naviku pu{ewa u sve ranijemuzrastu...

Ulaznica za takvo trì{te, ma koliko ko{tala, dobit-ni je loz. U ovom sektoru, za razliku od zdravstva, statisti-ka je veoma jasna i dostupna. “Filip Moris” je zvani~no naj-profitabilnija privatna firma u Srbiji, “Briti{ taba-ko” je utrostru~io proizvodwu i za 50 odsto pove}ao udeona trì{tu Srbije, dok je “Japan tabako”vi{e nego zadovo-qan svojom pozicijom i profitom u Srbiji.

Gospodo ministri Milosavqevi}i – Tomice i Sloboda-ne, usaglasite svoja istupawa u javnosti, bar te brojke, ne-kako su u raskoraku. Ne prili~i “ekspertima”.

R. V. S.


Tomi~ino zdravstvo

ZZadu`binarstvo u Srbiji povremeno postaje intere-santna tema, naro~ito u aktivnostima koje prethodepoliti~kim doga|ajima, i interpretira se naj~e{}e

prema ose}aju za afirmativne ciqeve interpretatora. Pi-tawe razvoja srpskog zadu`binarstva, jedinstvenog pokretadobro~initeqstva u svetu, traì neophodnu sistemati~-nost. Otuda pomenute aktivnosti, bilo kako da su okarak-terisane, ne doprinose unapre|ivawu, odnosno poboq{a-vawu stawa. Problemi u ovoj, uvek veoma cewenoj, javnojoblasti s vekovnom tradicijom i velikim rezultatima usvim oblastima ̀ ivqewa su krupni i traju od po~etka Dru-gog svetskog rata. Mali broj zadu`bina je bio delimi~noaktivan u toku 1941. do 1945. godine, uglavnom u pruàwupomo}i spasavawu prognanog srpskog stanovni{tva sa pro-stora biv{e zajedni~ke dràve i drugih ̀ rtava, prvenstve-no na rasnoj osnovi (Jevreji, Romi i dr). Nakon 1946. godinenova ideologija aktuelne vlasti zauzima stanovi{te da“narodnoj dràvi” nije neophodna pomo} pojedinim katego-rijama gra|ana, doprinos razvoju prosvetnih, nau~nih,zdravstvenih i drugih ciqeva, jer je stvorena socijalna dr-àva koja }e sve narodne probleme re{avati. Ovo daqe do-vodi do niza akcija koje prakti~no likvidiraju zadu`bi-narstvo kao op{ti narodni pokret, koji je u raznim perio-dima i istorijskim doga|ajima re{avao mnoga ìvotna pi-tawa stanovni{tva u mnogim segmentima ̀ ivqewa – od re-ligije, obrazovawa, medicine do vrlo prakti~nih i svako-dnevnih potreba {irom zemaqa sa srpskim ìvqem. To jeperiod materijalnog uni{tavawa zadu`bina postupcimakonfiskacije, nacionalizacije i drugih vidova oduzimawaimovine.

Bez obzira na ideolo{ka opredeqewa, ìvotne potrebei pritisak dru{tvenih snaga, mawe-vi{e svih ideolo{kihboja, ~vrstina dràve popu{ta i dolazi do prvog zakona ozadu`binama u socijalisti~koj Jugoslaviji, pa i u Srbiji,1972. godine. Ovo otopqavawe ideolo{kih dogmi omogu}i-lo je reosnivawe starih zadu`bina, od kojih neke datirajuiz pretpro{log veka, kao i reaktivirawe dela zadu`binakoje pripadaju Beogradskom univerzitetu, Srpskoj akade-miji nauka i umetnosti i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Haoti~no stawe nakon 2000. godine

Danas je na snazi Zakon o zadu`binama, fondacijama ifondovima po kome je osnovano vi{e od sedamdeset zadu-

`bina, pedesetak fondacija i vi{e stotina fondova. Pre-ma podacima iz registara koji se vode u Ministarstvu kul-ture, teritorija Srbije ima oko 115 zadu`bina, 85 fonda-cija i 600 fondova.

Slede}i period delovawa zadu`binarstva nastaje posle1990. godine. On se karakteri{e zna~ajnom liberalizaci-jom u primeni postoje}eg zakona, namerama da se stvori sa-vremeniji zakon (s razli~itim tuma~ewem savremenosti) ipotpunim nedostatkom podr{ke, instrukcija, kao i nevr-{ewem nadzora nad radom zadu`bina, fondacija i fondova,{to stvara haoti~no stawe, naro~ito u periodu nakon 2000.godine. Takvo stawe je danas aktuelno na ~itavoj linijiupravqawa i razvijawa zadu`binarske ideje, od Ministar-stva za kulturu do op{tina. Dokaz za to da se niko u drà-vi sistemski ne bavi ovim pitawima je potvrda re~enog.Tranzicija i druge akcije dovele su do nove konfiskacijezadu`binarske imovine: niko ne kontroli{e zakonsku za-branu rasprodaje zadu`binarskih stanova i druge vidoveotu|ewa. Forsirano se rasprodaje imovina zadu`binara. Usocijalisti~kom dobu je oduzeta imovina zadu`bina nasvim nivoima i u svim oblicima koji su bili dostupni(mnogi oblici su nestali u Drugom svetskom ratu: nov~anifondovi, hartije od vrednosti, umetni~ke vrednosti, raznerelikvije, izgubqena ratna {teta i sli~no). Ovaj period jekarakteristi~an po “zaustavqawu” zadu`binarstva, jer su


Zadu`binarstvo u Srbiji

DDobro~initeqstvoobro~initeqstvonije na ceninije na ceni

NNeemmaarr vvllaassttii uu ppoogglleedduu ddoonnoo{{eewwaa zzaakkoonnsskkee rreegguullaattiivveeoo zzaadduu`̀bbiinnaarrssttvvuu uu SSrrbbiijjii

•• Skoro hiqadugodi{wa tradicija srpskog naroda –– zadu`binarstvo ili dobro~initeqstvo, je-dinstvena je u svetu. Naàlost, aktuelnoj vlasti ni to nije dovoqan razlog da uredi zakon-ski okvir za ovu dragocenu oblast. Naprotiv –– daju se predlozi zakona po EU standardima, ~i-je dràve ~lanice, ina~e, ni ne poznaju institut i praksu zadu`binarstva karakteristi~nogza Srbiju

zadu`bine ostale bez imovine, ali je oduzeta imovina po-dru{tvqavana, odnosno ostala u dràvnoj svojini –data ne-kom na upravqawe, {to je gajilo nadu da }e se (mo`da) vra-titi zadu`binama.

U periodu nakon 2000. godine, bez obzira na ideolo{kiprihvatqive teme prisutne u savremenom svetu na koji ho-}e srpsko dru{tvo da se ugleda, kao {to je nepovredivostimovine, dolazi do velike rasprodaje te iste imovine bezikakvog rezona.

Druga karakteristika ovog savremenog perioda je nomi-nalna èqa da se popravqa stawe, ali bez akcije, sistema,metoda i istovremeno uz prisustvo velikog nerada onih ko-ji su organizaciono nadle`ni, {to samo doprinosi razvojuhaosa. Nikako da se donese zakon ili drugi upotrebqivpropis za vra}awe imovine oduzete na bilo koji na~in ra-znim titularima u Srbiji, gde se ogroman deo odnosi upra-vo na zadu`binarsku imovinu. ̂ ini nam se da je zna~ajna (dane kaèmo dominiraju}a) karakteristika svih dràvnihekipa od 2000. godine – uo~avawe problema, zamerawe ikritikovawe nekog, ali i nesprovo|ewe skoro nijedne bit-ne akcije! Jednostavno se ni{ta ne re{ava. Tako to traje go-dinama, a zadu`binarska imovina je sve tawa.

Treba navesti izuzetak u vezi sa vra}awem imovineSPC – naime, pre dve godine donet je zakon, ali ima te{ko-}a u realizaciji. Zadu`bine ~ekaju i to drugo re{ewe i ak-cije za vra}awe imovine, ali se istovremeno pla{e da }e sedo dono{ewa re{ewa i vra}awa otete imovine sve raspro-dati i ostati sudski sporovi koji se ne mogu realizovati,ako uop{te bude onih koji }e da ih pokre}u i vode.

Zakonska regulativa –– dvadeset godina ““na redu””

Pravna regulativa u ovom sektoru je “na redu” ve} dvade-setak godina. Oni koji su zainteresovani nemaju snage da toguraju, a oni koji imaju snagu – nemaju voqu. Ina~e su svi de-klarativno za, ali to nije dovoqno, jer nema nosioca akci-je, tj. nedostaje organizacija.

Postoje}i zakon se ne sprovodi, jer, kaù nadle`ni,ovla{}ewa nisu dobro razvrstana, pa je, zaboga, Ministar-stvo kulture nemo}no! S druge strane, poznavaoci ove obla-sti tvrde da je mogu}e odrediti nadle`nosti. I tako se uve-}ava haos na àlost (i na sramotu), jer su mnogi va`ni qu-di iz na{e nacionalne istorije imovinu i ciqeve zave{ta-vali svom narodu i ota~estvu. Kaù da ta imovina u Srbiji

vredi desetine puta vi{e od ~uvene Nobelove imovine.Mo`da je “haos” i zbog toga.

Pored Ministarstva kulture, o zadu`binama treba dabrinu i najve}i zadu`binari – Beogradski univerzitet,SANU, Matica srpska, SPC. Pitawe je koliko u ovakvimuslovima to mogu da ~ine. Od pre dve godine postoji i Aso-cijacija zadu`bina, fondacija i fondova Srbije, koja obu-hvata oko 40 ~lanova. Pitawe je koliko je i ona mo}na, efi-kasna i ko je priznaje kao instituciju-partnera, koja se svo-jim osniva~kim aktom oglasila da joj je ciq unapre|ewe za-du`binarstva-dobro~instva koje u Srbiji ima hiqadugodi-{wu tradiciju.

Ovih dana se u Srbiji opet radi na izradi zakona o zadu-`binama. Rade ga nevladine organizacije. Posao im je pove-rilo Ministarstvo kulture i medija, kao da na{i zadu`bi-nari nemaju znawa da reguli{u svoj rad i da ga unapre|uju!Mo`da }e ovaj zakon uspeti, jer }e navodno tekst imatievropsku orijentaciju. Dodu{e, Evropa i drugi zapadnisvet nema zadu`bine, ni zadu`binarsku tradiciju, ni srp-ske ideje i praksu dobro~instva. Kada se zavr{i predlog za-kona – dobi}emo odgovor na brojne nedoumice i nejasno}e.

A u me|uvremenu, zadu`binama iz pro{log i pretpro-{log veka gazduje kako ko ho}e, ali pod okriqem vlasti.Imovina se prodaje i preprodaje i zatire joj se trag. Kako}e se srpsko zadu`binarstvo razvijati, graditi novo dobro-~instvo, kada se sa imovinom zadu`bina ovako postupa, ikada je nestaje iz funkcija koje su odredili darodavac, kti-tor, osniva~ i sli~no? Postavqa se pitawe – da li je zave-{tawe, testament, odluka overena u sudu obavezuju}i doku-ment ove na{e dràve?

Zbog ovog problema, grupe problema ili nevoqa, a u ci-qu reafirmacije srpskog dobro~instva, redakcija pokre}ejavnu raspravu. Stranice na{eg lista su otvorene za sva mi-{qewa.

R. V. S.


Zadu`binarstvo u Srbiji

BBrojna arheolo{ka nalazi{ta {irom Srbije govore orazvijenoj civilizaciji ovih prostora jo{ od vreme-na praistorije do sredweg veka. Naàlost, wihova za-

pu{tenost govori o odnosu dru{tva prema svojim koreni-ma, a ~iwenica da svuda u svetu takva vrsta turizma donosienormna sredstva, ovde uglavnom, nikog ne doti~e. Retke suprilike kada se na televiziji moè videti prilog o nekomarheolo{kom nalazi{tu, a istovremeno su retki oni kojiznaju da je ~etvrtina zapadnorimskih imperatora, tj. wihsedamnaest, upravo sa ovih prostora, ili to da je Ni{ rod-no mesto Konstatina Velikog. Isti taj Konstantin Veli-ki je 313. godine, Milanskim ediktom, hri{}anstvo progla-sio zvani~nom verom! Takva istorija je ne{to {to bi sva-ki narod mogao samo da poèli. U prilog tome govore i ar-heolo{ka nalazi{ta poput Viminacijuma, Sirmijuma,Gamzigrada, Naise i Medijane, Cari~inog grada itd. ali,ako izuzmemo Viminacijum, wima se ne posve}uje dovoqnapa`wa.

Viminacijum –– jedini pozitivan primer

Viminacijum se nalazi na trinaest kilometara od Po-àrevca, u ataru sela Stari Kostolac, i zauzima povr{inuod oko dvesta hektara. Nastao je sredinom prvog veka noveere, bio vojno-politi~ki i ekonomski centar i glavni gradrimske provincije Mezije. U tre}em veku dobija pravo ko-vawa vlastitog lokalnog novca, a svoj procvat, u ekonom-skom i kulturnom smislu, Viminacijum doìvqava u vremedinastije Severa. Ovaj rimski grad i vojni logor postojaoje sve do najezde Huna sredinom 5. veka. Do 2000. godine pa-`wa arheologa je bila usmerena na nekropole, tako da je ot-kriveno 13.500 hiqada grobova, 30.000 predmeta od kojih je600-700 od srebra i zlata itd. Najzna~ajnije otkri}e pred-stavqaju freske kojima su oslikane grobnice iz 4. veka.Ina~e, od svih rimskih logora koji su se nalazili na pro-storu nekada{weg Rimskog carstva, od Velike Britanijesve do Iraka, samo se dva lokaliteta nalaze na nenaseqe-nim prostorima, i to Viminacijum i Karnuntum nedalekood Be~a. Za razliku od austrijskog nalazi{ta koje je istra-èno jo{ pre sto godina, na Viminacijumu se veliki brojpredmeta nalazi ispod plodnih oranica i samim tim do-stupni su istraìva~ima. Nakon 2000. godine, posebnim is-traìvawima detektovan je 21 objekat pod zemqom! Tako jeotkrivena i iskopana severna kapija vojnog logora, terme,akvadukt, a trenutno se rade istraìvawa na amfiteatrukoji ima 12 000 mesta. Ina~e je to i jedini rimski amfite-atar na tlu Srbije, a za turiste je interesantan i mauzolejgde je sahrawen rimski imperator.

Naàlost, Viminacijum je jedini pozitivni primer uodnosu na sve ostale arheolo{ke lokalitete. U prilog ovo-

ga govori i podatak da je pro{le godine u Viminacijumu, za-jedno sa jo{ nekoliko svetskih metropola ([angaj, Joha-nesburg, London, Tokio, Rio de @aneiro, Sidnej, Wujork) iAntartik organizovana akcija “Sa~uvajmo planetu” i broj-ni elektronski mediji {irom sveta su direktno prenosiliprograme i koncerte odràne tim povodom u ovim gradovi-ma. Ina~e, od svih navedenih arheolo{kih lokaliteta, je-dino se za Viminacijum organizuju turisti~ki izleti, a ina samom lokalitetu sve je funkcionalno, turiste do~eku-je osobqe u rimskim togama, u tavernama se sluì rimskahrana, u suvenirnici mogu da se kupe kopije originalnog na-kita, ranih posuda i sl. Izme|u ostalog, 30. avgusta u Vimi-nacijumu }e se odràti koncert ~uvene svetske zvezde Emeêplin.

Sirmijum –– anti~ka metropola

Sirmijum – dana{wa Sremska Mitrovica, bio je anti~-ki grad nastao u I veku i do IV veka nove ere bio je i jedna od~etiri prestonice Rimskog carstva. Pretpostavqa se da suga osnovali Iliri, a zahvaquju}i reci i plovidbi, grad sebrzo razvijao i rastao. âk {est vladara Rimskog carstvaje ro|eno u Sirmijumu i wegovoj okolini. Grad je bio sedi-{te provincije Dowa Panonija, povremena carska reziden-cija, episkopski centar i mo}ni logor legionara koji subranili carstvo od upada varvarskih plemena. U IV vekupomiwe se kao najlep{i i najbogatiji grad Ilirika. Me|u-tim, u narednih dve stotine godina ~esti napadi Varvara,Huna, Gota i drugih su prekinuli napredak grada. Zavr{niudarac dali su Avari, posle ~ijeg napada je stanovni{tvopobeglo, a grad zapaqen. Arheolo{ka istraìvawa su ot-krila veliki deo starog naseqa. Grad je bo prostran, okru-èn bedemima i rovovima unutar kojih se nalazila carskapalata. Otkriveni su delovi hipodroma, vi{e luksuznihku}a i vila ukra{enih freskama i mozaicima. Vidqivi su


Kulturna ba{tina

Neistraèno i zapu{tenoNeistraèno i zapu{tenoarheolo{ko blagoarheolo{ko blago

•• Iako na{a zemqa obiluje zna~ajnim arheolo{kim nalazi{tima, dràva je nemarnim odnosompokazala da ne samo da ne razume turisti~ki potencijal koji ovi lokaliteti imaju, ve} i ne-brigu za o~uvawe kulturno-istorijske ba{tine

ostaci javnih kupatila, nekropole, trgova~ki i zanatskicentri. Danas se anti~ki ostaci nalaze ispod savremenoggrada i samo su delimi~no prezentovani, koliko to dopu-{ta prostor arheolo{kih iskopina koje se nalaze izme|uzgrada. Freske i skulpture koje su prona|ene na preko se-damdeset lokaliteta u Sirmijumu, pokazuju da su delo prvo-razrednih umetnika i dekoratera. Istorijski izvori uka-zuju da je Sirmijum imao dva mosta kojima je bila premo-{}ena reka Sava, a posle 313. godine postao je vaàn hri-{}anski centar. Treba navesti i to da se nedaleko od Srem-ske Mitrovice, na lokalitetu Glac, nalazi jo{ neiskopanapalata imperatora Maksimilijana Herkulija. Prona|enoje monumentalno Jupiterovo svetili{te sa preko osamde-set `rtvenika, i drugo je po veli~ini u Evropi. Na povr-{ini od 2.500 kvadrata je izloèno 250 podnih mozaika, namnogim mestima mozaici su u tri sloja, {to govori o obna-vqawu carske palate sa smenom vladara.

Gamzigrad – Sre}na Romulijana

Gamzigrad, odnosno Romulijana, je arheolo{ko nalazi-{te blizu Zaje~ara. Bio je rezidencija rimskog cara GajaValerija Maksimilijana Galerija koji mu je po majci daoime Romulijana. Tek kada je 1984. na jednom arhitektonskomelementu rezidencije na|en natpis Felix Romuliana (Sre}-na Romulijana), sa sigurno{}u se znalo ~ija je to prestoni-ca bila. Otkrivawem natpisa FELIX ROMULIANA, ko-na~no je nakon 150 godina razre{ena zagonetka Gamzigrada.Sadràj natpisa je celovit naziv mesta koje se pomiwe udva istorijska izvora, u delu nepoznatog pisca koje jenapisano oko 360. godine. Palata nikada nije zavr{ena, a od2007. nalazi se na UNESKO-voj listi svetske ba{tine. To-kom IV veka carevi su velelepni posed prepustili hri-{}anskoj crkvi, a vek kasnije palatu su razorili varvari.Nakon najezde Slovena u VI veku, nekada{wa carska rezi-dencija je napu{tena. U gradu se nalazilo dvadeset utvr|e-nih kula, dva paganska hrama, tri hri{}anske crkve i mno-ge druge gra|evine. Podni mozaici spadaju me|u najboqaostvarewa kasnoanti~kog doba u Evropi. Po~etkom 3. vekana{e ere u ju`nom delu Gamzigrada sagra|eno je velikopoqsko imawe (villa rustica), a na obli`wim povr{inama suna|eni ostaci napu{tenih zgrada za koje se smatra da susluìle za ~uvawe poqoprivrednih proizvoda i stada(ostave i {tale). Krajem III i po~etkom IV veka, na prosto-ru od oko 6.5 ha izgra|ene su dve gotovo paralelne forti-fikacije i unutar wih napravqene palate, hramovi, gra|e-vine za sme{taj vojske i gostiju, magacini i ostale gra|evi-ne. Pretpostavqalo se da je imperator sahrawen u hra-mu–mauzoleju u centralnom delu naseqa, ali se prilikom

arheolo{kih istraìvawa nije nai{lo na tragove ukopa.Danas je izvesno da su Galerije i wegova majka Romula sa-hraweni u blizini Romulijane, na lokalitetu “Magura”. Tusu otkrivene dve zidane grobnice, bogato ukra{ene arhi-tektonskom plastikom i dve humke sa loma~ama na kojima jeizvr{eno spaqivawe imperatora i wegove majke.

Bogati Nais i Medijana

Nais i Medijana su arheolo{ki lokaliteti u dana-{wem Ni{u. Nais je bio kasnoanti~ki grad i vojni logor.Ovaj veliki trgova~ki grad sa utvr|ewem, doìveo je najve-}i procvat u periodu Rimske imperije kada je bio va`na po-grani~na tvr|ava i kasnije, za vreme rane Vizantije. Naisje bio bogati grad u kome su ̀ iveli imu}ni gra|ani, a ~estoje boravio i rimski car Konstantin Veliki.

Medijana je luksuzno predgra|e, gde je bio sagra|en vele-lepni carski letwikovac, sa prate}im vilama i drugimobjektima. Konstantin Veliki i drugi rimski carevi kojisu dolazili u Nais, odsedali su u Medijani. Medijana obu-hvata luksuzno carsko imawe sa velikom ekonomijom koje jepodignuto po~etkom IV veka. Carska vila od 6.000 kvadrat-nih metara, sa rasko{nim mozaicima i lepim freskama,ukra{enim stubovima, sa termama i ̀ itnicama i sistemomvodosnabdevawa, prostirala se na oko ~etrdeset hektaraure|enih parkova i {uma. U Medijani su prona|eni mnogirimski predmeti od keramike i metala, kao i dekorativnipredmeti od mermera. Nais i Medijana su potpuno uni{te-ni u vreme najezde Huna 441. godine. Po~etkom VIII veka, uvreme prodora Slovena i Avara, carski grad i letwikovacsu za sva vremena opusteli.

Cari~in grad

Cari~in grad (Justiniana Prima), se nalazi u blizini Le-bana. Ovaj arheolo{ki lokalitet je iz VI veka. Bio je jedanod najve}ih i najzna~ajnijih vizantijskih gradova u unutra-{wosti Balkana, a podigao ga je vizantijski car JustinijanIu znak zahvalnosti prema kraju u kome je ro|en. Samo nala-zi{te se prostire na platou od 42.000 km2. Istraìvaweostataka grada zapo~eto je 1912. godine i uz odre|ene preki-de traje do danas. Grad je bio vaàn crkveni, administra-tivni i vojni centar, sedi{te novoosnovane arhiepiskopi-je Justiniane Prime koja je imala jurisdikciju nad sever-nim Ilirikom, ~ime je pravo Soluna ograni~eno na ju`nedelove provincije. Bio je okruèn bedemima, a pored spoq-nih utvr|ewa otkriveni su i unutra{wi koji grad dele natri dela: Gorwi, Sredwi i Dowi. Na najuzvi{enijem mestuu gradu sagra|en je Akropoq – sedi{te crkvene uprave,okruèn sna`nim bedemima. U sredi{wem delu isti~e secentralni kru`ni trg gde se odvijao javni ìvot grada. Ta-ko|e, ne treba zaboraviti ni Trajanov most koji je izgra|enizme|u 103. i 105. godine na Dunavu kod Kladova. Dvadesetgodina kasnije most je sru{en, a izgled mosta je uklesan naTrajanovom stubu u Rimu. Bio je od kamena, duga~ak 1.127 me-tara i nakon izgradwe Trajan je naredio da se u stenu iznadkule ukle{e natpis: “Imperator Cezar, boànskog Nervesin, Nerva Trajan Avgustus Germanik, vrhovni sve{tenik,zastupnik naroda po ~etvrti put, otac domovine, konzul po~etvrti put, savladav{i planinsko i dunavsko stewe, sa-gradio je ovaj put.” U toku je postavqawe hologramskog mo-sta na mestu nekada{weg, a navedeni natpis je o~i{}en.

Veliki potencijal ima i Beogradska tvr|ava, ali ne po-stoji mogu}nost da se vidi ni Rimski bunar, ni Barutana, nimisteriozni beogradski lagumi i podzemni tuneli. Vin~ai Lepenski vir su praistorijski lokaliteti o kojima }emoposebno pisati.

R. V. S.


Kulturna ba{tina

Preduslovi geopoliti~ke pozicije KineVi{e nego mnoge druge zemqe univerzuma, Kina je ̀ rtva

ve~itih kli{ea. Zapadni i evropski vojni stru~waci kojije posmatraju, ne mogu ni da citiraju ime Kine a da ne citi-raju ve~nog Sun Cua. Jedan deo desnice na Zapadu ne moè oKini da govori a da se pri tom ne upla{i “ùte najezde”, je-dan deo evropske tzv. proameri~ke levice i danas Kinu pro-ziva za Tjenanmen spo~itavaju}i joj nepoznavawe prava ~o-veka, i, najzad, jedna nedavna medijska kampawa u Francu-skoj ube|ivala je javnost da je trì{te preplavqeno jev-tinom kineskom robom, za nas stanovnike Zapada, velika“ekonomska opasnost”. Uprkos tome, i jedni i drugi i tre-}i i te kako su zadovoqni da Kini prodaju svoju najrazli-~itiju robu, jer je “Kina ipak isuvi{e velika”, kako kaèKisinyer. (China is too big, Kissinger). Roba koja se Kini saZapada nudi kre}e se od najvi{ih preciznih tehnologija,preko transportnih i putni~kih aviona, sve do znawa izoblasti vinogradarstva. Budu}i da su Kinezi u doba konce-sija od Nemaca ve} nasledili sposobnosti za proizvodwupiva cingtao, oni sada uz pomo} Francuza ulaze u tehnolo-

gije proizvodwe kvalitetnog vina, u ~emu savremenost uvekdobro i ve{to spajaju sa sopstvenom obnovqenom tradici-jom. Tako|e, ogromno trì{te od oko 500 miliona potro-{a~a ~ini u Kini samo polovinu svih korisnika mobilnihtelefonskih aparata opredeqenih za finsku marku Nokia,uprkos tome {to Kina i sama proizvodi nekoliko svojihmodela. Avion finske avio-kompanije permanentno je zatoprisutan na prospektu futuristi~kog pekin{kog aerodroma.

U sektoru automobilske industrije, sve velike svetskemarke zatrpavaju ogromno kinesko trì{te u sna`noj eks-panziji, olak{anoj ultramodernom vezom puteva i autopu-teva. U znaku dru{tvenog statusa i uspeha i visokih nema~-kih (Mercedes, BMW, Audi) i ameri~kih proizvoda(Chrysler, General Motors), kao i svih kategorija automo-bilskih proizvoda susednih zemaqa, Koreje i Japana, kine-sko trì{te je danas verovatno najbogatije na svetu.Kineski vozni park razvija se brzinom svetlosti, a sarad-wa sa Sitroenom, koji trenutno zauzima gotovo monopol ukineskim taksi vozilima, sve je ja~a i impozantnija. Tako-|e, modne ku}e i proizvo|a~i luksuznih parfimerijskihproizvoda, kao i mreè velikih francuskih i evropskihrestorana, zauzeli su teren u ovoj ogromnoj zemqi na zado-voqstvo boqe stoje}eg sloja Kineza, dok su oni na niòj so-cijalnoj lestvici potro{a~i velikih kineskih uslu`nihpovr{ina izgra|enih po uzoru na francuske marke i apela-cije, sli~ne istim radwama u Tokiju ili Seulu. Najzad, naj-ve}a industrijska i trgova~ka svetska preduze}a danas nepredstavqaju vi{e ni{ta ako ne poseduju barem jednu po-slovnu kancelariju u Pekingu i [angaju.

Konfu~ijanski smisao za razmenu i trgovinu u kine-skim odnosima sa svetom, u potpunosti dolazi do izraàja.Na optu`bu koja im je upu}ena da zapadnoevropske zemqe itrì{ta preplavquju jevtinim kineskim ko{uqama, kine-ski ministar trgovine i izvoza spremno odgovara da je zakupovinu samo jednog evropskog AIR-BUS aviona A 380 po-trebno prodati 800 miliona kineskih ko{uqa! Naravno,zapadni potro{a~i su, uprkos zamerkama svojih vlada, i tekako zadovoqni kada mogu da na|u jevtinu kinesku robu, dokupravo oni koji Kinezima zameraju na wihovoj trgova~kojsposobnosti, po svetu svuda traè jevtinu radnu snagu. Wi-ma tzv. industrijske “delokalizacije”, koje o{te}uju mati~-ne radnike zapadnih zemaqa, uop{te ne smetaju, niti imsmeta jevtina radna snaga “zemaqa u razvoju” koju surovo is-kori{}avaju i koja za male nadnice radi bez socijalne za-


Evroazijski xin

Geopolitika Evroazije,Geopolitika Evroazije,Kina i budu}i rat Kina i budu}i rat (1)(1)

EEkkssttrraakktt pprreeddaavvaawwaa ooddrr`̀aanniihh uu IInnssttiittuuttuu zzaa iinntteerrnnaacciioonnaallnnee ssttuuddiijjeeuu PPeekkiinngguu,, ppuubblliikkoovvaann uu sskkrraa}}eennoomm iizzddaawwuu uu iittaalliijjaannsskkoomm ggeeooppoolliittii~~kkoomm

~~aassooppiissuu ““EEuurraassiiaa””,, Eurasia-rivista. org, nnaallaazzii ssee ii nnaa ssaajjttuuwww.antiglobalizam.co.yu

•• Ve} duè vreme o Kini se veoma mnogo pri~a u dobrom i u lo{em smislu, odnosno procewuje seweno mesto, zna~aj i uloga u zajednici drugih nacija i dràva u vremenu koje dolazi, kao i u no-voj podeli odnosa snaga na planeti. Izvesno je to da Kina ni u kom pogledu nije zanemarqiva si-la, kao i da ona nikoga ne ostavqa ravnodu{nim. Kao velika sila dolaze}eg veka, Kina danas za-briwava Ameriku, proziva Evropu, dok je sa Rusijom ve} stvorila snaàn geopoliti~ki savez

PPii{{ee:: IIvv BBaattaajj

Iv Bataj je francuski istori~ar i geopoliti-~ar. Jo{ kao mladi} se prikqu~io borbi Akadi-jaca u Kanadi protiv severnoameri~ke hegemoni-je. Kao vrstan poznavalac ruske i srpske istori-je, tokom devedesetih godina je organizovao““Front francusko-srpskog prijateqstva””. U po-liti~kom smislu, Bataj je predstavnik francu-skog degolizma, a u geopoliti~kom diskursu za-stupa ideje evroazijstva.

Urednik je ~asopisa ““Geopoliti~ko pismo”” ijedan od urednika italijanske geopoliti~ke re-vije i sajta ““Eurasia””. Wegova predavawa {iromsveta –– u Rusiji, Kini, Libiji, Kanadi, [paniji,Italiji itd. izazivaju veliko interesovawe naj-{ire javnosti. Wegovo glavno delo je ““Najve}amogu}a Evropa””.

{tite i bez sindikata, ali im zato smeta sposobnost Kineda plasira jevtine proizvode na sva svetska trì{ta. Ki-nezi su se u proizvodwi jednostavno pokazali sposobnijimai to treba priznati. Wihova vredna dijaspora preplavilaje konfekcijske radwe {irom Francuske, a wihova sposob-nost da rade zajedni~ki i u svoju op{tu korist, iracional-no smeta onima koji bi od konfu~ijanstva mogli ne{to danau~e. Naravno, licemerno je braniti slobodno trì{te,a najvrednijoj zemqi sveta osporavati snaàn proboj na toisto slobodno trì{te!

Kada zapadnoevropske zemqe Kinezima zameraju zbogpolucije, odnosno ekolo{kog zaga|ewa, Kinezi nas s pra-vom odmah podse}aju na na{a zapadna iskustva, kao i na ~i-wenicu da su Sjediwene Ameri~ke Dràve i daqe prvi za-ga|iva~ sveta. Kinezi se ne brinu mnogo ni zbog na{ih za-merki o preteranoj urbanizaciji, ili o radnim brigadamakoje u fabrike polaze pevaju}i, sa dozom nekada{weg mili-tarizma. Oni su prosto zadràli ono {to je u skladu sa wi-hovom tradicijom. Imati posao Kinezi smatraju velikomprivilegijom i oni su, u konfu~ijanskom duhu, sre}ni kadarade. Kina je danas zaokupqena ja~awem industrije i pove-}awem proizvodwe, uz po{tovawe svih pravila Svetske tr-govinske organizacije u koju je primqena decembra 2001. go-dine, ali ono {to je Kini najva`nije jeste reciprocitet iuzajamnost u odnosima i trgovini sa Zapadom.

Moè se re}i da su za Kinu istorijski Ratovi za opi-jum, koji simboli{u aroganciju i licemerje britanskog im-perijalizma (danas potpuno preuzetog od strane Amerike),davno zavr{eni, a poniàvawe drugih naroda, karakteri-sti~no za anglosaksonsku i zapadnu istoriju, Kinezi su do-bro upamtili. Ali, ova stara nacija iz same zore ~ove~an-stva, pokazuje nam upravo to da ni industrija, niti trgovi-na nisu, kao na liberalnom kapitalisti~kom Zapadu, ciq i

svrha same sebi, ve} su one samo na~in da se u zajednici na-roda zasnuje i dokaè sopstvena snaga i zauzme odgovaraju-}e geopoliti~ko mesto.

Kina danas uspeva da bude proizvodno sposobna i super-iorna, ali za Kinu ta slepa trka nije instrument mondija-lizacije, kao {to je to slu~aj u na{im zemqama, ve}, napro-tiv, nacionalnog oporavka i samosveti. Upravo ova ~iwe-nica je, u stvari, ono {to najvi{e smeta licemernim zapad-nim mondijalisti~kim kriti~arima kineskog razvoja.

Strepe}i od jedne jake, industrijalizovane, nuklearnoopremqene, specijalno i planetarno-kosmi~ki osposobqe-ne Kine, Sjediwene Ameri~ke Dràve poku{avaju ovoj si-li da zabrane prodaju oru j̀a i tehni~ki rafiniranih pro-izvoda. Embargo na oru j̀e Kini odràvan je od strane Za-pada zahvaquju}i stalnom pritisku Va{ingtona na svoje za-padne “saveznike” od vremena Tjenanmena, odnosno 1989. go-dine, kada su kineske demonstracije protuma~ene kao ̀ eqada se u Kini napravi demokratija zapadnog tipa.

Me|utim, ova ogromna zemqa iznutra i daqe nesmetanoja~a svoju tzv. Narodnu oslobodila~ku armiju, a branu mogu-}oj anarhiji i daqe ~ini Komunisti~ka partija Kine kaonaslednik narodnih, oslobodila~kih pokreta i u~ewa MaoCe Tunga. Kina je jedna od retkih zemaqa koja se, da bi do-ìvela ekonomski preporod, nije u potpunosti odricalasvoje pro{losti. Ta drevna istorijska tvorevina u kojoj jeve}inski i dominantan etni~ki element Han, uprkos tome,uspela je da pomiri i odrì ni{ta mawe od 53 etni~ke za-jednice, na ogromnim kontinentalnim i slabo naseqenimprostorima kao {to su Ksin|ijang ili Tibet, koji se nika-ko ne ograni~avaju samo na deo naseqen izme|u Mongolijei ostrva Hainan. Ova ogromna zemqa, upravo zahvaquju}isvojoj sposobnoj upravi koja je sa~uvala iskustva pro{lo-sti, drì uspe{no pod kontrolom sve ono {to bi sutra mo-glo da postane predmet separatista, kao ju~e Manyurija.Uprkos ~iwenici da su pomenute regije mete zapadne di-verzije provocirawa separatizama, nalik na ̀ rtvovanu dr-àvu Jugoslaviju, uprkos autonomnoj teritoriji Hong Kon-ga, gde su Britanci ostavili svoje politi~ke sluge, Kinaipak uspeva da sve odrì na okupu. Prodreti u kinesku tra-dicijsku i politi~ku unutra{wost izuzetno je te{ko, mo-è se re}i gotovo nemogu}e, i sve emanacije Yorya [oro-{a, tzv “humanitarne organizacije”, “karitativni trusto-vi”, “nevladine organizacije”i sli~no, nalik onima koji sunedavno detektovani u Rusiji i Belorusiji, u Kini imajupotpuno sizifovsku uzaludnu misiju.

Geopolitika i psihologija: Medved i zmajKako bi spre~ila da u Centralnoj Aziji dobije poli-

ti~ki ubod noèm u le|a, Kina danas veoma ve{to ja~a svo-je odnose sa Rusijom i Evroazijom. Tzv. [angajska organiza-cija saradwe, pored Kine obuhvata i Rusiju, Kazahstan,Tayikistan, Uzbekistan i Kirgiziju1). Drugi veliki ciqove zemqe, gledano spoqa, jeste napajawe energijom, naf-tom i gasom u potrebnim koli~inama za svoj neverovatnobrz privredni rast, budu}i da sama kineska proizvodwaenergenata za ovo nije dovoqna.

Upravo u tom ciqu kineska diplomatija poja~ala je kon-takte i saradwu sa zemqama proizvo|a~ima nafte, kao {tosu Venecuela, Iran ili Gabon. Kina se ni{ta mawe ne za-nima ni za tzv. brazilsku “zelenu, ekolo{ku naftu”. U Pa-kistanu, Kina tradicionalno drì dobre odnose sa vlasti-ma u Islamabadu, kako bi o~uvala prolaz ka Indijskom oke-anu i ka izgradwi jednog novog pristani{ta, odnosno karazvoju naftnog terminala Gvadar u Balu~istanu. S drugestrane, na Dalekom istoku, Kina se preko svojih odnosa saRusijom postarala za snabdevawe hidrokarburatima iz Ru-sije koji idu u pravcu Manyurije i obale Pacifika.


Evroazijski xin

Ponekada se spekuli{e o mogu}oj “kineskoj opasnosti”za Evropu i Evroaziju, u slu~aju wene budu}e invazije naslabo naseqene teritorije Sibira. Ovo je upravo temakwige Medved i zmaj, teoreti~ara novog hladnog rata u do-ba informacijskog rata i rata zvezda, Toma Klansija (TomClancy). U futuristi~koj studiji toga autora, Kinezi suprikazani kao nacija koja se sprema da ukrade sva postoje}anaftna nalazi{ta i nalazi{ta zlata ispod sibirskog tla,te u tom ciqu po~iwu muweviti rat sa Rusijom, koja sa voj-ne strane, oslabqena oligarsima i unutra{wim problemi-ma, u pomo} protiv Kine priziva ameri~ku armiju. Ovafikcija, objavqena 2000. godine, bila bi mo`da i mogu}a daiz sebe odmah projektivno nije iznedrila potajni san zapad-nih sila da se wihove potencijalne mete, u osmi{qenom su-kobu, same uni{te me|u sobom, kao i da se stvori ve~ni upo-trebni mit o “kineskoj opasnosti”. Kao i u mnogim dosada-{wim zapadnim studijama i ova studija je iracionalnopretpostavila da su kineske vlasti dovoqno geopoliti~kineuke da dopuste samoubistvo sopstvene zemqe, ali i da Ru-sija nije u stawu da obnovi svoju vojnu snagu i armiju. Vero-vatno naru~ena od stratega Pentagona, ova studija o Kini iRusiji sadràla je latentno sve potrebne, ali ve} uvelikoanksiozne ameri~ke planove podele, nesloge i napada nadve zemqe, Rusiju i Kinu, a posebno na veliki izreìranisukob sa ovom posledwom, dok ona jo{ ne postane neuni-{tiva, tj. “nepovratno jaka”.

Me|utim, na veliku àlost i razo~arawe severnoame-ri~kih stratega, ne samo da geopoliti~ki doga|aji posled-wih godina u Evroaziji nisu i{li u tom èqenom pravcu,nego su ~ak i{li u sasvim suprotnom smeru, u pravcu stva-rawa jednog odbrambenog geopoliti~kog bloka, zasnovanogna vojno-politi~koj saradwi Kine i Rusije. Najboqi pri-mer tog partnerstva upravo je pomenuta [angajska organi-zacija saradwe, osnovana 2000. godine na inicijativu ruskogpredsednika Vladimira Putina i wegovog kineskog homo-loga \ijang Zemina (koga danas zamewuje Hu \intao, dok jewegov prethodnik ostao u vrhu Centralne kineske vojne ko-misije). Zahvaquju}i ovoj formiranoj organizaciji, Sjedi-wene Ameri~ke Dràve bile su primorane da nedavno (21.novembra), evakui{u svoju vojnu bazu Kanabad (Khanabad) uUzbekistanu, instaliranu 2001. godine posle “antiterori-sti~kog” ameri~kog krsta{kog pohoda na ~itav svet. [an-gajska organizacija saradwe, 5. jula iste godine, pozvala jeameri~ku “antiteroristi~ku koaliciju” da sa teritorijepostoje}e organizacije ukloni sve svoje vojne baze. Na biv-{oj “crvenoj liniji” reke Usuri (Oussouri), koja nekada za-malo {to nije proizvela konflikt izme|u dve zemqe, Ki-ne i Rusije, 2005. godine odràli su se zajedni~ki i slo`nirusko-kineski manevri.

Pored ovog jasnog ciqa da se iz Centralne Azije izme-ste sve ameri~ke vojne baze, saradwa Moskve i Pekinga us-postavqena je i zato da bi se zaustavila zaraza tzv. “na-ranyastih revolucija”, kako ona u Kirgiziji, tako i one ko-je su nicale svuda po svetu uz isti politi~ki recept obara-wa reìma koji nisu po voqi Severnoj Americi.

Zemqa ““36 strategija”” i prve teorijepsiholo{kog rata

Me|utim, naivno je bilo misliti da je u drevnoj postoj-bini ““36 strategija kako da se dobije rat a da se ne odap-ne nijedna strela””, u zemqi prve teorije psiholo{kog ra-ta, u zemqi izvanrednih analiza i predvi|awa (posebno po-sle NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a presvega na Srbiju 1999. godine, predvo|ene Amerikom i we-nim 18 saveznika), mogu}e ne{to politi~ki isprovocira-ti. Raspar~avawe biv{e Jugoslavije, kao i rat koji je vo|enprotiv Srbije, tokom ~itavog trajawa konflikta, kako

onog niskog intenziteta tako i onog vojnog i agresivnog,pomno su prou~avali, ali i na terenu pratili kineski voj-ni stru~waci i stratezi.

@ang @aodong (Zhang Zhaodong) autor je tri kwige{tampane u Pekingu 1999. godine, koje tretiraju agresijuNATO pakta na Jugoslaviju, odnosno Srbiju. Ovaj biv{imornari~ki oficir i profesor na kineskom Nacional-nom univerzitetu odbrane, u svojoj prvoj kwizi pod naslo-vom Ko }e dobiti budu}i rat?2), pomalo u stilu Alvina iHajdi Tofler (Alvin, Heidi Toffler)3), obja{wava strategijuratovawa u kojoj osnovni napad od sada dolazi iskqu~ivo sneba i u kome je budu}nost rezervisana za rakete i za laser-sko oru j̀e. Teoreti~ar @ang @aodong kao glavno steci-{te napada i odbrane Kine predvi|a Pacifik, tj. Tihiokean. On isti~e zna~aj kontrole ostrva kao va`nih baza zavazdu{nu odbranu i nu`nost Kine da se pripremi za ovakavnovi tip sukoba, razvijaju}i maksimalno svoju industrijskusnagu. Kvantitet materijala i vojnih trupa vi{e ne}e bitivaàn, od sada }e biti vaàn samo kvalitet. @aodong se za-laè za vojnu ujediwenu interarmijsku komandu i objediwe-ni civilni i vojni poziv, kao {to je to praksa u Americi.

U svojoj drugoj kwizi Kada }e po~eti rat protivnas?4), @ang @aodong prou~ava ~uvenu doktrinu revoluci-je vojske, koja od prvog rata u Zalivu u potpunosti odre|ujeameri~ko vojno pona{awe. Ovaj tzv. C4ISR domen (Com-mand, Control, Communications, Computers, Information, Mo-nitoring and Reconnaissance), kao i domen tzv. info-rata,podrazumeva jo{ i informatiku i opremu mobilnih apara-ta. Ali, uprkos te op{te informatizacije i digitalizaci-je, veoma je va`no ne izgubiti kontakt sa realno{}u (kojuameri~ka virtuelna strategija ~esto gubi), te stoga kine-ski analiti~ar, govore}i o modernizaciji Narodne oslo-bodila~ke armije, propoveda tako|e op{tu socijalizacijui integraciju kineskog vojnika u dru{tvo, ne kao izolova-nog borbenog elementa, ve} kao va`nog organskog i psiho-lo{kog dela kineske zajednice. To je spoj ameri~kog tehno-lo{ki visoko opremqenog vojnika, ali i vojnika koga nevodi samo merkantilni motiv i koji nije izgubio èqu zaodbranom svoje zemqe, nalik dana{wem ira~kom pobuwe-niku. Ovo je kineski spoj “~oveka i tehnike”, spoj visokotehnolo{ki obrazovanog pojedinca sa maoisti~kim u~e-wem o revolucionarnom ratu, spoj dve strane borbe koje }eu sre}noj sintezi roditi nepobedivu odbranu sutra{wice.Jer, Kinezi kao da nam sugeri{u da ta nova borbena nepobe-divost svakako ne}e do}i iz Amerike.

Rezime: U studiji Iva Bataja “Kina i budu}i rat”, obra|uje se iz prve

ruke, teorijskog, ali i neposrednog iskustva, zna~aj i fenomen ki-neskog yina u 21. veku, odnosno sve velike pretpostavke geopoli-tike Kine i nove geopoliti~ke slike sveta koju wena snaga danaskroji. Obra|eni su postoje}i odnosi ove stare nacije sa ostalimzemqama sveta i prikazan je ambiciozan rad ameri~kih geopoli-ti~ara i wihove bojazni od kineskog uspona. Autor pokazuje zbog~ega hipoteza kineskih vojnih stratega o mogu}em budu}em veli-kom ratu za energente izme|u Amerike i Kine nije u potpunostiiskqu~ena iz geopoliti~kih razmatrawa gotovo svih analiti~a-ra. Tako|e, autor pokazuje kako Rusija i Kina zajedno otvaraju je-dan novi multipolarni svet podràvaju}i kontinentalnu tvore-vinu Evroazije.

Napomene:1) Zemqe koje pripadaju “[angajskoj organizaciji saradwe”

(OCS), tako|e su ~lanice “Organizacije Ugovora o kolektiv-noj sigurnosti” (OTSC), strukturi koju je osnovala Rusija ka-ko bi parirala NATO savezu, a koja obuhvata Rusiju, Jermeni-ju, Belorusiju, Kazahstan, Tayikistan i Kirgiziju.

2) Peking, China Youth Press, March, 1999.3) Pariz, Guerre et Contre-Guerre, Survivre au XXIe Siecle, Fayard,

1993. 4) Peking, PLAPublishing House, July 1999.


Evroazijski xin


Documents

~';z..••Q~~,,'••• · ~a. Na sahrani je Aleksandar Vu~i} pro~itao pismo kojim se dr [e{eq oprostio od svog saradnika i prijateqa: “Tu`ni skupe, Mene li~no je u`asno pogodila