Zadovoljstvo zaposlenih

8/11/2019 Zadovoljstvo zaposlenih

1/27

SADRAJ

UVOD 2

1. ZADOVOLJSTVO ZAPOSLENIH 3

1.1. Pojam zadovoljstva zaposl!"# 3

1.$. %a&to'" zadovoljstva poslom 4

1.(. E)&t" zadovoljstva poslom 7

$. ZADOVOLJSTVO ZAPOSLENIH I *OTIVA+IJA 10

$.1. *at'"jal! st'at,"j 13

$.$. Nmat'"jal! &omp!za-"j 14

(. ISTRAIVANJE 16

3.1. Problem i predmet istraivanja 16

3.2. Cilj i zadaci istraivanja 16

3.3. Metode istraivanja 16

. ANALIZA REZULTATA 17

ZA/LJU0A/ 24

LITERATURA 25


2/27

Uvod

ta je najdragocenije u preduzeu? To je jedno od prvih pitanja sa kojim mora da se suoivodjstvo preduzea. Da li je to kapital ili zaposleni, ili je moda to najnovija tehnologija?dgovor nije te!ko pronai, jer nam se on sam nudi. "aposleni su srce svakog privrednogsu#jekta. $adrovski potencijal predstavlja najvaniji resurs svake organizacije. $roz posao ljuditee da ostvare% ekonomsku sta#ilnost, identitet i razvoj linosti, status i presti, samostalnost,kreativnost, socijalnu interakciju. "aposleni ele da se kroz posao razviju i ostvare kao oso#e, dakoriste i razvijaju svoje talente i ve!tine, da radom postiu rezultate i uspehe koji e #itiprepoznati.

"adovoljstvo poslom predstavlja jednu od najvi!e istraivanih tema. &azlog tome je dazadovoljstvo poslom predstavlja preduslov kvalitetnog rada i lojalnosti zaposlenih. "adovoljniradnici ostvaruju veu produktivnost, poveavaju zadovoljstvo korisnika, imaju manjiapsentizam i re'e menjaju radnu organizaciju. (oemo zakljuiti da uspe!nost organizacijezavisi od zadovoljstva zaposlenih, jer je zadovoljan radnik produktivan radnik.

"adovoljstvo poslom se de)ini!e kao pozitivna emocionalna reakcija i stavovi pojedincaprema svom poslu. ni podrazumevaju kom#inaciju unutra!njih *prirode posla koji oso#ao#avlja, zadatke koje izvr!ava, pro)esionalni razvoj, oseaj odgovornosti i dostignua+ i

spolja!njih )aktora *uslovi rada, plata, saradnici, nadre'eni+. Unutra!nji )aktori unapre'ujusatis)akciju, a spolja!nji preventiraju nezadovoljstvo.

(erenje zadovoljstva zaposlenih predstavlja nezao#ilazan deo procesa upravljanjaorganizacijom.

ilj rada je da se ustanovi stepen zadovoljstva radnika svojim poslom, odnosnozaposlenih u op!tini (edve'a, kao i )aktori koji utiu na zadovoljstvo ili nezadovoljstvozaposlenih. $ako #i se uticalo na poveanje stepena zadovoljstva zaposlenih, najpre tre#autvrditi njihov trenutni stepen zadovoljstva. $ako #i utvrdili stepen zadovoljstva sproveli smoanonimnu anketu.

2


3/27

-. "D/012T/ "3204567

-.-.3ojam zadovoljstva zaposlenih

5ajvanije me'u svim stavovima zaposlenih jeste stav prema njihovom poslu. Taj stav senaziva zadovoljstvo poslom. "adovoljstvo zaposlenih predstavlja jedan od najznaajnijihpreduslova svake uspe!ne privredne aktivnosti. 6straivanje, de)inicije, teorije i modeli ozadovoljstvu zaposlenih je izuzetno velika, u skladu sa znaajem ovog )enomena za tri!ni uspehorganizacija.-

"adovoljstvo poslom se de)ini!e kao pozitivna emocionalna reakcija i stavovi pojedincaprema svom poslu. no predstavlja kom#inaciju unutra!njih i spolja!njih )aktora. Unutra!njipodrazumevaju prirodu posla koju oso#a o#avlja, zadatke koji ine posao, pro)esionalni razvoj,oseaj odgovornosti i dostignua u poslu. 2polja!nji )aktori podrazumevaju uslove rada, kao !tosu plata, saradnici i rukovodioci. Unutra!nji )aktori unapre'uju satis)akciju, a spolja!njipreveniraju nezadovoljstvo.8

"adovoljstvo poslom moe se de)inisati kao kognitivna, a)ektivna i evaluativna reakcijapojedinca na svoj posao. $ao drugi stavovi i zadovoljstvo poslom ima tri osnovne komponente%kognitivna komponenta sadri ono !to ovek veruje da zna o predmetu stava, evaluativnakomponenta odnosi se na to koiliko volimo ili ne volimo neku stvar *ili oso#u+, a #ihejvioristikakornponenta sadri odre'enu predispoziciju da se deluje u odre'enom smeru.9

Uop!teno reeno pod zadovoljstvom zaposlenih podrazumevamo su#jektivnu ocenuzadovoljstva koja proistie iz procene linog zadovoljstva razliitim aspektima svoje pripadnostiorganizaciji.:

"adovoljstvo poslom predstavlja jednu od najvi!e istraivanih tema u o#lasti ljudskogpona!anja u organizacijama. &azlog tome je svakako uvreeno verovanje da je zadovoljan radnik

1

D. Vrban, magistarsko delo Raziskovanje zadovoljstva zaposlenih na osnovni konceptaneizpolnjenih priakovanj, aribor, pre!zeto sa" http"##$$$.dmslo.si#media#magistrska%zadovoljstvo%zaposlenih%d!san%vrban.pd&, 2'.(1.2(1).2 *poredna analiza zadovoljstva zaposlenih, pre!zeto sa"http"##$$$.st!dpol.rs#dok!menta#kvalitet#1.pd&, 2'.(1.2(1).'+. vana, +. Dragana, -adovoljstvo poslom, kola biznisa, pre!zeto sahttp"##$$$.vps.ns.ac.rs#/+#2((0#).2(.pd&,2'.(1.2(1).)mr -. anasijevi, -adovoljstvo zaposlenih, 3estival kvaliteta, 4rag!jevac, 2((5 god,pre!zeto sa" http"##$$$.c6m.rs#&62((5#pd#1(82(%82(anasijevic82(-82(1.pd&,2'.(1.2(1).

'
http://www.dmslo.si/media/magistrska-zadovoljstvo-zaposlenih-dusan-vrban.pdfhttp://www.dmslo.si/media/magistrska-zadovoljstvo-zaposlenih-dusan-vrban.pdfhttp://www.studpol.rs/dokumenta/kvalitet/1.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/SB/2008/4.20.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/SB/2008/4.20.pdfhttp://www.cqm.rs/fq2006/pdf/A/10%20-%20Tanasijevic%20Z%201.pdfhttp://www.dmslo.si/media/magistrska-zadovoljstvo-zaposlenih-dusan-vrban.pdfhttp://www.dmslo.si/media/magistrska-zadovoljstvo-zaposlenih-dusan-vrban.pdfhttp://www.studpol.rs/dokumenta/kvalitet/1.pdfhttp://www.vps.ns.ac.rs/SB/2008/4.20.pdfhttp://www.cqm.rs/fq2006/pdf/A/10%20-%20Tanasijevic%20Z%201.pdf


4/27

produktivan radnik te da se uspe!nost organizacije ne moe postii sa nezadovoljnimzaposlenima.

Teorijska osnova zadovoljstva poslom predstavlja 0okova teorija vrednosti.;3rema tojteoriji, zadovoljstvo poslom postoji u onoj meri u kojoj su ljudi zadovoljni ishodom samog posla.

to pojedinac do#ije vi!e onog ishoda koji on ceni to e #iti zadovoljniji. Dakle, na zadovoljstvone utie samo veliina nagrade ve i koja se nagrada prima odnosno da li za uloeni trud radnikdo#ija one nagrade koje on ceni. 3rema toj teoriji, radnici koji imaju malu platu ne moraju #itinezadovoljni ako njima ta plata nije najvaniji )aktor zadovoljstva poslom. ko su to na primer,kreativni, mladi inenjeri u razvoju mogue je da e #iti zadovoljni poslom i pored male plateako imaju na tom poslu mogunost kreativnog rada, usavr!avanja, uenja i napredovanja jer je toono !to oni cene na poslu. Da #i smo dakle, predvideli neije zadovoljstvo poslom moramo uzetiu o#zir ne samo zadovoljstvo pojedinim aspektima posla kojim se pojedinac #avi ve i njegovaoekivanja od tog posla. 5a ukupno zadovoljstvo poslom utie zapravo nesklad ili odstupanjezadovoljstva od oekivanja u pogledu pojedinih aspekata posla a ne visina zadovoljstva tim

aspektima sama po se#i. 5eko moe #iti nezadovoljan poslom iako ima visoku platu i zadovoljanje visinom plate, ako on i nema visoka oekivanja u pogledu visine same plate ve u pogledumogunosti napredovanja u karijeri. 0okova teorija skree panju na jo! jedan #itan )enomen.0judi imaju sklonost da visinu zadovoljstva pojedinim aspektima posla vezuju za visinu neskladaizme'u oekivanja i zadovoljstva. 5aime, kod onih aspekata gde je nesklad oekivanja izadovoljstva veliki i apsolutna visina zadovoljstva ima tendenciju pada. 6straivanja su pokazalada su zaposleni #ili najnezadovoljniji onim aspektima posla kod kojih je postojao najvei neskladi o#ratno.

-.8.


5/27


6/27

@ $olege na poslu. 2ocijalna atmos)era je #itan )aktor zadovoljstva na poslu."aposleni su zadovoljniji svojim poslom ukoliko rade sa kolegama sa kojimaimaju lino veoma do#re personalne odnose i ukoliko na poslu vlada prijatnasocijalna atmos)era. To se pose#no odnosi na ljude koji nisu u veoj merizainteresovani za karijeru. U okviru ovog )aktora jeste i odnos zaposlenih sa

neposrednim rukovodiocem *!e)om+.-:

@ rganizaciona struktura. Decentralizacija moe #iti izvor zadovoljstva zaposlenihsamo ako oni imaju pretpostavku i oekuju da mo tre#a da #ude !to je moguevi!e ravnomerno raspore'ena u organizaciji. To je me'utim sluaj samo unacionalnim kulturama koje imaju nisku tzv. distancu moi. U kulturama savisokom distancom moi zaposleni i ne oekuju i ne pre)eriraju njihovoukljuivanje u odluivanju te e decentralizacija verovatno ostati #ez e)ektapo njihovo zadovoljstvo. "aposleni u na!im preduzeima su zadovoljniji ukolikoje organizaciona struktura jasna, poznata i sta#ilna. To se moe dovesti u vezu sa

jednom drugom karakteristikom na!e nacionalne kulture C iz#egavanjemneizvesnosti. 5a!i radnici ne vole promene, neizvesnost, nejasnoe te je loginoda od strukture oekuju da ih toga po!tedi. Ukoliko je ona takva da to ostvaruje,#ie izvor zadovoljstva zaposlenih, ako ne C izvor nezadovoljstva.-;

0ini )aktori zadovoljstva poslom su%-=

@ 2klad izme'u linih interesovanja i posla. "adovoljniji poslom su oni radnici ijilini pro)il, znanja i sposo#nosti koje poseduju #olje odgovaraju potre#ama

radnog mesta na kome se nalaze. U tom sluaju radnik osea da mu posaoomoguuje da izrazi svo svoje znanje i ve!tine, da iskae svoju linost isposo#nosti te e #iti zadovoljniji. Uticaj ovog )aktora je i indirektan. 2kladizme'u sposo#nosti i zahteva posla dove!e do #oljih radnih rezultata, ovi doveih nagrada a svi zajedno vodie veem zadovoljstvu zaposlenih.->

@ &adni sta i starost. 2tariji i ljudi sa veim radnim staom imaju tendenciju da#udu vi!e zadovoljni poslom nego oni sa manjim staom na odre'enom poslu. To

82(/7VAV.pd&, 2'.(1.2(1).1)ilisavljevi, . :1;;5i>!pr>lj!d>res#'82(VR?D@A/82(82(/7VAV.pd&, 2'.(1.2(1).15ilisavljevi, . :1;;5i>!pr>lj!d>res#'82(VR?D@A/82(82(/7VAV.pd&, 2'.(1.2(1).

5
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf


7/27

se de!ava ne samo zato !to ovek vremenom postaje sve #olji u svome poslu, dajevee rezultate pa je vi!e i nagra'ivan ve i z#og prethodno opisanog e)ektakognitivne disonance. ak i oni koji nisu #ili u poetku zadovoljni svojimposlom, ako su na njemu ostali due vreme, racionalizuju svoju inertnost time !tose#e u#e'uju da su zadovoljni tim poslom. 6straivanja su pokazala da

zadovoljstvo poslom raste sa godinama staa i starosti ali ne linerano. 3rvo senaglo poveava zadovoljstvo poslom do tridesetih godina, zato !to ovek postajesve uspe!niji u svom poslu i napreduje u karijeri. ko :B@tih ovek dostie zenit uposlu, gu#i mnoge iluzije o njemu i manje je zadovoljan da #i u drugoj polovinipedesetih i do penzije opet raslo zadovoljstvo poslom.-

@ 3ozicija i status. to je vi!i hijerarhijski nivo zaposlenog to je on zadovoljnijiposlom kojim se #avi. Uzrok jeste sigurno i u tome !to vi!i poloaji idu uz veaprimanja kao i uz odre'ene statusne sim#ole, veu mo i dru!tveni uticaj !to svevodi veem zadovoljstvu poslom.-A

@ Ukupno zadovoljstvo ivotom. 6straivanja su dokazala e)ekat EEprelivanjazadovoljstvaEE. "adovoljstvo ukupnim ivotom se pozitivno odraava nazadovoljstvo poslom kojim se ovek #avi i o#ratno, zadovoljstvo poslom imapozitvan e)ekat na ukupno zadovoljstvo ivotom.8B

-.9.4)ekti zadovoljstva poslom

"adovoljstvo poslom zaposlenih nije samo se#i cilj. (ada se sve vi!e pojavljuju teorije

prema kojima dru!tvena odgovornost preduzea podrazumeva i njihovu o#avezu da zadovo@ljavaju zaposlene kao vane stakeholder@e, ipak se najvei #roj autora #avi ovim pro#lemom jerpolazi od pretpostavke da je zadovoljniji radnik C produktivniji radnik. (e'utim, empirijskaistraivanja su pokazala da odnos zadovoljstva i produktivnosti zaposlenih nije tako jasan kao !toto moe na prvi pogled izgledati. sim toga, zadovoljstvo ne utie samo na produktivnost ve ina neke druge pojave u organizaciji.8- $ada su radnici nezadovoljni svojim poslom oni

10ilisavljevi, . :1;;5i>!pr>lj!d>res#'82(VR?D@A/82(82(/7VAV.pd&, 2'.(1.2(1)2(ilisavljevi, . :1;;5i>!pr>lj!d>res#'82(VR?D@A/82(82(/7VAV.pd&, 2'.(1.2(1).

=
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdfhttp://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf


8/27

poku!avaju da prona'u nain da svoje angaovanje na poslu svedu na najmanju moguu meru @odnosno, oni se povlae.88

5ezadovoljni radnici imaju vi!e naina na raspolaganju kako mogu da izrazenezadovoljstvo. 2ledea matrica pokazuje da se reakcije zaposlenih na nezadovoljstvo poslom

mogu klasi)ikovati po dve dimenzije% aktiva C pasivna reakcija i konstruktivna C destruktivna. 89Tako do#ijamo : tipa reakcije zaposlenog na nezdovoljstvo poslom kojim se #avi.

ktivna

53UT514 3&T42T//514

destruktivna kontruktivna

"54(&6/514 01052T

3asivna

2lika #r. -% 2trategije re!avanja nezadovoljstva poslom

6zvor% &o##ins 2 *8BB9+ FGrganizational HehaviourGG, 4ngleIood li))s, 51% 3rentice7all

J 5apu!tanje C aktivna destruktivna reakcija, odlazak iz preduzea z#og nezadovoljstva

J "anemarivanje C pasivno pu!tanje da se situacija pogor!ava, poveava se odsustvovanjesa posla, redukuje zalaganje, poveava !kart.

J 3rotestvovanje C aktivno konstruktivno zalaganje da se otklone uzroci nezadovoljstva

J 0ojalnost C pasivno, kontruktivno ekanje da se stvari poprave

"adovoljstvo zaposlenih ima tri osnovna e)ekta%

J "adovoljstvo i produktivnost. (ada je logino pretpostaviti jaku pozitivnukorelaciju izme'u zadovoljstva i produktivnosti, taj odnos nije tako jak kako se to nekada

22+. vana, +. Dragana, -adovoljstvo poslom, kola biznisa, pre!zeto sahttp"##$$$.vps.ns.ac.rs#/+#2((0#).2(.pd&,2'.(1.2(1)2'ilisavljevi, . :1;;5


9/27

mislilo.8:$oe)icijent korelacije u svim istraivanjima kree se tek oko B.->.8;6ma vi!e razlogaza!to veza zadovoljstva zaposlenih i produktivnosti nije jaa i direktnija. 3rvo, mogue je da naproduktivnost utiu i drugi )aktori a ne se samo zadovoljstvo radnika. 6ma tehnologija gde radnikmalo moe da utie na produktivnost jer tehnolo!ki proces odre'uje #rzinu rada. "adovoljstvo ilinezadovoljstvo radnika moe tada malo da utie na produktivnost. (ogue o#ja!njenje za sla#u

korelaciju zadovoljstva i produktivnosti radnika je i smer uzrono posledine veze ova dva)enomena. 5eka istraivanja pokazuju da je moda poveavanje produktivnosti uzrok a neposledica zadovoljstva zaposlenih. 3oveanje produktivnosti izaziva po#olj!anje per)ormansi, aovo poveanje nagrada zaposlenima !to dovodi do poveanja njihovog zadovoljstva. 8=5ajzad, uposlednje vreme se ukazuje i na to da je produktivnost samo jedan aspekt po#olj!avanjaper)ormansi pod dejstvom zadovoljstva radnika. "adovoljan radnik ne samo !to e #itiproduktivniji ve e, !to je nekada isto toliko vano, stvarati #olju atmos)eru na poslu i pozitivnouticati na rad ostalih kolega.8>

J dsustvovanje sa posla. "adovoljni radnici e manje odsustvovati sa posla. va

hipoteza je potvr'ena i empirijskim istraivanjima mada *negativni+ koe)icijent korelacije nijetako jak kako se oekivalo.8/erovatni uzrok ne!to sla#ije veze nezadovoljstva zaposlenih injihovog odsustvovanja sa posla je u tome da na odluku da se odsustvuje sa posla uticaj imaju idrugi )aktori. 5ekada i vrlo zadovoljan radnik mora da odsustvuje sa posla. 2a druge strane, imavi!e )aktora koji prisiljavaju nezadovoljnog radnika da ipak dolazi na posao C strah od gu#itkaposla, odgovornost prema kolegama na poslu ili prema klijentu.

J i>!pr>lj!d>res#'82(VR?D@A/82(82(/7VAV.pd&, 2'.(1.2(1)20ilisavljevi, . :1;;5


10/27

zadovoljstva i )luktuacije zaposlenih utiu op!te ekonomske prilike kao i stepen nezaposlenosti uekonomiji. Ustanovljeno je i da na sklonost napu!tanju posla utie i generalno zadovoljstvo ilinezadovoljstvo zaposlenog ivotom. Taj uticaj je suprotan od onog !to #i se na prvi pogledmoglo pretpostaviti. 0ak!e napu!taju posao oni radnici koji su generalno zadovoljni ivotom *alisu nezadovoljni poslom+ nego oni koji su nezadovoljni i poslom i ivotom u celini.

8. "D/012T/ "3204567 6 (T6/61

"adovoljstvo poslom se esto u empirijskim istraivanjima i praksi posmatra kao #itanpokazatelj motivacije za rad. "adovoljstvo, odnosno nezadovoljstvo poslom je u izvesnoj meri ipokazatelj stimulativnosti posla i ukupne radne situacije.9-

3ona!anje radnika u organizaciji najveim delom zavisi od motiva. 3oznato nam je danema rezultata #ez rada, ali isto tako i uloeni rad moe ostati #ez rezultata ili #ez adekvatnihrezultata. &ad moe imati i negativne rezultate, jer na njih utie itav niz )aktora koji mogu #itiunutra!nji i spolja!nji, o#jektivni i su#jektivni, od onih koji mogu zavisiti od radnika neposredno,do onih na koje radnik utie posredno, a i inilaca na koje uop!te ne moe da utie.98

(otivacija je jedna od najvanijih tema u menadmentu. &azlog tome je vrlojednostavan% preduzea ostvaruju ciljeve tako !to zaposleni i menaderi u njima ostvaruju svojeradne uinke.

stvarivanje uinka svakog preduzea je rezultat tri kljuna )aktora%99

@ sposo#nosti zaposlenih da ostvare uinak,

@ !anse zaposlenih da ostvare uinak,

@ volje ili motivacije zaposlenih da ostvare uinakK

'1-. anasijevi, -adovoljstvo poslom % klj!ni pokazatelj motivacije zaposlenih,4rag!jevac, pre!zeto sa" http"##$$$.c6m.rs#2((;#pd)#2'.pd&, 29.(1.2(1)'2B. Bovanovi Clanak, 3aktori motivacije za rad zaposlenih ! dom! zdravlja, zbornikradova, 3ak!lteta tehnikih na!ka, @ovi /ad, pre!zeto sa"http"##$$$.zbornik.&tn.!ns.ac.rs#2(12#zbornik)1;.pd&pageE)9, 29.(1.2(1)''http"##$$$.meste.org#konrhiva#an>2(1(#pd>enadzmentCroces#VesicD.pd&,1;.('.2(1)

1(
http://www.cqm.rs/2009/pdf/4/23.pdfhttp://www.zbornik.ftn.uns.ac.rs/2012/zbornik419.pdf#page=45http://www.meste.org/konf/Arhiva/Man_2010/pdf/1_MenadzmentProces/VesicD.pdfhttp://www.meste.org/konf/Arhiva/Man_2010/pdf/1_MenadzmentProces/VesicD.pdfhttp://www.cqm.rs/2009/pdf/4/23.pdfhttp://www.zbornik.ftn.uns.ac.rs/2012/zbornik419.pdf#page=45http://www.meste.org/konf/Arhiva/Man_2010/pdf/1_MenadzmentProces/VesicD.pdf


11/27

(otivacija se moe de)inisati kao proces pokretanja, usmeravanja i odravanja ljudskogpona!anja ka odre'enom cilju.9:

&azvoj ljudskih resursa do#ija vodeu ulogu u svim dru!tvenim procesima. 2avremenimenadment sve vi!e se orijenti!e na zadovoljstvo i motivaciju zaposlenih. Do#ri motivacioni

sistemi doprinose poveanju vrednosti i konkurentske prednosti organizacije.9;

2lika #r. 8% 3ovezanost motivacije i zadovoljstva

(otivacija zaposlenih nije samo psiholo!ki i sociolo!ki pro#lem rada i radnog pona!anja,ve je pona!anje usmereno prema nekom cilju koji po#u'uje potre#e izazvane u oveku, a cilj jepona!anja zadovoljenje potre#a. Uzrok odre'enog pona!anja oveka jesu unutra!nji psiholo!kipokretai koji ga teraju na neku aktivnost, pa uinak nekog pojedinca ne zavisi samo od njegesposo#nosti ve i od motivacije.9=

&ad koji prua vee mogunosti za zadovoljenje veeg #roja potre#a uinie da ga ljudio#avljaju sa veim elanom, odnosno #ie motivisani za takvu vrstu posla. ovek svojim radomnikada ne moe da zadovolji sve svoje potre#e #ez o#zira !ta proizvodio i koliku protivvrednostza svoj rad do#ijao, jer sam rad stvara u oveku sve novije i novije potre#e.9>

"a motivaciju se smatra da su #itni pravac, intenzitet i postojanost. Da #i #io motivisan,jedan zaposleni mora da ima odre'eni pravac. 6ntenzitet motivacije tre#a da #ude !to vei, kako#i zaposleni ulagali !to vi!e vremena da ostvare svoje zadatke. 3ostojanost motivacije pokazaeda ulaganja odre'enog nivoa napora u odre'enom pravcu vodi ka rezultatima.9

')aslo$, 7.G., 1;02, otivacija i linost, @olit, +eograd, str.1), 25.(1.2(1).'9

Hr!bi @eFi, I. :2((0


12/27

Upravo je sposo#nost mena'era u prepoznavanju pojedinanih razlika i potre#a ljudi, upovezivanju ljudi s poslovima primerenim njihovim potre#ama. Tako'er, on mora znati pravilnoindividualizirati nagrade te ih povezati s radnim uincima i realizacijom ciljeva. 2timulacijapotie kadrove na stvarala!tvo, vee rezultate, veu odgovornost i o#aveze.9A "adatak jemena'era da shvate ljudsku sloenost i oso#nost, motivacijske teorije te da u zavisnosti od

speci)inih okolnosti u kojima poduzee posluje iza#eru i primenjuju materijalne i nematerijalnemotivacijske kompenzacije.:B3ostoje razliite strategije motivisanja, koje moemo podeliti namaterijalne *)inansijske+ i nematerijalne *ne)inansijske+. /eina primenljivih strategija jenematerijalne prirode, a materijalna predstavljaju osnovicu na koju tre#a dogra'ivati druge vrstestimulacije. U uslovima kada na tri!tu ima malo mogunosti za zapo!ljavanje, strah z#oggu#itka posla, lo!i materijalni uslovi i nesta#ilno okruenje negativno deluju na radni uinak,kreativnost i raspoloenje radnika.:-

Da #i se razvijali ljudski resursi koriste se i razliite !eme za poveanje zadovoljstva zaposlenih.2avremeno preduzee svoju uspe!nost meri i kroz zadovoljstvo razliitih internih i eksternih

grupa *vlasnika, menadera, zaposlenih, kupaca, do#avljaa i dr.+. rganizacija mora da razvijatakav motivacioni sistem koji je u stanju da uskladi i uvai najznaajnije organizacione lineciljeve i potre#e. (otivacioni sistem ukljuuje dve razliite motivacione tehnike koje veinaautora razvrstava u dve grupe i to%

L materijalne, )inansijske strategije,

L nematerijalne, ne)inansijske strategije.

$om#inacijom materijalnih i moralnih o#lika stimulacije postie se puna angairanost

zaposlenih na radu, !to se odraava na racionalnost, ekonominost, proizvodnost i e)ikasnostirada. Danas na raspolaganju mena'erima stoje #rojni materijalni i nematerijalni motivatori, akoju e kom#inaciju upotrije#iti zavisi o njihovom poznavanju motivacijskih teorija, okolnosti,te svakako i inventivnosti.:8

8.-.(aterijalne strategije

';H. 4aroglan, diplomski rad, *tjecaj motivacije zaposlenih na proces !napreJenja kvalitete! pod!ze! Haleb d.d. /plit, 2(11, pre!zeto sa" http"##e%lib.e&st.hr#2(11#2(;1';;.pd&,

2'.(1.2(1))(H. 4aroglan, diplomski rad, *tjecaj motivacije zaposlenih na proces !napreJenja kvalitete! pod!ze! Haleb d.d. /plit, 2(11, pre!zeto sa" http"##e%lib.e&st.hr#2(11#2(;1';;.pd&,2'.(1.2(1))1B. Bovanovi Clanak, 3aktori motivacije za rad zaposlenih ! dom! zdravlja, zbornikradova, 3ak!lteta tehnikih na!ka, @ovi /ad, pre!zeto sa"http"##$$$.zbornik.&tn.!ns.ac.rs#2(12#zbornik)1;.pd&pageE)9, 29.(1.2(1).)2H. 4aroglan, diplomski rad, *tjecaj motivacije zaposlenih na proces !napreJenja kvalitete! pod!ze! Haleb d.d. /plit, 2(11, pre!zeto sa" http"##e%lib.e&st.hr#2(11#2(;1';;.pd&,2'.(1.2(1).

12
http://e-lib.efst.hr/2011/2091399.pdfhttp://e-lib.efst.hr/2011/2091399.pdfhttp://e-lib.efst.hr/2011/2091399.pdfhttp://e-lib.efst.hr/2011/2091399.pdfhttp://www.zbornik.ftn.uns.ac.rs/2012/zbornik419.pdf#page=45http://e-lib.efst.hr/2011/2091399.pdfhttp://e-lib.efst.hr/2011/2091399.pdfhttp://e-lib.efst.hr/2011/2091399.pdfhttp://e-lib.efst.hr/2011/2091399.pdfhttp://www.zbornik.ftn.uns.ac.rs/2012/zbornik419.pdf#page=45http://e-lib.efst.hr/2011/2091399.pdf


13/27


14/27

Da #i motivacija #ila potpuna nezao#ilazni su i nematerijalni o#lici motivisanjazaposlenih koje u pravilu tre#a kom#inirati sa materijalnim o#licima motivisanja. 6pak,zaposlene ne moemo tretirati samo kao pasivne o#jekte koje moe motivisati samo novac ilineka druga materijalna do#ra. 0judsko #ie je sloeno, stoga preduzee #lie tre#a upoznatioso#e koji u njemu rade i utvrditi !to ih najvi!e motivi!e. 5ematerijalne strategije mogu #iti

posmatrane u okviru razliitih kompenzacija koje se odnose na posao i radnu okolinu.5ematerijalne kompenzacije zaposlenih prikazane su u ta#eli #r 8.

3osao &adna okolina

@ zanimljive zadatke@ izazov@ odgovornost@ samopotvr'ivanje@ o#razovanje@ napredovanje@ postignue@ kontakti

@ politika preduzea@ rukovo'enje@ saradnici@ status@ radni uslovi@ klizno radno vreme@ krau radnu nedelju@ podela posla@ hrana@ rad kod kue

Ta#ela #r. 8% 5ematerijalne kompenzacije

Uz materijalne kompenzacije koje ine temelj motivacijskog sastava, potre#no jerazraditi i sastav nematerijalnih posticaja za rad koji zadovoljavaju raznolike potre#e ljudi uorganizacijama. $ao !to se vidimo u ta#eli #r 8 nematerijalnih kompenzacija ima mnogo, a kojae naj#olje odgovarati kojem zaposlenom zavisi od njega samog. 5eke od najznaajnijihnematerijalnih kompenzacija kratko su opisane u nastavku rada.

3reo#likovanje posla #avi se promenom posla nastojei ga uiniti zanimljivim,raznolikijim i izazovnijim. U tu svrhu razvijene su dve osnovne opcije preo#likovanja posla, a tosu% opcije pojedinanog preo#likovanja posla i opcije preo#likovanja skup. 3rva se skup opcija,kao !to sam naziv govori, #avi preo#likovanjem pojedinanih zadataka. #uhvata% rotaciju posla,

radne module, pro!irenje posla i o#ogaivanje posla.

&otacija posla je jedan od najstarijih napora da se krene dalje od specijalizacije posla injezinih negativnih posledica. Taj pristup dizajniranju posla dopu!ta zaposlenima diversi)ikacijunjihovih aktivnosti kako #i se u#laila dosada koja je posledica specijalizacije posla.

3ro!irenje posla se ogleda u porastu horizontalne raznolikosti posla. Ta opcijadizajniranja posla oznauje porast delokruga posla, odnosno #roj razliitih operacija potre#nih u

1)


15/27

poslu i pad )rekventnosti ciklusa ponavljanja posla. 3ro!irenje posla poveava raznolikostpoveanjem #roja zadataka koje pojedinac o#avlja.

#ogaivanje posla oznauje porast du#ine posla, !to znai da o#ogaivanje posladopu!ta zaposlenima vei stupanj kontrole njihovog rada. "aposlenom se omoguuje da preuzme

neki od zadataka koje o#ino o#avlja njegov neposredni rukovodioc.

6ntegrirani radni timovi, su opcija koja se temelji na tome da se najprije timu dodeli veliki#roj zadataka. Tim nadalje dodjeljuje zadatke pojedinim pripadnicima te je ujedno i odgovoranza rotiranje poslova u skladu sa zahtevima zadatka. Tim ima voditelja koji nadgleda aktivnostskupa.

$od samostalnih radnih timova, tim do#ija zadatak, a zatim potpunu slo#odu da gaizvr!i. dre'uje nain rada, plan, organizaciju, )ormira kreativne grupe i sl. Tim za sve samodgovora i sve je u njegovoj nadlenosti, dok se zadatak ne izvr!i. Tada prestaje rad tima, a za

novi zadatak )ormira se novi.$rugovi kvaliteta predstavljaju noviji dodatak skupu preo#likovanju posla. #uhvaaju

radni skup od osam do deset poslovo'a koji se sastaju, o#ino jednom nedeljno, da #i raspravljalio svojim pro#lemima kvaliteta, utvrdili uzroke, preporuili re!enja i preduzeli korektivne mere.

9. 62T&M6/514

9.-. 3ro#lem i predmet istraivanja

(enadment ljudskih resursa je nauka koja se izuava ve decenijama. $ao jedan od

indikatora kvalitetnog upravljanja ljudskim resursima, poku!aemo ustanoviti zadovoljstvo

zaposlenih u op!tini (edve'a. 3redmet ovog istraivanja jeste ispitivanje zadovoljstva poslom i

motivacije zaposlenih u op!tinskoj upravi u (edve'i.

19


16/27

9.8. ilj i zadaci istraivanja

ilj ovog istraivanja je ustanoviti da li su radnici koji rade u op!tini zadovoljni, u kom

stepenu je njehovo zadovoljstvo, !ta ih motivi!e s o#zirom na njihov poloaj u organizaciji, platu

i uslove rada u preduzeu, i !ta je ono !to #i tre#alo promeniti, tj na !ta #i tre#alo vi!e o#ratiti

panju kako #i se povealo njihov stepen zadovoljstva. 6z de)inisanog cilja istraivanja proizilaze

sledei zadaci% utvrditi stepen zadovoljstvaK i ustanoviti glavne motivatore zaposlenih.

9.9. (etode istraivanja

snovna metoda u ovom istraivanju jeste anketa. nketiranje je istraivaki postupak,

koji se de)ini!e kao tehnika prikupljanja in)ormacija o razliitim pojavama i pro#lemima

primenom upitnika *anketnog listia+ pri emu ispitanici izraavaju svoje mi!ljenje i stavove

#iranjem ponu'enih alternativa ili dopisivanjem odgovora. U ovom istraivanju je kori!en

anketni listi koji sadri 9= pitanja, pri emu se na postavljena pitanja moe odgovarati sa -@

uop!te se ne slaem, 8@ne slaem se, 9@neutralan, :@slaem se i ;@u potpunosti se slaem.Upitnik

je anoniman.

3rikupljanje podataka, tj. anketiranje je izvr!eno 8B.B9.8B-:. godine, anketirano je -B

zaposlenih u op!tinskoj upravi (edve'a.

:. 506" &4"U0TT

U cilju procene stepena zadovoljstva zaposlenih u op!tinskoj upravi u (edve'i, sprovedeno je

istraivanje na uzorku od -B zaposlenih. 3odeljeno je -B i vraeno -B upitnika, !to iznosi -BBNpodeljenih upitnika. "a prikupljanje podataka iza#ran je metod anketiranja. 6straivanje jeo#avljeno krajem marta 8B-: godine.

nketirani ispitanici su razliitih pola, = oso#a enskog pola i : oso#a mu!kog pola.

15


17/27

Ora)ik #r -% 2truktura anketiranih prema polu

2vrha anketiranja je da ispitanici !to preciznije i iskrenije odgovore na konkretna pitanja,kako #i do!li do podataka da li su i u kojoj meri zadovoljni svojim poslom. Tako'e, na osnovuupitnika moemo da otkrijemo eventualne pro#lem i da ankete poslue kao osnova preduzimanjamera za njihovo re!avanje.

3itanja su unapred sastavljena i ispitanici odgovaraju zaokruivanjem #rojeva od -@;, priemu #roj - znai da se uop!te ne slau sa postavljenim pitanjem, dok #roj ; znai da se upotpunosti slau sa postavljenim pitanjem. "aokruivanjem #roja 9 ispitanici ostaju neutralni napostavljeno pitanje.

-. Da su korektno plaeni za poso koji o#avljaju odgovorilo je ; radnika, 9 su ostalaneutralna, a 8 se ne slau da su do#ro plaeni.

Ora)ik #r 8% "adovoljstvo zaposlenih sa platom

8. 3ovi!ice su suvi!e male i retke, u potpunosti se sloilo : radnika, : se sloilo da sumale i retke *ne u potpunosti+ i 8 su ostala neutralna.

1=

broj

radnika


18/27

Ora)ik #r 9% "adovoljstvo zaposlenih sa povi!icama

9. 2udei po tome koliko je plaen, ali da je ipak cenjen u organizaciji u kojoj radi, upotpunosti se sloilo 9 radnika, 9 je izjavilo da se ne slae, a : uop!te se nije sloilo.

Ora)ik #r :% "adovoljstvo zaposlenih koliko je cenjen

:. 5a pitanje koliko je zadovoljan !ansama koje ima u toj organizaciji za poveanjeplate, odgovorilo je > da nema nikakve !anse, a 9 su odgovorila da su neutralna.

Ora)ik #r ;% "adovoljstvo zaposlenih sa !ansama za moguno!u poveanja plate

10

broj

radnika

broj

radnika

bro

j

radnika


19/27

;. (alo je prilika za promociju na njihovom poslu odgovorilo je da se u potpunosti slaesvih -B upo!ljenika.

=. Da oni koji do#ro rade svoj posao imaju priliku za promociju uop!te se ne slaeodgovorilo je njih, a 8 su odgovorila da se ne slau sa tom konstatacijom. "nai

zakljuak je da radnik moe da raditi do#ro svoj posao a da nije u mogunosti daizvr!i promociju svog posla.

>. U ovoj organizaciji zaposleni imaju !anse da napreduju podjednako #rzo kao i udrugim organizacijama, uop!te se ne slaem odgovorilo je 8, ne slaem se odgovoriloje 9, i neutralno je #ilo ;.

. "adovoljan sam !ansama za promociju koje ja lino imam u ovoj organizacijiodgovorilo je% uop!te se ne slaem C 9, ne slaem se C :, i neutralno je C 9.

A. (oj pretpostavljeni je kompetentan za posao koji o#avlja, u potpunosti se slaem svih

-B anketiranih.

-B. (oj pretpostavljeni nije )er prema meni% slaem se :, ne slaem se :, i neutralan je 8.

Ora)ik #r =% "adovoljstvo zaposelog sa )er odnosima od strane pretpostavljenog

--. (oj pretpostavljeni ne ispoljava interesovanje za oseanja njegovih sled#enika%slaem se :, u potpunosti se slaem 8, neutralano je :.

-8. enim svog pretpostavljenog% ne slaem se 8, slaem se :, u potpunosti se slaem :.

1;

b

roj

radnika


20/27

Ora)ik #r >% $oliko zaposleni cene svog pretpostavljenog

-9. 5isam zadovoljan #ene)icijama koje uivam u ovoj organizaciji, u potunosti seslaem =, ne slaem se 8, neutralan 8.

Ora)ik #r % "adovoljstvo zaposlenih sa #ene)icijama

-:. Hene)icije koje ostvarujemo u na!oj organizaciji sline su #ene)icijama koje ostvarujuzaposleni u veini drugih organizacija% ne slaem se 8, slaem se :, u potpunosti seslaem :.

2(

broj

radnika

broj

radnika

broj

rad

nika


21/27


22/27

Ora)ik #r --% $oliko je poso #lokiran #irokratskim procedurama

89. (oram mnogo da radim na poslu slaem se @ :, u potpunosti se slaem @ =.

8:. 2uoavam se sa dosta papirologije tokom posla koji o#avljam, ne slaem se @ 9,slaem se @ 9, u potpunosti se slaem @ :.

Ora)ik #r -8% "adovoljstvo zaposlenih sa papirologijom

8;. /olim ljude sa kojima radim, slaem se @ >, u potpunosti se slaem @ 9.

8=. "#og nesposo#nosti mojih kolega, ja na poslu moram mnogo vi!e da radim C neslaem se @ >, uop!te se ne slaem @ 9.

8>. 3rija mi dru!tvo mojih kolega C slaem se @ 9, neutralan @8, u potpunosti se slaem @;.

22

broj

radnika

broj

radnika


23/27

Ora)ik #r -9% "adovoljstvo zaposlenih sa kolegama

8. 5a poslu ima suvi!e prepucavanja i rivalstva me'u kolegama C uop!te se ne slaem@9, ne slaem se @:, neutralan@9.

8A. 3onekad mi se ini da je moj #esmislen C ne slaem se @-B.9B. Uivam u o#avljanju svog posla@slaem se @:, neutralni 9, u potpunosti se slaem @9.

9-. 3onosan sam z#og posla koji o#avljam C slaem se @:, u potpunosti se slaem @=.

98. (oj posao je prijatan slaem se @=, u potpunosti se slaem @:.

99. U ovoj organizaciji postoji do#ra komunikacija @ neutralan @9, slaem se @9, upotpunosti se slaem @:.

9:. iljevi ove organizacije meni nisu dovoljno jasni C uop!te se ne slaem C =, ne

slaem se @:.

9;. esto imom oseaj da ne znam !ta se de!ava u ovoj organizaciji C ne slaem se @,uop!te se ne slaem @8.

9=. "adaci u ovoj organizaciji esto nisu potpuno jasni zaposlenima uop!te se ne slaem@8, ne slaem se @.

"akljuak

2'

broj

radnika


24/27

"aposleni sve vi!e postaju klju uspeha savremene organizacije. 2toga je za po#olj!anjee)ikasnosti organizacije vrlo #itan preduslov merenje zadovoljstva zaposlenih.

nketni upitnik je naje!e kori!ena tehnika ispitivanja zadovoljstva zaposlenih. 3itanjau upitniku odnose se na odre'ene o#lasti zadovoljstva i na svaki indikator zadovoljstva pose#no.

nketno ispitivanje se vr!i na srtrati)ikovanom uzorku. Do#ijeni podaci se o#ra'uju, a zatimanaliziraju pre svega primenom statistikih tehnika i analizom sadraja, a zatim se izra'ujeizve!taj. 6zve!taj u kome se daje glo#alna ocena zadovoljstva i ocena zadovoljstva po pojedinimo#lastima zadovoljstva slui kao osnova za utvr'ivanje predloga mera za po#olj!anjezadovoljstva zaposlenih.

5a osnovu sprovedenog istraivanja i analize rezultata, moemo zakljuiti da se #elei#lag trend opadanja zadovoljstva zaposlenih u op!tinskoj upravi u (edve'i. &azlozi su kakomaterijalni *plata, povi!ice+ tako i nematerijalni *#ene)icije, prenatrpanost s radnim zadacima,kao i papirologijom+.

2 o#zirom na injenicu da prosean radnik provodi treinu dana na radnom mestu, izuze@tno je vano da #ude zadovoljan na svom poslu. naj ko je nezadovoljan poslom, prenee to ne@zadovoljstvo i na druge aspekte ivota. 6ako zaposleni moda trenutno nije zadovoljan svojompozicijom, platom, uslovima i odnosima na radnom mestu, na njemu je da uradi sve !to moe ucilju promene na #olje.

0iteratura%

2)


25/27

-. D. /r#an, magistarsko delo P&aziskovanje zadovoljstva zaposlenih na osnovni koncepta neizpolnjenih priakovanjQ, (ari#or, preuzeto sa%

http%RRIII.dmslo.siRmediaRmagistrska@zadovoljstvo@zaposlenih@dusan@vr#an.pd),89.B-.8B-:.

8. PUporedna analiza zadovoljstva zaposlenihQ, preuzeto sa% http%RRIII.studpol.rsRdokumentaRkvalitetR-.pd), 89.B-.8B-:.

9. H. 6vana, H. Dragana, P"adovoljstvo poslomQ, kola #iznisa, preuzeto sa http%RRIII.vps.ns.ac.rsR2HR8BBR:.8B.pd), 89.B-.8B-:.

:. mr ". Tanasijevi, "adovoljstvo zaposlenih,


26/27

*pravljanje lj!dskim res!rsima je kompleksna poslovna &!nkcija, koja je !smerena naistovremeno postizanje ciljeva pred!zea i ciljeva zaposlenih. -adovoljstvo zaposlenih jevaKna zavisna varijabla organizacionog ponaFanja i rez!ltat !pravljanja lj!dskim res!rsima.7ktivnosti menadKmenta lj!dskih res!rsa !ti! na !zroke zadovoljstva zaposlenih i treba dareFavaj! potencijalne probleme vezano za posledice ove pojave. Lilj rada je da prikaKemetode za merenje zadovoljstva zaposlenih i rez!ltate akt!elnih istraKivanja o !ticaj!aktivnosti menadKmenta lj!dskih res!rsa na zadovoljstvo zaposlenih.

http"##$$$.poslovi.rs#karijera#'2#agazin82(4arijera82(+roj>'2.pd&

Crocitaj

http"##$$$.t&.ni.ac.rs#casopis#zbornik1;#)'.pd& za de& rez!ltata

hrvatski doc!ment http"##$$$2.&!.!ni%lj.si#diplome#pd&s#diplomska#peterkaanja.pd&

http"##$$$.zbornik.&tn.!ns.ac.rs#2(12#zbornik)1;.pd&pageE)9

poslednji deo http"##e%lib.e&st.hr#2(11#2(;1';;.pd&

http%RRIII.socioloskaluca.ac.meR3D


27/27

"a zakljucak% U savremenim uslovima poslovanja jedan od kljunih zadatakamenedmenta ljudskih resursa jeste motivacija i nagra'ivanje. 5a ostvarenju organizacionihciljeva, zadravanju kvalitetnih ljudi u organizaciji, poveanju zadovoljstva i kvaliteta radnogivota, kao i na otklanjanju kontraproduktivnog pona!anja, potre#no je stalno raditi.5emotivisani radnici nemaju proizvodnu i radnu uspe!nost, nezainteresovani su za kvalitet

proizvoda i usluga, ne vezuju se za organizaciju i ne identi)ikuju, a samim tim ne zanimaju ih niorganizacioni pro#lemi, kao i razvoj i uspe!nost.

za zakljucak http%RRIII.iim.)tn.uns.ac.rsRpomRattachmentsRarticleR-8R(T6/61N8B"N8B&D@strukturaN8BseminarskogN8BradaN8B*9+.pd)
http://www.iim.ftn.uns.ac.rs/pom/attachments/article/128/MOTIVACIJA%20ZA%20RAD-struktura%20seminarskog%20rada%20(3).pdfhttp://www.iim.ftn.uns.ac.rs/pom/attachments/article/128/MOTIVACIJA%20ZA%20RAD-struktura%20seminarskog%20rada%20(3).pdfhttp://www.iim.ftn.uns.ac.rs/pom/attachments/article/128/MOTIVACIJA%20ZA%20RAD-struktura%20seminarskog%20rada%20(3).pdfhttp://www.iim.ftn.uns.ac.rs/pom/attachments/article/128/MOTIVACIJA%20ZA%20RAD-struktura%20seminarskog%20rada%20(3).pdf

Documents

Zadovoljstvo zaposlenih