Zakon o Zastiti Potrosaca

ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA REPUBLIKE SRBIJE (2010)

S e m i n a r Prezentacija novih rešenja u Zakonu o zaštiti

potrošača i dalji koraci u njegovoj implementaciji MINISTARSTVO TRGOVINE I USLUGA, Centar za

zaštitu potrošača, Beograd, 23.12.2010.

Doc. dr Marija Karanikić Mirić

Zakon o zaštiti potrošača, Službeni glasnik RS 73/10

• Pravni osnov za donošenje:Čl. 90, Ustav Republike SrbijeČl. 78, Zakon o potvrđivanju Sporazuma o

stabilizaciji i pridruživanju• Implementira najveći broj potrošačkih

direktivaN.B. Minimalne i maksimalne direktive: Zakon u

nekim slučajevima garantuje jaču zaštitu nego direktive

• Uzima u obzir Predlog Direktive o pravima potrošača (COM(2008) 614/3)

2

Zatečeno stanje

•Savezni Zakon o zaštiti potrošača (2002)•Zakon o zaštiti potrošača RS (2005)•Neusklađenost sa potrošačkim

direktivama•Odsustvo sudske prakse koja bi se

naslanjala na bilo koji od ovih zakona

3

Zakonodavna tehnika

• Izmene ZOO / građanske kodifikacije (Nemačka)

•Okvirni zakon za oblast zaštite potrošača (Italija, Francuska)

•Zaštita potrošača obuhvata kako javnopravne tako privatnopravne elemente

•MTU se opredelilo za donošenje jednog okvirnog zakona kojim se na sveobuhvatan način uređuju privatnopravni i javnopravni aspekti zaštite potrošača

4

Zaštita potrošača u EU

Pet osnovnih prava potrošača:•Pravo na zaštitu zdravlja i bezbednosti; •Pravo na zaštitu ekonomskih interesa; •Pravo na pravnu zaštitu; •Pravo na informacije i obrazovanje; •Pravo učešća.

5

Evropsko potrošačko pravo

• Minimum zaštite koja mora biti garantovana potrošačima u svim državama članicama (Consumer Acquis)

• Pravo na zaštitu zdravlja i bezbednosti – Direktiva o 2001/95 o opštoj bezbednosti proizvoda (Srbija je 2009. godine usvojila Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda);

6


• Pravo na zaštitu ekonomskih interesa –Direktive: • 2005/29 o nepoštenom poslovanju; • 85/577 o prodaji van poslovnih prostorija; • 97/7 o prodaji na daljinu;• 2002/65 o prodaji finansijskih usluga na

daljinu;• 93/13 o nepravičnim uslovima u potrošačkim

ugovorima • pravo naknadu štete garantovano Direktivom

85/374 o odgovornosti za štetu od proizvoda

7


• Pravo na zaštitu ekonomskih interesa (nastavak) – posebna pravila o pojedinim vrstama potrošačkih ugovora – Direktive:

• 90/314 o paket aranžmanima, • 99/44 o prodaji robe široke potrošnje, • 2008/48 o potrošačkom kreditu,• 2008/122 o podeljenom korišćenju

nepokretnosti (tajmšering).

8


• Pravo na zaštitu ekonomskih interesa (nastavak) – Direktive:

• 2009/72 o električnoj energiji;• 2009/73 o gasu; • 2009/136 o univerzalnim uslugama u oblasti

telekomunikacija, • 2004/39 o tržištu finansijskih instrumenata • 2007/64 o uslugama plaćanja.

9


• Pravo na pravnu zaštitu (postupak za izricanje sudske zabrane iz direktiva o nepoštenom poslovanju i o nepravičnim odredbama u potrošačkim ugovorima; vansudsko rešavanje sporova);

• Pravo na informacije i obrazovanje (tu je najvažnija obaveza trgovca da obavesti potrošača o čitavom nizu pojedinosti pre, tokom i nakon zaključenja ugovora);

• Pravo učešća (pravo potrošača da učestvuju u kreiranju politike zaštite potrošača).

10

Zakon o zaštiti potrošača 2010

•Garantuje prošireni katalog osnovnih prava potrošača (član 2)

•Potrošač ne može da se odrekne prava utvrđenih zakonom. On može da odluči da ih ne koristi, ali ne može unapred da ih se punovažno odrekne.

•Zabranjeno je izigravanje zakona – ponašanje koje nije protivno izričitoj zakonskoj zabrani ako ima za cilj ili posledicu izbegavanje primene ZZP.

11

Zakon o zaštiti potrošača 2010

Odnos ZZP i Zakona o obligacionim odnosima:•ZOO – jedinstveno uređenje obligacionih

odnosa•ZZP kreira poseban, specijalan, režim koji se

primenjuje na predugovorne i ugovorne odnose trgovca i potrošača

•Ako nema posebnih pravila ugovornog potrošačkog prava (ZZP), primenjuju se opšta pravila ugovornog prava (ZOO)

•Primer: opozivost ponude (član 3 ZZP)

12

Zakon o zaštiti potrošača (2010)

• Trgovac: pravno ili fizičko lice koje nastupa na tržištu u sklopu svoje poslovne delatnosti ili u druge komercijalne svrhe.

• Potrošač: fizičko lice koje na tržištu pribavlja robu ili usluge u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti.

• Treba oborivo pretpostaviti da fizičko lice postupa u svojstvu potrošača, iako ZZP to ne propisuje izričito.

13


•U prvoj glavi zakona utvrđena su značenja brojnih izraza (definicije)

•Definisanje izraza na početku zakona – nova tendencija u srpskom pravu.

•Potrošački ugovor jeste svaki ugovor zaključen između trgovca i potrošača. ZZP se primenjuje samo na one odnose koji se kvalifikuju kao potrošački. U svim ostalim slučajevima: ZOO.

14


•N.B. Odredbe ZOO u oblasti ugovornog prava po pravilu su dispozitivne prirode: važe ukoliko se ugovornici ne dogovore drugačije.

•Odredbe ZZP su imperativne.•Primer: PravilaZOO koja se tiču ugovora o

organizovanju putovanja značajnim delom su dispozitivne prirode. Pravila ZZP kojima se potrošaču garantuju određena prava prilikom zaključenja ugovora u turizmu su imperativna.

15

Predugovorno obaveštavanje

Druga glava ZZP•Dužnost isticanja cena (i prekršajne sankcije

za slučaj da se trgovac o ovu dužnost ogluši)•Transponovanje Direktive 98/06 o dužnosti

isticanja cena i dopunska pravila (benzinske stanice, parkirališta, ugovstiteljski objekti)

•Dužnost izdavanja računa (svrha ovog pravila nije zaštita fiskusa nego zaštita potrošača)

16


Druga glava ZZP (nastavak)•Dužnost trgovca da pre zaključenja

ugovora obavesti potrošača, na jasan i razumljiv način, o određenim podacima koji su od značaja za donošenje racionalne odluke o stupanju u ugovorni odnos.

•ZZP sadrži listu tih podataka.•Komercijalna svrha obaveštavanja

17


Druga glava ZZP (nastavak)•Teret dokazivanja da je izvršio dužnost

predugovornog obaveštavanja potrošača leži na trgovcu.

•Građanskopravna sankcija: ako trgovac nije ispunio dužnost obaveštavanja, ugovor je rušljiv.

•Potrošač može da zahteva poništaj u roku od godinu dana od zaključenja.

18


Druga glava ZZP (nastavak)• Potrošač nije dužan da plati dodatne troškove

(poštanske troškove, troškove transporta i isporuke), ako ga trgovac nije obavestio o njihovom iznosu pre zaključenja ugovora.

• Ako se iznos dodatnih troškova nije mogao unapred izračunati, potrošač nije dužan da ih plati ako ga trgovac nije obavestio, pre zaključenja ugovora, da mu se dodatni troškovi mogu staviti na teret.

19


Druga glava ZZP (nastavak)•Posebna pravila o plaćanju posredstvom

banke ili pošte (razlika u odnosu na ZOO).•Smatra se da je plaćanje izvršeno kada

banka odnosno pošta primi nalog potrošača za plaćanje ili uplatu dugovanog iznosa (ili nalog trećeg lica koje vrši plaćanje u ime ili za račun potrošača).

20

Nepošteno poslovanje

Treća glava ZZP•Pod poslovanjem se podrazumeva svako

činjenje ili nečinjenje trgovca koje je povezano sa promocijom, prodajom ili isporukom proizvoda potrošačima.

•Pod proizvodom misli se kako na robu, tako na usluge.

21


•Postupanje trgovca prema potrošaču kvalifikuje se kao nepošteno ako su kumulativno zadovoljena dva uslova: (1) trgovac se nije ponašao kao dobar stručnjak (nije bio pažljiv i vešt u dovoljnoj meri), i (2) takvim svojim ponašanjem trgovac je bitno umanjio sposobnost potrošača da razborito odlučuje, usled čega je potrošač doneo ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo.

22


•Pod ekonomskog odlukom misli se na odluku prosečnog potrošača o tome da li, na koji način i pod kojim uslovima da kupi proizvod; da li da cenu plati u celosti ili delimično; da li da zadrži ili da vrati proizvod; da li da iskoristi neko drugo pravo u vezi s proizvodom koje ima po osnovu ugovora; da li da nešto učini ili da se uzdrži od kakvog postupka.

23


•Pojedine grupe potrošača su zbog svoje psihičke ili fizičke slabosti, uzrasta ili lakomislenosti naročito osetljive na određene vrste poslovanja ili na određene proizvode.

•Kada posluje sa potrošačima iz takve grupe, trgovac je dužan da uzme u obzir njihovu posebnu osetljivost.

•Posebna zaštita maloletnika (član 26)

24


• Nepoštenim se naročito smatraju obmanjujuće i nasrtljivo poslovanje.

• Svaka povreda obaveze predugovornog obaveštavanja kvalifikuje se kao nepošteno poslovanje.

• Zakon definiše obmanjujuće i nasrtljivo poslovanje i propisuje liste takvih ponašanja koja se UVEK smatraju nepoštenim, bez obzira na okolnosti pod kojima ih trgovac preduzima. Takvo poslovanje je prekršajno sankcionisano.

25


• Nadležni inspektor proverava da li trgovac nepošteno posluje.

• Rešenje kojim nadležni inspektor određuje rok u kome je trgovac dužan da otkloni utvrđeni nedostatak u poslovanju.

• Rešenje o privremenoj zabrani prodaje robe, odnosno pružanja usluga do otklanjanja nedostataka.

• Žalba ne odlaže izvršenje.

26


Novčane kazne za nepošteno poslovanje:•300.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice;•50.000,00 do 150.000,00 dinara za fizičko

lice ili odgovorno lice u pravnom licu;•50.000,00 do 500.000,00 dinara za

preduzetnika.Zaštitne mere: (1) zabrana obavljanja

određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana i (2) objavljivanje rešenja.

27

Ugovori zaključeni van poslovnih prostorija i na daljinu

Četvrta glava ZZP• Transponovanje direktiva: 85/577/ЕЕC o

prodaji van poslovnih prostorija trgovca, 97/7/ЕC o prodaji na daljinu, kao i onih odredabe Direktive 2000/31/ЕC o elektronskoj trgovini koje se tiču zaštite prava i interesa potrošača

• Slučajevi kada se pregovori o zaključenju ugovora ili samo zaključenje ne odvijaju u poslovnim prostorijama trgovca

28


•Pored opštih pravila o dužnosti obaveštavanja (član 16), trgova ima dodatnu, pojačanu obavezu te vrste kod ugovora zaključenih van poslovnih prostorija i na daljinu (član 28)

•Posebna pravila kod ugovora o pružanju finansijskih usluga i kod elektronske trgovine

•Dužnost obaveštavanja o vršenju prava na jednostrani raskid

•Poseban obrazac za jednostrani raskid

29


•Pismena forma (papir ili drugi trajni medijum)

•Posebni formalni uslovi za zaključenje ovih ugovora

•Izuzetak od načela konsensualizma•Porudžbenica mora da sadrži zakonom

propisane podatke i obrazac za jednostrani raskid

30


Pravo na jednostrani raskid:•Potrošač može u roku od 14 dana od dana

zaključenja ugovora na daljinu ili ugovora koji se zaključuje izvan poslovnih prostorija da bez navođenja razloga jednostrano raskine ugovor.

•Na taj način, potrošač se oslobađa svih ugovornih obaveza, osim neposrednih troškova povraćaja robe trgovcu.

31


•Rok u kojem potrošač može da raskine ugovor ne počinje da teče dok trgovac ne obavesti potrošača o postojanju prava na raskid (građansko-pravna sankcija!).

•Način na koji se ostvaruje pravo na jednostrani raskid: član 35

•Posledice po povezane ugovore: član 38•Izuzeci: članovi 39 i 40

32


•Zabrana neposrednog oglašavanja (član 41)

zabranjeno bez prethodnog pristanka potrošača

•Slanje nenaručenih pošiljki (član 42):prekršajno sankcionisano, a pošiljka se

smatra za bezuslovni poklon potrošaču

33

Nepravične ugovorne odredbe

Peta glava ZZP• ZOO: sud može da odbije primenu pojedinih

odredaba opštih uslova formularnih ugovora koje su nepravične ili preterano stroge prema strani koja pristupa ugovoru

• ZZP: posebna pravila o apsolutnoj ništavosti onih odredaba u potrošačkim ugovorima koje se prema posebnom merilu sadržanom u samom zakonu kvalifikuju kao nepravične

34


•Opšte pravilo (član 46)•Odredba je nepravična ako ima za

posledicu: značajnu nesrazmeru u obavezama ugovornih strana, na štetu potrošača, ili to što izvršenje ugovorne obaveze opterećuje potrošača bez opravdanog razloga, ili to što se izvršenje ugovora značajno razlikuje od onoga što je potošač osnovano očekivao.

35


•Nepravična je i odredba koja je protivna zahtevu javnosti u postupanju trgovca ili načelu savesnosti i poštenja.

•Zahtev javnosti znači da ugovorna odredba obavezuje potrošača samo ako je izražena jednostavnim, jasnim i razumljivim jezikom i ako je takva da bi je shvatio razuman čovek potrošačevog znanja i iskustva.

36


•Crna i siva lista nepravičnih odredaba (članovi 47 i 48)

•Nepravične odredbe u potrošačkim ugovorima apsolutno su ništave.

•Ništavost jedne odredbe ne povlači za sobom ništavost samog ugovora, ako on može opstati bez te odredbe

37


•Sud ex officio ispituje pravičnost i posledičnu ništavost svih odredaba u potrošačkim ugovorima.

•Tu se ne misli samo na standardne odredbe athezionih ugovora, nego i na one odredbe o kojima je potrošač pregovarao ili mogao da pregovara sa trgovcem (pojačana zaštita u odnosu na Direktivu 93/13, koja se odnosi se samo na standardne odredbe)

38

Saobraznost robe i usluga (i ugovorna garancija)

Šesta i osma glava ZZP•Pravila o saobraznosti robe i usluga, kao i

pravila o garanciji, primenjuju se na odnose između trgovca i potrošača. Ta pravila ne važe u odnosu između dva trgovca.

•Za odnos između dva trgovca merodavan je Zakon o obligacionim odnosima

39

Saobraznost robe i usluga

•Ova pravila važe za sve potrošačke ugovore – kako o prodaji robe, tako o pružanju usluga

•Roba: svaka telesna pokretna stvar, osim stvari koje su prodate u izvršnom postupku ili na drugi način po sili zakona

•Ako potrošački ugovor sadrži odredbu kojom se potrošač odriče nekog prava koje mu je garantovano Zakonom, ta odredba je ništava – ne proizvodi pravno dejstvo

40


Smatra se da je isporučena roba saobrazna ugovoru ako:•odgovara opisu koji je dao trgovac, i ako ima svojstva robe koju je trgovac pokazao potrošaču kao uzorak ili model; •ima svojstva potrebna za naročitu upotrebu za koju je potrošač nabavlja, a trgovac je to znao ili morao da zna; •ima svojstva potrebna za redovnu upotrebu robe iste vrste;

41


(nastavak)• po kvalitetu i funkcionisanju odgovara onome

što je uobičajeno kod robe iste vrste i što potrošač može osnovano da očekuje s obzirom na prirodu robe i javna obećanja o posebnim svojstvima robe.

Ako bilo koji od navedenih uslova nije ispunjen, roba je nesaobrazna ugovoru.

42


• Trgovac odgovara za nesaobraznost koja je postojala u času prelaska rizika na potrošača, a to je po pravilu trenutak kada potrošač stekne državinu na stvari.

• Trgovac je odgovoran za nesaobraznost bez obzira na to da li je za nju znao.

• Trgovac odgovara i za onu nesaobraznost koju je potrošač mogao lako opaziti, ako je upravo on (trgovac) izjavio da roba ima određena svojstva, pa se ispostavilo da tih svojstava nema.

43


Trgovac ne odgovara za nesaobraznost:•ako je u času zaključenja ugovora potrošaču bilo poznato da roba nije saobrazna ugovoru, ili •ako je uzrok nesaobraznosti u materijalu od kojeg je stvar napravljena a koji je trgovcu dao potrošač.

Trgovac je vezan vlastitim javnim obećanjima o posebnim svojstvima robe, kao i javnim obećanjima koja je dao njegov predstavnik ili proizvođač, naročito ako je obećanje učinjeno putem oglasa ili na ambalaži robe. (Izuzeci: član 52)

44


•Trgovac odgovara za nesaobraznost robe usled nepravilne instalacije ili montaže, ako je po ugovoru dužan da potrošaču obezbedi instalaciju ili montažu robe.

•Trgovac odgovara i ako usled kakvog nedostatka u uputstvu sam potrošač nepravilno instalira ili montira robu.

45


• U slučaju nesaobraznosti robe onome što je ugovoreno, potrošač na prvom mestu ima pravo da zahteva od trgovca da se ta nesaobraznost otkloni opravkom i zamenom robe, po izboru potrošača.

• Svaka opravka ili zamena mora se izvršiti bez naknade, u primerenom roku i bez značajnijih neugodnosti za potrošača.

• Trgovac snosi sve troškove koji su neophodni da bi se roba opravila ili zamenila. Tu spadaju i troškovi rada, materijala, preuzimanja i isporuke robe.

46


• Ako do opravke ili zamene robe ne dođe u primerenom roku, potrošač ima pravo da zahteva srazmerno sniženje cene ili da izjavi da raskida ugovor. Potrošač ne može da raskine ugovor ako je nesaobraznost robe neznatna.

• U svakom slučaju, potrošač ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima obligacionog prava.

• Trgovac odgovara za nesaobraznost robe koja se pokaže u roku od dve godine od prelaska rizika na potrošača, izuzev kada je ugovorom određen duži rok.

47


• Kod prodaje polovne robe, može se ugovoriti kraći rok u kome trgovac odgovara za nesaobraznost. Ipak, taj tok ne može biti kraći od jedne godine.

• Ako se nesaobraznost robe pokaže u roku od 6 meseci od prelaska rizika na potrošača, pretpostavlja se da je ta nesaobraznost postojala u času prelaska rizika.

• Nema prekluzivnih rokova iz ZOO (ZZP ne predviđa da će potrošač izgubiti navedena prava ako u veoma kratkom roku ne obavesti trgovca o otkrivenoj nesaobraznosti)!

48


•Proizvođač robe se prema potrošaču nalazi u položaju jemca za obaveze trgovca koje nastanu usled nesaobraznosti robe :

proizvođač po samom Zakonu garantuje potrošaču da će ispuniti obaveze trgovca koje nastanu usled nesaobraznosti prodate i predate robe, u slučaju da sam trgovac ne ispuni te obaveze (zato što je insolventan, više ne postoji).

49


•Ugovorna garancija je svaka izjava kojom njen davalac (prodavac ili proizvođač) daje obećanje u vezi sa robom. Ona je pravno obavezujuća pod uslovima datim u izjavi, kao i oglašavanju u vezi sa tom robom.

•Ugovorna garancija mora biti takva da poboljša položaj koji je potrošaču već garantovan zakonom.

50


•Trgovac odgovara za prekršaj ako prava koja su potrošaču garantovana zakonom prikazuje potrošaču kao nekakav poseban ustupak koji mu trgovac čini.

•Zloupotreba reči garancija je prekršajno sankcionisana.

51


•Trgovac koji garantuje potrošaču više prava u pogledu saobraznosti robe nego što ovaj po Zakonu ima, dužan je da na zahtev potrošača izda garantni list.

•Garantni list se izdaje u pisanom ili elektronskom obliku i mora biti jasan, čitljiv i lako razumljiv.

52


•Zakon propisuje minimum obavezne sadržine garantnog lista (član 56).

•Trgovac je vezan obećanjima iz ugovorne garancije i ako propusti da potrošaču izda garantni list, kao i ako garantni list ne sadrži sve neophodne podatke.

53


•Potrošač ima pravo da izjavi reklamaciju trgovcu, radi ostvarivanja svojih prava u pogledu saobraznosti robe.

•Trgovac je dužan da potrošaču odgovori na reklamaciju u pisanom obliku, u roku od 15 dana od prijema reklamacije.

•Odgovor trgovca mora da sadrži njegovo izjašnjenje o potrošačevim navodima, kao i predlog za rešavanje po potrošačevom zahtevu.

54


•Zakon sadrži posebne odredbe o tome kada se smatra da izvršena usluga nije saobrazna ugovoru (član 80).

•Ako je po nalogu trgovca uslugu izvršilo neko treće lice, trgovac je odgovoran za saobraznost izvršene usluge isto kao što bi bio odgovoran da je uslugu sam izvršio.

55


• Ako je izvršena usluga nesaobrazna ugovoru, potrošač ima pravo na otklanjanje nesaobraznosti vršenjem usluge koja je prvobitno ugovorena.

• Ako trgovac dokaže da je otklanjanje nesaobraznosti izvršenjem usluge koja je prvobitno ugovorena nemoguće, ili protivpravno, ili da ono predstavlja nesrazmeran teret za trgovca, potrošač može zahtevati sniženje cene ili izjaviti da raskida ugovor.

56


•U svemu ostalom, ako izvršena usluga nije saobrazna ugovoru o pružanju usluga, Zakon propisuje shodnu primenu pravila o odgovornosti trgovca za nesaobraznost prodate i predate robe.

•To umanjuje značaj pravila o razgraničenju ugovora o prodaji od ugovora o delu

57


• Nadležni inspektor proverava da li trgovac zloupotrebljava reč garancija / propušta da odgovori na reklamaciju potrošača.

• Rešenje kojim nadležni inspektor određuje rok u kome je trgovac dužan da otkloni utvrđeni nedostatak u poslovanju.

• Rešenje o privremenoj zabrani prodaje robe, odnosno pružanja usluga do otklanjanja nedostataka.

• Žalba ne odlaže izvršenje.

58


Novčane kazne za nepošteno poslovanje:•300.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice;•50.000,00 do 150.000,00 dinara za fizičko

lice ili odgovorno lice u pravnom licu;•50.000,00 do 500.000,00 dinara za

preduzetnika.Zaštitne mere: (1) zabrana obavljanja

određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana i (2) objavljivanje rešenja.

59

Vanugovorna odgovornost proizvođača

• Prelazne i završne odredbe ZZP: od 1. januara 2011. prestaje da važi Zakon o odgovornosti proizvođača stvari s nedostatkom (2005)

• Taj zakon nije bio u potpunosti u skladu sa Direktivama 85/374/EEZ i 99/34/EEZ

• Ovim pravilima je mesto u ZZP: reč je o tzv. potrošačkoj direktivi.

• Sedma glava ZZP.• Član 179 ZOO nastavlja da se primenjuje u

slučajevima kada je oštećenik pravno lice.

60


• Pojam štete za koju proizvođač odgovara je sužen.• Šteta je posledica koja nastaje smrću ili telesnom

povredom, kao i posledica nastala uništenjem ili oštećenjem nekog dela imovine kojeg oštećeni obično koristi za ličnu upotrebu ili potrošnju.

• Reč je o vanugovornoj objektivnoj odgovornosti proizvođača za štetu od proizvoda s nedostatkom (odgovornost bez obzira na krivicu).

• Oštećenik – fizičko lice, bez obzira na to da li je u bilo kakvom ugovornom odnosu sa proizvođačem.

61


Proizvođač je lice koje:• proizvodi ili uvozi gotove proizvode, robu,

sirovine i sastavne delove u Srbiju radi prodaje, zakupa, lizinga ili druge vrste prometa,

• predstavlja se kao proizvođač stavljanjem svog naziva, zaštitnog znaka ili drugog obeležja na robu,

• prodavac, kada proizvod ne sadrži podatke o proizvođaču, ako oštećeniku ne otkrije identitet proizvođača,

• prodavac uvoznog proizvoda koji sadrži podatke o proizvođaču, ali ne sadrži podatke o uvozniku.

62


• Nedostatak postoji ako proizvod ne obezbeđuje sigurnost koja se s pravom očekuje s obzirom na sve okolnosti (uključujući reklamu, upotrebu proizvoda koja se razumno mogla očekivati i vreme kada je proizvod stavljen u promet).

• Proizvođač odgovara bez obzira na to da li je znao za nedostatak.

• Odgovornost proizvođača za štetu od proizvoda sa nedostatkom ne može se ugovorom ograničiti niti isključiti.

63


•Oštećeni ima pravo na naknadu štete ako dokaže da je pretrpeo štetu, da je proizvod imao nedostatak i da postoji uzročna veza između tog nedostatka i pretrpljene štete.

•Pravo na naknadu neimovinske štete – prema opštim pravilima o odgovornosti.

64


Proizvođač NE odgovara ako dokaže da:• nije stavio proizvod u promet;• nedostatak nije postojao u vreme kada je stavio

proizvod u promet ili da se pojavio kasnije;• nije proizveo proizvod namenjen prodaji ili

drugoj vrsti stavljanja u promet i da proizvod nije proizveden u okviru njegove redovne delatnosti;

• je nedostatak nastao usled usaglašavanja svojstava proizvoda sa obavezujućim propisima donetim od strane nadležnog organa.

65


•Ako je više lica odgovorno za štetu od proizvoda sa nedostatkom, njihova odgovornost je solidarna.

•Ako je nastanku štete od proizvoda sa nedostatkom delimično doprinelo treće lice, isključivo je odgovoran proizvođač.

•Proizvođač se može delimično ili potpuno osloboditi odgovornosti za štetu od proizvoda sa nedostatkom ako je oštećeni ili lice za koje je on odgovoran svojom krivicom doprineo nastanku štete.

66


Zastarelost prava na naknadu štete: •tri godine od dana kada je oštećeni

doznao za štetu, nedostatak i identitet proizvođača;

•deset godina od dana kad je proizvođač stavio u promet proizvod sa nedostatkom.

67

Ugovori u turizmu

•Deseta glava ZZP•Transponovanje direktiva: 90/314/EEC o

paket aranžmanima i 2008/122/EC o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti (tajmšering), koja stupa na snagu 23. februara 2011.

•U EU je u toku je rasprava o neophodnim izmenama Direktive 90/314/EEC.

•U radu na ZZP uzet je u obzir tok te rasprave, kao i relevantne odluke Evropskog suda pravde

68

Ugovori u turizmu• Turističko putovanje je kombinacija dve ili više

turističkih usluga (prevoz, smeštaj i drugo)• koju je pripremio trgovac, samostalno ili po

zahtevu potrošača (prošireno u odnosu na Direktivu!),

• u trajanju dužem od 24 časa • ili u kraćem trajanju koje uključuje jedno

noćenje, • kao i višednevni boravak koji uključuje samo

uslugu smeštaja u određenim terminima ili određenom trajanju, bez obzira na izdvojeni obračun ili naplatu pojedinačnih usluga.

69

Ugovori u turizmu

• Obuhvaćen i ugovor o boravku učenika ili studenta u porodici u inostranstvu ili drugom odgovarajućem smeštaju uz redovno pohađanje nastave u školi ili na fakultetu u trajanju dužem od tri meseca.

• Pojam potrošača proširen: obuhvata i fizičko lice koje koristi turističko putovanje u okviru svoje poslovne delatnosti, profesije ili zanata, odnosno na osnovu ugovora između trgovca i trećeg lica, koji je zaključio taj ugovor u njegovu korist ili je na njega preneo ugovorenu uslugu.

70

Ugovori u turizmu

•Detaljan spisak podataka o kojima je trgovac dužan da obavesti potrošača pre zaključenja ugovora o turističkom putovanju.

•Formalni uslovi za zaključenje ugovora.•Pravila o odustanku od putovanja.•Pravila o saobraznosti turističkog putovanja

onome što je ugovoreno: trgovac odgovara za saobraznost usluge, uključujući usluge koje je potrošaču pružilo treće lice.

71

Ugovori u turizmu

•ZZP propisuje dužnost trgovca da potrošaču pruži neposrednu pomoć u slučaju nesaobraznosti;

•uređuje obim odgovornosti trgovca za štetu nastalu usled nesaobraznosti – što u skladu sa praksom Evropskog suda pravde obuhvata i moralnu štetu;

•propisuje pravilo da potrošač gubi pravo da zahteva sniženje cene ako nesavesno propusti da ukaže na nesaobraznost pruženih usluga onome što je ugovoreno.

72

Ugovori u turizmu

•Trgovac je dužan da pruži dovoljne garancije potrošaču da će, u slučaju neizvršenja ugovora o turističkom putovanju usled trgovčeve nesposobnosti za plaćanje, potrošaču biti vraćena cena turističkog putovanja koju je platio i da će u tom slučaju biti pokriveni troškovi njegovog povratka u ugovoreno mesto.

•Osiguranje od nesposobnosti za plaćanje ili bankarska garancija na prvi poziv.

73

Ugovori u turizmu

•Potrošač stiče neposredan i bezuslovan zahtev prema osiguravaču (ili banci).

•Ne mogu mu se uskratiti prava iz ugovora o osiguranju od nesposobnosti plaćanja zbog toga što trgovac nije platio dospele premije osiguranja.

•Trgovac može da zahteva ili prihvati isplatu cene turističkog putovanja pre potpunog izvršenja svojih ugovornih obaveza samo ako potrošaču preda ispravu o osiguranju ili garanciji.

74

Ostali ugovori u turizmu

•Ugovor o vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti (tajmšering);

•Ugovor o trajnim olakšicama za odmor;•Ugovor o pomoći prilikom preprodaje

vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti ili trajnih olakšica za odmor; i

•Ugovor o omogućavanju razmene vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti.

75

Usluge od opšteg ekonomskog interesa

•Usluge koje se, zbog visoke cene neophodnih ulaganja, ograničenosti dobara i drugih resursa neophodnih za njihovo pružanje, održivog razvoja, razloga društvene solidarnosti i potrebe za ujednačenim regionalnim razvojem, kvalifikuju kao usluge od opšteg ekonomskog interesa: usluge iz oblasti telekomunikacija, zatim isporuka gasa i električne energije, javni saobraćaj i poštanske usluge.

76

Usluge od opšteg ekonomskog interesa• Ugroženi potrošač je onaj koji zbog svog

ekonomskog ili društvenog položaja ili mesta na kome živi, nema pristup usluzi od opšteg ekonomskog interesa odgovarajućeg kvaliteta i po pristupačnoj ceni.

• To mogu biti lica sa posebnim potrebama, domaćinstva u zabačenim područjima i slično.

• Vlada bliže uređuje pojam ugroženih potrošača u pojedinim oblastima, na predlog ministra nadležnog za zaštitu potrošača i ministra nadležnog za odgovarajuću oblast.

77


•Direktive: 2002/22/EZ (dopunjena 2009/136/EZ) o univerzalnim uslugama u oblasti telekomunikacija, 2009/72/EZ o električnoj energiji, 2009/73/EZ o gasu

•Član 36 (sada obavezujuće) Povelje o osnovnim pravima EU garantuje pravo na pristup uslugama od opšteg interesa, premda ta garantija nema neposrednu primenu u EU.

78


• Dostupnost i pristupačnost usluga od opšteg ekonomskog interesa predstavlja elementarni zahtev kvalitetnog, a ponekad i prosto bezbednog, života svakog pojedinca. Prekidi u pružanju ovih usluga, previsoke cene, nepravično postupanje prema ugroženim potrošačima često su razlog za prigovor svim državama članicama i pridruženim državama.

• Jedan od ciljeva potrošačkog prava ogleda se u tome da ugroženi potrošači imaju siguran pristup makar osnovnim uslugama od opšteg ekonomskog interesa i da im se pristup tim uslugama ne može uskratiti u stanju nužde.

79


•Nacionalni program zaštite potrošača•Zaštita od isključenja•Dužnost obaveštavanja•Pravo na raskid•Pravo na promenu pružaoca usluga•Specifikacija računa•Besplatna kontakt linija

80

Javnopravni aspekt zaštite potrošača prema ZZP

XI glava: Strategija i sistem zaštite potrošača

•Nosioci zaštite potrošača•Nacionalni savet za zaštitu potrošača•Udruženja i savezi čija je oblast

ostvarivanja ciljeva zaštita potrošača•Evidencija, ovlašćenja i finansiranje

udruženja i saveza

81


XII glava: Vansudsko rešavanje potrošačkih sporova (postupak i shodna primena drugih propisa)•Spor koji proizlazi iz ugovornog odnosa potrošača i trgovca. •Tu NE spadaju sporovi usled smrti, telesne ozlede ili narušenog zdravlja; pružanja zdravstvenih ili pravnih usluga; prenosa prava na nepokretnostima.•Potrošačk spor NIJE spor čija vrednost prelazi 1.000.000 dinara.

82


XIII glava: Postupak zabrane nepravičnih ugovornih odredaba i nepoštenog poslovanjaPotrošač čije je pravo ili interes povređen, kao i udruženje i savez ovlašćeni za zastupanje kolektivnih interesa, može da podnese zahtev za pokretanje postupka:•zabrane nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima;•zabrane nepoštenog poslovanja;•za oduzimanje protivpravno stečene koristi.

83

Nadzor• Ministarstvo nadležno za poslove zaštite

potrošača i druga ministarstva (član 147) vrše nadzor nad primenom ovog zakona.

• Ovlašćenja inspekcijskih organa.

Kaznene odredbe• Prekršajne kazne (300.000 – 2.000.000 RSD)• Zaštitna mera privremene zabrane obavljanja

određene delatnosti• Zaštitna mera javnog objavljivanja rešenja

84

Documents

Zakon o Zastiti Potrosaca