ZBORNIK RADOVA - jusk.rsjusk.rs/wp-content/uploads/Zbornik-radova-ENK-2019-JUSK.pdf · uvođenja u posao priprema i sprovodi ovlaštena osoba - predstavnik rukovodstva za sistem upravljanja

ZBORNIK

RADOVA

Република Србија,

Министарство просвете,

науке и технолошког развоја

7 - 8. novembar

978-86-89157-14-7

Zbornik radova / Proceedings

JUSK ENK 2019 / UASQ EQW 2019

Publisher:

UASQ - United Association of Serbia for Quality, Belgrade, SERBIA

Editor:

Prof. Dr. Valentina Marinković

Editorial Office:

UASQ

Kneza Miloša St. 9/II, 11000 Belgrade, Serbia.

Phone/Fax: +381 11 32 36 266

E-mail: [email protected]

Web: www.jusk.rs

For publisher:

Zoran Pendić

Milan Rančić

Printed by (electronic version):

UASQ

Kneza Miloša St. 9/II, 11000 Belgrade, Serbia.

Phone/Fax: +381 11 32 36 266

E-mail: [email protected]

Web: www.jusk.rs

Circulation: 300.

Note: All the manuscripts are not be returned.

This Publication is publication science character.

Ministry of Education and Science of the Republic of Serbia has financially supported this edition.

EVROPSKA NEDELJA KVALITETA – ZBORNIK RADOVA 2019

Sadržaj:

Detaljni Program ................................................................................................................................... 2

UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA KAO PREDUSLOV USPJEŠNOG POSLOVANJA ......... 9

UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA O LIČNOSTI KROZ IZIS ........................................................... 14

RAZVOJ KONKURENTNOSTI U SAVREMENOM POSLOVNOM OKRUŽENJU ............................. 23

DIGITALIZACIJA FARMACEUTSKE PROIZVODNJE - I4.0 KONCEPT ........................................... 28

INDUSTRIJA 4.0, ZDRAVSTVO 2.0- KAKO DO KVALITETA U OBRAZOVANJU I ODRŽIVOG RAZVOJA ? .......................................................................................................................................... 29

VODA, ENERGIJE I ODRŽIVI RAZVOJ – SAPOSEBNIMOSVRTOM NA MIKRO I

PIKOHIDROELEKTANE ...................................................................................................................... 30

NTK – ŠEST SIGMA I MODELI ZA UNAPREĐENJE POSLOVNIH PROCESA ................................ 34

NTK AKREDITOVANE LABORATORIJE ........................................................................................... 41

NTK FARMACIJA: ............................................................................................................................... 59

NTK UPRAVLJANJE KVALTITETOM U ZDRAVSTVU: ..................................................................... 66

mailto:[email protected]

http://www.jusk.rs/

http://journal.jusk.rs/index.php/ijaq/about/submissions

http://jusk.rs/konferencije/



9

UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA KAO PREDUSLOV USPJEŠNOG POSLOVANJA

Danka Stojanović

Saradnik u ljudskim resursima: Zubostomatološki laboratorij Full Dent, Knjaza Miloša 10a, Banjaluka, 78000, Bosna i Hercegodina, [email protected]

Abstract: Ljudski kapital se može definisati kao „produktivni potencijal znanja i aktivnosti pojedinca“ (Vodopija, 2006) . Osoba koja posjeduje znanja, vještine, motivaciju i sposobnosti predstavlja ljudski kapital (resurs) s potencijalima koji organizaciji ili instituciji osiguravaju konkurentsku prednost na tržištu. Zbog toga je od krucijalne važnosti ulaganje u zaposlene, njihovo uvođenje u posao i stalno unapređenje njihovih vještina i kompetencija. Prvi korak u unapređenju znanja I vještina novozaposlenog je uvođenje u posao u okviru kojeg zaposlni prolazi kroz upoznavanje s organizacijom i njenim pravilima, upoznavanje sa sistemom upravljanja kvalitetom, te obuku za primjenu mjere zaštite na radu i protivpožarne zaštite. Nakon toga znaposlni se upoznaje sa opisom radnog mjesta i započenji obuku vođenju od strane mentora.S obzirom da obuku i stručno usavršavanje zaposlenih možemo smatrati ključnim instrumentom proaktivnog i adaptivnog djelovanja savremene kompanije u odnosu na postojeće okruženje i jedan od bitnih elemenata za formiranje opšte strategije razvoja svakog preduzeća, zaposleni prolaze kroz niz obuka u skladu sa predviđenim planom. U cilju daljeg unapređenja rada, zaposleni pored redovnih povratnih informacija.

Key words:ljudski resursi, unapređenje zaposlenih, izvještavanje

1.UVOD

Kada govorimo o resursima

organizacije, prije svega mislimo na tri vrste

resursa: fizičke, finansijske i ljudske. Fizičke resurse predstavljaju mašine, materijali, oprema, radni prostor i drugo. Njihova važnost je velika – pored toga što omogućavaju organizaciji da stvara dobit, oni mogu biti i

neka vrsta mjerila uspjeha organizacije.

Finansijska sredstva, odnosno finansijski

resursi predstavljaju vitalni element

organizacijske sigurnosti i sposobnosti.

Finansijski resursi su bitni, kako za održanje procesa rada i proizvodnje tako i za dalji rast i

razvoj organizacije.Moderna poduzeća, organizacije i institucije su prepoznale da su

njihov najveći kapital njihovi zaposlenici, ljudi, tj. ljudski resursi. Ljudski kapital se može definisati kao „produktivni potencijal znanja i aktivnosti pojedinca“(Vodopija,2006)1

. Osoba

koja posjeduje znanja, vještine,motivaciju i sposobnosti predstavlja ljudski kapital (resurs)

s potencijalima koji organizaciji ili instituciji

osiguravaju konkurentsku prednost na tržištu. Zbog toga je od krucijalne važnosti ulaganje u

1Vodopija, Š.,Stručni savjetnik za uspješno organiziranje i vođenje, Rijeka, Naklada Žaga, 2006.

zaposlene, njihovo uvođenje u posao i stalno

unapređenje njihovih vještina i kompetencija.

2.ORIJENTACIJA NOVOZAPOSLENIH

Cilj orijentacije novozaposlenih i

mentorstva jeste da novom zaposleniku olakša potreban period privikavanja na novu radnu

sredinu. Pružanjem svih informacija o preduzeću, njegovoj viziji i misiji, pravilima i

procedurama rada i ponašanja, te nuđenjem jasnog plana uvođenja novozaposlenom se daje jasna struktura, koja umanjuje „lutanje“ i povećava sigurnost. Bez obzira koliko period uvođenja traje, cilj je da kandidat radi svoj posao što je moguće bolje sa što manje supervizije.

Program uvođenja u posao podrazumijeva

opšti dio, koji prolaze svi novozaposleni, bez

obzira na status, radno mjesto i prethodno

iskustvo.

Opšti dio programa uvođenja u posao obuhvata:

a) upoznavanje s organizacijom i njenim pravilima rada,

b) upoznavanje sa sistemom upravljanja kvalitetom

c) obuku za primjenu mjera zaštite na radu i protivpožarne zaštite.


10

a)Upoznavanje s organizacijom i njenim pravilima rada

Saradnik u ljudksim resursima predstavlja

novoprimljenom zaposlenom organizacijui

ključne funkcije s kojima će dolaziti u kontakt i

s kojima će sarađivati. Sa svojim pravima i obavezama koje proizilaze

iz radnog odnosa novozaposleni se upoznaje

iz odgovarajuće interne dokumentacije i usmeno od strane saradnika u ljudskim

resuresima

Novozaposleni dobija informacije o sljedećim tačkama: o preduzeću, odredbe i uslovi zapošljavanja, raznolikost i razvoj, odnosi radnik/poslodavac, pravila preduzeća, bezbjednost i zdravlje, beneficije radnika.

b)Upoznavanje sa sistemom upravljanja kvalitetom Svi novozaposleni upoznaju se dokumentima

sistema upravljanja kvalitetom, koji se

primjenjuje u organizaciji. Cilj ovog dijela

programa je da svakizaposleni razumije svoju

ulogu u sprovođenju ukupnog procesa rada i da se osposobi da koristi dokumenta sistema

upravljanja kvalitetom u skladu s potrebama

konkretnog radnog mjesta. Ovaj dio programa

uvođenja u posao priprema i sprovodi ovlaštena osoba - predstavnik rukovodstva za

sistem upravljanja kvalitetom.

c) Obuka iz oblasti zaštite zdravlja na radu i

zaštite od požara

Dio programa koji se odnosi na zaštitu na radu i zaštitu od požara ima za cilj da osposobi zaposlene za bezbjedan rad i očuvanje imovine, kao i za preduzimanje odgovarajućih mjera bezbjednosti i zaštite na radu. Ovaj dio programa obuke sprovodi se u skladu s odredbama Zakona o zaštiti na radu, Zakona o zaštiti od požara, odnosno odredbama odgovarajućih internih dokumenata. Ovaj dio programa uvođenja u posao mogu da pripremaju i sprovode licencirani eksterni saradnici. Drugi dio programa uvođenja u posao odnosi se na specifičnu grupu poslova i obuhvata:

a) upoznavanje s opisom poslova i dokumentima za rad na određenom radnom mjestu,

b) period rada pod nadzorom (mentorstvo).

Svi novoprimljeni ili preraspoređeni zaposleni u

skladu sa trenutnom situacijom i raspoloživim resursima prolaze obuku u sklopu uvođenja u

posao. Za svako radno mjesto postoji jasno

definisan program obuke koji uključuje sve neophodne korake obuke prema fazama.

Postoji i jasno definisan broj dana koji je

namijenjen za svaku od faza obuke. Naravno,

ove faze se mogu preplitati jedna sa drugom,

kao i u kraćem ili dužem periodu realizovati. Nakon završene svake od faza obuke, novozaposleni ima teorijsko ispitivanje

stečenog znanja. Ukoliko se novozaposleni nalazi u nekom od odjela proizvodnje, nakon

položenog teorijskog dijela ispita, kandidat pristupa praktičnom dijelu ispita. Nakon završetka programa uvođenja u posao, popunjen izvještaj, potpisan od strane

zaposlenog i nadležnog rukovodioca odlaže se

u posebnu fasciklu za evidenciju zajedno sa

programom obuke i ostalim dokumentima

korištenih u procesu obuke.

3.RAZVOJ KOMPETENCIJA

Obuku i stručno usavršavanje zaposlenih možemo smatrati ključnim instrumentom proaktivnog i adaptivnog djelovanja savremene

kompanije u odnosu na postojeće okruženje i jedan od bitnih elemenata za formiranje opšte strategije razvoja svakog preduzeća (Falola, Osibanjo, Ojo, 2014)

2. Formalno znanje i

vještine nisu dovoljne zaposlenima da mogu uspešno da odgovore na zahteve savremenog načina rada i pogotovo nisu dovoljne za prilagođavanje na stalno nove zahtjeve savremenog tržišta. Da bi jedna kompanija sačuvala svoju tržišnu poziciju i povećala konkurentsku prednost, ona mora da bude u

stanju da stvori nova znanja, a ne samo da se

oslanja na korištenje postojećih. Zbog toga, kontinuirana obuka ima značajnu ulogu u razvoju individualnih i organizacionih

performansi (Edralin, 2004)3. Postupak

strateške obuke zaposlenih i njihov razvoj podstiče kreativnost, inventivnost i obezbeđuje

2 Falola, H.O., Osibanja, O., Ojo, I., Effectiveness of

training and Development on employees’ Performance and organisation Competitiveness in

the Nigerian Banking industry,Bulletin of the

Transilvania University of Braşov

Series V: Economic Sciences, Vol. 7 (56) No. 1 –

2014. 3 Edralin, D.M.: Training: A strategic HRM

function. In: Centre for Business and Economic

Research and Development, Vol. 7(4), 2004, p. 1-4.


11

kompaniji jedan novi oblik koji joj daje

jedinstvenost i različitost. Stalnim ulaganjem u znanja i vještine zaposlenih utiče se na stvaranje kompetentnih, sposobnih, efikasnih i motivisanih kadrova u

firmi.

Proces obrazovanja i obuke zaposlenih

proizilazi iz planova, misije, prioriteta i ciljeva

organizacije iz kojih se izrađuje i Plan i program obuka i stručnog usavršavanja zaposlenih za svaku kalendarsku godinu. On

obuhvata eksterne obuke u oblasti

specijalističkih znanja i vještina u okviru zubno-

tehničke djelatnosti kao i znanja i vještine u oblasti „mekih“ i poslovnih vještina. Koristeći unutrašnje kapacitete i resurse, tokom godine se kontinuirano realizuju i interne obuke

zaposlenih koje se održavaju dinamikom koja je u skladu sa proizvodnim procesom kao i

potreba same proizvodnje.

Godišnjim planiranjem internih i eksternih obuka osiguravamo i obezbjeđujemo okvir za kontinuiran, djelotvoran i sistematičan proces obučavanja zaposlenih u skladu sa organizacionim prioritetima. Obuka i edukacija

zaposlenih treba da osigura permanentno

usaglašavanje prisutnog nivoa znanja i vještina sa specifičnim potrebama rada kao i unapređivanje znanja i poslovnih vještina zaposlenih kako bi ostvarili optimalne rezultate

na poslovima koje obavljaju.

3.1.Planiranje realizacije obuka Sve aktivnosti za izradu plana realizacije obuka inicira i koordiniše saradnik u ljudskim resursima. Zadužena osoba za izradu plana eksternih specijalističkih obuka je rukovodilac sektora proizvodnje i/ili koordinator za obuku i razvoj zaposlenih. Zadužena osoba za izradu plana realizacije internih i eksternih obuka u oblasti „soft“ skills i poslovnih vještina je saradnik u ljudskim resursima. Plan realizacije internih/ eksternih obuka obavezno treba da sadrži: 1. Naziv interne/eksterne obuke 2. Ime izvođača obuke 3. Plan obuke 4. Spisak polaznika obuke (ime i prezime zaposlenog i posao koji obavlja) 5. Sadržaj obuke 6. Cilj obuke 7. Mjesto i vrijeme održavanja 8. Resurse (opremu, materijale, prostor...) 9. Literaturu, prezentacije i ostali nastavni materijal 10. Način procjene uspješnosti obuke

Prilikom planiranja realizacije obuke definisaće se izvođači obuka. U zavisnosti od internih kapaciteta, obuku može da izvodi interni izvođač koji je zaposlen u preduzeću ili može da se izvrši postupak nabavke usluge sa izabranim eksternim izvođačem. Upravljanje sistemom obuke u nadležnosti je izvršnog direktora i neposredno pretpostavljenih. Upravljanje sistemom obuke podrazumjeva potpunu saradnju svih rukovodećih i odgovornih osoba sa osobama određenim za edukaciju i obuku zaposlenih. 3.2.Priprema i realizacija obuke Sve pripremne aktivnosti i aktivnosti na realizaciji obuke se sprovode u skladu sa planom realizacije internih i eksternih obuka. Rukovodilac sektora proizvodnje ili koordinator za obuke i razvoj su odgovorni za komunikaciju sa izvođačem i polaznicima obuka u slučaju eksternih specijalističkih obuka. U slučaju internih specijalističkih obuka, dogovore sa izvođačem i učesnicima obavlja koordinator za obuke i razvoj. Saradnik u ljudskim resursima koordiniše organizaciju i realizaciju internih i eksternih obuka u oblasti „soft“ i poslovnih vještina. Odgovorna osoba je dužna da, zajedno za izvođačima obuka, prije održavanja obuke jasno definiše plan obuke, njen dnevni red, trajanje, opremu neophodnu za realizaciju obuke, upitnike znanja prije i poslije obuke kao i materijale i literaturu koja će biti dostupna učesnicima tokom obuke. Takođe, zajedno sa izvođačem obuke kao i odgovornim licima definiše se mjesto i vrijeme održavanja obuke kao i spisak učesnika. Prije održavanja obuke, svaki polaznik će biti informisan o vremenu, mjestu i načinu obuke i dobiće sve pripremne materijale i uputstva. Za sva značajna odstupanja od plana i probleme u realizaciji obuke, odgovorna osoba za pojedine vrste edukacija je dužna da obavijesti direktora, saradnik u ljudskim resursima kao i koordinatore odjela. 3.3.Testiranje znanja prije i nakon obuke Prije održavanja obuke, izvođač je dužan da pripremi upitnike/testove koji će služiti za mjerenje nivoa znanja učesnika prije i poslije obuke u oblasti tema koje su obuhvaćene obukom (u slučajevima kada je fokus obuke na sticanju znanja). Na ovaj način će se mjeriti promjena znanja učesnika kao direktni rezultat realizovane obuke. Izvođač obuke dužan je nakon sprovedene obuke dostaviti rezultate testiranja u okviru Izvještaja o održanoj obuci. U slučaju internih specijalističkih obuka, izvještaj dostavlja koordinator za obuku i razvoj. Izvještaj o održanoj obuci treba da sadrži: naziv obuke, broj učesnika, trajanje obuke, metode i načine


12

rada, ocjenu osposobljenosti polaznika i analiza testova znanja kao i spisak učesnika. Rok i način dostave navedenog izvještaja biće definisan ugovorom u slučaju eksternog izvođača obuka. Nakon realizacije obuke, eksterni izvođač dostavlja validne sertifikate učesnicima najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema. Sertifikat kao dokaz kojim se potvrđuje da je polaznik uspješno savladao program obuke, dostavljaju se službi ljudskih resursa koji su zaduženi za ažuriranje dosijea zaposlenih i predstavljaju sastavni dio dosije zaposlenih. 3.4.Ocjenjivanje i vrednovanje obuke Svaki učesnik će nakon sprovedene eksterne obuke vrednovati realizovanu obuku. Učesnici će putem upitnika, na kraju sprovedene obuke, ocjenjivati izvođača, metod obuke kao i primjenjivost znanja i vještina koje su stekli tokom stručnog usavršavanja. Tom prilikom, svaki učesnik daje eventualne primjedbe, preporuke i prijedloge za poboljšanje. Na osnovu rezultata analize upitnika, primjedbi i prijedloga za poboljšanje dobijenih od učesnika kao i izvještaja o efektivnosti sprovedenih obuka, saradnik u ljudskim resusursima vrši evaluaciju obuke i pokreće adekvatne mjere (npr. izmjene i dopune obuke, preispitivanje liste internih i eksternih izvođača obuke, itd.) Sve navedene informacije i rezultati ocjene efektivnosti i primjenjivosti sprovedenih obuka trebaju se uzeti u obzir prilikom specifikacije potreba za obukama za narednu godinu.

3.5.Učešće na obukama koje nisu obuhvaćene planom

S obzirom da nije moguće u planu obuhvatiti individualne potrbe za obuke svhi zaposlenih, oni imaju mogućnost da samoinicijativno pokažu interesovanje za određenu obuku. Procedura prijave i odobravanja zahtjeva zaposlenih za stručno usavršavanje vrši se putem utvrđenog obrasca koji se dostavlja saradniku u ljudskim resursima a zahtjev odobrava direktor. U saradnji sa partnerima koji organizuju obuke i eduakcije iz oblasti koje su prioritetne za unapređivanja znanja zaposlenih, poslodavac može nominovati zaposlene kao učesnike ovakvih vidova obuka. Nakon učešća na navedenim obukama, učesnici su dužni u roku od 3 dana da dostave saradniku u ljudskim resursima izvještaj o toku i rezultatima obuke koju su pohađali kao i izvještaj sa posjeta sajmova. Saradnik u ljudskim resursima je dužan proslijediti informacije i izvještaj o stečenim znanjima generalnom direktoru na njegov zahtjev.

Pisani materijali i materijali u elektronskoj formi, video snimci, prezentacije i literatura nakon obuka i seminara pohranjuju se u prostorijama uprave, nakon čega se formira biblioteka i svi zaposleni imaju priliku koristiti navedene materijale i literaturu. 3.6.Evidencija o stručnom usavršavanju i ocjena performansi

Saradnik u ljudskim resursima vodi evidenciju

o stručnom usavršavanju zaposlenih, kako internih tako i eksternih obuka. Osim toga, vodi

i bazu prisutnosti na obukama.

Ocjena učinka zaposlenih ostvaruje se: - redovnim nadzorom nad sprovođenjem aktivnosti od strane neposrednog rukovodioca, - preispitivanjem ostvarenja ciljeva i planova poslovanja.

Na osnovu rezultata vrednovanja učinka zaposlenihsaradnik u ljudskim resursimadefiniše i sprovodi mjere kojima se obezbjeđuje stalna pogodnost kadrova za ostvarenje ciljeva. Odluku o mjeri donosi direktor. U zavisnosti od utvrđenih rezultata vrednovanja, mjere mogu biti:

a) kod negativnih rezultata procjene:

sprovođenje dodatne obuke za sticanje znanja i veština,

raspoređivanje na drugo radno mjesto za koje zaposleni ispunjava uslove, a u skladu sa zakonom i potrebama organizacije,

prestanak radnog odnosa, odnosno raskid ugovora u skladu sa zakonom, ukoliko nisu postignuti očekivani rezultati od sprovedenih mjera, a zaposleni se ne može rasporediti na druge poslove,

druge mjere u skladu sa zakonom i intrernim dokumentima.

b) kod pozitivnih rezultata procjene:

raspoređivanje na druga radna mjesta,

finansijska stimulacija u skladu sa zakonom i internim dokumentima,

upućivanje na stručna usavršavanja.

4.OCJENJIVANJE RADNE UČINKOVITOSTI Davanje povrtne informacije na radnom mjestu je od velike važnosti. Ono što treba imati na umu kod davanje povrtne informacije jeste sadržaj koji se dijeli sa sogovornikom, kao i način dijenjenja. Predviđeni učinak ovih povratnih informacija je pomoć zaposlenima da


13

nauče i poboljšaju svoj rad a temelji se na pretpostavci da povratne informacije stvaraju svijest o nedostacima i time motiviše zaposlene na poboljšanje ili promjenu(Miller & Archer, 2010)

4. Feedback bi trebao biti

objektivan, što znači da ćepovratne informacije omogućiti poređenje performansi s utvrđenim standardom performansi. U pregled literature o uticaju povratnih informacija o učenje i postignuća, Hattie i Timperley(2007)5

izvijestili su da se učinkovita povratna informacija treba usredotočiti na zadatak, proces i (samo) regulisanje. Kao jedan vid davanja povratnih informacija poslodavac se koristi ocjenjivanjem radne učinkovitosti zaposlenih. U svojoj srži, postupak ocjenjivanja radne učinkovitosti omogućava organizaciji mjerenje i procjenu ponašanja pojedinog zaposlenika i dostignuća tokom određenog razdoblja 6

(Wiese i Buckley, 1998). Procjena radne učinkovitosti vitalna je komponenta šireg skupa ljudskih resursa; to je mehanizam za ocjenu u kojoj mjeri koja je svakodnevna učinkovitost svakog zaposlenog povezana s ciljevima koju je osnovala organizacija (Coutts i Schneider, 2004)

7.

Ocjenjivanje radne učinkovitosti se sprovodi dva puta godišnje. Ocjene zaposlenih daju njihovi neposredni rukovodioci. Ocjenjuju se sljedeći segmenti:

a) Stručnost(posjeduje i primjenjuje potrebna stručna znanja, poznaje procedure rada i razumije sve aspekte posla, može da radi samostalno)

b) Obim posla(radne zadatke izvršava u predviđenom roku i u potrebnom obimu)

c) Kvalitet rada(radne zadatke obavlja bez greške, radi temeljno i pouzdano)

d) Odnos prema klijentu(uslužan, vedar, ljubazan, nasmijan, uredan)

e) Disciplina(poštuje pravila i ponaša se u skladu sa usvojenim kodeksom ponašanja)

4Miller A, Archer J. Impact of workplace-based

assessment on doctors’ education and performance: a systematic review. BMJ 2010;341:c5064, doi:

10.1136/ bmj.c5064, 2010 5Hattie, J., and H. Timperley. The power of

feedback. Review of Educational Research

77, no. 1: 81–112, 2007. 6Wiese, D. S. & Buckley, M. R. 1998. The

evolution of the performance appraisal process.

Journal of Management History 4 (3): 233-249. 7Coutts, L.M. & Schneider, F.W. 2004. Police

officer performance appraisal systems: how good

are they? Policing: An International Journal of

Police Strategies & Management 27 (1): 67-81.

f) Prisustvo na poslu(da li kasni na posao i koliko često izostaje sa posla…)

g) Odgovornost(pouzdan je, posao prihvata ozbiljno, vodi računa o opremi, robi, potrošnom materijalu, razmišlja o unapređenju posla…)

h) Odnos prema kolegama i rukovodiocima(njeguje timski rad, sarađuje, prenosi znanja, uvodi u posao nove kolege, daje prijedloge...)

i) Domaćinski odnos(prema sredstvima rada, materijalu, radnoj odjeći, energentima, otpadnom materijalu...)

j) Poslovna kultura(poštivanje osnova poslovnog bontona i poslovnekomunikacije)

4.1. Priprema ocjenjivača

Ocjenjivanje radne učinkovitosti zahtjeva od ocjenjivača da objektivno donese zaključak o izvedbi zaposlenog. Korištenje ocjena pretpostavlja da je ocjena razumno objektivna i tačna. Međutim, u stvarnosti ocjene mogu biti pogrešne, zbog pogrešnih kriterijuma i uvjerenja kojima se ocjenjivač vodi (Ivančević, 2001)

8.

U istraživanju koje je proveo Longenecker (1997)

9 na 120 menadžera u pet velikih

organizacija u Sjedinjenim Državama, otkriveno je da je jedna od glavnih razloga zbog kojih ocjenjivanje nije uspjelo zato što ocjenjivanjči nisu posjedovali vještine i motivaciju za ocjenjivanje. U cilju prevazilaženja ovih zamki, prije ocjenjivanja radne učinkovtiosti svi zaposleni koji će biti ocjenjivači prolaze obuku.

Obuka sadrži informacije o značaju i benefitima ocjenjivanja radne učinkovitosti, kako za ocjenjivača, tako i za nadređenog, zamke subjektivnog ocjenjivanja, tehnike davanja feedback-a. Pored teorijskog znanja, ocjenjivači prođu i praktične vježbe.

8IvanceviĆ, J.M., Human resource management.

8th Ed. New York: McGraw-Hill Irwin, 2001. 9Longenecker, C.O., Why managerial performance

appraisals are ineffective: causes and lessons.

Career Development International 2 (5): 212-218,

1997


14

UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA O LIČNOSTI KROZ IZIS

Zorana Nenković1, Dušanka Krajnović2

1Benu apoteka, Kruševac, 2Farmaceutski fakultet, Beograd

Apstrakt: Upravljanje informacijama je proces analize i upotrebe informacija koje su prikupljene i

uskladištene kako bi sve zainteresovane strane na osnovu njih mogle doneti prave i ispravne odluke.Cilj ovog rada je bio definisati pojam “podatka o ličnosti”kroz Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva , kao i evropsku Opštu uredba o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR-General Data Protection Regulation) sa analizom

upravljanja podacima i informacijama kroz Integrisani zdravstveni informacioni sistem Republike

Srbije: Podatak o ličnosti predstavlja svaku informaciju koja se odnosi na fizičko lice koje se u nekom trenutku može identifikovati. . Integrisani zdravstveni sistem Republike Srbijepredstavlja centralni

informacioni sistemte njegova pravilnaupotreba , izbegavanje grešaka i zloupotrebe informaciono-

komunikacionih tehnologija u medicini i zdravstvu zahteva postojanje i primenu zakona koji će zaštiti najosetljivije podatke- podatke o ličnosti.: Edukacija svih učesnika zdravstvenog sistema iz oblasti zaštite podataka, ulaganje u sigurnosnu infrastukturu i poštovanje dobro napisanih zakonskih propisa iz oblasti zdravstvene zaštite i zaštite podataka omogućiće nam da spremni dočekamo novo doba.

Ključne reči: upravljanje informacijama, podatak o ličnosti, Integrisani zdravstveni sistem Republike

Srbije, Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva,GDPR

1.UVOD

1.1.Pojam podatka i pojam informacije

Podaci predstavljaju set diskretnih, objektivnih

činjenica o nekom događaju ili pojavi. Sami za

sebe ne govore ništa o vlastitoj svrsishodnosti i važnosti, ali predstavljaju sirovinu za informaciju. Svoj puni značaj dobijaju transformacijom u informacije.

Reč informacija potiče od latinske reči informatio

što bi u bukvalnom prevodu značilo objašnjenje,

svedočenje, izlaganje.

Međutim, pojam informacije je jako apstraktan, te filozofski, u zavisnosti na koji način i sa kog gledišta pokušavamo da je definišemo i sagledamo.

Definicijainformacije posmatrana u odnosu na

njene osobine bi glasila:

Informacija je skup poruka i podataka (jednim

imenom sadržaj poruka) koji prijemniku u procesu komuniciranja služi u otklanjanju nedoumica ili smanjenje neizvesnosti, ili za

preduzimanje određenih akcija.

Isti podatak za nekog ko ga prima ostaje samo

podatak (on ga nije mogao protumačiti) a za

drugog primaoca predstavlja informaciju ( za

njega predstavlja novo saznanje).

Dakle, informacija za onog koji je prima a za

koga ima karakter novosti, služi za otklanjanje nedoumice ili neizvesnosti a povodom ishoda

neke aktivnosti ili događaja, i koristi mu kao osnova za donošenje nekih odluka.

Podaci se moraju pripremiti za transformaciju u

informacije koje posle obradom trebaju prerasti u

znanje.

Znanje su informacije koje su kroz upotrebu

dobile novu vrednost, to su informacije, koje su

praktično primenjene i usvojene kroz neki proces, ostvarile svoj puni potencijal i transformisale se u

viši nivo spoznaje.

Te možemo još i reći: znanje su informacije i podaci vezani u spoznajni proces i iskustvo , to je

sposobnost za iskorišćenje informacije(1).

Upravljanje informacijama je proces analize i

upotrebe potrebnih informacija koje su

skladištene i prikupljene kako bi sve zainteresovane strane ,mogle na osnovu njih

doneti prave i ispravne odluke.


15

Upravljanja informacijamapodrazumeva :

Određivanje potrebnih informacija Prikupljanje i analiziranje informacija

Skladištenje informacija i pronalaženje kada su potrebne

Upotreba informacija

Dostupnost informacijasvim

zainteresovanim stranama

Sigurnost i zaštićenost-onemogućava manipulaciju podacima

Kroz sam proces definisana su načela upravljanja informacijama:

Javnost informacija- podrazumeva njihovu

dostupnost svim zainteresovanim stranama

Objektivnost- omogućava jednoznačnost informacija i onemogućava subjektivnu interpretaciju

Istinitost i tačnost- omogućava pravu vrednost informacija i izbegava poluistinu i

iskrivljeno značenje

Jasnoća i potpunost- uključuje pravo značenje i izbegava dvosmislenost i mogućnost različitog shvatanja i tumačenja

Pravovremenost-obezbeđuje pravovremeno

procenjivanje, donošenje odluka i preuzimanje aktivnosti

Sigurnost i zaštićenost- onemogućava manipulisanje informacijama(2).

Sva načela moraju biti ispoštovana kako bi se obezbedio kvalitet upravljanja informacijama.:

1.2. Značaj informacija u savremenom zdravstvenom sistemu

IC ( Information & Communication) tehnologije su

u priču o informacijama u zdravstvu unele dodatno uzbudljiv element. Sa jedne strane,

povećale su mogućnosti zloupotrebe (internet, mediji zaprenos i krađu informacija, uništenje informacija i sl.), a sa druge strane, uvođenje ICtehnologija uređuje sistem, a zdravstvenom sistemu je to neophodno. Sa treće strane, e-

zdravstvo ne podleže više samo zakonitostima u zdravstvu nedodirljivo za bilo koje druge uticaje,

(čuven je dugogodišnji stav - sve se može informatizovati, ali zdravstvo ne, suviše je to složena delatnost) već se povinuje nekim opštim principima koncepta e-sistema (digitalni potpis,

prenos poruka isl)(3) kao i zakonima i zakonskim

aktima koja donose regulatorna tela kako bi

upravo onemogućila zloupotrebe.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je

definisala zdravstveni informacioni sistem u

savremenom sistemu zdravstvene zaštite kao osnovnu podršku u procesu donošenja odluka, i to na osnovu generisanja podataka, njihovog

prikupljanja, analize i sinteze, kao i komunikacije i

korišćenja podataka. U zdravstvenom informacionom sistemu se proizvode sledeći podaci:

o stanju zdravlja pojedinaca

o stanju zdravlja nacije, pojedinih regiona

radu zdravstvenih profesionalaca pojedinaca

- podaci o toku lečenja i preduzetim merama

epidemiološki podaci stanju faktora rizika po zdravlje

akcidentnim situacijama u zdravstvenom

smislu (epidemije, bioterorizam...)

Podaci su multimedijalnog tipa tj. teksta, slika,

rezultata u obliku analognih i digitalnihsignala iz

raznih uređaja i sl.(3).

Zbog specificnosti podataka koji se nalazi u

njegovim bazama , vidimo da se moraju strogo

poštovati sva načela upravljanja informacijama. Informacije je moguće zloupotrebiti, i to na način:dati tačne informacije , ali neovlašćenom licu,ukrasti,uništiti,promeniti,zatajiti,dati sa određenim zakašnjenjem.Ovim postupcima se može naneti šteta kako pojedincima, pacijentima,izdravstvenim profesionalcima koja

može imati trajne posledice na njihov život, civilni

i profesionalni status,tako i državnoj zajednici kao celini.(3).

Sa druge strane digitalizacija i brz protok i

razmena informacija medju svim učesnicima u sistemu zdravstvene zaštite daje mogućnost unapređenja zdravstvene usluge, smanjenje vremena čekanja na tretman i veću transparentnost u radu.

1.3. Fenomen upravljanja podacima i

stvaranja informacija u integrisanom

zdravstvenom sistemu

U zdravstvenom informacionom sistemu (ZIS) se

prikupljaju podaci iz zdravstvenog i drugih

relevantnih sektora, analiziraju se ti podaci i


16

obezbeđuje njihov kvalitet,relevantnost i

pravovremenost.

Kroz ZIS se vrši konverzija tih podataka u informacije za donosioce odluka u zdravstvenom

sistemu (zdravstveni radnici i druge

zainteresovane strane).

Iako se ZIS često poistovećuje sa sistemom monitoringa i evaluacije, treba reći da je njegova uloga mnogo šira i kompleksnija.ZIS uključuje sisteme ranog upozorenja, „upravljanje“ pacijentom i njegovim zdravstvenim problemima,

ukupnom zdravstvenom zaštitom, pružanjem

podrške za istraživačke svrhe, analizu zdravstvenog stanja, globalno izveštavanje i komunikaciju između različitih korisnika sistema

S obzirom na više zainteresovanih strana i širok spektar namene, uloga integrisanog ZIS-a se

može definisati i kao podrška u stvaranju

informacija donosiocima odluka na svim nivoima

zdravstvenog sistema da identifikuju probleme i

potrebe, da donose odluke zasnovane na

dokazima u zdravstvenoj politici i ograničene resurse da iskoristena optimalan način.

Zato se po SZO, podaci iz raznih izvora koriste

za više ciljeva, na različitim nivoima sistema zdravstvene zaštite, počev od pacijenta i njegovih potreba za zdravstvenom zaštitom, zdravstvenih ustanova, pa do populacionog nivoa i ukupnog

nadzora nad javnim zdravljem.

Od zdravstvenog informacionog sistema se

očekuje da omogući praćenje input-a u

zdravstveni sistem, kao i procesa, output-a,

ishoda i uticaja. Dovoljno razvijeni i efektivni

informacioni sistemi su neophodni da bi se

zadovoljile različite potrebe za zdravstvenim informacijama, a nove tehnologije mogu značajno doprineti unapređenju generisanja podataka, njihove integracije i razmene, uz postojanje jasno

definisanih standarda kvaliteta podataka na nivou

celokupnog zdravstvenog informacionog

sistema(4).

1.4. IZIS u Srbiji

Integrisani zdravstveni informacioni sistem R.

Srbije (skraćeno IZIS) je „centralni elektronski sistem, u kome se čuvaju i obrađuju svi medicinski i zdravstveni podaci pacijenata,

podaci zdravstvenih radnika i saradnika, podaci

zdravstvenih ustanova, zdravstvene intervencije i

usluge izvršene u zdravstvenim ustanovama, podaci elektronskih uputa i elektronskih recepata,

podaci o zakazivanju za specijalističke preglede, dijagnostičke procedure i hirurške intervencije.”(5)

Preko IZIS-a omogućava se:

Unos, prikupljanje, skladištenje i razmena podataka vezanih za zdravstveni sistem u

Republici Srbiji

Lak i efikasan unos i ažuriranje podataka

kroz jednostavan i intuitivan korisnički interfejs

Skladištenje, čuvanje i održavanje podataka

u centralnoj bazi podataka

Integracija sa postojećim sistemima, koji se

koriste u Ministarstvu zdravlja ili u

zdravstvenim ustanovama u državnoj svojini Obezbeđivanje dostupih zdravstvenih

podataka svim učesnicima u zdravstvenom sistemu, samo, u skladu sa njihovim

pravima, ulogama i odgovornostima(5)

2.CILJEVI RADA

Ciljevi ovog rada su bili usmereni ka istraživanju i sagledavanju:

• Pojma: „podatak o ličnosti“, načina regulisanja zaštite podataka o ličnosti sa posebnim osvr-tom na aktuelni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti , Zakon o zdravstvenoj

dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva

kao i evropsku Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti ili GDPR ( General Data Protection Regulation)

• Implementacije IZIS-a, upravljanja

podacima kroz IZIS, analiza mera sigurnosti

,izazovima i mogućnostima zloupotrebe.

3.REZULTATI RADA I DISKUSIJA

3.1.Pojam “podatak o ličnosti” i GDPR

Podatak o ličnosti predstavlja svaku informaciju

koja se odnosi na fizičko lice koje se u nekom trenutku može identifikovati. (6)

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti- podatak o

ličnosti, kao i Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji


17

i evidencijama u oblasti zdravstva, podatak o

ličnosti definiše na isti način, ali jasnije i bliže:

Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se

odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome

je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto

pohranjivanja informacije, način saznavanja

informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u

dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije (u

daljem tekstu: podatak)(7).

U EU je donešena Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti, skraćeno GDPR , a u Srbiji je 21.novembra 2018. donešen novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je zasnovan na GDPR-u.

Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (General Data Protection Regulation – GDPR)

doneta je još 2016. godine, ali usled neophodnog adaptacionog perioda ona je počela da važi 25.maja 2018. godine. Međutim, period prilagođavanja je došao i prošao, a na osnovu istraživanja koje je početkom 2018. godine sprovela kompanija Veritas-svega 2% ispitanika

je zaista prilagodilo svoj način poslovanja GDPR-u, uprkos tome što se 31% izjasnilo da je u potpunosti primenilo regulative(8).

Najvažnije što ova Uredba donosi je :

- pojedincima daje pravo da uvek i u svakom

trenutku znaju ko i u kakve svrhe sakuplja

njihove lične podatke, kao i da zahtevaju da se

ti podaci izbrišu iz baze podataka u kojoj se

nalaze

- dodatno osnaživanje prava vlasnicima informacija, obezbeđena je i procena uticaja

koji prikupljanje i obrađivanje podataka ima na

prava i slobodu pojedinca , kao i

obaveštavanje nadležnih vlasti i vlasnika informacije ukoliko dođe do bilo kakve ugroženosti ili neadekvatne upotrebe podataka u

roku od 72 časa

- kazna za kompanije koje ne poštuju ovu odredbu , a koje posluju u EU ili vrše razmenu informacija sa EU odnosno barataju

informacijama o ličnosti stanovnika EU je 20 miliona evra ili 4 % godišnjeg prihoda(8).

Kako bi se osigurali da će sve navedene stavke biti ispoštovane, zakonodavci su odredili i postojanje nezavisnog državnog organa u svakoj zemlji članici koji će voditi računa o prijavama iz ove oblasti, a čiji će rad koordinisati evropski organ – Article 29 Working Party

(WP29).

Kontrola procesa tretiranja podataka nije ostala

samo na nivou države ili nadnacionalne zajednice. Uredba je propisala da će, pored javnih vlasti, određene organizacije/kompanije morati da imaju Data Protection Officer-a

(DPA), tačnije zaposlenog eksperta ili spoljašnjeg saradnika koji će kontrolisati tretiranje podataka.

Njegovo postojanje nije povezano sa brojem

zaposlenih u firmi, već sa količinom podataka koji se obrađuju, te će stoga sve kompanije koje redovno i sistematski prate podatke u velikoj

razmeri, kao i one koje to čine sa podacima osetljivih kategorija (zdravstvene, religiozne,

rasne i sl.) morati da prime još jednog zaposlenog(8).

Pošto je zaštita ličnih podataka srž Uredbe, važno je znati što su zapravo sve lični podaci:

Lični podacise definišu kao bilo koja informacija koja se može poistovetiti sa stvarnom osobom. To mogu biti: adresa fizičke osobe, broj telefona, e-mejl adresa, lična fotografija, JMBG, biometrijski podaci (otisak prsta, šarenica oka), podaci o obrazovanju i stručnoj spremi, podaci o plati ,podaci o kreditnom zaduženju, podaci o računima u banci

Obrada ličnih podataka

Obrada ličnih podataka je svaka radnja ili skup

radnji izvršenih na ličnim podacima, bilo automatskim sredstvima ili ne, kao što je prikupljanje, snimanje, organizovanje, spremanje,

prilagodjavanje ili izmena , povlačenje, uvid, korišćenje, otkrivanje putem prenosa, objavljivanje ili na drugi način učinjenih dostupnim, svrstavanje ili kombinovanje,

blokiranje, brisanje ili uništavanje, te izvodjenje logičkih, matematičkih i drugih operacija s tim podacima.

Osnovna načela obrade ličnih podataka

http://www.eugdpr.org/

https://www.veritas.com/content/dam/Veritas/docs/reports/gdpr-report-ch2-en.pdf

http://ec.europa.eu/newsroom/just/item-detail.cfm?item_id=50083

http://ec.europa.eu/newsroom/just/item-detail.cfm?item_id=50083


18

Tačnost(10)

Lični podaci koji se prikupljaju i dalje obrađuju moraju biti tačni, potpuni, ažurni te prikupljeni i obrađeni na pošten način. (9).

Ograničenje čuvanja(10)

Lični podaci se čuvaju u obliku koji omogućava identifikaciju lica čiji podaci se obrađuju samo u roku koji je neophodan za ostvarenje svrhe

obrade (9)

Integritet i poverljivost(10)

Lični podaci moraju biti zaštićeni od neovlaštenog pristupa i upotrebe te se čuvaju u obliku koji omogućava identifikaciju fizičke osobe onoliko vremena koje je potrebno za ostvarenje

svrhe prikupljanja podataka. Kad neka osoba

daje svoje lične podatke (ime, prezime, adresu, broj telefona) u svrhu učestvovanja u nagradnoj igri, njeni lični podaci moraju se čuvati do završetka te nagradne igre, dakle do ostvarenja svrhe (9).

Zakonitost,poštenje ,transparentnost (10)

Objava lista poreznih dužnika od strane trećih osoba koji za razliku od Porezne uprave nemaju

zakonsko ovlaštenje za tu objavu bio bi primer nezakonite obrade ličnih podataka (9).

Ograničenje u odnosu na svrhu obrade(10)

Lični podaci mogu se prikupljati sa svrhom s

kojom je osoba (vlasnik ličnih podataka) upoznata, koja je izričito navedena i u skladu s Zakonom i mogu se dalje obrađivati samo za svrhu za koju su prikupljeni, odnosno za svrhu

koja je podudarna sa svrhom prikupljanja. (9)

Minimizacija podataka(10)

Lični podaci koji se prikupljaju moraju biti primereni, relevantni i ne smeju biti prekomerni,

dakle ne smeju se prikupljati u većem opsegu nego što je to nužno da bi se postigla utvrđena svrha(9).

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti(ZZPL) iz

2018. osigurava ista prava kao i GDPR

regulativaEvropske unije. Zakon određuje da svaka obrada ličnih podataka pojedinca mora biti zasnovana na jednom od 6 pravnih uslova. U

suprotnom takva obrada bi se smatrala

nezakonitom, a posledice za rukovoca obrade

bi bile ozbiljne u finansijskom i reputacionom

pogledu.

Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti reguliše da sve kompanije ili organizacije koje

prikupljaju ili obrađuju lične podatke fizičkih lica( npr. JMBG), to moraju činiti na osnovu ovih šest raspoloživih pravnih uslova

1.pristanak

Ispitanik je dao saglasnost za obradu svojih

ličnih podataka u jednu ili više posebnih svrha. Ova vrsta pravnog osnova donosi i

najveće izazove jer je rukovalac dužan da prati i dokumentuje pristanke lica (da li su čekirali pristanak), ali i da osigura licima ispunjenje

njihovih zakonskih prava.

2. Zaključenje i izvršenje ugovora

Bitna stvar u ovom slučaju je da podaci koje rukovalac prikupi od fizičkog lica budu samo oni koji su neophodni kako bi se izvršila svrha ugovora, te da se ti podaci koriste samo u tu

svrhu.

Podaci koje je rukovalac prikupio na osnovu

ugovornog uslova ne mogu se koristiti u

marketinške ili druge svrhe.

3. Poštovanje pravnih obaveza

Obrada je neophodna radi poštovanja pravnih obaveza rukovalaca. Ako je rukovalac

poslodavac, on od svojih zaposlenih mora

tražiti podatke na osnovu kojih isplaćuje plate, jer je pravno obavezan na to. Podaci

prikupljeni na ovaj način ne smeju se koristiti u druge svrhe.

4. Zaštita životno važnih interesa

Primer bi bio obrada podataka kod

humanitarnih kriza ili kod prirodnih katastrofa

ako se podaci prikupljaju u cilju zaštite života samog lica i drugih ljudi. Samo po sebi je

razumljivo da je ovo pravni osnov koji mogu

koristiti isključivo državni organi i državne organizacije pod specifičnim okolnostima.

5. javni interes

Obrada je nužna za izvršavanje poslova od javnog interesa ili za vršenje službenih ovlašćenja rukovaoca. Ovaj pravni osnov mogu koristiti samo državna tela i institucije i

organizacije s javnim oblastima u svrhu zaštite javnog interesa.

6.Legitimni interes

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0_%D0%BE_%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8

https://en.wikipedia.org/wiki/General_Data_Protection_Regulation

https://en.wikipedia.org/wiki/General_Data_Protection_Regulation


19

Obrada je neophodna za potrebe zaštite legitimnih interesa rukovalaca ili treće strane, osim kada su od tih interesa jači interesi ili osnovna prava i slobode ispitanika koji zahtevaju

zaštitu ličnih podataka, posebno ako je lice dete tj. maloletna osoba.

Nakon Opšte uredbe o zaštiti ličnih podataka (GDPR) na teritoriji Evropske Unije, mnoge druge

države donose posebne zakone i uredbe koje se tiču zaštite ličnih podataka.

Takav primer je California Consumer Privacy Act

(CCPA)iz Kalifornije, Japan’s Act on the Protection of Personal Informationu Japanu,

ali i domaći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL).

Tekst domaćeg Zakona je u najvećem delu adaptirani prevod GDPR-a i tzv. Policijske

direktive. Ipak, postoje različiti nedostaci ZZPL-

a, a najviše se tiču nejasnih odredbi i mehanizama koji su nepostojeći u pravnom

sistemu u Srbiji.

Budući da Zakon predstavlja najviši oblik zaštite podataka o ličnosti, očekuju se izmene i dopune u narednom periodu.

ZZPL se primenjuje na rukovaoce i

obrađivače iz inostranstva ukoliko oni ciljaju

stanovnike Srbije prilikom svojih komercijalnih

aktivnosti. Reč je o subjektima koji imaju sedište, prebivalište ili boravište u inostranstvu, ali imaju aktivnosti u Srbiji.

GDPR se odnosi i na rukovaoce i obrađivače koji su van EU, a prodaju proizvode i nude

usluge stanovnicima na teritoriji EU.

Uredba obavezuje i sprske kompanije ako one

vrše obradu podataka o ličnosti građana Evropske unije i ako je ta obrada povezana sa:

1. Nuđenjem roba ili usluga fizičkim licima iz područja EU, nezavisno od toga da li to fizičko lice treba da izvrši neko plaćanje ili ne

2. Praćenjem ponašanja fizičkih lica iz EU

dokle god se to ponašanje prati unutar granica Evropske unije

Obaveza srpskih kompanija da budu

usklađene prema GDPR-u, utvrđuje se prema vidljivosti njihove namere da ciljaju građane Evropske unije.

Primer: Ukoliko srpska kompanija ima internetske

stranice na jezicima država članica EU ili nudi dostavu roba u EU, smatraće se da je namera kompanije da nudi usluge ili robu tim građanima. Međutim, usklađenost sa GDPR-om ne isključuje primenu ZZLP-a.

Kazne prema Zakonu o zaštiti podataka o

ličnosti ZZPL nalaže maksimalne kazne u iznosu od 2.000.000 dinara za kršenje nekog od načela. GDPR propisuje mnogo veće kazne koje mogu da iznose i do 20 miliona evra prihoda ili 4%

ukupnog ostvarenog godišnjeg prihoda kompanije, u zavisnosti šta je veće (11). Donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti dat je zakonski okvir digitalizaciji zdravstvenog

sistema Republike Srbije.

IZIS je implementiran 2016. a Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je donešen 2018., te je u tom periodu Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti alarmirao Ministarstvo zdravlja i opštu javnost o kršenju zakona i nezaštićenosti jako osetljivih ličnih podataka građana Srbije. Digitalna nepismenost, trenutna situacija u zemlji

i generalno nerazumevanje važnosti problema dovele su do toga da reakcija javnosti bude ,

blago rečeno , neadekvatna u smislu da se sve završilo obraćanjem Poverenika i analizom trenutne situacije od strane organizacija koje

bave ovom problematikom.

3.2.Integrisani zdravstveni sistem Republike

Srbije

Integrisani zdravstveni sistem Republike Srbije

predstavlja centralni elektronski sistem ,u kome

se čuvaju i obrađuju svi medicinski i zdravstveni podaci pacijenata, podaci zdravstvenih radnika i

saradnika, podaci zdravstvenih ustanova,

zdravstvene intervencije i usluga izvršenih u zdravstvenim ustanovama, podaci elektronskih

uputa i elektronskih recepata, podaci o

zakazivanju za specijalističke preglede, dijagnostičke procedure i hirurške intervencije (6).

Kao i u slučaju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je trebalo da prethodi digitalizaciji

zdravstvenog sistema i uspostavljanju i

implementaciji IZIS-a, tako je država i u slučaju upravljanja informacijama kroz zdravstvenu

dokumentaciju i evidencijama u oblasti zdravstva

prvo uspostavila sistem iomogućila rad, a teknakon nekoliko meseci donela zakonski okvir i

uredila oblast

Tako je prvog dana 2017. stupio je na snagu

novi Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i

evidencijama u oblasti zdravstva. Sve

zainteresovane strane su dužne da se usaglase sa nakasnijim rokom do 2020.

https://en.wikipedia.org/wiki/CCPA

https://en.wikipedia.org/wiki/CCPA


20

Prilikom donošenja ovog Zakona, država je imala imala u vidu činjenicu da je u prethodnom periodu došlo do intenzivnog razvoja zdravstvenih i informaciono-komunikacionih

tehnologija, i da se javila potreba da se na

jedinstven način uredi oblast zdravstvene dokumentacije i evidencija. Najveći deo promena se donosi da bi se u sistemu javnog zdravstva

primenile savremene tehnologije i tehnike, da bi

se stvorili preduslovi da se zdravstvena

dokumentacija i evidencije vode na jedinstven

način i da bi se primenili standardi Evropske unije.

Najvažnije odredbe ovog zakona definišu način vođenja medicinske dokumentacije .(12)

3.3. Zaštita podataka

Pravilna upotreba informacionog sistema,

izbegavanje grešaka i zloupotrebe informaciono-

komunikacionih tehnologija u medicini i zdravstvu

zahtevaju i korišćenje standarda, kontrolu kvaliteta i sprovođenje odgovarajućih edukacija.

Sistem zaštite I bezbednosti informacija predstavlja ISO 27001. Cilj ovog Sistema je da

osigura neophodne kontrole u vezi sa strogo

poverljivim , verodostojnim i ograničenim pristupom informacija , kako bi se zaštitile informacije i podaci svih zainteresovanih strana.

Zdravstveni sistem (obrada recepta npr.) takodje

je zasnovan na informacionim sistemima,

odnosno bazama podataka , obradama ,

analizama uz rutinsku platformu svakodnevnog,

operativnog korišćenja u svim poslovnim procesima.

Informacije o pacijentu, kao sto su lični podaci, bolest, terapija, neželjene reakcije, strogo su poverljive te je neophodno definisati nivo pristupa

ovim podacima(13).

Data centar formiran je po preporukamakoja

ukljucuje 16 standarda medju kojim je i ISO

27001.

Prednosti ISO 27001 su :

usaglašenost sa važećim zakonskim propisima

važećem poverenju klijenata, zaposlenih, saradnika, institucija i svih zaintersovanih

strana zbog znanja da su njihove informacije

i podaci maksimalno bezbedni

postojanje odgovornosti za bezbednost

informacija od strane svih i na svim nivoima

u organizaciji

Smanjenje rizika a samim tim i troškova

boljim tržišnim mogućnostima(13). Kako bi se smanjio rizik od narušavanja sigurnosti ličnih podataka i podataka koje se tiču same organizacije, firme preduzimaju različite mere kako bi se zaštitile :

Obezbeđuju fizičku zaštitu-

zaključavanjem i ograničavanjem pristupa sobi sa serverom

Zaštitu infrastrukture od hakerskih napada- korišćenjem FIREWALL-

a,redovnimazuriranjem softwera,

korišćenjem sastava za nadzor mreže, upotrebom antivirusnih programa , itd..

Šifriranjem podataka prilikom čuvanja podataka, tako da bi takvi podaci bili

beskorisni bez ključa

Edukacija zaposlenih o mogućim sigurnosnim rizicima

Ove mere su zaštitne mere osmišljene kako bi smanjile štetu od povrede sigurnosti ličnih podataka.

Problem u Srbiji je upravo edukacija zaposlenih u

zdravstvenom sistemu, ali i pacijenata o svim

rizicima koji se tiču bezbednosti i poverljivosti ličnih podataka,

Implementaciji IZIS-a je prethodila edukacija

zaposlenih, ali mnogi su se edukovali sami i učili upotrebu IZIS-a kroz različite pisane priručnike i tutoriale, a mnogima su mentori bile kolege koje

su prisustvovale predavanjima.

Tu je jako mali akcenat stavljen na zaštitu podataka, a veći na operativnost i kretanje kroz sistem.

Potpuna digitalizacija i prestanak upotrebe

papirnog recepta se desio 1.marta 2019.,. U

papiru je ostao Personalizoni recept ( koji se jako

retko koristi u ambulantama koje nemaju pristup

internetu ili u slučaju kada dodje do prekida internet veze) i OPP obrazac(Obrazac za

propisivanje , održavanje i remont pomagala) pri prvom propisivanju.

Svaka apoteka ima svoj softver koji preuzima

podatke iz IZIS-a i obrađuje ih , u smislu obrade recepta.


21

U IZIS-u kroz interfejs podsistema e-apoteka

unošenjem nekog od ličnih podataka pacijenta BZK (broj zdravstvene knjižice), LBO (lični broj osiguranika), JMBG (jedinstvenimatični broj ) ili BLK (broj lične karte) farmaceut dobija sve podatke koje mu omogućuju izdavanje leka i uslugu savetovanja u apoteci.

Farmaceut dobija podatke o lekovima koje

pacijent koristi, doziranju, dužini propisane terapije, postoji mogućnost izdavanja paralela koje je dozvolio RFZO , ali sa postojanjem

atributa zabrane izdavanja paralele od strane

lekara , ako je tako naglašeno.

Prebacivanjem podataka sa recepta u operativni

softver apoteke vrši se obrada recepta, a svi podaci se skladište u bazu softvera apoteke, koje se mogu koristiti za analiziranje, dalju upotrebu u

planiranju nabavke kao i pomoć u svakodnevnom radu.

U Srbiji imamo kulturu “komšijske apoteke” gde naročito, hronični pacijenti vole da se vežu za apoteku i farmaceuta, i u njega imaju poverenje

stečeno na osnovu kompetencija farmaceuta i odnosa koji se izmedju njih ostvari.

Novo digitalno doba koje je pred nama zahteva

razvijanje svesti o bezbednosti i zaštiti ličnih podataka kao i kulture komunikacije kada su lični podaci u pitanju.

Farmaceut pri obradi recepta pristupa veoma

osetljivim podacima o ličnosti , te bi podatke o lekovima, dijagnozama bolesti i ranijem lečenju trebao diskretno da komentariše sa pacijentom i u skladu sa tim da prilagodi savetovanje. Na

žalost, vrlo malo apoteka je funkcionalno

opremljeno za savetovanje koje bi obezbedilo

apsolunu privatnost.

Pacijenti, sa druge strane , zbog digitalizacije

misle da su svi procesi automatizovani, te da

farmaceut u bazama podataka pored njihove

terapije koju lekar propisuje na lekarski recept ,

imaju podatke o suplementaciji koju, koji su

koristili i koju planiraju da koriste.

Takvi podaci se ne skladište u bazama podataka apoteke , ali bi hipotetički i mogli uz naravno ispunjenje pravnih obaveza koje se tiču obrade podataka a prva je naravno davanje

SAGLASNOSTI.

Zbog niske kupovne moći stanovništva a i prateći opšti trend u društvu , apoteke izdaju različite

kartice Loyalnosti, gde klijentima, kupcima

omogućuju kupovinu pod povoljnijim uslovima a u zamenu za njihove lične podatke. Kupac daje saglasnost i prihvata uslove programa, koji se

ustvari odnose na prenos i obradu ličnih podataka , a u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Naši lični podaci su postali roba kojom trgujemo kako bi dobili određene povlastice kod zainteresovane strane koja te podatke dalje u

obradi koristi.

Pri implementaciji IZIS-a nije postojao pravni

osnov, odnosno okvir, zato što je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet tek dve godine kasnije, a koji je doneo regulatorni okvir za rukovanje

velikim bazama naročito osetljivih podataka.

Mogućosti zloupotrebe su bile velike zbog mogućnosti lakog pristupa podacima, kompromitacije i manipulacije, unapred

definisanim korisničkim imenom i lozinkama.

Nakon upozorenja Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti o mogućim manipulacijama podacima, nadležni organi su pristupili edukaciji zaposlenih u zdravstvenom sistemu u smislu

personalizovanja i promene pristupnih podataka

sistemu, kako bi se sprečile zloupotrebe.

Izazovi u upravljanju IZIS-om pored mogućnosti zloupotrebe zbog prirode podataka koje se u

njihovim bazama skladište, javljaju se i u vidu operativnih greški obrade podataka , odnosno obrade recepta.

Ne tako česte su greške duple realizacije istog recepta u dve različite apoteke , koje se tek vide

na kraju meseca pri analizi spiska koji Fond

dobija kako bi realizovao plaćanja ka apoteci.

To su nesumljivo greške administratora koje na kraju plaća apoteka.

Takodje, neažurnost pri promeni statusa recepta iz realizovan u storniran , koji se na doktorovom

pregledu i dalje pojavljuje kao realizovan.

Iz svega ovog proizilazi da je potrebna dobra

komunikacija izmedju svih učesnika u zdravstvenom sistemu, kako bi se prevazišli problemi koji prate uvodjenje svake novine, a

naročito ovako velike stvari kao što je zdravstveni informacioni sistem.

5.ZAKLJUČAK


22

Brzi tehnološki razvoj, digitalizacija i globalizacija daju sa jedne strane novi kvalitet, sa druge

strane pred zdravstveni sistem stavljaju nove

izazove.

Država i regulatorni okviri su spori i nesigurni ,

kada i kako mogu da se primene na novonastalo

digitalno okruženje.

Različite manipulacije i zloupotrebe nastaju kada ubrzan tehnološki razvoj ide pre zakonskih akta koji bi trebalo da prethode i zaštite naše lične podatke.

Lični podaci su naša svojina i naše je pravo da odlučimo hoćemo li dati pristanak da se oni obrađuju , i sa kojom svrhom će dalje da se koriste.

Edukacija svih učesnika zdravstvenog sistema iz oblasti zaštite podataka, ulaganje u sigurnosnu infrastukturu i poštovanje dobro napisanih zakonskih propisa iz oblasti zdravstvene zaštite i zaštite podataka omogućiće nam da spremni dočekamo novo doba.

6.LITERATURA

1. Latinović T.,Roljić L., Upravljanje informacijama,Univerzitet za poslovni inženjering i menadžment,Banja Luka; 2014.p.27-30

2. Stipanović C., Upravljanje podacima i informacijama.(datum pristupa 25.05.2019)

Dostupno na

https://fmtu.lumens5plus.com/sites/fmtu.lumens5

plus.com

3. Urošević V, Kocev N., Standardizacija kao sredstvo prevencije i zloupotrebe u

zdravstvu(datum pristupa:30.05.2019)Dostupno

na:https://singipedia.singidunum.ac.rs/preuzmi/40

073-standardizacija-kao-sredstvo-prevencije-

zloupotreba-it-u-zdravstvu/34

4. National eHealth Strategy Toolkit, WHO, ITU,

2012.

5. Dostupno na

https://www.mojdoktor.gov.rs/onama (datum

pristupa 20.04.2019)

6. Dostupno na

https://mojipodaci.rs/category/osnovni-

pojmovi/podaci-o-licnosti/(datum pristupa

18.04.2019)

7. Dokument Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i

evidencijama u oblasti zdravstva. Dostupno na

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-

zdravstvenoj-dokumentaciji-i-evidencijama-u-

oblasti-zdravstva(datum pristupa 18.04.2019)

8. Dostupno na https://www.netokracija.rs/Šta je to GDPR i zašto se tiče i srpskih kompanija koje posluju sa ličnim podacima?(datumpristupa

20.04.2019)

9. 9.Dostupno na https://azop.hr/Zaštita osobnih podataka u RH (datumpristupa 20.04.2019)

10. Dokument Zakon o zaštiti podataka o ličnosti Dostupno na http://www.parlament.gov.rs/Zakon

o zaštiti podataka o ličnosti(datumpristupa

20.04.2019)

11. Dostupnona

https://dataprivacymanager.net/sr/Razlike-gdpr-a-

i-zakona-o-zastiti-podataka-o-licnosti(datum

pristupa 20.04.2019)

12. Dostupno na https://dosen.rs/primena-novog-

zakona-o-zdravstvenoj-dokumentaciji-i-

evidencijama-u-oblasti-zdravstva-pregled-

odredbi-zakona/(datum pristupa 21.04.2019)

13. Tasić LJ,.Marinković V, Pejović G, Večerkov-

Vukmirović S, Kocić-Pešić V,Kvalitet u farmaciji,Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski

fakultet,Beograd; 2012.p.139

https://singipedia.singidunum.ac.rs/preuzmi/40073-standardizacija-kao-sredstvo-prevencije-zloupotreba-it-u-zdravstvu/34



https://www.mojdoktor.gov.rs/o

https://mojipodaci.rs/category/osnovni-pojmovi/podaci-o-licnosti/(datum

https://mojipodaci.rs/category/osnovni-pojmovi/podaci-o-licnosti/(datum

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-zdravstvenoj-dokumentaciji-i-evidencijama-u-oblasti-zdravstva(datum



https://www.netokracija.rs/Šta%20je%20to%20GDPR%20i%20zašto%20se%20tiče%20i%20srpskih%20kompanija%20koje%20posluju%20sa%20ličnim%20podacima?(datum



https://azop.hr/Zaštita%20osobnih%20podataka%20u%20RH%20(datum

https://azop.hr/Zaštita%20osobnih%20podataka%20u%20RH%20(datum

http://www.parlament.gov.rs/Zakon%20o%20zaštiti%20podataka%20o%20ličnosti(datum

http://www.parlament.gov.rs/Zakon%20o%20zaštiti%20podataka%20o%20ličnosti(datum

https://dataprivacymanager.net/sr/Razlike-gdpr-a-i-zakona-o-zastiti-podataka-o-licnosti

https://dataprivacymanager.net/sr/Razlike-gdpr-a-i-zakona-o-zastiti-podataka-o-licnosti

https://dosen.rs/primena-novog-zakona-o-zdravstvenoj-dokumentaciji-i-evidencijama-u-oblasti-zdravstva-pregled-odredbi-zakona/(datum





23

RAZVOJ KONKURENTNOSTI U SAVREMENOM POSLOVNOM OKRUŽENJU

Dejan Đorđević1, Dragan Ćoćkalo2, Mihalj Bakator3, Cariša Bešić4, Srđan Bogetić5

1Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet Mihajlo Pupin, Đure Đakovića bb, 23000 Zrenjanin, Republika Srbija: [email protected]



4Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet tehničkih nauka Čačak, Svetog Save 65, 32000 Čačak, Republika Srbija [email protected]

5Akademija poslovnih strukovnih studija Beograd, Kraljice Marija 73, 11000 Beograd, Republika Srbija: [email protected]

Rezime: Konstantne promene koje karakterišu savremeno tržište, otežavaju preduzećima da postignu konkurentnu poziciju. Globalizacija tržišta donela je niz izazova preduzećima. Naime, na globalizovanom tržištu, mala i srednja preduzeća postaju konkurenti velikim korporacijama, i obrnuto. Ovakvo horizontalno „poravnanje“ konkurentskih odnosa, otežava preduzećima da postignu konkurentnu poziciju na tržištu. Pored konstantnih promena na globalizovanom tržištu, četvrta industrijska revolucija - Industrija 4.0 stvara nove uslove privređivanja, gde preduzeća moraju da primenjuju savremene tehnologije u cilju postizanja konkurentnosti. U ovom radu, analizira se globalizacija tržišta, Industrija 4.0, konkurentnost domaće privrede i faktori razvoja konkurentnosti. Analiza obuhvata deo prethodno sprovedenih istraživanja u domenu globalizacije tržišta i konkurentnosti domaće privrede. Cilj i rezultat ovog istraživanja je teorijski model za razvoj konkurentnosti u savremenom poslovnom okruženju. Model predstavlja integraciju rezultata istraživanja. Značaj istraživanja ogleda se u smernicama i preporukama za razvoj konkurentnosti domaće privrede.

Ključne reči: globalizacija tržišta, konkurentnost, Industrija 4.0, poslovno okruženje, kvalitet

1. UVOD

U savremenom poslovnom okruženju, da bi preduzeća opstala na tržištu, moraju da se prilagode konstantnim promenama koje prožimaju globalizovano tržište. Globalizacija je uticala na intenzitet aktivnosti konkurenata na tržištu. Preduzeća iz zemalja u razvoju, postaju konkurentni korporacijama u razvijenim zemljama. Dinamika konkurentnosti se menja. Postići konkurentnost je izazov, dok ostati konkurentan na tržištu, zahteva konstantno prilagođavanje promenama koje odlikuju savremeno tržište. Preduzeća moraju pored kvaliteta proizvoda da primenjuju i konkurentne cenovne strategije. U narednih deset godina, preduzeća će morati da razvijaju strategije u skladu sa simultanom fragmentacijom i integracijom svetskog tržišta [1]. Četvrta industrijska revolucija - Industrija 4.0, predstavlja koncept koji uključuje primenu savremenih tehnolgija i postavlja nove izazove koje preduzeća treba da prevaziđu, kako bi ostvarili konkurentnost na tržištu. Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), doprineo je stvaranju novih tržišta, novih industrijskih grana i novih konkurenata. Ove

nove tehnologije, mogu značajno doprineti unapređenju produktivnosti, povećanju kvaliteta proizvoda, smanjenju troškova poslovanja, i povećanju intenziteta inovacija. Promene koje donosi rapidan tehnološki razvoj, rezultuje novim tržišnim uslovima, u kojima postizanje konkurentnosti nije uslovljeno veličinom preduzeća ili njegovom zemljom porekla. Mikro, mala i srednja preduzeća mogu postati konkurenti i velikim korporacijama koja su već uspostavili jake konkurentne pozicije na tržištu [2]. Sa aspekta nacionalne konkurentnosti, primena savremenih tehnologija u različitim granama privrede je imperativ za postizanje konkurentne pozicije.

U ovom radu predstavljeni su integrisani rezultati sprovedenih i delom objavljenih istraživanja iz domena konkurentnosti preduzeća. Cilj ovog rada je, analiza ključnih faktora konkurentnosti i diskusija potencijalnih rešenja i preporuka za razvoj konkurentnosti u savremenom poslovnom okruženju. Pored toga, predstaviće se i teorijski model za unapređenje konkurentnosti. Cilj modela je koncizna i vizualna depikcija međusobnih veza uticajnih faktora razvoja konkurentnosti.







24

Konkurentnost kao koncept, razmatraće se i na nivou pojedinačnih preduzeća, kao i na nivou nacionalne konkurentnosti.

2. PRIVREĐIVANJE U USLOVIMA GLOBALIZACIJE I INDUSTRIJE 4.0

Razvojem informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), nastala je globalizacija, kao fenomen koji integriše međunarodne odnose. Ovi odnosi uključuju, slobodno kretanje proizvoda i slobodno kretanje finansijkog kapitala, što dovodi do jačanja odnosa između različitih ekonomija. Na globalizovanim tržištima, mala i srednja preduzeća postaju konkurenti velikim korporacijama. Veličina preduzeća ne garantuje konkurentu poziciju. Mala, agilna, fleksibilna preduzeća, koja plasiraju inovirane proizvode, često mogu lakše da ostvare jake, konkurentne pozicije na tržištu. Ovakva dinamika na tržištu, stvara dodatni pritisak na obe strane. Postizanje konkurentnosti, zahteva primenu savremenih tehnologija, sa fokusom na kvalitet proizvoda, inovaciju proizvoda i plasiranje istih po konkurentnim cenama. Globalizacija zahteva nove pristupe upravljanja preduzećem, kako bi se ostvarili adekvatni poslovni rezultati [5]. Turbulencije na tržištima su konstantne i kao takve, postavljaju nove uslove privređivanja. Kao što je već pomenuto, globalizaciju karakteriše primena IKT. Razvojem i širenjem primene savremenih tehnologija, povećava se broj međunarodnih saradnji između država. Integracija primene savremenih tehnologija i privređivanja, bazirano na strateškim partnerstvima, predstavljaju osnovu četvrte industrijske revolucije - Industrije 4.0. Industrija 4.0 uključuje grupe tehnologija, poput RFID (eng. Radio Frequency Identification - Identifikacija Radio Frekvencijama), simulacije, Internet vrednosti (eng. Internet of Value), Internet stvari (eng. Internet of Things), računarstvo u “oblaku” (eng. Cloud computing), autonomne robote, sajber-bezbednost, “pametne” senzore, 3D štampanje. Većina navedenih tehnologija, mogu biti primenjene u različitim industrijama, dok je jedan deo, usko specijalizovan za određene industrijske grane [6]. Uspostavljanje poslovnih procesa, koji integrišu neke od savremenih tehnologija, jedan je od uslova za postizanje konkurentske prednosti na tržištu. Kada se govori o globalnoj transformaciji u kontekstu Industrije 4.0, najznačajniji domeni u kojima se odvijaju promene su [6]:

Inovacija proizvoda i usluga

Unapređenje produktivnosti Agilni modeli upravljanja

Unapređenje i sticanje novih znanja i veština

Integracija tehnoloških rešenja Unapređenje i uspostavljanje

sistema za etičko poslovanje Globalne promene u načinu poslovanja

zajedno sa razvojem IKT, pritiskaju preduzeća da razvijaju kvalitetne i inovativne proizvode. Digitalna ekonomija uticala je na intenziviranje segmentiranja korisnika proizvoda, što je dodatno otežalo preduzećima, da efektivno zadovolje potrebe svih ciljnih tržišnih segmenata. Kao odgovor na zahteve digitalne ekonomije, i globalizacije uopšte, preduzeća mogu da uspostave tzv. Platforme, koje integrišu razvoj i primenu više informaciono-tehnoloških rešenja. Tačnije, ove platforme predstavljaju, osnovu za primenu i razvoj aplikacija, procesa ili drugih tehnoloških rešenja, koja direktno ili indirektno doprinose boljim poslovnim rezultatima. Neophodnost ovih platformi leži u njihovoj fleksibilnosti i adaptabilnosti. Naime, razvojem i primenom tehnoloških platformi mogu u velikoj meri da smanje operativne troškove. Takođe, ove platforme obuhvataju i primenu Interneta, kako za marketing komunikaciju, tako i za distribuciju informacija, kao dodatne vrednosti za korisnika. Evidentno je da su korisnici proizvoda i potrošači, prihvatili Internet kao alat, za kupovinu, deljenje informacija i prikupljanje informacija o proizvodu (iskustva drugih korisnika, preporuke, recenzije). Samim tim, proširenje poslovnih aktivnosti na Internet postaje imperativ za postizanje konkurentske prednosti na tržištu [7].

U sledećem poglavlju analiziraće se konkurentnost domaće privrede i uspostaviće se teorijski model za unapređenje konkurentnosti u globalizovanom poslovnom okruženju.

3. KONKURENTNOST DOMAĆE PRIVREDE

3.1. Konkurentnost domaće privrede

Konkurentnost domaće privrede nije na zavidnom nivou i suočava se sa nizom problema, dok je problem nedostatka konkurentnosti domaće privrede na globalnom tržištu, bio evidentan sa početkom tranzicije u 2001. godini. Nekonkurentnost domaće privrede, rezultat je niske produktivnosti, niske stope investicija u privredu, niskog kvalitet proizvoda i usluga i visokih troškova proizvodnje, što dovodi do plasiranja proizvoda po nekonkurentnim cenama. Pored toga, zastarela oprema u različitim industrijskim granama dodatno onemogućuje postizanje konkurentske pozicije na tržištu. Prosečna starost opreme, između 20 i 30 godina, je


25

ozbiljan hendikep domaće privrede koji rezultuje niskom produktivnošću i nižim kvalitetom proizvoda [6].

Međunarodnu konkurentnost domaće privrede, moguće je ostvariti tek, kada se glavni nedostaci i problemi reše. Pored toga, neophodna je primena savremenih tehnologija koje su karakteristične za Industriju 4.0. Primena nekih od savremenih tehnologija zahteva adekvatnu infrastrukturu, znanje zaposlenih, kao i primenu sistema menadžmenta kvalitetom [8]. Podaci o rangovima zemalja Zapadnog Balkana prema indikatorima konkurentnosti dati su u Tabeli 1.

Tabela 1. Rangovi prema indikatorima konkurentnosti [6]

Država Ran

g

I 1 I 2 I 3 I 4 I 5

Bosnia i

Hercegovin

a

91 11

1

89 86 73 52

Crna Gora 71 63 86 58 10

2

55

Hrvatska 68 74 36 33 10

6

51

Severna

Makedonija

84 85 86 70 70 71

Slovenija 35 35 35 43 1 34

Srbija 65 70 48 60 64 67

Država Ran

g I 6 I 7 I 8 I 9 I

10

Bosnia i

Hercegovin

a

91 87 10

6

11

2

83 99

Crna Gora 71 52 45 25 51 13

2

Hrvatska 68 65 71 96 62 78

Severna

Makedonija

84 81 10

7

78 80 10

9

Slovenija 35 29 27 43 60 82

Srbija 65 56 66 52 79 75

Indikatori konkurentnosti označeni su

velikim slovom I i rednim brojevima. Indikatori su: I1 - Institucije; I2 – Infrastruktura; I3 - IKT; I4 - makroekonomska stabilnost; I5 - zdravstvo; I6 - veštine, I7 - tržišta proizvoda; I8 - tržište rada; I9 - finansijski sistem; I10 - veličina tržišta.

Na osnovu Tabele 1, može se videti da, Srbija ima osrednju konkurentnost naspram drugih država Zapadnog Balkana, među kojima Slovenija ima znatnu jaču konkurentnost, dok Bosnia i Hercegovina ima najslabiju konkurentnost prema navedenim indikatorima.

Na Slici 1. dat je prikaz trenda konkurentnosti Srbije prema pozicijama dodeljene od strane Svetskog Ekonomskog Foruma. Slika 1. prikazuje četiri razvojne situacije-scenarija baziranih na produktivnosti i inovaciji. Podaci obuhvataju rang Srbije počev od 2009. godine, pa sve do 2018. godine, što je trenutno najnoviji podatak.

Slika 1. Trend konkurentnosti domaće

privrede Na osnovu Slike 1., može se videti da

scenario A pokazuje veliki skok u konkurentskoj poziciji, ali istovremeno zahteva najviše unapređenja u domenu produktivnosti i


26

inovacija. Najgori scenario - scenario D, prikazuje pad u konkurentskoj poziciji i tako nešto se može očekivati u slučaju pada produktivnosti ili intenzivnog jačanja konkurenata.

3.2 Model za unapređenje konkurentnosti

U cilju grafičkog prikaza uticajnih faktora na postizanje konkurentnosti preduzeća uspostavljen je teorijski model (Slika 2.).

Slika 2. Model za postizanje konkurentnosti Model prikazan na Slici 2. bazira se na

povratnim informacijama korisnika vezanih za proizvod koji im se plasira. Na osnovu prikupljenih informacija realizuju se korektivne mere u cilju unapređenja kvaliteta, razvoja proizvoda i inovacija proizvoda, kao i unapređenja upravljanja odnosima sa korisnicima. Pored povratnih informacija od korisnika, podaci se prikupljaju i o poslovnim procesima i na osnovu njih se teži ka unapređenju produktivnosti i identifikuju se mogućnosti za primenu IKT i drugih savremenih alata i opreme.

4. SMERNICE ZA UNAPREĐENJE I RAZVOJ KONKURENTNOSTI

Na osnovu, prethodno realizovanih istraživanja i istraživanja sprovedenog u ovom radu, date su sledeće smernice za unapređenje i razvoj konkurentnosti domaće privrede:

Fokus na proizvodnju, koja je u skladu sa principima održivog razvoja;

Primena savremenih alata i opreme u cilju unapređenja produktivnosti, odnosno unapređenje opremljenosti preduzeća;

Primena savremenih tehnika marketing komunikacije;

Primena savremenih metoda i tehnika menadžmenta;

Uspostavljanje infrastrukture i platformi za primenu IKT u različitim granama industrije;

Intenziviranje inovacija proizvoda i usluga;

Unapređenje znanja i veština zaposlenih. Tehnološki razvoj i primena savremenije

opreme i alata je imeprativ za povećanje produktivnosti, smanjenje troškova i plasiranje proizvoda po konkurentim cenama na globalnom tržištu. Integracija IKT u poslovne procese, ima potencijal da poveća efikasnost i efektivnost poslovnih procesa i otvara vrata, ka razvoju strateških partnerstava između različitih međunarodnih privreda. Unapređenje produktivnosti, pozitivno se odražava na troškove po jedinici proizvoda, što dalje pozitivno utiče na konkurentnost na tržištu. Unapređenje produktivnosti treba da se realizuje tako što će biti dugoročno održivo. Pored unapređenja proizvodnih procesa, neophodno je posvetiti pažnju i na unapređenje znanja i veština zaposlenih, kao nosioca inovacija u preduzeću. Sa aspekta inovacija, one treba da budu primenjene u okviru celog poslovanja, a ne samo nad proizvodima i uslugama.

5. ZAKLJUČAK

Preduzeća u savremenom dobu privređivanja, gde su promene na globalizovanim tržištima konstantne, i u kontekstu Industrije 4.0, moraju da identifikuju koje tehnologije mogu da unaprede poslovne rezultate. Pored identifikacije tehnologije, neophodno je i odrediti efikasnu strategiju implementacije kako bi se smanjio rizik od neuspeha. Evidentno je da domaća preduzeća zaostaju u više segmenata kada su faktori konkurentnosti u pitanju. Zastarela oprema, niska produktivnost i kvalitet proizvoda su glavne prepreke za postizanje konkurentnosti.

Na osnovu sprovedenog istraživanja i prikaza rezultata prethodnih istraživanja, kao i na osnovu uspostavljenog modela za postizanje konkurentnosti, može se zaključiti da je na globalnom tržištu neophodno praćenje zahteva korisnika proizvoda i da se poslovni procesi unapređuju sa ciljem zadovoljenja tih potreba. Unapređenje poslovnih procesa može da obuhvati produktivnost, inovacije, primenu IKT, unapređenje znanja i veština zaposlenih kao i druge parametre.

Realizovano istraživanje u okviru ovog rada predstavlja adekvatnu osnovu za buduća istraživanja u domenu konkurentnosti domaće privrede, globalizacije i četvrte industrijske revolucije - Industrije 4.0.


27

ZAHVALNOST Ovaj rad je podržan od strane

Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, pod brojem: TR-35017.

REFERENCE

[1] Wu, C.F., Optimising robust design for correlated quality characteristics, International Journal of Advanced Manufacturing Technology, Vol.24, No.1-2, pp.1-8, 2004.

[2] Majstorović, V., Digitalna fabrika – fikcija, stvarnost ili budućnost, Zbornik radova XXX JUPITER Konferencija, str. 12 – 18, Beograd, 2004.

[3] Rantanen, K., Domb E., Simplified TRIZ: new problem solving applications for engineers and manufacturing professionals, Auerbach Publications, Taylor & Francis Group, New York, USA, 2008.

[4] Majstorović, V., Upravljanje kvalitetom proizvoda I, Univerzitetski udžbenik, Mašinski fakultet, Beograd, 2001.

[5] Đorđević, D., Ćoćkalo, D., Bogetić, S., Bešić, C., Analiza aspekta konkurentnosti domaće privrede u uslovima globalnih tržišnih promena, Međunarodna konvencija o kvalitetu ICQ 2019, 4-6 Jun, JUSK, str. 60-65, Beograd, 2019.

[6] Ćoćkalo, D., Đorđević, D., Bogetić, S., Bakator, M., Bešić, C., Competitiveness of Domestic Enterprises in Changing Markets and Industry 4.0, In L. Monostori, V. D. Majstorovic, S. J. Hu & D. Djurdjanovic (Eds.), Proceedings of the 4th International Conference on the Industry 4.0, 5-7th June, 2019, Springer Nature, str. 113-127., Switzerland, 2019

[7] Bogetić, S., Antić, Z., Novi oblici poslovanja preduzeća u digitalnoj ekonomiji, Međunarodna konvencija o kvalitetu ICQ 2019, 4-6 Jun, JUSK, str. 73-77, Beograd, 2019.

[8] Bakator, M., Stanisavljev, S., Nikolić, M., Sistem menadžmenta kvalitetom i promene koje donosi industrija 4.0., Međunarodna konvencija o kvalitetu ICQ 2019, 4-6 Jun, JUSK, str. 94-97, Beograd, 2019.


28

DIGITALIZACIJA FARMACEUTSKE PROIZVODNJE - I4.0 KONCEPT

Prof. dr Vidosav D. MAJSTOROVIĆ, Prof. dr Radivoje MITROVIĆ

Mašinski fakultet, Beograd. [email protected]

Rezime: Od 2011. godine u Nemačkoj, kada je koncept Industije 4.0 stupio na scenu, širom sveta je počeo razvoj i primena ovog Programa. Danas, 38 zemalja, na svih šest kontinenata, imaju svoje nacionalne Programe za Industriju 4.0. Možemo odmah reći da se radi o najrazvijenijim industrijskim zemljama, što govori o tome, da je on visoko tehnološki orjentisan. Ovaj Program, iniciran od Nemačke vlade, globalno govoreći, predstavlja novi model automatizacije u proizvodnji. Međutim, već danas možemo reći da se on proširio iz proizvodnje na sve privredne aktivnosti, širom sveta, tako da pored smart proizvodnje imamo smart proizvode, gradove, upravljanje elektroenergetskim sistemima, saobraćajem, ... Sajber-fizički sistemi (SFS), cloud tehnologije i internet stvari su ključni element Indusrije 4.0. U ovom radu, izvršena je detaljna analiza razvoja konecapta Industrija 4.0, posebno sa aspekta njegove primene u faramaceustskoj industriji.

Ključne reči: Industrija 4.0, Konecpt, Farmaceustka industrija.


https://www.tandfonline.com/keyword/Industry+4.0


29

INDUSTRIJA 4.0, ZDRAVSTVO 2.0- KAKO DO KVALITETA U OBRAZOVANJU I ODRŽIVOG RAZVOJA ?

Prof dr Ljiljana Tasić,

Farmaceutski fakultet-Univerzitet u Beogradu; JUSK,Beograd; Kreativno zdravlje, Beograd.

Rezime: Održivi razvoj svakog društva počiva na zdravoj, obrazovanoj i radno produktivnoj populaciji,

gde su balansirane ekonomske, socijalne i kulturne vredosti, a u 21. veku su posebno značajne etičke

i ekološke vrednosti koje su značajno ugrožene. Svaki disbalans u ovim vrednostima dovodi do pitanja

odrižvosti razvoja, ne samo jedne zemlje, nego i regiona i ostalih delova globusa, Industrija 4.0 je

koncept koji je prepoznat i donosi velike promene/inovacije u dizajnu proizvoda, organizaciji svih

procesa i interekcijama. Dominanta osnove ove četvrte revolucije su informacione komikacione

tehnologije (IKT), big data science, genomika i veštačka inteligencija. Brojni proizvodi tzv. high health

tech i biothec se razvijaju ili su razvijeni i nalaze u zdravstvenim ustanovama gde služe u dijagostičkim

ili terpijskim procedurama sa ciljem kvalitetne i efektivne zdravstvene zaštite i unapređenja

bezbednosti pacijenata. Zdravstveni sistemi su složeni organizacioni sistemi i uglavnom su

organizovani hijerarsijski nacionalnim regulacijama, i veoma limitirano funcionišu na regionalnom ili

globalnom trištu zdravlja. Zdrav i obrazovan čovek možda ima svoju tržišnu vrednost u globalnoj

ekonomiji 21. veka (???), ali zdravlje kao lična imovina i društveni resurs (zdrava populacja) ima

posebnu vrednost koju verifikuje društvo u kome ti ljudi rade, kroz svoj napredak i razvoj. Zdravstveni

sistemi danas uglavnom se prepoznaju kao Zdravstvo 2.0 ili 3.0. Ove oznake direktno su povezane sa

razvojem IKT, gde koncept 2.0 odredjuje prikupljanja i obrade zdravstvenih informacija u arhitekturi

digitalnizovanih baza podataka dostupnih samo zdravstvenim radnicima za procesuiranje i odlučivanje

te lično, uglavnom jednosmerno, upućivanje informacija lekar-pacijent. Koncept Zdravstvo 3.0 je

baziran na semantici Web platformi i novih arhitektura kojom označavamo elektoronski zdravstveni

karton u arhitekturi otvorenih zdravstvenih informacija, što znači da se mogu uključiti i socijalni mediji i

virtuelni alati sa ciljem unpeređenja interakcije nosioca/davaoca usluga zdravstvene zaštite i

pacijenata/potrošača. Intezivan razvoj zdravstvenih tehnologija (lekovi čine 60% ZT) traži intezivne

strateški vođene promene u obrazovanju zdravstvenih profesija (restuktuiranje kliničkog obrazovanja).

Edukatori organizacije za akreditaciju, licenciranje i odit treba da osiguraju da student i zdravstveni

profesionalci razvijaju i održavaju znanje u pet osnovnih oblasti: pružanje nege usredsređene na

pacijenta; integrisanost i rad kao deo interdisciplinarnih timova; farmakoterapija zasnovana na

dokazima; fokusiranje na poboljšanje kvaliteta i bezbednost pacijenata; korišćenje informacionih

tehnologija (digitalna pismenost) i genomska pismenost. Biće prikazani primeri dobrih praksi u

restruktuiranju kvaliteta obrazovanja zdravstvenih profesionalaca u svetu (Alumni) i kod nas

(ReFEEHS Ersmus+).


30

WATER, ENERGY AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT - WITH PARTICULAR REFERENCE TO MICRO AND PICO HYDROPOWER

VODA, ENERGIJE I ODRŽIVI RAZVOJ – SAPOSEBNIMOSVRTOM NA MIKRO I PIKOHIDROELEKTANE

Zoran Pendić1, Bojana Jakovljević2, Rajko Pendić3, Časlav Lačnjevac4, Željko Marković5

1mr Zoran Pendić, dipl. inž, RC SITS, KnezaMiloša 7a, Beograd 2mr Bojana Jakovljević, dipl. inž, TELEKOM SRBIJA, Bulevarumetnosti 16a, Beograd

3mr Rajko Pendić, dipl. ek, EUROSOLUTIONS, Beograd 4prof. dr ČaslavLačnjevac, SITS, KnezaMiloša 7a, Beograd

5mr Željko Marković, ELEKTROENERGETIKA, Beograd EXTENDED SUMMARY:The imbalance between availability and demand of water, degradation of groundwater and surface water quality, cross-sectoral strife in the states (sounds familiar?), and inter-regional and international conflicts over water have all made water, especially safe water for human consumption, the dominant challenge for development in the 21st century. Freshwater is an indispensable strategic resource of any state. One World Bank document just pointed out that the world will not be able to meet the major development challenges of the 21st century unless it provides access to safe drinking water and sanitation for all, as well as energy security. This, in turn, requires a significant improvement in the management of water and energy resources in each country and globally. The imbalance between availability and demand of water, degradation of groundwater and surface water quality, cross-sectoral strife in the states (sounds familiar?), and inter-regional and international conflicts over water have all made water, especially safe water for human consumption, the dominant challenge for development in the 21st century. Freshwater is an indispensable strategic resource of any state. One World Bank document just pointed out that the world will not be able to meet the major development challenges of the 21st century unless it provides access to safe drinking water and sanitation for all, as well as energy security. This, in turn, requires a significant improvement in the management of water and energy resources in each country and globally.

Energy and water are inextricably linked. Without energy and water we cannot meet basic human needs, produce food for a rapidly growing world population and achieve sustainable economic growth.

Energy demands, especially electrical, will grow steadily. Hydroelectricity is the largest renewable source for electricity generation and is projected to remain at around 16% by 2035.

Large hydropower plants have double impact on human life and ecology,positive: produce cheap

electricity; they account for 19% of total world electricity; regulate torrents and provide agricultural

land irrigation (nearly 16% of the world's food supply is provided through irrigation); reduce the

greenhouse effect by about 13% because they produce "clean" energy, andnegative: forest loss;

contributing to the reduction of biological diversification; nearly 80 million people displaced from their

homes and from their land; insufficiently researched impact on climate change.

Small hydropower plants are more economical than previously thought. But small HPPs were

considered to have no adverse environmental impact, unlike large ones. This has been refuted in

several studies done in Turkey, Romania, China, EU, USA…, which indicate that the construction of small hydropower plants must be very carefully planned. It is extremely important to evaluate the

environmental impact of each small hydropower plant under consideration. One large HPP certainly

has a negative impact on the watercourse and the environment, but the large number of small HPPs

along one watercourse has unprecedented consequences, and according to research in China, even

worse than large HPPs. They have a great impact on the living world in the watercourse, affect the

deposition of waste and alter the river flow. In Kenya, small HPPs have been found to have

contributed to the onset of floods during the monsoon rains and killed 6,000 people. The construction

of small hydropower plants is encouraged to reduce the level of greenhouse gases, which is the main

argument of proponents of the construction of small hydropower plants. However, quite the opposite

is happening, because micro-organisms that produce methane, which is one of the most dangerous

greenhouse gases, multiply around small HPPs.


31

China, which has about 47,000 small hydropower plants, has banned the construction of new ones

and is beginning to upgrade or remove some of the old ones, which is also happening in the US,

where 1,200 small hydropower plants have been removed and 400 have already been demolished in

Europe, explaining that they are doing unacceptable environmental damage.

I passed about half of the small HPPs built in Serbia and none of them were eligible, fish trails were

missing or dry, and river beds were destroyed - says Professor Ratko Ristic,dean of the Faculty of

Forestry in Belgrade. This faculty, otherwise, refused to lease its land on which a water intake plant

would be constructed along the Gvozdačka River at Goč. So, will in Serbia win investors of small HPP, who don't care about environmental protection, or the

common sense will override? This is a million dollar quiz question.

And what is the position of the Ministry of Environment Protection of the Republic of Serbia? The

Ministry of Environmental Protection has a clear view that small HPPs, especially derivative typesof

small HPPs, have many negative impacts on the environment and disturb the biological balance,

which is why the law should prohibit the construction of small HPPs in protected areas. "We are not

against the construction of small HPPs outside protected areas, but in this case, legal regulations and

world standards must be strictly observed, with regular inspection control," said the Ministry of

Environmental Protection at a recent meeting held at the Serbian Academy of Sciences and Arts on

the impact of small HPPs on the environment. Does the Government of Serbia have the same

attitude?

It should also be noted that decisions on the construction of small HPPs are often made by those

responsible in local governments. And it is known what kind of professional capacities local

governments have when it comes to environmental protection. It should be emphasized here that

local self-governments in Serbia do not have sufficient capacities, in terms of adequate human

resources and necessary financial resources, to fulfill EU environmental requirements. About 10% of

municipalities have almost no environmental capacity, 80% have barely any capacity, and only 10%

have decent capacity.

That is why we propose the establishment of special commissions composed of independent and

incorruptible experts from reputable institutions (Faculty of Forestry in Belgrade, relevant members of

the Union of Engineers and Technicians of Serbia ...) in the field of construction of small hydro power

plants and environmental protection. These commissions would make decisions on the construction of

small hydropower plants in any area of Serbia. The decisions should be based on recommendations

given in Guidance on The requirements for hydropower in relation to Natura 2000 (European

Commission, 2018; 83 p., [Internet],

Dostupnona:https://ec.europa.eu/environment/nature/natura2000/management/docs/Hydro%20final%

20May%202018.final.pdf).

Mikro i piko hidroelektrane. Snage ovih hidroelektrana su do 100 kW, mada mnogi uzimaju za gornju

granicu 500 kW. One nemaju skoro nikakav uticaj na životnu sredinu, čak naprotiv. Ove HE ne bi dale

značajnijidoprinospovećanjuukupnogenergetskogpotencijala Srbije, ali bi izgradnjaovih HE bilavišestrukokorisna u vodovodnimsistemima, vodovodniminstalacijama u zgradama, i u seoskim (ruralnim) područjima. Micro and pico hydropower. The power of these hydropower plants is up to 100 kW, although many

take the upper limit of 500 kW. They have almost no environmental impact, even on the contrary.

These HPPs would not make a significant contribution to increasing the overall energy potential of

Serbia, but the construction of these HPPs would be very useful in water supply systems, plumbing in

buildings, and in rural areas.

Particularly important is the application of pico and micro HPPs in rural areas. Every owner of an

estate through which water flows should seriously consider building a small hydropower system for

generating electricity. Especially on estates where water mills used to exist. Already a 10 kW micro-

HPP can generally supply enough energy for a typical farm in Serbia. Let us mention an example

from Montenegro related to the Moraca Monastery. The micro power plant 'Vrelo' in the Morača Monastery, whose power is 12 kW, not only meets the needs of the Monastery, but also benefits from

https://ec.europa.eu/environment/nature/natura2000/management/docs/Hydro%20final%20May%202018.final.pdf

https://ec.europa.eu/environment/nature/natura2000/management/docs/Hydro%20final%20May%202018.final.pdf


32

it have the local school, public lighting in the area, as well as some other facilities in the local

community.

The micro and the pico HPPs are closely related to Serbia's biggest problem: the birth dearth (in

Serbian: belakuga). The return of the population to the ruined Serbian villages would greatly alleviate

the problem of the birth dearth. It is necessary to create the necessary conditions for the return of the

population to the villages, especially those in the border regions of Serbia, such as: roads, electricity,

healthy and safe drinking water, quality accessibility of telecommunication systems, well-designed

incentive system ... Well-designed approach in the implementation of micro and pico HPPs in our

villages would greatly ensure a stable supply of electricity to our, especially border, villages.

It should be noted that micro hydro systems supplement solar photovoltaic systems because in many

areas the flow of water, and therefore the available hydropower, is greatest in winter when solar

energy is minimal.

Micro and pico HPPs are widely used in water supply systems and plumbing systems used in

buildings. Here we will just point to some literature in which detailed data can be found on the use of

micro and pico HPPs in water supply systems, plumbing in buildings, and in rural areas:

[1] Novara D. Energy harvesting from municipal water management systems: from storage and distribution to wastewater treatment, 11 p., [Internet], Dostupno na: https://fenix.tecnico.ulisboa.pt/downloadFile/281870113703554/Extended%20Abstract%20-%20Daniele%20Novara.pdf

[2] Descotte G. Pico hydro turbines for electricity in rural areas, Field Actions Science Reports, The journal of field actions, Special Issue 15, pp.26-33,2016,[Internet], Dostupno na: https://journals.openedition.org/factsreports/4139

[3] Pradeep Narrain AG. Low head hydropower for local energy solutions, Dissertation, CRC Press/Balkema is an imprint of the Taylor & Francis Group, 245 p., 2017.

[4] Kapoor R. Pico Power: A Boon for Rural Electrification,Advance in Electronic and Electric Engineering, Volume 3, No. 7, pp. 865-872, 2013.

[5] Meier T, Fischer G. Assessment of the Pico andMicro-Hydropower Market in Rwanda, GVEP (The Global Village Energy Partnership) International, Entec AG - Consulting & EngineeringSwitzerland, 65 p., December 2011.

[6] Novara D.Energy harvesting from municipal water management systems: from storage and distribution to wastewater treatment, Instituto Superior Técnico, Lisboa, Portugal, 11p., September 2016.

[7] Kucukali S.Water supply lines as a source of small hydropower in Turkey: A Case study in Edremit, in Proc.Of the World Renewable Energy Congress 2011, Linköping, Sweden, pp. 1400-1407, 8-13 May 2011.

[8] Gómez-Llanos E et al. Hydropower Potential Assessment in Water Supply Systems, MDPIProceedings 2018, 2, 1299, 19 October 2018, 5 p.

[9] Kucukali S. Water supply lines as a source of small hydropower in Turkey: A Case study in Edremit, World Renewable Energy Congress, 8-13 May 2011, Linköping, Sweden, pp.1400-1407. [Internet], Dostupno na: http://www.ep.liu.se/ecp/057/vol6/004/ecp57vol6_004.pdf

[10] Proizvodnjaelektričneenergijeunutargradskihvodovodnihcevi, [Internet], Dostupno na: https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/5554/820/proizvodnja-elektricne-energije-unutar-gradskih-vodovodnih-cevi

[11] Varghese Rajan R et al., Pico-hydro electric power generation from residential water tank, Int. J. Chem. Sci.,14(1), 2016, pp. 421-426.

[12] Krishna Kumar R, Ian David S.Hydro power generation from domestic water supply system and development of dynamic flow modeling, International Journal of Electrical and Electronics Engineering Research, Vol.2, Issue 3 Sep 2012, pp. 94-105.

[13] Hydropower from drinking water, October 4, 2018, [Internet], Dostupno na: https://www.offgridenergyindependence.com/articles/15522/hydropower-from-drinking-water

[14] Purdue ECT Team. LUCIDPIPE™ POWER SYSTEM, Purdue University, Emerging Construction Technologies, Division of Construction Engineering and Management,Purdue e-Pubs, 6 p., 12-8-2016, [Internet], Dostupno na: https://docs.lib.purdue.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1224&context=ectfs

https://fenix.tecnico.ulisboa.pt/downloadFile/281870113703554/Extended%20Abstract%20-%20Daniele%20Novara.pdf

https://fenix.tecnico.ulisboa.pt/downloadFile/281870113703554/Extended%20Abstract%20-%20Daniele%20Novara.pdf

https://journals.openedition.org/factsreports/4139

http://www.ep.liu.se/ecp/057/vol6/004/ecp57vol6_004.pdf

https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/5554/820/proizvodnja-elektricne-energije-unutar-gradskih-vodovodnih-cevi

https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/5554/820/proizvodnja-elektricne-energije-unutar-gradskih-vodovodnih-cevi

https://www.offgridenergyindependence.com/articles/15522/hydropower-from-drinking-water

https://www.offgridenergyindependence.com/articles/15522/hydropower-from-drinking-water

https://docs.lib.purdue.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1224&context=ectfs


33

[15] Tamrakar A, S.K. Pandey SK, S.C. Dubey SC. Hydro Power Opportunity in the Sewage Waste Water, American International Journal of Research in Science, Technology, Engineering & Mathematics, 10(2), March-May, pp. 179-183, 2015, [Internet], Dostupno na:http://www.iasir.net

[16] Igor Conić I. Grad koji se napajastrujompovlačenjemvode u toaletu, [Internet], Dostupno na: https://www.gradnja.rs/grad-koji-se-napaja-strujom-povlacenjem-vode-u-toaletu/

[17] Bhalshankar SS. Home water-tank pico-hydro power generator modeling and analysis for smart home distributed generation system,International Journal of Electrical Engineering & Technology, Volume 9, Issue 4, July-August 2018, pp. 1–8.

[18] Vulević Z, Rakočevića D. Studija izvodljivosti izgradnje mikro elektrana u Crnoj Gori, MBA u saradnji sa CEED/STARS projektom, Maj 2010,36 str, [Internet], Dostupno na:http://www.oie-res.me/uploads/archive/05102010-Izgradnja%20malih%20hidro-elektrana%20u%20Crnoj%20Gori%20-%20Final.pdf

We emphasize that it would be of strategic importance for Serbia to devise a project whose main

objective would be to define all the necessary bases for the mass application of micro and pico HPPs

in rural areas, water supply systems and plumbing in buildings. The project would also gather

information from local self-governments on possible locations for the construction of micro-HPPs, with

particular attention being paid to locations in the border municipalities of the Republic of Serbia.

The project could be led by the Union of Engineers and Technicians of Serbia - UETS with its members engaged in hydropower. During the project implementation, SITS would cooperate with the relevant ministries, educational institutions and the chamber system, as well as with all municipalities in whose territory micro-HPPs would be built. It would also cooperate with water supply organizations that have suitable water supply infrastructure for the implementation of micro HPPs. Micro-HPPs in water supply organizations would produce electricity for their own needs as well as for delivery to the distribution grid. Also, UETS would define with the relevant state institutions incentive measures and necessary legislation for investors who would install micro-HPPs in the plumbing infrastructure of buildings.

Key words: Water, energy, micro hydropower, pico hydropower, water supply systems, plumbing systems in buildings, rural areas

http://www.iasir.net/

https://www.gradnja.rs/grad-koji-se-napaja-strujom-povlacenjem-vode-u-toaletu/

http://www.oie-res.me/uploads/archive/05102010-Izgradnja%20malih%20hidro-elektrana%20u%20Crnoj%20Gori%20-%20Final.pdf




34

NTK – ŠEST SIGMA I MODELI ZA UNAPREĐENJE POSLOVNIH PROCESA

Srđan Živković, Tatjana Šibalija

1. UVOD

U okviru svog radnog veka sadašnja „srednja generacija“ doživela je dve industrijske revolucije. Videla početak i kraj treće industrijske revolucije i početak četvrte kroz njen neverovatni zamah i ubrzanje. Ono što se pre 40-tak godina zvalo SF (Science Fiction) danas postaje naša svakodnevnost. Sve ove promene uslovile su da se defnicija proizvoda promeni i proširi, tako da danas ISO standardi govore o materijalnim i nematerijalnim dobrima i uslugama (goods and services ). Nije neobično da u reklamnim kampanjama npr. banke svoje nove usluge nazivaju „novim bankarskim proizvodom“. Samo neupućenima je neobično kada se u bankarskom sektoru primenjuju inženjerske metode i tehnike kvaliteta. Primena koncepta šest sigma u bankarstvu je primer primene inženjerske tehnike kvalieta DMAIC (Define-Measure-Analyse-Improve-Control) u bankarskom sektoru.

Industrijske promene (revolucije) uslovile su promene prema pojmu kvaliteta. Masovna personalizacija proizvoda, koja zamenjuje klasičnu masovnu industrijsku proizvodnju više nego ikad aktuelizuje činjenicu da se kvalitet nalazi u očima klĳenta.Danas svaka ozbiljana kompanija posvećuje posebnu pažnju društvenoj i socijalnoj odgovornosti. Ovome bi trebalo dodati podizanje svesti kod većine ljudi o problemima ekologije i nužnosti da se živi i radi u harmoniji sa životnom sredinom. Jednostavno rečeno, nemamo rezervnu planetu.

Četvrta industrijska revolucija, osim uvođenja novih tehnika i tehnologija, nužno dovodi do razvoja novih poslovnih modela. Posebno izdanje časopisa IJAQ je s toga proširilo okvir obrađivanih tema kojima se bavi ovaj NTK.

2. POSEBNO IZDANJE: SAVREMENE

METODE ZA UNAPREĐENJE

POSLOVNIH PROCESA

Posebno izdanje međunarodnog časopisa International Journal of Advanced Quality [N

o

3-4, Vol.46, 2018Published: 2019-03-20] ima za cilj pružanje odgovora na dinamično, globalizovano poslovno okruženje, ukazavši na potrebu naprednih, savremenih metodologija, tehnologija i modela za poslovanje unapređenje procesa.

Sastoji se od osam radova koji govore o različitim aspektima i sredstvima za unapređenje heterogenih procesa i sistema, implicirajući i metodološka i tehnološka pitanja. Metodološki aspekti predstavljeni u Posebnom izdanju odnose se na tematiku sistema

upravljanja kvalitetom (QMSQuality Management System) i upravljanja poslovnim

procesima (BPM Business Process Management), kao što su: holistički okvir za ključne pokazatelje performansi u upravljanju rizikom, u skladu sa ISO9001:2015; integracija kvaliteta, životne sredine, sisteme upravljanja zaštitom zdravlja i zaštite na radu u integrisani sistem upravljanja (IMSIntegrated Management System) i prednosti njegove primene u naučnom odeljenju; BPM metodologija, trendovi i izazovi u primjeni BPM-a danas.

Tehnološki aspekti razmatrani u Posebnom izdanju uključuju različita tehnička rešenja za unapređenje poslovnih i tehnoloških procesa, kao što su: nanorobotski sistem za poboljšanje efikasnosti manipulacije objektima nano veličina; primena autonomne inteligentne platforme (tj. platforma bespilotnih letelica) u aerofotogrametriji sa ciljem da se poboljša tačnost 3D modeliranja strukture; primena bespilotnih letelica (tj. dronova), uz pomoć radiofrekvencijskih identifikacionih uređaja (RFIDRadio Frequency Identification Devices), za poboljšanje efikasnosti procesa skladištenja; poboljšanje efikasnosti procesa pročišćavanja amonijakom u uklanjanju ugljen-dioksida iz dimnih gasova u naftnoj industriji; tehnološki aspekti BPM-a, uključujući paket programa za upravljanje poslovnim procesima

(BPMSBusiness Process Management Suite), Servisno/Uslužno orijentisana arhitektura (SOAService Oriented Architecture) i automatizacija poslovnih

procesa (BPABusiness Process Automation), kao i automatizacija robotskih

procesa (RPARobotic Process Automation).

Stoga ovo Posebno izdanje prezentuje savremene metode za unapređenje nekoliko aspekata poslovnih i tehnoloških procesa, bilo da nude međusektorske pristupe (npr. QMSS, IMS, BPM) ili se bave pitanjima iz određenih industrijskih sektora kao što su nanotehnologija, geodezija, nafta industrija, logistika, informacione tehnologije.


35

Sledi kratak prikaz radova ovog Posebnog izdanja.

2.1. Manipulacija nano-objekatima skenirajućom sondom i nanorobotskim metodama

U ovom radu autora Svetomira Simonovića su objašnjeni osnovni principi rada skeniranja tunelskih mikroskopa, mikroskopa atomske sile i nanorobotskih sistema, sa posebnim poštovanjem njihove upotrebe kao manipulatora objekata nano veličine [1]. Opisana je manipulacija jednim atomom i kontaktna i beskontaktna manipulacija nanočesticama. Takođe, posebna pažnja je posvećena manipulaciji sa nano-cevkama i nekim testiranjima njihovih karakteristika upotrebom nanorobotskih sistema. Upoređene su tri metode i razmatrana je njihova pogodnost za određene zadatke manipulacije. Autor je ukazao da povećanje stepena slobode povećava manipulativnu snagu ali snižava rezoluciju manipulacije.

Kompletan rad [1] dostupan je na linku: http://journal.jusk.rs/index.php/ijaq/article/view/93/93

2.2. Indikatori performansi kao smernice za upravljanje rizicima po standardu iso 9001:2015

U ovom radu autora Srđana Vulanovića, Bate Kamberovića, Milana Delića, Nebojše Brkljača i Marine Žižakov, je istaknuto da svaka poslovna organizacija bi trebalo da proceni sopstveni napredak u postizanju planiranih rezultata saglasno svojoj misiji, viziji, politikama, strategiji i proklamovanim ciljevima, na svim nivoima i u svim relevantnim procesima i funkcijama [2]. Ovaj Izbor odgovarajućih indikatora performansi i metoda praćenja je kritičan za efikasno merenje i analizu svake organizacije.

Rad prikazuje korake za korišćenje pokazatelja performansi i njihovih ciljeva kao smernica za upravljanje rizikom prema standardu ISO 9001:2015. Sam standard zahteva od organizacije da utvrdi i primeni kriterijume i metode (uključujući praćenje, merenja i povezane indikatore performansi) potrebne za obezbeđivanje efikasnog rada i kontrole svojih procesa, ali ih ne povezuje direktno sa procesom upravljanja rizikom koji je takođe jedan od standardnih zahteva. Rad prikazuje holistički način razmišljanja zasnovanog na riziku zasnovan na ključnim pokazateljima performansi, osiguravajući potpunu integraciju ovog zahteva sistema

upravljanja kvalitetom u poslovne procese organizacije.


2.3. Dron-platforma i relevantni senzori za 3D modeliranje čelične krovne konstrukcije

U radu autora Sanje Tucikešić, Kornelije Ristić i Ankice Milinković je istaknuto da, kao rezultat tehničko-tehnološkog razvoja, definicija geodezije se menjala omogućavajući joj da Zemlju posmatra na globalnom i lokalnom nivou sa primarnom tendencijom postizanja veće tačnosti [3]. Primer takvog tehnološkog napretka su autonomne inteligentne platforme koje dobijaju sve veći značaj u geodeziji, odnosno u aerofotogrametriji, s obzirom da je veliki broj građevina smešten u vrlo specifičnim terenskim uslovima, okružen visokim zgradama i objektima koji se nalaze u blizini jedne druge. Glavni cilj ovog rada je izrada najtačnijeg 3D modela čeličnih komponenti krovne konstrukcije makedonske filharmonije primenom autonomne inteligentne platforme, pri čemu je 3D model korišćen za prikupljanje informacija u svrhu dizajniranja aluminijumskih ploča i tačaka gde se one povezale sa nosećom strukturom. Ova metodologija predszavljena je sledećim koracima: uvođenje novog pristupa aerofotogrametrije korišćenjem bespilotnih letelica, preliminarni terenski radovi, snimanje u vazduhu i obrada podataka u svrhu dobijanja 3D modela čeličnih komponenti krovne konstrukcije makedonske filharmonije.

Kompletan rad [3] je dostupan na linku: http://journal.jusk.rs/index.php/ijaq/article/view/102/95

2.4. Ključna pitanja upravljanja i automatizacije poslovnih procesa

Autor Tatjana Šibalija je u ovom radu postavila dva cilja [4]. Prvi cilj je demistifikacija koncepta upravljanja poslovnim procesima (BPM), njegovog tehničkog aspekta u pogledu automatizacije poslovnih procesa (BPA) i paketa za upravljanje poslovnim procesima (BPMS), da razjasni razlike između BPA i automatizacije robotskih procesa (RPA) i samim tim da se razreše zablude i netačnosti koje se često nalaze u literaturi koja govori o ovim temama.

Drugi cilj rada je da postavi ključna pitanja, trenutne i buduće izazove u oblasti BPM-a i BPMS-a koje je potrebno rešiti, posebno sa tehnološkog stanovišta.

http://journal.jusk.rs/index.php/ijaq/article/view/93/93







36

Kompletan rad [4] je dostupan na linku: http://journal.jusk.rs/index.php/ijaq/article/view/104/98

2.5. Pregled i mogućnosti automatizacije robotskih procesa

Autori Stefan Jovanović, Jelena Đurić i Tatjana Šibalija su se u ovom radu fokusirali na svakodnevne, često monotone poslovne procese. Poslovni procesi su deo svakodnevne rutine svakog posla; od njih se zahteva da obave na najbolji mogući način, bez gubitaka [5]. Tradicionalno, tokom vremena ljudi pokušavaju da automatizuju procese koristeći mnoge tehnike koje mogu uključivati mašine ili mehaničke robote. Mnogo procesa koji su napravljeni u savremenom poslovanju ili e-poslovanju rade se pomoću računara, tako da je potrebno izbegnuti gubitke nastale usled lošihi/ili sporih performansi procesa.

Način automatizacije procesa pomoću softvera koji će raditi poput ljudi i izvršavati zadatke na računaru naziva se robotiziranom automatizacijom procesa. Obično se koristi za automatizaciju procesa relativno niske do srednje složenosti i visoke ponavljanja. Posao koji je automatizirao svoje procese pomoću automatizovane robotske tehnologije trebalo bi da dobije višestruke prednosti u smislu smanjenih troškova, poboljšane efikasnosti procesa i značajno smanjenog broja ponovnih poslova u toku procesa.

Ovaj rad izaziva pažnju jer je na ResearchGate platformi, za period maj oktobar 2019 bio pročitan 1263 puta (slika 1.), što je svakako kuriozitet.

Ilustracija 1. ResearchGate - statistika članka [5]

Kompletan rad [5] dostupan je na linku:

http://journal.jusk.rs/index.php/ijaq/article/view/

105/99

2.6. Uspostavljanje integrisanog menadžmentsistema (IMS) integracijom standarda ISO9001, ISO14001 i ISO45001 u naučnom odeljenju INN "VINČA"

Autori Milica Ćurčić, Sanja Petronić, Đurica Katnić, Ratko Balić i Dubravka Milovanović, su u svom radu obrađivali temu IMS koja će uvek biti aktuelna s obzirom na donošenje novih standarda kao i na unapređenja postojećih [6]. Uvođenje standarda u procese upravljanja u preduzećima, laboratorijama, kontrolnim telima ...ima veliki značaj kako za unapređenje poslovanja, tako i za opstanak samih poslovnih sistema. Vremenom su standardi postali sastavni deo svakog poslovnog sistema. Istovremeno, povratnim informacijama, standardi su se menjali kako bi se poboljšao sistem upravljanja i ispunili zajednički interesi poslovnog sistema i korisnika. Jedno od glavnih poboljšanja menadžmenta je integracija standarda ISO 9001, ISO 14001 i ISO 45001. Cilj ovog rada je da se predstave prednosti primene integrisanog sistema upravljanja kvalitetom, životnom sredinom, radom i zdravljem u cilju poboljšanja. realizacija naučnoistraživačkih projekata i procesa primenjenih istraživanja u Naučnom odeljenju Instituta za nuklearne nauke "Vinča". Integrisanjem standarda ISO 9001, ISO14001 i ISO 45001 naučno odeljenje je uspostavilo, dokumentovalo, primenilo i uspešno održavaIMS, čiji su elementi detaljno raščlanjeni u radu. U cilju postizanja održivog razvoja naučnog, obrazovnog, tehničkog i tržišno orijentisanog poslovnog sistema, Naučno odeljenje kontinuirano poboljšava efikasnost IMS.


2.7. Poboljšanje efikasnosti procesa skladištenja upotrebom dronova

Autori Jelena Đurić, Stefan Jovanović i Tatjana Šibalija su u ovom radu razmatrali efikasnost skladištenja kao jednog od ključnih elemenata logističkog procesa [7].

Kompanije teže da maksimiziraju optimizaciju svojih procesa kako bi stekli prednost u odnosu na konkurente. Skladišni sistemi su oblast koja nije dovoljno automatizovana, što bi moglo značajno da utiče na ukupne troškove proizvoda. Nadgledanje i sprečavanje neusklađenosti inventara, s jedne strane i lociranje predmeta pojedinačno, s druge strane, su procesi koje su ljudi do sada ručno obavljali. Automatizovanjem procesa skladišnog sistema zaposleni mogu biti








37

efikasniji i kompanije mogu biti otpornije i pouzdanije u ispunjavanju zahteva kupaca.

Kao moguće rešenje autori predlažu bespilotne letelice, tj. dronove, kao instrument za preduzimanje daljih koraka u potpunoj automatizaciji ovih procesa. Upotreba dronova u sistemima skladišta dovodi do poboljšane efikasnosti procesa skladištenja i smanjenja troškova kao i vremena potrebnog za obavljanje određenih skladišnih operacija. Pored toga, upotreba bespilotnih letelica u operacijama skladištenja čini rad u skladištima potpuno bezbednim za ljude.


2.8. Poboljšavanje procesa upumpavanja amonijaka za uklanjanje ugljen-dioksida iz dimnih gasova

Autori Ratko Balić, Marija Ječmenica Dučić, Gvozden Tasić, Sanja Petronić i Đurica Katnić su u ovom radu razmatrali proces pročišćenja amonijaka je što je novi, najsavremeniji proces koji naftne kompanije koriste za uklanjanje ugljen-dioksida iz sirove nafte i dimnih gasova koji su nuz-produkt prerade[8].

Ovaj rad prikazuje rezultate poboljšanja procesa čišćenja amonijakakoji se koristi za uklanjanje ugljen-dioksida iz dimnih gasova. Prethodni rezultati istraživanja pokazali su da je potencijal smanjenja CO2 pročišćavanjem NH3 veoma obećavajući. Ukupna efikasnost uklanjanja CO2 u regularnim radnim uslovima bi mogla biti veća od 95%. Mada se u stvarnosti pojavljuju problemi tokom samog procesa. Najvažniji i veoma čest problem je kontaminacija rastvora amonijaka tokom procesa tehničkom vodom koja se koristi za hlađenje rastvora. Kada se to dogodi, rastvor je kontaminiran Na

+ jonima, a rezultat je

smanjenje efikasnosti uklanjanja CO2. Rešenje za ovaj problem nalazi se u dodavanju dodatne kolone adsorbensa u fazi hlađenja rastvora amonijaka.

Adsorbenti koji su testirani u tu svrhu su bili prirodni zeolit i smola za razmenu kationa. Zeolit je pripreman na dva načina: prvi je ispiranje dejoniziranom vodom i sušenjem na vazduhu, a drugi je ispiranje dejoniziranom vodom i sušenjem zeolita na 500°C. Rezultati su pokazali da je zeolit koji je pripremljen ispiranjem dejoniziranom vodom i sušenjem vazduha uklonio gotovo sve Na

+ jone iz

rastvora amonijaka, što dovodi do zaključka da je ovaj proces poboljšan s obzirom na poboljšanje regeneracije rastvora amonijaka.

Celokupan rad [8] je dostupan na linku: http://journal.jusk.rs/index.php/ijaq/article/view/108/97

3. INDUSTRIJA 4.0 I NOVI POSLOVNI MODELI

Primarni cilj inicijative nemačke vlade, nazvane Industrija 4.0, je transformacija industrijske proizvodnje kroz digitalizaciju i korišećenje potencijala novih tehnologija. Industrija 4.0 predstavlja ključnu transformaciju u istoriji fabričke automatizacije sa glavnim ciljem da

Obezbedi različitost proizvoda u okviru iste proizvodne linije

Skrati vreme odgovora na

pojedine/specifične potrebe kupaca

Optimizuje proizvodnju, štedeći novac i vreme

Sabira, deli i koristi informacije,

povezujući uređaje proizvodne linije u mrežu

Koncept, opšte nazvan Industrija 4.0, nije ograničen samo na direknte industrijske primene, već uključuje kompletne lance vrednosti od provajdera do korisnika i sve poslovne i servisne funkcije u preduzeću. Koncept Industrija 4.0 nužno dovodi do stvaranja novih poslovnih modela, slika 2.

Ilustracija 2. Industry 4.0: Building blocks [9]

Ključni elementi koncepta nazvanog Industrija 4.0 uključuju 39 termina [9]: Cyber Physical Systems (CPS), Radio-Frequency Identification (RFID), Near Field Communication (NFC), Digital Product Memory, Smart Machine, Man-Machine Interaction (MMI), Man-Robot Collaboration (MRC), Machine-to-Machine communication (M2M), Assisted Operator, Energy Efficiency/Monitoring, Renewable Energy Integration, Digital Twin, Digital Shadow, Reconfigurable Factory, Plug & Produce, Shop Floor Management I4.0, Lean Management, Batch Size 1, Horizontal & Vertical Integration, Pick by Light, Smart/Mobile Maintenance, Condition Monitoring, Augmented Reality (AR), Virtual Reality (VR), QR Code, Smart Factory, Smart Devices, Data Security, Open-Protocol-Communication Unified Architecture (OPC-UA), Internet of Things (IoT), Industrial Internet






38

of Things (IIoT), Cloud, Big Data, Real-Time Communication, Manufacturing Execution System (MES), Enterprise-Resource-Planning (ERP), Intelligent Logistics, Supplier Relationship, Customer Relationship.

Većina ovih termina je svakodnevno u sve većoj upotrebi te se stoga ukazala potreba sa njihovom jasnom definicijom sa ciljem pravilne upotrebe i izbegavanja nepravilnog korišćenja i potencijalnog nerazumevanja [9]:

o Radio Frekventna Identifikacija- Koristi radio transmisiju da očita podatke sa oznaka ili ispiše podatke na oznake bez kontakta.

o Near Field Communication - Komunikacija između dva elementa locirana jedan blizu drugoga NFC = RFID na distanci od 1cm.

o Digitalna memorija proizvoda - Upotrebljena da sačuva specifične informacije o proizvodu kao deo finalnog proizvoda.

o Komunikacija Mašina-sa-Mašinom - M2M komunikacija označava automatizovanu razmenu podataka između mašina. Do ovog momenta, mašine moraju biti umrežene i spremne za razmenu podataka.

o Saradnja čovek-robot - Direktna saradnja između čoveka i robota bez zaštitnih uređaja između njih. Umesto toga, robot pomoćnik poseduje sistem inteligentih senzora, koji šalju signale kada dođe do proboja u rizične zone. (COBOT)

o Vođeni Operater - Radniku se pomaže pružanjem dodatnih informacija, pomoć oko izvršenja manuelnog rada i mogućnost da se fokusira na radni zadatak.

o Mobilna Robotika - Autonomni transportni roboti za logističke zadatke u pametnoj fabrici.

o Čovek-mašina interakcija - Saradnja između ljudskog bića i mašine.

o Obnovljiva energija - Upotreba "Zelene energije"

o Energetska efikasnost - Omogućavaju da se potrošnja struje i protoci mere – za proizvodnju sa efikasnom upotrebom resursa.

o Condition Monitoring - Stalna ili periodična merenja fizičkih varijabli. Condition Monitoring smatra se osnovom Pametnog održavanja.

o Mobilno odrzavanje - Optimizovani proces uklanjanja uskog grla; „Energy Peak“ menadžment

o Predvidivo održavanje omogućeno razmenom i analizom podataka.

o Augmented Reality - U AR (Augmented Reality) aplikacijama vidljivi svet prirode preklapa se sa slojem digitalnog sadržaja, kao pomoćni sistem za održavanje

o Virtualna realnost – VR (Virtual Reality) postavlja korisnika na potpuno različitu lokaciju. Ona kompletno maskira prirodno okruženje korisnika.

o QR Code: Pretvoreni korisni obrazac (izvor informacija), npr. standardni URL za web stranicu, u kombinaciju crnih i belih kvadrata.

o Rekonfigurabilna fabrika - Opcija za zamenu redosleda mašina u proizvodnji skoro bez imalo truda i uticaja na proizvodno vreme.

o Batch Size 1 - Sve operacije izvršene u proizvodnoj liniji da se proizvede jedan (1) kompletan proizvod.

o Plug and Produce - Imati inteligentne komponente spremne da se uključe u proizvodnju bez bilo kojih prethodnih podešavanja.

o Shop Floor Management I4.0 - Organizacija radne snage da ispuni zahteve proizvodnje.

o Lean Menadžment - Detekcija gubitaka u Dodatoj vrednosti proizvoda.

o Digitalni blizanac - Virtuelna slika (prototip) realnog proizvoda koja je kreirana i paralelno prikazana.

o Digitalna senka - Dovoljno precizan prikaz podataka procesa iz proizvodnje, razvoja i drugih bliskih oblasti.

o Vertikalna integracija: Integracija različitih IT sistema u različite hijerarhijske nivoe (npr izvršilac i nivo senzora, upravljački, nivo proizvodnje, nivo izvršenja, nivo planiranja u kompaniji) da bi postigli kompletno rešenje.

o Horizontalna Integracija - Integracija funkcija i aktivnosti u procese širom celog supply chain-a koji kreće od dobavljača, preko proizvodnih procesa u okviru kompanije pa sve do kupca.

o Pick By Light - Metod da se obezbedi precizan i efikasan način odvajanja proizvoda bez papira, smeštanje ili sortiranje kao i asembliranje proizvoda.

o Pametni uređaji - Telefoni, tableti, uređaji za komunikaciju sa proizvodnom linijom i izvorom informacija.

o IT sigurnost - Tehničke i organizacione mere za zaštitu podataka kao preventiva izmeni podataka, gubljenju podataka i neovlašćenom pristupu.

o Komunikacija u realnom vremenu - To je ocekivano vreme reakcije od pojave događaja do sistemskog odgovora.


39

o Cloud - Pružanje IT infrastrukture i IT servisa (PC, s/w, interni ili externi storage prostor) preko Internet-a (Intranet-a). Odgovarajući servisi su obezbeđeni preko mreža, bez potrebe da se instalira neki software na računar korisnika. Pružanje i korišćenje ovih IT usluga omogućeno je isključivo preko interfejsa, protokola i browser-a.

o Big Data - Podaci prikupljeni iz svih izvora informacija u proizvodnom sistemu/organizaciji sa mogućnošću analize (algoritma) i odabira (filtracije) u cilju optimizacije procesa proizvodnje.

o Enterprise-Resource-Planning (ERP)/ Planiranje resursa preduzeća - ERP preuzima zadatke planiranja, kontrole i koordinacije svih resursa u kompaniji. Mapiranje svih poslovnih procesa u kompaniji koji koče napredak.

o Manufacturing Execution System (MES) / Upravnik prizvodnje - MES obavlja detaljno planiranje proizvodnih procesa i resursa. (ERP: grubo planiranje ; MES: detaljno planiranje)

o Inteligentna logistika Relacije sa dobavljačem

o Pametna fabrika - Smart Manufacturing primenjuje informacije i inteligenciju pametne proizvodnje da integriše glas, zahteve i inteligenciju ‘kupca’ kroz ceo proivodni sistem i lanac nabavke.

3.1. Srbija i Industrija 4.0

Digitalna Platforma Industrija 4.0 je jedinsvena vizija povezivanja svih industrijskih sektora pomoću ICT radi njihove digitalne transformacije, sa ciljem podizanja konkurentske prednosti srpske industrije na globalnom tržištu. Ona povezuje industriju, obrazovne, istraživačke institucije, donosioce odluka i nevladine organizacije na zajedničkim ciljevima digitalne transformacije industrije [10]. Platforma je deo Industrijske Politike Srbije 2020/2030. Glavni ciljevi Platforme su:

povećanje učešća industrije u GDP Srbije sa sadašnjih 23% na 30% do 2022;

povećanje ulaganja u istraživanje i razvoj sa sadašnjih 0.6% na 1% GDP do 2022;

povećanje inovacionog potencijala i izvoza domaćih preduzeća;

smanjenje standardizovanog i malo plaćenog rada i aktivnosti u industriji;

povećanje visoko intelektualnih aktivnosti i primena ICT tehnologija u industriji;

Platforma predstavlja zajedničku stratešku viziju nove industrijalizacije Srbije. Platforma obuhvata sledeće celine [10]:

1) Obrazovanje i obuka 2) Proizvodnja u lancima vrednosti 3) ICT Technologije 4) Industrija 4.0 Sajber-fizički pilot sistem /

Centar Izvrsnosti za masinsko inženjerstvo

5) Inovacije i novi poslovni modeli

Na Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu01. novembra održan je 19-ti panel Industrija 4.0 sa glavnom temom: nova industrijalizacija Srbije - digitalna platforma za Industriju 4.0 i njena primena.

4. ZAKLJUČAK

Dinamična i ubrzana spirala industrijskih promena nužno će uslovljaviti proširenje tema i fokusa NTK JUSK-a. Akademske rasprave sa tezom da „nije ovo četvrta nego treća industrijska revolucija“ ili stavovi da „Srbija mora prvo da zaokruži treću industrijsku revoluciju da bi prešla na četvrtu“ se, srećom, mogu sve ređe čuti. Obe teze su potpuno besmislene. Da li se očigledne industrijske promene nazivaju 3, 4 ili 5 industrijska revolucija je nebitno jer su promene evidentne. Druga teza je još opasnija jer zagovara status quo i pokazuje odsustvo spremnosti da se mi kao društvo menjamo i napredujemo.

NTK „Šest sigma i modeli za unapređenje poslovnih procesa“ nije upao ni u jednu od postavljenih zamki te je širinom obrađivanih tema u posebnom izdanju časopisa International Journal of Advanced Quality [No 3-4, Vol.46] jasno pokazao razumevanje trendova i spremnost da se i sam menja.

5. REFERENCE [1] Svetomir Simonović; ON MANIPULATION

OF NANO-OBJECTS BY SCANNING PROBE AND NANOROBOTIC METHODS. International Journal of Advanced Quality, ISSN 2217-8155, No. 3-4 Vol. 46, pp. 13-18, UASQ – United Association of Serbia for Quality, Belgrade 2018.

[2] Srđan Vulanović, Bato Kamberović, Milan Delić, Nebojša Brkljač, Marina Žižakov; PERFORMANCE INDICATORS AS GUIDELINES FOR RISK MANAGEMENT ACCORDING TO STANDARD ISO 9001:2015. International Journal of Advanced Quality, ISSN 2217-8155, No. 3-4 Vol. 46, pp. 19-22, UASQ – United Association of Serbia for Quality, Belgrade 2018.


40

[3] Sanja Tucikešić, Kornelija Ristić, Ankica Milinković; UNMANNED AERIAL VEHICLE PLATFORM AND RELEVANT SENSORS FOR 3D STEEL ROOF STRUCTURE MODELLING. International Journal of Advanced Quality, ISSN 2217-8155, No. 3-4 Vol. 46, pp. 23-27, UASQ – United Association of Serbia for Quality, Belgrade 2018.

[4] Tatjana Šibalija; BUSINESS PROCESS MANAGEMENT AND AUTOMATION: KEY ISSUES. International Journal of Advanced Quality, ISSN 2217-8155, No. 3-4 Vol. 46, pp. 28-33, UASQ – United Association of Serbia for Quality, Belgrade 2018.

[5] Stefan Z. Jovanović, Jelena S. Đurić, Tatjana V. Šibalija; ROBOTIC PROCESS AUTOMATION: OVERVIEW AND OPPORTUNITIES. International Journal of Advanced Quality, ISSN 2217-8155, No. 3-4 Vol. 46, pp. 34-39, UASQ – United Association of Serbia for Quality, Belgrade 2018.

[6] Milica Ćurčić, Sanja Petronić, Đurica Katnić, Ratko Balić, Dubravka Milovanović; ESTABLISHING INTEGRATED MANAGEMENT SYSTEM (IMS) THROUGH INTEGRATION OF STANDARD ISO 9001, ISO 14001 AND ISO 45001 IN THE SCIENTIFIC DEPARTMENT OF INSTITUTE OF NUCLEAR SCIENCE "VINCA". International Journal of Advanced Quality,

ISSN 2217-8155, No. 3-4 Vol. 46, pp. 40-45, UASQ – United Association of Serbia for Quality, Belgrade 2018.

[7] Jelena S. Đurić, Stefan Z. Jovanović, Tatjana Šibalija; IMPROVING THE EFFICIENCY OF THE WAREHOUSE STORAGE PROCESS WITH THE USE OF DRONES. International Journal of Advanced Quality, ISSN 2217-8155, No. 3-4 Vol. 46, pp. 46-51, UASQ – United Association of Serbia for Quality, Belgrade 2018.

[8] Ratko Balić, Marija Ječmenica Dučić, Gvozden Tasić, Sanja Petronić, Đurica Katnić; IMPROVING OF AMMONIA SCRUBBING PROCESS FOR THE REMOVAL OF CARBON DIOXIDE FROM FLUE GAS. International Journal of Advanced Quality, ISSN 2217-8155, No. 3-4 Vol. 46, pp. 52-57, UASQ – United Association of Serbia for Quality, Belgrade 2018.

[9] Saša Simović; I4.0 – Nova filozofija u industrijskoj proizvodnji. FESTO Didactic SE, Privredna Komora Srbije, Okrugli sto – uvodno predavanje, 27. jun 2019. Beograd.

[10] Vidosav Majstorović, Radivoje Mitrović; DIGITALNA PLATFORMA ZA INDUSTRIJU 4.0. Panel ’’Digitalna platforma za Industriju 4.0’’, Mašinski Fakultet Univerziteta u Beogradu, 6. jun 2019.


41

NTK AKREDITOVANE LABORATORIJE:

Улога ДМБС на унапређењуквалитета стручног рада иакредитацији медицинских

лабораторија

Нада Мајкић-Singh

Зорица Шумарац

Друштво медицинских биохемичараСрбије

Друштво медицинских биохемичара Србије (ДМБС) је рано отпочело са активностима на процесу акредитације медицинских лабораторија.

1999. године у првом реду је остварена је сарадња са:

Друштвом за сертификацију и надзор система квалитета – JUQS

Југословенским акредитационим телом – JUAT

Фондацијом за културу квалитета и изврсност – FQCE,

са циљем препознавања потребе да медицинске лабораторије уреде своју организацију и акредитују се према светским стандардима.


42

Сарадња са Друштвом за сертификацију и надзор система квалитета – JUQS

JUQS – Друштво за сертификацију и надзор система квалитетаВодеће национално тело за сертификацију система менаџментаАкредитовано од стране Југословенског акредитационог тела1999., за послове оцењивања и сертификације QМS-апрема стандарду ISO 9001.

JUQS – једино сертификационо тело у Србији са акредитацијомод стране француског акредитационог тела:

COFRAC (Comité français d’accreditation), пуноправног чланаEA (European Cooperation for Accreditation) иIAF-a (International Accréditation Forum).

Као резултат сарадње Проф. др Наде Мајкић-Singh,

председника ДМБЈ/директора ИМБ КЦС и Софије Ђурђевић,

директорке JUQS-a,

ИМБ КЦС добио је 7. фебруара 2001. г. :

Сертификат ISO 9001:2000,

чиме је успостављен систем менаџмента квалитетом у целомИМБ КЦС.

Сертификат се односио на следећи делокруг рада:

медицинска биохемија, спровођење спољашње контроле квалитета рада испитивање дијагностичких средстава–реагенаса и опреме.


43

Проф.др Нада Мајкић-Singh прима сертификат ИСО 9001:2000 од Софије Ђурђевић, директора JUQS-a (Београд, 15. маj. 2001. године)


44

Медицински биохемичари ДМБС су својим искуством увек учествовали у раду JUQS-а, а у сарадњи са предузећем »Југоинспект«, које је било организатор Конференције о квалитету, која се традиционално организује већ последњих 19 година.

Ови сусрети представљали су приказ новина и размену искуства стручњака за систем менаџмента из различитих области, од медицине и фармације до електро-машинске-

грађевинске и пољопривредне струке.

Почев од 2001. године, ДМБС је редовно учествовао у раду ових конференција где су његови чланови кроз предавања излагали активности и резултате везане за увођење система менаџмента у медицинским лабораторијама.

Сарадња са Акредитационим телом Србије

Сарадњом Директора ИМБ и председника ДМБЈ проф. дрНаде Мајкић-Singh и др Милоша Јелића, директораЈугословенског акредитационог тела (ЈУАТ) самосталногоргана Владе СРЈ, данас познатом као Акредитационо телоСрбије (АТС), Институт је 15. 11. 2001. године стекаорешење о акредитацији свих лабораторија према стандардуJUS/ISO 17025:2001 (Општи захтеви за компетентностлабораторија за испитивање и лабораторија заеталонирање), чиме је потврђено да овај Институткомпетентно обавља своју делатност према савременимпринципима рада у погледу организације и методологијерада.


45

Др Милош Јелић, Директор ЈУАТ-а уручује Проф. Нади Мајкић-Сингх сертификат о акредитацији ИМБ КЦС, на IV научној конференцији

„Професор Иван Беркеш", Београд, 2004. године


46

Акредитација обезбеђује поверење у квалитет,непристрасно и независно спровођење испитивања,еталонирања и контролисања и од суштинског је значаја усвим областима па тако и у здравственој делатности.

Представља званично признање којим национални орган заакредитацију, након спроведеног поступка акредитације,потврђује да је организација компетентна за обављањеодређених послова у дефинисаном обиму акредитације.

Инструмент је којим се остварује поверење у компетентностна бази међународних стандарда.

АТС од 2000. спроводи акредитацију у складу са општим захтевима из националних, европских и међународних стандарда, примењујући правила и процедуре које је установило, у складу са захтевима и препорукама организација: EA (European Cooperation for Accreditation),

IAF (International Accreditation Forum)

ILAC (International Laboratory Accreditation Cooperation)

АТС у оквиру система акредитације утврђује компетентност организација за обављање послова оцењивања усаглашености.

По врстама акредитације, АТС акредитује испитивање у медицинским лабораторијама према ISO IEC 17025 (као испитне лабораторије), али и према ISO EN 15189 (за медицинске лабораторије).

Акредитационо тело Србије је прописало правила која се морају применити за акредитацију, услове за доделу, одржавање и обнављање акредитације, и услове под којима ће се акредитација одбити, суспендовати, одузети или поново доделити.


47

ATS је прописало правила која се морају применити за акредитацију, услове за доделу, одржавање и обнављање акредитације, и услове под којима ће се акредитација одбити, суспендовати, одузети или поново доделити.

Значај акредитације медицинских лабораторија огледа се кроз:потврђивање компетентности кроз поступак акредитацијеповерење у квалитет рада и резултате испитивања

На велику иницијативу ДМБЈ, Југословенско акредитационо тело, данас АТС, основало је почетком 2003. године Комисију за израду шеме акредитације за лабораторије у области медицине са задатком да успостави и развије шему акредитације медицинских лабораторија. Чланови АТС и ДМБС.

ISO/IEC 17025:2001 – General requirements for the competence of

testing and calibration laboratories

JUS/ISO 17025:2001 Општи захтеви за компетентност лабораторија за испитивање и лабораторија за еталонирањеИМБ КЦС JUS/ISO 17025:2001 акредитован 2001

ISO 15189 Quality Management in the Medical Laboratory

SRPS ISO 15189:2008 Медицинске лабораторије – Посебни захтеви за квалитет и компетентност.ISO 15189:2012 Laboratory medicine – Requirements for referent

measurement laboratories

SRPS ISO 15189:2014 Медицинске лабораторије – Посебни захтеви за квалитет и компетентност, усвајања националне верзије стандарда од стране ИСС.ЦМБ КЦС SRPS ISO 15189:2008 акредитован 2009


48

У низу активности ДМБС и АТС је и увођење обуке будућихоцењивача (март 2009. године одржан вишедневни курс) који ћетимски обављати екстерна оцењивања и надзоре улабораторијама које се одлуче за акредитацију према наведенимстандардима (технички експерти, технички оцењивачи).

АТС је акредитовало 25 медицинских лабораторија у складу са захтевима ISO 15189 и 8 медицинских лaбораторија у складу са захтевима ISO 17025.

Комитет за акредитацију Друштва медицинских биохемичара Србије

На седници Извршног одбора ДМБС, одржаној 12. априла 2012. године, донета је одлука према којој ДМБС формира Комитет за акредитацију ДМБС, са следећим активностима:

Информисање и едукација о начину и поступку акредитације од стране АТС-а и/или АЗУС-а

Организација, стручних састанака и радионица, са темама везаних за област и поступак акредитације

Сарадња са АТС-ом и АЗУС-ом.


49

Сарадња са FQCE – Фондација за културу квалитета и изврсност

FQCE- непрофитна партнерска организација, која управља Националном наградом за пословну изврсност »Оскар квалитета«FQCE развија модел изврсности и креира програме и активности за примену овог модела у праксиИМБ КЦС 2006.: »Оскар квалитета« у категорији малих и средњих предузећа за област Процеси и Задовољство купаца/корисникаИМБ КЦС 2009. :апсолутни победник и добитник Националне награде за пословну изврсност »Оскар квалитета«

Проф. др Нада Мајкић-Singh, директор ИМБ КЦС прима награду„Оскар квалитета„ у Привредној комори Србије, 2009.г.


50

Сарадња са Агенцијом за акредитацију здравствених установа

"Акредитација је поступак оцењивања квалитета рада здравствене установе, на основу примене оптималног нивоа утврђених стандарда рада

здравствене установе у одређеној области здравствене заштите, односно грани медицине."

Закон о здравственој заштити, 2005. г. у члан 213.


51

Агенција за акредитацију здравствених установа (АЗУС)основана је у октобру 2008. године.Модел - акредитациони процес као стални мотив за унапређење квалитета рада здравствене установе и безбедности пацијента.Стандарди за акредитацију ЗУ примарног нивоа и Стандарди за акредитацију ЗУ секундарног и терцијарног нивоа израђени су кроз пројекат »Развој здравства Србије«, заједнички пројекат Министарства здравља и Светске банке.Коришћене су смернице Међународне асоцијације за квалитет у области здравствене заштите коју је израдио IAP

(Интернационални акредитациони програм). Стандарди су прилагођени ISQua принципима за израду стандарда за акредитацију здравствених установа, а исто тако и здравственом систему Србије.Специјална радна група за израду Стандарда за акредитацију лабораторија, 2009.- Председник Комисије била је Проф. др Нада Мајкић-Singh, чланови ДМБС.

Стандарди за акредитацију лабораторија ЗУ примарног, секундарног и терцијарног нивоа ЗЗ.


52

Образовањем агенције приступило се и обуци оцењивача за акредитацију здравствених установа у целини. АЗУС је у сарадњи са Медицинским, Фармацеутским и Факултетом организационих наука организовала је Едукацију за спољашње оцењиваче у 2010. 2019: 173 / 11 биохемичара


53

Сарадња са Институтом за стандардизацију Србије

Према Закону о стандардизацији, 2009. ИСС је једино национално тело за стандардизацију Републике Србије.

Доноси, развија, преиспитује, мења, допуњава и повлачи српске стандарде и сродне документе обезбеђујући усаглашеност српских стандарда и сродних докумената са европским и међународним стандардима и сродним документима. Обезбеђује доступност јавности српских стандарда, сродних докумената, публикација, као и стандарда и публикација одговарајућих европских и међународних организација. Представља и заступа интересе Републике Србије у области стандардизације у европским и међународним организацијама за стандардизацију, као и у њиховим телима.

ДМБС учествује у раду ИСС од 2007. г.

Комисија З076 Трансфузијска, инфузијска и инјекцијска опрема Комисија З194 Биолошко вредновање медицинских средстава Комисија З198 Стерилизација медицинских средстава Комисија З212 Медицинска средства за дијагностику in vitro.

Представник ДМБС у Стручном савету (СС ИСС): СС ИСС усмерава рад стручних комисија за стандарде и сродна

документа из свих области, па и заштите здравља интензивира активности на увођењу и ширењу стандардизације

у области лабораторијске медицине припрема предлоге међународних стандарда које ИСС треба да

преузме

ДМБС учествује у раду Скупштине ИСС, расправља и гласа о одлукама и актима од значаја за рад Института и његових органа.


54

Сарадња са Институтом за јавно здравље Србије »Др Милан Јовановић Батут«

ДМБС већ дуги низ година успешно сарађује са Институтом за јавно здравље Србије, на пословима:

провере квалитета стручног рада у медицинским лабораторијама пружања подршке унапређењу квалитета здравствене заштите

путем праћења квалитета пружених здравствених услуга и задовољства пацијената.

У том смислу се у медицинским лабораторијама организују и спроводе како спољне тако и унутрашње провере квалитета стручног рада. Провере обављају стручни надзорници са Листе надзорника који су и чланови ДМБС.

Уз Правилник о провери квалитета стручног рада здравствених установа, приватне праксе, здравствених радника и здравствених сарадника (»Сл. гласник РС« 35/2011) приликом извођења провера примењују се и следећа документа у чијој су припреми учествовали и чланови ДМБС:

Методолошко упутство за спровођење редовне спољне провереквалитета стручног рада у здравственим установама и другим облицима здравствене службе у Републици Србији

Упутство о начину спровођења и извештавања о унутрашњој провери квалитета стручног рада у здравственим установама и другим облицима здравствене службе у Републици Србији

Упитник о организованости клиничко биохемијских лабораторија.

Едукативни састанци и размена искустава стручњака.


55

Сарадња са Јединственим удружењем Србије за квалитет – ЈУСК

ЈУСК - национална организација за квалитет која представља и историју покрета за квалитет

Научно-технички Комитети (НТК) су интердисциплинарна стручна тела (8) за поједине области који окупљају стручњаке различитих профила.

Научно-технички Комитет за акредитоване лабораторије-чланови ДМБС.

JUSK међународне конференције о квалитету ЈУСК ICQ:

Конференције ЈУСК-а НТК за акредитоване лабораторије»Примена и унапређења QМS-а у Акредитованим лабораторијама«(одржано 14)

Акредитација медицинских лабораторијаПитања која постављају дилему пред акредитовану лабораторијуСвеобухватна визија квалитета у лабораторијској медициниМетоде хемијских испитивања: избор, прикладност и валидацијаISO 15189:2003 – Примена у медицинским лабораторијамаИзмене у стандарду ISО 17025:2005Преиспитивање система менаџмента у лабораторији за испитивањеМерна несигурност у лабораторијама према стандардимаНесигурност мерења: примена у здравственим лабораторијамаПримена резултата испитивања и критеријуми одлуке за изјаву о задовољењу специфицираних захтеваРазвој и примена QM у акредитованим лабораторијамаИндикатори квалитета у медицинским лабораторијама


56

15. Međunarodna Konvencija o kvalitetu – JUSK ICQ 2019


57

Сарадња са EFLM у оквиру WG-A/ISO

EFLM Working Group Accreditation/ISO (WG-A/ISO)

Активности:

Информације о усвојеној трећој верзији ISO 15189: 2012

Хармонизација акредитације медицинских лабораторија Едукација оцењивача за оцењивања од стране националних

акредитационих тела Развој документације EFLM WG-A/ /ISO и израда

водича/упутстава која се односе на: Врeме чувања медицинске документације и биолошког

материјала тзв. retention time

Приказивање флексибилног обима акредитацијеМернa несигурност Верификацијa референтних вредности ...

Quality in the Spotlight meetings – Antwerpen

Симпозијуми на челу развоја квалитета за област лабораторијске медицинеШирок спектар актуелних темаНајважнији преглед свих фаза и концепта у поимању квалитета у медицинској биохемији и лабораторијској медицини

Током протеклих 15 година неке од главних тема предавања биле су:

– The presentation of a new TQ Model specifically for LM (2005)

– Audit and quality (2007)

– Quality specifications of tests in laboratory medicine (2010)

– Quality indicators (2011)

– Error budget and risk management (2012)


58

Хвала на пажњи


59

NTK FARMACIJA:

Dr sci. spec. farm. Davor J. KorčokPredsednik naučno – tehničkog komiteta za

farmaciju

07.11.2019., Savez inženjera i tehničara Srbije

SADRŽAJ PREDAVANJ

A

ISTORIJAT

NTK FARMACIJA OD

2015.

01

03

02

04

05

MEĐUNARODNA PRISUTNOST PREGLED ZAKONSKIH

PROPISA ZA

DIJETETSKE

SUPLEMENTE

BUDUĆI PROJEKTI

NAUČNO - TEHNIČKI KOMITET ZA FARMACIJU

• Naučno – tehnički komitet u farmaciji –Farmaceutska sekcija, osnovana je

1974.godine.

• Danas je naučno – tehnički komitet za

farmaciju jedan od najuspešnijih komiteta u

ovoj oblasti

• Lider stručnih aktivnosti na unapređenjukvaliteta u farmaceutskoj industriji u našojzemlji.

01ISTORIJAT


60

2016. 2018.

KONFERENCIJE NAUČNO – TEHNIČKOG KOMITETA ZA FARMACIJU

2019.

Do svog najvećem uspeha!

2015. 2017.

2015.

• Tema: Kvalitet u farmaciji – budući izazovi• Broj slušaoca: 50

• Broj predavača: 8• Mesto održavanja: Mašinski fakultet

Univerziteta u Beogradu

• Akreditacija: Ne

28. godišnja konferencija naučno-

tehničkog komiteta za farmaciju

02 NTK FARMACIJA OD 2015.



2016.

• Tema: Upravljanje kvalitetom u

snabdevanju lekovima u režimu hladnog lanca

• Broj slušaoca: 70





61



2017.

• Tema: Upravljanje farmaceutskim otpadom-

u susret EU regulativi


• Broj predavača: 8

• Mesto održavanja: Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu




2018.

• Tema: Dijetetski suplementi kao

farmaceutsko dozirani preparati.




• Akreditacija: Da



2019.

• Tema: Pravilna primena

suplemenata u ishrani radi

unapređenja zdravstvenog ishoda.• Broj slušaoca: 350

• Broj predavača: 4• Mesto održavanja: Hotel

M, Beograd

• Akreditacija: Da


62

RAZVOJ NTK ZA FARMACIJU

2015.-2019.

50

70

120

150

350

0 100 200 300 400

2015

2016

2017

2018

2019

Broj slušaoca

↑ od 133%

↑ od 25%

↑ od 71%

↑ od 40%

Sporazum o saradnji Naučno- tehničkog komiteta za farmaciju i Komore magistara

farmacije Federacije Bosne i Hercegovine

-Prvi put potpisan prestižan sporazum o saradnji dve međunarodne institucije:

-naučno – tehnički komitet za farmaciju-komora magistara farmacije Federacij

Bosne i Hercegovine Događaju je prisustvovalo

preko 1.500 slušaoca, stručne i

akademske javnosti iz oblasti

farmacije i farmaceutskih i

medicinskih nauka Federacije

Bosne i Hercegovine, kao i iz

zemalja regiona.

03 MEĐUNARODNA PRISUTNOST

Detalj sa

potpisivanja

„Ovo je za nas velika čast, s obzirom na činjenicu da je ovo prvi

sporazum o saradnji čiji je potpisnik predsednik Naučno-

tehničkogkomiteta za farmaciju Republike Srbije. Sporazum je veoma

značajan jer

je njim bliže definisan način na koji se ostvaraju prisniiji

uzajamni odnosi i saradnja u oblasti farmaceutske struke i

nauke i čime se doprinosi

boljem uzajamnom razumevanju, razmeni znanja, organizaciji

predavanja i ostalih aktivnosti u oblasti farmacije.“

Sporazum o saradnji Naučno- tehničkog komiteta za farmaciju i Komore magistara

farmacije Federacije Bosne i Hercegovine


63

Sporazum o saradnji Naučno- tehničkog komiteta za farmaciju i Komore magistara farmacije Federacije

Bosne i Hercegovine

ZNAČAJ• Učešće stručnjaka, predavača na

tematskim naučnimkonferencijama, seminarima, simpozijumi

ma koji se održavaju u obe zemlje;

• Razmena stručnjaka kako bi držalipredavanja i konsultacije;

• Organizacija zajedničkih istraživanja sa

ciljem proširenja ekspertize i podizanja

nivoa kvalifikacija;

• Razmena stručne literature;

• Angažovanje stručnjaka za obuke različitihpotreba vezanih za farmaceutsku struku;

• Zajedničko rešavanje problema i

usklađivanje u farmaceutskoj struci i

regulativi radi lakšeg i boljeg

funkcionisanja farmaceutske struke dve

SVRHA

Olakšavanje razvoja prijateljskih

veza između magistara

farmacije dve države, posebno

organizovanjem

sastanaka, razmena i drugih

formi za jačanje saradnje

MEĐUNARODNA PRISUTNOST

2020?

Saradnja sa

drugim državama regiona –

Hrvatskom i

Makedonijom.

07. DEC.

2019.Saradnja sa još jednim

farmaceutskim

udruženjem iz regiona.

OCT 2019

Potpisan

sporazum o

saradnji

PREGLED RAZVOJA

LEGISLATIVE U OVOJ OBLASTI U

RS

06.2009.

Zakon o

bezbednosti

hrane, I izdanje

07.2010. 03.2017.

10.2010. 12.2018.

Pravilnik o

uslovima

higijene

hrane, I izdanje

Pravilnik o prehrambenim i

zdravstvenim izjavama koje se

navode na deklaraciji hrane, I

izdanje

Pravilnik o

deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, I izdanje

Pravilnik o zdravstvenoj

ispravnosti dijetetskih

porizvoda, I izdanje

04PREGLED ZAKONSKIH

PROPISA ZA DIJETETSKE

SUPLEMENTE


64

CILJEVI RADA NAUČNO –TEHNIČKOG KOMITETA ZA

FARMACIJU

• Usaglašavanje regulative u ovoj oblasti sa

regulativom u Evropskoj Uniji, SAD-u i drugim

zemljama sveta.

• Pooštravanje zakonskih propisa za dijetetske

suplemente kao farmaceutsko dozirane

oblike, o uslovima proizvodnje, kriterijuma

ispitivanja kvaliteta i sl.

• Zašto je potrebno ispuniti neke od uslova

kao u proizvodnji lekova?

NEKA VAŠA HRANA BUDE LEK, A VAŠ LEK VAŠA HRANA.

Hipokrat

≈ 400.god. p.n.e.


65

● Formiranje članova odbora.

Predlog: 6 članova, uže oblasti:-lekovi i medicinska sredstva

-dijetetski suplementi

-predmeti opšte upotrebe

05 BUDUĆI PROJEKTI

● Kreiranje stručnog časopisa.

[email protected]

+381 65 25 9999 8

HVALA NA

PAŽNJI

Kvalitetom do

uspeha!


66

NTK UPRAVLJANJE KVALTITETOM U ZDRAVSTVU:

ЈУСК ENK '19, Београд 7-8. novembar 2019 1

ЈУСК – Јединственоудружење Србије за

квалитетКнеза Милоша 9/I, Београд

Научно-технички комитет "Квалитет у здравству"



67




68




69




70


05.06.2017. JUSK, Beograd 10

PRIMERI RADA KOMITETA


71

05.06.2017. JUSK, Beograd 11

17:00 – 18:30Vreme za izlaganje rada:

8 minuta


05.06.2017. JUSK, Beograd 12



72

05.06.2017. JUSK, Beograd 13


05.06.2017. JUSK, Beograd 14



73

07.06.2018. JUSK ICQ 2018, Beograd 15


07.06.2018. JUSK ICQ 2018, Beograd 16

TEMATSKA OBLAST



74

07.06.2018. JUSK ICQ 2018, Beograd 17

14:00 – 17:00Vreme za izlaganje rada:

10 minuta

07.06.2018. JUSK ICQ 2018, Beograd 18



75

07.06.2018. JUSK ICQ 2018, Beograd 19

07.06.2018. JUSK ICQ 2018, Beograd 20


76

07.06.2018. JUSK ICQ 2018, Beograd 21


07.06.2018. JUSK ICQ 2018, Beograd 22



77

07.06.2018. JUSK ICQ 2018, Beograd 23

03.06.2014. SLD, JUSK, KBC ZVEZDARA 24

ICQ 2014

JUSK NT Komitet za unapređenje kvaliteta u

zdravstvenoj zaštitiSLD Intersekcijski odbor za kvalitet u

zdravstvu

SIMPOZIJUM:

“Menadžment kvalitetom

u zdravstvu“KBC ZVEZDARA, Beograd, 03.06.2014.



78




79

SLD, JUSK, KBC ZVEZDARA 27



80




81




82




83


ЈУСК


СТАТУТ Члан 1.

Јединствено удружење Србије за квалитет – ЈУСК (у даљем тексту: Удружење), основано 1962. године, једобровољна, невладина, неполитичка, непрофитна, научно-

стручна организација стручњака и научника тј. чланова из различитих сектора привреде, здравства и образовања,

заснована на слободи удруживања и отворена за сарадњу са другим стручно-научним, привредним, здравственим и образовним организацијама и институцијама, а на бази међусобног уважавања, узајамног поштовања и самосталности у раду, организована ради остваривања циљева у области: квалитета и стандардизације, као и унапређивања квалитета живота и пословања.


84

ЈУСК



Основни циљеви Удружења су:

организовање континуалне едукације за привредне, здравствене и образовне организације у сарадњи и у складу са критеријумима меродавних државних и других институција;

Члан 8.

Своје циљеве и задатаке утврђене овим статутом Удружењеостварује самостално и непосредно и у сарадњи са Савезом инжењера и техничара Србије и другим стручно-научним, привредним, здравственим и образовним организацијама и институцијама.

Делатности из области привреде, здравства и образовања које су утврђене овим статутом уписују се у Регистар привредних субјеката и обављају се у складу са прописима којима је уређена област у које спадају ове активности које се обављају.

ЈУСК


СТАТУТ Члан 9. Удружење ће такође моћи да обавља и следеће привредне

делатности: Организовање и извођење континуиране едукације из

области квалитета у здравству. Члан 10.

У интересу ефикаснијег и успешнијег рада Удружења формирају се Научно-технички комитети (НТК) по струкама и/или областима (привредне, здравствене, образовне и др.) рада. Управни одбор Удружења доноси одговарајуће одлуке о формирању и саставу НТК. Чланови НТК из свог састава бирају председника и секретара НТК.

У Удружењу раде следећи НТК: НТК – Унапређење квалитета у здравственој заштити


85

ЈУСК



Ради промоције достигнутих резултата, активности и значајаделовања, као и подизања угледа Удружења у јавности образујесе Управни одбор (Колегијум менаџера) Удружења. Његасачињавају еминентни привредници, научници и јавни радници. У Скупштини Удружења њега представљају његови чланови илињихови представници. Пословником о раду Управног одбора,

ближе се утврђује његова улога и начин његовог рада.

Управни одбор Удружења има 7 чланова, и то: Председник, Потпредседник за науку, Потпредседник за сарадњу са привредом, здравством и образовањем, последњи изабрани Почасни председник, док се остала 3 члана Управног одбора Удружења бирају на Изборној Скупштини Удружења из редова активних и истакнутих чланова Удружења за поједине области.


ИДЕМО ДАЉЕ!

ЈУСК

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

005(082)(0.034.2)

005.6(082)(0.034.2)

ЕВРОПСКА недеља квалитета (2019 ; Београд)

Zbornik radova [Elektronski izvor] / ENK [Evropska nedelja kvaliteta] 2019,

[7-8. novembra 2019. u Beogradu] ; [organizator Jedinstveno udruženje Srbije

za kvalitet] - JUSK ; [editor Valentina Marinković]. - Belgrade = UASQ - United

Association of Serbia for Quality, 2019 (Belgrade : Data copy). - 1 elektronski

optički disk (CD-ROM) ; 12 cm : tekst, slika

Sistemski zahtevi: Nisu navedeni. - Nasl. sa naslovnog ekrana. - Bibliografija uz

svaki rad. - Abstracts.

ISBN 978-86-89157-14-7

а) Менаџмент -- Зборници б) Управљање квалитетом -- Зборници

COBISS.SR-ID 281332236

Documents

ZBORNIK RADOVA - jusk.rsjusk.rs/wp-content/uploads/Zbornik-radova-ENK-2019-JUSK.pdf · uvođenja u posao priprema i sprovodi ovlaštena osoba - predstavnik rukovodstva za sistem upravljanja