VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

“MILUTIN MILANKOVIĆ“, BEOGRAD

Seminarski rad

Predmet: Metodologija istraživanja u sestrinstvu

TEMA:

ZDRAVSTVENA NEGA STARIH OSOBA I KVALITET ŽIVOTA

Profesor: Student:

Dr sc. med. Gordana Arsić-Komljenović Ivan Svrze, S119/12

Asistent:

Dipl ecc. Biljana Martinović

Beograd, jun 2015.

SADRŽAJ:

1. UVOD....................................................................................................................................4

2. TEORIJSKI ASPEKTI RADA...............................................................................................5

2.1 Zdravlje osoba starije životne dobi...................................................................................5

2.2 Teorije starenja i promene u starosti.................................................................................6

2.3 Gerontologija....................................................................................................................7

2.4 Korišćenje zdravstvene zaštite i procena zdravstvenih problema starih.........................8

2.5 Najčešći zdravstveni problemi starih..............................................................................10

2.6 Prevencija starenja..........................................................................................................12

3. NEGA STARIH OSOBA.....................................................................................................14

4. CILj RADA..........................................................................................................................16

5. METOD ISTRAŽIVANjA..................................................................................................17

5.1 Metod rada......................................................................................................................17

5.2 Uzorak............................................................................................................................17

6. REZULTATI RADA............................................................................................................18

7. ZAKLjUČAK.......................................................................................................................19

8. PREDLOG MERA...............................................................................................................20

9. LITERATURA...................................................................................................................................21

2

SAŽETAK

Uvod: U poslednjim decenijama u Srbiji je registrovan demografski trend starenja

stanovništva. Takva pojava zahteva posebnu pažnju celokupne društvene zajednice, posebno

zdravstvenog i socijalnog sektora, kako bi se na vreme i efikasno moglo reagovati na

povećane potrebe ove populacione grupe stanovništva.

Cilj rada: Ukazivanje na osnovne karakteristike starosti i starenja, socijalnih i zdravstvenih

potreba starih ljudi i problema u društvu sa kojima se oni svakodnevno susreću.

Metod rada: Deskriptivno-analitički, i anketiranjem.

Rezultati rada: Istraživanja ukazuju na faktičku nedostupnost zdravstvenih usluga ovoj

vulnerabilnoj kategoriji stanovništva i potrebu za konstantnim unapređivanjem istih.

Ključne reči: starenje, starost, zdravstvena nega, socijalne potrebe, kvalitet života.

3

1. UVOD

U poslednjih nekoliko decenija u Srbiji se registruje demografski trend starenja

stanovništva. Uporedo sa tim dolazi do porasta kontingenta najstarijih starih osoba ("stari

stari"). Ovakvo povećanje zastupljenosti starih u ukupnoj populaciji zahteva posebnu pažnju

celokupne društvene zajednice, posebno zdravstvenog i socijalnog sektora, kako bi se

pravovremeno i efikasno moglo reagovati na povećane potrebe ove vulnerabilne populacione

grupe. (1)

Imajući u vidu sve specifičnosti procesa starenja i starosti, pre svega izražen

multimorbiditet i funkcionalnu zavisnost, savremeni pristupi u zaštiti starih promovišu pre

svega preventivne aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje nastanka komplikacija hroničnih

oboljenja i funkcionalne zavisnosti u starosti, kao i prevremene smrtnosti.

Pojavama starosti treba se prilagoditi i to životno doba oplemeniti i učiniti što

kvalitetnijim, a pojavu bolesti što više odgoditi zdravim životnim navikama. Unapređenjem

standarda, novim naučnim dostignućima, pojačanom brigom o kvalitetu života i zdravlja

ljudi, došlo je do produženja životnog veka. (2)

4

2. TEORIJSKI ASPEKTI RADA

2.1 Zdravlje osoba starije životne dobi

Starost i starenje nisu sinonimi. Starenje je normalan fiziološki proces koji počinje

odmah nakon rođenja, nepovratan je i kod pojedinaca napreduje različitom brzinom. Starost

se definiše godinama života. Po definiciji UN-a, starost nastupa iza 65-e godine života. Takva

osoba se označava kao osoba treće životne dobi ili zrela osoba. Po kriterijima SZO, starost se

deli na tri dela: (1)

1. raniju starost: 65-74 godine

2. srednju starost: 75 –84 godine

3. duboku starost: od 85 i više godina. 

Socijalno ekonomski razvoj, bolji standard života,dostignuća u medicini i psihologiji, i

bolja zdravstvena zaštita uslovili su porast broja starih u svetu.Od antičkog doba do danas

morbiditet i mortalitet stanovništva se uglavnom smanjivao, a prosečno trajanje života se

produžavalo. Prosečno trajanje života u antičkom dobu je bilo oko 18 godina, krajem XVIII

veka 30, u XIX veku 40, početkom XX veka 46, a danas u razvijenom svetu preko 70 godina.

Pitanje Odg. dece (n=56) Odg. med. sestara

(n=48)

Odg. starih osoba

(n=58)

1. Da li je starost

neprivlačna?

Ne 33 (59%)

Da 16 (29%)

nije loša 7 (12%)

Ne 4 (8%)

Uslovno (ne ako e

osoba zdrava) 85%

Da 3 (7%)

Ne 19 (33%)

Da 39 (67%)

2. Koliko je star čovek

star?

35-80 godina

u proseku 63 godine

50-75 godina

u proseku 60 god.

45-80 godina

u proseku 67 god.

3. Šta treba raditi da bi

se dugo živelo? (šta je

dobro za

dugovečnost)?

Tačan odg. 54 (96%)

Netečan odg. 1 (2%)

Bez odg. 1 (2%)

Tačan odg. 48 (100%)

Netačan odg. 0 (0%)

Tačan odg. 57 (98%)

Netačan odg. 1 (2%)

Tabela 1. Odgovori ispitanika na anketu (9)

5

2.2 Teorije starenja i promene u starosti

Starenje počinje od početka života i rezultat je progresivnih degenerativnih promena.

Ono podrazumeva biološke, socijalne i psihološke procese (bio-psihosocijalni proces). Može

se tumačiti sa različitih aspekata, koji se mogu grupisati u dve osnovne teorije. To su biološka

i socijalna teorija. (3)

Po biološkoj teoriji u organizmu čoveka se javljaju postepene biloške promene u

ćelijama. Glavni ,,krivac,, starenja je oštećenje na nivou dezoksiribonukleinske kiseline

(DNK), zbog čega dolazi do gubitka fiziološke adaptibinosti na spoljnu sredinu. Starost ćelija

dovodi do promena pre svega u endokrinom i nervnom sistemu. Socijalna teorija starenja

razmatra niz faktora koji utiču na starenje. Za starenje su odgovorni: predispozicija,

konstitucija, ranije bolesti, egzogeni faktori, životni „put“ čoveka. Po ovim shvatanjima

postoje socijalno-ekonomski preduslovi dugovečnosti (standard, rad u normalnim uslovima,

normalni sistem penzionisanja, način korišćenja slobodnog vremena, društvena briga, zdrava

okolina, prevencija, higijena, zdravstveno vaspitanje i dr.). (2)

Starenje je prirodan, vremenski zavisan proces koji karakteriše progresivna pojava

ireverzibilnih promena na molekularnom nivou, u ćelijama, tkivima i organima. Generalno,

teorije starenja se mogu podeliti na mikroskopske teorije (genetičke i negenetičke) i

makroskopske, sistemske. (5)

Veruje se da starenje nastaje kao rezultat kumulativnog oštećenja na različitim

nivoima organizacije biološkog sistema, naročito oštećenjem proteinskih molekula i DNK

(nuklearne i mitohondrijalne) dejstvom slobodnih kiseoničnih radikala. Nesumnjivo da

značajnu ulogu u nastanku starenja imaju i neuroendokrini i imunski sistem, kao i njihove

međusobne interakcije.

Karakteristike starenja:

- ireverzibilne promene ćelija, tkiva i organa

- opadanje fizioloških funkcija

- opadanje adaptivne sposobnosti organizma

6

Uzroci starenja obuhvataju veliki broj faktora i različitih mehanizama (ne samo genetičkih

nego i stečenih), a neki od njiih su:

- promene na nivou DNK i RNK

- disbalans hormonskog statusa

- gomilanje produkata metabolizma i štetnih materija- autointoksikacija

- istrošenost organizma naporima u životu

- nepovoljni spoljašnji uticaji (izloženost štetnim agensima iz hrane, vazduha, vode)

- pad imunološkog sistema

- smanjena sposobnost adaptacije organizma

2.3 Gerontologija

Gerontologija je naučna disciplina koja proučava starenje u najširem smislu, tj.

njegove kliničke, biološke, ekonomske, socijalne i psihološke aspekte. Iz toga proizlazi

sveobuhvatan, celoviti pristup zaštiti zdravlja starijih ljudi, koji osigurava unapređivanje svih

oblika zaštite zdravlja starijih osoba. Spoznaje o starenju se neprestano i ubrzano povećavaju

i menjaju, te zbog toga gerontologija kao naučna disciplina zauzima sve važnije mesto u

razvijenim državama sveta. Gerontologija i gerijatrija se često upotrebljavaju u sinonimnom

značenju, i ako gerontologija više teorijski proučava sam proces starenja, dok se gerijatrija

bavi lečenjem, dijagnostikom, negom, rehabilitacijom bolesnih starijih  i sprečavanjem

nastanka bolesti kod starijih osoba. (5)

  

Postoji više subdisciplina gerontologije, a to su:

1. Eksperimentalna gerontologija: izučava fenomen starenja ćelije, tkiva, organa i

organizma u celini

2. Medicinska gerontologija - gerijatrija: izučava morbiditet, tok i ishod bolesti,

mogućnosti prevencije7

3. Psihogerontologija: - geropsihijatrija (duševna oboljenja)

- geropsihologija (ponašanje)

- gerontološka sociopsihologija (odnos starih prema

okolini)

4. Socijalna gerontologija: ekonomski, porodični, kulturološki aspekti starenja

Karakteristike gerijatrijske medicine:

- Molekularno, starosno involutivne promene sa procesima bolesti

- Istovremeno javljanje više bolesti

- Simptomatologija bolesti u sarosti je manje tipična

- Bolesti su po pravilu hronične

- Akutne bolesti sa više komplikacija

- Istovremenost medicinskih i socijalnih problema

- Geroprofilaksa

- Rehabilitacija -bolesnikova samostalnost i nezavisnost od okoline

2.4 Korišćenje zdravstvene zaštite i procena zdravstvenih problema starih

Primarna zdravstvena zaštita je zaštita kojom se zadovoljavaju potrebe svake

zajednice, kroz obezbjeđivanje usluga što je moguće bliže mestu življenja i rada, po ceni koja

je prihvatljiva za sve. Pri procenjivanju potreba starijih ljudi za primarnom zdravstvenom

zaštitom nužno je voditi računa o ulozi primarne zdravstvene zaštite u celokupnoj zaštiti

usmerenoj unapređenju zdravlja i očuvanju funkcijske sposobnosti osiguranjem aktivnog

zdravog starenja stanovništva.

8

Ako su primarnom zdravstvenom zaštitom obuhvaćeni svi stariji ljudi, razumljivo je

za procenu njihovih celokupnih zdravstvenih potreba za tom delatnošću, nužno je poznavanje

gerontoloških podataka o nizu sociodemografskih osobina starog stanovništva kao što su:

broj, dobni i polni udeo u stanovništvu određenog područja, očekivano trajanje života, sastav

domaćinstava, zanimanje pre odlaska u penziju, socioekonomski položaj, uslovi stanovanja i

kvaliteta življenja starijeg čoveka u zajednici u kojoj živi, radi i stvara. Zdravstvena zaštita

starih osoba obuhvata nadzor i kontrolu procesa starenja kod osoba starijih od 40 odnosno 50

godina. (6)

Periodični pregledi jednom do dvaput godišnje obuhvataju:

- praćenje bioloških i medicinskih znakova starenja

- praćenje psihološkog aspekta starenja

- kontrola zdravstvenog stanja svih organa i sistema

- kontrola metaboličkih funkcija

- rana detekcija različitih stadijuma hroničnih bolesti

- promocija zdravih stilova života i edukacija

- prevencija povreda i trovanja

Bolnička zdravstvena zaštita starih osoba je dužeg trajanja u odnosu na ostalo

stanovništvo, a najčešći razlozi hospitalizacije su: cerebrovaskularne bolesti, demencije,

maligne bolesti, posledice povreda, bolesti metabolizma, infektivne bolesti, itd.

Cilj zdravstvene i socijalne zaštite starijih osoba:

- osigurati adekvatnu zaštitu u okviru porodice

- omogućiti samostalniji i prirodniji život

- obezbediti sigurnost u svim vidovima zdravstvene i društvene pomoći.

9

2.5 Najčešći zdravstveni problemi starih

Dok telo stari, odigravaju se fizičke promene. Kod većine ljudi jedan od prvih

znakova starenja jesu oštećen vid i sluh. Takođe koža počinje da gubi elastičnost i stvaraju se

bore. Krvni pritisak raste jer zidovi krvnih sudova postaju zaobljeni i gube elastičnost. Pluća

se takođe menjaju s godinama. Kako kosti stare, zglobovi su pod velikim pritiskom.

Imunološki sistem, koji pomaže organizmu da se bori protiv infekcija, takođe počinje

da slabi. Zbog promena na krvnim sudovima mozga i na nervnom sistemu postepeno dolazi

do promena u kognitivnim (saznajnim) funkcijama. Kognitivne funkcije su opažanje, pažnja,

pamćenje, mišljenje, intelegencija. Sve kognitivne funkcije se starenjem mijenjaju i stari ih

teško doživljavaju. Najizraženije opažanje sopstvenog pada nekih funkcija je svest o

promenama u pamćenju. Pamćenje postepeno postaje otežano i kratkotrajno. Javlja se

izraženije zaboravljanje, naročito zbog svežih doživljaja. Karakterisitčno za stare je da brzo

zaboravljaju ono što se skoro desilo, a sećaju se doživljaja iz mladosti i detinjstva. (6)

Zaboravljanje postepeno dovodi do intelektualnog osiromašenja i propadanja. Pažnja i

shvatanje su otežani, što ima za posledicu nesposobnost razumevanja i prihvatanja novog.

Starenjem postepeno dolazi i do promena emocija. Javlja se emocionalna labilnost,

razdražljivost, osetljivost, svadljivost. Stari osećaju i imaju potrebu za posebnom pažnjom,

nežnošću, lako zaplaču na nepravdu ili na nezadovoljene potrebe. Savremeni način života

dovodi do ređih komunikacija starih sa članovima porodice, prijateljima i komšijama, što

dovodi do gubljenja autoriteta, autonomije, izolovanosti i usamljenosti. To može dovesti do

psihološkog i socijalnog „umaranja“ koje nastaje pre biološkog. Socijalno starenje dovodi

kod nekih do nezainteresovanosti za druge osobe, a kod nekih do preterane nametljivosti,

zbog koje ih društvo izbegava. (10)

Dalje napredovanje promena na mozgu može dovesti do demencije kao najtežeg

oblika intelektualnog propadanja (ne prepoznaju najbliže, dezorijentisani su, agresivni, vode

destruktivnu kominikaciju). Starenje je individualan proces te su ove promene kod nekog više

a kod nekog manje izražene. (11)

10

Istraživanja zdravstvenog stanja starih osoba pokazuju da oko 75% starih ima po tri i više

oboljenja. Oni najčešće obolevaju od hroničnih bolesti, i to:

- cerebrovaskularna oboljenja

- KVO- hipertenzija, srčana insuficijencija

- Gastrointestinalna oboljenja – dispepsija, ulkus, malignomi

- Oboljenja respiratornoog sistema- hronični bronhitis, pneumonije

- malignomi

- dijabetes melitus

- oboljenja koštano-mišićnog sistema – artritis, osteoporoza, artroze, itd.

- povrede i trovanja

- bolesti čula- vida, sluha

- stomatološki problemi

Nelečeni zdravstveni problemi u zrelom dobu uglavnom dovode do prevremene

patološke starosti, do fizičke dekonpenzacije i onesposobljenosti.

Najčešći uzroci smtri su:

- cirkulatorne bolesti

- malignomi

- povrede i trovanja

- hronične bolesti respiratornog sistema

- nedefinisanja stanja.

11

Pored zdravstvenih problema osobe starije životne dobi se sreću i sa ekonomskim,

emocionalnim i socijalnim problemima, koji takođe utiču na njihovo zdravlje. Od

ekonomskih problema tu su prisutni gubitak prihoda, nemogućnost zarade, niske penzije i

ostala socijalna davanja. Emocionalni problemi su osećaj suvišnosti, ugroženosti i

odbačenosti, gubitak bračnog druga, strah od vlastite smrti. Socijalni status starih se različito

vrednuje. Danas se prilično gubi poštovanje prema starijima i njihovo doživljavanje kao

umnih i mudrih ljudi. Sve više se vrši odbacivanje i prepuštanje samima zbog nemogućnosti

doprinosa zajednici. (7)

2.6 Prevencija starenja

Prevencija patološke starosti treba da počne od samog rođenja procesima vaspitanja

kojima se razvijaju zdravi stilovi života. Preduzimanjem niza mera u čuvanju i unapređenju

zdravlja (primarna prevencija) se može sprečiti ili odložiti pojava zdravstvenih problema.Ako

se oni jave, značajno je rano otkrivanje, rana dijagnostika i rano lečenje (sekundarna

prevencija). Pod tercijarnom prevencijom se podrazumevaju različiti zdravstveni postupci

koji sprečavaju fizičku i psihičku dekompenzaciju bolesne starije osobe, i razvijaju njegovu

preostalu funkcionalnu sposobnost.

Pod fizičkom dekonpenzacijom se podrazumeva onesposobljenost za aktivnosti

svakodnevnog života. Bolesti i promene na lokomotornom aparatu najčešće dovode do

fizičke dekonpenzacije. Glavni zadatak lečenja i nege se sastoji u tome da se sačuvaju i

ojačaju preostale funkcije, odnosno da se produži vreme trajanja sopstvene brige starih u

obavljanju aktivnosti svakodnevnog života. To se najbolje postiže fizičkom aktivnošću

(pešačenje, dozirane vežbe, šetnja), pravilnom ishranom (jer je deficitarna ishrana jedan od

razloga dekonpenzacije), zdravstveno vaspitnim radom do shvatanja značaja ovih mera od

strane starih osoba i članova porodice. (8)

Pod psihičkom i socijalnom dekonpenzacijom starih se podrazumeva potpuna

socijalna izolovanost i usamljenost. Najčešći razlozi su bolest, smrt bližnjih, odlazak u

bolnicu, smeštaj u dom za stare, prekidanje kontakta sa porodicom i prijateljima. Ta

usamljenost je često praćena tugom i regresijom sa suicidnim idejama.

12

Prevencija psiho-socijalne dekonpenzacije podrazumeva:

- rad sa porodicom u cilju prihvatanja i razumevanja problema starih i promjena u

starosti

- organizovanje poseta od strane prijatelja i rođaka u porodičnom krugu

- organizovanje brige od strane dece školskog uzrasta za stare (stari vole da pričaju, a

deca vole da ih slušaju)

- učiniti sve da se osjećaju korisnim i zadovoljnim (na primer uvažavati njihovo

iskustvo i znanje, odvojiti vrijeme za razgovor)

- uključivanje u društveni život van porodice (klubovi, proslave, izleti, posete i

slično).

- bavljenje intelektualnim radom (upotreba intelektualnih funkcija izoštrava mozak, a

neupotreba dovodi do ,,rđanja,, mozga)

- ako su stambeno obezbeđeni, organizovati kontinuiranu negu od strane članova

porodice, komšija ili posebno osposobljenih lica

- ako stari imaju porodicu, nastojati da ostanu u krugu porodice i izbegnu smeštaj u

dom

- ako su stari smešteni u dom, organizovati češće posete porodice i prijatelja, kao i

vikend posete porodici

- po mogućnosti obezbediti telefon.

Sve ove mere pružaju starima zadovoljstvo, održavaju njihovu mentalnu i socijalnu aktivnost

što doprinosi prevenciji najtežih psihosocijalnih problema starosti.

13

3. NEGA STARIH OSOBA

Da bi se na adekvatan način procenila potreba starih ljudi za odgovarajućim vidom

zdravstvene nege primenjuje se multidimenzionalna funkcionalna procena koja se bazira na

uskoj povezanosti principa medicinske dijagnoze, funkcionalne sposobnosti i psihosocijalnih

faktora. Glavni ciljevi ovog tipa procene obuhvataju postavljanje dijagnoze, izbor terapije,

sprovođenje rehabilitacije, adekvatno korišćenje različitih zdravstvenih usluga. (5)

U funkcionalnoj proceni starih neophodna su nam saznanja o mogućnostima

obavljanja aktivnosti svakodnevnog života, mentalnom zdravlju, fizičkom zdravlju,

socijalnim izvorima, ekonomskim izvorima, uslovima okoline, opterećenjem i teškoćama

osoba koje pružaju negu. Aktivnosti svakodnevnog života su grupisane u tri tipa:

pokretljivost, instrumentalne aktivnosti (kupovina, kuvanje, rukovanje novcem, uzimanje

lekova, upravljanje motornim vozilom), i fizičke aktivnosti (kupanje i oblačenje).

U praksi, osobe starosti 60-80 godina najčešće zdravstvenu zaštitu

ostvaruju u nadležnom Domu zdravlja, u ambulanti, kod ordinirajućeg lekara. Sa

starenjem pacijenta opada funkcionalna sposobnost, pokretljivost se smanjuje,

kao i mogućnost korišćenja gradskog prevoza ili samostalnog upravljanja

motornim vozilom, pa raste potreba za korišćenjem kućnog lečenja. Kućno

lečenje i nega je namenjeno osobama koje zbog bolesti i povreda ne mogu da

koriste ambulantno lečenje, a nema indikacija za bolničko lečenje. Kućno lečenje

predstavlja specifičan vid specijalističkog tretmana koji se odvija u kućnim

uslovima, rasterećuje bolničke ustanove, i odgovara bolesnicima kojima je

potrebna kontinuirana zdravstvena zaštita i zdravstveni nadzor jer boluju od

hroničnih oboljenja koja su često u pogoršanju. Bolesnici ostaju u svojoj porodici

što ima veliku psihološku i socijalnu prednost. Ovo se takođe odnosi na pacijente

koji imaju ograničenu ili lošu funkcionalnu sposobnost. (7)

U slučaju akutnog oboljenja (akutno hirurško oboljenje, infarkt miokarda,

akutno cerebrovaskularno oboljenje, obilno krvarenje iz digestivnog trakta,

masivna pneumonija) indikovano je bolničko leèčenje za sve bolesnike bez obzira

na starost.

14

Dužina hospitalizacije kod ovih bolesnika je nešto duža nego kod

bolesnika srednje životne dobi, a osim potrebe da se pojedine kategorije

pacijenata upute na rehabilitacioni tretman (posle cerebrovaskularnog inzulta i

akutnog infarkta miokarda) ostaje otvoreno pitanje daljeg praćenja ovih

bolesnika. S obzirom da su u pitanju stari, visokorizični bolesnici, indikovano je ne samo

zakazivanje kontrole unutar 10-30 dana kod lekara bolničke ustanove koji je lečio ili

operisao pacijenta, već je i otvoreno pitanje kako obezbediti takvom pacijentu dalje

nesmetano korišćenje zdravstvene zaštite na za njega najoptimalniji način.U praksi, to znači

uputiti pacijenta na korišćenje kućnog lečenja i nege. Na ovaj način se može kontinuiranim

praćenjem zdravstvenog stanja u kućnim uslovima prevenirati dalje pogoršanje bolesti i

sprečiti nastanak komplikacija. (11)

Sprega institucionalne i vaninstitucionalne zdravstvene zaštite je zaživela i

u Preporukama Evropskog udruženja kardiologa za lečenje srčane insuficijencije,

koja predstavlja oboljenje zbog koga se najčešće i hospitalizuju stare osobe.

Naime procenjeno je da se rana rehospitalizacija kod starih osoba sa srčanom

insuficijencijom lečenim u Klinikama za srčanu insuficijenciju može prevenirati u

skoro 50% slučajeva i to:

zakazivanjem kontrole pacijentu 10 dana po otpustu iz klinike,

omogućavanjem pacijentu dostupnost zdravstvene zaštite,

obraćanjem pažnje na simptome i znake bolesti,

praćenjem telesne težine uz fleksibilan režim promene doze diuretika,

edukacijom pacijenta.

Organizovan sistem zdravstvene zaštite za bolesnike sa srčanom insuficijencijom će

sprečiti dalje pogoršanje bolesti, a u našim uslovima gde ne postoje Klinike za srčanu

insuficijenciju ovo se može postići upućivanjem bolesnika da se posle hospitalizacije i

kontrole za 10 dana posle izlaska iz bolnice jave Službama kućnog lečenja. Sa druge strane

porodica, srodnici i prijatelji koji u kućnim uslovima neguju teško obolele i onesposobljene

osobe izloženi su velikom stresu i naporu. Veliki broj njih ne želi da prihvati brigu o ovakvim

bolesnicima i insistira na njihovom smeštaju u ustanove koje se bave dugotrajnom negom, a u

15

našim uslovima to su domovi za stare, ili im uskraćuje propisanu terapiju da bi došlo do

pogoršanja zdravstvenog stanja i neodložnog ponovnog prijema u bolnicu.

16

4. CILj RADA

Cilj ovog rada je prezentovanje i ukazivanje na osnovne karakteristike starosti i

starenja, socijalnih i zdravstvenih potreba starih ljudi kao i iznošenje problema sa kojima se

oni svakodnevno susreću. Mere preventive u sprečavanju nastanka komplikacija hroničnih

oboljenja kod starih osoba i funkcionalne zavisnosti u starosti, takođe je jedan od zadataka

ovog rada, a sve u cilju doprinosa boljem kvalitetu usluga primarne zdravstvene zaštite i

očuvanju kvaliteta života starijih ljudi u Republici Srbiji.

17

5. METOD ISTRAŽIVANjA

5.1 Metod rada

Deskriptivno-analitički

5.2 Uzorak

Uzorak čine deca (56 ispitanih), medicinske sestre/tehničari (48 ispitanih) i starije

osobe (58 ispitanih).

18

6. REZULTATI RADA

Pravo na zdravstvenu zaštitu i na zdravstveno osiguranje gotovo je univerzalno, ali

istraživanja socijalne isključenosti ukazuju na faktičku nedostupnost zdravstvenih usluga

brojnim vulnerabilnim kategorijama, naročito starima. Situacija u ruralnim i manjim

mestima, bez izuzetka, dodatno vodi ka faktičkoj nemogućnosti ostvarivanja prava.

Palijativno zbrinjavanje i razvoj kapaciteta u ovoj oblasti tek treba da usledi i za sada je

dostupan izuzetno malom procentu starih. Problem neinformisanosti o pravima na dugotrajnu

zaštitu, koji je i inače izražen, postoji naročito kod onih grupa, kod kojih je zastupljena i ova

kumulacija rizika. Dodatno, „za sada nisu uloženi adekvatni napori u upoznavanje korisnika

sa njihovim pravima“. (6)

Istraživanja kvaliteta uslugama pruženim u zdravstvu pokazuju natprosečno

zadovoljstvo starih, što može biti objašnjeno i nižim stepenom njihovih očekivanja od

zdravstvenog sistema. Kvalitet usluga u zdravstvu prati se i evaluira duži niz godina, dok se

standardi za usluge u socijalnoj zaštiti finalizuju. Kvalitet usluga u segmentu socijalne zaštite,

koji se odnosi na dugotrajno zbrinjavanje, uslovljen je često time da li se realizuje u

institucionalnom ili u prirodnom okruženju stare osobe. Postoje naznake da je kvalitet

vaninstitucionalnih usluga viši u odnosu na kvalitet domskog smeštaja. (9)

Kvalitet usluga u privatnom sektoru konstantno izmiče uvidima, jer se njegova

kontrola ne vrši dovoljno transparentno. Analiza rada privatnih domova Pokrajinskog zavoda

za socijalnu zaštitu upućuje na neadekvatnu zastupljenost socijalnih radnika i na ograničenost

delokruga njihovog rada na socioanamnestičku aktivnost i formiranje dosijea korisnika. U

izveštaju Zaštitnika građana ukazuje se i na zanemarenost medicinske komponente u

privatnim domovima (na često nepostojanje zdravstvenih kartona korisnika i sl.), kao i na

često nepostojanje saglasnosti stare osobe sa smeštajem („... sa mnogih strana se ukazuje i na

zloupotrebe prilikom smeštaja korisnika protiv njihove volje, jer teritorijalno nadležan centar

za socijalni rad nema nikakvu ulogu u takvom smeštaju, a osobe koje se smeštaju u takve

domove najčešće se ne pitaju za saglasnost, pa je za njihov smeštaj i boravak potrebno samo

redovno plaćanje cene smeštaja“). (7)

19

7. ZAKLjUČAK

Briga o starima prestaje da bude samo zadatak porodice. Sve više obaveza na sebe

preuzima ili bar treba da preuzme društvena zajednica, jer porodica više nije u stanju da

zadovolji sve njihove povećane potrebe. Upravo u ovom prostoru dolazi do ozbiljnih kriznih

situacija. Porodica postaje nemoćna a društvo nespremno da obezbedi potpunu egzistenciju

ovih lica. Treba iskoristiti sve raspoložive potencijale u socijalnoj sredini, podsticati stare da

svojim dobrovoljnim radom i dobrosusedskom solidarnošću postanu akteri i nosioci

humanitarne aktivnosti. (6)

I dalje očekujemo suštinske promene u našoj zemlji i uspostavljanje novog

vrednosnog sistema koji će biti osnov za integraciju starih u društvo i njihovo

osposobljavanje za kvalitetniji život. Treba sprečiti dalju marginalizaciju starih i omogućiti

im da daju doprinos razvoju društva. Tamo gde su ljudi tokom života živeli u siromaštvu u

starosti postaju još siromašniji. Sprovođenjem nacionalnog programa iskorenjavanja

siromaštva poboljšao bi se i položaj starih. (9)

Obezbeđenje dugotrajne nege za sve veći broj starih, u uslovima očekivanog

produženja života, i to ne samo u dobrom zdravlju već i sa invaliditetom, svakako je jedno od

pitanja sa kojim će Srbija morati da se suoči u kontekstu sve izražajnijeg starenja

stanovništva i promenjenih porodičnih modela. Zdravstvene usluge dugotrajne nege tek su u

procesu uspostavljanja, osim kućnog lečenja u Beogradu. Odgovor države na potrebe starih

za dugotrajnom negom koji je do sada uspostavljen, svakako je nesistematičan i nesistemski.

Povezanost između pojedinih segmenata koji se mogu smatrati elementima sistema

dugotrajne nege starih nije uspostavljena, a nije ni dovoljno istražena. Posebno se kao

otvorena nameću pitanja adekvatnosti novčanih naknada i njihova povezanost sa uslugama,

pospešivanja daljeg razvoja usluga za stare u zajednici i suočavanje sa jazom između potreba

i mogućnosti. (4)

20

8. PREDLOG MERA

Treba sačiniti program društvene zaštite starih lica uz povezivanje akcija i aktivnosti.

Starima treba omogućiti produktivan rad dok se osećaju sposobnim i insistirati na ponovnom

uvođenju pripreme za penzionisanje (nikada nije u potpunosti zaživela). Penzionisani radnici

i druga stara lica treba da budu zastupljeni (makar minimalno) u odgovarajućim

predstavničkim telima i organima koji rešavaju i odlučuju o pitanjima od neposrednog

interesa za život starih lica. Prilikom izbora kandidata za odbornike voditi računa o

zastupljenosti starih na listama. Omogućiti širenje mreže dobrovoljnih aktivnosti, edukaciju

starih u oblasti socijalne medicine i njihovo učešće u rešavanju problema koji su

karakteristični za period života u kome se nalaze. Podsticati solidarnost među generacijama i

međususedsku pomoć. Promovisati tu ideju putem medija i predavanjima u osnovnoj i

srednjoj školi. Obezbediti starima mogućnost da se opismene. Raspraviti mogućnost

uvođenja doživotnog (permanentnog) obrazovanja, što predstavlja trend u modernim

(političkim) društvima. Približiti starima nove tehnologije (prilagođavanje i obučavanje).

Insistirati na tome da ljudi treba da vode računa o sopstvenom zdravlju tokom čitavog života.

Treba se jednako boriti za život i zdravlje mlađih, sredovečnih i starijih osoba. Omogućiti

dostupnost i pristupačnost zdravstvene službe (bolnice, domovi zdravlja, apoteke). Prednost

davati sprečavanju nastajanja bolesti i unapređenju zdravlja (preventiva), pratiti najnovije

metode u lečenju bolesti (kurativa) i sprovoditi mere rehabilitacije (socijalne i medicinske).

Uključiti stare u sportske i rekreativne aktivnosti i tako sprečavati zdravstvene probleme pre

nego što se jave.

Treba stvarati pozitivne predstave o starenju i starosti, uvažavati autoritet, mudrost,

dostojanstvo i odmerenost koji se stiču životnim iskustvom.

21

9. LITERATURA

1. Svetska zdravstvena organizacija (1996): Međunarodna klasifikacija bolesti – deseta

revizija (MKB-10). Savezni zavod za zaštitu i unapređenje zdravlja i Savremena

administracija, Beograd.

2. Heikkinen E, Waters WE, Brzezinski ZJ eds. (1983): The elderly in eleven countries:

a sociomedical survey. Public Health in Europe 21, World Health Organization,

Regional Office for Europe, Copenhagen, 1-232.

3. Ware EJ (1993): SF-36 Health Survey Manual and Interpretation Guide. Quality

metric Inc. Boston, MA.

4. Republički zavod za statistiku Srbije (2002): Popis stanovništva, domaćinstava i

stanova u Republici Srbiji, Beograd.

5. Vojvodić N, Bojović D, Božinović S. Osnovne psihofizičke sposobnosti i

funkcionalna sposobnost starih osoba. Simpozijum Novine iz gerontologije, Beograd

1992. Zbornik radova: 9-27.

6. Davidović M. Specifičnosti oboljevanja u trećem životnom dobu. Simpozijum o

kućnoj nezi i kućnom lečenju, Sombor 1996. Zbornik radova: 18-23.

7. Bojović D, Vojvodić N, Kozarević Lj. Funkcionalna procena starih – dosadašnja

iskustva, mogućnosti, trendovi. Simpozijum o kućnoj nezi i kućnom lečenju, Sombor

1996. Zbornik radova: 54-62.

8. Ward D. (2000). Ageism and abuse of older people in health and social

care.Br.J.Nurs.2000;9:560-3.

9. Davidović M, Đorđević Z, Erceg P, Despotović N, Milošević DP. Ageism, does it

exists among children? The Scientific World Journal 2007;7:1134-9.

10. Barrocas A, Belcher D, Champagne C, Jastram C. Nutrition assessment: practitcal

approaches. Clinics in Geriatric Medicine 1995. 11:675-708.

11. Drugs for the Elderly. WHO Europe, WHO Regional Publications, European Series

No 71. Second edition.22