Znaaj prirodnih uslova i resursa za privredni razvoj

Prirodna bogatstva imaju istaknuto mesto u sklopu optih uslova za privredni razvoj. Njihova se uloga ispoljava u dvojakom pravcu. Prirodna bogatstva mogu predstavljati osnovicu razvijanja itavog niza industrijskih grana, te je njihov uticaj na izbor proizvodnih prioriteta i razmera proizvodnje velik i nesumnjiv. Prirodna bogatstva, ako su naroito data u velikim koliinama (izvori nafte, bakra...), mogu posluiti kao izvor sredstava za poetni ubrzani razvoj nedovoljno razvijene zemlje. Putem spoljne trgovine ona se mogu pretvarati u kapitalna dobra i posredno doprineti razvoju mnogih preraivakih grana. Prirodna bogatstva se takoe javljaju kao jedna vrsta latentnog nacionalnog kapitala, koji se moe preobratiti u takva sredstva za proizvodnju u kojima obino oskudeva nerazvijena privreda.Prirodna bogatstva nemaju podjednak znaaj na svim stepenim ekonomskog razvoja. Mnogo vie taj znaaj dolazi do izraaja u nedovoljno razvijenoj zemlji, koja je, zbog zaostale tehnike i odsustva razgranatog sistema industrijskih grana, daleko vie zavisna od prirodnih izvora i nunosti njihove eksploatacije. Na viim stepenima razvoja ova zavisnost slabi. Savremena tehnika i tehnologija omoguuju da se industrijskim putem dolazi bilo do potpuno novih predmeta rada, bilo do supstitucije prirodnih sirovina. U razvijenim privredama sve veu masu predmeta rada ine sirovine i poluproizvodi dobijeni u razliitim granama preraivake industrije, odnosno vetake sirovine i novi predmeti i elementi koje ne nalazimo u slobodnoj prirodi. Naroito su u tom pogledu velika dejstva savremene hemijske industrije koja razvijanjem proizvodnje supstituta i novih hemijskih proizvoda smanjuje stepen zavisnosti oveka i drutva od neposredne prirodne sredine.