TRŽIŠTE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA

1

TRŽIŠTE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA

PREDAVANJE 14

Prof. dr Jovo Jednak

2

1. Definisanje kapitala

Inputi:Zemljište, rad i kapitalna dobra Prva dva inputa: primarni ili osnovno inputi Kapital i kapitalna dobra treći input (A) Kapitalna dobra Kapital predstavlja vrednost koja se

oplođuje, odnosno uvećavanja.

3


Realni i finansijski kapital a) U realnom obliku kaptal postoji kao sredstva za

proizvodnju: mašine, oprema, postrojenja, zgrade i drugi objekti, repromaterijal, zalihe poluproizvoda, zalihe gotovih proizvoda koji nisu prodati itd.

Kapital u ovom obliku obično nazivamo realnom imovinom.

Podela u ekonomskoj literaturi: Građevinski objekti Oprema Zalihe

4


U finansijskom obliku kapital postoji u raznim finansijskim instrumentima koji vlasniku (zahvaljujući funkciji vla sniš tva) donose prihod (prinos ili povrat).

Mogu biti u obliku štednih uloga, novčani krediti, obveznice, akcije, komercijalni zapisi i sl.

5

2. Rentali od kapitalnih dobara

... su rezultat kapitalnih vrednosti Nadoknade za privremeno korišćenje

kapitalnih dobara nazivamo rentalima. Na primer, vlasnik stana može izdati

(iznajmiti) stan studentu na godinu dana, uz mesečnu nadoknadu od 300 evra, koja čini ren tal.

6

3. Stopa prinosa na kapitalna dobra

Za odabiranje najbolje investicije, neophodna je mera tog prihoda ili prinosa na kapital.

Jedna od najvažnijih mera je: (1) stopa prinosa od kapitala, koja označava neto prinos (u €, $, din. i sl.) na godinu dana (na svaki €, $, din. i sl.) investiranog kapitala

7

3. Stopa prinosa na kapitalna dobra Da sagledamo ovo preko firme Avis Beograd, koja iznajmljuje

automobile. Avis može kupiti nove ili polovne automobile i recimo da svaki

auto plati 20.000 €, a iznajmljuje ih na godinu dana za 5.000 €. Posle odbijanja svih troškova poslovanja (održavanje,

amortizacija, osiguranja i sl.), zanemarajući promene cena automobila, Avis zarađuje neto rental od 3.000 € svake godine po automobilu.

Znači, stopa prinosa po jednom automobilu u preduzeću Avis iznosi 15% (3.000 €/20.000 €) na godinu.

Dakle, stopa prinosa ima dinemziju €/€ u toku određenog vremenskog perioda i obično se izračunava na godinu dana.

8

3. Stopa prinosa na kapitalna dobra

Investirati ? ...da uporedite stope prinosa od kapitala koji je

uložen u različite investicije. Najpre izračunajte trošak u € za kapitalno dobro. Zatim procenite godišnji prihod u € ili rentale

investicija. Odnos godišnjeg rentala (prihoda) i ukupnog

troška predstavlja stopu prinosa od kapitala. Ona vam govori koliko novca (€) dobijate natrag na svaki investirani €, mereno na godinu dana.

9

4. Profit kao prinos kapitala

Prinos na kapital je uključen u ekonomski profit Profit predstavljaju rezidualni dohodak koji

predstavlja razliku između ukupnih prihoda i ukupnih troškova

Drugi oblik profita vezan je za inovaciju Inovator ili preduzetnik promoviše novi

proizvod ili snižava troškove proizvodnje i tako doprinosi povećanju ukup ih prihoda

10

5. Teorija kapitala i opadajući prinosi.

Investicije u kapitalna dobra podrazumevaju odricanje od tekuće potrošnje, kako bi se uvećala buduća potrošnja

11

5. Teorija kapitala i opadajući prinosi.

Slika br. 14-1. Investiranje u sadašnjosti i korist u budućnosti

Dva gradska područja imaju iste zalihe radnih i prirodnih resursa. Područje Novog Beograda ne investira ništa i pokazuje umeren rast potrošnje, dok područje Starog Beograda u početku,

više investira, odlaže tekuću potrošnju, investira, i zbog toga obezbeđuje mnogo

više potrošnje u budućnosti.

12

Kamata, ponuda i tražnja za novcem i ravnotežna kamatna stopa

Kamata je finansijski prinos na novčane fondove ili godišnji prinos na pozajmljene fondove.

Kamata je plaćanje nadoknade za upotrebu novca. Kamata je iznos koji se plaća u jedinici vremena.

Drugim rečima, ljudi moraju da plate što su došli u priliku da mogu pozajmiti novac.

Trošak pozajmljivanja novca, meren, na primer u dinarima, po godini na jedinicu posuđenog novca, jeste kamatna stopa.

13


Kamtana stopa

k kamata KF kreditni (zajmovni) fonodvi

100.KF

kr

5%100KF 100

5k 100KF

kr

14


Ponuda kreditnih sredstava dolazi od građana koji žele uštedeti deo svojih prihoda, kako bi mogli trošiti više u budućnosti, ili ostvariti nasledstvo svojim naslednicima, ili se obezbediti za penzione dane kada će primanja biti znatno niža i sl. Štednja im omogućava da ravnomerno rasporede svoju potrošnju kroz vreme.

Tražnja za kreditnim sredstvima uslovljena je time što neki građani žele potrošiti više od svog trenutnog prihoda.

Takođe, preduzeća ulažu u projekte s pozitivnom neto sadašnjom vrednošću (NSV) – što znači da je očekivani povrat na projekat viši od oportunitetnog troška sredstava, odnosno od kamatne stope.

Stoga su ulaganja (investiranja) preduzeća važan izvor tražnje za kreditnim sredstvima.

15


Veličina kapitala i stopa prinosa (kamata) određena je presekom između:

(1) ljudske nestrpljivosti (ili nemaštine) da troše više sada, nego da akumuliraju vi še kapitalnih dobara za buduću potrošnju;

(2) investicijskih mogućnosti koje nude više ili niže prinose na tako akumulirani kapital

16


Ako je stopa prinosa veća od tržišne kamate po kojoj preduzeće može pozajmiti novac, preduzeće ulazi u investicije.

No, ako je kamatna stopa veća od stope prinosa, preduzeće ne ulazi u investicije

17

2. Tražnja za novcem.

Tražnju za novcem obeležavamo sa MD tražnja za novcem u ekonomiji zavisi od

obima sveukupnih transakcija u ekonomiji i kamatnoj stopi. Transakcije zavise od veličine nominalnog dohotka.

MD = Yn L(r)

(-)

18


Tražnja za novcem, MD, jednaka je nominalnom dohodku, Yn, pomnoženom funkcijom kamatne stope, r, gde je funkcija označena sa L(r)

(slovo „L” označava „likvidnost”, jer je novac potpuno likvidan za razliku od druge imovine).

Znak minus ispod r u L(r) znači da kamatna stopa ima negativni uticaj na tražnju za novcem, odnosno povećanje kamatne stope smanjuje tražnju za novcem.

19


Obeležja tražnje za novcem : Prvo, tražnja za novcem raste srazmerno rastu

nominalnog dohotka. Na primer, ako se udvostruči nominalni dohodak, Yn se povećava na 2Yn, tako da se i tražnja za novcem udvostručuje, tj. povećava se sa YnL(r) na 2YnL(r).

Drugo, tražnja za novcem negativno zavisi od kamatne stope. To pokazuje funkcija, L(r) i znak minus ispod (r), tako da povrat kamatne stope smanjuje tražnju za novcem

20


Novac, M

Kam

atn

a st

op

a, r

(za nominalni dohodak Yn)

(za Y’n > Yn)M D

M D

Grafikon br. 14-1. Tražnja za novcem

Za određeni nivo nominalnog dohotka (Yn), niža kamatna stopa (r) povećava tražnju za novcem.

A pri datoj kamatnoj stopi, povećanje nominalnog dohotka,

pomera krivu tražnje za novcem udesno (M D’)

21

3. Ponuda novca i ravnotežna kamatna stopa. ponuđači novca su: a) poslovne banke koje brinu o depozitima i

b) centralna banka, koja kreira gotovinu. Pretpostavićemo da CB odluči ponuditi količinu novca jednaku

M, tako da je MS = M. Eksponent „s” označava ponudu (supply). S obzirom da

znamo, da ravnoteža na finansijskom tržištu zahteva da ponuda novca bude jednaka tražnja novca, imaćemo da je MS = MD.

Na osnovu relacije MS = M, i jednačine 14-1, za tražnju za novcem, ravnotežni uslov je:

ponuda novca = tražnja novca, odnosno: M = Yn L(r)

22

3. Ponuda novca i ravnotežna kamatna stopa.

Novac, M

Tražnja novca, M D

E

Ponuda novca, M S

r

Ka

mat

na

s

top

a,

r

M

Grafikon br. 14-2. Određivanje kamatne stope

Kamatna stopa (r) je određena ponudom (MS) i tražnjom za

novcem (MD).Kamatna stopa mora biti takva da je ponuda novca, koja je ne ovisna o

kamatnoj stopi, jednaka tražnja za novcem, koja zavisi o

kamatnoj stopi.

23


M s

Ka

mat

na

s

top

a,

r

Novac, M

E’

E

M D

M D’

(Yn’ > Yn)

r

r'

M

Grafikon br. 14-3. Rezultati porasta nominalnog dohotka na kamatnu stopu

Porast nominalnog dohotka s Y n na Y n’ uslovljava porast novčanih transakcija, a time i povećava tražnju za novcem, što uslovljava porast kamatne stope s (r) na (r’).

24


Novac, M

E

E’

M D

r

r'

Kam

atn

a

sto

pa

, r

M’M

M s’M s

Grafikon br. 14-4. Rezultati porasta ponude novca na kamatnu stopu.Porast ponude novca s M s = M na M s = M’ uzrokuje pomeranje krive

ponude novca udesno, s M s na M s’. Ravnoteža se pomera iz tačke E prema dole u tačku E’, a kamatna stopa s (r)

na (r’).

25

Kamata kao cena upotrebe kreditnih fondova, determinantne i vrste kamatnih stopa

Kreditni (zajmovni) fondovi su ona vrsta finansijskog kapitala koji se koristi za odobravanje novčanih kredita.

Naime, na strari ponude je zajmodavalac, a na strani tražnje zajmoprimalac novčanog potencijala.

Između zajmodavaoca i zajmoprimaoca se pojavljuje banka kao posrednik.

Banke prikupljaju slobodna novčana sredstva i kasnije ih plasiraju kao zajmovni kapital svojoj klijenteli.

Banke plaćaju na štedne uloge pasivnu kamatnu stopu, a na odobrene kredite naplaćuju aktivnu kamatnu stopu.

Kako banke posluju kao i ostali privredni subjekti, normalno je da aktivna kamatna stopa mora biti veća od pasivne kamatne stope. Razliku čini kamatna margina, ili marža, koju prisvaja banka kao finansijski posrednik.

26

2. Glavne determinante kamatne stope

Prvo, rok dospeća Drugo, rizik naplativosti duga Treće, likvidnost Četvto, inflaciona premija Peto, administrativni troškovi

27

3. Raznolikost kamatnih stopa.

a) Kamatna stopa na trezorski zapis Trezorski zapis je kratkoročna (vrednosna hartija sa

dospećem do godinu dana) hartija od vrednosti (obveznica) izdana od strane ministarstva finansija.

Reč je o diskotnoj obveznici, što znači ne postoje kuponske isplate, nego je umesto toga prodaje po ceni nižoj od otkupne vrednosti po dospeću.

Na primer, tromesečni trezorski zapis proda se za 95 €, a za tri meseca otkupi za 100 €, tako da je tromesečni efektivni prinos 5%, odnosno godišnji prinos od 20%. Ova kamata na trezorske zapise smatra se kratkoročnom nerizičnom kamatnom stopom

28

3. Raznolikost kamatnih stopa. b) Kamatna stopa na dugoročne državne obveznice. Državnu

obveznicu izdaje vlada, sa rokom dospeća iznad godine dana (iznad 270 dana), obično od 10 do 30 godina. Stope su različite u zavisnosti od roka dospeća.

c) Diskontne kamatne stope. Komercijalne (poslovne) banke ponekad pozajmljuju sredstva na kratki rok od centralne banke. Takvi zajmovi nazvani su diskontnima, a stopa koju naplaćuje CB naziva se diskontna stopa.

d) Kamatna stopa na komercijalne zapise. Komercijalni zapis je kratkoročna (šest meseci ili kraće – 182 dana) Diskontna obveznica izdana od strane visoko- kvalitetnih korporativnih dužnika. S obzirom da je komercijalni zapis neznatno rizičniji od trezorskog zapisa, i kamatna stopa je nešto veća od one na trezorske zapise

29

3. Raznolikost kamatnih stopa. e) Prvorazredna kamatna stopa (primer rate). Reč

je o kamatnoj stopi koja se naziva i referentna kamatna stopa, koju velike banke postavljaju kao referentnu stopu za kratkoročne zajmove svojim najvećim korporativnim klijentima.

f) Kamatna stopa na korporativne obveznice. Ove kamatne stope prezentuje štampa i vlada svojim publikacijama o prosečnim godišnjim prinosima na dugoročne korporativne obveznice po različitim kategorijama rizika (visokorizične, niskorizične, srednjerizične i sl.) Ti prinosi pokazuju koliko kompanije plaćaju za svoju dugoročna dugovanja.

30

Nominalna i realna kamatna stopa

Nominalna kamatna stopa nam govori koliko aktuelnih evra zarađujemo kada pozajmimo 1 evro na godinu dana.

U našem slučaju, kod nominalne kamatne stope od 10% na 100 evra pozajmljenih danas, akumulira se 110 evra do sledeće godine. Ali mi želimo da znamo koliko ćemo robe moći kupiti sledeće godine za tih 110 evra.

Odgovor dobijamo preko realne kamatne stope na pozajmicu, koja nam govori o ekstra količini robe koju možemo kupiti (realna kupovna moć).

31

Nominalna i realna kamatna stopa realna kamatna stopa = nominalna kamatna stopa – stopa

inflacije Kada banke očekuju porast celokupnog nivoa cena, one će

naplatiti inflacionu premiju da spreče podrivanje stvarne kupovne moći budućih isplata zajma.

Konkretni broj koji se pojavljuje na ugovoru za zajam zove se nominalna kamatna stopa –5% u našem primeru.

Ako rn označava nominalnu godišnju kamatnu stopu izraženu u razlomku, a Infq označava godišnju stopu inflacije, takođe izraženu u razlomku, onda se realna kamatna stopa, može izračunati i na sledeći način

32

Nominalna i realna kamatna stopa

,

Kada je stopa inflacije mala, realna kamatna stopa je približno jednaka razlici između nominalne kamatne stope i stope inflacije

rn – Infq.

r = q

qn

Inf1

Infr

.

33

Kamatna stopa, buduća i sadašnja vrednost i kupovina kapitalnog dobra

1. Kamatna stopa i sadašnja vrednost

Kamatna stopa i sadašnja vrednost Godina

0 1 2 Kod kamate 10% buduća vrednost (FV) 1 evra pozajmljen danas u: 1 € 1,10 1,21

Sadašnja vrednost (PV) od 1 evro zarađena u: 1 € 0,91 0,83

Kod kamate 5% buduća vrednost (FV) 1 evro pozajmljen danas u: 1 € 1,05 1,1

Sadašnja vrednost (PV) od 1 evro zarađena u: 1 € 0,95 0,91

Tabela br. 14-1. Kamatna stopa, buduća vrednost (FV) i sadašnja vrednost (PV).

Buduća vrednost (FV) i sadašnja vrednost (PV ) novca menja se iz godine u godinu,

zavisno od kamatne stope.

34

1. Kamatna stopa i sadašnja vrednost Koliko jedan evro, plaćen u budućnosti vredi danas? Odgovor zavisi o kamatnoj stopi (r), stopi po kojoj se novac

pozajmljuje nekom ili od nekog. Budući da iznos (1+r) zarađen nakon godinu dana danas

vredi 1 evro, odnosno: (1+r)/(1+r)=1 evro danas, tako i 1 evro za godinu dana danas vredi: 1 evro/(1+r).

To je iznos novca koji će nam doneti prinos od 1 evra nakon što će godinu dana biti investiran po kamatnoj stopi (r).

A za dve godine 1 evro vredi: 1 evro/(1+r)n, a za tri godine vredi 1 evro/(1+r)3, odnosno za n godina danas vredi 1 evro/(1+r)n.

35


Grafikon br. 14-5. Akumulacija vrednosti preko kamatne stopePri kamati od 10%, 1 evro posle

10godina akumulira 2,59 evra, a pri

kamati od 5% akumulirana vrednost raste sporije i 1 €

dostiže vrednost od 1,62 evra posle 10 godina. Uz nultu kamatnu stopu, tj. kad se

sredstva ne investiraju nema akumilirane vrednosti.

36


Godina Rental/zakup

u € Vrednost

mašine-otpad u € Sadašnja

vrednost (PV) u € 1 4.000 evra - 3.640 2 4.000 evra + 1.000 11.620

Cene aktive (kapitala) u 2. godini

15.620

Tabela br. 14-2. Sadašnja vrednost i vrednost kapitala (usluga) pri kamati od 10% godišnje

U proračunu su korišćeni podaci iz tabele 14-1, gde je PV 1 evro u 1. go di ni 0,91 evro, a u 2. godini PV, 1 evro je 0,83 evra.

37

2. Kriterijum za kupovinu kapitalnog dobra.

Sadašnja neto vrednost dohodka koju mašina proizvede, obuhvatajući prihod od prodaje za vrlo malo para, data je na sledeći način:

.nn

k2kk

r1

€

r1

PR....

r1

PR

r1

PRPV

38

2. Kriterijum za kupovinu kapitalnog dobra.

Firma treba izračunati sadašnju vrednost budećeg novčanog toka koji očekuje od kapitalnog ulaganja i da ga uporedi sa troškom ulaganja. U tom smislu kriteriji neto sadašnje vrednosti (NPV) glasi: ulažite ako je sadašnja vrednost očekivanog toka novca od ulaganja veća od troška ulaganja

39

Ekonomska renta, tražnja za realnim kapitalom i odnos rentalne i kamatne stope

1. Ekonomska renta Reč je o sredstvima koja preduzeća dobijaju

iznad ili ispod minimalnog troška proizvodnje autputa.

Na tržištu inputa (faktora) proizvodnje, ekonomska renta predstavlja razliku između plaćanja za input (faktor) proizvodnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj faktor (input)

40

1. Ekonomska renta

Plata

Ekonomskarenta

E

B

0

ω*

SL=AE

DL= MRPL

1

2

Broj radnika L*

Slika br. 14-2. Ekonomska renta

Ekonomska renta povezana sa inputom rada predstavlja razliku između

isplaćenih plata (nadnica) i minimalnog iznosa potrebnog za

unajmljivanje radnika. Tačka E, u proseku krive ponude rada i krive

tražnje za radom, prestavlja ravnotežnu platu. Kako je kriva ponude (AE) rastuća kriva, neki

radnici prihvataju i platu nižu od ω*. Zatamnjeno područje E, B, ω*

predstavlja ekonomsku rentu koju su primili svi radnici

41

1. Ekonomska renta

D2

D1

S2

S1

Ponudazemljišta

0Ari

Cena(evro po aru)

1

2

Slika br. 14-3. Zemljišna renta

U uslovima neelastične ponude zemljišta, tržišna cena zemljišta nalazi se na preseku s krivom tražnje. Celokupna vrednost zemljišta je ekonomska renta. Ako je tražnja određena s D1, ekonomska renta po aru zemljišta je S1. Kada tražnja poraste na D2, renta po aru zemljišta se povećava na S2.

42

1. Ekonomska renta

nekoliko bitnih momenata u ispoljavanju tražnje za realnim kapitalom.

Naime, svaki je trošak (cena koštanja) rezultat iznajmljivanja usluga inputa.

Vrednost marginalnog proizvoda kapitala (VMPk) je ekstra vrednost prihoda firme, kada se koristi druga jedinica kapital usluga, a sva ostala ulaganja se drže konstantnim

marginalna vrednost proizvoda kapitala (VMPk) opada više, ukoliko se kapital više koristi.

43

1. Ekonomska renta

E

VMPk

R0

Usluge kapitala K0

Ren

tali

/

zaku

pn

in

a z

aje

din

icu

V

MP

k

Slika br. 14-4. Tražnja za kapital-uslugama

Slabljenje marginalne produktivnosti ukazuje na pad VMPk , kada je u porastu ulaganje kapitala, držeći ostale inpute konstantnima. Kod bilo koje druge zakupnine (rentala), firma iznajmljuje usluge kapitala do tačke na kojoj je rental za jedinicu jednak VMPk . Tako je kriva VMPk ujedno i firmina potražujuća kriva za kapital-uslugama. Firma će da iznajmi Ko usluga kapitala, pri zakupnini R0.

44

2. Tražnja za realnim kapitalom i

marginalna vrednost proizvoda kapitala. Firma kupuje kapitalnih dobara onoliko koliko je potrebno da granični

izdatak bude jednak vrednosti graničnog proizvoda kapitala. U toj tački korist od zadnje kupljene jedinice (MRPk) jednaka je trošku stope iznajmljivanja (MRPk = MPPk), od no sno:

MRPk = MR x MPk = r, gde je MR firmin marginalni prihod, a MPk je marginalni proizvod

kapitala. Ako se dogodi da je firma savršeni konkurent na svom proizvodnom

tržištu, njen marginalni prihod je isti kao njena proizvodna cena, tako da se prethodna jednačina transformiše u jednostavniji oblik:

VMPk = P x MPk = r, gde VMPk označava vrednost marginalnog proizvoda kapitala, a P je

cena firmine proizvodnje. Razlika između tržišta kapitala i tržišta radne snage je u tome što radnici teže da se specijalizuju u pojedinim vrstama aktivnosti, dok su izvori kapitala finansijski kapital, odnosno realni kapital skoro potpuno nepromenjeni.

45

3. Odnos između rentalne i kamatne stope.

Trošak od korišćenja (koristi) kapitalnih usluga (realnog kapitala) je rentalna stopa za kapital.

Otuda i pitanje kako se rentalna cena jedinice realnog kapitalna odnosi prema kamatnoj stopi, pri kojoj se novac može pozajmiti?

46

3. Odnos između rentalne i kamatne stope.

tehnološko zastarevanje. fizička istrošenost i tehničko zastarevanje – dovodi

do pada cene mašine, u našem primeru do 100 € godišnje. Ukupna cena njenog iznajmljivanja biće 250 € godišnje, odnosno 50 € u izgubljenom interesu – kamati, 100 € za održavanje i 100 € za izgubljenu tržišnu vrednost.

Svaki dodatni trošak koji se javlja u vašem poslu za iznajmljivanje, kao što su plate za zaposlene, mora se dodati prethodno utvrđenoj cifri.

47

Renta, prirodni resursi i cena upotrebe

resursa i korisnički trošak

1. Renta i prirodni resursi. Zemljište predstavlja trajno dobro u nečijem

vlasništvu koje donosi prinos (rentu) u nekom vremenskom periodu.

Zemljište se ne može proizvoditi, ali ima presudnu ulogu u razvoju svake nacionalne ekonomije.

48

1. Renta i prirodni resursi.

Osnovna specifičnost „zemlje”, za razliku od drugih inputa, jeste i to da je ukupna ponuda određena neekonomskim činiocima.

Zemlja se obično ne može povećavati kao odgovor na više cene, ili smanjivati kada je u pitanju niža cena.

Svako plaćanje upotrebe fiksnih činilaca jeste renta

49


Za grane privređivanja čija je proizvodnja neposredno povezana sa korišćenjem zemljišta važe druga pravila u obrazovanju cena.

Ovde se kao regulatorni uslovi privređivanja ne javljaju prosečni uslovi nego granični uslovi proizvodnje, tj. oni uslovi koji zahtevaju graničnu vrednost proizvoda zemlje

50


Svi proizvođači koji imaju manje troškove proizvodnje od graničnog proizvoda (na najlošijoj parceli zemljišta) ostvaruju ekstradohodak – rentu

Obično se i kaže da na zemljišnim parcelama zasejavanje kultura obezbeđuje „čistu ekonomsku rentu”, kad je: (1) ukupna ponuda zemljišta fiksna, odnosno potpuno

neelastična; (2) kad se zemljište ne može koristiti u druge svrhe,

recimo upotrebiti za proizvodnju duvana

51

2. Prirodni izvori kao inputi proizvodnje – cena upotrebe Vlasnik iscrpivog izvora ima dve mogućnosti:

a) može zadržati izvor neko vreme i b) može ga prodati

Vaše pravilo proizvodnje glasi: a) zadržite svu svoju naftu, ako očekujete da će njezina cena u

vremenu (Pt+1) umanjena za konstatni prosečni i granični trošak eksplatisanja nafte (C) rasti brže nego kamatna stopa (1+r);

b) izvadite i prodajte svu naftu ako očekujete da će cena (Pt) umanjena za trošak (C) rasti po stopi manjoj od kamatne stope (1+r);

c) ako bi pak cena nafte (Pt) umanjena za trošak (C) rasta po stopi jednakoj realnoj kamatnoj stopi (1+r), biće vam potpuno svejedno, hoćete li vaditi naftu i prodavati ili ostaviti pod zemljom.

52

2. Prirodni izvori kao inputi proizvodnje – cena upotrebe

Cena

Vreme (godina)

P0(1+r)t

P0 P - C

0 t1

Granični trošak proizvodnje

1

Slika br. 14-5. Staza uravnotežene

cene iscrpivih izvoraKada je tržište za iscrpivi izvor

uravnoteženo, njegova cena umanjena za granični trošak će rasti s vremenom

do realne kamatne stope.

53

3. Korisnički trošak.

Na konkurentnom tržištu ograničenih resursa, cena prevazilaziti granični trošak

Dodatni oportunitetni trošak zato što proizvodnja i prodaja jedinice resursa danas onemogućava proizvodnju i prodaju u budućnosti.

Taj oportunitetni trošak nazivamo korisnički trošak proizvodnje.

54

3. Korisnički trošak. Ukoliko bi ogranični resurs proizvodio neki monopolista, a ne

konkurentna firma, tada bi proizvodnja dodatne jedinice resursa bila definisana tako da je vrednost jednaka graničnom prihodu umanjenom za granični trošak.

Dakle, jedinicu resursa treba ostaviti pod zemljom ako se očekuje da će njzina vrednost rasti brže od kamatne stope,

a treba je prodati ako se očekuje da će njena vrednost pasti za stopu manju od kamatne stope, tako će monopolista koji kontroliše celokupni autput proizvoditi ograničeni resurs tako da da

granični prihod umanjen za granični trošak, tj. vrednost dodate jedinice resursa, raste po stopi jednakoj kamatnoj stopi, odnosno:

(MRt+1 – C) = (1 + r)(MRt – C).

Documents

TRŽIŠTE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA