Puls – odraz srčanog rada na Puls – odraz srčanog rada na perifernim arterijskim krvnim perifernim arterijskim krvnim sudovimasudovima Poseban sistem srca za stvaranje i provođenje

impulsa:

Sino-atrijalni čvor (u prednjem zidu desne pretkomore, lateralno i neposredno ispod ušća gornje šuplje vene);

Internodusni putevi;

Atrio-ventrikularni čvor (u septumskom zidu desne

pretkomore) u kome se impuls zadrži na putu iz atrija u ventrikule;

Atrio-ventrikularni snop koji provodi impulse iz atrija u ventrikule;

Hisov snop, koji se deli u levu i desnu granu;

Purkinijeva vlakna.

1

Fiziologija pulsaFiziologija pulsa Najpre dolazi do kontrakcije pretkomora i

punjenja komora, a zatim do kontrakcija komora pa se krv istiskuje u aortu (levo) i plućnu arteriju (desno) koje izlaze iz komora.

2

12 mesta ; odvoda, 6 bipolarnih koje postavljamo na ekstremitete

6 unipolarnih odvoda kojima se tri ekstremiteta povezuju u jednu električnu tačku,a druga tačka je elektroda sa vakuum pumpicom koja se postavlja na GK

Normalno provođenje Normalno provođenje implusaimplusaSinoatrijalni čvor

AV čvor

Hisov snop

Grane snopa

Purkinijeva vlakna

Provođenje impulsaProvođenje impulsa & & ECGECG

Sinoatrialni čvor

AV čvor

Hisov snop

Grane snopa

Purkinijeva vlakna

““PQRST”PQRST”

P talas – atrijalna depolarizacija

• T talasa – ventrikularna repolarizacija

• QRS – ventrikularna depolarizacija

QT interval u elektrokardiogramu (EKG) je interval odpočetka Q zupca do završetka T talasa i ekvivalent je akcionogpotencijala komora, tj. njihove depolarizacije i repolarizacije.Na njegovu dužinu utiču frekvencija srčanog rada,godine života i pol.

Produženi QT interval može biti praćen nastankom sinkopa,srčanog zastoja i sindromom iznenadne srčane smrtikoji je i najčešći uzrok smrti kod odojčadi U osnovi ovihdogađaja nalazi se nastanak ventrikularne tahikardije tipatorsade de pointes (TdP).

doc. dr. Dragana Milutinović 10

Analiza EKG-aAnaliza EKG-aRITAM –razmak između susednih R šiljaka

FREKVENCA-1500 : sa rastojanjem između dva susedna R šiljka

OSOVINA SRCA pravac sprovodljivosti tokom depolarizacije srca: desno i gore ka levo i dole /

Supraventrikularna Supraventrikularna tahiaritmijatahiaritmija Tahiaritmije širokih kompleksa (TŠK) definišu kao tahiaritmije kod

kojih je trajanje QRS kompleksa 0,12 sekundi i više. One ne predstavljaju samostalan klinički entitet već grupu tahiaritmija u koje spadaju: ventrikularna tahikardija (VT), torsade de pointes, paroksizmalna supraventrikularna tahikardija sa aberantnim sprovodenjem (SVT+BBB) i supraventrikularna tahiaritmija sa preekscitacijom. 

Sinusna aritmijaSinusna aritmija

Ventrikularna fibrilacijaVentrikularna fibrilacija

Ventrikularna tahikardijaVentrikularna tahikardija

VENTRIKULARNA VENTRIKULARNA TAHIKARDIJATAHIKARDIJA

Ovo je čest oblik SZ koji najčešće može prethoditi VF. VT je prisustvo 3 ili više ventrikularnih ekstrasistola.

EKG slika je u vidu tahikardije (>100/min) širokih kompleksa (>0.12s). Ventrikularna tahikardija se deli na:

Po trajanju: održivu (preko 30sec) i neodrživu (manje od 30sec).

Po obliku talasa: monomorfna (talasi jednaki i iz jednog „žarišta“), polimorfna (nejednaki talasi, poseban oblik torsades de pointes).

Po prisustvu pulsa: sa pulsom i bezpulsna. Samo bezpulsna predstavlja SZ.

U odnosu na kliničku sliku : hemodinamski stabilna i hemodinamski nestabilna.

Torsades de pointesTorsades de pointes

Ventrikularna Ventrikularna ekstrasistolaekstrasistola

Komorske ekstrasistole (VES) su neefikasne pa se kod čoveka javljaju omaglice. Mogu da se jave bez ikakvog reda, ali i kao bigeminija ili trigeminija. Kod bigeminije svaki drugi otkucaj je prevremen (ekstrasistola ), a kod trigeminije je svaki treći otkucaj prevremen. Prognoza komorskih ekstrasistola zavisi od težine osnovnog srčanog oboljenja. U lečenju ventrikularnih ekstrasistola treba ukloniti uzrok koji je do njih doveo.