Ljubica Cuca Sokic

Живот и стваралаштво

Љубице Цуце Сокић

Бисер српског интимизма

Детињство

• Љубица Цуца Сокић рођена је 9. децембра

1914. године у Битољу, стицајем ратних

околности.

• Отац Манојло Маша Сокић био је власник,

директор и главни уредник чувеног дневног

листа “Правда” и угледни Ротаријанац.

• Мајка Ружа Сокић потицала је из богате

београдске породице Кузмановић чија кућа се

налазила преко пута палате “Албанија”.

• Прва сећања Љубице Цуце Сокић везана су

за победоносни улазак српске војске у

Београд 1918. и сусрет са оцем 1919. године.

Одрастање• Љубица Цуца Сокић одрасла је на Дорћолу, у

Господар Јовановој улици број 81.

• Први цртеж направила је на корицама дечје

књиге “Чупавко Станко” и представља њену

сестру од тетке Слободанку Данку Гаталовић.

• Одушевљење бојама доживљава када црта

црвеном и зеленом оловком – “Оне су код мене

произвеле шок. Било је то нешто дивно. Потпуно

очарана гледала сам те две боје једну до друге и

тог призора нисам могла да се наситим.”.

• Дружење са децом из краја и несташлуци по

дорћолским улицама и баштама остаће драге

успомене које је касније уткала у многе своје

слике. 1926.

Школовање•Љубица Цуца Сокић завршила је четири разреда

Школе код Саборне цркве (О.Ш. Краљ Петар I), а

затим још четири у Другој женској гимназији где јој

је професор цртања била уважена Зора Петровић.

• – “Зора нас је учила да гледамо, да уочавамо, да

сагледавамо пропорције, односе предмета које нам је

на постоље постављала, да их валерски обрађујемо и

стављамо у простор... Умела је у нама да покреће

вољу да цртамо.”

• Без знања родитеља 1929. године се пријављује на

конкурс Уметничке школе у Београду и бива

примљена.

• – “Морам да захвалим својим родитељима што су

имали разумевања и омогућили ми да се упутим

овим животним стазама.”1933.

1929.

Уметничка школа• У Уметничкој школи професори су јој били

највећа имена српске ликовне сцене – Љуба

Ивановић, Васа Поморишац, Иван Радовић,

Симеон Роксандић, Бета Вукановић...

• - “Уметничку школу задржала сам у

најлепшој успомени. Радили смо вредно и

много. Не сећам се да ли смо имали других

амбиција сем да цртамо и сликамо”.

•Љубица Цуца Сокић завршила је Уметничку

школу 1934. године са изузетним оценама и

потом уписала двогодишњи академски течај

код уваженог професора Ивана Радовића.

• У јесен 1936. године, захваљујући подршци

свог оца Манојла, одлази у “град светлости и

прстоницу културе” – Париз.

1935.

У Паризу

Париски свирачи,

уље на платну,

50x38 цм, 1937.

• - “Одлазак у Париз је био пресудан за читав

мој развој. То што сам тада тамо упила остало

ми је за цео живот.”

• У прво време атеље је делила са сликарима

Бором Барухом и Рајком Левијем, а касније

становала је са пријатељицом Олгом Барбеза са

којом је наставила да се дружи до краја живота.

• Уживала је у великој ретроспективној

изложби Пола Сезана, открила сликаре Жан

Едуард Вијара и Пјер Бонара.

• Са Удружењем југословенских сликара и

вајара имала је своја прва излагања у Париској

галерији (Galerie de Paris) 1937. и у Галерији

Бернхајма Млађег 1939. године.

Париска фаза

• - “Градски предели, мртве природе и

портрети, а то су теме Љубице Сокић на

сликама из тог периода, остварени су

широким, пастозним потезима, чији су

природа и усмереност такви да,

занемарујући детаљ, истичу ликовну

целину слике, одређену промишљеним,

смиреним колористичким складом.”

(Владимир Розић)

• Позната дела Љубице Цуце Сокић настала у тзв. Париској фази јесу:

Пијаца (1937), Столица и браон комода (1937), Столица (1937), Мали трг у

Паризу I (1938), Црвена кућа (1938), Поглед на цркву у Отеју (1938), Булевар

Монпарнас I (1939), Булевар Едвард Кине I (1939), Булевар Монпарнас II

(1939), Мали трг у Паризу II (1939), као и Булевар Едвард Кине II (1939).

Атеље у Паризу, уље на

платну, 45x73 цм, 1939.

Пијаца, уље на картону, 47x38 цм, 1937.

Црвена кућа, уље на платну, 92x73 цм, 1938.

Столица и браон комода, уље на картону, 49x60 цм, 1937.

Отеј, уље на платну, 50x70 цм, 1938.

Поглед на цркву у Отеју, уље на платну, 73x60цм, 1938.

Булевар Монпарнас I, уље на платну, 65x54цм, 1939.

Повратак у Београд• Прва самостална изложба радова Љубице Цуце

Сокић приређена је у Павиљону Цвијета Зузорић

на Калемегдану од 12. до 22. фебруара 1939.

године. Отварању је присуствовала кнегиња

Олга Карађорђевић.

• -” Изложба Љубице Сокић била је од оних које

изазивају респект како зналаца занатских

проблема, тако и лаика који од сликара траже

непосредан утисак.” (Јован Поповић)

• На јесен 1939. године оснива уметничку групу Десеторица са Даницом

Антић, Душаном Влајићем, Миливојем Николајевићем, Јурицом Рибарем,

Алексом Челебновићем, Стојаном Трумићем, Богданом Шупутом, Николом

Граовцем и Бором Грујићем.

• Током јуна/јула 1939. године излаже са Удружењем југословенских сликара и

вајара у Хагу.

Група Десеторица• Током 1940. године група Десеторица имала је

два значајна излагања – у Београду (фебруар/март)

и у Загребу (септембар/октобар).

• - “Била је то група сачињена од пријатеља који

су дискутовали о уметности, музицирали, радили

по живом моделу, најчешће управо у атељеу

Љубице Цуце Сокић у задњем делу зграде Правде

у Влајковићевој улици.” (Ирина Суботић)

• - “Десеторица је имала несрећу да се родила некако у незгодно време; то

је било пред избијање Другог светског рата... Нажалост то је било

прекинуто. Дошао је рат.” (Љубица Цуца Сокић)

• Током Другог светског рата преминула су тројица чланова групе

Десеторица – Шупут, Влајић и Рибар, тако да њен рад никад није обнављан.

Предратна фаза• У периоду 1939-1941. године Љубица

Цуца Сокић слика неколико изванредних

дела, међу којима доминирају портрети,

мртве природе и мотиви из градског живота.

• Чини се да у надолазећем вихору ратног

безумља тежи да овековечи како себе,

тако и своје пријатеље, при чему

портрети имају велику психолошку снагу

– без опуштености и заводљивости.

• Посебно се истичу: Портрет Елвире Барух (1939), Аутопортрет у црвеној

блузи (1939), Аутопортрет са шеширом (1940), Портрет Шане Лукић (1941).

• Од осталих радова издвајају се: Кафана (1939), Ентеријер са фигуром која

шије (1939), Цвеће у белој вази (1940), Бела ваза (1940), Пољско цвеће (1940).

Ентеријер са фигуром која шије, уље на картону, 49,5x61 цм, 1939.

Аутопортрет

у црвеној блузи,


46x38 цм, 1939.

Кафана, уље на картону, 73x92,5 цм, 1939.

Столица са

крпама,


55x38 цм, 1940.

Аутопортрет са шеширом, уље на платну, 60x51цм, 1940.

Пољско цвеће, уље на платну, 60x51цм, 1940.

Други светски рат• По заузимању Београда 1941. године,

немачке окупационе снаге истерују породицу

Сокић из њихове куће у Влајковићевој улици

број 8. Принуђени су да се склоне у свој

летњиковац на Топчидерском брду.

• 19. јуна 1941. године умире отац Манојло

Маша Сокић.

• - “Окупација је заиста била тешка. То је било

једно страшно време. Што се тиче времена за

сликање, њега је било, чак и више него пре и

после рата.”

• Љубица Цуца Сокић ствара низ реалистичних мртвих природа и мотива са

Топчидера, при чему се издвајају две слике које наговештавају њена будућа

ликовна интересовања – Мртва природа са луком (1943) и Бели лук (1943).

1942.

Црвени терпр

• Након ослобођења, нова комунистичка

власт избацује Љубицу Цуцу и њену мајку

Ружу Сокић из њихове куће на

Топчидерском брду 1947. године.

• Приморана је да учествује на изложбама

самокритике, да присуствује радним

акцијама где оловком и пером бележи

ликове омладинаца, бригадира, тунела и

пруга у изградњи.

• Покушава да заради за живот

илуструјући часописе Полетарац, Змај, Пионир, Пионирске новине.

• И поред свих понижења која доживљава остаје лојална грађанка једног

друштва које је тешко препознавала као своје.

Сремски Карлпвци

• Желећи да се склони из Београда, на

предлог свог пријатеља Дејана Медаковића

1948. године одлази у Сремске Карловце.

• Слика ремек-дела: Карловачка гимназија,

Горња Црква у Сремским Карловцима,

Поглед на Сремске Карловце, Улица у

Сремским Карловцима, Капија у Сремским

Карловцима.

• Исте године постаје професор на

Академији ликовних уметности у Београд.,

где су јој колеге уважени Сретен Стојановић,

Недељко Гвозденовић, Иван Табаковић,

Марко Челебоновић, Мило Милуновић,

Михаило С. Петровић и Илија Коларовић.

Горња црква у Сремским

Карловцима, уље на

картону, 43x33 цм, 1948.

Тескпба педесетих• Наставља се серија ремек-дела, али сада са

београдским мотивима: Вишњичка улица на

Карабурми (1949), Косанчићев венац (1949),

Поглед на хотел Москву (1950).

• Са пријатељима одлази на крстарење

Јадраном где слика приморске градове, а

1952. године посећује Лондон.

• Оптерећена је недостатком атељеа. Станује

са мајком Ружом и сестром Данком

Гаталовић у Улици Браће Југовића 23, који

често посећују рођаци и где не може да нађе

преко потребан уметнички мир.

• - “Мислила сам да ћу експлодирати! Мени

се ради, а не могу.”

Лондон, цртеж тушом,1952.

Акт,

цртеж

тушом

Жеља за прпменпм

• Велика изложба коју је приредила заједно

са својим пријатељем Душком Ристићем у

Галерији УЛУС-а 1951. године представљала

је подстицај да начини прекретницу у даљем

раду.

• Била је то изложба темпера, пастела и

цртежа, где су се квалитетом истицала дела:

Киша, Црква у Илоку, Ровињ, Жута кућа,

Девојка у црвеном, Фигура у ентеријеру,

Брескве.

• - “Цела изложба одисала је својврсним реалистичким хтењем, али са

призвуком поетског доживљаја... Понеке од слика са ове изложбе деловале

су аутору сувише дескриптивно, анегдостски, што се публици јако допало,

али је сликарка осетила њихову оптерећеност неликовним елементима и

одлучила је да крене новим путем.” (Срето Бошњак)

У Сезановом атељеу, 1954.

Тражеое нпвпг израза

• - “Педесeтих година у неким мојим сликама

јавила се превага наративног у односу на

чисту ликовност, којој сам увек свесно тежила.

Незадовољна, осетила сам потребу да вратим

својим сликама онај чист ликовни језик којим

све у слици треба исказати, све. У тој намери

приступила сам одлучно одстрањивању свега

непотребног и трудила се да ми ликовна игра

на слици буде једина и примарна брига, без

обзира на предмет који се још увек налази на

мојим сликама. Полако и доста мучно трајала

је та борба са сликама. У том периоду нисам

ни излагала.”

• Две слике које су означиле одступање и раскид са дотадашњим начином

сликања су Ваза са болама (1956) и Кућа (1957).

Фиренца, 1957.

Мртва природа са воћем, уље на платну, 32x48 цм, 1942.

Цвеће,


35x24 цм, 1943.

Поглед на Сремске Карловце, уље на платну, 59,5x83,5 цм, 1948.

Гимназија у Сремским Карловцима, уље на платну, 22x33 цм, 1948.

Косанчићев венац, уље на платну, 53,5x64,5 цм, 1949.

Сремски Карловци по киши, уље на платну, 50x73 цм, 1952.

Ваза са болама, уље на платну, 55x65 цм, 1956.

Кућа, уље на платну, 54x65 цм, 1957.

Атеље на Студентском тргу

• Захваљујући подршци сликарке Зоре Петровић и

залагању друштвено-политичке раднице Станке

Веселинов, 1960. године Љубица Цуца Сокић

добија на употребу атеље на последњем спрату

Коларчеве задужбине у Београду.

• - “Био је то један од најсрећнијих дана у мом

животу!”

• Добијање малог интимног простора у којем је

могла несметано да ствара било је од пресудног

значаја за наставак њене карије и поклопило се са

почетком уношења апстрактних елемената у њен

ликовни рад.

• Нови Атеље продубио је истраживања која су заокружила њену прву фазу

“нереалистичког периода” познату под називом Посткубистичка фаза.

Посткубистичка фаза

• Трајала је од 1957. године до 1962. године, како

је то дефинисао уважени Алекса Челебоновић.

• - “Љубица Сокић ствара је дела заснована на

ритму геометризованих облика и колористичком

складу, дела у којима се само наслућује предметни

или фигурални свет.” (Владимир Розић)

• Познате слике из овог периода су: Мртва

природа са шахом (1958), Мртва природа са

чашом (1960), Мртва природа на полици (1960),

Композиција за столом (1960), Баштенске кугле

(1961), Комода крај прозора (1961), Стари орман

(1961), Сиво-зелено (1962), Сиво-окер мртва

природа (1962).

• Темпера Композиција за столом награђена је на првом Октобарском

салону 1960. године.

Мртва природа са шахом, уље на платну, 44,5x95,5 цм, 1958.

Боце и чаше на гериодну, уље на платну, 54x46 цм, 1960.

Ентеријер, пастел, 75x105 цм, 1960.

Ентеријер III, пастел, 65x100 цм, 1960.

Композиција за

столом,

темпера на

лесониту,

81x60 цм, 1960.

Велика

мртва

природа,

уље на

платну,

95x89 цм,

1961.

Апстрактна фаза - суштина

• Крајем 1962. године Љубица Цуца Сокић

започиње Апстрактну фазу ликовног стварања која

је трајала до 1972. године.

• - “ У апстрактним сликама, Љубица Сокић је, у

односу на претходни период, отишла још даље у

редуковању елемената слика и изражајних

средстава. У тим сликама са ишчезавањем

предмета нестао је и волумен, а појавиле се

плошне и готово прозрачне геометризоване форме,

распоређене у виду ненаметљивог ритма,

заснованог првенствено на валерским вредностима

сиве гаме... Слике о којима је овде реч, по спољној

структури, припадају геометријског апстракцији,

али по својој суштини, по основној интонацији, по

ономе што битно одређује њихову природу, оне

спадају у лирско сликарско подручје.” (В. Розић)

Апстрактна фаза - радови• Позната дела Љубице Цуце Сокић настала у

Апстрактној фази су: Мртва природа са боцом

(1964), Риба (1964), Ентеријер (1965), Усправна

композиција (1965), Сива композиција са

плавом (1966), Сточић са зеленом боцом (1966),

Парк (1967), Предео из предграђа (1967),

Пролетњи предео (1967), Сто са више боца

(1968), Сиво-љубичаста мртва природа (1968),

Сто са зеленом и љубичастом (1969), Ваза са

црном и белом сенком (1969), Мраморни сто

(1969), Мртва природа са бокалом (1970),

Гитара на столици (1970), Црвено-смеђа

композиција са црним тачкама (1970),

Упрошћени ентеријер (1971), Две црне боце,

чаша и бели ибрик (1971), Упрошћене форме –

под бројевима I, II, III, IV и V (1969-1971), Композиција површина (1971), Композиција са три плаве (1971), Усправна са

тиркиз плавом (1971), Сиво-плава композиција (1972).

Парк, уље на платну, 40x50 цм, 1967.

Предео из предграђа, уље на платну, 54x65 цм, 1967.

Црвено-смеђа композиција са црним тачкама, уље на платну, 33x41 цм, 1970.

Зелено-

бели

ентеријер

са две

црне, уље

на платну,

80x60 цм,

1969.

Сточић са боцом и белом кафетијером, Две црне боце, флаша и бели ибрик,

уље на платну, 46x38 цм, 1969. уље на платну, 46x38 цм, 1971.

Упрошћене форме I, Упрошћене форме III,


Упрошћене форме IV, Композиција површина,


Усправна са љубичастом, Усправна са тиркиз плавом,


Композиција

са три плаве,

уље на

платну,

65x63 цм,

1971.

Крај педагошког рада

• Завршетак Апстрактне фазе поклопио се са

пензионисањем Љубице Цуце Сокић као

професора сликања на Академији ликовних

уметности у Београду 1972. године.

• Студенти су искрено волели и поштовали своју

професорку, тако да је остало забележено да је

неко од њих приметио – “Прилазили смо јој са

респектом и страхопоштовањем, а она нас је

одмах разоружавала једноставношћу искреношћу

и мудрошћу, тим ретким људским врлинама.”.

• Многи њени ученици постали су истакнута имена српске ликовне сцене –

Стојан Ћелић, Младен Србиновић, Славољуб Богојевић, Милица Стевановић,

Марко Крсмановић, Феђа Соретић, Игор Васиљев, Мило Димитријевић, Дадо

Ђурић, Живојин Турински, Милић Станковић, Урош Тошковић, Душан

Оташевић, Сафет Зец, Смаил Караило, Слободан Шијан, Титко Ћаће, Илија

Костов, Милош Шобајић, Милан Блануша, Горан Гвардиол, ...

Неофигурална фаза

• Љубица Цуца Сокић је започела Неофигуралну

фазу 1972. године и развијала ју је до краја

живота.

• - “У сликарству Љубице Сокић почињу поново

да се јављају фигура и предмет. Али то ни у ком

случају није враћање на ранија решења.

Напротив, то је нова сликарска концепција у

којој су фигура и предмет на изразито особен

начин транспоновани и добијају нова, битно

другачија обележја у односу на раније слике ове

наше уметнице. У тој најновијој стваралачкој

фази,присутна су искуства из њеног претходног,

апстрактног периода.” (В. Розић)

• Тематске целине Неофигуралне фазе чине:

женски портрети, мртве природе и предели.

Интима као покретач

• Женски портрети – “Фигура је, и то увек женска, у тим сликама изведена

упрошћено, сведена на површину, остварена ненаметљивом лакоћом поступка,

врло танким наносом пасте, што слици, у целини, даје готово акварелску

непосредност и етеричност.” (В. Розић)

• Мртве природе – “Тематски регистар мртве природе сада се ослања углавном

на узоре које чува у свом атељеу – на нарове, понеки лимун, јабуку, цвеће,

махом суво, затим суво лишће, а најчешће кутије, боце, керамичке посуде,

кафетијере, бокале, ћасе, боле, фрутијере, чаше: занима је готово мистериозна

архитектоника њихових облика која зна неисцрпно да варира, неуморно

бележи исте ствари, компонујући их у различита просторна хроматска

решења.” (И. Суботић)

• Предели – “Она се радо упушта у бележење свог доживљаја природе,

вероватно онда када осећа емотивну пуноћу. Она никада не понавља боје већ

их увек испочетка тражи и усклађује. На фасадама њених кућа често нема

прозора, све је подређено унутарњем значењу визуленог ефекта.” (И. Суботић)

Девојка из профила, уље на платну, 65x63 цм, 1973.

Девојка у оранж блузи, уље на платну, 70x83 цм, 1975.

Жена са

цветом,


73x60 цм, 1976.

Девојка за столом, уље на платну, 65x63 цм, 1977.

Портрет

девојке,


81x65 цм, 1980.

Девојка са црвеним прслуком, Портрет девојке на плаво зеленом дивану,


Портрет девојке у роза блузи, Портрет девојке у сивом,


Сива боца, уље на платну, 65x63 цм, 1973.

Ситни предмети, уље на платну, 63x74 цм, 1974.

Мртва природа са кутијама, уље на платну, 50x73 цм, 1977.

Мртва природа са шареним јајима, уље на платну, 50x73цм, 1977.

Ибрик са шаром, уље на платну, 55x55 цм, 1979.

Нарови и суво лишће, уље на платну, 33x46 цм, 1981.

Суво лишће

на црвеној

позадини,

уље на

платну,

33x46 цм,

1987.

Проклијали лук, уље на платну, 33x46 цм, 1987.

Предео из Ечке, уље на платну, 54x65 цм, 1979.

Београдско предграђе (Предео на Звездари), уље на платну, 70x83 цм, 1979.

Улица у Ечки, уље на платну, 21x41 цм, 1980.

Предео са житним пољем, уље на платну, 48x83,5 цм, 1983.

Поглед пеко парка на Студентски трг, уље на платну, 33x46 цм, 1986.

Пут преко пољане, уље на платну, 33x46 цм, 1986.

Илустрације• Током своје каријере Љубица Цуца Сокић илустровала

је бројне књиге и часописе за децу, а посебно

задовољство представљала јој је сарадња са чувеним

Душком Радовићем.

• Осим класичних ликовних техника – цртежа, акварела,

темпрера и уља, често је волела да експериментише.

Једно време бавила се колажом, осликавала керамику,

чак радила и филмску сценографију.

Љубав према Београду• Поред уобичајних мотива, последњих година

живота Љубица Цуца Сокић се у свом

стваралаштву посветила Дорћолу и старом

Београду, трошним кућама, баштама и

крошњама дрвећа.

• - “Мене то не привлачи зато што нестаје, него

зато што је такав био Београд мог детињства...

И кад сам слободна, прошетам улицама, увек у

тим шетњама носим парче папира и на њему

бележим неке детаље.”

• Тако је настала последња тематска фаза ове изузетне уметнице којом се она

одужила свом вољеном Београду.

• Познате су наслови њених слика: Велики храст (1990), Поглед преко парка

(1992), Кућа на углу (1992), Стрма улица (1992), Зима (1993), Кућа са заставом

(1996), Дорћол (1997), Кућа са кубетом (1998), Мотив са Дорћола (2004).

Бакалница на углу, уље на платну, 54x65 цм, 1989.

Дорћол, Дорћол, Дорћол,

уље на платну, уље на платну, уље на платну

30x30 цм, 1989. 30x30 цм, 1990. 30x30 цм, 1990.

Дорћол, Дорћол, Дорћол,

уље на платну, уље на платну, уље на платну

30x30 цм, 1994. 30x30 цм, 1994. 30x30 цм, 2000.

Кућа са заставом, уље на платну, 50x60 цм, 1998.

Вјечнаја Памјат! • 1968. године бива изабрана за дописног члана, а 1978.

постаје редовни члан Српске Академије Наука и

Уметности.

• 1980. године умире јој мајка Ружа, остаје да живи са

сестром Данком Гаталовић и о њој се бринуо њен

братанац и наследник Бранимир Бранко Гаталовић.

• Током пролећа 1995. године направљена је последња

велика ретроспективна изложба радова Љубице Цуце

Сокић у Галерији САНУ у Београду.

•2003. године умире јој сестра Данка Гаталовић.

• До краја живота свакодневно одлази у атеље да слика.

• Након краће болести, 8. јануара 2009. године у свом

стану преминула је Љубица Цуца Сокић.

Са мајком Ружом, 1975.

Са Мишом и Бранком

Гаталовићем, 2006.

Легатор и дародавац

• За живота Љубица Цуца Сокић поклонила је

многе своје слике српским музејима и установама

културе и уметности, међу којима су Народни музеј

у Београду, Музеј савремене уметности у Београду,

Српска Академија Наука и Уметности, Спомен-

збирка Павла Бељанског у Новом Саду, Народни

музеј у Нишу, ...

• Тестаментарном вољом оставила је 70 својих

ремек-дела Народном музеју, Музеју савремене

уметности, Кући легата и САНУ у Београду, као и

музејима у Крагујевцу, Пожаревцу, Краљеву, Чачку

• Често је помагала различите хуманитарне пројекте донацијом својих слика, као

и оболеле од дистрофије и канцера.

• Пред крај живота донирала је слику од чије продаје је помогнута изградња

шест кућа за слабовиде у Панчеву, које су недавно завршене.

и Крушевцу.

Награде

Крај

Сачинио: Мр Миомир Гаталовић (2011)

Education

Ljubica Cuca Sokic