Upload
simonida-vukobrat
View
576
Download
1
Embed Size (px)
DESCRIPTION
Prezentacija za 2. razred gimnazije obrađuje značenje i vrste neurotransmitera
Citation preview
ВРСТЕ НЕУРОТРАНСМИТ
ЕРА
Симонида Вукобрат,
септембар 2014.
ШТА СУ НЕУРОТРАНСМИТЕРИ Молекули одређеног хемијског састава
смештени у малим мехурићима на крају аксона који их ослобађају када до њих доспе нервни импулс. Њихов задатак је да преносе (трансмитују) одређену енергију и информације до дендрита наредне нервне ћелије.
Све се то дешава на месту званом синапса, тј, на међупростору између две нервне ћелије.
Има преко сто познатих неуротрансмитера, а први је откривен пре пар десетина година. То је био ацетил-холин.
ЕНДОРФИННеуротрансмитер задужен за стање наглашеног задовољства,
еуфорије који још и:
- Снижава осећај бола и чини могућом необичну мешавину екстремног задовољства и бола, тј. слатког уживања у извесним болним стањима
- Подиже крвни притисак, убрзава дисање, уопште, буди организам
- Смањује поспаност, повећава будност- Повећава сексуалну жељу, а при сексуалним активностима–
појачано се и лучи!- Лучи се у активним спортским стањима- Пожељан је у првим данима менструалног циклуса јер снижава
бол, а то девојка може да обезбеди благом физичком вежбом- Делује као природни наркотик, те временом, ако навикнемо
организам на његово редовно лучење, постајемо зависни од одређене концентрације у организму, па ако она из неког разлога изостане, особа се осећа изузетно лоше, чак депресивно! То је разлог појаве да активни спортисти или редовни рекреативци осећају нервозу, апатију (безвољност) ако изостане редован и очекивани тренинг!
АЦЕТИЛ-ХОЛИН Први откривен неуротрансмитер Има важну улогу у процесима учења и памћења Недостатак ацетил-холина везан је са настанком
Алцхајмерове болести, иако прави узроци обољења још увек нису откривени. Ова болест почиње релативно безазлено – особа заборавља догађаје новијег датума или, кад оде у продавницу не може да се сети свега што треба да купи. Али, како болест напредује, заборављање је све озбиљније, па пацијент заборавља и имена својих укућана или их на махове не препознаје; ако изађе – не зна да се врати кући и сл. На крају се “заборављају” и животно важне функције као што су једење и дисање. Век преживљавања је, просечно, 5 – 10 година од момента дијагностиковања, а лека још увек нема.
Више о овој болести види на овом сајту Википедије – http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D1%86%D1%
85%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82
СЕРОТOНИН Неуротрансмитер задужен за регулисање
емоционалних стања, али и спавања, бодрости, бола.
Недостатак изазива потиштеност, иначе га називају “хормоном среће”
Узимање шоље топлог млека пред спавање утиче на продукцију серотонина и нормализовање процеса спавања, јер серотонин настаје из триптофана кога има у млеку, али и у чоколади (зато смо срећни и смирени кад једемо чоколаду), воћу..
Поједини лекови за лечење депресије су на бази серотонина.
ДОПАМИН Важан инхибиторни неуротрансмитер који регулише
емоционално понашање, моторику и покрете. Код шизофрених болесника појачано је лучење
допамина Откривено је да је недостатак допамина на синапси
скопчано са Паркинсоновом болешћу Ово обољење може да се јави и пре педесете године и
карактерише га успореност пацијента, неспособност намерног покретања прстију, дрхтање руку, а касније и целог тела, лоша контрола покрета, а касније и потпуна немогућност њихове контроле.
Познати амерички глумац Мајкл Џеј Фокс већ годинама болује од ове болести.
Лека још увек нема. Више о томе – на овој адреси: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%BE%D0%BF%D0
%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BD
ЕПИНЕФРИН Ова супстанца се и као хормон лучи
од стране надбубрежне жлезде и у том облику се назива адреналин.
Утиче на стање активитета организма.
Његов недостатак изазива депресивност, а вишак – претерано активно понашање!
Неуротрансмитера има много различитих врста, а овде је за пример наведено само неколико. Истраживачи још откривају нове. Кад год смо тужни, срећни, уплашени или смо у неком другом расположењу, ту је и нераздвојна пратиља наше психе да то пропрати – биологија нашег тела.
Ево још мало додатног материјала о неуротрансмитерима: https://www.youtube.com/watch?v=Cuwx6leYVpA&list=PLd4h_cXguc0OK6ma3IkR1I2_3l-NhB0EP&index=18