Praćenje napretka i vrednovanje - GOV.me

Praćenje napretka i vrednovanje

postignuća učenika u funkciji

unapređivanja kvaliteta učenja

.

Podgorica 15.12.2016

Program seminara

Ciljevi obuke i predstavljanje

Radionica

Vrednovanje

3 segmenta

4 radionice

Zajednički evropski okvir

Jezički portfolio

Ciljevi

Definisati pojmove vrednovanja, praćenja, ocenjivanja

Obrazložiti važnost opisnog praćenja postignuća učenika

Imenovati i razmotriti osnovna načela i elemente proveravanja i ocenjivanja

Razumeti vezu Evropskog jezičkog okvira i razvoja jezičkih veština

Predstaviti Jezički portfolio kao instrument za samoprocenu i vrednovanje

Radionica

Zadatak:

Izvucite 1 cedelju.

Prošetajte po učionici i pronađite odgovarajućeg para u odnosu na pojam koji imate na cedulji.

Upoznajte se.

Predstavite jedan/a dugog/u.

Zajednički osmislite jednu rečenicu koja će povezati vaše pojmove.

ODNOS POJMOVA

ODNOS POJMOVA

Vrednovanje

Vrednovanje je prikupljanje podataka u

procesu učenja i postignutom nivou

kompetencija: znanjima, veštinama,

sposobnostima, samostalnosti i

odgovornosti prema radu, u skladu s

unapred definisanim i prihvaćenim

načinima, postupcima i elementima, a

njegovi delovi su praćenje, proveravanje i

ocenjivanje.

Načela vrednovanja

celovit pristup

pozitivna usmerenost na učenikove sposobnosti i njegova postignuća:

uočiti i podsticati učenikove

mogućnosti

izbegavati učenikove slabosti

objasniti kriterijume

vrednovanja, ono što se

očekuje

www.datadidakta.rs

RADIONICA

• Unutar grupe razmenite mišljenje.

• Pokušajte u jednoj rečenici da definišete

pojmove:

Praćenje

Proveravanje

Ocenjivanje

Praćenje – permanentno uočavanje, beleženje zapažanja o učenikovom postignuću,

radu i napredovanju u ostvarivanju očekivanih ishoda

Proveravanje – merenje postignutog nivoa znanja, veština, sposobnosti i stavova u

određenome nastavnom predmetu i vannastavnom radu.

Ocenjivanje – pridavanje brojčane i/ili opisne vrednosti rezultatima praćenja i

proveravanja učenikovog rada, postignuća i napredovanja.

Vrednovanje = proces praćenja,

proveravanja i ocenjivanja učenika

ODNOS POJMOVA

Praćenje

Praćenje je permanentno uočavanje i beleženje

zapažanja o postignutim ishodima učenja i nivou

kompetencija koji su postavljeni u okviru obrazovnih

standarda, nacionalnog kurikulumom i nastavnog

programa

uočiti i beležiti šta deca znaju i mogu

wissen / können

Glavna svrha opisnog praćenja

potpunija slika o učeniku

pomoć pri ocjenjivanju

informacija za učenike i roditelje

Praćenje se sprodovi pomoću:

Blumove taksonomije

Evropskog jezičkog okvira

Blumova taksonomija

Blumova taksonomija je klasifikacija nivoa učenja.

kognitivni domen učenja - šest različitih nivoa od

najjednostavnijeg (ponavljanja činjenica) preko

složenijih mentalnih nivoa do najvišeg (evaluacije).

Znanje

Shvatanje/razumevanje

Primena

Analiza

Sinteza

Evaluacija

Radionica

Blumova taksonomija

Povežite određen nivo učenja sa

odgovarajućim opisom.

Proverite rešenja na osnovu tabele

Razmenite vaša iskustva u vezi sa

praćenjem učenja vaših učenika

Blumova taksonomija

Područja praćenja

4 jezičke veštine:

slušanje, čitanje – receptivne veštine

govor, pisanje – produktivne veštine

Ključne kompetencije: za učenje, rešavanje problema,

komunikaciju, saradnju, rad sa podacima i informacijama,

digitalna kompetencija, odgovoran odnos prema zdravlju,

okolini i prema demokratskom društvu…

Razvoj socijalnih veština: ponašanje - procena emocionalnog

razvoja, odnosa prema drugima, odgovornost prema učenju i

obavezama, pridržavanje pravila….

Razvoj ličnih veština: samostalnost, motivisanost za učenje….

Dobar primer za praćenje

s razumevanjem primenjuje leksičke i jezične strukture

samostalno zaključuje o jezičnim pravilima

u individualnom radu primenjuje strategije učenja

razlučuje bitne informacije u tekstu i samostalno ih beleži

rado učestvuje u grupnom radu primenjujući tehnike saradničkog učenja

samostalno, odgovorno i konstruktivno pristupa rešavanju postavljenih zadataka

Vežba u plenumu

Difinišite na koje oblasti/područja

praćenja se odnose dati opisi.

- Jezičke veštine

- Ključne kompetencije

- Razvoj socijalnih veština

- Razvoj ličnih veština

Dobar primer s razumevanjem primenjuje leksičke i jezične strukture

(JEZIČKE KOMPETENCIJE)

samostalno zaključuje o jezičnim pravilima

(JEZIČKE KOMPETENCIJE)

u individualnom radu primenjuje strategije učenja

(KLJUČNE KOMPETENCIJE)

razlučuje bitne informacije u tekstu i samostalno ih beleži

(KLJUČNE KOMPETENCIJE)

rado učestvuje u grupnom radu primenjujući tehnike

saradničkog učenja

(SOCIJALNE VEŠTINE)

samostalno, odgovorno i konstruktivno pristupa rešavanju

postavljenih zadataka

(LIČNE VEŠTINE)...

Koji je drugi element

u sistemu procesa vrednovanja?

ODNOS POJMOVA

Proveravanje

Proveravanje podrazumeva merenje postignutog nivoa kompetencija u nastavnom predmetu tokom školske godine.

Proveravanje se vrši u odnosu na standarde, ishode i ciljeve učenja

Cilj proveravanja je osnova za osmišljavanje zahteva i ispitnog materijala

Čemu služi proveravanje ?

Osnovne funkcije proveravanja

Kontrolna – proverava se kako se uči

Motivaciona – podstiče dalji napredak

Obrazovna – deo je obrazovnog

procesa

Vaspitna – obučava učenike za

samoprocenjivanje

Orijentaciona – služi nastavniku za dalje

planiranje nastave

Osnovna načela proveravanje

proveravati ono što je propisano

(nastavni program) na osnovu

definisanih kriterijuma (standardi

postignuća učenika, kompetencije,

ishodi...)

način proveravanja uskladiti s uzrastom i

jezičkim nivom učenika

Šta se proverava u nastavi

stranih jezika?

Jezičke veštine Jezičke veštine ili jezičke

sposobnosti

su sastavni delovi integralnog

nastavnog procesa koji teži ka

ostvarivanju zadatih ciljeva i

osposobljavanju učenika za

uspešno rešavanje

komunikativnih zadataka.

Njegov cilj je da se postigne i

ostvari komunikativna

kompetencija i upotreba

jezika u sociokulturnom

kontekstu.

Jezičke veštine

slušanje

pisanje

govor

čitanje

Slušanje i čitanje

u skladu sa ciljem provere i ispitnim

materijalom ili zahtevom

razume suštinu/glavnu misao

razlikuje bitne od nebitnih informacija

prepoznaje potporne informacije/primere

razume nepoznatu leksiku na osnovu konteksta

svrstava slikovni / zvučni / tekstualni sadržaj

razume tok događaja/radnje

razlikuje činjenične informacije od mišljenja

zaključuje...

Govor

u skladu sa ciljem provere i ispitnim materijalom ili zahtevom

imenuje i opisuje predmete, osobe, radnje, događaje

govori na osnovu beležaka, prema zadatom obrascu ili pomoću slika

prepričava sled događaja

reprodukuje i samostalno učestvuje u dijalogu u okviru poznate tematike

primenjuje leksičke i jezične strukture u jednostavnim dramatizacijama i raspravama

reprodukuje pesme za recitovanje i pevanje

iznosi rezultate individualnog ili grupnog rada

Pisanje

u skladu sa ciljem provere i ispitnim materijalom ili zahtevom

primenjuje leksičke i jezične strukture (dopunjava tekst rečima prema vizuelnom ili zvučnom materijalu/ dopunjava delove teksta koji nedostaju)

piše beleške

piše uz predloženi model (piše čestitke, razglednice, pisma, elektronsku poštu, poruke, novi kraj priče, deo priče koji nedostaje, jednostavne poetske oblike, sastav)

piše prema diktatu

www.datadidakta.rs

Radionica

Zadatak:

Razmislite i razmenite u okviru grupe:

Kako kod vaših učenika možete proveriti :

razumevanje,

govor,

jezičke strukture i leksiku,

pravopis i pismeno izražavanje,

Kafe metoda

Provera razumevanja

sprovodi se usmeno i pismeno

zahtev može biti povezivanje jezičkoga

sa slikovnim ili muzičkim izrazom ili

pokretom,

rešavanje zadataka objektivnoga tipa

za proveru razumevanja slušanjem ili

čitanjem (zadaci višestrukog izbora,

alternativnog tipa, transfer podataka...)

Provera govora

Sprovodi se praćenjem verbalne reakcije na verbalni ili neverbalni stimulans npr. na osnovu učešća u dijalozima i dramatizacijama, reprodukcije pesmica, učešća u raspravama i sl.

Svaka govorna provera ujedno pruža i mogućnost provere izgovora i intonacije.

Provera jezičkih struktura i leksike

kroz govorne aktivnosti: dijalozi, monolozi, dramtizacije,odgovori na pitanja.......

kroz pisane aktivnosti: testovi znanja, eseji, popunjavanje formulara, opisivanje slika......

kratki testovi posle obrade i uvežbavanja nekog dela gradiva, a duži testovi posle obrade većih celina .

celovita pismena provera: čitanja/slušanja s razumevanjem, leksičke i jezične strukture, pismeno izražavanje-zadatak esejskoga tipa)

različite vrste zadataka sa različitim nivoima zahteva: poveži, zaokruži, dopuni, poređaj, izbaci, odgovori i sl.

Provera pravopisa i

pismenog izražavanja

Putem diktata i zadataka esejskoga tipa u okviru prethodno obrađenih tema i struktura (kod zadataka esejskoga tipa učenicima ponuditi pomoćne/orijentacijske elemente za struktuiranje teksta - npr. pitanja, ključne reči, delovi rečenica....)

pri proveri je važno definisati elemente i kriterijume za proveru veštine pismenog izražavanja (sadržaj/ poruka, leksičke i jezične strukture, pravopis, broj reči, ....)

Radionca

Zadatak:

koristeći Blumovu taksonomiju

u okviru grupe odredite nivo zahteva

vežbi

Koji je treći element

u sistemu procesa vrednovanja?

ODNOS POJMOVA

Ocenjivanje

Ocenjivanje je izražavanje brojčane ili opisne

vrednosti u odnosu na rezultate praćenja i

proveravanja učenikovog rada i postignuća.

sastavni deo procesa nastave i učenja, uz stalno

praćenje ostvarivanja propisanih ciljeva, ishoda i

standarda postignuća učenika u toku

savladavanja nastavnog programa;

kontinuirana pedagoška aktivnost;

da podstiče motivaciju za učenje;

da demonstrira odnos prema učenju i znanju;

da osposobljava učenika za objektivnu procenu

sopstvenih postignuća, kao i postignuća drugih

učenika.

Načela ocenjivanja

Dužnost nastavnika je da:

ocenu saopšti učeniku javno i propratiti je povratnom informacijom koja sadrži obrazloženje i preporuke za dalje napredovanje

na početku školske godine upozna učenike s načinima, elementima i vremenskom dinamikom ocenjivanja

u procesu vrednovanja poštuje individualne razlike, potrebe, uzrast učenika

javnost objektivnost

Poštovanje

individualnih

razlika

Načela ocenjivanja

Dužnost nastavnika je da:

ocenjuje redovno, permanentno, blagovremeno

ocenjuje objektivno, pravično, bez diskriminacije i

izdvajanja po bilo kom osnovu

da prilikom ocenjivanja koristi različite tehnike

(usmeno, pismeno - individualno, grupno) kroz

testove, eseje, prezentacije, pitanja zatvorenog i

otvorenog tipa, višestrukog izbora, upoređivanja,

sparivanja, nadopunjavanja…

redovnost pravičnost Različite teh.

ocenjivanja

Ocena

Ocena predstavlja objektivnu i pouzdanu meru

ostvarenosti propisanih ciljeva, ishoda učenja i standarda postignuća

razvijenih kompetencija

napredovanja i razvoja učenika

angažovanja učenika

napredovanja u odnosu na prethodni period;

pokazatelj je kvaliteta i efikasnosti zajedničkog rada nastavnika, učenika i škole u celini.

preporuka je za dalje napredovanje učenika

Elementi ocenjivanja

Osnovni elementi ocenjivanja učenika u postupcima proveravanja jesu:

Poznavanje, razumevanje, primena sadržaja (sprovodi se kroz usmeno i pismeno izražavanje)

Praktična i kreativna primena usvojenih znanja, stepen razvijenih veština/sposobnosti (sprovodi se kroz različite oblike rešavanja problemskih zadataka, situacija, praktičnih vežbi, izrade različitih projekata, inovacija, seminara i sl.)

Elementi specifični za nastavni predmet – saradnja u nastavnom procesu (aktivnost, izvršavanje obaveza i odnos prema radu)

Radionica

Zadatak za grupni rad:

Napravite vaš model obrazca za praćenje,

proveravanje i vrednovanje postignuća

učenika.

Unutar grupe se dogovorite koji su važni

elementi za vođenje pedagoške sveske.

Nach mehreren schlechten Leistungen wird eine mittlere

Leistung tendenziell besser beurteilt.

Kontrasteffekt

Bei guten Schüler/innen neigt man dazu, Fehler zu übersehen, bei schlechten werden eher Fehler gesucht.

Haloeffekt

Bei längeren Beurteilungsserien werden die ersten Arbeiten oft streng, die mittleren eher milder und die letzten wieder streng beurteilt.

Welleneffekt

Die Erwartung der Beurteilenden kann die Leistung der Prüflinge beeinflussen.

Pygmalioneffekt

Vrednovanje u praksi!

Zajednički evropski okvir

za žive jezike

Zajednički evropski referentni okvir za žive jezike (GER) je

međunarodni standard za opisivanje jezičkih sposobnosti.

Ustanovljen je od strane Saveta Evrope i koristi se

širom sveta za opisivanje jezičkih veština onih koji uče neki strani jezik.

Ciljevi GER

1. da se ohrabre praktičari (u koje se ubrajaju i učenici i nastavnici) da sebi postave nekoliko pitanja:

šta treba uraditi pri usmenoj ili pismenoj komunikaciji s drugima,

zašto se radi na ovaj način,

koji način učenja je neophodan pri učenju stranog jezika,

kako se definišu ciljevi i prepoznaje napredak od potpunog neznanja do uspešnog ovladavanja stranim jezikom,

kako se u praksi realizuje učenje jezika,

kako pomoći ljudima da bolje ovladaju stranim jezikom,

2. da se olakša razmena informacija između nastavnika/predavača i učenika tako što će učenici znati

šta se od njih očekuje i kako do toga da stignu.

Gemeinsamer europäischer Referenzrahmen

für Sprachen - Raster Zur Selbstbeurteilung

Evropski jezički portfolio EJP

Definisan od strane Saveta Evrope

Lični dokument

Utvrđivanje trenutnog nivoa poznavanja stranih jezika/procena znanja i sposobnosti

Uvažava formalno i neformalno obrazovanje

Promoviše plurilingvizma

Upoznavanje drugih klutura

Ciljevi i funkcija EJP

Cilj:

Motivisanje učenika da jačaju svoje lingvističke i interkulturalne kompetencije

Utvrđivanje nivoa jezičke kompetencije i interkulturalnog iskustva

Funkcija

Pedagoška: transparentnost, mogućnost samoprocene, preuzimanje odgovornosti za sopstveno učenje

Informativna: evidentiraju se stečena znanja u formalnom i neformalnon obrazovanju, kao i životno iskustvo.

Elementi EJP

3 elementa

1. Jezički pasoš: opšta slika o znanju jezika, sertifikati, svedočanstva,pojedine i specifične kompetencije, omogućava procenu sopstvenog znanja;

2. Jezička biografija: planiranje sopstvenog učenja i napredovanjaja, pregled ličnog jezičkog istorijata, pomaže da se postave sopstveni ciljevi, beleži iskustva u školi i van nje;

3. Dosje: kolekcija radova, diploma, sertifikata koja ilustruju znanja i iskustva navedena u Jezičkoj biografiji i pasošu.

EJP primeri

www.datadidakta.rs

EJP

austrijski www za nastavnike sa

uputstvima i primerima kako

da izrade portfolio

http://www.oesz.at/sprachenportfolio/lehrk

raefte.php?page=L2150

Crnogorski jezički portfolio

Akreditovani model EJP

http://www.zzs.gov.me/naslovna/naslovna-

medjunarodna/portfolio/

HVALA NA SARADNJI!

bukinacbiljana@gmail.com

nevena_vranes@yahoo.de