Zvoncica&Foxy

~ 1 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Iva Mili

NEPOŽELJNA

VERENICA

~ 2 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Ledi Elizabeta Vudridž uđe u salon. Za stolom u uglu sedeo je njen sin Vilijam i pisao neka pisma. Okrenuo se kada je primetio da ona stoji, neuobičajeno napeta. Njegova majka, još mladolika i vitka žena četrdesetih godina, obično je bila besprekorno smirena i uzdržana, baš kako pravila visokog društva nalažu. Mora da se nešto krupno dogodilo što ju je ovako izbacilo iz takta. Ustao je i prišao joj, i tek onda primetio pismo u njenim drhtavim rukama. - Nije valjda opet neki hir strica Hauarda? - nezadovoljno je prokomentarisao, gledajući pismo. - U stvari, jeste. I to baš veliki. Ovo se tiče lično tebe i tvoje budućnosti, tvoje sreće... Šta će sada misliti ledi Rutam o nama? Sinoć sam počela da se raspitujem za njenu ćerku, a sada... Uvredićemo je i ispašćemo neozbiljni. A što je još gore, - pogledala ga je sa bolom - unesrećiće nas, naročito tebe - srušila se na sofu, zaboravljajući na uvežbanu otmenost. - Nije valjda... - seo je pored nje. - Jeste, ugovorio ti je ženidbu. - Uh! - uzdahnuo je ali, videvši majku očajnu, smirio se i uzeo je za ruku. - Pa... nije baš kao da nisam očekivao ovako nešto. Ne smemo da budemo previše iznenađeni. Svi znamo kakav je lord Hauard. - Da, nažalost - smrknuto potvrdi ona. - Ne mogu da verujem da ti nameće ženidbu. Kamo sreće da su njega oženili pre nego što je nasledio titulu i bogatstvo i počeo drugima da nameće svoju volju. Možda ne bi postao ovakav okoreli stari namćor da je imao neku razumnu ženu pored sebe. Uh, mogla bih sada da ubijem Fransis Glenstok. - Zašto nju? Kakve ona veze ima sa ovim?

- Kladim se da je ona umešala svoje spletkarske prste u ovu njegovu iznenadnu odluku. Toliko godina se nije interesovao ni kako živimo, ni da li imamo dovoljno za život... A trebalo je, on je glava porodice, ti si njegov naslednik, jedini sin njegovog pokojnog brata... Sigurna sam da ga je ona nekako obrlatila da uradi ovo - pogledala je u njega. - On zahteva da odmah objaviš veridbu sa njenom unukom. Zato sam se ovako iznervirala. Evo, sve tu piše... - pružila mu je pismo. On ga uze. Nekoliko minuta je čitao u tišini, ne pokazujući šta misli ili oseća. Bio je to veoma lep mladić, tamne kose i očiju, vrlo sličan svojoj ~ 3 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

elegantnoj majci. Ona je sa strepnjom čekala njegovu reakciju. Sklopio je pismo i pružio joj ga nazad. - Zaista zahteva da se oženim unukom ledi Glenstok. Kako sam razumeo, one će ovih dana stići kod nas i veridba bi trebalo da se proglasi odmah posle toga. To je njegov uslov da bi mi ostavio titulu i bogatstvo - rekao je naoko mirno. - Pisaću gospodinu Ričardsu - njegova majka energično ustade. - On je naš advokat, mora da postoji neko rešenje da se ovo izbegne... - Majko, ne možemo to da uradimo. Ričards je i stričev advokat, porodični. Nije časno da ga teramo da radi stricu iza leđa, a ni on to neće hteti. Osim toga, to bi moglo da dodatno podbode starog da se još više zainati. A svi dobro znamo kakav je u takvim prilikama. Moglo bi da bude još gore. - Ne mogu da dozvolilm da ti on bira ženu... i to unuku jedne Fransis Glenstok. Ne znam da li znaš, ona je svojevremeno bila verena sa njim, međutim, njegov otac, tvoj deda nije hteo da čuje da se njegov naslednik ženi običnom parohovom ćerkom, što je ona tada bila, pa je veridbu rasturio. Ona se onda udala za Glenstoka, i nije loše prošla. Glenstok je bar ispao normalniji od tvog strica, koji se nikad posle toga nije oženio, kivan na svog oca, porodicu i ceo svet zbog te rasturene veridbe. Možda to objašnjava sve ovo. Nije mi jasno zašto želi da se osveti i kome, uništavajući tebe? Zar ne zna šta je njemu svojevremeno učinilo to porodično mešanje, pa sada hoće nešto slično da uradi drugome, ko mu ništa nije kriv... Ne, ja moram odmah da mu pišem i tražim da povuče svoj zahtev. - Rekao bih da to nije najbolja ideja. Već smo to pomenuli. Moglo bi da izazove kontraefekat. - Misliš da samo treba da pristanemo na njegov nerazumni zahtev i prihvatimo tu devojku, ma kako nepoželjna bila? Da sedimo skrštenih ruku i dozvolimo da ti neko drugi određuje kakva će da ti bude sudbina, kime ćeš da se oženiš. Unukom jedne... čekaj... unuka Glenstokove... Da nije to Blanš Beltam? - raspoloženje joj se blago popravilo kada je sa nadom podigla pogled. - Mislim da jeste. Upoznali smo se sa njom i Beltamovima prošle sezone na balu kod Klarensovih. - Oh, sećam se. Zato si ti tako smiren. To je onda u redu. Ona je baš lepa devojka i ima dobar miraz. Možda si u pravu. Ne treba da prenagljujemo.

~ 4 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Oboje su zaćutali, prisećajući se prelepe, plavokose gospođice Beltam, koja je prošle godine debitovala u visokom društvu i odmah postigla veliki uspeh. Elizabeta Vudridž sede ponovo pored svog sina.

- Čudno mi je da je Fransis Glenstok uticala na lorda Hauarda da izvrši ovakav pristisak na tebe. Blanš Beltam uopšte ne bi bila nepoželjna verenica... za bilo kog muškarca. Pretpostavljam da se i tebi dopala?

- Ostavila je veoma jak utisak na mene - izjavi on biranim rečima, ali i dalje nije pokazivao šta zaista misli. Bio je suviše dobro istreniran da bi pokazao bilo kakvo osećanje, kako dobro, tako i loše. Njegova majka bila je iz veoma otmene i stare porodice, i njeni besprekorni maniri bili su nadaleko poznati. Tako je vaspitala i svog sina. - Pitam se šta gospođica Beltam ima da kaže na sve ovo. Nisam sigurna da će ona tek tako pristati na ovu veridbu. Ti jesi Hauardov naslednik, ali još si daleko i od titule i od nasledstva. Verujem da je ona do sada već imala nekoliko povoljnih ponuda. Ona je veoma privlačna mlada dama. Pretpostavljam da ledi Glenstok zna šta radi i da je to uradila uz saglasnost svoje unuke. Vilijame, ovo uopšte neće biti tako loše kao što sam se u prvom momentu uplašila. - Tako izgleda. - Onda... čekamo da Fransis Glenstok zvanično dovede Blanš Beltam ovamo i da proglasimo veridbu. Pitam se, u čemu se onda sastoji njena osveta, ako će svoju lepu unuku da uda za bratanca onog čoveka za kog joj svojevremeno nisu dozvolili da se uda?

- Možda nije nikakva osveta u pitanju, majko? Možda je samo želela da unuku uda za mladog naslednika. Ili je to sve stric sam smislio, bez nje?

- On se već potpuno pogubio, ne verujem da razmišlja o tim stvarima. Odavno je postao čudak, potpuno mimo sveta. Ništa ga ne interesuje, ničim se ne bavi. Sigurna sam da je sve ovo njena zamisao. Pitam se samo šta zaista hoće - zastala je, utonuvši u misli. Fransis Glenstok nije bila osoba koja će bilo šta nepromišljeno da uradi, ili bez određene koristi. Samo da se iza ovoga ne krije neka zamka, razmišljala je. Vilijam je njen sin jedinac, i za njegovu budućnost bi se borila kao lavica. On ustade da završi svoju prepisku. Isplanirao je da to obavi danas, a nije voleo da odlaže svoje obaveze. Zato je prionuo, ne obraćajući više pažnju na svoju majku, koja se brzo vratila u svoju smirenu stabilnost, kao da pre pola sata nije onako usplahireno uletela ovamo. Ustala je i tiho izašla da mu ne smeta. Trebaće da izda naređenja u vezi sa dočekom gošći. Nije ni najmanje sumnjala da će se ledi Glenstok ~ 5 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

pobrinuti da se njena zamisao ostvari i da će se ovamo pojaviti najviše za dva dana. Ona ništa ne prepušta slučaju.

Posle dva dana, oboje su sedeli u onom istom salonu, iščekujući gošće. Pre pet minuta čula se kočija kako se zaustavlja ispred kuće. Elizabeta je provirila kroz prozor i videla Fransis kako izlazi iz nje, u pratnji mlade devojke, dok su sluge skidale prtljag. Odmah je obavestila sina, i sada su ukočeno sedeli na sofi, čekajući da se gošće popnu u salon. - Ledi Fransis Glenstok! - obavestio ih je lakej pošto je otvorio vrata.

- Gospođica Henrijeta Koneli! - začulo se odmah zatim i oni se iznenađeno pogledaše. U salon je oštrim korakom umarširala stara dama, na čijem licu je lako mogao da se primeti sjaj nekadašnje lepote. Njene žive, nemirne oči odmerile su brzim pogledom celu sobu, kao i dvoje malo zatečenih domaćina. Nasmejala se u sebi, prilazeći im.

- Draga Elizabeta! Vilijame... - pozdravila ih je. Za njom je poslušno išla mlada devojka u sivom putnom kostimu jednostavnog kroja. Njena smeđa kosa bila je pokrivena isto tako sivom putnom kapom sa širokim obodom. Blago se zarumenela kada joj se pogled zaustavio na divnom mladiću koji je ustao sa sofe i pošao im u susret nekoliko koraka. A sada je zastao i ozbiljno se zagledao u njih. Srce samo što joj nije iskočilo iz grudi kada je prišla bliže i mogla još bolje da ga pogleda. A tek kad je on zaustavio pogled na njoj! Nije mogla da izdrži, osećajući kako joj vatra pali vrat i obraze. Spustila je glavu, prateći svoju baku. Dakle, to je on! Prekrasni mladoženja koga joj je baka obećala. Zaista je baka bila u pravu, uopšte nije preterivala kada ga je opisivala i hvalila. Nije smela da podigne pogled, plašeći se da više neće moći da ga odvoji od njega. A bilo bi nepristojno zuriti u nekoga, bez obzira koliko je privlačan i lep. I njoj namenjen. Srce joj je zaglušujuće lupalo dok je čekala da mu je predstave. - Ledi Glenstok - začuo se ledeni glas Elizabete Vudridž kada je uspela da progovori. Od njenog pogleda neki osetljivilji ljudi mogli bi da se smrznu. Ali ne i njena protivnica, ledi Glenstok. Ona je bila dama starog kova, energična, opasna i uporna. - Tako mi je drago što vas vidim - reče ležerno ledi Glenstok, praveći se da ne primećuje ledeno iznenađenje koje ih je dočekalo. - Dozvolite mi da vam predstavim moju unuku, Henrijetu Koneli - dodala je značajno,

~ 6 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

proučavajući lica domaćina, čiji su se pogledi prikovali za njenu unuku. Ugušila je veseli kikot, posmatrajući kako se neverica i nezadovoljstvo šire njihovim licima pri pogledu na neuglednu smeđokosu devojku, nimalo glamurozne pojave. - Čekajte... - prvo je progovorila Elizabeta Vudridž. - Ovo je vaša unuka? Mi smo očekivali da dovedete Blanš Beltam - otvoreno je rekla. Nije bilo vremena za uvijanje. Ona je dobro poznavala ledi Glenstok. Ah, tačno je znala da se iza svega krije neka zamka! Fransis ih je sve nasamarila! Dovela im je neku devojku koju niko drugi nije hteo, niti će hteti! Ah, Hauarde, ludo matora! Svašta joj je prolazilo kroz glavu dok je ledenim pogledom streljala gošće. - Ah, Blanš... Ona nije ni bila u planu za ovo. Naravno, i ona mi je unuka, ali od starije ćerke. Verujem da je malčice zauzeta u Londonu. A Henrijeta mi je druga unuka, od mlađe ćerke - ljubazno je objasnila, pokazujući rukom na zbunjenu devojku pored sebe. - Ne znam, - poče ledi Vudridž posle kraće pauze, skupljenih očiju -

ne znam o čemu se ovde radi. Mi smo dobili pismo od lorda Hauarda. Pretpostavljam da ste verovatno i bolje upućeni od nas o čemu se ovde radi. I da ćete i nama objasniti - dodala je suvo. - Svakako, lord Hauard je bio ljubazan da insistira na veridbi između vašeg sina, njegovog naslednika, Vilijama Vudridža, i moje unuke. A to je upravo ova ovde, Henrijeta Koneli. Dovela sam je, baš kako je najavljeno. - Zar nije stajalo u pismu da će to biti Blanš Beltam? - bila je uporna ledi Elizabeta, odvraćajući pogled od bezbojne devojke u sivom, koja je stajala u pozadini, malo bleda, i slušala raspravu o sebi kao da nije pristuna. Što je bilo krajnje ponižavajuće, ali nju niko nije pitao za mišljenje. - Sigurna sam da u pismu uopšte nije pomenuto ime moje unuke. Pošto ga lord Hauard i ne zna - dodala je zabavljeno ledi Glenstok. Ona je obožavala ovakve situacije, koje su drugima bile neprijatne. - Očigledno je da ste dobro upoznati sa sadržinom tog pisma. Znate šta tačno piše u njemu - dodala je besno ledi Elizabeta. - Moram priznati da jesam - nasmejala se ledi Glenstok, bez traga neugodnosti. Njena mlada unuka stajala je iza nje i ozbiljno posmatrala i slušala. Isto kao i Vilijam Vudridž, koji se nije mešao u raspravu, ali je zato sa distanciranim mirom proučavao pridošlice, naročito ni po čemu posebnu devojku koja bi trebalo da mu postane verenica. Zaslugom njegovog zlog, pokvarenog strica, koji je obožavao da ovako nervira ljude.

~ 7 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Tačnije, zadesila sam se kod lorda Hauarda u poseti, baš kada mu je na pamet pala tako fina ideja... da brakom spoji naše naslednike i potomke - dodala je ledi Glenstok. Usta ledi Elizabete bila su ravna crta. Bez obzira na svoje prefinjene manire, postajala je oštra kao sečivo kad je u pitanju bio njen sin, a naročito sve vezano za njegovo nasledstvo i budućnost. Ovo što se dešavalo bila je katastrofa koje se bojala. - Hoćete da kažete da je lordu Hauardu, koji i ne razmišlja o svom bratancu, iznenada pala na pamet ideja da ga oženi vašom unukom... koju uopšte ne poznaje, čak ne zna ni njeno ime, niti je znao za njeno postojanje? - upitala je ledeno. Bar je devojka spustila postiđeno glavu, ako njena baba nije znala za stid, pomislila je. Da je pogled mogao da ubija, njene gošće bi sada ležale mrtve. Umesto toga, ledi Glenstok izgleda da se osećala sasvim prijatno. Kakva drskost! Nije ni čudo što je matori lord, Vilijamov deda, nije hteo za snaju. - Baš tako. Lord Hauard se prisetio starih, dobrih vremena - nastavljala je da prede ledi Glenstok, ne skidajući oči sa svojih protivnika -

i iznenada mu je pala na pamet ta zaista divna ideja. Priznaćete da su vaš sin i moja mlađa unuka kao stvoreni jedno za drugo - nije izdržala, pa se na kraju tiho zakikotala. Svi ostali bili su smrtno ozbiljni. Njena unuka zabrinuto je pratila razvoj situacije, koji nije mnogo obećavao. Sada je crvenilo na njenom licu poticalo od stida i ljutnje, iznad svega od beskrajnog poniženja kome je ovde bila izložena, ne samo od Vudridžovih, nego još više od njene bake, koja je volela da se zabavlja na tuđ račun. Jedva se uzdržavala da se ne okrene i izađe. Ali to se njenoj baki nikako ne bi dopalo, a ona je bila nezgodna kada bi joj se neko suprotstavio. Zato je i dalje stajala tu gde se zatekla, sa nogama kao od olova. Nije više smela da pogleda u tamnokosog, prelepog mladića. Videla je jedan njegov hladni, procenjivački pogled i to joj je bilo sasvim dovoljno da se potpuno i trajno oneraspoloži i odrekne predivnih snova koje je zamišljala na putu dovde.

- Ledi Glenstok, - nije odustajala Elizabeta Vudridž - pretpostavljam da je ipak posredi neki nesporazum. Ne mogu da verujem da je lord Hauard insistirao da se moj sin oženi ovom... šta vam je otac, gospođice?

- Paroh u selu - odgovori jedva čujno postiđena devojka. Njena baka nije želela da joj unapred mnogo objašnjava, samo joj je obećala iznenađenje, predivnog, osiguranog verenika. Doduše, iznenađenje je bilo prijatno prvih nekoliko trenutaka, kada je ugledala prelepog Vilijama Vudridža. Ali odmah posle toga, kada je krenulo ~ 8 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

objašnjavanje, počelo je da se pretvara u noćnu moru. I pored njihovog otvorenog odbijanja, baka se nameračila da je silom uda za njega! Radosno uzbuđenje još nije stiglo ni da se formira u njenom srcu, kada je počelo da se pretvara u bolno osećanje odbijanja i uvređenosti. I ovo sve je još uvek trajalo, a možda najgore nije ni došlo na red, pošto majka tog divnog mladoženje nije nameravala da se preda bez borbe. Očigledno sledi još niskih udaraca i uvreda na njen račun. Ledi Glenstok bila je kao stena. Nju ništa nije moglo da obeshrabri. Najmanje neka prepreka na putu do ostvarenja ciljeva. - Paroh? Nije li to divno, ledi Glenstok - optužujuće se okrenula prema staroj dami Elizabeta Vudridž. - Mogu li prvo da zamolim da sednemo? - odgovorila je ova i odmah sela na najbližu fotelju. Henrijeta je u nedoumici zastala, a onda se spustila na ivicu susedne fotelje. Činilo se da će stojeći biti još upadljivija. Ledi Elizabeta Vudridž spustila se na sofu, nezadovoljna podsećanjem kako ih nije ponudila ni da sednu. Što nimalo nije doprinosilo popravljanju zategnute atmosfere. - Ledi Elizabeta, razumem vaše iznenađenje, čak i negodovanje. Ali ovo su činjenice. Verujte da je lord Hauard veoma dobro promislio pre nego što mi je izneo svoj predlog - bezočno ih je gledala u oči pri ovoj tvrdnji. Njena domaćica bi verovatno već počela da se puši od ljutnje, samo da se nije tako dobro kontrolisala. - A predlog je da se vaša unuka, ćerka jednog paroha, uda za

budućeg lorda od Velbija, naslednika lorda Hauarda Vudridža. - Baš tako. Naravno, lord Hauard se posle našeg susreta odmah spremio da krene za London. Balska sezona je već počela, a on želi da u svoj testament unese odgovarajuću klauzulu. I verovatno da proveri da li je njegov nalog ispunjen. Uostalom, i ja sam svojevremeno bila parohova ćerka. Što mi ni najmanje nije smetalo da se odlično snađem u visokom društvu, kome i dalje uspešno pripadam. - Ledi Glenstok... - Elizabeta Vudridž počela je da ostaje bez teksta od ovakve bezočnosti - i dalje mislim da je došlo do neke greške. Pisaću odmah lordu Hauardu da razjasnimo nesporazum. Verujem da je on hteo da se moj sin oženi vašom drugom unukom, gospođicom Blanš Beltam... Ako je tako nešto uopšte i bila njegova ideja. - Možete da pokušate, ali uverena sam da je sve baš onako kako i treba da bude. Vidite, lord Hauard uopšte i ne zna da Blanš postoji. Tako da sigurno nije mislio na nju kada je iznosio svoj predlog. A predlog je

~ 9 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

zaista njegov. Verujte da se ja tu nisam skoro ništa pitala - nevino se osmehnula. Ledi Elizabeta iznervirano ustade, ne mareći više za strpljenje, gostoljubivost i manire. - Sluga će vam pokazati sobe. Oprostite, moram da izađem. Vilijame...? Hoćeš li, molim te, da mi se pridružiš? Oboje su ustali, ukočeno se naklonili gošćama i izašli iz salona. Ledi Glenstok se spokojno naslonila i počela da znalački razgleda sobu kada su ostale same. Njena unuka okrenula se prema zidu da sakrije suze poniženja i uvređenosti. - Draga, ništa se ne sekiraj. Biće sve u redu. Rekla bih da im je iznos koji godišnje dobijaju od lorda Hauarda jedva dovoljan da održavaju privid blagostanja i bogatstva. Zavise od njegove volje i velikodušnosti. Tako da će sve biti kako je planirano. Udaćeš se za njega i uživaćeš kada nasledi titulu i bogatstvo. - Bako! - Dogovorile smo se još pre polaska da mi se tako ne obraćaš - odvrati oštro stara dama. - Ledi Glenstok... - ispravila se devojka, obuzdavajući se za trenutak. A onda je iz nje pokuljalo nezadovoljstvo. - Kako ste samo mogli tako da ugovorite... oni me ne žele. Ne žele ni veridbu ni mene. - Što čini situaciju još zanimljivijom. Da, ovo je prilično zadovoljavajuća reakcija. - Kako samo možete da budete tako bezdušni? Zar ne vidite gnušanje sa kojim su me odmeravali... - De, de, ne preteruj. „Gnušanje”, svašta. Vi mladi ste previše osetljivi, previše nestrpljivi. Hoćete sve odmah, a i da bude idealno. To ne ide baš tako. Ali ne sekiraj se, sve će se to srediti. Samo su očekivali Blanš umesto tebe. - Zašto niste odmah javili da moja divna rođaka nije ta srećnica koja će biti učesnica ove nepoželjne veridbe - rekla je gorko. - Ne bih morala da budem žrtva ovakvog poniženja. - Gle kako se izražava! „Žrtva poniženja!” Dušo, ti možda imaš smisla za dramatiku, ali o stvarnom životu nemaš pojma. Bitno je samo da se udaš za njega, ostalo će doći vremenom. Mada, priznajem da sam malo želela da začinim. Nemoj da misliš da sam bezdušna, mila. Ja sam samo veoma promišljena i staram se o tvojoj budućnosti. Bićeš udata za lorda, mojom zaslugom.

~ 10 ~ Bosnaunited