07 Svet Oko Nas 2.pdf

7/28/2019 07 Svet Oko Nas 2.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/07-svet-oko-nas-2pdf 1/151



Svet oko nasza drugi razred osnovne {kole



2

Da bi boqe razumeo ovu kwigu,bilo bi dobro da upozna{ slede}e znake:

Uputstvo

zadatak

crtamo i bojimo

seti se {ta smo nau~ili

glumimo

pi{emo

razgovaramo

istraùjemo

ogled

re{avam o

doma}i zadatak

smisli, ispri~aj i napi{i

re~nik

• Na kraju kwige nalazi se detaqni sadràj.

• Na kraju kwige nalazi se i popis va`nih re~io kojima se govori u ovoj kwizi.



Ova kwiga }e ti pomo}i da boqe upozna{ sebe i svet oko sebe.Za{to je to va`no?Da bi se lep{e druìo sa drugovima i drugaricama.Da bi se boqe snalazio u mnogim situacijama.Da bi lep{e ìveo.

Da bi vi{e uìvao u prirodi koja te okruùje.

Svet oko nas



Moje ime je

Moje prezime je

Moja adresa je

Volim da me zovu

KOLIKO SAM PORASTAO

moja visina

broj cipela

koliko imamkilograma

po~etak I razreda po~etak II razreda razlika

Da li si zadovoqan time koliko si porastao? da ne onakoU mom odeqewu najvi{i su:

Ovo sam ja

[ta misli{ da bi trebalo da preduzme{, pa da jo{ vi{e poraste{(na primer: da jede{ zdravu hranu)?

od de~aka od devoj~ica



Re{i slikovnu ukr{tenicu.

Dobi}e{ jednu va`nu re~.

Kada re{i{ ukr{tenicu isazna{ koja je to re~, napi{iza{to je ta re~ va`na.

Koliko poznajem dru{tvo iz odeqewaOdgovori po se}awu na slede}a pitawa. Posle o tome razgovarajte u odeqewu.

Koliko u~enika u tvom odeqewu ima prezimekoje po~iwe istim slovom kao tvoje?

Koliko wih ima mla|eg brata ili mla|u sestru?

Koliko wih ima crnu kosu?

Koliko wih ima plave o~i?

Koliko u~enika u odeqewu nosi nao~are?

Koliko wih u~i da svira na nekom muzi~kom instrumentu?Koliko wih ima ku}nog qubimca?

Da li si zadovoqan svojim poznavawem dru{tva iz odeqewa?

Za{to je va`no da boqe poznaje{ svoje drugove?

tvoj odgovor stvarno stawe

drugarstvo ozna~ava blizakodnos me|u drugovima,druèwe, prijateqstvo



Seti se drugova i drugarica s kojima si se rado igrao

pre nego {to si po{ao u {kolu.

Napi{i wihova imena.

Gde ste se naj~e{}e igrali?

Koje su vam igre bile omiqene?

Drugarska slika

6

Zbog toga ti predlaèmo da ovde nacrta{ sebe i svoje staro dru{tvo.Kada se steknu novi drugovi,ne treba zaboraviti stare.

DOBRO JE ZNATI



7

Ovo su nekedrugarske re~i.

Glupo se ose}am kada mi nekaè{ istinu.Vi{e mi se svi|a kako si se ju~e obukla.Ba{ mi je drago {to si ta~no re{io zadatak.Ako èli{, pomo}i }u ti.

Laòve jedan!Ru`no se obla~i{!Svaka budala je mogla da re{i onaj tvoj zadatak!Ne mogu da ti pomognem. Ho}u da se igram.

Da li si razmi{qao o tome kojim re~ima pokazuje{ da si dobar drug?

Da li su drugarske one re~i koje nekog vre|aju?Pro~itaj slede}e primere i razmisli o wima.

Pogledaj slike i napi{i po jedan svoj primer za:

@ao mi je {to pla~e{.Volela bih da znam za{to pla~e{.

Ba{ ti je lep novi auto!Molim te, daj mi da ga pogledam.

Opet cmizdri{...

Ni{ta ti ne vaqa taj auto. Ja imam lep{i.

Ovo sunedrugarske re~i.

Kako razgovaramo u dru{tvu

DRUGARSKE RE I NEDRUGARSKE RE I

Razgovarajte o tome {ta zna~i narodna poslovica: Lepa re~ gvozdena vrata otvara .





9

Qut sam

Razmisli o tome da li se ova deca ispravno pona{aju kad su quta. Mo`da ovi de~aci imajuboqe re{ewe.

Proveri da li se ~esto quti{.

Kad me neko naquti,ja ga tresnem!

Kad me neko naquti,ja onda pla~em.

Kad mene neko naquti,ja }utim i patim.

Oboj kruì} zelenom bojom ako je tako ili crvenom ako nije.

Tek {to si zagrizao bananu, a ona se odlomila i pala.

Ba{ kad si krenuo napoqe, po~ela je da pada ki{a.Auto je pro{ao pored tebe kroz baru i isprskao te je.

Mla|i brat ti je pocepao list iz sveske.

Drugarica ne}e da se igrate onako kako ti predlaè{.

Drugarica ti je slu~ajno slomila omiqenu igra~ku.

Danas tvoj razred ide u pozori{te, a ti si se razboleo.

Drug iz razreda te nije pozvao na ro|endan.

Od 1 do 3 odgovora - Te{ko te je

naqutiti. Ali, budi obazriv, ako qutwukrije{ i u sebi pati{, to nije dobro!

Od 4 do 6 odgovora - Normalno je {to se i ti ponekad naquti{.

To se doga|a i drugima.

7 ili 8 odgovora - êsto se

quti{. Razmisli o tome da li je ba{sve razlog za qutwu.

KADA ME NEKO NAQUTI,JA MU ODMAH KAYEM :

"ZAISTA ME JENAQUTILO TO ?TO SI

MI URADIO“. LAK?E MI

JE KADA TO KAYEM.

KADA SAM QUT, ONDA LUPIM NOGOM O POD

ILI RUKOM O JASTUK.



10

Pla{im se

Toliko sam se upla{io, da sam .

Bilo me je strah, pa mi je do{lo da vi~em, da .

Strah sam ose}ao u celom telu: u stomaku, u .

Tako upla{en izgledao sam kao pla{qivi zec, kao .

Ovde nacrtaj ono ~ega se pla{i{. Nacrtaj ga na sme{an na~in.

Zamisli da te je ne{to upla{ilo. Kako bi opisao to ose}awe? Poku{aj da dopuni{ ove re~enice.

Ponekad je dobro da se {aqivo odnosi{ prema svom strahu.To moè da ti pomogne da ga pobedi{.

DOBRO JE ZNATI



11

Napi{i po ~emu prepoznaje{ da se neko upla{io.

Razmisli o tome kako strah moè da bude

koristan. Na primer:Strah od auta te opomiwe da bude{ oprezan kadprelazi{ ulicu.Strah od pada s drveta te podse}a da treba da se~vrsto drì{ za grane i da pazi{ gde gazi{.

Navedi jo{ jedan primer.

Ovaj de~ak se upla{io kada jevideo gu{tera. Napi{i {ta bi mu

rekao i kako bi ga posavetovao dabi prestao da se pla{i.

Ja se bojimmraka.

Pla{im se kadpukne petarda.

Strah me je kadse neko tu~e. Pla{im se

pauka.

Boji m se gliste. Pla{im sepijanog ~oveka.

I drugi se pla{e

Kakvo mu je tada lice?

Kakve su mu tada o~i?

Kakvi su mu pokreti?

[ta tada govori?



12

Tuàn sam

Tu`na samkada seposva|am sdrugaricom.

Tuàn samkada moj timizgubi utakmicu.

Napi{i {ta te obi~no rastuùje.

Da ne bih bio tuàn, onda radim ovo(podvuci ili napi{i):

Napi{i ili podvuci kako tugu ose}a{ u telu.

ne{to me steè u grlupla~e mi se

Podvuci ili napi{i {ta ti se doga|a kada situàn.

pla~emvolim da neko bude sa mnomèlim da s nekim razgovaram o tomevolim da budem sam

Pozovem druga i ispri~am mu{ta me je rastuìlo.Iza|em u park da se igram.

Ova devoj~ica je tu`na zato{to je izgubila svog ku}nogqubimca, psa Bobija. Napi{ikako bi je ute{io.



13

PRVI DEO

@IVA PRIRODAUÎ]EMO:– o vezi izme|u ìve i neìve prirode– o tome kako se gaje biqke– o delovima biqke– o razmnoàvawu biqaka– o delovima tela ìvotiwa– o doma}im i divqim ìvotiwama– o grupama ìvotiwa– o ~oveku

TVOJ ZADATAK ]E BITI:– da izvede{ ogled s biqkom u saksiji– da napi{e{ kako se kopriva brani od neprijateqa– da organizuje{ u odeqewu igru Pogodi {ta ose}am– da istraì{ kako se mewa drve}e u jesen



14

Priroda

Zajedni~ke osobine ìvih bi}a

@IVA PRIRODA NE@IVA PRIRODA

biqke ìvotiwe ~ovek

sunceazduh

zemqi{teoda

Biqke, ìvotiwe i ~ovek su ìva bi}a. @iva bi}a imaju neke zajedni~ke osobine:

ra|aju se rastu daju potomstvo



15

Moèmo li da dokaèmo da ìva bi}a ne mogu bez neìve prirode?Izvedi ogled s biqkom u saksiji.

Ako biqku ne zaliva{,ona }e uvenuti.

Zna~i, biqkama je za ìvot potrebna .

Ako biqku izvadi{ iz zemqe, ona }e se osu{iti.

Zna~i, biqke ne mogu da ìve bez .

[ta }e se dogoditi akosaksiju s biqkom duèvremena drìmo u zatvorenojplasti~noj kesi, izolovanuod vazduha?

Uvenu}e bez vazduha. Zato,boqe je na vreme izvadi iz kese!

[ta }e se dogoditi ako biqkuostavimo duè u mraku?

Zna~i, .

U prirodi je sve povezano.

Sva ìva bi}a, da biopstala, hrane se , uzimajuvodu , di{u i kre}u se.Zbog toga je za wihovìvot neophodna neìvapriroda: Sun~eva svetlosti toplota, voda, vazduh

i zemqi{te.

DOBRO JE ZNATI

Veza izme|u ìve i neìve prirode



16

BiqkeBiqke ìve na raznim mestima: u seoskim predelima, u gradovima, na visokim planinama, uz morskuobalu, u pustiwama, pod vodom, na stablima i granama drugih biqaka. Biqke su, kao i ~ovek, prilago|eneuslovima sredine u kojoj ìve.

Pogledaj slike i zapi{i ispod wih gde ìve biqke.



17

Postoje biqke koje rastu na vrhovima visokih planina, u veoma hladnim predelima,u kojima mnoga ìva bi}a ne bi mogla da ìve. Na primer, jedna vrsta quti}a.

Neke biqke ìve u suvim predelima sa veoma toplom klimom. Na primer:kaktusi u pustiwama ~uvaju rezerve vode u svojim stablima i tako uspevajuda preìve.

Napi{i kako se od neprijateqa brani kopriva.

Kako se brani ruà?

Nacrtaj i ti jedan kaktus.

Pogledaj sliku i opi{i izgled ove biqke.

Sve biqke se {tite od neprijateqa. Kaktus se od neprijateqa uspe{no brani bodqama.



18

ôvek gaji biqke

Krompir-pire

KROMPIR

PAPRIKA

PARADAJZ

[QIVA

P[ENICA

PASUQ

Plodove biqaka ili neke druge wihove delove qudi koriste za ishranu.

Napi{i {ta sve moè da se spremi od biqaka sa ovih slika.



19

Kako se gaje biqkePosmatraj slike. Na linijama upi{i re~i koje odgovaraju radovima prikazanim na slici.

SADI SE OREZUJE SE PRSKA SE BERE SE

KRUNI SE

Neke biqke, kao {to su jabuke i kru{ke, ~ovekgaji u vo}wacima. U prirodi ponekad te istevrste biqaka rastu bez nege ~oveka. To su divqe

jabuke i divqe kru{ke.

DOBRO JE ZNATI

GAJEWE KRU[AKA

GAJEWE KUKURUZA

GAJEWE VINOVE LOZE

U ~emu je razlika izme|u biqaka koje ~ovekgaji i onih koje same rastu u prirodi?

Plodovi divqih biqaka su obi~no sitnijii kiseliji od biqaka koje gaji ~ovek.[ta misli{, zbog ~ega?

\UBRI SE OKOPAVA SE

GAJEWE LUKA



20

Delovi biqke

Plod

Iz cvetanastaje plod.U plodu senalazi seme.

Seme

Iz semenani~e novabiqka.

Cvet

List

Stablo

Stablo sprovodi vodui druge materijeiz zemqe od korenado listova. Odràvabiqku u uspravnompoloàju.

Koren

Pri~vr{}uje biqkuza podlogu. Upija izzemqe vodu ihranqive materije isprovodi ih dostabla.

Cvet imava`nu ulogu

u razmnoàvawubiqke.

Kora drveta

Kora je tvrdi,spoqa{wi deostabla drveta.

Grana

Stablo se grana, a nagranama se razvijajulistovi koji obrazuju

kro{wu drveta.

U zelenimlistovima se,uz pomo} Sun~evesvetlosti, stvara

hrana za biqku.

razmnoàvawe jeostavqawe potomstva



21

Razmnoàvawe biqakaKada seme iz ploda biqke padne na zemqu, iz wega izraste nova biqka.[ta sve u prirodi pomaè biqci da weno seme dospe na zemqu?Evo zanimqivih primera:

Kad ptica ili neka drugaìvotiwa pojede plod biqke, tadaproguta i semenku. Ona }e je kasnijeizbaciti sa svojim izmetom. Semenkadospeva na zemqu i ni~e.

Vetar raznosiseme masla~ka.

Plodovi nekih

biqaka imaju bodqe.êsto se pomo}u wih"lepe" na krzno raznihìvotiwa, koje ih takoodnesu daleko.

Semenkenekih vrsta cve}a

i biqaka, kao {tosu pasuq, gra{aki boranija, padajuna zemqu kada semahuna sasu{ii otvori.

Re{i rebuse. Dobi}e{ nazive biqaka.

G=K

MA WAK1, 2, 3, 4, 5, 6 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 1, 2, 3, 4,



22

@ivotiwe

@ivotiwe razvrstavamo na grupe:

Ma~ka je sisar , jer mladun~esisa maj~ino mleko kada se okoti.Ko jo{ sisa maj~ino mleko?

Bubamara je insekt .Koje jo{ insekte zna{?

@aba je vodozemac .Da li si nekada videoda`devwaka?I on je vodozemac.

Korwa~a je gmizavac ,a gmizavci su i krokodil,zmija i gu{ter.

[aran je riba . A ribe su i:

Vrabac je ptica .Koje ptice jo{ zna{?

okotiti (se) zna~i:1. doneti mladun~e na svet

2. do}i na svet, roditi se (o nekimìvotiwama kao, na primer, o psu, ma~ki,medvedu i sl.)

Na svetu postoji vi{e od milion raznih vrsta ìvotiwa. One mogu biti razli~itih veli~ina: velike kaoplavi kit i slon i si}u{ne kao jedva vidqive bubice. Sve one di{u, hrane se i rastu. Neke ìvotiwe sehrane biqkama ( biqojedi ), neke drugim ìvotiwama ( mesojedi ), a neke jedu i jedno i drugo ( sva{tojedi ).

DOBRO JE ZNATI



23

Koje delove tela imaju ìvotiweNapi{i u ku}icama nazive delova tela koji nedostaju.

Oklop {titi moje telo.

glava

usta

okonoga

ustapipak

okoglava

glava

glava

glava

rep

rep

peraja

Objasni kako se ove ìvotiwe kre}u. Koje delove tela koriste za kretawe?

D } ì i



24

Doma}e ìvotiwe

KRAVA, VO I TELE

Krava je krupna i mirna ìvotiwa. Hrani se

travom koju pase na pa{wacima. Zimi je ~ovek hraniu {tali suvom travom (senom) i ìtom.

ôvek je gaji radi mleka i mesa. Krava moè dadnevno da od 10 do 20 litara mleka. Tele je mladun~ekrave.

Volovi su sna`ne ìvotiwe. Negde ih ~ovekkoristi da vuku plug kojim se ore zemqa, a negde da

vuku kola s teretom.

ôvek gaji doma}e ìvotiwe zato {tood wih ima koristi. ôvek ih hrani,poji i neguje i od wih uzima: mleko ,meso , jaja , vunu, a one mu pomaùoko poqskih radova.

DOBRO JE ZNATI



25

Koje su razlike i sli~nosti izme|u krave i koko{ke? Razmisli i napi{i.

posebnosti zajedni~ke osobine posebnosti

Napi{i {ta se sve pravi od mleka.

Napi{i {ta se sve pravi od jaja.

Koje jo{ doma}e ìvotiwe daju mleko?

Koje jo{ doma}e ìvotiwe daju jaja?

Napi{i ispod slika kako putuje mleko.

Di ì ti



26

Divqe ivotiweDivqe ìvotiwe ìve slobodno u prirodi. One same sebi nalaze hranu, vodu i skloni{te.U na{im krajevima naj~e{}e se sre}u ove ìvotiwe:

Lisica obi~no iz brloga kre}e u lov no}u,re|e po danu. Hrani se mi{evima, pticama,a rado i ìvinom. Ne spava zimskim snom.

LISICA

Divqa sviwa je {umska ìvotiwa kojase hrani bubicama, glistama, korewemi plodovima biqaka, naro~ito ìrom.U potrazi za hranom rije zemqu.

DIVQA SVIWA

Preko dana se skriva, a no}u ide u lov.Hrani se glistama, bubama, puèvima, paucimai zmijama. Od neprijateqa se brani bodqama,tako {to se sklup~a u bodqikavu lopticu.

JE@

[umska sova se gnezdi u dupqamadrve}a. To je no}na ìvotiwa – lovi no}u,a omiqena hrana su joj mi{evi.

SOVA

Podvuci u tekstu one re~enice u kojima se govori o tome ~ime se hrane ove ìvotiwe.



27

Nekada su sve ìvotiwe ìvele slobodno u prirodi. Neke od wih je ~ovek pripitomio. Objasni za{to(vidi stranu 24, 25). Tako su postale doma}e ìvotiwe.

Danas postoje: divqa i doma}a guska, divqa i doma}a koza, divqi i doma}i kow,divqi i doma}i zec i drugi.

DIVQA GUSKA

@ivi obi~no u blizini bara i jezera. Telo joj je pokriveno mekimperjem. Okretna je na vodi i odli~noroni.

U jesen se guske skupqaju u velika jata i sele se na jug, u toplijekrajeve. U prole}e se vra}aju.

U gustom rastiwu pored mo~varaprave gnezda. Udubqewe u zemqipokriju travom i suvom trskom. Ondamama guska na~upa sa sebe meko perje

i wime obloì unutra{wost gnezda.Tu snese jaja. Posle mesec danaizlegu se gu{~i}i, koji li~e napaperjaste loptice. Majka ubrzopo~iwe da ih u~i da plivaju ipribavqaju hranu. Gu{~i}i brzoporastu i po~iwu da lete s jatom.

DOMA]A GUSKA

Doma}a guska ìvi u seoskimdvori{tima. ôvek je hrani i negujeda bi dobio jaja, meso i perje.

Ona je krupnija od divqe guske,ali slabo leti i lo{ije roni od we.

Podvuci u tekstu re~enice u kojima se govori o tome gde ìvi doma}a, a gde divqa guska.

@ivotiwe ìve u grupama



28

@ivotiwe ive u grupama

jato ~opor stado krdo roj

Prona|i grupe ìvotiwa i kruì}e oboj odgovaraju}im bojama.

Neke ìvotiwe ìve u grupama, a te grupe se zovu: jato , ~opor , stado , krdo , roj .@ivot u grupi pomaè ìvotiwama, jer se zajedno boqe brane od neprijateqa i lak{enalaze hranu.

DOBRO JE ZNATI

Koliko ìve neke ìvotiwe



29

Koliko ive neke ivotiwe

Zanimqivosti

Pogledaj u tabeli koliko ìvi koja ìvotiwa. Predstavi to na grafikonu onako kako je zapo~eto.Napi{i zakqu~ak o onome {to se vidi na grafikonu.

ìvotiwa godineìvota

mrav 5

mi{ 3

dabar 6

zec 8

veverica 9

pu` 4

Zakqu~ak:

godine ìvota

ìvotiwe

Mladun~e kengura ra|a se veomamalo. îm se rodi, uvu~e se u torbusvoje majke. Tu sisa maj~ino mlekoi bezbedno je sve dok ne odraste.

Tek tada zauvek izlazi iz maj~inetorbe.

Majmuni nose svoje mladun~e na le|ima ili nastomaku sve dok ne odraste i ne po~ne da se brinesamo o sebi.

ôvek



30

ôvek

Svi qudi hodaju uspravno. Svi qudi govore i saop{tavaju svoje misli i ose}awa.

Svi qudi mogu da misle. Svi qudi rade i stvarajuono {to im je potrebno za ìvot.

Qudi ìve u zajednicama.

Objasni za{to su va`ne tolerancija i saradwa me|u qudima (vidi strane 75 i 77).

Po ~emu su jo{ qudi sli~ni?

saradwa – zajedni~ki rad na nekom

poslu, pomagawe nekome u radu

Qudi ìve u raznim krajevima sveta. Razlikuju se po visini , po gra|i tela , boji koè i kose , obliku iboji o~iju , po crtama lica itd. Na svetu ne postoje dva potpuno ista ~oveka.

DOBRO JE ZNATI

Me|utim, svi qudi imaju neke zajedni~ke odlike:

Sre}an ìvot



31

Sre}an ivot

Organizujte u odeqewu igru Pogodi {ta ose}am . Neka jedan par pokretima pokazuje svoja ose}awa,a neka drugi par poga|a koja su to ose}awa.

Da volimoi da budemovoqeni.

Za sre}an ìvot veoma je va`no i ovo:

ôveku je, kao i ostalim ìvim bi}ima, za ìvot potrebna hrana, voda, vazduh, Sun~eva svetlost itoplota. Ako ima ove uslove za ìvot, ~ovek moè da raste, razmi{qa, tr~i, igra se, radi.Da bi ~ovek bio zdrav, mora da brine o sebi: o ~isto}i tela, boravku u prirodi, odmoru i snu, zdravojishrani i dobrom raspoloèwu.

DOBRO JE ZNATI

Da imamoprijateqe i dase druìmo.

Da po{tujemojedni druge.

Da umemo dapokazujemo svojaose}awa.

Ose}awa se mogu pokazati re~ima i pokretima tela: osmehom, mahawem ruke, zagrqajem, poqupcem, {irewemruku, milovawem i na druge na~ine. Lepe re~i i ovakvi pokreti ~ine sre}nim i nas i druge qude.

Pratim promene u prirodi – jesen



32

Pratim promene u prirodi jesen

U jesen sunce slabije greje nego leti.êsto ga zaklawaju oblaci.Kad se pojavi, sve nas obraduje.

sunce

ki{a

vetar

magla

oblaci

Posmatraj kakvo je vreme u jesen. Napi{i svoja zapaàwa.

Drve}e u jesen



33

Drve}e u jesen

Koje su bojelistovi na po~etku

posmatrawa?

Koju su bojudobili listovi

posle mesec dana?

[ta si zapazio uvezi sa opadawem

li{}a?

Posmatraj opaloli{}e ispod

drveta. Kako onoizgleda? Da li jepo~elo da truli?

Prona|i tri razli~ita drveta koja rastu u tvojoj okolini. Posmatraj kako se mewaju u jesen.Zapisuj tokom jednog meseca svoja zapaàwa. Zabeleì datum kada si po~eo istraìvawe. Na

po~etku tabele nacrtaj kako sada izgledaju ta tri drveta i na linijama napi{i wihove nazive.

Vrsta drveta

Datum po~etkaistraìvawa:

Kalendar vremenskih prilika



34

PRE PODNE POSLE PODNEPROGNOZA VREMENA

ZA SUTRA

PONEDEQAK

UTORAK

SREDA

ÊTVRTAK

PETAK

SUBOTA

NEDEQA

Poku{aj da sam prognozira{ vreme za sutra{wi dan. Na primer:– Ako se vetar uve~e sti{ava, sutra }e biti lepo vreme.– Ako sunce zalazi za guste oblake, bi}e ki{e.– Ako sunce zalazi, a nebo je vedro, bi}e lepo vreme (vidi „[kolu u prirodi“, Kreativni centar , str. 14).

sun~ano promenqivo obla~no ki{a sneg jak vetar slab vetar maglaobla~no

Kalendar vremenskih prilikaPrati vremenske prilike svakoga dana tokom jedne sedmice.Navedenim znacima zabeleì kakvo je vreme bilo kog dana.

Iz leksikona



Podvuci re~enice iz kojih se vidi kako seogla{ava vrabac, a kako roda.

klepetati zna~i kloparati, lupati

RODA

Roda je velika i lepa ptica. Ima duga~ke, veomatanke noge i okruglastu glavu koja se zavr{avaduga~kim i {iqatim crvenim kqunom. Ovakav kqun joj pomaè da lovi ribe, àbe i zmije. Zbog toga se~esto kre}e pored bara i mo~vara sporim koracima,traè}i plen.

Roda iskazuje svoja ose}awa klepe}u}i kqunom.Nekad ja~e, nekad slabije, u zavisnosti od toga da liho}e da iskaè radost, àlost, strah ili pretwu.

Rode su prijateqi ~oveka i rado prave velikagnezda na dimwacima ku}a.

Preko zime se sele u ju`nu Afriku. S prole}aprvi se u svoje gnezdo vra}a mu`jak. On ga popravqai doteruje pre nego {to se vrati ènka. Kada onastigne, snese 4 do 5 jaja, iz kojih }e se izle}imladi.

VRABAC

Vrabac ìvi u blizini ku}a. êsto se moèvideti kako zajedno sa koko{kama kquca hranu.Voli da jede semenke, mekano povr}e, a naro~itozrelo vo}e.

Vrap~eva pesma je "xiv-xiv". Ako se pojavi nekaopasnost, ogla{ava se sa "xvrrr".

Dawu vesele grupe vrabaca neumorno lete iskaku}u traè}i hranu. Uve~e se sakupe na visokomstablu i pre spavawa dugo ~avrqaju. Kad se ujutruprobude, ~avrqawe se nastavqa.

U aprilu tata vrabac i mama vrabica obi~noprave gnezdo ispod krovova. Mama tu snese 4 do 5

jaja iz kojih se izlegu goli pti}i. Oni stalno drèotvorene kqunove i traè hranu. Kada odrastu inau~e da lete, napu{taju gnezdo.

35

Seti se {ta smo nau~ili



36

{

PRIRODA

@IVA PRIRODA NE@IVA PRIRODA

biqke ìvotiwe

ra|aju se, rastu, daju potomstvo,hrane se, uzimaju vodu, di{u,

kre}u se

qudi vazduh voda

stvara uslove za ìvot ìve prirode

zemqi{te sunce

me|usobno supovezani

@I VA P RI RO DA

BIQKE

@IVOTIWE

QUDI

gaji ih ~ovek

rastu u prirodi

doma}e vrstesisari

vodozemci

gmizavci

ptice

insekti

ribe

divqe

ìve u grupama~opor

stado

krdo

jato

roj

DRUGI DEO



DRUGI DEO

NE@IVA PRIRODA

37

UÎ]EMO:– o vodi– o ki{i– o vazduhu– o svetlosti i toploti– o svetlosti i bojama– o zemqi{tu– o godi{wim dobima

TVOJ ZADATAK ]E BITI:– da izvede{ ogled s vodenom parom– da prikaè{ na grafikonu koliko je palo ki{e– da smisli{ i napi{e{ pri~u na temu Doìvqaji jedne kapqice vode– da napravi{ dugu– da proveri{ sastav zemqi{ta

Voda - uslov za ìvot



38

Nau~ili smo da je voda neophodna za ìvot svih ìvih bi}a – biqaka, ìvotiwa i qudi.

Kako qudi unose u telo vodu koja im je potrebna?

Za {ta je sve qudima neophodna voda?

Kako vodu uzimaju biqke?

Kako vodu uzimaju ìvotiwe?

U prirodi voda stalno kruì. Pogledaj na narednoj slici kako to kruèwe izgleda.

Razgovarajte u odeqewu, pa onda napi{i:

Sunce zagreva vodu urekama, barama, jezerima i

morima. Voda isparava.

Jedan deo vode upija zemqa.Najve}i deo vode odlazi u potoke,reke, jezera i mora.

Vodena para seizdiè i stvara oblake.

Iz oblaka voda pada uvidu ki{e, snega ili grada.

Ki{a



39

KI[A U KUPATILUDok se tu{ira{ ili kupa{ u kadi, topla voda isparava.Sitne kapi vodene pare dodiruju plo~ice na zidu,ogledalo i druge predmete. Po{to su predmeti ukupatilu hladni, posle izvesnog vremena kapi se, ba{kao u oblaku, sjediwuju. Uskoro po~iwu da se slivajuniz predmete, sli~no kao kada pada ki{a.

Tvoja zapaàwa o vodenoj pari:

SNEGKada je hladno vreme, obi~no zimi, vodena para uoblacima se zgusne i smrzne. Od smrznutih kapqicastvaraju se sne`ne pahuqice razli~itih oblika.One padaju na zemqu i stvaraju sne`ni pokriva~.

Evo kako izgledaju neke pahuqice.Tvoja zapaàwa o pahuqicama:

Kada do|e do hla|ewa vodene pare u oblacima, sitne kapqicese sjediwuju, postaju teè i padaju na zemqu. Tako nastaje ki{a.

DOBRO JE ZNATI

Kad pada ki{a – ogledi



40

Posle ki{e, drve}e, trava i igrali{te su mokri. Kada sunce grane, sve se ponovo brzo osu{i. Voda izbarice koja se isu{ila na suncu nije nestala, ve} je samo promenila oblik – pretvorila se u paru.Ovaj ogled }e vam pomo}i da otkrijete kojom brzinom sunce isu{uje vodu. Moète ga izvesti kada jevreme sun~ano, ali posle ki{e.Potreban materijal: komad krede.

Kako se ogled izvodi1. Obeleìte kredom ivice bare. îm zavr{ite, pogledajte na sat.2. Vra}ajte se svakog sata i svaki put obeleàvajte nove ivice.

[ta }e se desitiDobi}ete niz ivica koje }e svedo~iti o brzini smawivawa barice.Barica }e na kraju potpuno ispariti.

KOLIKO JE KI[E PALO

ZA[TO NESTAJU BARICE

[iru posudu stavi na otvorenu terasu, udvori{te i sl., da bi u wu padala ki{a.

Krajem svakoga dana sipaj sakupqenu vodu ukuhiwsku mericu. Ozna~i koliko je vode palosvakoga dana.

Prikaì na grafikonu koliko je ki{e palo.Oboj za svaki dan u nedeqi odgovaraju}u

visinu stuba (vidi stranu 29).

Iz kwige "Mali ku}ni ogledi 1",Kreativni centar

Voda je va`na - ~uvajmo je!



41

DA LI U KU}I NEKO BRINE?TO VODA CURI IZ

SLAVINE?

KAD IMA VODE, SVIMA JE DRAGO,{UVAJTE VODU, VODA JE BLAGO.

Razmisli i napi{i {ta mogu deca da u~ine da bi se voda u ku}i {tedela.

îste vode nema dovoqno. Vodu naj~e{}e zaga|uju neodgovorni qudi (vidi o odgovornostima nastrani 72). Napi{i, ako si zapazio, kako qudi zaga|uju vodu.

Razmisli i napi{i kako se voda zaga|uje onda kada qudi prosipaju po zemqi automobilskouqe i sl. [ta }e se dogoditi kad padne ki{a?

Smisli i napi{i pri~u Doìvqaji jedne kapqice vode . Opi{i kuda je sve putovala vodena kap (vidistrane 38–40).

Vazduh - uslov za ìvot



42

Svim ìvim bi}ima vazduh je neophodan za opstanak (seti se ogleda s biqkom u kesi sa strane 15).@iva bi}a ga unose u organizam disawem . ôveku je obi~no potrebno da udahne vazduh 20 puta u minutu.

Pogledaj slike i napi{i kako qudi koriste vetar.

OSOBINE VAZDUHA

ôvek podvodom ne moèda di{e. Zato,kad roni, nosimasku ili bocusa kiseonikom.

Da bi ~ovek biozdrav, va`no je daudi{e ~ist vazduh.Zato je dobro daslobodno vremeprovodi u prir odi.

Vazduh je svuda oko nas. Ne moèmo da ga vidimo, jer nema boju. Vazduh nema ni miris ni ukus.

Moèmo da ga osetimo kada se pokre}e. To kretawe vazduha u prirodi zovemovetar

.

DOBRO JE ZNATI

Pro~itaj ovu pesmu i napi{i kako biqkama koristi vetar



43

Iseci spiralu od tanke hartije. Jedan kraj spirale stavi na

vrh olovke, a drugi kraj olovke drì u ruci. Drì olovkuiznad toplog radijatora ili pe}i. [ta si zapazio? Napi{i.

Pro~itaj ovu pesmu i napi{i kako biqkama koristi vetar.

Vetar duva kao lud,a Nada se smeje,mama kaè: „On sad svudputem cve}e seje.

Dograbio semewesa livade zelene,raspukao balon~i}ùtome masla~ku.

Bulkama je oteositno crno seme,seje, seje, livadeda budu {arene“.

Vetar duva kao lud,a Nada se smeje,neka mu je sre}an putkada cve}e seje.

Mira Ale~kovi}

Vetar seja~

Napi{i koje si osobine vazduha zapazio u ovom ogledu.

Sun~eva svetlost i toplota - uslovi za ìvot



44

Za{to biqke po~iwu da rastu i razvijaju se u prole}e?

[ta se sa biqkama doga|a zimi?

[ta rade neke ìvotiwe kad nastupe hladni zimski dani?

Na koje na~ine se treba {tititi od jakog sunca preko leta?

Koliko je va`na svetlost za rast biqkemoè{ da vidi{ iz slede}eg ogleda.

U kartonsku kutiju stavi proklijali krompir. Nakutiji napravi sa strane otvor, kao na slici.Kutiju poklopi i ostavi je tamo gde ima

svetlosti. Posle vi{e dana primeti}e{ kako jekroz otvor iza{la mlada biqka koja se razvilaiz klice. Ona traì svetlost da bi rasla.

Da bi biqke rasle, potrebna im je hrana.Zato preko korena uzimaju iz zemqe vodui druge materije, koje sprovode kroz stablo dolistova. Uz pomo} Sun~eve svetlosti u listovimase stvara hrana za biqke.

Bez Sun~eve svetlosti i toplote na zemqi ne bi bilo ìvota. Bilo bi previ{e mra~no i hladno.Sunce nas greje i daje nam svetlost i toplotu.

DOBRO JE ZNATI

Razgovarajte u odeqewu, pa odgovorite na slede}a pitawa:

Svetlost i bojeN i i d j S l b b j ili b l li j d k lik b j



45

Nama se ~ini da je Sun~eva svetlost bezbojna ili bela, ali ona je sastavqena od nekoliko boja.To se najboqe vidi kada se pojavi duga.

NAPRAVI DUGU

Kada je sun~an dan, napuni {iru posudu vodom istavi je pored prozora.

Uzmi malo ogledalo i stavi ga u vodu. Pode{avajga rukom, sve dok ne uhvati{ odraz sunca. Svetlost}e na zidu napraviti dugu.

SENKE

SENKE NA ZIDU

Svetlost se od sunca kre}e pravolinijski. Kada svetlostnai|e na neki predmet, nastaje senka tog predmeta.

Senke od Sun~eve svetlosti najduè su rano ujutru ikasno po podne. Sredinom dana sunce je visoko na nebu isenke su vrlo kratke.

Uve~e, pored svetlosti stone lampe, moè{ napravitina zidu razne senke pomo}u ruku.

Zemqi{te - uslov za ìvotZ i{t j h d ì i bi}i



46

Zemqi{te je neophodno ìvim bi}ima:kao izvor hranekao stani{te

Mnoge ìvotiwe, kao {to su lisica, jazavac,krtica, glista i druge, grade svoja skloni{tau zemqi{tu. Tu im je toplo i bezbedno, a za neke

ima i dovoqno hrane.

Pogledaj sliku i napi{i za{to je zemqi{teva`no ìvim bi}ima.

Napi{i {ta zapaà{ na ovoj slici.

Neka ìva bi}a grade svoja skloni{tana zemqi{tu, a neka u zemqi{tu.

Biqke iz zemqi{ta pomo}u korena upijaju vodu i druge materije.Qudi i ìvotiwe hrane se tim biqkama.

Postoje razne vrste zemqi{ta. One se razlikuju po boji, po rastresitosti i vla`nosti.



47

Postoje razne vrste zemqi{ta. One se razlikuju po boji, po rastresitosti i vla nosti.Humusno zemqi{te ili humu{a je crne boje. Zemqa humu{a je rastresita i pogodna za obradu i za

gajewe ìta, vo}a i povr}a.

Glinu{a je ù}kaste boje. Zbijena je i te{ka za obradu. Pogodna je za gajewe ìta.Pesku{a je vrlo rastresita, jer u sebi ima dosta peska. Sive je boje. Lako se obra|uje i lakopropu{ta vodu. Da bi biqke na woj uspevale, potrebno je dosta ki{e ili navodwavawe. Ovakvozemqi{te ~esto se nalazi pored reka, a na wemu se gaji povr}e.

Kre~u{a je zemqi{te brdovitih krajeva. Obi~no je crvenkaste boje. Ta vrsta zemqi{ta jerastresita i laka za obradu. Biqke, naro~ito krompir, maline i vinova loza, mogu dobro da rode akose takvo zemqi{te |ubri i ako padne dovoqno ki{e.

PROVERIMO SASTAV ZEMQI[TA

Iskopaj malo zemqe i stavi je u teglu s vodom. Zatvori teglupoklopcem i dobro je promu}kaj. Ostavi je da stoji 24 sata.

Vide}e{ da }e se zemqa u tegli nataloìti u vi{e slojeva.Napi{i kakvi su ti slojevi.

Pa`qivo pro~itaj kako smo opisali ~etiri vrste zemqi{ta. Zatim ispuni tabelu.

humu{a glinu{a pesku{a kre~u{a

boja

rastresitost

{ta uspeva odbiqaka

Razli~ita godi{wa doba – razli~iti posloviP j lik i i{i k j l di b j di{ d b



48

Posmatraj slike i napi{i koje poslove qudi obavqaju u tom godi{wem dobu.

U jesen qudi oru zemqu iseju p{enicu. P{enicase seje pomo}u seja~icekoju vu~e traktor. Unekim krajevima qudi

jo{ uvek seju p{enicuru~no.

Najboqe je za mladestabqike p{enice dazimi budu pokrivenesnegom i za{ti}ene odmraza.

U prole}e se mladap{enica prehrawuje|ubrivom. To se radima{inama, a ponegde

jo{ uvek ru~no.

U jesen zbog ki{a imazelene trave. Dobro jetada izvoditi kravu dapase travu.

Zimi kravu vaqa hranitiosu{enom travom koja sezove seno i mlevenimìtom. Krava se oteliobi~no jednom godi{we.

Kad se oteli, onda se nemuze, jer tele sisa wenomleko.

GAJEWE P[ENICE

GAJEWE DOMA]E @IVOTIWE (KRAVE)

jesen zima prole}e leto


U prole}e stiè mladatrava koju krava volida pase. Ako ima svojetele, onda ga krava u~ikako da pase travu.

Ako je do leta teleporaslo, onda se onosamo hrani travom imlevenim ìtom. Kravatada daje mleko, koje

deca najvi{e vole.

GAJEWE I KORI[]EWE PAPRIKEjesen zimarole}e leto



49

U prole}e semlade stabqikepaprike sade udobro isitwenui vla`nu zemqu.

Opalo li{}e seskupqa grabuqama,ali i na ovaj na~in.

Krajem leta beremozrele slatke plodove{qiva.

GAJEWE I KORI[]EWE [QIVA

j

jesen zimarole}e leto

SRE\IVAWE GRADSKIH ULICAjesen zimarole}e leto

U kasnu zimu ili u ranoprole}e orezuju se grane{qiva da bi boqe rodile.U prole}e {qive cvetajui zame}u plod.

Zimske pri~e



50

Po~iwu da duvaju hladni vetrovi. êsto seujutru podiù magle. U vazduhu miri{e zima.

Mnoge ìvotiwe se spremaju da prespavajuzimu.

Ispod grma jedan pu` kopa jamu u zemqi.Kad je iskopao dovoqno duboko, u wu je doneosuvo li{}e. Poloìo je li{}e da mu posteqabude meka i topla. Onda je u{ao u jamu. Uvukao

je telo u svoju ku}icu i po~eo da pravi vrata nawoj. To }e ga za{tititi od mraza. Kad su vratabila gotova, zaspao je umoran slatkim snom.

U prole}e }e osetiti kad se javi toplo suncei prvo mlado li{}e. Tada }e se probuditi iiza}i iz svoje jame.

Zimskim snom spavaju jo{ i: medved, korwa~a, je`, gu{ter, zmija, mrav i druge ìvotiwe.Napi{i pri~u o tome kako se korwa~a spremila za zimski san.

Podvuci u tekstu one re~i koje govore o tome kako

pu` priprema jamu za zimu.

Iz leksikona



51

Podvuci u tekstu one re~enice koje govore omladuncima srne i mladuncima zeca.

leksikon je kwiga, vrsta mawe enciklopedije; u woj su azbu~nim ili abecednim redom pore|ani i obja{wenipojmovi, li~nosti i doga|aji iz raznih oblasti umetnosti i naukeparoàk je krak, {iqak koji izraste na glavnom delu roga jelena

ZEC

Zec ima duge u{i koje odli~no ~uju svaki {um.Ima brkatu wu{kicu i kratak rep. Boja dlake mu jeprilago|ena boji zemqe: od sive do kestewaste.Predwe noge su mu kra}e od zadwih, pa tako moèbrè da tr~i i ska~e. Pla{qiv je i na najmawi {umbeì.

Hrani se biqkama, najradije kupusom, a zimiglo|e koru mladog drve}a. Kad beì, zec stalnomewa pravac – ~as na jednu, ~as na drugu stranu –kako bi zavarao neprijateqa.

Mama ze~ica pravi leglo od trave i li{}a umawem udubqewu. Da bi bilo udobnije i toplije,oblaè ga dlakom od svoga krzna. Tu okoti nekolikomladih koje greje svojim telom, dok oni sisaju. Akowihova mama nije tu, doga|a se da nai|e druga mamaze~ica, pa ih pomazi i podoji.

Ze~ica ~esto ~u~i podaqe od legla, pa akoneprijateq nai|e, ona po~iwe da beì i odvla~ipa`wu na sebe. Kad zametne trag, vra}a se ze~i}ima.

SRNA

Srna se moè videti u {umama i naproplancima, gde ima so~ne trave i niskog `buwa.Mu`jak srnda} ima uspravne rogove sa triparo{ka. @enka srna nema rogove.

Srna u maju mesecu okoti jedno ili dvamladunca, laneta. Oni sisaju, brzo rastu i uskoropo~iwu da grickaju mlado li{}e i travu.

Srna ima boju dlake koja je uvek sli~na boji{ume – leti je tamnocrvenkasta, a zimi sme|esiva.Bela pega na zadwici pomaè joj da se boqe sakrijeu grmqu.

Mekom i vla`nom wu{kom ose}a mirise kojedonosi vetar, a krupnim o~ima dobro vidi. Kada seupla{i, vrlo brzo tr~i i ska~e.




52

N E@ IVA P RI RO DA

VAZDUH vazduh je neophodan uslovza ìvot ìvih bi}a

osobine

VODA

ZEMQI[TE

SUNCE

bez bojei mirisa

voda je neophodna za ìvotsvih ìvih bi}a

osobinebez boje,

mirisa i ukusa

izvor hranei stani{te razlikuje se porastresitosti,

boji ivla`nosti

vrste zemqi{tahumu{apesku{aglinu{akre~u{a

izvor svetlostii toplote

TRE]I DEO



GDE ÔVEK @IVIUÎ]EMO:– o planinskom selu– o ravni~arskom selu– o ìvotu u gradu– o vodama u nasequ i okolini

– o grupama qudi: porodici, {koli, nasequ– o snalaèwu u okolini– o saobra}aju– o saobra}ajnim znacima– o saobra}ajnim sredstvima– o pravilima pona{awa u saobra}aju

TVOJ ZADATAK ]E BITI:– da napi{e{ zapaàwa o svojoj okolini– da napi{e{ po ~emu se razlikuje reka od jezera– da objasni{ {ta ti se u {koli svi|a, a {ta ne svi|a– da napi{e{ koja su de~ja prava i odgovornosti– da nacrta{ kartu svog kraja

53

Naseqa su razli~itaPLANINSKO SELO



54

PLANINSKO SELO

Posmatraj ovu sliku i odgovori na slede}a pitawa:

Kako su raspore|ene ku}e u planinskim selima?

Navedi zanimawa qudi iz planinskih sela.

[ta obi~no proizvode i prodaju qudi iz ovakvog planinskog sela?

Iz na{e {ume drvokoristimo za ogrev, a ne{to

od toga i prodajemo.

U mom selu najvi{e segaje ovce. Od wihovog mleka

qudi prave sir i kajmak.

Moj deda imako{nice s p~elama i

prodaje med.

U vo}wakuimamo najvi{e

{qiva i malina.

Moje selo ima{kolu i crkvu. Kodlekara odlazimo u

gradski dom zdravqa.

Ja ìvim u malom selu naZlatiboru. Ku}e u mom selu su

daleko jedna od druge.

RAVNIÂRSKO SELO



55

Posmatraj ovu sliku i odgovori na slede}a pitawa:

Kako su raspore|ene ku}e u ravni~arskim selima?

îme se bave qudi u ovom selu?

Navedi neke razlike izme|u planinskog i ravni~arskog sela.

Ja ìvim u ravni~arskom selu blizureke Morave. Ku}e su pore|ane s obe strane

puta koji prolazi kroz selo.

Najvi{evolim da leti pecams drugovima na reci.

Volim kada satatom po|em traktorom

da mu pomaèm uraznim poslovima.

Imamo {estkrava. Tata svakogadana prodaje mleko

mlekari.

Moje selo ima{kolu, crkvu, prodavnicu

i zdravstvenu stanicu.

Moji roditeqinajvi{e gaje povr}e, koje

prodaju na pijaci. Na wivamasejemo p{enicu i kukuruz.

@ivot u graduMoj tata je

inèwer. On radi ufabrici.



56

Ja ìvim u gradu, natre}em spratu jedne zgrade.

Svakoga dana moj zadatak jeda kupim hleb i jo{ pone{to u

obli`woj prodavnici.

Volim da sa tatomidem na stadion da gledam

fudbalske utakmice.

Nedavno sam saroditeqima i bratom u

pozori{tu gledao predstavu"ârobwak iz Oza".

U gradu se prevozimoautobusom, tramvajem,trolejbusom, taksijem,

ili automobilom.

Moja mama je de~jilekar i radi u bolnici.



57

Posmatraj slike i napi{i:

Koje su razlike izme|u grada i sela?

Izgled ku}a:

Ulice i putevi:

Zanimawa qudi:

@ivot dece:

Do {kole stièm pe{icei moram da pre|em raskrsnicu

sa semaforom.

Kad ho}u da seigram, nalazim se sadrugovima u parku.

Mama i tata jednom nedeqno odlazena pijacu gde kupuju vo}e, povr}e, sir, med

i drugo. Ja oboàvam {umske jagode.

Moja okolinaPosmatraj sa nekog uzvi{ewa (brda ili visoke zgrade) svoje naseqe i okolinu. [ta vidi{?



58

Vidi{ li ravnicu, brdo, planinu, reku, puteve, zgrade? Kako bi mogao da nacrta{ ono {to vidi{?Evo jednog primera.

RAVNICA

PUT

MOST

BRDO

VRH

PODNO@JENASEQE

REKA

PLANINA

Ovde napi{i zapaàwa o svojoj okolini.

Napi{i ime naseqa u kojem ìvi{.



59

Da li je tvoje naseqe selo ili grad?

Napi{i da li je tvoja okolina ravni~arska, brdovita ili planinska.

Kako se zove najbliè brdo ili planina u tvojoj okolini?

Navedi nazive voda (potoka, reke ili jezera) u tvom nasequ ili okolini.

Postoje li ulice u tvom nasequ?

Ako postoje, koji je naziv ulice u kojoj stanuje{?

Da li neki vaàn put prolazi kroz tvoje naseqe?

Kuda on vodi?

Da li kroz tvoje naseqe prolazi èlezni~ka pruga?

Koje je naseqe najbliè tvom nasequ?

Da li je u tvom nasequ podignut neki spomenik? Ako jeste, napi{i koji je to spomenik.

Napi{i jo{ ne{to o svom nasequ za {ta misli{ da je va`no.

Vode u nasequ i okolini



60

IZVOR

POTOK

REKA

REKA

U[]E

U[]E

JEZERO

MORE

BARAOBALA REKE

Ovde napi{i zapaàwa o vodama u tvom nasequ i okolini.

Napi{i koje vode postoje u tvojoj okolini i kako se zovu.



61

Napi{i koje vode postoje u tvojoj okolini i kako se zovu.

Da li si primetio koje biqke rastu pored tih voda? Napi{i koje su to biqke.

Koje ìvotiwe ìve u wima?

Da li na toj vodi ima mostova? Ako ima, opi{i ih.

Da li se u tu vodu uliva neka druga? Koja? Opi{i je.

Da li po toj vodi moè da se plovi? îme?

Napi{i po ~emu se razlikuje reka od jezera.

Pogledaj sliku i objasni {ta je izvor.

Objasni {ta je u{}e.

Smisli i napi{i kako bi bilo kada bi ~ovek ìveo sam

Grupe qudi – porodica



62

Smisli i napi{i kako bi bilo kada bi ~ovek iveo sam.

[ta bi sve sam morao da radi?

Napi{i ko {ta radi u tvojoj porodici.

MOJA PORODICA

Deda ponekadupeca ribu, alidanas ponovo nijeimao sre}an dan.

Tata obi~nosubotom ide napijacu. Ponekad ija idem s wim.

Moj brat je rekaoda je gra{ak bqak.Tata se naqutio:

Da}u ja tebi bqak! Ako ne pojede{,ne}e{ mo}i daide{ napoqe!

Mama danassprema gra{ak, abaka moju omiqenupitu s vi{wama.Volim da jojpomaèm.

Ja ìvim sa mamom, tatom, bratom, bakomi dekom. Ovo su slike iz moje porodice.

porodica je zajednicakoju ~ine roditeqi iwihova deca. ^lanovi

porodice sume|usobno povezani.

Da bi lak{e ìveli, qudi se povezuju u razne grupe ilizajednice . To su: porodica, {kola, naseqe i druge.

DOBRO JE ZNATI

[kola[kola je grupa ili zajednica u kojoj su qudi povezani raznim poslovima.Razmisli pa ispri~aj za{to postoji {kola. Koji su weni ~lanovi? Kako oni me|u sobom dele poslove?



63

Napi{i kako su podeqena zaduèwa u tvom odeqewu.

Pogledaj slike i objasni kako su podeqeni poslovi u tvojoj {koli. [ta ti se u {koli svi|a?[ta ti se ne svi|a?

U~iteqicaje rekla momtati da midobro idepredmet

Svet oko nas ,

ali da nisamba{ najboqi izmatematike.

Tetkica Ruàse najvi{e qutikad neko ostavqaotpatke u klupi.

Razmisli pa ispri aj za{to postoji {kola. Koji su weni lanovi? Kako oni me|u sobom dele poslove?

U bibliotecinajvi{e volimpolice sailustrovanimkwigama.

Volim kadsam redar, ali nevolim to {to nemogu da iza|em udvori{te da se

izjurim.

@ivot u nasequStanovnici seoskih i gradskih naseqa imaju razne potrebe, na primer: da se hrane, da piju vodu,da se odevaju, prevoze, le~e, {koluju i tako daqe. Da bi zadovoqili ove potrebe, qudi dele poslove.Tako nastaj ra ne sl `be E o kako to i gleda grad



Mawe jedite slatki{e.

64

Tako nastaju razne slu be. Evo kako to izgleda u gradu.

Najvi{e se bojim kada detepotr~i za loptom na kolovoz.

Smeta nam kada je sme}e pored kontejnera.

Za uìnu kupite jabuke.



Do jutra }emo za |ake ispe}i perece i kifle.

Posmatraj slike i napi{i koje poslove obavqaju slede}e slu`be:

Prevoz –

îsto}a –

Zdravstvo –

Trgovina –

Policija –

Pekara –

65

Kaìte mi ako vas neko dira.

Ja u grupiSvaki ~lan grupe ima svoja prava i obaveze.îtaj o tome, razmi{qaj i dopi{i.



66

Moja prava su:

da imam obezbe|enu hranu

da imam {ta da obu~em

da

Moje obaveze su:

da pomaèm u sre|ivawu stana

da u~im

da

itaj o tome, razmi{qaj i dopi{i.

JA U PORODICI

pravo je ono {tonekome pripadapo nekom praviluili dogovoru

obaveza je ono{to treba ilimora da se radi,

du`nost

JA U [KOLI

Moja prava su:

da pitam ako ne{to ne znam

STOP!MOLIM VAS DA SMAWITE BRZINU PROVERITE



67

JA U NASEQU

da pitam ako ne{to ne znam

da koristim {kolsku bibliotekuda

Moje obaveze su:

da u {koli u~im

da pomaèm u odràvawu reda u u~ionici

da

Moja prava su:

da koristim puteve i ulice u nasequ

da koristim

Moje obaveze su:

da budem dobar kom{ija

da ne prqam parkove i autobuse

SMAWITE BRZINU. PROVERITE DA LI VAM JE OBU}A {ISTA.

Pravila pona{awaDa bi qudi u grupi mogli da ìve, treba da se pridràvaju odre|enih pravila. Zamisli, na primer, davoza~i ne po{tuju saobra}ajna pravila i da voze kuda èle i kako im se prohte. [ta bi se tada dogodilo?



68

[ta bi se desilo kod ku}e kad ne bismo po{tovali pravilo da se, posle kori{}ewa, slavina za vodu zatvori?

Posmatraj slike ove porodice i razmi{qaj o pravilima pona{awa.

PRAVILA PONA[AWA U PORODICI

[ta misli{, {ta nije dobro u ovoj ku}i? Koja se pravila ne po{tuju?

Smisli i dopi{i jo{ neka pravila pona{awa u porodici:

da svako ostavqa svoje stvari na wihovo mestoda

pravilo je propis koji nam govori kako da ne{to radimo i kako da se pona{amo

U [KOLI



69

U NASEQU

Pogledaj slike iz ovog odeqewa. Napi{i koja se pravila ne po{tuju.

Predloì jo{ neka pravila pona{awa u {koli:

[ta ti se ne dopada na ovim slikama? Koja se pravila ne po{tuju?

Predloì jo{ jedno pravilo za lepo pona{awe u nasequ:

Tvoja potreba je da ima{ hleb za doru~ak. U nasequ postoji podela poslova: hleb peku pekari,

raznose ga voza~i, prodaju ga prodavci. Pravilo je da svako na vreme zavr{i svoje poslove u vezis hlebom. [ta }e se dogoditi ako to pravilo neko ne bude po{tovao?

Kako da napravim plan akcijePostoje razni problemi. Potrebno je da ih re{avamo. Ti moè{ tome da doprinese{.



70

plan – zamisao o svemu {to treba uraditi da bismo ne{to postigliakcija – organizovani zajedni~ki rad na ne~emuproblem – te{ko}a koju treba re{iti

Evo kako bi mogao da napravi{ plan re{ewa nekog problema:

1. Napi{i {ta je problem – {ta ti smeta.

Smeta mi to {to u u~ionici nema na{ih radova.

2. Kako bi trebalo da bude?

@eleo bih da radovi svih |aka iz odeqewa stalno budu izloèni u u~ionici.

3. [ta je potrebno da urad i { da bi se to promenilo?

Napravi}u plan za organizovawe izlo`be.

4. Ko {ta treba da uradi?

Izabra}emo redakciju koja }e da se sastaje svake nedeqe.

Za ~lanove prve redakcije predloì}u Nedu, Milana, Lenu i sebe.

5. Kada }e se akcija izvesti?

U mesecu oktobru.

6. îja podr{k a ti je potrebna da bi ostvario plan?

Razgovara}emo sa u~iteqicom i sa {kolskim domarom.

7. Kako }e izgledati sve~ano otvarawe izlo`be i koga }e{ pozv ati?

Radovi svih u~enika bi}e izloèni u u~ionici na panoima kojesmo napravili uz pomo} {kolskog domara. Pozva}emo u~iteqicu,

direktora, nastavnike, roditeqe i poznatog de~jeg pesnika.

Izve{taj o uspehu na{e akcije:

Izloìli smo na{e pesme, pri~ei crteè. Svi su bili odu{evqeni,a najvi{e na{a u~iteqica.

Ovde napravi plan akcijeTvoje ime i prezime:

Mesto i adresa:



71

Naziv akcije:

1. [ta je problem?


3. [ta je potrebno da uradi{ da bi se to promenilo?


5. Kada }e se akcija iz vesti?

6. îja podr{ka ti je potrebna da bi ostvario plan?

7. Kako }e izgledati zavr{etak akcije?

Iz ve{taj o uspehu akcije:

De~ja prava i de~je odgovornosti

Deca imaju pravo Ali neka se potrude

Pravo Odgovornost1.



72

j pda budu vedra i zdrava,da rastu i miri{ukô cve}e, kao trava.

Deca imaju pravona bistar potok i rekui kao leptiri}i

na cvetnu livadu meku.

Deca treba da ìves onima koje vole,deca najboqe rastuvoqena i kada vole.

Ovo treba da znajusvaki mama i tata:deca imaju pravona sestru i na brata.

Deca imaju pravona {kolu i na kwige,

u wima da na|u radost,a ne velike brige.

Deca imaju pravona igru do mile voqe,sa drugom da se druè,s drugom je uvek boqe.

pi deca oko zdravqa,da im se: "Peri ruke!"sto puta ne ponavqa.

I deca neka pomaù,neka se vi{e brinuda svi imamo lepu

i zdravu okolinu.

Onome ko te volipokaì po{tovawe,tvoja qubav i pa`wawemu je radovawe.

Lepo je kada se bra}ai sestre dobro slaù,dok mla|a deca rastu,starija da im pomaù.

Za |ake mnogo je boqeda u~e i da znaju,

za sve {to ih zanimapitawa da postavqaju.

Deca treba da znajudokle je prava me|ai da ono {to ~inene sme drugog da vre|a.

2.

4.

3.

5.

6.

Odrasli, sada ~ujte,ne treba da vas ~udi,ako ste u du{i decabi} t b i di

Zemqa koja po{tujeova de~ija pravabi}e najvi{e sre}na,bi} j i{ d

7. 8.



73

bi}ete boqi qudi. bi}e najvi{e zdrava.

S.M.

Pro~itaj i poku{aj da objasni{ jedno po jedno de~je pravo i odgovornost koja uz wega ide.

Podelite uloge i kazujte po ulogama ovu pesmu. Ako ima darovitih za muziku, neka smisle melodijuna koju pesma moè da se peva.

Objasni kako razume{ slede}a de~ja prava:

odgovornost je ose}awe obaveze i du`nosti i sno{ewe negativnih posledica pona{awa.Odgovoran si kada ose}a{ da si obavezan da sve {to radi{ – uradi{ dobro. Odgovoran si akodobro i na vreme uradi{ doma}e zadatke, ali si tako|e odgovoran za svoje pona{awe u {koli iza svoje postupke prema drugima.

1.

2. 4.

3.

Mala anketaSprovedi anketu u svom odeqewu. Zamoli dru{tvo da odgovori napitawe: [ta misli{ o davawu ru`nih nadimaka?



74

ime i prezime odgovor

a b v g

a b v g

a b v g

a b v g

a b v g

a b v g

a b v g

a b v g

a

b

v

g

Oboj odgovaraju}i broj kvadrati}a.

Rezulatati ankete:

a . . . odgovora

b . . . odgovora

v . . . odgovora

g . . . odgovora

a) zabavno mi jeb) to me vre|av) ponekad mi smetag) nemam mi{qewe o tome

Na osnovu sprovedene ankete zakqu~ujemslede}e:

anketa je istraìvawe,prikupqawe mi{qewa i podataka

od ve}eg broja qudi radirasvetqavawa nekog pitawa

U na{oj u~ionici...Razmisli o ovim porukama. Razgovarajte o wima u odeqewu.

Ne moramo svi da budemo isti.



75

Ne moramo svi da mislimo isto.

NE MORAMO SVI DA SE PONAšAMO ISTO.

Ne moramo svi da govorimo na isti na~in.

Ne moramo svi da se obla~imo isto.Ne moramo svi da verujemo u isto.

Imamo pravo da budemo svoji.

Dopada nam se to {to su ljudi razli~iti.Znamo da nas na{e razlike ~ine zanimljivim i JEDINSTVENIM.

Po{tujemo razli~ite na~ine pona{anja i razmi{ljanja – ~ak i kad se neslaèmo s njima.

DAJEMO SVE OD SEBE DA MIRNO RE[AVAMO PROBLEME.Reagujemo kada primetimo da se neko prema drugima nepravedno pona{a.

Pona{amo se prema drugima onako kako bismo voleli da se drugi pona{aju prema nama.

Ophodimo se jedni prema drugima s po{tovanjem.© 2004 U~ionica bez nasilni{tva. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar .

Prijateq se u nevoqi poznajeSeti se pri~e „Golub i p~ela“. Kakvo je dobro p~ela u~inila golubu? Za{to mu je u~inila dobro?Uporedi ovu pri~u sa pri~om „Lija i `dral“. Po ~emu su pri~e sli~ne, a po ~emu razli~ite?



76

OSOBINE KOJE SU VA@NE ZA DOBRE ODNOSE ME\U QUDIMA.

QUDI, OVAJ ZADATAKMI NIJE JASAN!

TO JE TVOJPROBLEM.MENI JEJASAN.

AKO HO}E?,MOGU DA TI

OBJASNIM.

Posmatraj sliku i objasni ko je ovde sebi~an, a ko nesebi~an.

Napi{i jedan svoj primer sebi~nog i nesebi~nog pona{awa.

nesebi~an je onaj koji nemisli samo na sebe, negobrine i o drugima

sebi~an je onaj kojibrine samo o sebi isvojoj koristi

ZA?TO ME NISTE POZVALI DA ZAJEDNO IGRAMO FUDBAL?

TAKO SMO SE DOGOVORILI.NISMO GA NI

IGRALI!

Posmatraj sliku i kaì ko je ovde iskren, a koneiskren.Napi{i jedan svoj primer iskrenog ineiskrenog pona{awa.



77

IZVINI, IGRALI SMO,ALI SMO ZABORAVILI DA TE

POZOVEMO. BA? MI JE YAO.

VOLELA BIH IJA DA SE IGRAM S VAMA.

VAYI. BA? }E BITI DOBRO DA SE IGRAMO SVI ZAJEDNO!

TI NE MOYE?!

Ko je ovde tolerantan, a ko nije?

Napi{i jedan svoj primer tolerantnog inetolerantnog pona{awa.

iskren je onaj koji otvoreno izraàva ono {tomisli i ose}a

tolerantan je onaj koji je pomirqiv, koji prihvatarazlike. Takve osobe, izme|u ostalog, smatraju da

je dobro {to su qudi razli~iti.

Kako da re{imo problemZamisli da si se na{ao s drugom napoqu. Predlaè{ da seigrate loptom u parku.

On odbija i predlaè da idete da se igrate kod wegove ku}e.



78

Ti se s tim ne slaè{.Ovo je jedan mali problem. Treba ga re{iti. Kako?Pro~itaj re{ewa i zaokruì jedno koje tebi odgovara.

a) Nagovarao bih ga da prihvati moj predlog. Moqakao bih ga,pretio, qutio bih se – sve dok ga ne ubedim.

b) Odmah bih ga poslu{ao i zaboravio na svoj predlog.v) Predloìo bih mu da bacamo nov~i}, pa kako padne!g) Nagovarao bih ga dugo, a ako ne vredi, odustao bih. Neka bude po wegovom.d) Ako ne prihvati moj predlog, naqutio bih se na wega i oti{ao ku}i.|) Predloìo bih mu da se malo poigramo loptom, pa da onda odemo kod wega.

Da li si prona{ao re{ewe koje ti odgovara? Ako jesi, napi{i koje je to re{ewe.

Dogovorite se u odeqewu da odglumite re{avawe raznih problema. Na primer: vas je nekoliko, a

quqa{ka je jedna – {ta je re{ewe?

Kada do|e do nekog problema, odgovori da li misli{ samo na svoje potrebe i èqe ili razmi{qa{

i o potrebama svog druga. Navedi primer.

Prirodno je da svi imamo razli~ite èqe. Treba po{tovati svoje èqe, ali po{tovati i èqe drugih.DOBRO JE ZNATI

Pravilnici o pona{awuRazmisli o tome kako se ti i tvoji drugovi pona{ate u u~ionici za vreme ~asa i na odmoru.Da li ti ne{to smeta? Predloì da se o tome razgovara u odeqewu.



79

Ovde predloì neka pravila pona{awa u u~ionici.

Predlog 1 Za vreme odmora ne juriti se izme|u klupa.

Predlog 2

Predlog 3

Predlog 4

Predlog 5

Ovde predloì neka pravila pona{awa u autobusu.

Predlog 1

Predlog 2

Predlog 3

Predlog 4

[ta se krije iza re~iKako je Ivana razumela tatine re~i? [ta ti misli{?Zaokruì slovo ispred odgovora ili dopi{i odgovor.

DOSTA JETELEVIZIJE ZA

DANAS!



80

a) Tata mi namerno ne dozvoqava da gledamcrtani film.

b) Tata me ne voli.

v) Tata misli da je {tetno previ{e

sedeti ispred TV-a.

g)

Kako je Jovan razumeo mamine re~i?Zaokruì ili dopi{i odgovor.

a) Mama misli da sam nespretan i nepa`qiv.

b) Mami je ào {to sam razbio wenu omiqenu {oqu.

v) Mama je quta na nekog drugog, pa to iskaquje na meni.

g)

NESPRETWAKOVI}U!

GDE GLEDA??

U razgovoru vrlo je va`no da dobroslu{amo {ta drugi kaù i da shvatimo koji

je problem na koji èle da nam ukaù.

DOBRO JE ZNATI

Sawa pokazuje u u~ionici novi broj ~asopisa. Mnogi su radoznali i traè da ga i oni pro~itaju.Napi{i u praznom obla~i}u kako bi ti potraìo ~asopis od Sawe.

HEJ, DRU?TVO, U OVOM {ASOPISU NA CELOJ STRANI



81

îje re~i nisu uvredqive? Zaokruì ih zelenom bojom. îje su re~iuvredqive? Zaokruì obla~i} crvenom bojom. Plavom bojom zaokruìobla~i} u kojem je jasno iskazana èqa.

PI?U O NA?OJ ?KOLI!

SAWA,KAD PRO{ITA?,

VOLELA BIH I JA DA PRO{ITAM.

HO}UPRVO JA DA PRO{ITAM.

MOGU LI IJA DA VIDIM ? DAVEYU, DAJ

TE NOVINE! AKO MI ODMAHNE DA?, NE}U VI?E DA GOVORIM S TOBOM.

NEMOJ DA GA DA?WEMU, DAJ MENI!

BACI OVAMO DA VIDIM.

Biraj uvek one re~ikoje ne}e da zabole,koje mogu da ohrabre,

re~i koje qudi vole.

DOBRO JE ZNATI

OpasnostiOPEÊN PRST

Slu~ajno si dodirnuo Ako se na koì pojavi plik nemoj da



82

vrelu ringlu na {poretu.Opekao si prst i mnogote boli.[ta da uradi{?

RAZBIJENO KOLENO

Pao si i razbio koleno.Koà ti se ogulila ipotekla je krv.

[ta da uradi{?

OPREZNO S NO@EM!

Neko od tvojih drugova je kri{om poneo noòd ku}e. Rezali stegrane i ti si posekaoprst. Zabolelo te je icuri ti krv.[ta da uradi{?

ga bu{i{, a nemoj ni da ga pokriva{.Neka ti mama ili tata sutradannamaù opek otinu nekom ma{}uprotiv opekotina.

Reci mami ili tati {ta ti sedogodilo.Sam ili uz pomo} nekog od roditeqaoperi koleno vodom i sapunom, azatim ga prosu{i ~istim pe{kirom.Neka ti mama ili tata stavehanzaplast na ranu.

îstom maramicom obavij prst da bizaustavio krvarewe.Odmah kreni ku}i. Zamoli druga da teotprati do ku}e. Reci mami ili tati{ta ti se dogodilo.Neka ti neko od wih ispere ranuvodom, a zatim alkoholom.Neka ti onda previju prst zavojem ilistave hanzaplast.

NEPOZNATI PAS DO:I, KUCO! MARKO, NE DIRAJ PSA!

NE POZNAJEMO GA!



83

Ovde

napi/i /ta jo/ moyeda bude opasno.

Opasno je skakawe sadrveta.

Opasno je igrati se

opasnim predmetima.

Opasno je kad misli{ dani{ta nije opasno.

?TA TI JE, KUCO?

DA NISI GLADNA ? VIDI? DA REYI!NE DIRAJ GA!

E, BA? MIGA JE YAO!

SIGURNO JE PAS LUTALICA. AKO JE GLADAN,UMORAN ILI UPLA?EN, MOYE DA TE UJEDE!

Nova godinaNapi{i kako se Nova godina slaviu tvom domu.

Nova godina je praznik koji se svakegodine slavi 1. januara. Obi~aj je da seza Novu godinu okiti jelka, koja ozna~ava



1.

2.

3.

84

Napi{i kako se ovaj praznik slavi u tvojoj {koli.

Za Novu godinu svako ima neku èqu. Napi{i jednu svoju èqu.Napi{i tri na~ina na koje bi mogao da je ostvari{.

radost. Tada se daju pokloni kojiiskazuju qubav ipo{tovawe premaonima kojevolimo.

Predloì kako da za{titimo jelke u {umi odprevelike se~e.

Seti se {ta je to {to bi neko iz tvoje porodice voleo da mu se ispuni u Novoj godini.Napi{i koje su wegove èqe.

Qudi ~esto imaju iste èqe, ali se nekada wihove èqe razlikuju.Dobro je da znamo {ta sve èle oni koje volimo. Onda moèmo da ih obradujemo.

DOBRO JE ZNATI



85

Napi{i {ta misli{ da bi tvoj dobar drug ili drugarica èleli da im se ispuni.

Razmisli o tome kako bi voleo da izgleda proslava Nove godine u tvom odeqewu.Ovde sastavi svoj plan akcije (vidi stranu 70).

Napi{i kako bi ti mogao da doprinese{ da se wegove èqe ispune.

1. [ta je problem?


3. [ta je potrebno da uradi{?


5. Kada }e se akcija izvesti?

6. îja ti je podr{ka potrebna?

7. Kako }e izgledati proslava?

8. Izve{taj o uspehu:

Praznici moje porodicePorodice obi~no slave ro|endane svojih ~lanova.Ovde napi{i svoj datum ro|ewa i datume ro|ewa svih uku}ana.



86

Kako se u tvojoj porodici proslavqa tvoj ro|endan?

Mnoge porodice u Srbiji slave krsnu slavu. To je porodi~ni praznik koji se prenosi sa oca na sina.Ti praznici su posve}eni svetitequ – za{titniku porodice.

Ako tvoja porodica slavi slavu, koja je to slava?

Kog datuma se slavi?

Ako se u tvojoj porodici slavi Boì}, napi{i kako izgleda taj dan u tvojoj ku}i.

Ako se u tvojoj porodici slavi Uskrs ili neki drugi praznik, opi{i kako ga slavite.

[kolski praznici

Sve {kole u Srbiji 27. januara slave {kolsku slavuSvetog Savu. Sveti Sava je bio prvi srpski u~iteq iprosvetiteq. Progla{en je za{titnikom {kola.

[KOLSKA SLAVA



87

DAN [KOLE

Opi{i proslavu {kolske slave– Svetog Save – u tvojoj {koli.

Dan moje {kole je .

Za{to je taj datum progla{en za dan tvoje {kole?

Kako }e tvoje odeqewe da u~estvuje u proslavi tog dana?

legenda

{uma

brda

b

Karta na{e okoline5

4



bara

kamp

crkva

most

ku}e

tvr|ava

stadion

put

rekaA B V G D \

88

Posmatraj ovu kartu i odgovori gde se {ta nalazi:

Reka se nalazi na poqima: A2, B2, V2, G2, D2 i \2.Stadion se nalazi na poqima: G5 i D5.

[uma

Brda

Bara

Kamp

Crkva

Tvr|ava

Most

Ku}e

4

3

2

1

Ovde napi{i kako zami{qa{ ovaj predeo.

Nacrtaj kartu ovog kraja koriste}i znake iz legende s prethodne strane.

2



89

2

1

1

A B V

A B V

Snalaèwe u okoliniS



90

Pomaù nam stihovi:

Ispred nas je sever,jug nam le|a gleda,sa desne se sunce ra|a,a sa leve seda.Posmatraj ovu sliku i napi{i kako bi devoj~ica odgovorila:

Na kojoj strani sveta se nalazi {uma?

Na kojoj strani sveta je vrh brda?

Na kojoj strani sveta su ovce?

Gde se nalaze ku}e?

J

Z I

Odredi strane svetau svojoj u~ionici.

Objasni na kojoj strani senalazi ne{to zna~ajno, naprimer tvoj dom.

Strana sveta na kojoj sunce izlazi naziva se ISTOK i ozna~ava se slovom I .Tamo gde sunce zalazi je ZAPAD i ozna~ava se slovom Z.JUGozna~avamo slovom J. SEVER ozna~avamo slovom S.

DOBRO JE ZNATI

Posmatraj sliku i odgovori:

Snalaèwe u nasequ



91

U kojoj ulici je parkiran bicikl?

pored zgrade broj .

Automobil je parkiran u

.

Drvo

.

Pas

.

Kontejner se nalazi

.

Ispred zgrade u Ulici {kolskojbroj 3 nacrtaj ma~ku. Ispred zgrade

u Nu{i}evoj 3 nacrtaj psa.

Saobra}ajne pri~e[ta se Milo{u dogodilo?



92

Kako se ova deca pona{aju na pe{a~kom prelazu?

Saobra}ajac je zaustavio grupu dece. Napi{i {ta je saobra}ajacobjasnio deci o pona{awu u saobra}aju.

Napi{i {ta bi ti pitao saobra}ajca.

Ko se pravilno pona{aPosmatraj poloàj saobra}ajca na raskrsnici. Kako se pona{aju qudi i vozila? Oboj crvenombojom one koji se pona{aju nepravilno, a zelenom bojom one koji se pona{aju pravilno.



93

Va`no je da se usaobra}aju pravilapo{tuju, pravila znaju.

DOBRO JE ZNATI

Saobra}ajni znaciPogledaj slede}e saobra}ajne znake i napi{i {ta oni zna~e.



94

Dva moja putovawa

putovawe automobilom putovawe autobusom

Seti se svojih putovawa. Ispuni tabelu tako {to }e{ po se}awu uneti podatke o wima.

datum i vreme polaska



95

mesto polaska

cena karte

registarski broj vozila

broj sedi{ta

natpisi u vozilu

datum i vreme dolaska

mesto dolaska

Posmatraj slike i napi{i pri~u o ovom doga|aju. Daj pri~i naslov.

p

Kako putujemo



96

Ka}a u {kolu odlazi pe{ice. Lukin tata na posao odlazi tramvajem, jerradi u drugom kraju grada.

Sarina tetka ìvi u Moskvi u Rusiji i do poslaputuje podzemnom èleznicom – metroom.

Vlada je sa dedom pro{log leta putovao uItaliju velikim brodom.

Nikolin ujak prevozi kamionom-cisternombenzin do benzinske pumpe.

Na ovoj raskrsnici je svakoga jutra velikasaobra}ajna gu`va, jer qudi u to vreme odlazena posao.

Navedi nazive saobra}ajnih sredstava po vrstama.

Vazdu{ni

saobra}aj

avion,



97

Uporedi bicikl i automobil. Napi{i wihove zajedni~ke osobine i osobine po kojima se razlikuju.

Drumskisaobra}aj

Vodenisaobra}aj

@elezni~kisaobra}aj


Zajedno odlu~ujemoNeko je predloìo da na{e odeqewe ide u pozori{te. Da li }e se svi sloìti? Kako da sedogovorimo?

O nekim stvarima odlu~ujemo sami. Na primer, kako }emo se obu}i, kako o~e{qati, {ta }emo ~itati...Me|utim, o nekim pitawima treba da se dogovorimo s drugima. Svako kaè svoje mi{qewe, a onda

odlu~ujemo. Prihvata se ono {to èli ve}ina , a to zna~i vi{e od polovine glasa~a.Tako }emo odlu~ivati i o odlasku u pozori{te



Tako }emo odlu ivati i o odlasku u pozori{te.

Da li si za odlazaku pozori{te?

Za

Protiv

Napravite u odeqewu onoliko listi}a koliko ima u~enika.

Podelite svima listi}e.

Neka svako ozna~i ono {to èli, a onda neka savije listi} i

ubaci ga u glasa~ku kutiju.

Kada svi budu predali listi}e, neka ~lanovi odeqenske zajedniceprebroje glasove i na tabli napi{u rezultate.

98

URAAA!JEDVA {EKAM!

PO?TO NAS JE U ODEQEWU 24,

VE}INA JE GLASALA ZAODLAZAK U POZORI?TE.

Pomaèmo drugimaMnogim qudima je potrebna pomo}.Neki su stari i ìve sami.Neki su bolesni i nemo}ni.

Neki su siroma{ni.



99

Pomaète kad impridràvate ulazna vrata.

Ako im donesete hranu inovine iz prodavnice.

Ako se onima koji suvam poznati nasme{ite iporazgovarate s wima.

Razgovaraj sa roditeqima o tome da li u tvom susedstvu ìvi neka stara ili nemo}na osoba kojojtreba pomagati. Razgovaraj i sa drugovima iz susedstva, a onda sastavi plan pomo}i.

KAKO SVE MO@EMO DA IM POMOGNEMO?

Pratim promene u prirodi – prole}eDani su sve duì. Sunce ja~e greje i sneg se gotovo istopio.

Grane {umskog drve}a jo{ uvek su gole i zato je {uma svetla i topla.Sunce zagreva zemqu i opalo li{}e. Ove tople prole}ne dane èqno

i{~ekuju niske zeqaste biqke. To su visibaba, kukurek, ciklama,kopitwak, jagor~evina, ùta i bela breberina. One ùre da na svetlosti,



100

Re{i rebuse.

p , j g , ,koje sada u {umi ima dovoqno, niknu, olistaju, procvetaju i stvore plod.Kad visoko drve}e, kao {to su hrast, bukva, lipa, javor ili brest ozeleni,stvori}e veliku senku u {umi.

Ali, do tada }e ovo nisko biqe sti}i da izbaci semenke, iz kojih }eslede}eg prole}a ni}i nove biqke.

CIKLAMA VISIBABA JAGORÊVINA BELA BREBERINA @UTA BREBERINA

KUKUREK

KOPITWAK

K=@

zeqast – koji ima mekanuzelenu stabqikuzeqaste biqke nisko rastui imaju meko i zeqastostablodrvenaste biqke visokorastu i imaju tvrdo idrvenasto stablo

Napi{i po ~emu su ove biqke sli~ne, a po ~emu razli~ite.




101

Prona|i u prirodi qubi~icu. Ispitaj kako izgleda i kakomiri{e. Napi{i slede}e podatke o woj i oboj crte`.

Naziv biqke:

Datum kad si video rascvetalu biqkuDan: mesec: godina:

Mesto na kojem si je prona{ao:

Boja cveta:

Koliko cvet ima latica:

Kako cvet miri{e:

Boja listova:

Oblik listova:

Izgled stabla:

Izgled korena: QUBIÎCA

VISIBABA JAGORÊVINA


QUDI @IVE U GRUPAMA



102

PORODICA [KOLA

NASEQEqudi dele poslove i

organizuju razneslu`be u nasequ

vrste naseqa

planinsko selo

ravni~arsko selo

grad

prevoz

policija

zdravstvo

~isto}a

prehrana

trgovina

V RS TE S AO BR A] AJ A

DRUMSKI @ELEZNI^KI VODENI VAZDU[NI

ÊTVRTI DEO

QUDSKA DELATNOST



103

UÎ]EMO:– o zanimawima qudi– o tome {ta nam govore znaci i crteì– o ra~unaru– o osobinama materijala

– o elektricitetu– o delovawu toplote na materijale– o elektri~noj provodqivosti materijala– o oblikovawu materijala

TVOJ ZADATAK ]E BITI:– da napi{e{ {ta bi voleo da radi{ kad poraste{

– da napravi{ plan aktivnosti za svaki dan u sedmici– da istraì{ osobine materijala– da napravi{ strujno kolo

Zanimawa qudi

Objasni {ta zna~e ovi stihovi

Za posao koji radi{va`ni su ti trud i znawei da tebi i drugimato donese radovawe.



104

POQOPRIVREDNIKSreten je poqoprivrednik i gaji {qive, maline i jabuke.

U prole}e orezuje svoje vo}wake, onda ih oprska i zemqu

poore da ne bi bilo korova. êsto se vra}a ku}i umoran.Kada se vo}waci zabele od cvetova i zamiri{u, i kad powima na suncu zazuje p~ele, Sreten se raduje. U leto i jesenbere plave i rumene plodove. Kad ih proda, kupi}e novtraktor i sinu Petru mladog kowi}a.

Opet je Sreten radostan, jer }e se mnoga deca sladitiwegovim jabukama, a xem od wegovih {qiva maza}e na

pala~inke.

LEKARJasna je de~ji lekar. Kad u wenu ordinaciju u|u bolesna

i upla{ena deca, ona im se nasme{i. Onda ih pregleda izapitkuje {ta ih boli, gde su se to prehladili, jesu li ne{tolo{e pojeli. [ali se sa decom.

Prepi{e im lekove i svakome kaè da je za zdravqeva`no da vi{e vremena provode u prirodi, da radegimnastiku, da se druè, odmaraju i da budu veseli i leporaspoloèni.

Jasna je sre}na kad joj neki pacijent na ulici kaè:"Dobar dan, doktorko!" ili kad vidi kako se weni donedavnibolesnici sada veselo igraju na poqan~etu.

Objasni {ta zna e ovi stihovi.

SLIKARBranko je slikar. On voli da posmatra prirodu i

qudska lica. Poku{ava da pronikne {ta qudi misle iose}aju i da to naslika. Dugo se trudi oko izboraboja. Traì pravu nijansu.

Branko voli sve svoje slike Ali se jo{ vi{e



105

Branko voli sve svoje slike. Ali se jo{ vi{eraduje kad neko ko je kupio wegovu sliku kaè: „Ba{ti je slika dobra!“

Razmi{qaj o tome {ta bi voleo da radi{ kad poraste{. Napi{i ~ime bi voleoda se bavi{ i opi{i kako bi radio taj posao.

Ponovo pro~itaj pri~e o zanimawima qudi i podvuci

re~enice koje govore o tome kako se qudi raduju svom poslu.

proniknuti – shvatiti su{tinu ne~ega, u}i duboko u skriveni smisao, zna~ewenijansa – boja sa izvesnom primesom druge boje, preliv boje

[ta sve radim u toku danaMoja sestra Milena ide u sedmi razred. Nas dve imamo zajedni~kusobu. Svaka od nas name{ta svoj krevet. Svaka sre|uje svoje stvari.Vikendom je zajedni~ki spremamo.



106

Moja sestratrenira ritmi~kugimnastiku tri puta

nedeqno. Ja svakesrede idem u {koluplivawa.

Milena se odli~nosnalazi na ra~unaru.Uve~e zajedno proveravamoelektronsku po{tu.

Seti se ne~ega {to si nau~io da radi{ i ~ime si zadovoqan. Pi{i o tome.

elektronska po{ta – prenos poruka preko Interneta, pomo}u ra~unara

Milena zasvaki dan praviraspored svojihobaveza. To mise svi|a.

Ovde napravi raspored svojih aktivnosti za svaki dan u sedmici.

dansat ponedeqak utorak sreda ~etvrtak petak subota nedeqa

7h

8h

9h



107

9h

10 h

11 h

12 h

13 h

14 h

15 h

16 h

17 h

18 h

19 h

Za{to je zna~ajno planirati svoje obaveze unapred? Napi{i:

aktivnost zna~i delatnost,zaposlenost, u~estvovawe uradu, u akciji

[ta govore znaci i crteìKad ho}emo ne{to da kaèmo, najradije koristimo re~i. Me|utim, mnoge poruke moèmo da iskaèmo i slikom,crteòm. Da vidimo {ta kazuju slede}i crteì. Neke primere objasni}emo mi, druge primere objasni ti.



108

Posadili smo seme. Iz wega je izniklabiqka koja je posle procvetala.

Ki{a pada i odlazi u reke i mora. Suncezagreva vodu. Ona isparava, diè se i od we seprave novi o blaci. Tako voda kruì u prirodi.

Napi{i {ta nam govore znaci sa ovih slika.



109

5. nedeqa

4. nedeqa

3. nedeqa

2. nedeqa

1. nedeqa

Pogledaj ovu sliku i objasni {ta je na woj prikazano.

Ra~unarRa~unar ili kompjuter nam moè pomo}i u mnogim poslovima. Uz wegovu pomo} lak{e pi{emo, crtamo,ra~unamo, primamo i {aqemo poruke. Preko Interneta moèmo dobiti obave{tewa o svemu {to nas interesuje.



110

Pomo}u elektronske po{te razmewuju se poruke za vrlo kratko vreme, bez obzira na daqinu.Da bi se Internet i elektronska po{ta mogli koristiti, ra~unar mora da bude prikqu~en na mreù.Mreà je sistem kojim se pomo}u kablova povezuje veliki broj ra~unara.

ra~unar

tastatura

ekran

mi{

Internet je ra~unarska mreà koja povezuje milione ra~unara u celom svetukablovi su izolovani elektri~ni vodovi, provodnici elektri~ne struje

monitor

Kliknu}e{ mi{em na ikonu za Internet.

Kako }e{ da koristi{ Internet?Pretpostavimo da èli{ da sazna{ da li je Kreativni centar izdao novu kwigu iz biblioteke Pustolovine .



111

Napisa}e{ adresu veb sajtaKreativnog centra

www.kreativnicentar.co.yu

Prelista}e{stranice sajta.

I... evo nove kwige!

Ako èli{ da sazna{ ne{to vi{e o nekoj ìvotiwi, na primer o kenguru ilio pandi, to moè{ da sazna{ uz pomo} Interneta na slede}i na~in:

Upi{i adresu www.ng-junior.org ili www.nationalgeographic.com

veb sajt je vid prezentacije (predstavqawa) nekog lica, firme ili ustanove na Internetu. To jedokument koji sadrì tekst i slike, a wemu mogu svi da pristupe, da ga gledaju i ~itaju prekoadrese koja po~iwe sa www. , a obi~no se zavr{ava sa .com ili nekom drugom oznakom.

Pomo}u mi{a ozna~i kvadrati} zanovu poruku.

Kako }e{ drugu da po{aqe{ poruku elektronskom po{tom?



112

Napi{i adresu svoga druga,na primer: [email protected]

Napi{i poruku.

Ozna~i kvadrat za slawe poruka,klikni mi{em i poruka je poslata.

Klikni na kvadrati} zaproveru nove po{te.

Kako }e{ da proveri{ da li se u tvom po{tanskom sandu~etu nalazi poruka za tebe?



113

Vladin odgovor je stigao!

Ra~unar moè da sa~uva sve {to napi{e{ ili dobije{ elektronskom po{tom. Da bi kasnije lak{epronalazio ono {to ti treba, ra~unar moè da uredi sve {to je napisano na razne na~ine. Jedan odna~ina je sre|ivawe po azbu~nom redu.

Od ~ega su napravqeni predmetiPosmatraj sliku automobila i napi{i nazive materijala od kojih su napravqeni ozna~eni delovi.



114

od drveta od plastike od metala od stakla od gume od tkanine

Seti se i napi{i nazive jo{ nekih predmeta koji su napravqeni od slede}ih materijala:

Osobine materijalaPredmeti se prave od raznih materijala. Materijali se razlikuju po svojim osobinama.Neki su tvrdi, neki su meki. Neki su providni, a neki nisu. Neki su te{ki, neki laki.Neki dobro provode toplotu, neki lo{e.

Staklo je providanmaterijal. Propu{taSun~eve zrake. Zato

osobina naziv materijala

Proveri pa napi{i u tabeli koji

materijali imaju slede}e osobine:



115

se od wega praveprozorska okna.

Metal je jak, ~vrstmaterijal koji lakoprovodi toplotu ipodnosi visoketemperature.Zato se od wegapravi posu|e.

Drvo je ~vrstmaterijal koji selako obra|uje. Zato

je pogodan za izraduname{taja.

Guma je lakosavitqiv i mekanmaterijal. Te{koprovodi toplotu iizdr`qiv je. Zato seod wega prave

automobilske gume.

providan

neprovidan

teàk

lak

tvrd

mek

dobroprovoditoplotu

lo{eprovodi

toplotu

Elektricitet[ta su zapazili Talesi wegova k}erNekada davno u staroj Gr~koj jedna devojka

je prela vunu. Tada je zapazila kako sedla~ice vune lepe za vreteno koje je bilonapravqeno od }ilibara. Trqala jevreteno da bi skinula dla~ice ali su se



116

vreteno da bi skinula dla~ice, ali su seone jo{ vi{e lepile. Devojka je toispri~ala svome ocu Talesu. Tales je biomudar ~ovek, pa je ovu ~udnu pojavu opisao.

Grci }ilibar zovu elektron i po tome jeova pojava dobila ime elektricitet.

Tesla i wegov ma~akVeliki nau~nik Nikola Tesla imao jema~ka kada je bio de~ak. Jedne ve~eripomilovao je ma~ka. Tada je pod rukom

za~uo nekakvo pucketawe. Video je varnicekoje su svetlucale iznad ma~kovih le|a.To ga je za~udilo. Otac mu je objasnioda je to elektricitet.

Da li si i ti nekad zapazio pojavuelektriciteta?

Da li si primetio da se ~uje pucketaweili u mraku vidi svetlucawe kad nagloskida{ xemper od sintetike?Da li zapazio da se kosa podiè prema

~e{qu kad ~e{qa{ suvu kosu?

Ako si zapazio ne{to sli~no,napi{i svoja zapaàwa o tome.

[ta moè{ da naelektri{e{Iseckaj papir na komadi}e. Uzmi plasti~ni ~e{aq ililewir. Protrqaj jedan wegov kraj krpom od vune ilisintetike. Primakni ga komadi}ima hartije. Vide}e{

kako se komadi}i podiù i lepe za ~e{aq ili lewir.Ako protrqa{ staklenu ~a{u, dogodi}e se isto to. Ispitaj{ta }e se dogoditi ako protrqa{ drvenu olovku.



117

Napi{i {ta si zapazio.

Proveri ogledom pa zapi{i odgovor.

• Da li moè{ podi}i papiri}e onim krajem ~e{qa ili lewira koji nisi trqao krpom?

• Koliko puta moè{ podi}i papiri}e bez ponovnog trqawa ~e{qa?

• Da li ~e{aq ja~e privla~i papiri}e ako ga duè trqamo krpom?

• îme je boqe trqati ~e{aq – vunenom ili pamu~nom krpom?

• [ta se doga|a sa suvom kosom kada joj prinese{ balon koji si prethodno trqao o xemper?

Kako materijali provode toplotuVideo si da je tigaw sa strane 115 napravqen od metala. Za{to?Zato {to metal lako provodi toplotu.[ta bi se dogodilo kada bi rukom dodirnuo lonac u kojem se ne{to kuva?Opekao bi se i zato i ne poku{avaj!

Razmisli i napi{i za{to su dr{ke na posu|u obi~no obloène plastikom ili drvetom.



118

Neki materijali lak{e provode toplotu (provodni su), a neki teè (neprovodni su).To }emo proveriti u slede}em ogledu.

U posudu sa vru}om vodom stavi tri ka{ike sli~neveli~ine: 1 plasti~nu, 1 drvenu i 1 metalnu.

Ostavi ih da stoje u vodi 2 minuta.

Pipni wihove dr{ke.

Najtoplija je dr{ka ka{ike od .

Najmawe topla je dr{ka ka{ike od .

Na osnovu ovog ogleda zakqu~ujem da:

Delovawe toplote na materijale

[IREWE I SKUPQAWE

Ve}ina materijala se pri zagrevawu {iri,

a pri hla|ewu skupqa.Na primer, ìce dalekovoda se leti nasuncu zagreju, pa se {ire i opu{taju.



119

Preko zime ìce se nahladnom vazduhu skupe i zategnu.

TOPQEWE

Neki materijali se na toploti tope.Posmatraj sve}u koja gori. [ta se s wom de{ava?

SAGOREVAWE

Neki materijali na toplotisagorevaju. Uz pomo} odrasle

osobe zapali komad papira i posmatraj{ta se s wim de{ava. Zapi{i.

Ono {to ostane od papira poslesagorevawa zove se pepeo.Sli~no se doga|a i sa drvetom.

Elektri~na provodqivost materijalaElektri~na struja nam olak{ava ìvot. Ona

osvetqava ku}e i naseqa. Ona pokre}e ma{ine ufabrikama. Struja pokre}e i mnoge ure|aje una{im stanovima.

Elektri~na struja se stvara u elektri~nimcentralama . Odatle se provodi do na{ih stanova



120

p {provodnicima .

Elektri~na struja se dobija i iz baterija .

Napravi strujno kolo

Potrebno je: 1 baterija1 mala sijalica za baterije2 komada ìce

Ako krajeve baterije poveèmo ìcom za sijalicu, ona}e svetleti. To zna~i da smo napravili strujno kolo .

Koji materijali provode elektri~nu struju

Potrebno je: 1 baterija1 mala sijalica za baterije1 komad ìcevi{e predmeta od razli~itog materijala:

plasti~ni lewir, metalni kqu~, gumica, drvena olovka i sl.

d ì j ij li j d i k j b ij i k j b ij



121

Komadom ìce spoj sijalicu s jednim krajem baterije. Drugi kraj baterijepoveì sa sijalicom pomo}u plasti~nog lewira, metalnog kqu~a, gumice,drvene olovke i sl. Zapazi}e{ da se sijalica ponekad pali, a ponekad ne.Sijalica se pali kada je predmet napravqen od materijala koji je dobarprovodnik struje . Dobri provodnici struje su metali.

Sijalica se ne}e upaliti kada su predmeti napravqeni od materijala kojisu lo{i provodnici ili izolatori . Takvi su plastika, staklo, drvo i dr.

Nakon izvedenih ogleda popuni tabelu. Napi{i {ta si zapazio. Koji materijalidobro provode struju, a koji je ne provode,

pa su izolatori ?predmet provodnik izolator

kqu~

~e{aq

lewir

gumica

kanap

traka papira

ìca

Kako oblikujemo materijale

Koje materijale moèmo da savijamo ?

Ve} znate da materijali imaju razli~ite osobine: neki sutvrdi, neki su meki, neki su providni, neki su neprovidni,neki se mogu savijati, a neki ne mogu itd.

Ako èlimo da napravimo avion~i} od papira, tada papirse~emo , savijamo , a moèmo i da ga lepimo , bojimo itd.



122

Koje materijale mo emo da savijamo ?

Moèmo da savijamo tanku ìcu. [ta jo{?

Poku{aj da savije{ komad mekane ìce.Savijawem napravi razli~ite oblike,kao {to su ovi na crteù.

[ta moèmo da gwe~imo ?

Moèmo da gwe~imo glinu, testo, glinamol, plastelin itd.

Gwe~ewem glinamola ili plastelina napravi ~inije,tawire, {oqe itd. razli~itih oblika.

[ta moèmo da se~emo ?

Moèmo da se~emo papir, tkaninu, drvo i dr.

Makazama iseci razli~ite oblike od papira.

[ta moèmo da reèmo ?

Testerom moèmo da reèmo drvo, gvo`|e i dr.

Ru~nom testerom mogu se izrezati razli~itioblici, kao {to je prikazano na crteù.



123

[ta moèmo da bu{imo ?

Moèmo da bu{imo drvo, gvo`|e i druge tvrde materijale.

Za bu{ewe koristimo burgije,bu{ilice i sli~ne alate i ma{ine.

[ta moèmo da lepimo ?

Moèmo da lepimo papir, karton, drvo, staklo,plastiku i dr.

Za lepqewe se koriste razli~ite vrste lepkova.

[ta moèmo da lomimo ?

Moèmo da lomimo drvo, staklo, plastiku, kamen i dr.

Poku{aj da slomi{ prut i da dobije{mawe komade, kao {to su ovi sa slike.

Napravimo plan akcijeDetektivi u {kolskom dvori{tu

1. [TA JE PROBLEM?[kolsko dvori{te nije dovoqno ~isto. U wemu ima sme}a.

2. KAKO BI TREBALO DA BUDE?Trebalo bi da postoji dovoqno kanti u koje }e se bacati otpaci.



124

3. [TA JE POTREBNO DA URADI[ DA BI SE TO PROMENILO?Predloì}u odeqewu da sastavimo ekipu „detektiva“. Zadatak ekipe bi}e da obi|e {kolsko dvori{tei utvrdi gde ima sme}a i na koja mesta treba postaviti kante za otpatke. Izve{taj „detektiva“ }emo

razmotriti na ~asu odeqenske zajednice. Na pakpapiru }emo nacrtati plan {kolskog dvori{ta u koji}emo upisati sve ono {to je ekipa otkrila. Napravi}emo 3 vrste bexeva: jedne za lepa mesta udvori{tu, druge za ona koja to nisu, a tre}e za ono {to u dvori{tu nedostaje. Zaka~i}emo bexeve naodgovaraju}a mesta na planu dvori{ta.

4. KO ]E [TA DA RADI?Izabra}emo ekipu „detektiva“ i wihovih pomo}nika.

5. KADA ]EMO TO DA URADIMO?U mesecu maju.

6. ÎJA PODR[KA TI JE POTREBNA DA BI OSTVARIO PLAN?Tra i}emo podr{ku u~iteqice i {kolskog majstora.

7. KAKO ]E IZGLEDATI PREDSTAVQAWE AKCIJE?Na{ rad }emo izloìti u holu {kole.Pozva}emo direktora i predstavnike drugih odeqewa.

Projekat je uspeo. Svi su nam dali podr{ku.Uskoro stiù nove kante za sme}e.

Izve{taj o uspehu akcije:Projekat je uspeo. Svi su nam dalipodr{ku.Uskoro stiù nove kante za sme}e.

detektiv je tajni agent koji za nekoga potajnoskupqa podatke, ali i policajac koji re{ava

posebno zamr{ene slu~ajeve zlo~ina

Ideja: Stanka Brdar

Ovde napravi novi plan akcijeTvoje ime i prezime:

Mesto i adresa:

Naziv akcije:

1. [TA JE PROBLEM?



125

2. KAKO BI TREBALO DA BUDE?

3. [TA JE POTREBNO DA URADI[ DA BI SE TO PROMENIL O?

4. KO ]E [TA DA RADI?

5. KADA ]EMO TO DA URADIMO?

6. ÎJA PODR[KA TI JE POTREBNA DA BI OSTVARIO P LAN?

7. KAKO ]E IZGLEDATI PREDSTAVQAWE AKCIJE?

Izve{taj o uspehu akcije:


OSOBINEEJSTVO NA MATERIJALE

toplotom {ire se

tope se

MATERIJALI



126

provodnikdobro provodi

toplotu

struju

providan

teàk

neprovidan

lak

tvrd mek

izolatorlo{e provodi

toplotu

struju

savijawem

gwe~ewem

tope se

sagorevaju

se~ewem

rezawem

bu{ewem

lepqewem

lomqewem

PETI DEO

KRETAWE

U PROSTORU I VREMENU



UÎ]EMO:– o tome kako se predmeti pokre}u– o tome {ta uti~e na kretawe

– o godi{wim dobima– o porodi~nom stablu– o na{oj pro{losti

TVOJ ZADATAK ]E BITI:– da nacrta{ kazaqke na satu– da izra~una{ koliko traje {kolski raspust

– da napi{e{ ne{to zanimqivo o nekom svom pretku– da nacrta{ viteza

127

Kako se predmeti pokre}uPredmeti se pokre}u onda kada na wih deluju druga tela: vuku ih ili guraju.Pogledaj slike i napi{i kako se pokre}u nacrtani predmeti:



128

1. 2. 3. 4.

5. 6. 7. 8.

1) De~ak gura nogama pedale bicikla. Pedale preko lanca pokre}u to~ak.

2)

3)

4)5)

6)

7)

8)

[ta uti~e na kretaweKada }e sanke da se kre}u brè? Oboj kruì} kod odgovora za koji misli{ da je ta~an.

Ako ih ja~e guramo.

Ako ih slabije guramo.

Ako na sankama sedi malo dete.

Ako sedi veliko dete.



129

Ako su sanke plasti~ne.

Ako su sanke drvene.

Ako noge vu~e{ po snegu.

Ako ih drì{ na sankama.

Ako idu po snegu.

Ako idu po ledu.

Ako idu po zemqi.

Ako je padina strma.

Ako je padina blaga.

Objasni kako }e{ sankama da skrene{ udesno.

Kako }e{ da skrene{ ulevo?

Kako }e{ da ih zaustavi{?

Na kretawe uti~u:

snaga kojom se gura ili vu~e

masa tela koje guramo ili vu~emo(koliko ima kilograma)

otpor na koji nailazi telo pri vu~ewuili gurawu (vrsta podloge i drugo)

nagib podloge (strmina) po kojoj se guraili vu~e

DOBRO JE ZNATI

Koliko je satiJedna nedeqa ili sedmica ima 7 dana.Jedan dan ima 24 ~asa.Jedan ~as ima 60 minuta.

Mala kazaqka na ~asovniku pokazuje sate, a velika minute. Evo primera:



130

Sada je 3 sata.Mala kazaqka je nabroju 3, a velikana broju 12.

Sada je

3 sata i 5 minuta.Kad se velika kazaqkapomeri od 12 do 1,pro|e 5 minuta.

Sada je3 sata i 20 minuta.

Sada je3 sata i 30 minuta

ili pola ~etiri.

Sada je3 sata i 50 minuta,ili 10 minutado ~etiri.

Sada je

.



131

Pogledaj slike. Nacrtaj kazaqke na satu tako da pokazuju vreme kada ti radi{ ono {to je prikazano

na slici. Na linijama ispod svake slike napi{i re~ima {ta radi{ i u koliko sati to radi{.

Moj kalendar



132

Pogledaj slike i objasni {ta se va`no doga|a svakog meseca.

VA@NI RO\ENDANI

Ozna~i na kalendaru va`ne datume. Ovde napi{i {ta oni zna~e.



133

Ozna~i kada po~iwu godi{wa doba.

Napi{i datume.

Prole}e po~iwe .

Leto po~iwe .

Jesen po~iwe .

Zima po~iwe .

.

.

PRAZNICI

Izra~unaj trajawe letweg {kolskog raspusta

Letwi raspust po~iwe

[kolska godina po~iwe

Letwi {kolski raspust traje ukupno

+ + = dana

Godi{wa doba



134

Odgovori:

Prole}ni meseci su:

Letwi meseci su:

Jesewi meseci su:

Zimski meseci su:

, , , .

, , , .

, , , .

, , , .

Promene u prirodi - po godi{wim dobimaNapi{i u tabeli koje su se promene dogodile.


Na stablu kru{kedozreli su plodovi.

Ogolele grane stablapokrio je sneg.



135

Nebo je obla~no ipada sneg. Hladno je.

Sunce ja~e greje. Snegse otopio.

Rode se spremaju zaselidbu na jug.

Rode u~e svojemladunce da lete.

Je` u svojoj jazbinispava dubokim snom.

Moje porodi~no stablo



136

ZanimqivostOtac mog pradede jemeni ~ukundeda, a

otac mog ~ukundedemeni je

~ukun~ukundeda. Jasam wemu bela

p~ela ! Tako se zovepotomak

~ukun~ukundede.Pokaì na porodi~nom stablu i napi{i ovde:

Ko su preci tvoje majke?

Ko su potomci tvoje majke?

Ko su potomci tvoga dede po ocu?

Ko su wegovi preci?

U porodi~nom stablu napi{i svoje ime, imena svojih roditeqa i imenapredaka. Ako neka imena ne zna{, raspitaj se o wima kod svojih roditeqa.

Preci su ro|aci od kojih poti~emo: majka, otac, baba, deda, prababa,pradeda i drugi. Potomci su: deca, unuci, praunuci i drugi.

DOBRO JE ZNATI

Moji ro|aciOvde napi{i koji su tvoji ro|aci s maj~ine i s o~eve strane. [ta si ti wima, a {ta su oni tebi?

S o~eve strane

Ime:On/ona je meni:Ja sam wemu/woj:

Ime:O / j i

S maj~ine strane


Ime:O / j i



137

On/ona je meni:Ja sam wemu/woj:


Ime:On/ona je meni:

Ja sam wemu/woj:

On/ona je meni:Ja sam wemu/woj:


Ime:On/ona je meni:

Ja sam wemu/woj:

Zamoli roditeqe da ti ispri~aju ne{to zanimqivo o nekom tvom pretku. Zapi{i to ovde.

Na{a pro{lost@IVOT U DOBA KNEZA LAZARA

Knez Lazar je bio srpski vladarpre vi{e od 600 godina. Wegov dvor

je bio u gradu Kru{evcu. O tome kakose tada ìvelo znamo iz starihkwiga, po sa~uvanim predmetima iostacima gra|evina iz tog doba. Naovoj slici moè se videti kako se



138

tada ìvelo na dvoru.

U dvori{tu se nalazio bunarsa ~istom vodom.

Svaka plemi}ka porodicaimala je svoj znak – grb. I knezLazar i wegovi vitezovi imali

su svoje grbove.

Hleb je pe~en u pekari, zapotrebe dvora. Sluèn je udvorskoj trpezariji.

U dvor se ulazilo prekokapije – mosta koji se podizao

i spu{tao pomo}u lanaca.

Ma~evi, strele, kopqa idrugo oru`je izra|ivani su

u kova~nici. Tu su tako|epotkivani kowi.

1.

2.

3.

4.

5.



139

1.

2.

3.

4.

5.

Posmatraj slike o ìvotu iz doba kneza Lazara i opi{i:

kako se dvor branio od neprijateqa



140

kako su izgledali vojnici

kako se ulazilo u grad i izlazilo iz grada

Tvoja druga zapaàwa u vezi sa slikom:



Pratim promene u prirodi – letoLeti su dani dugi i topli. Voda u rekama i jezerima se ugrejala, pa je prijatna za kupawe.Trava na livadama je porasla. Livadsko cve}e je procvetalo. Po travi su se razmilele bube i mravi.Stigle su tre{we i rane jabuke i kru{ke.Na wivama se àwe p{enica i okopava kukuruz.


Napi{i po ~emu su sli~ni, a po ~emu razli~iti:



142

Prona|i u travi biqku ho}u-ne}u.Posmatraj je i odgovori.

BELA RADA MASLAÂK

Naziv biqke:

Datum kad si video rascvetalu biqku

Dan: mesec: godina:

Mesto na kojem si je prona{ao:

Boja cveta:

Boja listova:

Oblik listova:

Izgled stabla:

Izgled korena:

HO]U-NE]U

Oboj biqku ho}u-ne}u onako kako izgleda u prirodi.

Lekovite biqkeLeti se bere lekovito biqe. Livade opojno miri{u.

MAJÎNA DU[ICA KANTARION

Cveta po~etkom leta. Berese stabqika u cvetu i su{i uhladovini, na promaji.

âj od kantariona pomaèkod bolova u stomaku.

Od ove biqke i maslinovogi k t i

Cveta preko celog leta.Biqka se skupqa tako {tose se~e makazama pri dnustabqike.

Su{i se u hladovini.âj od ove biqke le~i



143

NANA HAJDU^KA TRAVA

Cveta po~etkom leta.Bere se cela stabqika isu{i u hladovini i napromaji.

âj od nane dobro jepiti kada si prehla|eni kada te boli stomak.

Ime je dobila pohajducima koji su jekoristili za le~ewe rana.

Cveta preko celog leta.Bere se cvet sa kratkomdr{kom.

Su{i se u hladovini,na promaji.

âj od ove biqke dobar je za poboq{awe apetita, ja~awe organizma, aodli~an je i protiv ka{qa.

uqa pravi se kantarionovouqe. To je narodni lek za brè

zarastawe rana.

j qka{aq i pomaè ti da seose}a{ boqe kada siprehla|en.

Naberi neke od ovih biqaka prema uputstvu. Tokom godine ima}e{ ukusne i lekovite ~ajeve.Podvuci re~enice u kojima se govori o tome kako pomaù ~ajevi od ovih biqaka.

Proveri kako raste tvoje znawe

Oboj kvadrati}e uz pitawe odgovaraju}om bojom: da onako ne

Da li zna{...• koje su odlike ìvih bi}a?• koje su osobine zemqi{ta?• koje su osobine vode?• {ta sve moè da se napravi od drveta?



144

{ta sve mo e da se napravi od drveta?• da odredi{ strane sveta?

• gde se nalaze {kola i dom zdravqa u tvom nasequ?• koliko sati traje dan?• redosled meseci u godini?• kako se zovu: najblià reka, brdo i planina u tvom kraju?• da nabroji{ imena svojih predaka do pradede i prababe?• {ta uti~e na kretawe tela?

• {ta se sve kre}e uz pomo} vetra?

Da li ume{…• da razlikuje{ razli~ite vrste materijala?• da izvede{ ogled sa krompirom sa strane 44?• da se ~uva{ od opasnosti u saobra}aju?• da u razli~itim kwigama potraì{ odgovore na neka pitawa?• da koristi{ ra~unar?• da po{aqe{ poruku elektronskom po{tom?• da napravi{ plan akcije?• da prihvati{ da tvoj drug razmi{qa druga~ije od tebe?

Kako se pona{a{• Da li se lepo pona{a{ prema starim qudima?• Da li se quti{ na druga ako ne moè da se igra s tobom uvek kada ti ho}e{?• Da li nekada pomaè{ u u~ewu drugu ili drugarici?• Da li se lepo slaè{ s drugom iz klupe?• Da li vodi{ dovoqno ra~una o svom zdravqu?• Da li rado u~estvuje{ na priredbama?



145

• Da li rado u~estvuje{ na priredbama?

Pogledaj koliko toga novog zna{ o sebi i svetu koji te okruùje!

Upi{i:koliko si porastao/porasla ove godine (tvoja visina )koliko je poraslo tvoje znawe ove godine(broj zelenih kvadrati}a osvojenih na ovom testu )

[ta najboqe zna{ iz predmeta SVET OKO NAS?

O ~emu iz ovog predmeta bi voleo da nau~i{ ne{to vi{e ?

Da li ti se dopao predmet SVET OKO NAS? da onako ne

Va`ne re~iAaktivnosti 107akcija 70, 71, 85, 124, 125anketa 74automobil 95, 97, 114

Bbara 60, 88bela rada 142biqke 16, 17-19bi}a 14, 15bicikl 95, 97

{k } 141

Ddan {kole 89dvor 138delovi biqke 20detektiv 124

de~ja prava 72, 73de~je odgovornosti 72, 73divqa sviwa 26divqe ìvotiwe 26, 27doma}e ìvotiwe 24, 25drvenaste biqke 100drve}e 33drvo 114 115

Internet 110iskren 77

J jagor~evina 100 , 101 je` 26, 135 jezero 60 jesen 32, 33, 48, 49

Kkaktus 17kalendar 34, 132kamion 96



146

Bo{ko Jugovi} 141brdo 58, 88

breberina 100brod 96

Vvazduh 14, 42, 43vazdu{ni saobra}aj 97veb sajt 111vetar 32, 42, 43vinova loza 19visibaba 100 , 101vitez 141voda 14, 38-41vode 60,61vodeni saobra}aj 97vodozemac 22vrabac 22, 35vreme 34

Ggajewe biqaka 18,19glinu{a 47gmizavac 22godi{wa doba 48, 49, 134, 135grad 56, 57grupa 62, 66guma 114, 115guska 27

drvo 114, 115drugarske re~i 7

drugarstvo 5, 6, 7drumski saobra}aj 97duga 45

Eelektricitet 116, 117elektronska po{ta 106, 110, 113

@àba 22, 23èlezni~ki saobra}aj 97ìva priroda 14, 15ìvot 31ìvotiwe 22, 23, 26, 27

Zzanimawa qudi 104, 105zeqaste biqke 100zemqi{te 14, 46, 47zec 51zima 48-50znaci 108, 109

Iizvor 60izolator 121insekt 22, 23

kamion 96kantarion 143

karta 88,89kengur 29ki{a 32, 39, 40knez Lazar 138-141koko{ka 25, 108kopitwak 100kopriva 17kora 20koren 20

korwa~a 22, 23, 50krava 24, 25 , 48kretawe 128, 129kre~u{a 47krompir 18, 44kru{ka 19, 135kukurek 100kukuruz 19

Llekar 104lekovite biqke 143leksikon 35, 51leto 48,49,142lisica 26list 20luk 19

Na ove dve strane nalaze se va`ne re~i iz kwige.Uz svaku od wih dat je broj koji ozna~ava stranicu na kojoj se nalaze navedene re~i.

Qqubi~ica 101quti} 17qutwa 8, 9

Mmagla 32majmun 29maj~ina du{ica 143masla~ak 21, 142materijali 115, 118-123ma~ka 22metal 114, 115metro 96Milo{ Obili} 141

poqoprivrednik 104porodica 62porodi~no stablo 136potomci 136pravila kretawa 93pravila pona{awa 68, 69, 79pravo 66, 67, 72, 73praznici 84, 86, 87, 133

preci 136priroda 14, 15, 32, 100problem 70, 71, 78provodnik 120, 121prole}e 48, 49, 100pro{lost 138-141ptica 22, 23pu` 50

sova 26srna 51stablo 20staklo 114, 1 15strane sveta 90strah 10, 11strujno kolo 120

Ttvr|ava 88, 138tkanina 114tolerantan 77toplota 44, 118, 119topqewe 119



147

Milo{ Obili} 141most 58, 88, 89

Nnana 143naseqa 54, 55, 58-60, 64, 65, 91nedrugarske re~i 7neìva priroda 14, 15nesebi~an 76Nova godina 84, 85

Oobaveza 66, 67oblaci 32odgovornost 72, 73okolina 58, 59, 88-90opasnosti 82, 83ose}awa 8-12, 31osobine materijala 115

Ppaprika 18, 49paradajz 18pasuq 18pesku{a 47plan akcije 70, 71, 85, 124, 125planina 54, 58plastika 114, 118plod 20

pu 50p{enica 18, 48

Rravnica 55, 58razmnoàvawe biqaka 20, 21raspored aktivnosti 107ra~unar 110-113reka 58, 60, 88, 89riba 22, 23roda 35, 135

ro|aci 137ruà 17

Ssagorevawe 119sajt 111saobra}aj 92, 93saobra}ajni znaci 94Sveti Sava 87svetlost 44, 45sebi~an 76selo 54, 55seme 20, 21senke 45sisar 22skupqawe 119slikar 105sneg 38 , 39

tramvaj 96tuga 12

Uu{}e 60

Hhajdu~ka trava 143ho}u-ne}u 142humu{a 47

Ccvet 20ciklama 100cisterna 96

^~asovnik 130, 131~ovek 30, 31

[{aran 22, 23{irewe 119{kola 63{kolska slava 87{qiva 18, 49

Ovaj popis va`nih re~i }e ti pomo}i da ih lako na|e{ u kwizi. Za neke re~i obja{wewa se nalaze na sa moj stranici.





SVET OKO NASza drugi razred osnovne {koletre}e izdawe

autori

ilustrovali

re~nik izradila

recenzenti

Dr Simeon Marinkovi}

Slavica Markovi}

Darko i Mirjana @ebi}

Violeta Babi}

Dr Kristina Gop~evi}, docent za hemiju Medicinskog fakulteta u Beogradu Svetlana Teofilovi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi} “ u Beogradu

l | l } f d



lektor

grafi~ko oblikovawe

priprema za {tampu

izdava~

urednik

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

Sla|ana Ili}, profesor iz Beograda

Violeta Babi}

Du{an Pavli}Neda Doki}

Neboj{a Miti}

Kreativni centarGradi{tanska 8Beograd

Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.co.yu

Violeta Babi}

Mr Qiqana Marinkovi}

Publikum

35.000

Ÿ Kreativni centar, 2006

CIP ‡ Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:3/5(075.2)

MARINKOVI], SimeonSvet oko nas : za drugi razred osnovne

{kole / [autori Simeon Marinkovi}, SlavicaMarkovi} ; ilustrovali Darko i Mirjana @ebi} ]. -3. izd. - Beograd : Kreativni centar,2006 (Beograd : Publikum). - 150 str. :ilustr. ; 22 h 24 cm

Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. -Tira` 35.000.

ISBN 86-7781-356-HISBN 978- 86-7781-356-71. Gl. stv. nasl. 2. Marinkovi}, Slavica

COBISS.SR-ID 130318092

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u drugom razredu osnovne {kolere{ewem broj 6-00-28/2005-06/06 i produìo vaèwe re{ewa za {kolsku 2006/07. re{ewem broj 6-00-2/2006-06od 4. januara 2006. godine.

150

Documents

07 Svet Oko Nas 2.pdf