1. avgust 2014

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „ÂÂNSKI GLAS“ D. O. O.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ÂÂK, 1. AVGUST 2014. GODINE

00

06699 -- 331100--0044--660003322 -- 331100--446600

CENTRUM

[email protected]

BROJ 29 CENA 30 DIN.

StevanMilijanovi}

ÂÂNSKI POLITIÂRI

„RATUJU”SAOP[TEWIMA, PISMIMA I ODGOVORIMA...

strana 4.

Zavr{en 27. Sabor frula{a Srbije„Oj Moravo” u Prislonici

strane 20. i 21.

„ZLATNA FRULA”ZORAN JEVTI] IZ Â^KA

strane 28. i 29.

Alergija na ambroziju i weni simptomi Besplatna provera plodnosti zemqi{ta

I i~ i~Izz ppoorrooddi~nniihh aallbbuummaa IIvvaawwi~aannaa

SE]AWE NA SPORTISTKIWUCICU KALU[EVI]

strana 5. strana 13.

UZORKEDOSTAVITI DO

15. AVGUSTA

PREVENCIJOMSE MOGUOLAK[ATITEGOBE

Pri~a o kafi Dejana Krupnikovi}a

„KRAQICA”ZA JUTRO UZ OSMEH...

strana 7.

MLADIMUZIÂR

ODLAZI NABERKLI

strana 12.

strana 24.

TRUBA JEMOJ @IVOT

TRUBA JEMOJ @IVOT

Dragan Jovanovi} Lafo 1. Saboru truba~aDragan Jovanovi} Lafo 1. Saboru truba~a

2 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINEMARKETING

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE 3GRAD

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss

ADRESA: â~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Uperiodu od 1. janua-ra, do 30. juna ovegodine, prihodi u

gradskom buxetu, planira-nom na godi{wem niovu uiznosu od 3,550 milijardidinara, realizovani su uiznosu od 1,291 milijardudinara, ili 35,97 odsto.Ovi podaci ne bi trebaloda zavaraju, jer je karakter-isti~no slabije puwewebuxeta u prvom tromese~ju,rekao je prezentuju}i izve-{taj ~lanovima Gradskogve}a, na sednici odrànoj29. jula, na~elnik Gradskeuprave za finansije ZoranTodosijevi}. Na slabijipriliv para u gradsku kasui u drugom kvartalu utica-le su predizborne i izbor-ne aktivnosti , formiraweRepubli~ke vlade i mini-starstava, zbog kojih su“pomerene” odre|ene ak-tivnosti i prebacivawetransfernih sredstava savi{ih nivoa vlasti.

- U tre}em kvartaluusledi}e raspisivawe kon-kursa i konkretni tran-sferi, o kojima je dogovorpostignut jo{ pro{le go-dine. Re~ je o oko 150 mili-ona dinara, koje bi Gradtrebalo da dobije od Repu-blike za infrastrukturneprojekte i velike investi-

cije, zapo~ete prvenstvenou oblasti obrazovawa.Zbog toga o~ekujemo da }eovaj bilans biti uravnote-èn sa planom u izve{tajuo devetomese~nom izvr{e-wu buxeta.

Najve}i prihod - 520miliona dinara, ostvarenje od poreza na zarade, {toje potvrda ~iwenice daprivredne aktivnosti ugradu nisu stale, uprkos ipoplavama koje su omele ioteàle poslovawe broj-nih privrednih subjekata,konstatovao je Todosije-

vi}. Slede prihodi od po-reza na imovinu (134 mili-ona dinara), na samostalnedelatnosti (51,3 milionadinara), poreza na kapi-talne transakcije (48,6 mi-liona dinara). Osim toga,od teku}ih transfera ugradsku kasu pristiglo je143,8 miliona dinara, za-hvaquju}i tome {to je Re-publika uredno izmiriva-la svoje obaveze, naglasioje na~elnik Todosijevi},istakav{i da je u prvompolugodi{tu zabeleènalo{ija naplata naknade zaure|ewe i kori{}ewe gra-|evinskog zemqi{ta (22,odnosno 18,8 odsto). On jeizrazio uverewe da }e u na-rednom periodu, s obziromna to da je planiran po~e-tak nekih ve}ih investici-ja, po prvom osnovu bitiostvaren zna~ajniji pri-hod.

U izve{tajnom periodupotro{eno je 1,297 milio-na dinara (36,43 odsto),{to je u skladu sa prihod-nom stranom i potvrda jeda su se gradski finansije-ri racionalno pona{ali,zahvaquju}i ~emu je buxetsve vreme bio likvidan,uspevaju}i i da redovno iz-miruje sve obaveze premakorisnicima, naglasio jena~elnik GU za finansije.Najve}i “potro{a~” buxe-ta - dru{tvena briga o de-ci ko{tala je Grad u prvompolugodi{tu ne{to vi{eod 254 miliona dinara,

dok su osnovno i sredweobrazovawe potro{ili 93,odnosno 34 miliona dina-ra. Ustanove kulture su izgradske kase dobile 72,5miliona dinara, fizi~kakultura 41, nezaposlenimporodiqama pripalo je 35miliona dinara, a za pre-voz lica starijih od 65 go-dina obezbe|eno je 10,3 mi-liona dinara. Za izgradwuobjekata Muzi~ke {kole iosnovne {kole u Mr~ajev-cima pla}eno je 127 milio-na dinara, za tro{kovetransporta sme}a na depo-niju “Duboko” ne{to vi{eod 40 miliona dinara... Zaotplatu rata kredita, ka-mata i kursnih razlika po-tro{eno je 56,8 milionadinara, rekao je Todosije-vi} i naglasio da je â~aknajmawe zaduèna lokalnasamouprava u Srbiji, o ~e-mu svedo~e podaci da je za-kqu~no sa 30. junom Graddugovao 136 miliona dina-ra, a da je tog dana stawe naìro ra~unu bilo 209 mi-liona dinara.

Gradsko ve}e je na po-sledwoj sednici donelo re-{ewe o otu|ewu gra|evin-skog zemqi{ta u javnojsvojini, povr{ine 91 kva-dratni metar (na uglu uli-ca Prvi oktobar i Qubi}-ka), koje }e neposrednompogodbom, za 817.213,63 di-nara biti prodato predu-ze}u “Zorpeks kargo”. Od-lu~eno je i da beogradskojfirmi “Alma kvatro”, koje

se jedino javilo na oglas zaprikupqawe ponuda, budedodeqena lokacija “Cen-tar” za postavqawe 12 re-klamnih panoa i dva kru-`na reklamna stuba, ukup-ne povr{ine 36,738 kavdra-ta, za mese~nu zakupninu od95.000 dinara. Ve}e je oba-vezalo i javno komunalna

preduze}a “Vodovod”, “Ko-munalac” “Moravac” i“Gradsko zelenilo” i JP“Gradac” da mu u roku od15 dana dostave izve{taje odugovawima korisnikausluga, od kojih JKP po-traùju do 30, odnosno JPdo 50 hiqada dinara.

M. N.

ZA PRVIH [EST MESECI OVE GODINE PRIHODI GRADSKOG BUXETA REALIZOVANI U IZNOSU OD SKORO 36 ODSTO

NAJMAWE ZADU@ENA LOKALNA SAMOUPRAVA

Odsek za imovinsko pravne poslove Gradskeuprave za urbanizam dostavio je Gradskom ve}uspisak na kome se nalazi 21 stan, ~iji je vlasnikGrad, koji su izdati u zakup. Po re~ima MirjaneXokovi} iz ove GU, re~ je uglavnom o neuslovnim istanovima male kvadrature, u kojima stanuju rom-ske porodice, ili lica koja imaju primawa znatnonià od prose~nih. Ona je naglasila i da koefici-jente za obra~un mese~ne zakupnine za stanove u dr-àvnoj svojini {estomese~no utvr|uje Ministar-stvo gra|evina i da su za predstoje}i period oniutvr|eni u junu 2014.

Nezadovoqni izve{tajem, ~lanovi Gradskog ve-}a su ga vratili “na doradu” i na insistirawe drMilana Plazini}a, Ostoje Mijailovi}a i Brati-slava Jugovi}a, zakqu~ili da informacija budedopuwena podacima o tome koliko traje zakup, dali su ugovori o kori{}ewu blagovremeno produ-àvani, koliko zakupci, zakqu~no sa 30. junom, du-guju za “kirije”, komunalne usluge i druge da`binei po kom osnovu su pojedinci dobili na kori{}e-we gradske stanove, od kojih, kako je prime}eno, ni-su svi neuslovni, ve} ima i onih ve}ih od 50, 60 i70 kvadrata.

KO I KAKO KORISTI GRADSKE STANOVE

Gradsko ve}e je na posledwoj sednici usvojiloizve{taj Slu`be za buxetsku inspekciju koja je oba-vila vanrednu kontrolu o tro{ewu buxetskih sred-stava u Crvenom krstu â~ak. Posle izvr{ene in-spekcije, Crvenom krstu je naloèno da u buxetGrada vrati 870.981,91 dinara, koja nisu utro{enau skladu sa zakonskim propisima, {to je ova usta-nova, posle drugog upozorewa buxetskih inspekto-ra i u~inila. Osim ove, obavqena je i vanrednakontrola javnih nabavki u Centru za socijalnirad, u periodu od 2011. do 2014. godine i izve{taj otome bi}e dostavqen GV na jednoj od narednih sed-nica, najavio je na~elnik Slu`be za buxetsku in-spekciju Milorad Rubakovi}.

U prvom polugodi{tu buxetska inspekcija je iz-vr{ila i redovne kontrole namenskog i zakonitogtro{ewa buxetskih sredstava u FK “Slatina”, ko-me je naloèno da u buxet vrati 10.000 dinara,utro{enih mimo zakonskih propisa. Zakonito tro-{ewe para iz gradske kase kontrolisano je i u Teh-ni~koj {koli, Gradskoj biblioteci, mesnim zajed-nicama Stan~i}i i Baluga (trnavska) i JKP “Par-king servis”.

CRVENI KRST VRATIO PARE

4 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINEPOLITIKA

Uposledwe vreme opo-zicioni lideri poje-dinih stranaka u

â~ku “pi{u politi~ke ese-je i otvorena pisma sa spi-skovima lepih èqa, na kra-ju kojih izri~u ultimativnezahteve i presude Aleksan-dru Radojevi}u i Srpskojnaprednoj stranci, zbog to-ga {ta i kako rade i {to,navodno, pomaù Ili}ima ipodràvaju wihov o(p)sta-nak na vlasti u â~ku”. Ova-ko je na KZN u ponedeqakpo~eo svoj odgovor Dverimaprvi ~ovek ~a~anskog Pove-reni{tva SNS dr Aleksan-dar Radojevi}, oceniv{i“zanimqivim nastojawebiv{e crkveno - prosvetneorganizacije, koja je prekono}i prerasla u politi~kustranku”, da na neki na~inskrene pa`wu sa ~iweniceda su upravo pojedini weni~lanovi “proteklih 20 go-dina u~estvovali u kreira-wu urbanisti~kih poslova ire{ewa u Gradu i zapo{qa-vali se u buxetskim i dr-àvnim ustanovama”.

- Srpska napredna stran-ka i ja priznajemo samo sudsvoga naroda. Onoga kogagra|ani budu osudili na iz-borima, sigurno }e iza}i izvlasti, a ko dobije poverewebira~a, osta}e u woj. O tomeko podràva Ili}e i odr-àva ih na vlasti, sudi}ena{i sugra|ani. Zbog toga,Dveri ne bi trebalo da sude{ta je ko radio i uradio, usituaciji kada postoji glasnaroda i sudovi koji timetreba da se bave.

Odgovaraju}i na pitawanovinara o odluci privred-nika, okupqenih u PU “Gra-dac ’97”, da sedi{ta svojih

firmi isele iz â~ka, uko-liko ne postignu dogovor salokalnim rukovodstvom, drRadojevi} je rekao da bi tobilo poraàvaju}e i nagla-sio da je SNS “podràlaprivrednike i da je neisti-na da ona podràva samo ve-like privrednike”, odnosnoda se napredwaci bore zasvako radno mesto i da {ti-te i velike i male preduzet-nike, kakvi su i vlasnicitrafika, sa jednim - dva rad-nika, koji su nedavno nego-dovali zbog donete, pa povu-~ene odluke, da im objekti ucentru grada budu zatvore-ni. Podsetio je da je povodza posledwe reagovawe bionapad na jednog od najve}ihprivrednika “koji zapo-{qava 860 qudi, i od kogazna~ajno zavisi puwewe bu-xeta ovog grada”.

- Srpska napredna stran-ka }e se boriti za svako rad-no mesto i kod “malih” ikod “velikih”, zbog ~ega }e-mo u kontaktu sa koalicio-nim partnerima ve} tokomove sedmice nastojati da iz-na|emo najboqe re{ewe.Ono moè biti, ili dogovoru okviru koalicije, ili, uprotivnom, izlazak iz lo-kalne vlasti, o ~emu }emo

odluku doneti nakon dogo-vora sa Predsedni{tvomstranke - najavio je Radoje-vi}, naglasiv{i i da se nemoè smatrati tajkunom, ka-ko se ~ulo na posledwemskup{tinskom zasedawu,vlasnik firme koja “uspe-{no radi, izdràva 860 po-rodica, redovno pla}a da-`bine dràvi i u kojoj nad-le`ni dràvni organi nisuotkrili nijednu nepravil-nost u poslovawu”. Podse-tio je da je re~ o preduze}u“Autoâ~ak”, koje je legal-no na licitaciji kupiloprostor za izgradwu stambe-ne zgrade, na kojoj bi upo-slilo doma}u gra|evinskuoperativu i u kojoj bi sta-novali qudi iz ovog grada”,~ija Skup{tina, i pored to-ga, nije donela odluku da odwega bude izvla{}eno ze-mqi{te za nastavak izgrad-we Wego{eve ulice, neop-hodne za prilaz upravo tojnovoj stambeno poslovnojzgradi. Upozorio je da i ovafirma, poput “Elektrova-ta”, ili “Alumila”, moè,“preko no}i da preseli se-di{te u drugi grad i da us-krati â~ak za veliki pri-liv sredstava koja izdvaja ubuxet”. M. N.

UKOLIKO NE POSTIGNE DOGOVOR SA KOALICIONIMPARTNERIMA O ZAHTEVIMA POSLOVNIH UDRU@EWAPRIVREDNIKA, SNS ]E IZA]I IZ LOKALNE VLASTI

PRIZNAJU SAMO SUD NARODA

Posledwih dana u â~ku se vodipravi “rat saop{tewima”, kogasu zapo~ele Dveri, traè}i od

lokalnog odbora SNS i poverenika drAleksandra Radojevi}a da kona~no odgo-vore na pitawe, da li }e i ubudu}e odr-àvati na vlasti u â~ku Novu Srbiju,posle 18 godina wene vladavine, ili jeova stranka spremna da u~estvuje u pro-menama vlasti u ovom gradu. Umesto od-govora na pitawe, na kome su insistira-li i brojni gra|ani i mnogi ~lanoviSNS, napredwaci su pribegli “klasi~-noj politi~koj demagogiji i zameni teza,bave}i se perifernim temama i niskimudarcima na ra~un najve}e opozicionegrupe u SG “, kaè se u saop{tewu Dveri.

Napredwaci bi kona~no trebalo daobrazloè gra|anima za{to podràvajugradona~elnika Vojislava Ili}a i NS,ili, u protivnom, ukoliko nisu za to daova stranka vodi Grad i posle 18 godina,“iza|u iz vlasti i kao najve}a politi~kastranka u â~ku i Srbiji pokrene razgo-vore o formirawu nove vladaju}e ve}i-ne”, predlaù Dveri SNS i wegovom po-vereniku dr Radojevi}u i pozivaju ih dau zajedni~kom gostovawu na lokalnoj TVgra|anima odgovore na sva ova pitawa.

“Dopisivawe” sa napredwacima Dve-ri su nastavile i ove sedmice, uputiv{i“otvoreno pismo” dr Aleksandru Radoje-vi}u, u kome uglavnom ponavqaju konsta-tacije iznete u prethodnom saop{tewu ikomentari{u wegove posledwe izjave da}e “SNS iza}i iz vlasti, ukoliko ne bu-

de postignut dogovor izme|u gradskogrukovodstva i velikih privrednika.”

- Slaèmo se sa vama da bi bila kata-strofa za ovaj grad, ako bi najve}i pore-ski obveznici prebacili sedi{ta svojihfirmi u druge gradove i tako znatnosmawili prihodnu stranu buxeta, ali jepodjednaka katastrofa i to {to odrà-vate na vlasti reìm koji je vladao pret-hodnih 18 godina - konstatuju Dveri itvrde da za dve godine, koliko su SNS iNS na vlasti u â~ku, nije otvoreno ni-jedno novo radno mesto, da niko nijeuhap{en u borbi protiv korupcije ikriminala, da ima 30 odsto nezaposle-nih...

Ukoliko bi SNS iza{la iz lokalnevlasti, Dveri bi bile spremne da “koli-ko sutra” razgovaraju sa wenim ~elnici-ma o tome kako bi trebalo da izgleda no-va vladaju}a ve}ina u â~ku, poziv je ovepoliti~ke organizacije, koja podse}a nanekoliko principa, na kojima bi treba-lo da se zasniva nova vlast (formiraweanketnih odbora u JP, smena partijskihdirektora, otvarawe centara za privre-du i poqoprivredu, kancelarije za inve-stitore, preispitivawe pqa~ka{kihprivatizacija...). Zahtevom za smenu gra-dona~elnika Vojislava Ili}a, Dveri su“povukle lanac promena vlasti”, zbog~ega u otvorenom pismu dr Radojevi}u,postavqaju pitawe, “ima li koga da nas utome prati, ili smo ostali jedina opozi-cija ovoj vlasti”?

Pojedine primedbe privrednika, iz-nete u saop{tewu PU “Gradac 97”,koga su podràli i “Unija 2000” i

Udruèwe ènskog preduzetni{tva “Nade-`da Petrovi}” su opravdane, ali wihove,skoro ultimativne najave, da }e prekinutisaradwu sa lokalnom vla{}u su ishitrene,ocena je Radenka Lukovi}a, pomo}nika gra-dona~elnika, resorno zaduènog za privre-du. Povod za wihovo reagovawe je, da podse-timo, ù~na rasprava na posledwoj sedniciSG, na kojoj nije doneta odluka da Grad odpreduze}a “Autoâ~ak” kupi gra|evinskozemqi{te neophodno za izgradwu produèt-ka Wego{eve ulice na Qubi}kom keju.

- Oni su vi{e reagovali zbog istupa ikomentara pojedinih odbornika, jer kadasmo zapo~eli pri~u zbog ~ega su konkretnonezadovoqni, nisu imali odgovor i obja-{wewe. Gradsko rukovodstvo zagovara stra-te{ke stvari, kao {to su uravnoteèna po-

reska politika, smawewe zahvatawa iz pri-vrede, oìvqavawe preduze}a u ste~aju, sub-vencionisawe zapo{qavawa. Mi ne moèmouticati na istupawa i izjave pojedinaca, nadiskusije odbornika, ili predsednika Save-ta za privredu, niti se zbog wih moè gene-ralizovati odnos izme|u Grada i privrede.

Lukovi} napomiwe da saradwa postojikada je re~ o strate{kim ciqevima i podse-}a da je gradsko rukovodstvo pomoglo da bu-de prodat “@itopromet”, obnovqena proiz-vodwa u delu PKS - a, ogla{ena prodaja Fa-brike hartije, te da nema konkretnih razlo-ga za nezadovoqstvo i navodno lo{u sarad-wu. Po{to je izrazio uverewe da do prekidasaradwe, ipak, ne}e do}i, najavio je da }egradski ~elnici ove sedmice odràti sasta-nak sa predstavnicima poslovnih udruèwai nakon toga izdati zvani~no saop{tewe opostignutom dogovoru.

M. N.

Dveri su imale ~vr-stu nameru da saNovom Srbijom na-

prave postizbornu koali-ciju, o ~emu su se sa wom idogovorile u junu 2012. go-dine. Me|utim, do formi-rawa vlasti sa Dverimanije do{lo, jer NS nijehtela da ovoj politi~kojorganizaciji, kao ~etvrto-plasiranoj na lokalnimizborima, da mesto grado-na~elnika, odgovara usvom saop{tewu za javnostGradski odbor NS na u~e-stale “prozivke” Dveri,tvrde}i da wihov liderBo{ko Obradovi} nije iz-govorio istinu, kada je ne-davno rekao: “Da sam hteo,bio bih u vlasti sa NovomSrbijom, ali to nisam è-leo”.

Sve “kombinacije” zaformirawe postizbornekoalicije - sa DS, DSS iradikalima, Dverima supropale, podse}a GO NS usaop{tewu i nagla{ava daje “jedini relevantni po-liti~ar na ovim prosto-rima, koga Obradovi} jo{

uvek nije pozvao na sarad-wu, izgleda, Ivica Da~i},sa kojim ima i najvi{eideolo{ke sli~nosti”.

- Po{to Obradovi} neèli da gubi vreme, ovihdana poku{ava da se do-dvori povereniku ~a~an-skih napredwaka dr Alek-sandru Radojevi}u, a svezarad promene vlasti uâ~ku - smatraju Novosr-bijanci i podse}aju napro{logodi{wu proslavuDana grada, kada su Dver-jani jednog od dobitnikanajvi{eg gradskog prizna-wa, predsednika dràve iosniva~a SNS TomislavaNikoli}a nazvali izdaj-nikom: “Kako sa izdajni-cima iz SNS, moète dapravite novu vlast, pro-tiv izdajnika iz Nove Sr-bije”, pitawe je upu}enoDverima.

Po{to su podsetili najo{ neke, navodne, grehe~lana Stare{instva oveorganizacije, ~elnici lo-kalnog odbora NS su kon-statovali da je “taktikaBo{ka Obradovi}a prepo-

znata i raskrinkana”:- Na posledwoj sednici

Skup{tine grada napadeBo{ko iz svih kalibara~a~anske tajkune i pri-vrednike, da bi se posle,na vol{eban na~in poja-vio kod svih tih qudi, ka-ko bi promenio svoje mi-{qewe i bliè se upoznaosa materijom. Ali, na Ob-radovi}evu veliku àlost,â~ani nisu politi~kinaivni, {to su potvrdilii na nedavnim vanrednimparlamentarnim izbori-ma, na kojima su Dveri do-bile oko 1.500 glasova ma-we, nego na prethodnim idrugi put uzastopno nisupre{le cenzus. Nova Sr-bija se nada i s pravomo~ekuje da se Bo{ko Obra-dovi} vrati na Svetosav-ski put i tamo gde je neka-da bio, kada mu je Nova Sr-bija finansirala {tampa-we plakata, organizacijuduhovnih ve~eri i pomaga-la porodi~ne {etwe - za-kqu~uje se u saop{tewuGradskog odbora NS.

DVERI PONOVO PITAJU SNS, DA LI ]E I UBUDU]E“ODR@AVATI” NOVU SRBIJU NA VLASTI U Â^KU?

KLASI^NA POLITI^KA DEMAGOGIJA

GRADSKI ODBOR NS: “DVERI SE DODVORAVAJU SNS,RADI PROMENE VLASTI U Â^KU”

ÂÂNI NISU POLITI^KI NAIVNI

RADENKO LUKOVI], POMO]NIK GRADONAÊLNIKA: SAOP[TEWE, POSLE SASTANKA SA PRIVREDNICIMA

VLAST SE BAVI STRATE[KIM CIQEVIMA

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE 5ZDRAVSTVO

Uperiodu od 1. avgu-sta do 22. septembra2014. godine, mala i

sredwa preduze}a i predu-zetnici }e mo}i da koristespecijalnu letwu ponuduokvirnih dinarskih kredi-ta â~anske banke.

- Uzimaju}i u obzir po-stignute rezultate speci-jalnih akcija koje su reali-

zovane u prethodne tri go-dine, ali i potrebe klije-nata i wihovu tra`wu zaovakvim kreditima, odlu-~ili smo da i ove godine ukreditnu ponudu uvrstimodinarske okvirne kreditepo specijalnim uslovima.Okvirni krediti }e se odo-bravati po povoqnijimuslovima od onih koji vaè

u standardnoj ponudi Ban-ke. Letwu ponudu }e mo}ida koriste svi klijenti ko-ji obnavqaju okvirne kre-dite, ali i zainteresovaninovi klijenti - kaè se uSlu`bi za upravqawe po-nudom malim i sredwimpreduze}ima.

Okvirni krediti }e seodobravati po niìm ka-

matnim stopama od 1,25%mese~no, a kamata se obra-~unava samo za dane kori-{}ewa kreditnih sredsta-va. Posebna pogodnost oveakcije je da klijent nematro{ak obrade kreditnogzahteva, jer u toku promo-tivnog perioda naknada zaobradu kreditnog zahtevaiznosi 0%.

Posledwih godina sve jevi{e osoba kod kojih se ja-vqa alergija na ambroziju,a wihove tegobe se javqajuu avgustu i septembru, kadaje u vazduhu povi{ena kon-centracija wenog polena.Od svih polena koji izazi-vaju alergijske reakcije,ambrozija ima najja~aalergena svojstva. U â~kuje 16. jula prvi put ove go-dine detektovan mali brojpolenovih zrnaca ovog ko-rova, na koji samo jakoosetqive osobe reaguju. Otome koji su simptomialergije na ambroziju, dali se oni mogu ublaìti,kada ova biqka izazivanajvi{e tegoba, za na{list govori pedijatar -alergolog Zorica Zateì}êlper.

Ambrozija je na teritorijiSrbije detektovana 1953.godine i od tada se sve vi-

{e {iri. Od 2002, kada je u Beo-gradu, na Zvezdari, postavqen pr-vi ure|aj za uzimawe uzoraka po-lena, koncentracija i detekcijaalergenog polena u vazduhu merise i u na{oj zemqi. Danas se u Sr-biji u osam gradova meri koncen-tracija polena, me|u kojima je iâ~ak. Doktorka Zorica Zateì}êlper, pedijatar - alergolog,podse}a da je ure|aj za uzimaweuzoraka polena u na{em gradu po-stavqen na zgradi Po{te. Premawenim re~ima, da bi neki drugipolen izazvao alergijsku reakci-ju potrebno je 30 polenovih zrna um3 (kako se izraàva koncentra-cija polena), a ambrozije samoosam. Najve}a koncentracija po-lena ambrozije u â~ku bila je2011. godine, kada je zabeleèno314 polenovih zrnaca, kaè dok-torka i dodaje:

- Zahvaquju}i podacima Zavo-da za javno zdravqe ta~no znamokolika je koncentracija polena uvazduhu, tako da moèmo da pove-èmo sa simptomima. Nekada te-{ko moèmo da zakqu~imo da lije re~ o prehladi ili o alergij-skoj reakciji, po{to su simptomisli~ni, pa su nam ovi podaci od

neprocewive va`nosti, jer aler-gi~ari burnije reaguju i na viru-sne infekcije, {to jako uti~e nakvalitet ìvota. Ne treba zabo-raviti da polen uzrokuje i mnogoteè bolesti, kao {to je astma ko-ja je sve ve}i globalni problem, asvaki tre}i pacijent sa alergij-skom kijavicom ima, ili }e dobi-ti ovu vrlo te{ku hroni~nu bo-lest.

Na{a sagovornica napomiweda se problemi naj~e{}e javqajuod 33. do 39. nedeqe u godini. Naj-ve}a koncentracija polena am-brozije je naj~e{}e u prvoj nede-qi septembra.

- Re~ je o vrlo neobi~noj iupornoj biqci, koja {est - sedamnedeqa cveta i izaziva alergijskereakcije. Zbog toga je jako bitnoda qudi znaju kada je wena najve}akoncentracija, kako bi bili podterapijom. Posledwe dve godinenisu bile toliko problemati~ne.Nije svaka sezona ista, te su odpet godina, dve - tri jako te{ke zaqude koji imaju alergijske reak-cije. Upravo zbog toga, pacijentiponekad minimalizuju ovaj pro-blem i ne razumeju za{to se neose}aju isto. Osim ambrozije, idrugi korovi izazivaju probleme,kao {to su crni pelin, bokvica,pa i koprive koje upravo ove ne-deqe cvetaju i beleìmo povi{e-ne koncentracije wihovog polena

- kaè dr Zorica Zateì} êlper.Ina~e, tokom stalnih ispiti-

vawa vr{i se identifikacija po-lena 24 biqne vrste me|u kojimasu: leska, jova, tisa i ~empresi,brest, topola, javor, vrba, jasen,breza, grab, platani, orah, hrast,bor, konopqa, trave, lipa, bokvi-ca, kiselice, koprive, {tirovi,pelin, ambrozija i dud.

Simptomi preosetqivosti naambroziju manifestuju se kaoalergijska kijavica, jutarwim ki-jawem u naletima, peckawem i ja-kim suzewem o~iju, svrabom nosa,o~iju, u{iju, nepca, dugotrajnimka{qem, obilnim curewem sekre-ta iz nozdrva i zapu{eno{}u no-sa, koja traje tokom ~itave sezone,a mogu biti i mnogo teì iozbiqniji, podse}a doktorka.Prepoznavawe ovih simptoma navreme je od velikog zna~aja, jer setegobe mogu olak{ati i spre~iti.Ona nagla{ava da bi osobe aler-gi~ne na ambroziju u sezoni tre-balo {to mawe vremena da provo-de u prirodi, da zatvaraju prozo-re ujutro i uve~e kada je koncen-tracija polena najvi{a, kao i da

uzimaju adekvatnu terapiju. - Kada izlaze napoqe va`no je

da stave odgovaraju}e kapi ilirastvor u nos, da bi se blokiralareakcija, zatim da se za{tite na-o~arima, kapom, odnosno da koli-ko god mogu spre~e kontakt sa po-lenom, kao i ispirawe sluznicapo ulasku u ku}u. Na drugom mestuje ukqu~ivawe antihistaminika,

odnosno lekova za alergiju. U po-sledwe vreme sve vi{e po~iwe dase koristi i imunoterapija - is-ti~e dr Zateì} êlper.

Na{a sagovornica podse}a daje za iskorewivawe ambrozije za-duèno Ministarstvo poqopri-vrede i za{tite ìvotne sredinei da je va`no ovu biqku suzbitipre cvetawa i emitovawa polena,jer kasnije dolazi do ve}eg raspr-{ivawa polena i ugroàvawastanovni{tva koji zbog we imajuproblema. Mehani~ke, agroteh-ni~ke i hemijske mere uni{tava-wa moraju biti sistematske ikontinuirane u celoj zemqi, s ob-zirom na to da je ova korovskabiqka rasprostrawena na ~ita-voj teritoriji. N. R.

U ÂÂNSKOJ BANCI OD 1. AVGUSTA DO 22. SEPTEMBRA SPECIJALNA LETWA PONUDA

OKVIRNI DINARSKI KREDITI

ALERGIJA NA AMBROZIJU I WENI SIMPTOMI

Najefikasniji na~in jepravilno informisawe jav-nosti o wenim karakteri-stikama, weno stalno ukla-wawe pred cvetawe, redovnoko{ewe, bar dva - tri putagodi{we na visini od petcentimetara, kao i upotrebaherbicida. Kako je ovaj na-~in uklawawa dugotrajan ifizi~ki naporan, pored ko-munalnih slu`bi, potrebnoje da svaki pojedinac da svojdoprinos u suzbijawu i uni-{tavawu ove izuzetno {tet-ne biqke. Stru~waci napo-miwu da je najboqe ambrozi-ju uni{tavati pre cvetawa,krajem jula.

UKLAWAWE AMBROZIJE

Koli~ina polena je koncentracija celokupnog polena ilijedne pojedina~ne vrste (na primer korov ambrozije) u vazduhu, uodre|enoj oblasti i u odre|eno vreme. Izraàva se brojem zrnapolena po kubnom metru vazduha za period od 24 ~asa. Koli~inapolena je, uglavnom, najve}a u rano jutro, na toplom danu sa sla-bim vetrom, bez padavina, a najnià u hladnim i vla`nim peri-odima, kaè dr Zorica Zateì} êlper.

Ambrozija jeinvazivna ko-rovska biq-ka, jedna odnajpoznatijih inajopasni-jih alergenihbiqaka na svetu.Ona je jednogodi{wa biq-ka, visine od 20 centimeta-ra do dva metra. Koren jevretenast, stablo je usprav-no, razgranato, sa listovi-ma jajolikog oblika, posu-tim dla~icama, jako izreza-nim, sa uskim re`wevima.Presek stabla je ~etvrtastili okrugao. Cvetovi suskupqeni u duge grozdastecvasti na vrhu stabala igrana, ù}kaste boje. Ni~eod sredine aprila, a cveta ukasno leto i jesen.

Ambrozija poti~e iz Se-verne Amerike, a u Srbijise prvi put pojavila 1953.godine, i to u SremskimKarlovcima. Veoma brzo sepro{irila i u druge kraje-ve na{e zemqe. Qudi je nerazlikuju od drugih biqakai zato je, u ovom trenutkunajzna~ajnija edukacija gra-|ana, da bi mogli da prepo-znaju ambroziju i prijavenadle`nim slu`bama, poru-~uju stru~waci.

U na{oj okolini ima iz-uzetno povoqne uslove zarazvoj. Na samom podru~jugrada ambrozije uglavnomnema, ali u okolini â~kai po selima ima je izuzetnomnogo. S obzirom na to dajedna biqka ambrozije moèda proizvede dve do tri mi-lijarde polenovih zrnacadnevno, koji vetrom mogu dase prenesu na 150 kilometa-ra, to zna~i da je i gradskopodru~je ugroèno, kolikoi seosko.

Edukacijom stanovni-{tva i zajedni~kom borbomlokalnih zajednica i gra|a-na, prisustvo invazivnihvrsta moè se svesti na mi-nimum, jer je nemogu}e upotpunosti ih iskoreniti,kaù stru~waci.

Dr Zorica Zateì} êlper

PREVENCIJOM SE TEGOBE MOGUOLAK[ATI I SPREÎTI AMBROZIJA

6 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINEGRAD

Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski prostor razli~itihpovr{ina po povoqnim cenama(tel, adsl)

- Poslovnoizlo`beni maga-cinski prostor od 200m2na odli~nojlokaciji 800m odcentra grada (wc,tel, adsl)

- Lokal uNemawinoj 58pored kafi}aLe Piaf,130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri~vor, prilaz dadostavu robe

- Magacinski prostor uObili}evoj ulici od 80do 160 m2 (ima mernugrupu - industrijska stru-ja) na samo 800m od cen-tra grada

- U~esnici Okruglogstola: prof. dr MiloLompar, prof. dr Mi-la Ale~kovi}, Du{anProrokovi} i @eqkoCvijanovi}.

Program 9. Letwihduhovnih ve~eri,~iji je idejni tvo-

rac Bo{ko Obradovi}, bi}erealizovan svake nedeqe od3. avgusta u 20 ~asova, u dvo-ri{tu KUD “Abra{evi}”.Re~ je o tradicionalnojkulturnoj manifestaciji,koju organizuje odbor Pove-reni{tva Dveri u â~ku, aod pro{le godine, i Izda-va~ka ku}a “Catena mundi”iz Beograda. Letwe duhovneve~eri prvih godina su odr-àvane u sklopu programaLetwih dana kulture u gra-du, da bi potom postale sa-mostalna manifestacijaprofilisana duhovnim inacionalnim sadràjima.To je alternativni intelek-tualni program koji se nemoè ~esto ~uti ni videti,ali je veoma pose}en, imaedukativni karakter i svojupubliku. Do sada je odrànniz okruglih stolova, tri-bina, projekcija filmova,

promocija kwiga, koncera-ta, u kojima su u~estvovalinajpoznatiji srpski inte-lektualci, kwièvnici, pu-blicisti, umetnici, rekaoje pored ostalog, Bo{ko Ob-radovi} na konferenciji zanovinare u utorak, najavqu-ju}i po~etak i program ma-nifestacije.

Devete Letwe duhovne ve-~eri ove nedeqe bi}e otvo-rene Okruglom stolom po-vodom obeleàvawa stogo-di{wice po~etka Prvogsvetskog rata, pod nazivom“Gavrilo Princip je bio upravu!”. O ovoj aktuelnoj te-mi }e govoriti vode}i srp-ski intelektualci profe-sor dr Milo Lompar, prof.dr Mila Ale~kovi}, Du{anProrokovi} i @eqko Cvi-janovi}. U~esnici prve ovo-

godi{we duhovne ve~eri }ese osvrnuti na pitawe gde jeSrbija danas posle 100 go-dina i kakva je bila ulogaGavrila Principa u isto-riji srpskog naroda. Tomprilikom bi}e promovisa-na i kwiga “Gavrilo Prin-cip u Beogradu” wegovog“cimera” i prijateqa RatkaPareànina, koji svedo~i o~itavoj “generaciji mlado-bosanaca koji su ìveli iumirali za oslobo|ewe srp-skog naroda od austrougar-ske okupacije BiH”. Nared-nih nedeqa bi}e predsta-vqena kwiga “Nesveti, asveti” ruskog arhimandritaTihona [ekunoa, igumanaSretewskog manastira uMoskvi i autora filma ostaroj Vizantiji, komple-tan opus Borisa Malagur-skog, a gost posledwe ve~eribi}e Aleksej Komov, pred-stavnik Rusije u Svetskomkongresu porodica, najuti-cajnijoj globalnoj organi-zaciji za za{titu porodice,koji }e govoriti o Pravo-slavqu i porodici. U slu-~aju lo{ih vremenskih pri-lika Letwe duhovne ve~eri}e se odràvati u saliSkup{tine Grada, najavioje Obradovi}. Z. L. S.

Institut za transfu-ziju krvi Srbije iCrveni krst â~ak,

organizovali su pro{logpetka, na Gradskom trgu, ak-ciju dobrovoqnog davala-{tva krvi. Mobilni auto-bus za transfuziju bio je naplatou ispred Doma kultu-re, od 9 do 16 ~asova, a ak-cija je, prema re~ima drSlavice Jovanovi} iz In-stituta za transfuziju krviSrbije, bila uspe{na. Dok-torka je istakla da Insti-tut sa ~a~anskim Crvenimkrstom ve} dugi niz godinaima odli~nu saradwu.

- Zahvaqujemo na huma-nosti gra|anima â~ka, Ra-{ke, Grocke, Kraqeva, Ma-log Zvornika. Zadovoqnismo dosada{wim odzivomgra|ana, akcije su bile od-li~no pose}ene. Pozivamosve gra|ane da se prikqu~epredstoje}im akcijama, jersu tokom letweg periodasve krvne grupe dragocene inesta{ica je krvi - izjavi-la je dr Jovanovi} i podse-tila da krv mogu dati zdra-

ve osobe od 18 do 65 godina.Nemawa Grbovi}, pred-

sednik Terenske jedinice“Dr Dragi{a Mi{ovi}”,naglasio je da ~a~anski Cr-veni krst, kad god moè, za-jedno sa Institutom orga-nizuje akcije dobrovoqnogdavala{tva krvi, a dva putagodi{we i po sredwim{kolama. “Uvek je velikiodziv u~enika sredwih{kola, pogotovu Gimnazi-je”, podsetio je Grbovi}.

U me|uvremenu su i gra-|ani Rume, ûkarice i Sta-re Pazove dali krv, a u na-stavku Letwe kampawe, su-tra u Gorwem Milanovcu,transfuziomobil }e bitiparkiran na Trgu knezaMihajla, od 9 do 16 ~asova.

Institut za transfuzijukrvi Srbije i Crveni krstSrbije organizovali su pr-

vu Letwu kampawu 2005. go-dine. Ciq je bio promocijadobrovoqnog davala{tva iobezbe|ewe dovoqnih koli-~ina krvi u tradicionalnodeficitarnom letwem pe-riodu. Kampawa je u po~et-ku realizovana kao simbo-li~no takmi~ewe gradova iop{tina u Beogradu i cen-tralnom regionu Srbije zazlatnu, srebrnu i bronzanuplaketu “[ampion soli-darnosti”. Broj gradovau~esnika i gra|ana koji sudobrovoqno dali krv pove-}avao se iz godine u godinu.To pokazuje i statistika,od 44 grada i op{tine u ko-jima je 2.307 gra|ana dobro-voqno dalo krv u 2005, sti-glo se do 80 gradova i op-{tina i 4.388 gra|ana kojisu bili dobrovoqni davao-ci pro{le godine. N. R.

U NEDEQU POÎWU 9. LETWE DUHOVNE VEÊRI

GAVRILO PRINCIPJE BIO U PRAVU!

LETWA KAMPAWA DOBROVOQNOG DAVALA[TVA KRVI

DRAGOCENE SVE KRVNE GRUPE

Zeleni Srbije GO â~ak i ove godine organizuje akciju izbor najlep{eg dvori-{ta i balkona. Akcija traje do 1. septembra. Pozivamo sve gra|ane koji svojimcvetnim oazama doprinose lep{em izgledu na{eg grada da se odazovu ovoj akci-

ji. Prijave sa slikama dvori{ta i balkona moète poslati na mail [email protected]. Za pobednike takmi~ewa su obezbe|ene prigodne nagrade.

ZELENI SRBIJE

IZBOR NAJLEP[EG DVORI[TA I BALKONA

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE 7

Gotovo je nemogu}e za-po~eti dan ili prija-teqsko }askawe bezkafe, a za jutro uzosmeh, vlasnik firme“Allcafe” Dejan Krup-nikovi}, preporu~uje“Kraqicu”. Za samodve godine, zahvaqu-ju}i odli~nom kvali-tetu, “Kraqica” je za-dobila poverewemnogobrojnih qubite-qa kafe, ne samo nateritoriji â~ka, ve}i ~itave zapadne Sr-bije. Zahvaquju}i is-kustvu, znawu, poseb-noj qubavi prema ka-fi i ogromnoj energi-ji i posve}enosti na-{eg sagovornika, na-stao je brend u ~ijojaromi uìvaju i gra-|ani Uìca, Ivawi-ce, Ariqa, Poège,Lu~ana, Kraqeva,Kragujevca, GorwegMilanovca, Lazarev-ca, Uba, Lajkovca...

Posle {estogo-di{weg dra-gocenog rad-nog iskustva

u Grand kafi, DejanKrupnikovi} je u aprilu2012. godine osnovaosvoju firmu “Allcafe”.Na samom po~etku, “ve-tar u le|a” su mu bilasredstva koja je dobio od

Nacionalne slu`be za za-po{qavawe. Iako ta sred-stva nisu bila dovoqna,kaè da je, u momentu kada~ovek po~iwe i kre}e odnule, svaka pomo} dobro-do{la.

- Godinu dana sam radiosamostalno, bez i~ije po-mo}i, osim naravno, poro-dice, supruge, dece, fami-lije i prijateqa. A potomsam ponovo konkurisao idobio sredstva NSZ. Zapo-slio sam jednog radnika ibio sam duàn da ga zadr-ìm dve godine u stalnomradnom odnosu. Ubrzo samzaposlio jo{ {est lica,trenutno imam sedam zapo-slenih, pet komercijali-sta na terenu i dva proiz-vodna radnika. Smatramda su konkursi za dodelusubvencija za samozapo-{qavawe i novo zapo{qa-vawe, koje objavquje NSZ,velika podr{ka, naro~itomladim qudima. Ako bu-dem imao pravo i ispuwa-vao sve uslove, ponovo }ukonkurisati. Zahvaquju}ipomo}i dràve u startu,jednom sam dobio 160.000, adrugi put 200.000 dinara,i uz malo sre}e i dobro is-kustvo u Grand kafi, mojposao je krenuo uzlaznomlinijom - zapo~iwe pri~uKrupnikovi}, otkrivaju}inam da ve} planira da sle-de}e godine u proizvodni

program ubaci i in-stant kafu.

Obja{wavaju}i pro-izvodwu, “od odabirasirove kafe do ovognapitka u {oqici”,na{ sagovornik isti-~e da je ste~eno pove-rewe kupaca rezultatkonstantnog odrà-vawa kvaliteta, {toje danas jako te{ko.Ali, zahvaquju}i po-{tovawu poslovnihpartnera, ova firmauspeva da nabavi do-bru sirovu kafu, aza posebnu aromu“Kraqice“ zaslu-àn je ~itav po-slovni tim, kao iDejanova porodica.

- Trudimo se dasvaki dan degusti-ramo kafu koju smoproizveli. Po{tosmo jo{ mala fir-ma nemamo zvani~-

nog degustatora, pa zajednosa mojim kolegama, sarad-nicima i porodicom pro-bam kafu i proveravam dali je kvalitet zadovoqava-ju}i. Tek posle na{e zajed-ni~ke degustacije “izbacu-jemo” kafu na trì{te. Upo~etku smo je ru~no pako-vali, a pekli u maloj pr-ìonici kapaciteta 15kilograma. Kasnije smokupili ve}u prìonicu za20 kilograma, pa je usledi-la za 30, i najzad za 60 ki-lograma. Planiram da na-bavim jo{ ve}u prìoni-cu, ili vi{e wih za 60 ki-lograma kafe. Na po~etkusmo radili sa malim mli-novima, a sada u proizvod-nom objektu imamo najsa-vremenije. Iz mlinova sekafa prebacuje u elevator,u liniju za transport.Pro{le godine smo naba-vili i najsavremeniju pa-kericu od prohromskogmaterijala. Dnevno pakuje-mo oko tonu i po do dve ka-fe, {to za sada zadovoqa-va na{e kapacitete - pri-~a Krupnikovi}.

Dana{we trì{te je ja-ko specifi~no, pa se porednajsavremenije opreme i

vrhunskog kvaliteta, zauspeh mora imati i povoq-na cena, pogotovu kada stenovi na trì{tu i tek za-po~iwete posao, nagla{a-va na{ sagovornik. Mo`daje to i tajna kojom “Kraqi-ca” osvaja nove teritorije.

Osim toga, ova firmamnogo ulaè u marketing,postavqa tende i bilbordesa reklamama svojih bren-dova. Marketing je trenut-no baziran na â~ak i oko-linu, a kasnije }e ga “poja-~ati” i u ostalim gradovi-ma gde su zastupqeni pro-izvodi “Allcafe”.

“Kraqica” je najproda-vanija kafa ove firme, alioslu{kuju}i èqe potro-{a~a, tim je konstatovaoda trì{te zahteva i jef-tiniju kafu, pa su pro{legodine napravili i potpu-no druga~iji brend sa na-zivom “Car”.

- “Kraqica” je blaègukusa, prefiwenije arome,a “Car” je pe~enija kafa zaspecifi~na trì{ta, kao{to su Uìce, Kraqevo,Bajina Ba{ta, Ariqe,Ivawica. Prodaja obabrenda raste. Nisu konku-rencija, jer smo ih odvoji-

li u rafovima prodavni-ca, pa potro{a~ ne vidipovezanost “Kraqice” i“Cara”. Planiramo proiz-vodwu jo{ jednog brenda,koji bi bio vrhunskog kva-liteta. Idealna me{avinabi bila kada bismo dodalikafu iz Kolumbije iliGvatemale, koje su poznatekao zemqe koje imaju najbo-qu kafu na trì{tu. A sa-vr{ena receptura bi gla-sila: 10 odsto Robusta, sabazom Rio Minasa od 70procenata i 20 odsto kafeiz Kolumbije ili Gvatema-le, koja bi obogatila ovu

me{avinu. Znam da ova ka-fa ne bi bila ekonomskiopravdana kod nas, jer zboglo{e materijalne situaci-je u zemqi, malo qudi bimoglo sebi da je priu{ti.Verujem da bi se dva - triodsto na{ih mu{terijaopredelilo za novu kafu,jer bi je prepoznali kaoizuzetno dobru i kvalitet-nu, prefiwenog ukusa iarome - kaè Dejan Krup-nikovi}, podse}aju}i nasda su najobi~nije ìvotneradosti zapravo najve}e.

N. R.

PRIÂ O KAFI DEJANA KRUPNIKOVI]A

„KRAQICA” ZA JUTRO UZ OSMEH

8 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINEDRU[TVO

Dragi moj kume,olako prihva-tismo novo do-ba i zaboravi-

smo da pi{emo pisma.Idoh onomad, na Aran|e-lovdan, u Zabla}e na va-{ar. Se}a{ se? Nismo tupriliku ti i ja nijednompropustili, dok si ìveoovde. To me i podsta~e dati pi{em, ne bih li ti ma-lo podrobnije do~araokako je bilo. Sme{no mida ti {aqem pismo sa va-{ara elektronskom po-{tom, zna{ nije to-to, abaratam ti ja pomalo timsavremenim ~udima. Nego,nisu ni va{ari ono {tosu nekada bili.

Stisnuo sam neku hi-qadarku u xepu, ~uvao je uautobusu k’o o~i u glavi,da bi na kraju popio pi}epred lokalnom prodavni-com i pojeo pqeskavicu.Jo{ sam i presre}an, osta-de malo para. Nisam mo-gao da sedim do uve~e, nijeme privukla atmosfera ine znam kako je bilo. Ka-sno popodne, videh praznei poluprazne {atre i be-{e mi u prvi mah ~udno,no setih se, besparica je.Kaù Zabla}anci, nikadvi{e {atri, a nikad mawenaroda. Dok sam {etaoglavnim sokakom, na sva-kih pet metara nova pe-sma. Me{aju se zvukovi i

starih i modernih pesama,ali meni nije gu{t, akodobru pesmu ne otpeva do-bar peva~. Vaqda me nov-~anik naterao da budemxangrizav. I tako, doksam se {etao, kako ti ve}rekoh, privu~e mi pa`wujedan luksuzni automobilispred {atre. Stadoh uprikrajak da osmotrim{ta se de{ava, onako,pritajeno, tipi~no za nas.Uti{a se muzika i ~ujem:“Za gazda Gicu - Nemoj dami sina miluje{ po ko-si”... Otpeva{e i tu pesmui nastavi Vica, ili kakose ve} zove, da naru~ujejo{ ovakvih “senti{a”.Pogledam, na tom mestunema mnogo ni slu{alaca.Setih se onda pri~a sta-rijih da su se na va{ari-ma uvek poznavali dobridoma}ini. Mo`da ne ponaru~ivawu pesama, aliizvedu celu porodicu,pro{etaju okolo i na kra-ju, ve~era za sve. Povedu iponekog ro|aka ili kom-{iju. To su bili doma}i-ni - ovo su gazde. Za wih seu ovakvim prilikama svi-ra, konobari tr~e na svestrane, donose pe~ewe,{pricere, piva, ma {tako voli. Pored wih nekedevojke, }erke su li im?[ta }e{ dragi moj, bar ufamilijama Skorojevi}ne oskudevamo. Nego ne pe-

vaju samo za gazde, ima nava{arima i Ugursuza. Ta-kvi smo nekad bili ti i ja,kada smo zadwu paru osta-vqali muzici. Po{tenonas sutradan izribaju è-ne i o~evi i majke, no dru-è moj, bila su druga vre-mena. Pozajmimo i skrpi-mo se nekako do prvog. Da-na{wi Ugursuz da za ra-kiju i pesmu od para za’leba. Ne}e{ se iznenadi-ti ako ti kaèm da padajuna pesmu “Nikada me ì-vot milovao nije”. “E, ne-}e te ni milovati”, pomi-slih u sebi i nastavih da-qe. Boè, Boè... [to tije ìvot, kritikujem wih,a isti sam bio! Sad bismoti i ja naru~ivali “Da sumeni 22”.

Kad sam polazio od ku-}e, re~e mi èna da jojobavezno kupim varja~u.Da li sam ja lud, ali ne-{to ne videh mnogo varja-~a. Pravo da ti kaèm iove {to sam video, nisune{to. I ona, brate, svakiput - kupi mi varja~u! Koda za vojsku kuva! Ovamona tezgama kol’ko ’o}e{~arapa, nao~ara za sunce,ga}a, de~jih igra~aka. Za-dràh se da gledam ona li-ciderska srca, {arene{tapi}e i orasnice. Se-tih se kako smo se nas dvo-jica smejali tim va{ar-skim tricalicama nekad,

a sad mi lepe. @ali mi sejedan prodavac, kaè, uKotraì na Ivawdan iIlindan zaradi po 15, 16hiqada, a ovde zadana sve-ga tri, ~etiri. “[ta}e{“, kaèm mu ja, Draga-~evci prodali malinu, apovrtari se malo stisli,duga je sezona. Odoh i uportu na ringi{pil, neda se vozim, nego da gle-dam mlade`. [to nisambar malo lak{i, pa da sesad provozam, ~ini mi sepoleteo bih...

Po~e da pada no}, raz-mile se narod po {etali-{tu, ringi{pilu, po~e{ei {atre pomalo da se pune.Mislim, onako za sebe, nenabijajte cene, mo`da vamdo|e i vi{e naroda. Al,sad - kad bi to rek’o nekomkafexiji, odgovorio bimi: “Zna{ li ti koliki suna{i tro{kovi”? Neznam, zato odoh ku}i. Dokse vozim polako autobu-som, kontam po glavi - do-godine }e da do|e moj kumgastarbajter, pa da viditekad devizni meraklija za-uzme muziku. Pro{verco-va}u se malo uz tebe, {ta}e{ srpska posla, dragimoj.

Tvoj Vi}o

P.S.

Evo {aqem ti i malo

fotografija, pa se sam

uveri

Pismo iz Zabla}a

NA VA[ARU SEGAZDA POZNAJE

9MARKETINGPETAK 1. AVGUST 2014. GODINE


marketing 032/342-276

EVROPSKI STANDARD GRADWE „E KU]A DOO”

11MARKETINGPETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

Ve} devet godina uâ~ku poslujefirma “E ku}a”.

Wen proizvodni pogon na-lazi se u Mr~ajevcima iproizvodi monta`ne ku}enajnovije generacije, ponajsavremenijem sistemusuve gradwe, takozvanom“fertighaus”. “E ku}a” imane{to {to je izdvaja oddrugih.

- Gradimo niskoenerget-

ske i pasivne ku}e. Proiz-vodimo ih po tehnologijinema~kog proizvo|a~a“Lehnerhaus”, po sistemudrvenih tabli, odnosno ce-lih zidnih platana u ele-mentima (izra|ujemo pane-le duìne do 13 metara).Koristimo iskqu~ivo uvo-zne konstruktivne materi-jale. Uvozimo ih iz Nema~-ke i Austrije, a osim u ovedve zemqe, gotove ku}e iz-

vozimo u Francusku,Island, Italiju, Ujediwe-ne Arapske Emirate... Na-ravno, gradimo i za srpskotrì{te. Kupcima isporu-~ujemo potpuno prefabri-kovane elemente, zidove saugra|enom fasadnom stola-rijom, fasadom (klasi~nomi drvenom sa svim potreb-nim premazima), unutra-{wim zidnim oblogama,me|uspratne i krovne kon-strukcije, tako|e sa svimslojevima. Ku}e montira-mo za svega nekoliko dana.Rok trajawa im je 100, a ga-rancija na stabilnost 40godina - navodi Bogdan Pe-ji}, direktor firme “E ku-}a”. Sam naziv, “E ku}a”,

ukazuje na ekolo{ki ienergetski efikasan obje-kat, prema merilima koja iu Srbiji postaju sve zna~aj-nija. Za sve ugradne mate-rijale poseduju sertifika-te i ateste specijalizova-nih instituta u Minhenu,[tutgartu i Berlinu, kojizadovoqavaju najstroìjebiolo{ke i ekolo{ke kri-terijume Evropske unije.Iako su wihovi objekti zasrpsko trì{te jeftiniji,ve}i deo proizvodwe “E ku-}e” baziran je na izvozu.

Zahvaquju}i izuzetnojkonstrukciji “E ku}e”,presti`nih termoizolov-nih karakteristika, zaga-rantovana je zna~ajna

u{teda energije. Wihoviobjekti nisu tipski, ve}projektovani prema èqa-ma kupaca.

Spoqni zidovi “E ku-}a”, osim {to omogu}avajuveliku u{tedu energenatazimi, obezbe|uju stanarimai dobru hladovinu leti. Sobzirom na to sa kakavimsmo iskustvima nedavno su-o~eni, neophodno je napo-menuti da su “E ku}e” lak-{e za sanaciju od poplava.A kako nas posledwih go-dina nisu zaobilazile nidruge prirodne katastro-fe, ovi objekti imaju od-li~nu vatrootpornost izna~ajno ve}u otpornost nazemqotrese.

Cena za na{e trì{tepo metru kvadratnom kre}ese od 180 evra (sa stolari-jom, fasadom, olucima,crepom, instalacijama...).

Z. J.

Firma “E ku}a”èli da pomogne iqudima ~ije su ku}estradale u nedavnimpoplavama. U humani-tarne svrhe odreklibi se svojih zarada zaku}e koje isporu~eugroènima.

SPREMNI DAPOMOGNUPOPLAVQENIMA

MONTA@NE KU]EPOSLEDWE GENERACIJE



Na audiciji u novembru pro{legodine uspeo je da dobije stipen-diju za studirawe na presti`nomMuzi~kom kolexu Berkli, ali ida se direktno upi{e u zavr{nugodinu. Leto uo~i odlaska u Da-blin, gde postoji odeqewe Ber-klija, Stevan ispuwava svirkamau rodnom gradu

Poklonici xeza mogu ga ovih danaslu{ati u gradskim klubovima,ali i na “Karuselu”, festivalu

ambijentalne i etno muzike, koji se u â~-ku odràva {estu godinu zaredom. Pret-pro{log ponedeqka nastupio je sa MinomMatija{evi}, a pro{log sa bendom “Xezselekcija”, koji predvodi bas gitaristaNenad Marinkovi}. U programu festiva-la za slede}u sedmicu zna~ajno mesto zau-zima “Jazz project”, koji su osnovali Ste-van i wegov mla|i brat Aleksa.

- U “Selekciji” sviramo klasi~an xez, au na{em bendu malo modernije stvari. Za“Karusel” smo veoma vezani, jer smo na we-mu imali prvi xez nastup. Ovaj festival jepravo osveèwe za grad u kome se malo {tade{ava. Da ga nema, trebalo bi ga izmi-sliti - kaè osamnaestogodi{wi muzi~ar,koji u bendu svira klavijature, dok jeAleksa, koji u septembru kre}e u sredwumuzi~ku {kolu, majstor za bubweve.

Stevan je ove godine u â~ku zavr{iosredwu muzi~ku {kolu “Dr Vojislav Vu~-kovi}”, odsek za klavir, savladao je i svi-rawe na saksofonu, a u septembru }e {ko-

lovawe nastaviti na Berkliju. Intereso-vawe za xez usmerilo ga je ka Vasilu Haxi-manovu, kod koga je dve godine uzimao pri-vatne ~asove, prièqkuju}i da, po ugleduna profesora, poha|a najboqu {kolu zaxez na svetu.

Audiciju u Beogradu, novembra pro{legodine, donela mu je dvostruku radost. Nesamo da je od profesora iz Amerike i Ir-ske dobio “zeleno svetlo” za stipendijupresti`nog kolexa, ve} mu je omogu}eno,kao nijednom studentu iz Srbije do tada,da se direktno upi{e na ~etvrtu godinu.

- Posle jedne godine studirawa ima}u

diplomu Berklija. Nameravam da se posletoga vratim u zemqu i poku{am da u Beo-gradu izgradim karijeru u xez muzici -planira mladi}, koji uskoro odlazi u Da-blin, gde ~uveni Berkli ima svoje odeqe-we.

Dar za muziku nasledio je, kao i wegovbrat, od oca Milo{a, koji je samouki gi-tarista, a od velike koristi mu je bila ne-sebi~na podr{ka majke Vesne.

U muzi~ku {kolu krenuo je sa pet godi-

na, a tokom osnovnog muzi~kog {kolovawaosvojio vi{e od dvadeset nagrada na do-ma}im, evropskim i svetskim takmi~ewi-ma. On i Aleksa su svojevremeno osnovaliporodi~ni “Aleksa bend”, koji je, zbog sveve}e usmerenosti Milijanovi}a ka xezu,prerastao u “Jazz project”. Osim svirawem,Stevan se bavi i komponovawem, pa je narepertoaru wegovog benda ~esto i autor-ska muzika.

E.V.

MLADI MUZIÂR STEVAN MILIJANOVI] NA @IVOTNOJ PREKRETNICI

OD SEPTEMBRA STUDIRA NA BERKLIJU

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE 13SELO

Jako nevreme pra}eno olujnimvetrom, “provalom” oblaka igradom zahvatilo je 24. juna i

17 ~a~anskih sela i nanelo ogrom-ne {tete na poqoprivrednim kul-turama i infrastrukturi. Premaprocenama komisije Gradskog ve-}a, koja je od 25. juna do 7. jula, po-setila 94 doma}instva, koja suprijavila {tete od velike nepo-gode, ona se, na podru~ju zahva}e-nom poplavama, olujom i gradom,od skoro 228 i po hektara, “meri”sa skoro 64 i po miliona dinara.

Sude}i po izve{taju koga jeGradskom ve}u dostavila peto~la-na komisija, na ~elu sa dr Vlajisa-vom Papi}em, najve}e {tete pre-trpelo je 33 doma}instava iz Za-bla}a (17,5 miliona dinara), vla-snici 18 gazdinstava iz Prijevora(14,7 miliona dinara), deset izKuki}a (1,890 miliona dinara),osam iz Trbu{ana (oko {est mili-ona dinara)... Po re~ima predsed-nika komisije dr Vlajisava Papi-}a, poqoprivredne kulture su, uzavisnosti od intenziteta stihijekoja je zahvatila pojedine mesnezajednice, pretrpele o{te}ewa od20 do 100 odsto. U selima koje je

posledwe sedmice juna tukao grad,skoro totalno su uni{teni pla-stenici, wive pod kukuruzom stra-dale su od 20 do 50, pod strnim ì-tima od 40 do 50 odsto, dok su po-vrtwaci i vo}waci o{te}eni od10 do 100, odnosno od 20 do 80 od-sto. U selima koja su poznata pointenzivnoj poqoprivrednoj pro-izvodwi (Zabla}e, Kuki}i, Mr-{inci, trnavska i qubi}ka Balu-ga...) o{te}ene su gotovo sve povr-

tarske kulture, a najvi{e papri-ka, luk, gra{ak, paradajz. Od selapoznatih, pak, po gajewu vo}a, bezve}eg dela ovogodi{weg rodaostali su proizvo|a~i u Miokov-cima i Prijevoru, u kojima su de-setkovani zasadi {qive, kajsije,kru{ke. Neznatno su nastradale ipovr{ine pod krmnim kulturama,livade sa ve{ta~kom i “obi~nom”travom i parcele pod detelinom,ustanovila je jo{ stru~na komisi-

ja na terenu.Osim individualnih poqopri-

vrednih proizvo|a~a, i Institutza vo}arstvo je prijavio {tete odgrada na zasadima vo}a u kruguimawa ove ustanove i na rodnimzasadima u Atenici, Mr~ajevci-ma, Qubi}u i Dowoj Trep~i.

- U brdskim selima poqopri-vrednici ostvaruju dohodak uglav-nom prodajom vo}a (jabuke, {qive,breskve, kupine, maline). Posle-dice ovog nevremena oni }e, naà-lost, trpeti i naredne dve - trigodine, jer su za oporavak postoje-}ih i podizawe novih zasada po-trebni i vreme i zna~ajna finan-sijska sredstva- konstatuje komi-sija koja je utvrdila i procenila{tete od grada. U wenom izve{ta-ju se jo{ napomiwe da je, ako seima u vidu ~iwenica da mnogi po-qoprivredni proizvo|a~i, poseb-no iz Miokovaca, Prijevora iMr~ajevaca, nisu ni prijavili{tetu, podru~je pogo|eno nepogo-dom sigurno mnogo ve}e, te da i{tete wome izazvane, znatno pre-ma{uju 65 miliona dinara.

M. N.

[TETA OD GRADA KOJI JE KRAJEM JUNA ZADESIO I ÂÂNSKI KRAJ, PROCEWENA SKORO NA 64,5 MILIONA DINARA

OJA\ENI VO]ARI IZ MIOKOVACA I PRIJEVORA

â~anska Poqoprivredna savetodavna istru~na slu`ba poziva sve registrova-ne komercijalne poqoprivredne pro-

izvo|a~e da do 15. avgusta, u prostorije oveustanove, dostave uzorke zemqi{ta za sistem-sku kontrolu plodnosti. Kao i prethodne go-dine, po donetoj uredbi Ministarstva poqo-privrede i za{tite ìvotne sredine, analizazemqi{ta je besplatna. Na osnovu rezultataanaliza, proizvo|a~i }e do 1. septembra dobi-ti preporuke za mineralna |ubriva i hraniva.

- Ovo je jedna od mera koje su zastupqene ucelom svetu i moderna poqoprivreda se ne mo-è zamisliti bez prvobitne analize zemqi-{ta. Na osnovu rezultata analize poqopri-vredni proizvo|a~i dobijaju preporuku o pra-vilnom |ubrewu, u smislu koli~ine |ubriva,kao i vremena wegove primene. Veoma je bitnoda se mineralna |ubriva i hraniva ne koriste“na svoju ruku”, da se ne bi nepotrebno ili ne-dovoqno unosila u zemqi{te. Ova analiza,kod koje se utvr|uje koli~ina azota, fosfora,kalijuma, humusa i kiselosti zemqi{ta, moènam dati orijentacionu sliku plodnosti ze-mqi{ta, na osnovu koje odre|ujemo adekvatnukombinaciju |ubriva i koli~inu za |ubreweodre|enih kultura. Va`no je napomenuti da seu zavisnosti od pH vrednosti, mora obratitipa`wa na to da li je potrebno dodavati kalci-jum - karbonat, jer neke kulture pri visokimkiselostima zemqi{ta jednostavno ne mogu daìve i da donose plod - kaè Milan Damqano-vi}, savetodavac iz Poqoprivredne saveto-davne i stru~ne slu`be â~ak.

Kako nagla{ava Damqanovi}, od pravil-nog uzimawa uzoraka zemqi{ta zavise i rezul-tati analize, pa i ispravnost zakqu~aka i me-ra koje se predlaù. Za ratarske i povrtarskekulture uzima se uzorak na dubini od 0 do 30

cm, a za vo}arske dva uzorka, i to jedan na du-bini do 30 cm, a drugi od 30 do 60 centimeta-ra, obja{wava na{ sagovornik.

Pored uzoraka zemqi{ta, koje treba ozna-~iti sa imenom i prezimenom nosioca gazdin-stva, brojem katastarske parcele, potezom inazivom gajene kulture, potrebno je priloì-ti potvrdu Uprave za trezor o aktivnom statu-su i Izvod iz strukture biqne proizvodwe.

- Iako akcija traje ve} nekoliko meseci,imali smo relativno lo{ odziv poqoprivred-nika, mnogo slabiji nego prethodnih godina,{to nije ~udo, s obzirom na majske poplave,hladan vremenski period, nepogode, grad,obilne padavine, veoma nepovoqne uslove zarad na poqoprivredi. Govorilo se da }e ve}ove godine analiza zemqi{ta biti uslov zaregistraciju poqoprivrednog gazdinstva, anaro~ito za ostvarivawe subvencija. Ali,

zbog vremenskih nepogoda to je odloèno,pretpostavqam, za slede}u godinu. Ako bi seidu}e godine uvela obaveza analize zemqi{ta,mi ne bismo mogli da uradimo toliko uzoraka,odnosno da “pokrijemo” ~itav teren. Na teri-toriji rada na{e slu`be ima oko 15.000 regi-strovanih gazdinstava, ako svako ima po 10 ka-tastarskih parcela, to zna~i da bi trebalouraditi 150.000 uzoraka, a u godinama kadasmo bili najproduktivniji radili smo oko3.000 uzoraka - upozorava Damqanovi}.

Poqoprivrednici sa podru~ja rada ~a~an-ske Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu-`be, â~ka, Ariqa, Lu~ana i Gorweg Mila-novca, vi{e informacija o besplatnoj anali-zi zemqi{ta mogu dobiti putem telefona 320-710.

N. R.

BESPLATNA PROVERA PLODNOSTI ZEMQI[TA

UZORKE DOSTAVITI DO 15. AVGUSTA

PIJA^NIBAROMETAR

POVR]E

krompir 30 - 50 pasuq 240 - 450paprika 60 - 100paradajz 50 - 100krastavac 50 - 70praziluk 150tikvice 30 - 50brokoli 350boranija 100kupus 20 - 30karfiol 200per{un 20{argarepa 40 - 60 cvekla 60zelena salata 25 crni luk 50 - 60beli luk 300

VO]E

sveè {qive 40 - 60suve {qive 400jabuke 50 - 80kru{ke 80 - 100borovnica 800vi{we 80kajsije 40 - 70breskve, nektarine 40 -70maline, kupine 200 kor-picalubenice, diwe 30 - 50ju`no vo}e 80 - 260orasi 1.000

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80pili}i 350 - 370jaja 6 - 12kajmak 600 - 700sir 250 - 400pr{uta 1.400 - 1.600slanina 400 - 800suxuk 750 - 800

STO^NA PIJACA

teli}i - nematovqenici - 160prasi}i 210 - 230ovce - 120jagwad 210 - 220p{enica 25kukuruz 24je~am 25


Iako skoro dve i po decenije ìvii radi u Kelnu, u Nema~koj, ~uve-ni â~anin Jovan Nikoli} Jof

nije zaboravio svoje sunarodnike. Odmahposle majskih poplava koje su o{tetile inekoliko, prvenstveno romskih doma}in-stava u nasequ “Sajmi{te”, organizovaoje me|u prijateqima Nemcima prikupqa-we humanitarne pomo}i, koja je u dva {le-pera u ponedeqak dopremqena u Obreno-vac i â~ak. Namirnice (uqe, {e}er, bra-{no, konzerve, makarone) i sredstva zahigijenu (deterxent, sapun, kupka) bi}e unedequ upakovani i sutradan podeqeninajugroènijim porodicama u ovom nase-qu, najavio je romski koordinator Mi-roslav Mitrovi}:

- Zbog izlivawa kanala i povr{inskekanalizacije poplavqeni su objekti 14porodica sa oko 70 ~lanova, koji su dveno}i bili sme{teni u prihvatnom centruu O[ “Sveti Sava”, da bi wih 36 potombilo preba~eno u romski dom u Ulicikneza Milo{a, dok su preostali izvesnovreme spavali kod rodbine i u vozilima.

Iako je poplavqeno 14 porodica, Ni-koli} je u â~ak uputio pomo} za 60. Po-{to }e biti “vi{ka” robe, vi{e~lane po-rodice }e dobiti po dva, a one sa mawe~lanova po jedan paket. Humanitarnu po-mo} dobi}e i nekoliko najugroènijihdoma}instava koje nije zadesila nepogo-da, deca bez roditeqa i porodice kojimaje u ovoj godini umro neko od ~lanova. Di-stribucija }e, kaè Mitrovi}, na osnovuodluke komisije, na ~ijem ~elu je pomo}-nik gradona~elnika Aleksandar Da~i}, iuz prisustvo predstavnika najve}eg udru-èwa Roma, biti zapo~eta u ponedeqak.

Podela hrane i sredstava za higijenu, tvr-di on, bi}e obavqena krajwe transparent-no i “uz zapisnik”, da bi bile izbegnuteeventualne nepravilnosti i nezadovoq-stvo i negodovawe gra|ana.

Darodavac Jovan Nikoli}, ina~e, radiu Kelnu u nema~koj organizaciji “Kher”koja, pri~a Mitrovi}, okupqa romsku de-cu od pred{kolskog do {kolskog uzrastai za wih organizuje dopunsku nastavu, pomodelu ~a~anskog romskog centra, koji jeradio od 2000. do 2006. godine. Poreklomje iz najstarije ~a~anske romske porodi-ce, zvane Josovci, koja je ìvela u dana-{woj MZ “Park”. Najstariji preci, pod-se}a Mitrovi} na lozu Nikoli}a, trgova-li su kowima, a mla|i su bili ~uveni mu-zi~ari. Jof se “odmetnuo” u pesnike i jo{uvek pi{e kwige na romskom, putuje ipromovi{e ih po svetu. Pomo} koju jeprikupio i poslao u Srbiju, nije velika,ali je izuzetno vredna, jer je, smatra Mi-trovi}, potvrda da ovaj â~anin nije za-boravio svoj grad i wegove ìteqe koje suzadesili velika nepogoda i nevoqa.

M. N.

Grad na Moraviuskoro }e dobitinekoliko novih sa-

dràja namewenih mladi-ma, koji do sada nisu po-stojali u â~ku, i to naveoma atraktivnoj loka-ciji, zahvaquju}i grupimladih entuzijasta.Omladinskom udruèwu“Alternativa za â~ak”,

u okviru konkursa kompa-nije NIS “Zajednici za-jedno”, opredeqeno je trimiliona dinara za proje-kat “Skejt park – parkmladosti”. Novac je pri-kupqen kroz javni kon-kurs za dodelu sredstavaza sprovo|ewe projekataiz oblasti sporta, kultu-re, socijalne i za{titeìvotne sredine, i nauke,namewen poboq{awuuslova u lokalnim zajed-nicama u Srbiji.

Idejno re{ewe projek-ta skejt parka osmislio je

arhitekta i ~lan “Alter-native za â~ak” Milo-rad Obradovi} sa kolega-ma sa Arhitektonskog fa-kulteta u Beogradu, kojije okupio qubiteqe skej-ta u gradu.

Prema re~ima koordi-natora projekta za odnosesa javno{}u An|elke Ma-tijevi}, potpisan je ugo-

vor sa ~a~anskom lokal-nom samoupravom, aostvarivawe ovog podu-hvata sprovodi}e se krozpartnerstvo sa JP “Gra-dac” i SC “Mladost”.

“@elimo da zapu{te-nu obalu Zapadne Moravepretvorimo u steci{teâ~ana svih generacija, inovoure|eni prostor vi-dimo kao atraktivnu lo-kaciju za kulturne doga-|aje, sportska nadmetawai sli~ne manifestacije”,rekla je ona.

Ona dodaje da }e proje-

kat omogu}iti ne samoure|ewe ~a~anskog prio-baqa, ve} da }e zahvaqu-ju}i wemu â~ak dobitiprostor namewen qubi-teqima ekstremnih spor-tova, jer je pored skejtparka predvi|eno posta-vqawe i ve{ta~ke steneza pewawe. “Tako|e, po-stoja}e i natkriveni sto-

lovi za {ah, de~je igra-li{te, distrikt pesnikai teren za bo}awe, a bi}eposa|eno i drve}e, kakobi se obala ulep{ala.Sportski i kulturni sa-dràji u prirodi su ujed-no garant wenog o~uva-wa”, obja{wava Matije-vi}eva.

Napomiwe da su reak-cije lokalne vlasti i ~a-~anske javnosti na ovu za-misao bile pozitivne, iisti~e da su svi u~esnicisprovo|ewa ovog podu-hvata angaòvani volon-terski. “Projekat je u po-sledwoj etapi izrade, i utoku je potraga za izvo|a-~ima, pa se po~etak rado-va o~ekuje ve} polovinomavgusta”, zakqu~ila jeona.

O velikom interesova-wu za projekat govori po-datak da je na dru{tvenojmreì Fejsbuk nedavnonapravqena stranicapod nazivom “Inicijati-va skejt park - park mla-dosti”, koja je za samo tridana prikupila preko1.000 lajkova. Na tojstranici je detaqno opi-san projekat, kako bi gra-|ani i budu}i korisnicimogli da se lak{e infor-mi{u ili postave pita-wa koja ih interesuju, alii da prate tok budu}ihradova koji }e detaqnobiti predstavqeni.Udruèwe “Alternativaza â~ak” najavquje doku-mentarni film o celo-kupnoj inicijativi, a ko-ji }e biti posve}en sta-rim i novim generacija-ma ~a~anskih skejtera.

An|elka Matijevi},

koordinator projekta

za odnose sa javno{}u

JOVAN NIKOLI] JOF UPUTIO IZ NEMA^KE POMO]OBRENOVA^KIM I ÂÂNSKIM ROMIMA,

STRADALIM U NEDAVNIM POPLAVAMA

NIJE ZABORAVIOSVOJE SUNARODNIKE

ÂÂK KONA^NODOBIJA SKEJT PARK

15PRAVOSLAVQEPETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

16 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Jedina autori-

zovana biografija

grupe Bitlsi.

Postoji samojedna kwiga

koja je istinskipronikla u Bitlse,a to je ova – kqu~nisvetski bestseler~iji je zna~aj ra-stao s Bitlsima odprvog objavqivawado danas.

Hanter Dejvis je1967. i 1968. uzBitlse proveoosamnaest mesecikada su na vrhuncumo}i definisaligeneraciju i pro-menili lice popu-larne muzike. Kao wihov jedini ozvani~eni biograf,imao je neponovqiv pristup ne samo Dònu, Polu, Dòr-dù i Ringu ve} i wihovim prijateqima, porodicama isaradnicima. Prisutan u presudnom trenutku, on je saku-pio ~itavo blago intimnog i razotkrivaju}eg materijalakoji ovu klasi~nu kwigu o Bitlsima jo{ uvek ~ini puto-kazom za sve druge biografe.

Hanter Dejvis je ostao blizak sa ~lanovima sastava itako godinama imao pristup novim informacijama. Uovom izdawu, vi{e od ~etrdeset godina od prvog obja-vqivawa, sadràn je materijal koji nikada ranije nijeobjavqen, iz autorovih arhiva, ali i od samih Bitlsa,{to omogu}ava novi uvid u legendu o wima.

Svaka qubavna pri-

~a ima opasan preo-

kret.

Plaà ruìnih la-tica je qubavni

roman sa dramati~-nim zapletom, surov irealisti~an, pun pre-okreta i iznena|ewazbog kojih se ne ispu-{ta iz ruku. Kao i do-sad Doroti Kumson jezainteresovana pre-vashodno za qudskudramu i bira izvan-redno zanimqive te-me. Ovoga puta je re~ owenom portretisawuemocionalnog podze-mqa, u kom ni{ta ne-ma jasne obrise i gde su granice izme|u krivice i nevi-nosti zamagqene.

Tamija êli se uàsnula kad je wen mu` Skot optuènda je u~inio ne{to stra{no – ali kad otkrije ko ga je op-tuìo, sve oko we po~iwe da se ru{i. Saterana u bezizla-znu situaciju i ne znaju}i {ta da misli, primorana je daodlu~i kome nagonski vi{e veruje. Ali ta odluka ima te-{ke posledice za sve kojih se ti~e, a posebno kad doga|a-ji dobiju tragi~an obrt.

A onda u grad stiè neznanka da baci pregr{t ruì-nih latica u more u znak se}awa na voqenu osobu koju jeizgubila. Ova neznanka nosi sa sobom zapawuju}e istinekoje }e promeniti ìvot svima koje sretne, i ponovo pri-morati Tamiju na teàk izbor…

Doroti KumsonPLA@A RU@INIH LATICA

Hanter DejvisBITLSI

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi brojâ~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i ukwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak,radno vreme 9-21.

Na kwièvnoj sceni prisutanje od 1991. godine i nakon de-set objavqenih kwiga, u koji-

ma je eksperimentisao razli~itimformama, izgledalo je kao da smo gadobro upoznali i kao da nas vi{e ni-

~im ne moè iznenaditi. Me|utim,on ostaje dosledan svom poeti~komimperativu da svako novo delo, ute-meqeno na prepoznatqivim kwièv-nim odlikama, donese i poneku novi-nu u sagledavawu wegovog opusa istila, kaè mr Danijela Kova~evi}Miki}, profesor srpskog jezika i te-meqni analiti~ar Matijevi}evogopusa. îwenica je da smo Matijevi-}a upoznali kao pesnika, pripoveda-~a, romansijera, dramskog pisca, pi-sca memoara... Ipak, ~ini se da je à-nr koji na najboqi na~in posredujeizme|u wega i ~itala~ke publike jesuupravo pri~e, kojima se, nakon zbir-ke “Prili~no mrtvi” (za koju je do-bio Andri}evu nagradu), vratio usvojoj upravo objavqenoj kwizi“Pristani{ta” u izdawu zrewanin-ske “Agore”, konstatuje Kova~evi}Miki}.

- Svima koji odano ~itaju Matije-vi}eva dela poznato je da je osmi{qe-na forma, konstrukcija, ne{to na ~e-mu posebno insistira, stoga ne ~udi{to je zbirka “Pristani{ta” gra|e-na iz dva dela: Grad i Pristani{ta,s tim {to su Pristani{ta podeqenana dva ciklusa pri~a. Ciklus Gradsadrì ~etiri pri~e, a oba dela Pri-stani{ta po osam pri~a (4,8,8). Ono{to ovu novu zbirku pri~a razlikujeod prethodne jeste ~iwenica da je te-ì{te pomereno sa psihologije, od-nosno svesti i razmi{qawa junaka,na sam doga|aj koji se pripoveda, sa-mu pri~u, tako da je svojevrsno osve-èwe upravo (za Matijevi}a neo~eki-

vana) “~itqivost” pri~a - isti~e na-{a sagovornica.

Posebnu va`nost u zbirci ima iuloga naratora. U prvom ciklusu do-minira pripovedawe u prvom licu,jer Matijevi} poseè za tehnikomskaza: narator se u prvom licu obra-}a ènskom liku u drugom licu, alitaj ènski lik ne u~estvuje u dijalo-gu, jer je odsutan i upravo taj minus-postupak poja~ava ose}awe otu|eno-sti i usamqenosti junaka. U drugomciklusu javqa}e se i sveznaju}i pri-poveda~ i naratori iz razli~itihsocijalnih miqea (i mu{ki i èn-ski, pa ~ak i narator koji je dete),kao i tehnika toka svesti i filmskihkadrova ili fotografskih snimaka,{to zbirku ~ini dinami~nom i pod-sti~e ~itawe u jednom dahu. [to setematskog okvira ti~e, Matijevi} jeu ovoj zbirci, koju je po sopstvenompriznawu pisao izme|u pisawa dru-gih dela, te su mu pri~e bila svojevr-

sna pristani{ta, raznovrsniji negou prethodnoj zbirci pri~a, mada se idaqe bavi skrajnutim, izgubqenim,proma{enim tzv. malim qudima, za-to }emo ~itati pri~e o neostvarenimili izgubqenim qubavima, strastiproètoj sadizmom koja po~iva nabra~nom zlo~inu, ve~itim potragamaza izgubqenim ose}awima i qudima,odbegloj mladoj, kurvi iz Bugarske,koja se iznenadno zaqubquje u turi-stu iz Srbije, umetnici koja nepre-stano slika golo drve}e, nervnim ra-strojstvima i strahu od vojnih pozi-vara, pesniku disidentu i wegovoj

qubavi sa k}erkom jednog majora, ka-skaderu koji je ìveo film i ~iji jeneostvareni talenat drugi iskori-stio, profesoru koji je olako izre~e-nim frazama uspeo da pomogne jednommladi}u da stane na noge i ostvarisvoj ìvot, iako se tih re~i ne se}a iiako sebe doìvqava kao neostvare-nog, i brojnim drugim “malim” juna-cima na{eg doba.

U mnogo ~emu prepoznatqivogstila (sumorna, kriti~ka slikastvarnosti, parodirawe, groteska,ironija, humor, konstrukcija), Mati-jevi} je u ovoj zbirci druga~iji, pri-me}uje Danijela, zato {to wegove no-ve pri~e nisu vi{e tako te{ke za ~i-tawe kao prethodne, jer ih Matijevi}ovoga puta ve{to gradi na nekolikonivoa, pokazuju}i svoju pripoveda~-ku zrelost: od komercijalne pri~e,kakvu moèmo da na|emo na svakomkoraku, do filozofskog promi{qa-wa smisla ìvota i stvarnosti, tako

da }e u kwizi mo}i da uìvaju ~itao-ci razli~itih interesovawa i ~ita-la~kih senzibiliteta. Po proceniove kriti~arke, nova Matijevi}evazbirka }e biti (i ostati) u samom vr-hu wegovog opusa. A da li su “prista-ni{ta” koja smo sami za sebe odabra-li sigurne luke, prava re{ewa, ilisamo privremena uto~i{ta, ostajenama da se zapitamo, kao {to se uvekpitamo nakon ~itawa dobrih kwi-èvnih dela, pita se i Danijela Ko-va~evi} Miki}.

Z. L. S.

NOVA KWIGA VLADANA MATIJEVI]A NA SAJMU U KVEBEKU

„PRISTANI[TA“,ÎTQIVOST NOVIH PRIÂ

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWADOM KULTURE

SUBOTA, 2. AVGUST 2014. - KONCERT DUHOVNIH ISVETOVNIH PESAMA u izvo|ewu akademskog hora Uni-verziteta u Beogradu, koji deluje u okviru KUD „@ikica Jo-vanovi} [panac’’ Organizacija: Dom kulture â~ak ; Ov~arBawa, porta manastira Blagove{tewe u 20:00

PONEDEQAK-PETAK 4-8. AVGUST 2014. - MEKSI^KI FILMOVILUISA BUWUELA, (Velika lobawa, K}i prevare, Uspon u nebo, Iluzijaputuje tramvajem i Nazarin)

velika sala u 20:30

Mr Danijela Kova~evi} Miki}

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE 17INTERVJU

POKLON KWIGEKao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italacakoji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uzkupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|e-ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwià-ri Vulkan u Roda centru.

Oblaci su plaka-li zbog we. Ma-

gla, koja se mesti-mi~no spu{tala ~i-tavog dana, pretvo-rila se u àlosnu ki-{u. Mogla je da budemrtva, isto kao {toje sada ìva. Ali ne,to nije bila ba{ ce-la istina.

Jedina wena opse-sija sada je bekstvo, aèqa za osvetom po-stala je ja~a od voqeda preìvi...

U ki{noj, toplojno}i negde na jugu,Dèjd Speri je oku-sila najgori ko{markoji moè zadesitijedan mlad ìvot. Otrgnuta od bezbri`nih mladala~kihideala i ènskih snova, uspela je da pobegne {to daqe oduspomena. Ali nikada nije zaboravila daleki, uspavanigrad u kojem je vladao zakon jedne bogate porodice. Kaoni wihovog razmaènog sina, koji je u dru{tvu dva pri-jateqa promenio wen ìvot zauvek.

Godinama nakon {to je preìvela brutalni napad,Dèjd jo{ poku{ava da se oslobodi opsesivnog straha.Jednog dana, vrati}e se da naplati svaku prolivenu suzu,ali i da otkrije veo ledenih emocija ispod kojih i daqekuca qudsko srce, spremno ponovo da voli...

Qubavna pri~aizme|u istoka

i zapada.U svetlu revolu-

cije i u praskozorjemodernog sveta, novaTurska izrawa iz pe-pela nekada{we oto-manske rasko{i, ajedna mlada èna ot-kriva dah nezavisno-sti i slobode.

Istanbul, novem-bar 1918. godine. Baj-koviti grad nalazise pod èstokom oku-pacijom saveznika,pobednika Velikograta. Na obalamaBosfora, izme|u is-toka i zapada, name}u se bolni izbori.

Lejla je mlada supruga sekretara sultana Mehmeda VI.Wena svekrva, êrkeskiwa, primorava je da po{tuje tra-dicionalne obi~aje, ali kada se u wihovu ku}u uselifrancuski oficir i wegova porodica, ìvot ure|en postrogim pravilima razbija se u sitne komade. S drugestrane, kapetan fregate Luj Gardel ne moè da se odupreopojnim isku{ewima kosmopolitskog grada koji vrvi odbelih Rusa, pobeglih pred naletom boq{evi~ke revolu-cije. Za Turke koji se opiru razbijawu zemqe, kucnuo je~as otpora. Lejla se angaùje u borbi uprkos strahu odnepoznatog, a susret sa Hansom Kestnerom, arheologom izBerlina odanim Mustafi Kemalu, uzdrma}e wen ìvot.Pobuwena Anadolija tada postaje dekor strasne zabrawe-ne qubavi.

Tereza RevajDRUGA OBALA BOSFORA

Sandra BraunDAH SKANDALA

- Frula{ je i na nebu i na svojojlivadi.. “Du{e vaqa”, kaè se zadobrog ~oveka i za dobru frulu...Tako je po~asni gost 27. Saborafrula{a Srbije u Prislonicikwièvnik, novinar, profesor naU~iteqskom fakultetu, i u svojevreme popularni recitator poezijeRatomir Rale Damjanovi} besediona finalnoj ve~eri manifestacije.Sedamdesetih godina, kaù da su segeneracije mladih zaqubqivale uzwegovo recitovawe ~uvene pesmePere Zupca “Mostarske ki{e”...Danas, kaè, najradije sedi i pi{esvoje kwige. Bio je voditeq ovogSabora 1998. i 1999. godine, i to jezapamtio kao jedan od svojih naj-lep{ih programa u celini.

Veoma nadahnuto ste besedili ofruli. Kakve utiske }ete poneti izPrislonice?

- Ja sam i ina~e iz te epske i lirske Srbije, dakle po-znajem dobro ovu vrstu proslava, sabora i svetkovina uSrbiji. Sabor frula{a u Prislonici je jedinstvena pri-redba, svaka tog tipa ima svoje vrline i mane, ali je ovdedovedena na najvi{i nivo, ovde je mnogo toga unapre|eno.Evo etno dvori{te ima takve savr{ene, lepe, qupke, pit-ke programe koje ja gotovo da nisam ni video na sli~nimsaborima. Mislim da Sabor u celini odlikuje jedna seri-oznost, to je sve postavio profesor Miodrag Azawac i tose kasnije usavr{avalo, ima dakle serioznost, dubinu,utemeqenost, potpunu ozbiqnost i ne{to {to je posebnolepo, a to je kulturu pam}ewa, kulturu se}awa, koja nijeokrenuta samo muzici, nego i nekim drugim ìvotnim sa-dràjima, a ove godine je to Prvi svetski rat. Predstavekoju, smo gledali “êli~ne ratnice” Jelene Mile, ili“Dobre vile srpskog naroda,” su jedno se}awe koje nas is-puwava optimizmom, jer su Srbija, srpski narod svojimstradawem, patwom inspirisali te qude, strance, da do|uovde, da budu sa srpskim narodom u wegovim najteìm tre-nucima. Na jednoj strani imate stra{ne zlo~ine Austri-janaca, Ma|ara, Nemaca i Bugara, koji vas obeshrabruju,jer je protiv Srba bilo sve dozvoqeno, i moralo se ubija-ti i zatirati, to je bila wihova komanda, a na drugoj stra-ni imate jedan svetski presedan, koji nas uverava da lepo,plemenito i qudsko i dobro postoji i da moè da pobedi.Ukratko, odu{evqen sam Saborom. Nemam re~i da to do-bro objasnim, ali ose}am da se tu zbiva ne{to uzvi{eno,ne{to {to je sama du{a Srbije.

U Va{oj besedi kaète, poput Bore Dugi}a, da je frula“Simfonija duha i daha”, odnosno, “du{a srpskog naroda,wegova lirska vizija sveta i ìvota”. Kako obja{wavatepotrebu srpskog ~oveka da ba{ kroz frulu iskazuje svojudu{u?

- Frula i Boìji ~ovek su sjediweni, jedno te isto.Simbolika frule je takva u celom svetu, ne samo kod nas,da ukazuje, da je ~ovek na neki na~in samo Boìja frula...Mi smo samo glas frule, glas koji se ispoqava kroz wego-ve re~i kaè jedan citat. Pogledajmo u tom kontekstu: Re-beka Vest, Ranke, Mickijevi~ i drugi svetski umovi govo-re da je u guslama istorija srpskog naroda, se}awe, pam}e-we na dane slave, a u fruli je wegova lirska vizija sveta okojoj govori Tomazeo, kao najsavr{eniji u svetskoj poezi-ji pored Dantea, o kojoj govori Gete, koji na{u srpskulirsku narodnu poeziju poredi sa biblijskom “Pesmomnad pesmama”. Dakle, u fruli je lirska vizija srpskog ~o-veka. Ima jedna pri~a koju sam ~uo u Ivawici od MihajlaPopovi}a, uglednog doma}ina, koja kaè: Ja imam tri ka-puta: drhta{, cvokota{ i “svani zoro, ako Boga zna{“, iu svakom frulu da zagrejem du{u. O ~emu je tu re~? Dakle,taj siromah, no}ni putnik se smrzava, priziva zoru i sun-ce da se ogreje, jer nema nijedan kaput, ali ima frulu ko-jom priziva muziku u pam}ewu i greje, ne telo, nego du{u.Emocija srpskog naroda, wegova qubav prema prirodi,

prema drugima, prema zemqi, u~e-we nemu{tog jezika, na taj na~in daje tu du{a srpskog naroda.

Vrlo je zanimqivo kako ste Vipovezali taj ve~iti krug, tu meta-morfozu koja povezuje prirodu i ~o-veka, onaj krug koji zapo~iwe sta-blom, granom na drvetu od koje sepravi frula, frulom kojoj ìvotdaje ~ovek, zvukom koji se rasipa uetar i vra}a u prirodu i razleè,evo i ovom prisloni~kom doli-nom...

- Ja mislim da ste vi sve rekli iboqe ste rekli nego ja. Ta sjediwe-nost sa prirodom se ispoqava krozzvuk frule. Uzmite samo pri~u “Ucara Trojana kozije u{i”, dakleono {to re~i ne smeju, frula sme,re~i su sasute u zemqu iz koje rastezova, kroz svirawe frule javqaju se

u svom prvobitnom obliku… Dakle, na{ ~ovek oduvek è-li da sazna nemu{ti govor, a to vam je govor prirode, bi-qa, ìvotiwa.. Glas frule dolazi od drveta, dolazi do ~o-bana...

U Va{oj besedi frula prenosi i sudbinu, ali ima ikultno mesto kao predmet koji se nasle|uje, koji otac pa-stir predaje u amanet svom sinu…

- Mislite verovatno na Hamleta, koji kaè, “Ja nisamsamo frula na kojoj bi sudbina mogla svirati {to ho}e”,a ova tradicija da se frula daruje nasledniku, da je glav-ni ~obanin ostavqa slede}em pastiru bilo je ne{to naj-lep{e kod nas i jednostavno pokazuje do koje mere je uzdig-nut i zna~ajan i uzvi{en kult frule za na{ega ~oveka, da-kle, predaje se u najboqe ruke, ne bi li se nastavio taj di-jalog sa prirodom, sa svetom, qudima, sa muzikom… Zna-te, ona fantazmagori~na slika “osu se nebo zvezdama izlatno poqe ovcama”, to je iza{lo iz frule nekog ~obani-na.

Zato pretpostavqam i zakqu~ujete da je “frula{ i nanebu i na svojoj livadi”?

- On je spona, ne{to {to ispuwava ìvot, ne{to {toima arhetipske vrednosti kao {to su to glad ili hleb, nakraju, sve je i po~elo od muzike… Kada na{ narodni peva~guslar kaè “kada mi gudalo ne vaqa, nije mi milo ni {tosam slijep”, on zapravo tom ironijom ukazuje na kult i gu-sala, na kult te juna~ke pesme, kao {to i ona pri~a o fru-li govori o wenoj mo}i da zagreje du{u, da pam}ewu dasmisao i dozvoli nam da pobegnemo iz ove na{e zemaqskestvarnosti.

Za{to Beograd zatvara svoje kulturne krugove i nema gadanas ovde na izvori{tu, u Prislonici?

- O kako ste mi pitawe postavili, na delu je jedno otu-|ewe. ôvek sve vi{e postaje ku}ni qubimac, zaboravqada govori, zaboravqa da ose}a…Uzmite tu internet demo-kratiju o kojoj se neprekidno brbqa, u kojoj niko nikogane slu{a, fejsbuk, tviter, neprekidna komunikacija saslikama nad telefonom, to ~oveka sve vi{e usamquje, sdruge strane, nedostaju mu sve vi{e poezija, kultura, umet-nost, i on se sve vi{e izoluje, a pravi na~in je povratakkorenima.

Zanimqivo je kako nas drugi vide u Va{oj kwizi “Ras-pe}e Srbije”, predstavqenoj ovde u Vujnu?

- To je jedna antologija u kojoj svedoci, u~esnici Prvogsvetskog rata iz raznih zemaqa, uz nekoliko savremenihautora, govore o Srbiji i Srbima u Velikom ratu. Ovdestranci, wih 80, od politi~ara do boraca, govore kolikosmo kao narod stradali, kwiga je prevedena na engleski je-zik i stigla je do onih koji se bave istorijskom istinom.Oni kaù da Srbi nisu samo zarobqeni pro{lo{}u, negoda su narod sa idealima, koji ima ideja kako da se ide da-qe. Ja mislim da, tek kad se spoznaju koreni i srcem iumom i du{om, tek tada moète do}i do ideja kako i}i da-qe u npredak i u budu}nost, kako zapravo biti u isto vre-me i srpski i evropski… Zorica Le{ovi} Stanojevi}

RATOMIR RALE DAMJANOVI], NOVINAR, KWI@EVNIK, AUTOR ANTOLOGIJE “RASPE]E SRBIJE”

OVDE SE ZBIVA NE[TO UZVI[ENO

Za nekoliko danapo~iwe Sabor tru-ba~a u Gu~i. Kako

je re~ o masovnom skupu,neophodna je dodatna opre-znost na svim putnim prav-cima koja vode do Draga~e-va, apeluju u Agenciji zabezbednost saobra}aja.

- Voza~ima savetujemoda budu strpqivi i tole-rantni prema drugim u~e-snicima u saobra}aju, da sepona{aju odgovorno za svoji ìvote drugih putnika.

Posetiocima Sabora kojidolaze iz daleka preporu-~ujemo da na put po|u rani-je, da ne poku{avaju da na-doknade “izgubqeno vreme”pove}awem brzine kretawavozila, da ne ulaze u rizi~-ne situacije, da na put kre-nu odmorni, da se ~e{}eodmaraju i naravno da po-{tuju saobra}ajne propise.

Najve}i problem, kadaje re~ o masovnim skupovi-ma, je vo`wa u alkoholisa-nom stawu. Ali, efikasnom

i sveobuhvatnom kontro-lom saobra}ajne policijeovaj problem }e svakakobiti smawen na minimum.Osim alkohola, jedan odnaj~e{}ih prekr{aja su ne-prilago|ena i nepropisnabrzina. Posebnu pa`wu bitrebalo obratiti na ne-propisna preticawa i ne-po{tovawe obaveza voza~aprema pe{acima - upozora-vaju iz Agencije za bezbed-nost saobra}aja. Oni pod-se}aju da Sabor truba~a ne-

}e biti jedini masovnijiskup u narednom periodu.Sledi i beogradski “Beerfest”, jo{ jedna manifesta-cija na kojoj }e dominira-ti to~ewe alkohola.

- Postoji dosta drugihna~ina prevoza, od javnog,gradskog do taksija. Dobroje i re{ewe da neko iz dru-{tva ne pije i na kraju raz-veze drugare koji su konzu-mirali alkohol. Upravozbog toga mi realizujemokampawu “Mladost Ne Lu-dost”, ~ija je glavna svrhada mladi budu za{ti}eni ida unaprede svoja saznawao zna~aju bezbednog u~e{}au saobra}aju - napomiwu uABS.

Kako je prilikom orga-nizacije velikih skupovaneophodno posebnu pa`wuobratiti na bezbednost,izraditi planove i projek-te posebnog regulisawa sa-obra}aja, va`no je da sviposetioci Sabora ili Fe-sta unapred budu informi-

sani o izmenama u reìmusaobra}aja. Pravovremeneinformacije pomo}i }ewihovim gostima da navreme planiraju svoja pu-tovawa, {to }e bitno uti-

cati i na smawewe tenzije,besa, agresije i ostalih ne-èqenih pojava kod voza~ai drugih u~esnika u sao-bra}aju.

Z. J.

18 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINESAOBRA]AJ

NEOPHODNA POJAÂNA BEZBEDNOST U SAOBRA]AJU ZA VREME SABORA TRUBAÂ

Od 20. avgusta gra|ani Srbije mo}i }e da postignu sporazum o priznawu sao-bra}ajnog prekr{aja i tako se sa policijom dogovore o visini nov~ane ka-

zne. Nagodbe ne}e biti, kada je re~ o kaznenim poenima i mora}e da je potvrde nad-le`ni Sudovi za prekr{aje. Sporazum moè da se postigne u svakom trenutku, dozavr{etka prekr{ajnog postupka u sudu. U svakom slu~aju, ukoliko ga odmah po-stignu, prekr{ilac }e mawe platiti sudske tro{kove. Planirano je da nagodbe bu-du potpisivane za prek{aje iz ~lana 332. Zakona o bezbednosti saobra}aja. Re~ je oodredbama u kojima Zakon propisuje kaznu od {est do 20 hiqada dinara i zabranuupravqawa motornim vozilom do 30 dana. Nagodba bi mogla da bude, na primer, daprekr{ilac plati {est hiqada, da mu ostanu kazneni bodovi, a zabrane moè dabude i ne mora. Za po~etak dve strane }e se sporazumevati samo za blaè prekr{a-je. Tako|e, ovakvu vrstu dogovora mo}i }e da postignu i oni koji budu uhva}eni davoze u sredwe alkoholisanom stawu (od 0,5 do 1,2 promila).

Sporazum ne}e mo}i da se potpi{e za kazne koje su predvi|ene takozvanim pre-kr{ajnim nalogom. On omogu}ava da se fiksno propisane kazne plate u roku odosam dana u duplo mawem iznosu od zakonom predvi|enog. Prekr{ajni nalog je zalak{e saobra}ajne prekr{aje, nevezivawe sigurnosnog pojasa, vo`wa dawu bez upa-qenih svetala, kori{}ewe mobilnog tokom vo`we. Gra|ani }e proces potpisiva-wa sporazuma mo}i da pokrenu sami ili uz pomo} advokata.

- Nove odredbe bi}e uvedene sa ciqem da se, na osnovu iskustava iz prakse raz-vijenih zemaqa, bezbednost saobra}aja unapredi. Ovaj sistem }e svakako omogu}i-ti brù realizaciju i izvr{ewe podnetih zahteva za pokretawe prekr{ajnog po-stupka. Osim toga, unapredi}e postoje}u praksu u radu prekr{ajnih sudova i uti-cati na svest gra|ana o zna~aju bezbednosti u saobra}aju.

Kada je re~ o vo`wi u sredwe alkoholisanom stawu, sankcija podrazumeva i do-bijawe odre|enih kaznenih poena za pojedine prekr{aje. Za odre|ene prekr{aje de-finisana je i mera zabrane upravqawa motornim vozilom u periodu koji odredinadle`ni sud. Su{tinski, svi napori u pogledu represije imaju za ciq da voza~eodvrate da ~ine prekr}{aje i ugroze bezbednost u saobra}aju - smatraju nadle`ni uAgenciji za bezbednsot saobra}aja.

NOVINE


NE VOZITE „POD GASOM”- upozoravaju iz Agencije za bezbednost saobra}aja

SPORAZUMOM DO MAWIH KAZNI


Koji su va{i omiqeni zvuci? Koji vaszvuci smiruju, koji raduju, koji tera-ju na smeh, a kojih se najvi{e pla{i-

te? Svakoga dana smo okruèni raznim zvu-cima, i ukoliko imamo problema sa sluhomto se zna~ajno odraàva na na{ celokupankvalitet ìvota. Prilikom svakodnevnekomunikacije imamo priliku da gradimosvoj ose}aj pripadnosti sa qudima oko sebe,kada tu dodamo bezbroj zvukova koji se ~ujuuz qudski govor, zasigurno da svako od nasima odre|ene probleme prilikom razumeva-wa. Posebno se to odnosi na osobe sa o{te-}enim ~ulom sluha. Bez obzira na stepeno{te}enosti, izuzetno je va`no posvetitise ovom problemu i re{iti sve prepreke ko-je stoje izme|u vas i odli~nog funkcionisa-wa ~ula sluha. Na{ sagovornik u ekskluziv-nom intervjuu na ove teme je renomirani au-toritet u sferi nauke i medicine, profesornovosadskog univerziteta, doktor specija-lista otorinolaringologije, ali pre svegajedan dobar ~ovek i ugodan sagovornik –prof. dr Zoran Komazec iz Novog Sada. Po-ku{ali smo na{im razgovorom otklonitisve predrasude koje mogu stajati na putu do-laska do krajweg re{ewa za svakoga ko imai najmawe problema sa sluhom.

Kako uvo funkcioni{e?Na{e u{ne {koqke prihvataju zvuke iz

okruèwa i preko spoqa{weg slu{nog ka-nala (zvukovoda) upu}uju ih prema bubnojopni koja je u kontaktu sa najmawim slu-{nim ko{~icama na{eg tela – ~eki}em, na-kovwem i uzengijom. Zvu~ni talasi izaziva-ju pomerawe bubne opne i lanca slu{nihko{~ica. Posledwa slu{na ko{~ica –uzengija preko ovalnog prozora komunici-ra sa unutra{wim uvom – pu`nicom. Po-kretawe uzengije u te~nostima unutra{weguva izaziva formirawe putuju}eg talasa ko-ji pomera treqice slu{nih }elija i izazi-va wihovu depolarizaciju. Depolarizaci-jom slu{nih }elija zvu~na (mehani~ka)energija pretvara se u elektri~ne impulsekoji se prenose preko vlakana slu{nog ìv-ca prenose slu{nim putem do centara u ko-ri velikog mozga, gde se vr{i identifika-cija zvu~nog signala.

Koji su to tipovi o{te}ewa sluhaOslabqen sluh moè se desiti zbog smet-

wi u preno{ewu zvu~nog talasa od spoqa-{we sredine ka unutra{wem uvu (konduk-tivne ili provodne nagluvosti) ili zbogo{te}ewa slu{nih }elija u unutra{wemuvu (pu`nici) odnosno nervnih vlakanaslu{nog ìvca – senzorineuralne nagluvo-sti.

[ta je to konduktivna nagluvost?

Nagluvosti provodnog, konduktivnogtipa gotovo svi smo imali makar na kratkovreme. Svi smo, naime, doìveli ose}aj za-glu{enog uva i slabijeg sluha tokom puto-vawa na visinu. Ova pojava je posledicasmawenog pritiska u sredwem uvu i uvla~e-wa bubne opne sa ukru}ivawem lanca slu-{nih ko{~ica (~eki}, nakovaw i uzengija){to rezultuje oslabqenim prenosnom zvu~-nog talasa iz spoqa{we sredine, prekosredweg uva do slu{nih }elija unutra{weguva. Brojni su razlozi za nastanak ovog ti-pa nagluvosti: ~ep u{ne masti u spoqa-{wem uvu, akutna ili hroni~na upala spo-qa{weg ili sredweg uva, neadekvatnafunkcija Eustahijeve tube, povrede uva kojerezultuju pomerawem slu{nih ko{~ica usredwem uvu i dr. Teoretski, a u velikoj me-ri i prakti~no ovaj tip nagluvosti moè sele~iti bilo konzervativnim, bilo hirur-{kim tretmanom.

[ta su to senzorineuralne nagluvo-sti

Senzorineuralne nagluvosti se javqajukod oko 25% populacije starije od 65 godi-na. Ove nagluvosti koje nastaju kao posledi-ca o{te}ewa slu{nih }elija u unutra{wemuvu, ili slu{nom ìvcu. Ovo o{te}ewe slu-ha moè biti uzrokovano jakom bukom, a ve-oma ~esto uzrok nastanka o{te}ewa sluhasu promene na krvnim sudovima koje ishra-wuju u unutra{we uvo. Ove promene uslo-vqene aterosklerozom sa godinama progre-diraju {to rezultuje sve lo{ijim sluhom.Kod pacijenata koji boluju od nele~ene {e-}erne bolesti, povi{ene masno}e u krviili povi{enog krvnog pritiska, o{te}eweslu{nih }elija moè se javiti u ranijoj do-bi u odnosu na prose~nu populaciju i to presvega zbog promena na malim krvnim sudo-vima unutra{weg uva.

Kako prepoznati o{te}ewe sluha?Glavni simptom senzorineuralnih na-

gluvosti u po~etku je nerazumevawe govora.Naime, nagluvost naj~e{}e zapo~iwe pro-padawem sluha u podru~ju visokih frekven-cija, {to zna~i da pacijenti ne mogu dobro~uti veliki broj glasova koji su visokofre-kvetni. U srpskom jeziku ti glasovi su nekisuglasnici (s, z, ~, }, `...), a oni su i nosio-

ci razumevawa govora. Pacijenti u po~etkunastanka nagluvosti naj~e{}e dobro ~ujusamoglasnike koji su nosioci glasno}e. Iztog razloga pacijenti tvrde kako ~uju, aline razumevaju govor. Daqim pogor{awemsluha najpre okruèwe, a potom i sami pa-cijenti prime}uju da ne mogu obavqati sva-kodnevne aktivnosti, a da pri tome ne za-pitkuju vi{e puta za zna~ewe re~enice. Ote-àna je ili onemogu}ena komunikacija tele-fonom, pra}ewe televizijskog programa jeznatno oteàno i povezano je sa jakim poja-~avawem tona koji uznemirava ostale ~la-nove porodice. Ukoliko nagluva osoba imai zujawe u u{ima, koje je tako|e posledicao{te}ewa slu{nih }elija, ona }e imati do-datno oteàno razumevawe govora. Pacijen-ti sa navedenim tegobama javqaju se otori-nolaringologu - audiologu koji }e nakonpregleda i iskqu~ivawa razloga za postoja-we provodnih nagluvosti predloìti sni-mawe sluha – tonalnu audiometriju. Nalaztonalne audiometrije pokazuje prag sluhapo frekvencijama, i na odnosu wega zakqu-~uje se da li je pacijentu potreban slu{niaparat za razumevawe govora.

Kako se le~i o{te}ewe sluha?Konduktivne nagluvosti se u najve}em

procentu mogu le~iti konzervativno ilihirur{ki, dok kod senzorineuralnih naglu-vosti gotovo da ne postoji mogu}nost po-pravqawa sluha le~ewem. Jedini izuzetaksu akutno (iznenadno) nastale nagluvostikod kojih se u oko 75 odsto pacijenata moèo~ekivati poboq{awe sluha ukoliko je te-rapija zapo~eta u prvih sedam dana nagluvo-sti. Na àlost, ve}ini pacijenata sa senzo-rineuralnim nagluvostima lekovi i hirur-gija ne mogu pomo}i i stoga se preporu~uju

slu{ni aparati. Slu{ni aparat je tehni~ko pomagalo ko-

je omogu}ava poja~avawe zvuka iz spoqa{wesredine i obradu signala koji potom upu}u-

je prema bubnoj opni. Zvuk, kao i kod zdra-vog uva, izaziva titrawe bubne opne i lan-ca slu{nih ko{~ica i potom se prenosi dounutra{weg uva, gde preostale zdrave slu-{ne }elije primaju ovako poja~an i obra|enzvu~ni signal, te ga pretvaraju u elektri~-ni impuls koji putuje slu{nim putevima dokore velikog mozga, gde zapravo postajemosvesni zvuka. Savremeni slu{ni aparatiprogramirawem se mogu podesiti premazahtevima svakog pojedina~nog pacijenta iza boravak u razli~itim zvunim okruèwi-ma. Moderna tehnologija je napredovala utoj meri da je mogu}e pomo}i i osobama kojenemaju uop{te ostatke sluha, odnosno nema-ju preostalih zdravih slu{nih }elija – od-nosno potpuno su gluvi. Ugradwom kohlear-

nog implanta omogu}ava se slu{awe ~ak ikod onih osoba koji su ro|eni sa o{te}enimslu{nim ~ulom. Kod ovog ure|aja govorniprocesor koji se nosi iza uva vr{i pretva-rawe zvu~ne energije u elektri~ni stimuluskoji se potom prenosi ka elektrodi koja senalazi u unutra{wem uvu odakle se slu-{nim ìvcem i slu{nim putevima impulsiupu}uju ka kori velikog mozga. Veoma je va-

`no blagovremeno po~eti sa kori{}ewem

slu{nih aparata. Vi{egodi{wa neaktiv-nost slu{nih centara u kori velikog mozgaizaziva wihovu reorganizaciju, zbog ~egase kasnije zapo~etom slu{nom amplifika-cijom ne moè posti}i dobra razumqivostgovora.

Ukoliko ste u prilici da se obra-}ate osobi sa o{te}enim sluhom bi-lo bi poèqno da se pridràvateslede}ih uputstava:

Obra}ajte se razgovetno, kratkim i ja-snim re~enicama, nemojte govoriti prebr-zo, ali ni presporo, nemojte vikati, nemojtepraviti grimase na licu, osoba koja o~ita-va sa usana ne}e vas razumeti ukoliko, se vitrudite da joj “olak{ate“ o~itavawe, izbe-gavajte strane re~i i izraze, upotrebqavaj-te re~i iz svakodnevnog govora, ne drìte uustima cigaretu, `vaku ili hranu, buditesigurni da vas nagluva osoba dobro vidi,nemojte govoriti nagluvoj osobi iza le|a.Ukoliko ne{to èlite da joj kaète nastoj-te da osobu na to upozorite blagim dodi-rom. M. A.

PROFESOR DR ZORAN KOMAZEC O SOCIJALNIM ASPEKTIMA ÛLA SLUHA

BOQI SLUH ZNAÎ BOQI KVALITET @IVOTA



PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE 23TV PROGRAM

PETAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 IZBOR

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE



23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - repriza


10:15 SERIJA - repriza

11:15 OGLASI


12:00 Dokumentarni program

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT - r.



16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.



20:00 FILM




NEDEQA

08:15 OGLASI

08:45 DEÎJI FILM

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI


12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 JAVNA RE ̂-r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAUÎTE LAKO]U POSTO-

JAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 VEZE

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 PORODI^NI MAGAZIN

21:00 FILM


PONEDEQAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA


10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI


12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA


16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:35 MERIDIJANIMA

20:00 JAVNA RE^

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA

21:30 GRUDA


23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strast -

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk i papri~ica


10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - r.


16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 Beli luk i papri~ica

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA

-r.


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet



SREDA

08:15 OGLASI


09:15 MERIDIJANIMA



10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI


12:15 RE ̂VI[E

13:30 OGLASI

14:10 VI[E OD SPORTA


16:15 SERIJA -Izlog strasti -


17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT

20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA

21:00 KULTURNI INTERVJU


JAWA



ÊTVRTAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA



10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI


12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW




JAWA -r.

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 DOBRO DO[LI

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NA[E SELO-r.



- TV GALAKSIJA -TV PROGRAM

24 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINELUÂNI

Kada se primaknuvreli avgustovskidani, sedamdeseto-smogodi{wi DraganJovanovi} Laf, izDqina, sa velikimnestrpqewem i{~e-kuje svaki novi Sa-bor truba~a u Gu~i.Iako su davno pro-{la vremena kadaje imao svoj truba~-ki orkestar i u~e-stvovao na takmi~e-wu, za jedinstvenutruba~ku smotru,kakve nema nigde usvetu, specijalno sepriprema, jer onaza wega i daqepredstavqa najve}ipraznik. Kad zagr-me trube {iromDraga~eva, du{u muprosto ispuni mi-lina, jer kako ka-è, truba je obele-ìla wegov ìvot ion i dan-danas ì-vi za Sabor.

Uglednog dqin-skog doma}ina,vrsnog potkiva-~a i poznatog

draga~evskog truba~a, za-tekli smo na terasi poro-di~ne ku}e, kako sa setomprelistava stare fotogra-fije sa Sabora truba~a.Na wima je wegov truba~-ki orkestar “Dqinci”,koji je pobedio na prvomDraga~evskom saboru tru-ba~a 14. oktobra 1961. go-dine. Na krilu mu je staja-la dobro ugla~ana truba,koja ga ìvo podse}a nasjajna vremena. U Draga~e-vu su tada postojala ~eti-ri truba~ka orkestra, uGora~i}ima, Rtima, Gra-bu i Dqinu. Truba je bilaveoma popularna, tako dani jedan vaàn doga|aj ni-je mogao da pro|e bez we-nog zvuka.

- I danas se se}am na-stavnice muzike Stanojle\or|evi}, koja je u mojedvori{te stigla na moto-ru uo~i prvog Sabora. Zanastup je okupila tri tru-ba~ka orkestra, a onda je~ula da u Dqinu postojijo{ jedan. Iako sam imaougovorenu svadbu u Vrn~a-nima, uspeo sam da odlo-ìm svirku, kako bismokao ~etvrti orkestar na-stupili na Saboru truba-~a u Gu~i. Bili smo odsvih najmla|i i dobrouve`bani. Imali smo po-

sla na pretek. Sviralismo odli~no i, za razlikuod ostalih truba~a u Dra-ga~evu, imali smo noveinstrumente. I tako odo-smo na Sabor. Stanojlanam je mnogo pomogla. Sa-vetovala nas je kako da sedrìmo tokom nastupa idala nam je veoma korisnesavete, kako da pesmu “SaOv~ara i Kablara”, koja jekasnije postala saborskahimna, {to boqe uve`ba-mo - pripoveda Dragan Jo-vanovi}, napomiwu}i dasu prvu numeru sviralasva ~etiri orkestra, a na-kon toga su usledili poje-dina~ni nastupi. Setio sei koliko je lepo izgledalabina oki}ena tepisima,koje su izradile vrednedraga~evske tkaqe. Sve seodvijalo u crkvenoj portii u prisustvu brojnih go-stiju. Klupe za posetiocesu bile uredno pore|aneispred bine, a truba~keorkestre je ocewivao ì-ri iz Beograda.

ÂROBNI ZOV TRUBE

- Kada smo odsviralina{u numeru, publika nasje nagradila gromogla-snim aplauzom, koji, ~inimi se, nikad kasnije nijebio toliko snaàn. Koli-ko smo dobro nastupili, uo~ima na{ih slu{alaca

blistale su suze. Izvelismo izvornu pesmu “Odra-sla sam ovce ~uvaju}i”,koja nam je donela pobedu.Desimir Peri{i} je pro-

gla{en za “prvu trubu”, amoji “Dqinci” za najbo-qi orkestar. Nosili sunas ulicama Gu~e. To jebilo ne{to nevi|eno. Svisu uìvali u zvucima tru-be, tradicionalnim dra-ga~evskim jelima i pi}u -podsetio se prve truba~kesmotre na{ sagovornik idodao da su onda{wi or-kestri imali po tri tru-be, po jedan bariton i bu-baw, {to se svakako raz-likuje od ovih dana{wih.Imali su prete`no stareinstrumente, jer su zamnoge od wih novi biliisuvi{e skupi. Bez obzirana sve prepreke, za trubuse se ìvelo i ona je bilanerazdvojni deo svako-dnevnog ìvota u Draga-~evu, kaè Dragan Jovano-vi} i dodaje da su 1961. go-dine postavqeni veomadobri temeqi Sabora, za-hvaquju}i kojima je ovamanifestacija laganoprerastala lokalne okvi-re i postala prepozna-tqiva svuda u svetu.

- Nekada su najboqitruba~i sa ovih prostoramogli da sviraju samo uDraga~evu, jer su jedinu tui bili poznati. Zahvaqu-ju}i Saboru truba~a, sti-gli su u mnoge zemqe svetai ostvarili uspe{nu mu-zi~ku karijeru. I mom or-kestru je pobeda na prvomsaborovawu mnogo zna~i-

la, iako je manifestacijabila tek u povoju. Izbaci-la nas je u prvi plan i ra-dili smo mnogo vi{e, a tonam je donosilo i odli~nu

zaradu - kaè Dragan, na-vode}i brojne nastupe, me-|u kojima posebno izdvajaprvi anga`man u Vojnomdomu u Beogradu i dobropla}ene nastupe u Cirihu,koje su imali pune tri go-dine.

IZVORNA PESMA - TEMEQ MANIFESTACIJE!

Najve}a vrednost Dra-ga~evskog sabora truba~a,prema vi|ewu ovog isku-snog draga~evskog truba-~a, jeste izvorno muzici-

rawe. Kako isti~e, Saborje od svog po~etka pred-stavqao narodnu svetko-vinu. Iz godine u godinuje postajao sve pose}eniji,

jer takvo narodno veseqe,kome zvuci trube daju po-sebnu dra`, nigde u svetunije vi|eno.

- Bilo je i onih perio-da kada su truba~ki orke-stri sve ~e{}e sviralineke komercijalne pesme,{to je negativno uticalona kvalitet manifestaci-je. Sabor je utemeqen naizvornoj narodnoj pesmi izato je dobro {to su orga-nizatori odredili novopravilo da orkestri iz-vla~e kompozicije iz {e-{ira, tako da vi{e ne}ebiti odstupawa od ovog

osnovnog principa. Iz-vorne narodne pesme suna{e veliko blago. Na na-ma je da ih ~uvamo i pode-limo sa svima onima, koji

uìvaju u narodnom stva-rala{tvu - podse}a Dra-gan.

Dragan Jovanovi} Lafje u~estvovao sa svojim or-kestrom na vi{e od 20 sa-bora. I kasnije je nastu-pao u Gu~i, ali je vo|stvou orkestru prepustio svomsinovcu Ranku Jovanovi-}u, koji je, na àlost,umro veoma mlad. Ipak, iwegovo ime je ostalo zabe-leèno u istoriji Draga-~evskog sabora truba~a,jer je osvojio “zlatnu tru-bu” 1987. godine.

Da bi neko postao do-bar truba~ najbitniji sutehnika i abaùra usana,kaè poznati draga~evskitruba~. Naravno, va`nuulogu u svemu tome ima isvakodnevni trening, aliukoliko ~ovek ne posedujemuzikalnost, nema mnogopomo}i ni od ve`bawa,“pa makar se i raspukaood duvawa”, konstatuje po-znati draga~evski truba~,~ije je truba~ko ume}e do-stiglo istinski zenitba{ u vremenu kada je tru-ba postaje sve popularni-ja.

Dragan Jovanovi} jemuzikalnost povukao nasvoje pretke. Kako kaè,od oca je nau~io dve va`nestvari. Savladao je pot-kiva~ki zanat i nau~io dasvira trubu. Iako je prvo-bitno svirao klarinet,ispostavilo se da mu tru-ba odli~no pristaje. Idanas voli da zasvira zasvoju du{u, ali i supruguCmiqu, koja mu je i zapalaza oko dok je sa orkestromsvirao na seoskoj igran-ci.

V. S.

DRAGAN JOVANOVI] LAF, KAPELNIK POBEDNI^KOG TRUBA^KOG ORKESTRA SA 1. SABORA TRUBAÂ U GUÎ, O NEKADA[WEM I DANA[WEM SABOROVAWU

„TRUBA JE OBELE@ILA MOJ @IVOT“

U BEOGRADU USPE[NO PREDSTAVQEN 54. SABOR TRUBAÂ

25LUÂNIPETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

Sreda, 6. avgust

10:00 Otvarawe Sabora (izvo|ewe zdravice)– kod Spomenika truba~u11:00 Otvarawe izlo`bi – Muzej trube12:00 Konferencija za {tampu – Centar zakulturu14:00 Otvarawe privredne izlo`be - Sport-ski centar17:00 Predstavqawe kwiga i publikacija- bioskopska sala Centra za kulturu18:00 Program povodom obeleàvawa 100 go-dine Prvog svetskog rata- pozornica Centra za kulturu

20:00 Program „Pobedili su, zasluìli su“- pozornica Centra za kulturu

êtvrtak, 7. avgust

10:00 „ûvarku}a“(kulturno-umetni~ki pro-gram)

- pozornica Centra za kulturu11:00 Turisti~ka razglednica „Pozdrav izDraga~eva“

- izlet za zainteresovane novinare12:00 Konferencija za {tampu – Centar zakulturu

13:00 „ûvarku}a“(kulturno-umetni~ki pro-gram)-pozornica Centra za kulturu15:00 Takmi~ewe mladih truba~kih orkesta-ra - pozornica Centra za kulturu20:00 Me|unarodno takmi~ewe truba~kihorkestara - pozornica na stadionu21:00 „Novinarski dan“ - program redakcijeRINGIER – Alo novine

- pozornica Centra za kulturu22:00 Koncert: Majstor trube Elvis Ajdino-vi} – pozornica na stadionu23:00 Koncert: Svetlana Ceca Ra`natovi} –pozornica na stadionu

Petak, 8. avgust

07:00 Truba~ka budilica – ulicama Gu~e10:00 „ûvarku}a“ (kulturno-umetni~ki pro-gram)

- pozornica Centra za kulturu12:00 Konferencija za {tampu – Centar zakulturu13:00 Takmi~ewe zdravi~ara, izbor najlep{enarodne no{we

- pozornica Centra za kulturu14:00 Narodni vi{eboj – na stadionu

14:00 „ûvarku}a“ (kulturno-umetni~ki pro-gram)

- pozornica Centra za kulturu17:00 Defile u~esnika programa - ulicamaGu~e19:00 „ûvarku}a“(kulturno-umetni~ki pro-gram)- pozornica Centra za kulturu21:00 „Muzika spaja qude“ (kulturno-umetni~-ki program gostiju iz inostranstva)- pozorni-ca Centra za kulturu21:00 Koncert: Majstor trube Dejan Petro-vi} i Big band– pozornica na stadionu23:00 Pono}ni koncert (12 najboqih orke-stara sa predtakmi~ewa)

- pozornica na stadionu

Subota, 9. avgust

07:00 Truba~ka budilica – ulicama Gu~e11:00 Defile u~esnika u programu - ulicamaGu~e12:00 Improvizacija stare draga~evske svad-be

- pozornica Centra za kulturu13:00 Konferencija za {tampu – Centar za

kulturu16:00 „Trojka iz bloka“ (humanitarna akci-ja) – sportski centar16:00 „ûvarku}a“ (kulturno-umetni~kiprogram)

- pozornica Centra za kulturu19:00 „ûvarku}a“ (kulturno-umetni~ki pro-gram)

- pozornica Centra za kulturu21:00 Finalno takmi~ewe seniorskih orke-stara – pozornica na stadionu23:00 Koncert: Majstor trube Dejan Lazare-vi} – pozornica na stadionu

Nedeqa, 10. avgust

12:00 Koncert pobedni~kih orkestara na54.Draga~evskom saborutruba~a

- Prvi orkestar, Prva truba, Truba pu-blike, orkestar dobitnik nagrade

za najizvornije muzicirawe – pozor-nica Centra za kulturu20:00 Koncert: Magnifico – pozornica nastadionu22:00 Koncert: Miroslav Ili} – pozornicana stadionu

PROGRAM 54. DRAGAÊVSKOG SABORA TRUBAÂ U GUÎ 6 - 10. AVGUST

Kako je istakaoM l a d o m i rSretenovi},p r e d s e d n i k

op{tine Lu~ani, u Gu~i sepolako privode kraju i po-sledwe pripreme za Sabortruba~a, kako bi manife-stacija protekla u najbo-qem mogu}em redu. S obzi-rom na to da se o~ekuje da}e i ove godine truba~kasmotra izazvati veliko in-teresovawe stranih i do-ma}ih gostiju, organizato-ri Sabora i sve prate}eslu`be, Op{tinska uprava,javna preduze}a, Dom zdra-vqa, Policijska stanicaLu~ani, Elektrodistribu-cija, Turisti~ka organiza-cija, uloìle su maksimal-ne napore da ovogodi{wiSabor truba~a protekneonako kako to dolikuje ma-nifestaciji ovakvog ranga.Sretenovi} je napomenuoda je tokom aprilskih i

majskih poplava saobra}aj-na infrastruktura na pod-ru~ju Draga~eva pretrpelazna~ajna o{te}ewa i da }edo po~etka smotre, zahva-quju}i Vladi RepublikeSrbije i Javnom preuze}u“Putevi Srbije”, svi va-`ni putni pravci bitiosposobqeni i bezbedni zasaobr}aj.

Najzna~ajnija manife-stacija narodnog stvarala-{tva u nas, koja je postalasvojevrsni brend i pred-stavqa Srbiju u najboqemsvetlu, kao zemqu optimi-zma, veseqa i iskrenog go-stoprimstva, traja}e pet,umesto uobi~ajenih sedamdana, kako bi se ostvarileu{tede, naglasio je Srete-novi}. On je dodao da je po-plava u Draga~evu napra-vila velike {tete i da suza wihovu sanaciju neop-hodna ogromna materijal-na sredstva. Adam Tadi},

direktor Centra za kultu-ru i sport, istakao je da jeskra}ewe Sabora za dva da-na racionalno i ekonom-ski opravdano. Samo na is-hrani 1.040 u~esnika pro-grama bi}e ostvarenau{teda od oko milion di-nara, {to su u ovim uslo-vima itekako zna~ajnasredstva, a da se ne govorio ostalim saborskim tro-{kovima.

Iako }e Sabor trajatipet dana, posetioci ne}ebiti uskra}eni za kulturnedoga|aje, jer su se organiza-tori manifestacije pobri-nuli da obezbede veoma bo-gat program. Kako je naveoTadi}, na Saboru }e se nad-metati 45 doma}ih i stra-nih truba~kih orkestara u~etiri kategorije - najbo-qi me|unarodni, pionir-ski, omladinski i senior-ski truba~i. Me|unarodnotakmi~ewe truba~a bi}eodràno 7. avgusta, a me|utakmi~arima su orkestriiz Makedonije, Slovenije,Bugarske, Nema~ke, Poq-ske, Italije, Francuske,Rumunije i Norve{ke. Uomladinskoj kategorijitakmi~i}e se 13 orkestara,a u pionirskoj tri. Kako susaop{tili organizatori,me|u takmi~arima ima inekoliko devoj~ica truba-

~a. Vrhunac Sabora je tak-mi~ewe seniorskih truba~-kih orkestara, koje se tra-dicionalno organizuje su-botom, na kome }e nastupi-ti 17 truba~kih sastava.Orkestri }e se boriti zatitulu najboqeg truba~a,najboqeg orkestra, prvetrube (ocewuje ìri pu-blike), zatim za nagradu“Profesor Miodrag Vasi-qevi} - Od zlata jabuka”,najizvornije muzicirawe ibrojne druge.

Svi saborski dani }eimati veoma sadràjanprogram. Pored tradicio-nalnog nadmetawa truba~a,pripremqeni su i drugiinteresantni sadràji: na-stupi kulturno-umetni~-kih dru{tava i peva~kihgrupa, kao i brojne izlo-`be ru~nih radova, likov-ne, etnografske i istorij-ske. Prvog dana Sabora bi-

}e prire|en specijalniprogram povodom 100 godi-na od po~etka Prvog svet-skog rata. Doma}in Saboraje predsednik Udruèwakwièvnika Srbije Rado-mir Andri}. Specijalnigosti 54. Sabora su truba~-ki velemajstori Elvis Aj-dinovi}, Dejan Petrovi} iDejan Lazarevi}, a koncer-te }e odràti i popularnipeva~i narodne muzikeSvetlana Ra`natovi} iMiroslav Ili}, kao i“Magnifico”.

Cena parking-karte zaputni~ke automobile bi}e1.000 dinara, kao i pro{legodine. Za sve programskesadràje, koji se organizu-ju na stadionu, ulaznica sene}e napla}ivati, izuzevza koncert Svetlane Ra-`natovi}. Dvadeset odstoprihoda od tog koncertabi}e opredeqeno za pomo}ugroènima od poplava, aostatak za druge tro{koveSabora.

Presti`ni ameri~kimagazin “Time” je pro{legodine objavio tekst u ko-me Sabor truba~a u Gu~isvrstava me|u pet svetskihmanifestacija, koje ne bitrebalo propustiti. Maga-zin “National geographic”uvrstio je draga~evsku tru-ba~ku smotru u 10 mesta idoga|aja koji se moraju po-setiti ovog avgusta, ~ime jeova manifestacija dobilaodli~nu promociju u svetu.

V. S.

GUÂ SPREMNAZA DOÊK SABORA[A

Program predstoje}eg 54. Draga~evskogsabora truba~a, koji se odràva od 6. do10. avgusta u Gu~i, predstavqen je u ~e-tvrtak, 24. jula, na specijalno uprili~e-noj konferenciji za novinare, u prosto-rijama Turisti~ke organizacije Srbije uBeogradu. Organizatori Sabora su poru-~ili da je Draga~evo spremno da do~ekasabora{e i izrazili uverewe da }e ovo-godi{wa truba~ka smotra biti jo{ uspe-{nija od prethodne.

Op{tinsko ru-kovodstvo ve}dve godinepoku{ava da

razre{i Gordijev ~vor ve-zan za sportsku halu u Lu-~anima, jer je ova investi-cija, kako je istakao pred-sednik op{tine MladomirSretenovi}, zbog pri~iwe-nih propusta zapala u }or-sokak. Objekat i daqe pro-ki{wava, a na sastankupredstavnika lokalne sa-mouprave sa izvo|a~imaradova, organizovanom umaju, dat im je rok da do-stave predlog za saniraweuo~enih nedostataka. S ob-zirom na to da izvo|a~iradova nisu reagovali nazahtev, sportska hala se po-novo na{la na dnevnom re-

du sednice Op{tinskog ve-}a. Koordinator nadzora jeustanovio da je proki{wa-vawe evidentirano u pret-hodna dva meseca tokomsvih ki{a i da tragovi vo-de na podu hale potvr|ujuda je prilikom izradekrovne konstrukcije do-{lo do odre|enih propu-sta, koje bi trebalo otklo-niti pre postavqawa par-keta i ostalih planiranihradova u unutra{wostiobjekta. Nakon vrlo op-{irne diskusije, s obziromda se niko od izvo|a~a ra-dova nije oglasio da preu-zme odgovornost za uo~eniproblem i dostavi predlogwegovog razre{ewa, a rokje istekao 30. maja, ve}nicisu doneli zakqu~ak da

pravni zastupnik op{tineLu~ani advokat GoranAvramovi} preduzme neop-hodne mere za pokretawedaqih postupaka, do poten-cijalnog utuèwa, kako no-minalnog investitora, ta-ko i izvo|a~a, koji su biliukqu~eni u izgradwusportske dvorane.

- Hala je gra|ena buxet-skim sredstvima lokalnesamouprave i dràve i pot-puno je normalno da se onikoji su izdvajali novac pi-taju zbog ~ega je napravqentakav tehni~ki propust ida li }e on biti otklowen.O~igledno je da ne postojidrugi na~in i mi traìmoodgovornost izvo|a~a i no-minalnog investitora, a toje Sredwa {kola “Draga~e-vo”, jer bi trebalo u {tokra}em roku nastaviti iz-gradwu sportske dvorane -rekao je Sretenovi}, pre-ciziraju}i da je do sada uizgradwu sportskog objek-ta utro{eno 110, a da bi sehala definitivno privelanameni, neophodno je u wuinvestirati jo{ pedesetakmiliona dinara. Iako jena startu proceweno da }egradwa hale stajati 65 mi-liona dinara, svi su izgle-di da }e ona na kraju izbi-ti na trostruko ve}u cenu.Iz svega toga proisti~upitawa na {ta su utro{enepare i ko je napravio pro-pust i time onemogu}io na-stavak daqe gradwe ovogva`nog objekta, zakqu~ioje Sretenovi}.

Ve}nici su razmatralii izve{taj JKP “Komuna-lac” o kori{}ewu “Rzav-ske” vode u delu Mesne za-jednice Dqin, rezervoar“]ebi}i” i pumpna stani-ca “Sredwi rt”, i osnova-ma za naplatu i odràvawevodosistema. Pred ~lano-vima Op{tinskog ve}a sena{ao i nacrt odluke oprenosu prava upravqawasekundarnom mreòm vodo-sistema “Rzav”, u deluDqina, na Javno komunal-no reduze}e Komunalac”Lu~ani.

- “Komunalac” je u pro-tekla dva meseca u delu MZDqin potro{a~ima ispo-ru~ivao vodu i nakon regi-stracije korisnika izdaora~une, a investicija prak-ti~no jo{ uvek nije preda-ta u nadle`nost ovom jav-nom preduze}u. S obziromna to da jo{ uvek nije spro-vedena kompletna procedu-ra, Ve}e je donelo zakqu~akkojim se nalaè JKP “Ko-munalac” da obavesti svojekorisnike u tom delu Dqi-na da se voda moè kori-stiti kao tehni~ka i da bezodlagawa anagaùje Zavodza javno zdravqe da izvr{ikontrolu wene ispravno-sti, kako bi se bez ikakvebojazni mogla koristiti zapi}e - rekao je Sretenovi},dodaju}i da je JP “Direk-cija”, kome je lokalna sa-mouprava poverila kom-pletno vo|ewe investicijevodosnabdevawa, u obavezida dostavi neophodnu do-kumentaciju u roku od 30dana, kako bi vodosnabde-vawe gra|ana u delu MZDqin pre{lo u nadle-`nost “Komunalca”.

Ve}nici su, tako|e, na-loìli direktoru “Direk-cije” da odmah preduzmeneophodne mere za probnirad ostatka izgra|enog vo-dosistema, pre svega odpumpne stanice “Lisice”ka “Debeloj Gori”, kao idela primarnog i sekun-darnog cevovoda u mesnimzajednicama Negri{ori,Markovica, Rtari i Tija-we. “Direkciji” je naloè-no da bez odlagawa otpo~neproceduru prikupqawaneophodne dokumentacijeza taj deo vodosistema. Rokza sprovo|ewe naloènihmera je dva meseca.

^lanovi Op{tinskogve}a su informisani i ozakqu~cima Vlade Repu-blike Srbije o merama kojebi trebalo preduzeti zbogmogu}e krize u snabdevawuprirodnim gasom, kako bise predupredila neèqenasituacija da se zima do~ekabez adekvatnih zaliha ovogenergenta.

Na sednici je razmatrani izve{taj o stawu ugroè-nosti od poplava, klizi-{ta i odrona na teritori-ji op{tine Lu~ani u peri-odu od 18. aprila do 29. ma-ja i zakqu~ci Op{tinskog{taba za vanredne situaci-je. Ve}nici su jednoglasnoprihvatili izve{taje, sanaznakom da bi trebalo bezodlagawa obezbediti sred-stva da se pomogne gra|ani-ma koji su pretrpeli {tetuod poplava. Komisije zaprocenu {tete su, shodnozahtevu Kancelarije za ob-novu, blagovremeno dosta-vile kategorizaciju stam-benih objekata, koji su ran-girani od 1 do 5, sve u zavi-

snosti od stepena o{te}e-wa. Kako isti~e Sreteno-vi}, najve}i broj doma}in-stava je svrstan u tre}u ka-tegoriju za koju se dodequjepomo} u visini od 250.000dinara. U Dqinu i \era}upostoje ku}e, koje su u petojkategoriji o{te}ewa, a za~iju su sanaciju neophodnadaleko ve}a sredstva. Kan-celariji za obnovu bi}edostavqen vrlo brzo i od-govor da li na teritorijiDraga~eva postoji potrebada se izgrade nove ku}e, uslu~aju da postoje}e ne mo-gu biti sanirane. Sred-stva, koja je Vlada Republi-ke Srbije, u iznosu od 3,75miliona dinara, urgentnoprebacila na ra~un lokal-ne samouprave, ve} su ras-podeqena gra|anima ugro-ènog podru~ja. Po~etnupomo} su dobile porodiceza 48 stambenih objekatao{te}enih od poplava ijo{ desetak ku}a ugroè-nih od klizi{ta. Ta sred-stva ni pribli`no nisudovoqna za sanirawe kom-pletne {tete.

Ve}nici su, izme|uostalog, doneli i odlukuda op{tina Lu~ani posta-ne ~lan Stalne konferen-cije gradova i op{tinaSrbije. Kako je obrazlo-ìo Veselin Jovanovi},pomo}nik predsednika op-{tine, ovo je zna~ajan ko-rak, jer }e zahvaquju}i tompotezu i wihovoj lokalnojsamoupravi biti omogu}e-no da u~estvuje sa novimprojektima na raznim kon-kursima za dodelu sredstvaiz fondova Evropske unije.

V.S.

26 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINELUÂNI

ODR@ANA 53. SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

SPORTSKA HALA U LUÂNIMAI DAQE KAMEN SPOTICAWA

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE 27GORWI MILANOVAC

^lanovi Op{tin-skog ve}a GorwegMilanovca su na

svom najnovijem zasedawurazmatrali informacijuo izvr{ewu buxeta u pr-vih {est meseci 2014. go-dine. Ostvareni buxetskiprihodi u periodu od 1.januara do 30. juna iznose558.592.000, a rashodi iizdaci 437.048.000 dina-ra.

Predsednik op{tineMilisav Mirkovi} je po-hvalio racionalno pona-{awe svih indirektnih idirektnih buxetskih ko-risnika. Kako je istakao,deo buxetskih sredstava,namewenih za pojedinegra|evinske radove, zboglo{ih vremenskih prili-ka jo{ uvek nije utro{en,ali }e sve planirane ak-tivnosti biti realizova-ne u narednom periodu.

Ve}nici su podràliizmenu odluke o Op{tin-skoj upravi u ciqu wenoguskla|ivawa sa republi~-kim propisima, koja pred-vi|a formirawe nove gru-pe u Odeqewu za komunal-

no-stambene poslove podnazivom „Grupa za poslo-ve zoohigijene“. Novofor-mirana op{tinska grupa}e doprineti hvatawu izbriwavawu napu{tenihìvotiwa, ne{kodqivomuklawawu ìvotiwskihle{eva sa javnih povr{i-na i organizovawu tran-sporta do objekata za sa-kupqawe, preradu iliuni{tavawe otpada ìvo-tiwsnog porekla. Za po-

~etno funkcionisaweGrupe i spovo|ewe pred-vi|enih aktivnosti iz te-ku}e buxetske rezerve bi}eizdvojeno 300.000 dinara.

^lanovi Op{tinskogve}a su odlu~ili da lo-kalna samouprava raspi-{e novi konkurs za poqo-privrednike za dodelubespovratnih podsticaj-nih sredstsva, jer svasredstva predvi|ena za tunamenu nisu utro{ena u

prvoj raspodeli. Poqo-privrednici koji nisukonkurisali u prvom kru-gu, mo}i }e da konkuri{uu drugom, popuwavawemformurala na op{tinskojpisarnici od 1. do 30. av-gusta, kako bi se rapode-lilo preostalih deset mi-liona dinara. Prema re-~ima predsednika op{ti-ne Milisava Mirkovi}a,postoje dva razloga {to suse poqoprivrednici sla-bo odazvali na prvi kon-kurs, a to su nedostataknov~anih sredstava za u~e-{}e i slaba informisa-nost. Mirkovi} je apelo-vao na medije da {to vi{epromovi{u podelu bespo-vratnih sredstava, kakobi poqoprivrednici navreme dobili neophodneinformacije o novim kon-kursu.

Ve}nici su usvojilinacrt odluke o organiza-ciji i funkcionisawu ci-vilne za{tite na terito-riji op{tine Gorwi Mi-lanovac, kao i izmenu od-luke o obrazovawu Op-{tinskog {taba za van-redne situacije.

Direktor gorwomila-nova~kog Komunalnogpreduze}a Rajko Ne{ko-vi} upoznao je ve}nike sainformacijom rukovod-stva JP „Rzav“ iz Ariqada }e ubudu}e biti ugro-èn magistralni vodovodzbog izuzetno male koli-~ine vode, koju je gorwo-milanova~ko komunalnopreduze}e ograni~ilo zapreuzimawe, jer je pove}a-lo sopstvenu proizvodwu.Pored ove informacije,direktor Komunalnogpreduze}a je upoznao ve}-nike i o napretku u iz-gradwi vodovoda GorwiMilanovac - Rudnik. Do

sada je postavqeno 1.440metara cevi i u toku je po-stupak javnih nabavki zabudu}e radove na vodovo-du.

Ve}nici su dobili ipodatke o sanaciji o{te-}ewa na infrastrukturi,nastalih od poplava iklizi{ta. Prema vi|ewupojedinih ve}nika, in-formaciju bi trebaloupotpuniti detaqnijimizve{tajem Javnog predu-ze}a za puteve. Pohvaqenoje JP za izgradwu, koje jeOp{tinskom ve}u dosta-vilo podatke koliko jenovca preba~eno mesnim

zajednicima, uz detaqanopis poslova na koje su tasredstva utro{ena. Pred-sednik op{tine Mirko-vi} je potvrdio da je pred-log dobar i pohvalio ve}-nike za konstruktivnirad. Ujedno je zamolio sve~alanove ve}a koji su za-duèni za razli~ite obla-sti, putnu infrastruktu-ru, kulturu, obrazovawe idrugo, da lobiraju kod re-sornih ministarstava is-pred politi~kih grupaci-ja kojima pripadaju, a sveu interesu lokalne zajed-nice, koju zastupaju kao~lanovi Ve}a. V. S.

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA

Pantelijevdan u Takovu10. VEÊ POD GRMOM

Smotra narodnog stvarala{tva “Ve~e pod grmom”,deseta po redu, bi}e organizovana u Takovu, na platouispred Takovskog grma, na mestu gde je 1815. godineknez Milo{ Obrenovi} podigao Drugi srpski ustanak.

Manifestacija se tradicionalno organizuje naPantelijevdan, 9. avgusta.

Na jubilarnoj 10. smotri, nastupi}e kulturno-umet-ni~ka dru{tva “[umadija”, Tipoplastika” i “Br|a-ni”, kao i izvorne peva~ke grupe “Crnu}anka” i “Vi-dovdan”.

Program }e po~eti u 19 sati.Smotri u Takovu prethodi}e izlo`ba narodnog

stvarala{tva i zanata, koja }e biti uprili~ena 8. av-gust u 17 sati, kao i izlo`ba slika i radova u drvetu ikamenu “Qe{evi}i”, koju potpisuju bra}a Timotije,Qubo i Tanasko Qe{evi}.

U ~ast jubileja, destogodi{wice manifestacije, po-red programa u Takovu, Kulturni centar }e uprili~i-ti prigodan program u Gorwem Milanovcu 8. septem-bra. Naime, tog dana, po starom kalendaru, kqu~evi ne-kada{weg dvorca u Takovu koji se nalazio nedaleko odTakovskog grma, uru~eni su kraqevskoj porodiciObrenovi}. U znak se}awa na taj doga|aj iz 1901. godi-ne, a kao logi~an nastavak Smotre, u Gorwem Milanov-cu }e biti organizovan koncert Bojane Nikoli} i“Srpskih glasova”. U programu }e, kako isti~e DraganArsi}, direktor Kulturnog centra, nastupiti i Mi-lan Va{ali}, virtuoz na tradicionalnim narodnimduva~kim instrumentima.

Organizator smotre “Ve~e pod grmom” je Kulturnicentar, u saradwi sa mesnom zajednicom Takovo i Tu-risti~kom organizacijom op{tine Gorwi Milanovac.Manifestaciju je putem konkursa pomoglo Ministar-stvo za kulturu i informisawe Republike Srbije.

GORWOMILANOVA^KI VE]NICI RAZMATRALI INFORMACIJU O IZVR[EWU BUXETA U PRVOJPOLOVINI GODINE

NOVI KONKURS ZA BESPOVRATNE PODSTICAJE AGRARU

Ugovore zadodelu bespo-vratnih podsti-cajnih sredstavaiz agrarnog bu-xeta op{tineGorwi Milano-vac u petak, 25.jula, sve~ano jepotpisalo 79 po-qoprivrednika.Na konkurs zadodelu bespo-vratnih sredsta-va iz op{tin-skog agrarnogbuxeta buxeta ja-vilo se 88 poqo-privrednih pro-izvo|a~a, od ko-jih devetoro ni-su zadovoqili predvi|ene uslove.

Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je uprili~io prijem za poqoprivred-nike i poèleo im da dobijena sredstva iskoriste na najboqi mogu}i na~in i ti-me doprinesu unapre|ewu poqoprivrede na gorwomilanova~koj teritoriji, {to ijeste osnovni ciq programa op{tinskih podsticaja agraru.

U prvoj raspodeli bespovratnih sredstava odobreno je 60 zahteva za kupovinunove mehanizacije i opreme, dok su 12 poqoprivrednika dobili novac za nabavkuopreme za navodwavawe, cisterni, kopawe arterskih i obi~nih bunara, ugradwubetonskih prstenova i izradu mini akumulacija. Bespovratna sredstva za podiza-we proizvodnih zasada maline, kupine, jabuke, kru{ke, {qive, jagode, duwe, aroni-je, borovnice, vi{we i tre{we dobilo je sedam poqoprivredinaka.

U op{tinskom buxetu za ovu godinu, za podsticajne mere u poqoprivredi izdvo-jeno je 20 miliona dinara. Za bespovratne podsticaje predvi|eno je 13, 9, a u prvojtran{i raspodele utro{eno je svega ~etiri miliona dinara. Preostala sredstvabi}e dodeqena poqoprivrednicima u novom krugu raspodele.

ZAVR[ENA PRVA TRAN[A RASPODELE SREDSTAVA

28 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINEIVAWICA

IZ IVAWI^KIH ALBUMA

Kada pomene svojuz e m q a k i w uCmiqku CicuKalu{evi}, Iva-

wi~anin Aleksandar Niko-li}, lekar u penziji, obave-zno oìvi i ~uvenu plaùKazan, na nemirnoj Mora-vici, koja je, u pro{losti,bila omiqeno mesto oku-pqawa i druèwa ivawi~kemladeì.

- Kako da ne, poznavaosam Cicu. Bila je vedra,pristupa~na i veoma dru-{tvena devojka. Skakala je uMoravicu sa najvi{ih ste-na, dok su je ostali kupa~igledali sa divqewem istrahom. Nijedna devojka senije usu|ivala da krene we-nim putem, a retki su bilii mu{karci sa tolikomsmelo{}u.

Cmiqka Cica Kalu{e-

vi} je ro|ena 1933. godine uIvawici, a imawe wenihroditeqa, Boìdara i Raj-ke, nalazilo se na mestu gdeje danas centar varo{ice.

- Pre Drugog svetskograta ovde su se prostiralewive i vo}waci, postojalesu samo tri ku}e, a u jednojsu ìveli Kalu{evi}i.Preko puta je postojala ko-va~nica - se}a se Aco Niko-li}.

Boìdar i Rajka su odga-jili sina i ~etiri k}erke, aCica se, zahvaquju}i boga-toj sportskoj karijeri, naj-daqe pro~ula. Interesova-we za sport ispoqila je jo{u detiwstvu. Bila je jedinadevoj~ica u maloj varo{ikoja je sa de~acima igralafudbal, a u zavi~aju je po-stigla i prvi uspeh u atle-tici, sko~iv{i u vis vi{e

od dva metra, i to sa primi-tivno napravqenom mot-kom. U kwizi “Sve na{eutakmice”, koju je dr Alek-sandar Kerkovi}, profesorfizi~ke kulture poreklomiz â~ka, napisao u stihu iobjavio u Ni{u 2009. godi-ne, ovekove~en je i po~etakCicinog bavqewa atleti-kom: “Volela je da tr~i, ska-~e, baca od malena - tako jei po~ela wena sportska ka-rijera.”

Kada je u zavi~aju zavr-{ila niù gimnaziju, Ci-ca je, 1948. godine pre{lau Beograd i {kolovawenastavila u Trgova~kojakademiji. Imala je sre}uda joj profesorka telesnekulture bude osoba koja jeprepoznala wene sposobno-sti i usmerila je u pravcuatletike. Kao ~lan “BSK -a” u ovom sportu se pojavi-la 1951. godine, a tokom na-redne tri godine re|ala jezavidne rezultate u skoku uvis i bacawu kugle, postalaprvak Jugoslavije u bacawukopqa i ~lan atletske re-prezentacije. Na student-skom prvenstvu sveta uDortmundu osvojila je dru-go mesto i postavila novidràvni rekord. Godine1954. prelazi u “Crvenu zve-zdu” i na prvenstvu Evropeu Bernu osvaja {esto mesto.Dve godine kasnije, na pr-venstvu u Lajpcigu zauzimatre}e mesto, a na Atletskomprvenstvu Jugoslavije zaène u Qubqani pobe|uje i,sa rezultatom od 48.81 meta-ra, ispuwava olimpijskunormu. Nadala se i radova-la odlasku na Olimpijskeigre u Melburn, ali je uo~isamog putovawa saznala daweno ime nije me|u putni-cima. Atletski savez Jugo-

s l a -vije nije jeudostojio obja{wewa.

Ova nepravda nije obes-hrablila dostojanstvenu iupornu Ivawi~anku. I da-qe naporno trenira i trigodine zaredom osvaja titu-lu prvaka Jugoslavije, a naEvropskom prvenstvu uStokholmu, 1958. godine,plasira se na osmo mesto.Bilo je to i weno posledwetakmi~ewe u atletici, a od-luku da napusti ovaj sportdonela je po{to je tri godi-ne uzaludno traìla od Sa-veza da joj se nabavi Heldo-vo (drveno) kopqe. Ino-strane sportistkiwe su sesa wim ve} uveliko takmi-~ile, dok je na{a Cicauspehe postizala sa odavnoprevazi|enim i teìm me-talnim kopqem.

Osim za atletiku, Kalu-{evi}eva je bila obdarenai za druge sportske ve{ti-ne, a ko{arku je otkrila i

U istoriju sportau{la je kao vrsnaatleti~arka i ko-{arka{ica, a use}awima svoje

rodbine traje kaouzor po{tewa i~estitosti. StariIvawi~ani pamtevedru devojku kojaje u Moravicu ska-kala sa visine odkoje su zazirali ifizi~ki najsposob-

niji mladi}i

SSee}}aawwee nnaa

CICU KALU[EVI]

KERKO O CICI

Aleksandar Kerkovi} Kerko jesportsku karijeru Cice Kalu{e-vi} sumirao stihovima: “Bilo jesportista i poznatih fudbalera... ali, Cica je bila i ostala,

ne samo u Ivawici, sport-ski doajen za sva

vremena.”

29PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

zavolela preko istoime-nog predmeta koji je imalakao student Vi{e {kole zafizi~ko vaspitawe. Dres sadràvnim grbom prvi put jeobukla 1952. godine i obla-~ila ga jo{ 99 puta. îta-vih pet godina bila je ~la-nica dveju jugoslovenskihreprezentacija, {to je odna{ih sportistkiwa po-stigla jo{ jedino JelenaGen~i}, bave}i se tenisom irukometom istovremeno.Tokom decenije igrawa udràvnom timu, u~estvova-la je na evropskim {ampio-natima u Beogradu, Pragu,Lo|u, Sofiji i Miluzi,

kao i na svetskim prven-stvima u Moskvi, Sofiji iPeruu. Karijeru je nastavi-la u italijanskom klubu“Udineze”, a kurs za ko{ar-ka{kog trenera zavr{ila uFrancuskoj. Nije znala zapredah, a na pitawe novina-ra koji joj je od dva sportadraì, odgovorila je: “Vo-lim podjednako ko{arku iatletiku i ne mogu da zami-slim jedan sport bez drugog.Ko{arkom sti~em odraz, akopqem udarac i snagu.”

Cica Kalu{evi} je gaji-la i veliku qubav premafilmu, pozori{tu, priro-di i qudima. Nije zasnova-la porodicu, nije ra|aladecu, ali je uvek bila okru-èna mladima. Po{to se1967. oprostila od aktiv-nog bavqewa ko{arkom, ra-

dila je kao profesor fi-skulture u beogradskojOsnovnoj {koli “Ivan Go-ran Kova~i}” i svoje znawei iskustvo velikodu{noprenosila u~enicima. Decisvojih sestare, Miroslave,Olge i Milke, i brata Mi-{a, obasipala je qubavqu ipa`wom.

- Tetka mi je bila drugamajka, oboàvana li~nost uporodici, veliki borac iuzor po{tewa i ~estitosti- kaè, sa ponosom, Radica

Peni}, k}erka Cicine se-stre Miroslave Ribar.

Nedavno, 20. jula, navr-{ilo se ~etvrt veka od smr-ti poznata jugoslovenskesportistkiwa i Ivawi~an-ke. Cica Kalu{evi} je pre-minula 1989. godine, posleduge i hrabre borbe sa bole-{}u, a sahrawena je u Alejivelikana na Novom grobquu Beogradu.

Emilija Vi{wi}

Pokojni Qubinko Dragi}evi}, doktor tehnologije,poznavao je Cicu Kalu{evi} iz mladosti i o woj za-pisao:

“Se}am je se iz niè ivawi~ke gimnazije. Na ~aso-ve je dolazila ta~no i zadatke re{avala uredno. Brzoje shvatala, o{tro rezonovala i imala ìvu i pronic-qivu pamet. Iako je bila devoj~ica, govorila je i po-na{ala se kao odrasla osoba. Slobodno vreme kori-stila je u igri izme|u dve vatre, koja je igrana u dvo-ri{tru gimnazije izme|u ~asova, naro~ito na velikomodmoru. Zimi je volela da se skija. Posmatrao sam jekako, sa grupom de~aka, svojih vr{waka, skija i ba-{tom juri kao me}ava, kako su tada govorili de~acikoje je, kao veliki skija{ki as, ostavqala iz sebe. Le-ti je uìvala u rowewu na naperu, gde je, razmahuju}irukama, plivala ~as kraul, ~as prsnim ili le|nimstilom, i ronila boqe od svih.”

QUBINKO O CICI

Uvezi sa objavqenim tek-stovima u lokalnoj

{tampi: “I kuglane nam uzi-maju zar ne” i “Kako nele-galno postaviti na legalneosnove”, na zahtev mnogo-brojnih ~italaca, sportistai ~lanova Saveza gluvone-mih du`nost mi je da vasobavestim, a o ~emu sam vi-{e puta obave{tavao svoje~lanove i pismeno i usmeno,o de{avawima od pre 7. de-cembra 2004. godine i posle

tog datuma. Kao dugogodi-{wi ~lan i predsednikOsnovne organizacije savezagluvonemih iskqu~en sam izorganizacije i to od nele-galne i nelegitimne skup-{tine (i drugih organa), ko-ja je name{tena i daqe je na-stavila da radi kao legalna.Poku{avao sam da organizu-jem novu skup{tinu uz podr-{ku ~lanova, ali zbog pret-wi, po~eli su da se rasipajui do{lo je do podele ~lano-

va, te sam zato odustao. Kakoje to sve teklo po proceduri,mogao bih da sastavim u ne-koliko poglavqa, ali po{tosam godinama radio i stva-rao uslove za boqi ìvot~lanova, nisam nagra|ivanni ùtom bankom, samo tap-{awem po ramenu i zahval-nicama i prevarama, a sve tosmatram diskriminacijomne samo mene, nego celokup-nog ~lanstva gluvonemih.

Golub Petrovi}

Od 26. do 28. jula na te-renima TK Sloboda

odigran je 22. Kup “PajaPatak” za igra~e do 12 go-dina. Kup je i ovaj putodràn na inicijativukluba â~ak, u kome je po-~ela trenutno najboqa ju-niorka sveta Ivana Joro-vi}. Takmi~ilo se 36 de~a-ka i 27 devoj~ica.

U ènskoj konkurencijipobedila je Jovana Cvet-kovi} (INS) savladav{iu finalu Nataliju Seni}(OKG) sa 7:6, 6:0. Jovana jeprethodno u polufinalusavladala Nevenu Kolare-vi} (GM8), 6:1, 6:0, a Nata-lija Juliju Radenkovi}(TA@) sa 6:4, 6:1. U mu{koj konkurenciji

pobedio je \or|e Kur}u-bi} (STP). On je u finalusavladao Ogwena Pavlo-vi}a (PO@), 6:0, 6:2. \or-|e je u polufinalu bio bo-qi od Vuka{ina Popovi-}a (KIK), 6:1, 6:1, dok jeOgwen pobedio imewakaOgwena Brozovi}a (KOL),3:6, 6:2, 6:3.

Z. J.

PISMA ÎTALACA

KAD TE NELEGALNI IZBRI[U

SUTRA MARATON U OVÂR BAWIPLIVAWETENIS

Tradicionalni Ilindanski pliva~kimaraton bi}e odràn u subotu, 2. avgu-

sta, u Ov~ar Bawi. Prva trka zadovoq-stva “Borivivojeva tabla” startuje u 12~asova, a glavna, od manastira Nikoqe docentra Bawe, sat kasnije. Progla{ewe po-bednika bi}e popodne, izme|u 15 i 15,30~asova. U~esnici maratona i trke zado-voqstva mogu se prijaviti organizatori-

ma u subotu u 10 ~asova. Zasluge za odràvawe i 14. Ilindanskogpliva~kog maratona pripadaju mesnoj za-jednici Ov~ar Bawa, Turisti~koj organi-zaciji â~ak, Pliva~kom klubu â~ak iSportskom centru “Mladost”. Istog dana zaposleni u “Elektromoravi”organizova}e u centru Bawe takmi~ewe ukuvawu ribqe ~orbe. Z. J.

JOVANA I \OR\EOSVOJILI KUP“PAJA PATAK”

Natalija i Jovanasa Radovanom Nikoli}em Pobednici u konkurenciji de~aka

30 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINESPORT

Uambicijama Poleta izQubi}a ni{ta se nijepromenilo u odnosu

na proteklu sezonu. Popular-ni “Grebi}i”, èle borbu zavrh tabele, ali {ef stru~nog{taba Vlade Stanisavqevi}jo{ uvek traga za dobitnomkombinacijom. Pripreme supo~ele 10. jula, nekolikoigra~a iz omladinskog timaBorca, po tradiciji preseli-lo se na drugu stranu Mora-ve, ali Stanisavqevi}, poslesvega do sada vi|enog pri-èqkuje angaòvawe jo{ tri

proverena igra~a.- Zadovoqan sam u~inkomigra~a u proteklih 20 danarada, ali su ostvareni rezul-tati najboqi pokazateqi na-{ih minusa. Nedostaje nambo~ni ofanzivni igra~ pro-fila Nikole Ne{ovi}a, do-bar organizator igre i {toje mo`da najva`nije, golge-ter. Verujem da }emo do krajapriprema uspeti da angaùje-mo poja~awa na tim pozici-jama - o~ekuje Stanisavqe-vi}.Danas i sutra u Trbu{anima,

a potom i u Qubi}u, slede~etiri provere na dva memo-rijalna turnira.- Ne}e to biti posledwifilter, ali }e ~etiri utak-mice, itekako zna~iti u pro-nalaèwu najboqih re{ewa.Ako do tada uspemo da ostva-rimo èqe, kada je re~ o po-ja~awima, tim boqe. U sva-kom slu~aju, pre starta pr-venstva moramo re{iti svekadrovske nedostatke ako è-limo da na kraju prvi pro|e-mo kroz ciq - kaè Stanisa-vqevi}.

Stranu pripremio M. Risti}

STANISAVQEVI]:

ZA PRVU LIGUJO[ TRI POJAÂWA

Do po~etka prvenstve-nih borbi za bodovepreostalo je desetakdana, a sva je prili-ka, posledwe dve

provere ovog vikenda na Memori-jalu “@ivorad Bija Stankovi}”otkloni}e i posledwe dileme okosastava tima za novu sezonu. Pri-preme su po~ele 27. juna, prvi deouspe{no je realizovan u â~ku, aod 19. do 28. jula ekspedicija Bor-ca boravila je na Vlasinskom je-zeru. Uz takti~ko-tehni~ke ve`beodigrane su i tri kontrolneutakmice.Prelazni rok koji, po nepisanompravilu, najvi{e interesuje navi-ja~e, okon~an je najverovatnijeproteklog utorka dolaskom Nema-we Mileti}a (23), {topera kra-

qeva~ke Sloge. Pre wega ugovorsa supeerliga{em iz na{eg gradapotpisali su Miqan Mutavxi}(Novi Pazar), Roberts Omega(Mladost Podgorica), Dejan Ba-bi} (Rad) i Aleksandar Gojkovi}(Sloboda Point). Analiza pripremnog perioda iprijateqskih utakmica daje zapravo {efu stru~nog {taba Bogi-}u Bogi}evi}u da sa optimizmomzapo~ne novu epizodu u Super li-gi.- Pripremni period je protekaoprema planu i programu, ba{onako kako smo to i dogovorilipre prozivke. U celini, zadovo-qan sam, ve}ina igra~a opravda-la je o~ekivawa. Pojedinci hva-taju korak i pokazuju veliku è-qu. Mali je broj onih od kojih se

o~ekivalo mnogo vi{e. Posledwiu ovom nizu o~igledno nisu bilispremni da se nose sa velikimpritiskom i istrpe konkurenci-ju. Navike }e morati da promene,jer od igre ne}e biti ni{ta - re-kao je posle prvog odmeravawasnaga, po povratku sa Vlasine ipobede nad prvoliga{em Slobo-dom iz Uìca (4:0), strateg BorcaBogi}evi}.Do prvog kola i duela sa DowimSremom Borcu ovog vikenda pred-stoji u~e{}e na Memorijalnomturniru “@ivorad Bija Stanko-vi}”. Bi}e to generalka za prven-stvo, Borcu i Mladosti iz Lu~a-na, ali i va`na provera prvoli-ga{ima Javoru i Metalcu iz Gor-weg Milanovca.

MLADOST LUÂNI - JAVORBORAC - METALAC

POD REFLEKTORIMA?

PETAK 1. AVGUST 2014. SPORT 31Страну припремио М. Ристић

I КОЛО, 09.08.2014 17:30 - 20:00 II КОЛО, 16.08.2014 17:30 - 20:00

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. ПАРТИЗАН

ЈАГОДИНА МЛАДОСТ ДОЊИ СРЕМ ВОЖДОВАЦ

ВОЈВОДИНА ОФКБЕОГРАД РАД БОРАЦ

СПАРТАК РАДНИЧКИ 1923 ЧУКАРИЧКИ НОВИ ПАЗАР

НАПРЕДАК ЧУКАРИЧКИ РАДНИЧКИ 1923 НАПРЕДАК

НОВИ ПАЗАР РАД ОФК БЕОГРАД СПАРТАК

БОРАЦ ДОЊИ СРЕМ МЛАДОСТ ВОЈВОДИНА

ВОЖДОВАЦ ПАРТИЗАН ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЈАГОДИНА

VII КОЛО, 28.09.2014 15:00 - 17:30 VIII КОЛО, 04.10.2014 15:00 - 17:30

СПАРТАК РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. ЧУКАРИЧКИ

НАПРЕДАК ВОЈВОДИНА РАДНИЧКИ 1923 РАД

НОВИ ПАЗАР ЈАГОДИНА ОФК БЕОГРАД ДОЊИ СРЕМ

БОРАЦ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА МЛАДОСТ ПАРТИЗАН

ВОЖДОВАЦ МЛАДОСТ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ВОЖДОВАЦ

ПАРТИЗАН ОФК БЕОГРАД ЈАГОДИНА БОРАЦ

ДОЊИ СРЕМ РАДНИЧКИ 1923 ВОЈВОДИНА НОВИ ПАЗАР

РАД ЧУКАРИЧКИ СПАРТАК НАПРЕДАК

XIII КОЛО, 22.11.2014 13:00 - 15:30 XIV КОЛО, 29.11.2014 13:00 - 15:30

БОРАЦ РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. МЛАДОСТ

ВОЖДОВАЦ НОВИ ПАЗАР ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ОФК БЕОГРАД

ПАРТИЗАН НАПРЕДАК ЈАГОДИНА РАДНИЧКИ 1923

ДОЊИ СРЕМ СПАРТАК ВОЈВОДИНА ЧУКАРИЧКИ

РАД ВОЈВОДИНА СПАРТАК РАД

ЧУКАРИЧКИ ЈАГОДИНА НАПРЕДАК ДОЊИ СРЕМ

РАДНИЧКИ 1923 ЦРВЕНА ЗВЕЗДА НОВИ ПАЗАР ПАРТИЗАН

ОФК БЕОГРАД МЛАДОСТ БОРАЦ ВОЖДОВАЦ

XIX КОЛО, 14.03.2015 14:00 - 16:30 XX КОЛО, 21.03.2015 14:30 - 17:00

ДОЊИ СРЕМ РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. ВОЈВОДИНА

ПАРТИЗАН РАД ЈАГОДИНА СПАРТАК

ВОЖДОВАЦ ЧУКАРИЧКИ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА НАПРЕДАК

БОРАЦ РАДНИЧКИ 1923 МЛАДОСТ НОВИ ПАЗАР

НОВИ ПАЗАР ОФК БЕОГРАД ОФК БЕОГРАД БОРАЦ

НАПРЕДАК МЛАДОСТ РАДНИЧКИ 1923 ВОЖДОВАЦ

СПАРТАК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЧУКАРИЧКИ ПАРТИЗАН

ВОЈВОДИНА ЈАГОДИНА РАД ДОЊИ СРЕМ

XXV КОЛО, 29.04.2015 16:00 - 18:30 XXVI КОЛО, 02.05.2015 17:00 - 19:30

РАДНИЧКИ 1923 РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. НОВИ ПАЗАР

ЧУКАРИЧКИ ОФК БЕОГРАД НАПРЕДАК БОРАЦ

РАД МЛАДОСТ СПАРТАК ВОЖДОВАЦ

ДОЊИ СРЕМ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ВОЈВОДИНА ПАРТИЗАН

ПАРТИЗАН ЈАГОДИНА ЈАГОДИНА ДОЊИ СРЕМ

ВОЖДОВАЦ ВОЈВОДИНА ЦРВЕНА ЗВЕЗДА РАД

БОРАЦ СПАРТАК МЛАДОСТ ЧУКАРИЧКИ

НОВИ ПАЗАР НАПРЕДАК ОФК БЕОГРАД РАДНИЧКИ 1923

V КОЛО, 13.09.2014 16:30 - 19:00 VI КОЛО, 20.09.2014 16:30 - 19:00

ВОЈВОДИНА РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. РАД

СПАРТАК ЈАГОДИНА ЧУКАРИЧКИ ДОЊИ СРЕМ

НАПРЕДАК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА РАДНИЧКИ 1923 ПАРТИЗАН

НОВИ ПАЗАР МЛАДОСТ ОФК БЕОГРАД ВОЖДОВАЦ

БОРАЦ ОФК БЕОГРАД МЛАДОСТ БОРАЦ

ВОЖДОВАЦ РАДНИЧКИ 1923 ЦРВЕНА ЗВЕЗДА НОВИ ПАЗАР

ПАРТИЗАН ЧУКАРИЧКИ ЈАГОДИНА НАПРЕДАК

ДОЊИ СРЕМ РАД ВОЈВОДИНА СПАРТАК

XI КОЛО, 02.11.2014 13:30 - 16:00 XII КОЛО, 08.11.2014 13:30 - 16:00

НОВИ ПАЗАР РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. ОФК БЕОГРАД

БОРАЦ НАПРЕДАК МЛАДОСТ РАДНИЧКИ 1923

ВОЖДОВАЦ СПАРТАК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЧУКАРИЧКИ

ПАРТИЗАН ВОЈВОДИНА ЈАГОДИНА РАД

ДОЊИ СРЕМ ЈАГОДИНА ВОЈВОДИНА ДОЊИ СРЕМ

РАД ЦРВЕНА ЗВЕЗДА СПАРТАК ПАРТИЗАН

ЧУКАРИЧКИ МЛАДОСТ НАПРЕДАК ВОЖДОВАЦ

РАДНИЧКИ 1923 ОФКБЕОГРАД НОВИ ПАЗАР БОРАЦ

XVII КОЛО, 28.02.2015 13:30 - 16:00 XВIII КОЛО, 07.03.2015 13:30 - 16:00

ПАРТИЗАН РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. ЈАГОДИНА

ВОЖДОВАЦ ДОЊИ СРЕМ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ВОЈВОДИНА

БОРАЦ РАД МЛАДОСТ СПАРТАК

НОВИ ПАЗАР ЧУКАРИЧКИ ОФК БЕОГРАД НАПРЕДАК

НАПРЕДАК РАДНИЧКИ 1923 РАДНИЧКИ 1923 НОВИ ПАЗАР

СПАРТАК ОФК БЕОГРАД ЧУКАРИЧКИ БОРАЦ

ВОЈВОДИНА МЛАДОСТ РАД ВОЖДОВАЦ

ЈАГОДИНА ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ДОЊИ СРЕМ ПАРТИЗАН

XXIII КОЛО, 18.04.2015 16:00 - 18:30 XXIV КОЛО, 25.04.2015 16:00 - 18:30

ЧУКАРИЧКИ РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. НАПРЕДАК

РАД РАДНИЧКИ 1923 СПАРТАК НОВИ ПАЗАР

ДОЊИ СРЕМ ОФК БЕОГРАД ВОЈВОДИНА БОРАЦ

ПАРТИЗАН МЛАДОСТ ЈАГОДИНА ВОЖДОВАЦ

ВОЖДОВАЦ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ПАРТИЗАН

БОРАЦ ЈАГОДИНА МЛАДОСТ ДОЊИ СРЕМ

НОВИ ПАЗАР ВОЈВОДИНА ОФК БЕОГРАД РАД

НАПРЕДАК СПАРТАК РАДНИЧКИ 1923 ЧУКАРИЧКИ

XXИX КОЛО, 23.05.2015 17:00 - 19:30 XXX КОЛО, 30.05.2015 17:00 - 19:30

МЛАДОСТ РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. ВОЖДОВАЦ

ОФК БЕОГРАД ЦРВЕНА ЗВЕЗДА БОРАЦ ПАРТИЗАН

РАДНИЧКИ 1923 ЈАГОДИНА НОВИ ПАЗАР ДОЊИ СРЕМ

ЧУКАРИЧКИ ВОЈВОДИНА НАПРЕДАК РАД

РАД СПАРТАК СПАРТАК ЧУКАРИЧКИ

ДОЊИ СРЕМ НАПРЕДАК ВОЈВОДИНА РАДНИЧКИ 1923

ПАРТИЗАН НОВИ ПАЗАР ЈАГОДИНА ОФК БЕОГРАД

ВОЖДОВАЦ БОРАЦ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА МЛАДОСТ

III КОЛО, 23.08.2014 17:00 - 19:30 IV КОЛО, 30.08.2014 17:00 - 19:30

ЈАГОДИНА РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. ДОЊИ СРЕМ

ВОЈВОДИНА ЦРВЕНА ЗВЕЗДА РАД ПАРТИЗАН

СПАРТАК МЛАДОСТ ЧУКАРИЧКИ ВОЖДОВАЦ

НАПРЕДАК ОФК БЕОГРАД РАДНИЧКИ 1923 БОРАЦ

НОВИ ПАЗАР РАДНИЧКИ 1923 ОФК БЕОГРАД НОВИ ПАЗАР

БОРАЦ ЧУКАРИЧКИ МЛАДОСТ НАПРЕДАК

ВОЖДОВАЦ РАД ЦРВЕНА ЗВЕЗДА СПАРТАК

ПАРТИЗАН ДОЊИ СРЕМ ЈАГОДИНА ВОЈВОДИНА

IX КОЛО, 18.10.2014 15:00 - 17:30 X КОЛО, 25.10.2014 14:30 - 17:00

НАПРЕДАК РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ 1923

НОВИ ПАЗАР СПАРТАК ОФК БЕОГРАД ЧУКАРИЧКИ

БОРАЦ ВОЈВОДИНА МЛАДОСТ РАД

ВОЖДОВАЦ ЈАГОДИНА ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ДОЊИ СРЕМ

ПАРТИЗАН ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ЈАГОДИНА ПАРТИЗАН

ДОЊИ СРЕМ МЛАДОСТ ВОЈВОДИНА ВОЖДОВАЦ

РАД ОФК БЕОГРАД СПАРТАК БОРАЦ

ЧУКАРИЧКИ РАДНИЧКИ 1923 НАПРЕДАК НОВИ ПАЗАР

XV КОЛО, 07.12.2014 13:00 - 15:30 XVI КОЛО, 21.02.2015 13:30 - 16:00

ВОЖДОВАЦ РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

ПАРТИЗАН БОРАЦ МЛАДОСТ ЈАГОДИНА

ДОЊИ СРЕМ НОВИ ПАЗАР ОФК БЕОГРАД ВОЈВОДИНА

РАД НАПРЕДАК РАДНИЧКИ 1923 СПАРТАК

ЧУКАРИЧКИ СПАРТАК ЧУКАРИЧКИ НАПРЕДАК

РАДНИЧКИ 1923 ВОЈВОДИНА РАД НОВИ ПАЗАР

ОФК БЕОГРАД ЈАГОДИНА ДОЊИ СРЕМ БОРАЦ

МЛАДОСТ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ПАРТИЗАН ВОЖДОВАЦ

XXI КОЛО, 04.04.2015 14:30 - 17:00 XXII КОЛО, 11.04.2015 15:30 - 18:00

РАД РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. СПАРТАК

ДОЊИ СРЕМ ЧУКАРИЧКИ ВОЈВОДИНА НАПРЕДАК

ПАРТИЗАН РАДНИЧКИ 1923 ЈАГОДИНА НОВИ ПАЗАР

ВОЖДОВАЦ ОФК БЕОГРАД ЦРВЕНА ЗВЕЗДА БОРАЦ

БОРАЦ МЛАДОСТ МЛАДОСТ ВОЖДОВАЦ

НОВИ ПАЗАР ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ОФК БЕОГРАД ПАРТИЗАН

НАПРЕДАК ЈАГОДИНА РАДНИЧКИ 1923 ДОЊИ СРЕМ

СПАРТАК ВОЈВОДИНА ЧУКАРИЧКИ РАД

XXVII КОЛО, 09.05.2015 17:00 - 19:30 XXVIII КОЛО, 16.05.2015 17:00 - 19:30

ОФК БЕОГРАД РАДНИЧКИ Н. РАДНИЧКИ Н. БОРАЦ

РАДНИЧКИ 1923 МЛАДОСТ НОВИ ПАЗАР ВОЖДОВАЦ

ЧУКАРИЧКИ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА НАПРЕДАК ПАРТИЗАН

РАД ЈАГОДИНА СПАРТАК ДОЊИ СРЕМ

ДОЊИ СРЕМ ВОЈВОДИНА ВОЈВОДИНА РАД

ПАРТИЗАН СПАРТАК ЈАГОДИНА ЧУКАРИЧКИ

ВОЖДОВАЦ НАПРЕДАК ЦРВЕНА ЗВЕЗДА РАДНИЧКИ 1923

БОРАЦ НОВИ ПАЗАР МЛАДОСТ ОФК БЕОГРАД

Распоред Супер лиге за сезону 2014/15.

Пионири и кадети БИП-а од 22.јуна налазе се на припремама у Перућцу.

Под руководством тренера Милутина Марушића и његових сарадника Мирковића и Радоњића ове две селекције које се такмиче у лигама Западне Србије одрадиће базични и

техничко-тактички део припрема.У Перућцу се налази 40 играча на које

стручни штаб и руководство клуба рачунају у предстојећем првенству. Нова такмичарска сезона почиње 16.августа.

На турниру у Катрги прво место освојили су фудбалери Орловца. Мрчајевчани

су у борби за победнички трофеј савладали домаћина и организатора, екипу Мораве 2:0. У утакмици за треће место Рудар је

савладао БИП резултатом 5:1. За најбољег играча турнира проглашен је Мирко Шарац (Орловац), а плакете су добили ФСГ Чачка и некадашњи председник ФСМО Горан Хаџи Миловановић.

БИП „ПУНИ“ БАТЕРИЈЕ У ПЕРУЋЦУФудбалски клуб Слатина победник је

26. Меморијалног турнира „Срећко Јововић“. Слатинци су у финалу победили домаћине, Омладинац из Заблаћа, 3:0. Голове су за госте постигли Јеличић, Андрић и Драгићевић. У борби за треће место Јединство из Коњевића савладало је атеничку Младост чак са 8:0.

Најбољи стрелац турнира је Дејан Аћимовић, (ФК Јединство), најбољи играч

Лазар Тутуновић, (ФК Слатина), а голман Ненад Мајсторовић (ФК Омладинац). Награђен је и најмлађи учесник турнира Бориша Бујишић (17).

Меморијал „Срећко Јововић“ опстаје већ 26 година захваљујући иницијативи и ангажовању ентузијаста из ФК Омладинца из Заблаћа, као и клубова који су до сада били учесници овог спортског догађаја.

КОМШИЈЕ „ОДНЕЛЕ” ТРОФЕЈ

ПЕХАР У МРЧАЈЕВЦИМА

32 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINESPORT

BICIKLIZAM

BORAC MOCART SPORT

Posle ko{arka{kog i od-bojka{kog turnira, Mesna

zajednica “3. decembar” naigrali{tu pored Medicinske{kole organizuje i “Fucu 14”,turnir u malom fudbalu. Tak-mi~ewe po~iwe 11. i traja}e do21. avgusta. Sve zainteresovane ekipe mogu se prijavi-ti na telefone 064/574-98-88 (Boris) i 066/ 646-29-98(Violeta).

Atleti~ari ~a~anskog kluba ÂAK boravili su od21. do 31. jula na pripremama u Kati}ima. Tamo

su trenirali zajedno sa drugovima iz kluba Tempo[abac. U Kati}ima je boravilo 27 atleti~ara i tre-nera. Biv{i ko{arka{ Borac Mo-

cart sporta, FMP-a i bu-garskog êrno Mora Pe|a Sta-menkovi} od naredne sezone igra}e za Balkan.- Klub je odli~no organizova i ciq im je da uvek buduu vrhu. Zna~i, idemo na plej of. Pro{le sezone su iz-gubili jednu loptu od Levskog i Lukoila. Imamo am-bicioznog trenera i vide}emo {ta }e biti. Za Balkanigra i nekada{wi igra~ Mega Vizure Milan Milova-novi} - kaè Stamenkovi}.

IKo{arka{ki klub Bo-rac Mocart sport po-

stao je deo velikog projekta“Zajednici zajedno”, koga re-alizuju kompanija “NIS” igrad â~ak. Prihva}en jeprojekat Borca “Ko{arkana~in ìvota”. Kako naja-vquje Marko Ivanovi}, di-rektor BMS, bi}e izgra|eniteretana i igrali{te koje }emo}i da koriste i â~ani. - Teretana je neophodna se-niorima, kao i mla|im igra-~ima, mo}i }e da je koristezaposleni u “NIS”-u i â-~ani po mnogo povoqnijimcenama. Planirali smo daizgradimo i jedno igrali-{te ispred slu`benog ulazau halu. Taj teren }e prevas-

hodno biti namewen mladimselekcijama, ali i â~anima- potvr|uje Ivanovi}. Do po~etka zvani~nih pri-prema ostalo je jo{ nekoli-ko dana. Deo tima }e po~etida trenira ve} u ponedeqak,a zvani~an po~etak pripre-ma trebalo bi da bude 11. av-gusta. Iz redova Borac Mo-cart sporta, trenutno su triigra~a u reprezentaciji.Uro{ ârapi} je sa juniori-ma na Evropskom prvenstvuu Turskoj, a na pripremamaje bio i Matija Popovi}.Senior Nikola Pe{akovi}je sa B reprezentacijom naturneji u Kini.

Z. J.

Useniorskoj konkurenci-ji [ank na Moravi je u

finalu pobedio Dva i po ko-{arka{a 2:1 (21:13, 8:21,21:8). Tre}i su bili Dokto-ri, a ~etvrti Cile progra-mer.[ank na Moravi - Pe~enko-vi}, Markovi}, Dmitrovi},Avramovi}.Dva i po ko{arka{a - Ga-ri}, [akota, @ivkovi},Paunovi}.

WTA je juniorskoj konkuren-ciji pobedila Paintballers 2:0(21:10, 21:15). Tre}e mesto jepripalo Aero klubu, a ~e-tvrto ekipi KMN.WTA - [u{i}, Stameni},Tutunovi}, Gavrilovi}.Paintballers - Gorowi}, Ri-stanovi}, Puzi}, Krsmano-vi}.

Rimini, Sport trim, Luanai Aceko je kona~na kadetskalista. U zavr{nici Riminije bio boqi od Sport trima2:0 (21:13, 21:15). Rimini - Radojevi}, Stoja-

novi}, Tutunovi}, Radi~e-vi}.Sport trim - Stefanovi},Gugovi}, \uri}, [u{i}.

Aleksa Avramovi} pobedioje u {utu za tri poena, dok je

Jovan Markovi} bio drugi.Memorijalni turnir “Pre-drag Vu~i}evi} Prevo” po27. put organizovao je KK@elezni~ar. Jedan od spon-zora turnira je grad â~ak.

Z. J.

Na petoj trci KupaSrbije, odrànoju â~ku 27. jula,

pobedili su senior Jovan Ze-kavica, seniorska ekipaBorca, kadet Aleksandar Pe-trovi} i mla|i kadet Ste-fan Sretenovi}.

Seniori i juniori tak-mi~ili su se zajedno na stazidugoj 96 kilometara. Ve} u

prvom krugu odvojili su seJovan Zekavica i Luka Ko-tur iz Partizana. U posled-wem krugu Jovan se odvaja i usolo vo`wi postiè va`nupobedu. Marko Danilovi} jebio tre}i, a Stefana Stefa-novi}a i Gorana Antonije-vi}a, koji su vozili trke Eu-ro tura u Slova~koj i Ma-|arskoj, use{no su zamenili

junior Nikola Tripkovi} iveteran Dragan Samarxi}osvojiv{i sedmo i devetomesto. Ovi pojedina~ni re-zultati bili su dovoqni daseniorima Borca pripadneprvo mesto.

Najboqe plasirani juni-or na doma}em terenu bio jeNemawa Kolakovi}, devetomesto. Uro{ [uwevari} je

na ciq stigao 11. Jovan \u-kanovi} 13. i Vuk Milosa-vqevi} 14. Pojedina~ni re-zultati doveli su juniorskuekipu na tre}e mesto.

Kadeti i mla|i kadetivozili su stazu od 48 km. Naciq su stigli zajedno Alek-sandar Petrovi} i AndrijaJoksimovi} iz Partizana.Pobednika je odlu~io lep

sprint u kome je mladi â~a-nin bio brì. Bor~evi Mi-lan Milojevi} i Matija Zo-ri} osvajaju deveto, odnosno12. mesto. Kadeti Borcaekipno zauzimaju tre}e me-sto.

Mla|i kadet Borca Ste-fan Sretenovi} bio je ube-dqivo prvi. On nije imaopomo} svojih klupskih dru-

gova, s obzirom na to da jeDavid Kosti} vozio za mla-du reprezentaciju Srbije uItaliji, a Igor Vasojevi} jedoìveo teì pad tri danapre trke, tako da se nije nitakmi~io na petoj trci KupaSrbije.

Trku u â~ku organizova-li su BK Borac i Bicikli-sti~ki savez Srbije. Z. J.

USKORO TURNIR U MALOM FUDBALU ATLETIKA PE\A OSTAJE U BUGARSKOJ

FUCA NAMEDICINSKOM

SPREMNI ZA NOVE IZAZOVE BALKAN NOVOUPORI[TE

ZAVR[EN 27. MEMORIJAL „PREDRAG VUÎ]EVI] PREVO”

POBEDNICI [ANK NA MORAVI,WTAI RIMINI

Juniori Seniori

KadetiNajboqi trojka{Aleksa Avramovi}

KO[ARKA ]E BITINAÎN @IVOTA

ÊTIRI POBEDE BORCA NA KUPU SRBIJE

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE 33OGLASI

STANOVI

P-20 m2, 13. sprat, CG, K.Milo{a, 17.000 EP-30 m2, 3. sprat, CG,Avenija, 22.500 EP-32 m2,5. sprat, CG,Balkanska, 24.000 EP-36 m2, VP, TA, kod H.Morave, 24.000 EP-31 m2, 7. sprat, CG,Avlaxinica, 21.000 EP-38 m2, 2. sprat, CG, kodCara, 29.500 EP-43 m2, VP, TA,Avlaxinica, 21.000 EP-49 m2, 1. sprat, TA, kod H.Morave, 23.000 EP-43 m2, 8. sprat, CG,Avlaxinica, 31.000 EP-51 m2, PR, TA, 9. Jugovi}a,26.000 EP-46 m2, PR, CG, Obili}eva,nov, 34.000 EP-41 m2, VP, CG, nov,Qubi}ska, 36.000 EP-47 m2, 1. sprat, CG, nov,Obili}eva, 41.000 E sa PDV-omP-51 m2, PR, TA, centar,39.000 EP-52 m2, 7. sprat, CG, nov,Avlaxinica, 37.000 EP-57 m2, PR, CG, Avenija,28.500 EP-60 m2, 1. sprat, TA, kod M.

Pavlovi}, 35.000 EP-62 m2, 2. sprat, CG, centar,42.000 EP-67 m2, 12.sprat, CG, kej,dupleks, 43.000 EP-74 m2, 2. sprat, CG,Obili}eva, 49.000 EP-82 m2, 4. sprat, CG, kodgradskog parka, 62.000 EP-89 m2, 2. sprat, CG,Gvo`|ar, 50.000 EP-92 m2, 1. sprat, CG,Gvo`|ar, 60.000 EP-95 m2, 1. sprat, CG,Avlaxinica, 75.000 E

KU]E

P-91 m2, 3.8 ari, Beqina,22.000 EP-129 m2, 1.5 ari, kodMa{inske {kole, 26.000 EP-90 m2, 11 ari, Preqina,36.000 EP-114 m2, 2 ara, Amixina,50.000 EP-78 m2, 5.23 ara, {iri cen-tar, 50.000 EP-208 m2, 6.8 ari, kodSlobode, 50.000 EP-90 m2, 3.8 ari, Balkanska,55.000 EP-80 m2, 16 ari, Parmenac,29.000 EP-70 m2, 4 ara, Kulinova~kopoqe, 30.000 EP-66 m2, 4 ara, kod Bolnice,

45.000 EP-120 m2,. 5 ari, Qubi},50.000 EP-80 m2, 2 ara, centar, 60.000EP-180 m2, 2.5 ari, {iri cen-tar, 70.000 E

IMAWA

5 ari, Jeèvica, 10.000 E40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci,16.000 E110 m2, 34 ara, Loznica,20.000 E70 m2, 50 ari, G. Atenica,21.000 E90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice,35.000 E50 m2, 90 ari, G. Gorevnica,26.000 E70 m2, 60 ari, Kuki}i, 35.000E

LOKALI

11 m2, Gradska rupa, 13.500 E60 m2, B. Jankovi}a, 52.000 E49 m2, B. Oslobo|ewa, 36.000E

VIKENDICE

60 ari, Kuki}i, 13.000 E8 ari, Jelica, 5.500 E60 m2, Me|uvr{je, 40.000 E

GARSOWERE23m2, vp, 21500 eura, [iri centar30m2, 3, lift, 22500 eura, Avenija29m2, 5, 14000 eura, [iri centarU ponudi jo{ 7 garsoweraJEDNOSOBNI STANOVI32m2, 5, 22000 eura , [iri centar32m2, 5, 23000 eura, [iri centar37m2, 5, lift, 25000 eura, Qubi} kej34m2, 1, 25000 eura, CentarU ponudi jo{ 19 jednosobnih stanovaJEDNOIPOSOBNI STANOVI35m2, 5, 24500 eura, [iri centar53m2, 6, lift, 29500 eura , RestoranBrvnara37m2 nov, 4, lift, sa stvarima , 32000eura,Avenija49m2, 4, 25000 eura, Hotel MoravaU ponudi jo{ 18 jednoiposobnih stano-

vaDVOSOBNI STANOVI49m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava57m2 ,14, lift , 22000 eura , HotelMorava47m2, dvori{ni stan, 26000 eura , HotelMorava49m2 , 4, 25000 eura, Hotel Morava54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava58m2, 1, 36000 eura, Qubi} kej57m2 , 3, 37000 eura, Qubi} kej55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej

53m2, 7, lift, 33000 eura, Qubi} kej57m2 , 2, lift , 35000 eura, Qubi} kej50m2 ,4 , 28000 eura , Nemawina52m2, 3, lift, 28000 eura, [iri centar53m2, 3, 36500 eura , Avenija55m2, vp, 28000 eura, Avenija53m2, 3, lift, 26000 eura , Avladìnica49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 51m2, 4, 25000 eura, Centar55m2, 3 , 31000 eura, CentarU ponudi jo{ 51 dvosobni stanDVOIPOSOBNI STANOVI 64m2, 12, lift, 33000 eura, Hotel Morava53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava67m2 , 7 , lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej67m2, 4, lift, 45000 eura, Avladìnica U ponudi jo{ 22 dvoiposobna stanaTROSOBNI STANOVI78m2, 3, 37000 eura, Hotel Morava75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava80m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej71m2, 3 , 41200 eura, [iri centar52m2, vp, 19000 eura, Lu~ani67m2, 4, 30000 eura, Hotel MoravaU ponudi jo{ 47 trosobnih stanova

U ponudi na{e agencije velikaponuda ku}a, placeva, vikendku}a i seoskih doma}instava.

Kompletnu ponuduAgencije „GA[O

NEKRETNINE“ moètevideti na sajtu WEB

NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

34 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena18.000 evraP-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG,cena 17.500 evraP-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat,cena 19.000 evra sa PDV-omP-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena19.000 evraP-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena24.000 evraP-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG,terasa, cena 23.000 evraP-30 m2, Nemawina, prizemqe,CG, cena 20.000 evraP-32 m2, centar, 2. sprat, CG,cena 18.000 evraP-36 m2, dvosoban, centar, VP,CG, terasa, parking, cena 29.000evraP-40 m2, centar, prizemqe, pogo-dan za poslovni prostor, cena25.000 evraP-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat,lift, CG, terasa, spava}a soba,cena 26.000 evraP-32 m2, Nemawina, spava}a soba,CG, cena 22.000 evraP-39 m2, centar, 3. sprat, CG,cena 27.000 evraP-43 m2, nov, centar, 3. sprat,lift, CG, cena 750 evra/m2P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG,terasa, cena 25.000 evraP-45 m2, nov, Obili}eva,prizemqe, cena 35.000 evraP-43 m2, centar, 4. sprat, TA,terasa, cena 27.000 evraP-43 m2, noviji, Balkanska, 2.sprat, CG, cena 26.000 evra

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat,CG, terasa, renoviran, cena 31.000evraP-47 m2, noviji, centar, 4. sprat,CG, terasa, cena 35.000 evraP-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2.sprat, CG, cena 32.000 evraP-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas,lift, cena 26.000 evraP-49 m2, Stari Autoprevoz, 4.sprat, CG, terasa, cena 27.000 evraP-54 m2, centar, 9. sprat, lift,CG, cena 32.000 evraP-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA,terasa, cena 28.000 evraP-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG,terasa, cena 28.000 evraP-52 m2, centar, VP, pogodan zaposlovni prostor, cena 26.000evraP-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat,CG, lift, terasa, cena 27.000 evraP-52 m2, nov, Avlaxinica, 3.sprat, EG, cena 33.000 evraP-58 m2, nov, Qubi} kej,trosoban, 4. sprat, lift, CG,terasa, cena 39.000 evraP-57 m2 , Avenija, VP, zgradafasadne cigle, CG, terasa, cena28.000 evraP-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2.sprat, TA, terasa, cena 31.000 evraP-66 m2, centar, 1. sprat, pogodanza poslovni prostor, cena 47.000evraP-63 m2, nov, H. Morava,trosoban, cena 33.000 evraP-68 m2, centar, 1. sprat, TA-GAS, terasa, cena 40.000 evraP-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2.sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat,CG, lift, terasa, zgrada fasadnecigle, cena 48.000 evraP-76 m2, ul. Svetog Save,trosoban, CG, terasa, cena 30.000evraP-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG,lift, terasa, cena 37.000 evraP-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG,terasa, lift, cena 38.000 evraP-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat,zgrada fasadne cigle, CG, terasa,renoviran, cena 45.000 evraBEOGRAD-VRAÂR prodajemnovu garsoweru na prvom spratu,ul. Gospodara Vu~i}a, odmah use-qiva, cena 38.000 evraCRVENI KRST , nov, trosobanstan, 1. sprat, CG, terasa, odmahuseqiv. Cena 92.000 evra

KU]E

P-70 m2, plac 4.13 ari, kodProletera, cena 42.000 evraP-125 m2, plac 5 ari, centar,blizu KMN-a, cena dogovorP-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~evehale, ili zamena za stanP-50 m2, kod Hotel Morave, ren-ovirana, cena 27.000 evra

LOKALI

P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000evraP-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000evraP-72 m2, S. Markovi}a, mogu}apodela na dva lokala od po 36 m2sa mokrim ~vorom

HITNO - NOV TROSOBAN STAN,BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

www.stannekretnine.rs

STANOVI

P-28 m2, nova garsowera,Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena23.000 euraP-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en,Kej. Cena 20.000 euraP-42 m2, 2. sprat, CG, noviji,{iri centar. Cena 28.000 euraP-43 m2, PR, CG, noviji, {iricentar. Cena 28.000 euraP-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji,Qubi}ska. Cena dogovor.P- 49 m2, jednoiposoban, stariAutoprevoz. Cena 28.000 euraP- 49 m2, Kej, jednoiposoban.Cena 29.000 euraP- 64 m2, dvoiposoban, strogicentar, renoviran, CG. Cena39.000 euraP-54 m2, 1. sprat, EG, HotelMorava. Cena 33.000 euraP-51 m2, VP, CG, Qubi}ska,nov. Cena 37.500 euraP- 51 m2, dvoiposoban, bezulagawa, CG, lif, Kej. Cena27.000 euraP-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawi-na. Cena 28.000 euraP-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Ce-na 27.000 euraP-64 m2, 4. sprat, CG, Svetoza-ra Markovi}a. Cena 43.000 eu-raP-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}-ska , nov. Cena 50.000 euraP-63 m2, 4. sprat, CG, lift, ga-raà, nov, centar. Cena dogo-vor.P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 euraP-67 m2, 1. sprat, CG, [etali-{te. Cena 70.000 euraP-62 m2, 1. sprat, CG, centar,nov. Cena 57.000 euraP-89 m2, 1. sprat, CG, lift, ga-raà, nov, centar. Cena 80.000eura sa PDVP-103 m2, VP, CG, nov, luks,centar. Cena dogovor.P-130 m2, 2. sprat, CG, nov,centar. Cena dogovor.P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi}kej. Cena 42.000 euraP-27 m2, 3. sprat, noviji, gar-sowera, CG, centar. Cena22.000 euraP-35.50 m2, 4. sprat, lift,noviji, CG, centar. Cena 24.000euraP-64 m2, 2. sprat, lift, CG,Hotel Morava. Cena 42.000.euraP-47 m2, lift, CG, nova grad-wa, podzemna garaà. LokacijaBeograd, TC Zira.P- 70 m2, nov, CG, lift.Povoqno.P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.P-64 m2, 1. sprat, CG, kodGradskog ParkaP-61 m2, 1. sprat, TA, AmixinaP-33 m2, 2. sprat, CG,H.Morava, jednosoban. Cena25.000 euraP-89 m2, 2.sprat, nov,~etvorosoban, lift, centar.P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-ban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

sprat, kod Hotel MoraveP-64 m2, dvoiposoban, CG, kodHotel Morave. Cena 36.500 eu-raP-47 m2,3. sprat, nov. Cena35.000 euraStan Qubi} kej, 37 kv, TEA,terasa, sun~an, 21.000 eura

KU]EP- 180 m2, 3.20 ari placa, no-vo, Qubi}. Cena 36.000 euraP-120 m2, 3 ara placa, novija,Dom Zdravqa. Cena 65.000P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan55 m2/, Dom Zdravqa. Cena do-govor.P- 80 m2, 4.5 ari placa, kodGradske Bolnice. Cena 36.000eura140 m2, 2.5 ari placa, CG, kodO[ Milica Pavlovi}. Cena70.000 eura.KU]A kod Kamenog mosta, 60m2, 10 ari placa, ukwièna.Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od126 m2 + 40 m2, Preqina,centar, 17,25 ari placa, novaku}a, gas. Cena 85.000 eura

BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2,Palmoti}eva, sre|en,salonac. GARSOWERA nova, 18 m2,22.000 evra, Vo`dovacDUPLEKS 96 m2, sa garaòm,kod Arene, ukwièn

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

ÂÂK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

HITNO-TROSOBAN STAN,2. SPRAT, CENTAR

HITNO-NOVIJI STAN 92M2, TRI SPAVA]E SOBE,2. SPRAT, BLI@E CENTRA

064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90

ÂÂKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWEREP-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 euraP-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 euraP-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 euraP-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 euraP-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 euraP-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 euraP-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 euraP-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 euraJEDNOSOBNI STANOVIP-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 euraP-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 euraP-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 euraP-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 euraP-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 euraP-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 euraP-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 euraP-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 euraP-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 euraDVOSOBNI STANOVIP-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 euraP-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 euraP-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 euraP-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 euraP-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 euraP-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 euraP-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 euraP-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 euraP-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 euraP-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 euraP-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 euraP-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 euraP-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 euraP-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 euraP-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 euraP-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 euraTROSOBNI STANOVIP-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura+PDVP-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 euraP-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 euraP-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 euraP-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 euraP-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 euraP-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 euraP-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 euraP-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 euraP-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000euraP-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 euraKU]EP-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 euraP-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000euraP-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000euraP-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 euraP-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 euraP-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 euraP-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari,40.000+50.000 euraP-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 euraP-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 euraP-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000euraP-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 euraP-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 euraP-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 euraP-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 euraP-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 euraP-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 euraP-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 euraOGLA[AVA SE:- KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgradama{inska radionica sa garaòm, sve to na KP1825 KO Mr~ajevci

KO BALUGA OP[TINA ÂÂK ,PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to:- KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase- KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase- KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase- KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase- KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase- KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P-24 m2, Qubi} kej,3.sprat, cena: 17 500euraP-20 m2, Nemawina,cena: 16 000 euraP-34 m2, Balkanska, 2.sprat, cena: 22 000 euraP-42 m2, Hotel Morava,1.sprat, cena: 21 000euraP-27 m2, Strogi centar,2.sprat, cena: 24 000euraP-38 m2, kod O[Milice Pavlovi} (nov),cena: 24 000 euraP-43 m2, Hotel Morava,4.sprat, cena: 24 000euraP-43 m2, [iri centar,prizemqe, cena: 25 000euraP-45 m2, Nemawina,4.sprat, cena: 26 500euraP=51 m2, blizu Tempa,prizemqe, cena: 26 000euraP=33 m2, Qubi}ska (sastvarima), cena: 28 000euraP-36 m2, Centar, blizupijace, 2.sprat, cena: 28

000 euraP-51 m2, Centar,4.sprat, cena: 25 000euraP-46 m2, Avenija 1,4.sprat, cena. 29 000euraP-63 m2, Alvadìnica,3.sprat, cena: 29 500euraP=49 m2, Hotel Morava,2.sprat, cena: 31 000euraP-48 m2, Obili}eva(nov), 1.sprat, cena: 800eura/m2 + PDVP-55 m2, Nemawina,3.sprat, cena: 33 000euraP-58 m2, Avenija 2,cena: 29 500 euraP-59 m2, Alvadìnica(fasadna cigla), cena: 36500 euraP-57 m2, Ciglarska(nov), 4.sprat, cena: 670eura/m2+PDVP-65,50 m2, Centar(noviji), 3.sprat, cena:37 000 euraP-66 m2, Kalu|erice,cena: 39 000 euraP-73 + 6 m2, Centar,CG, cena: 43 000 euraP-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000euraP-89 m2, Gvo`|ar,2.sprat, cena: 46 000euraP-92,5 m2, Gradskibedem, 1.sprat, CGP-103 m2, Ciglarska(nov), 5.sprat, cena: 500eura/m2 + PDV

KU]E:

P=120 m2, GorwiTrbu{ani, plac 13 ari,cena: 20 000 euraP=65 m2, Atenica (kod{kole), plac 4,38 ari,cena: 31 000 euraP=70 m2, Qubi}, plac 4ara, cena: 31 000 euraP=150 m2, Trnava, plac10 ari, cena: 40 000euraP=70 m2, Obili}eva,plac 4 ara, cena: 42 000euraP=240 m2, Parmenac,plac 15 ari, cena: 65000 euraP=180 m2, kodSlobodinog igrali{ta,plac 6,5 ari, cena: 75000 eura

032/222-552064/158-93-63064/673-2-969â~ak, Vojvode Stepe [email protected]

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE 35OGLASI

NEKRETNINE - PRODAJA

PRODAJEM ~etvorosobanstan od 92 m2, dupleks,Sin}eli}eva, CG, terasa,46.000 E. Tel. 065/ 346-541-1PRODAJEM ~etvorosobanstan od 110 m2 kod hotela“Morava”, CG, terasa od 20m2. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban novstan kod hotela “Morava”,4. sprat. Cena 48.500 E saPDV-om. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM trosoban stanod 78 m2. Cena 37.000 E. Tel.063/ 691-761PRODAJEM trosoban stanod 77 m2, centar, 3. sprat,CG, terasa, cena 50.000 E.Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stanod 71 m2. Cena 46.000 E. Tel.342-190PRODAJEM trosoban stanu centru, prvi sprat, gas,cena 40.000 E. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stanna Qubi} keju -lamela , CG.Mogu}a zamena. Tel. 064/14-14-324PRODAJEM trosoban stanod 73 m2 + 6 m2, strogi cen-tar, cena 43.000 E. Tel. 064/158-93-63PRODAJEM trosoban stanod 71 m2. Cena 41.200 E. Tel.060/ 76-76-060PRODAJEM trosoban stanod 80 m2, Avenija 2, 2. sprat,CG, lift, cena 38.000 E.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban stan,nov, kod hotela “Morava”,dupleks, odmah useqiv. Cena42.000 E. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM trosoban stanu Beogradu, kod Crvenogkrsta, nov, 1. sprat, CG,terasa, cena 92.000 E. Tel.060/ 349-84-90

PRODAJEM trosoban novstan , Balkanska, cena 32.000E. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stanod 66 m2. Cena 45.000 E. Tel.032/ 342-190PRODAJEM dvoiposobanstan od 66 m2 u Kalu|erica-ma. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvoiposobanstan od 79 m2. Cena 42.000E. Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM dvoiposobanstan od 53 m2. Cena 35.000E. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM dvosoban stanod 58 m2, 35.000 E. Tel. 032/342-190PRODAJEM dvosoban stanod 57 m2. Cena 22.000 E. Tel.060/ 76-76-064PRODAJEM dvosoban stanod 57 m2, cena 31.000 E. Tel.032/ 342-190PRODAJEM dvosoban stanod 56 m2, cena 30.000 E. Tel.063/ 691-761PRODAJEM dvosoban stanod 53 m2 na Alvaxinici, 4.sprat, lift, cena 27.000 E.Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvosoban stanod 53 m2 . Cena 26.000 E.Tel. 032/ 342-190PRODAJEM dvosoban stanod 53 m2 . Cena 36.500 E,moè korekcija. Tel. 063/691-761PRODAJEM dvosoban stanod 51 m2 , centar, moè zaposl.prostor. Tel. 065/ 346-541-1PRODAJEM dvosoban stanod 51 m2 , blizu “Tempa”,povoqno. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stanod 50 m2 . Cena 28.000 E.Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM dvosoban stanod 50 m2 kod hotela“Morava”, 2. sprat. Tel. 064/673-29-69

PRODAJEM dvosoban stanod 49 m2. Cena 32.000 E. Tel.060/76-76-064PRODAJEM dvosoban stanod 45 m2. Cena 26.000 E. Tel.032/ 342-190PRODAJEM dvosoban stanod 32 m2, 22.000 E. Tel. 060/43-42-190PRODAJEM dvosoban stanna Alvaxinici , cena 36.500E. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stanu Aveniji 2, prvi sprat, CG,useqiv, cena 29.000 E. Tel.060/ 349-84-90PRODAJEM dvosoban stankod Medicinske {kole, 3.sprat, cena 24.000 E. Tel.060/ 349-8-490PRODAJEM jednoiposobanstan od 46 m2, Avenija 1.Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM jednoiposobanstan od 49 m2. Cena 25.000E. Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM jednoiposobanstan od 33 m2 u centrugrada, CG, lift. Tel. 064/158-93-63PRODAJEM jednoiposobanstan od 35 m2. Cena 24.500E. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM jednosobanstan od 39 m2, blizu pijaca.Cena 27.000 E. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM jednosobanstan od 38 m2, kod Cara, CG,terasa. Tel. 063/ 27-32-92PRODAJEM noviji stan od31 m2 u centru, na 2. spratu.Cena 18.000 E. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM HITNOdvosoban stan od 58 m2, CG,terasa, na Qubi} keju. Tel.064/ 291-9-010PRODAJEM stan od 58 m2,HITNO, terasa, CG, naQubi} keju. Tel. 064/ 291-9-010PRODAJEM stan od 34 m2,u Aveniji 1, 2. sprat, CG,21.500 E. Tel. 060/ 348-9-270PRODAJEM stan od 54 m2 ublizini hotela “Morava”.Tel. 064/ 230-4-202PRODAJEM stan od 51 m2 ustrogom centru, cena 480 E/m2. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM stan od 49 m2,4. sprat. Cena 27.000 E. Tel.064/146-8-732PRODAJEM stan od 47 m2,dvori{ni, cena 26.000 E.Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM stan od 49 m2,kod starog Autoprevoza, 4.

sprat, CG, 25.500 E. Tel.064/ 131-2-544PRODAJEM stan od 43 m2,centar, 4. sprat, CG, 26.000E. Tel. 064/ 13-12-544 PRODAJEM stan od 42 m2,novija gradwa, u blizinihotela “ Morava”, CG. Tel.064/158-93-63PRODAJEM stan od 40 m2,nov, prizemqe. Cena 32.000E. Tel. 064/ 146-8-732PRODAJEM stan od 38 m2 uul. S. Save. Cena 22.000 E.Tel. 064/ 146-87-32PRODAJEM garsoweru uBeogradu, Vra~ar, 1. sprat,ulica G. Vu~i}a, cena 38.000E. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM garsoweru naQubi} keju, cena 15.000 E.Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM garsoweru ucentru G. Milanovca, ilimewam za mawu ku}u. Tel.062/ 11-31-989PRODAJEM stan - gar-soweru od 19 m2 na Qubi}keju. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM garsoweru od26 m2 na Qubi} keju. Tel.063/ 349-333PRODAJEM ~etiri apart-mana na Zlatiboru,ôlovi}a brdo, od 30 do 40m2, na prizemqu i 1. spratu.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM ku}u od 118m2, 15.5 ari placa. Cena62.000 E. Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM ku}u od 40 m2u centru, povoqno. Tel. 064/208-6-115, 034/ 384-044PRODAJEM ku}u uBalkanskoj 90 m2, 3.80 ariplaca, CG na struju, gas doku}e. Tel. 064/ 26-29-109PRODAJEM ku}u od 44 m2,kod “Slobode”, na 3.2 araplaca, u procesu legal-izacije. Tel. 064/ 337-4-240PRODAJEM ku}u od 88 m2,4.10 ari placa. Cena 35.000E. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 90 m2,11 ari placa, u Preqiniiznad crkve, sva infra-struktura, 36.000 E. Tel.064/ 26-29-109PRODAJEM novumonta`nu ku}u i 50 ariplaca u Kuki}ima. Tel. 064/230-4-202PRODAJEM ku}u od 70 m2,4.12 ari placa. Cena 28.000E. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM ku}u od 91 m2,3.8 ari placa u Beqini, sviprikqu~ci, u postupkulegalizacije, 22.000 E.Tel.

064/ 26-29-109PRODAJEM ku}u u GorwemMilanovcu, cena 19.000 E.Tel. 064/ 119-3-932PRODAJEM ku}u od 78 m2u Atenici, 25.000 E. Tel.060/ 348-9-270, 064/ 13-12-544PRODAJEM seosko imaweu Ka~ulicama, sa 2.5 hazemqe, sva infrastruktura,90 m2, sa pomo}nim objekti-ma. Tel. 064/ 26-29-109PRODAJEM vikendicu od80 m2, u Grabu, sa 47 arizemqe, 10.000 E. Tel. 032/348-325, 064/ 167-5-367 PRODAJEM vikendicu sa10 ari placa na Jelici. Tel.065/ 344-94-28, 346-230PRODAJEM ku}u kodTitove Vile na Zlatiboruod 80 m2, plac 6 ari. Cena70.000 E. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM radionicuiznad bolnice sa 3 araplaca u legalizaciji. Tel.064/ 666-3-268PRODAJEM - MEWAM 2ku}e sa placem od 4 ara,Alvaxinica. Mogu} svakidogovor. Tel. 064/ 392-0-325 KUPUJEM mawu ku}u narelaciji â~ak - Gori~ani,do 50 ari placa. Tel.55-63-744

NEKRETNINE- IZDAVAWE

BEOGRAD - VO@DOVACizdaje se vi{e stanova za podva i tri studenta. Sve jenovo i name{teno. Useqiviod 1.9.2014. godine. Tel. 064/668-66-01IZDAJEM trosoban stan naAutokomandi u Beogradu, 2.sprat, lift, CG, 250 E +depozit. Tel. 064/ 177-4-707IZDAJEM garsoweru naMirijevu, name{tena, CG,telefon, 130 E mese~no.Useqiva od 1.8.2014. Tel.060/ 709-9-213IZDAJEM garsoweru u cen-tru, sa parnim grejawem ikablovskom. Tel. 069/ 356-2-351IZDAJEM name{ten jed-noiposoban stan u Beogradu,U~iteqsko naseqe. Tel. 063/807-9-958IZDAJEM jednosobnname{ten stan u Aveniji 1.Tel. 063/ 844-8-409IZDAJEM name{ten jed-nosoban stan, strogi cen-tar, za dva |aka ili studen-ta. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM jednosoban stankod Bolnice. Tel. 367-347IZDAJEM name{tenu gar-soweru u belom soliteru naKeju. Tel. 060/ 5520-556 IZDAJEM stan za u~enicekod Medicinske {kole. Tel.063/ 182-2-722IZDAJEM jednosobanname{ten stan, novija grad-wa, CG, KTV, lift,

Qubi}ska ulica. Tel. 064/403-7-359IZDAJEM ku}u u â~ku,ul. Nade`de Petrovi} 17,100 m od Kule. Pogodno zaagencije. Tel. 066/ 366-854IZDAJEM ku}u u UliciKneza Milo{a 13. Tel. 343-285IZDAJEM jednosoban stanblizu fakulteta. Tel. 064/420-9-920, 064/ 556-9-192IZDAJEM nov, prazan stanod 33 m2 u Pigovoj, CG. Tel.060/ 026-1-060IZDAJEM jednosoban stanna Alvaxinici sa CG, polu-name{ten, samo kuhiwskielementi. Useqiv odmah.Tel. 060/ 349-8-490IZDAJEM dvosobanname{ten stan. Tel. 063/600-938IZDAJEM povoqnodvosoban nename{ten stansa ili bez grejawa naAvlaxinici. Tel. 5372-816,064/4114-996IZDAJEM name{tenu gar-soweru. Tel. 346-541-1IZDAJEM name{ten stan ,parno grejawe, telefon,internet. Pogodan za 2-4u~enice. Tel. 326-774, 064/133-7-322IZDAJEM ILI PRODA-JEM stan od 54 m2, Avenija2. Tel. 063/ 610-341IZDAJEM dvosobanname{ten stan u Beograduna Zvezdari. Tel. 062/ 977-0-228IZDAJEM dvosobanname{ten stan sa CG, kodhotela “ Morava”. Tel. 064/230-4-202 IZDAJEM poslovni pros-tor od 80 m2, strogi centar,pogodan za restoran, pekaru.Tel. 064/ 102-2-759IZDAJEM poslovni pros-tor , 2 kancelarije, 41 m2,radionicu 36 m2 i garaù,kod Mlekare. Tel. 064/ 26-29-109IZDAJEM name{tenu gar-soweru blizu Tehni~kogfakulteta. Tel. 064/ 218-0-327IZDAJEM konforan jed-nosoban stan, parking, gre-jawe na gas i struju. Tel.064/ 33-44-061IZDAJEM vrlo povoqnodvosoban nename{ten stansa grejawem u Ciganmali.Tel. 5372-816, 064/ 5426-726IZDAJEM kancelaru uObili}evoj , od 15 do 50 m2.Tel. 060/063-5-033IZDAJEM lokal od 19 m2, uObili}evoj, kompletnoopremqen za frizerskisalon. Tel. 065/ 346-541-1IZDAJEM 3 hektara imawaza rad, u Prisloni~kompoqu. Tel. 060/ 575-8-700,727-026IZDAJEM skladi{te od500 m2, u â~ku, sa kance-

DE@URNI STOMATOLOGdeùrni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetikeâ~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski

MALI OGLASI

POVOQNO - ÂSOVI

NEMA^KOG, GR^KOGI ENGLESKOG JEZIKAZA SVE NIVOE IUZRASTE.065/2004-115 Marija

PRODAJEM U GOR-WOJ TRNAVI, ISPODPLANINE JELICE,KU]U OD 2 SOBE,KUHIWE, LETWIKOV-CA I GARA@E, I 12ARI VO]WAKA,MLADE [QIVE STER-LEJKE, ÂÂNSKARODNA, ORASI I 9ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

PRODAJEM traktorskubo~nu kosa~icu IMT.tel: 385-396

IZDAJEM sviwac saboksevima i re{etka-ma.

060/015-20-25

IZDAJEM u Beogradudvoiposoban name{ten stanu Ulici vojvode Stepe (CG,TELEFON, klima ikablovska ) u blizini FON,FPN, Saobra}ajni iFarmaceutski fakultet.Tel. 064/ 155-9-160

CENA FOTO OGLASA- êtvrtina strane 500 rsd- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

36 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINEOGLASI

larijom, asfaltiranimdvori{tem, vi{estrukenamene. Tel. 032/ 5561-495 POTREBAN name{ten jed-nosoban stan u uèm centru.Tel. 064/ 650-2-496POSLOVNI PROSTOR200 m2 i 12 ari placa uzmagistralni put u Preqiniizdajem ili prodajem. Tel.061/ 111-6-439

PLACEVI

PRODAJEM plac od 5 do10 ari, sa svimprikqu~cima kod“Slobode”. Tel. 064/ 544-0-508PRODAJEM ili mewam za

stan plac od 9 ari, kodSlobodine raskrsnice,komunalije, ogra|en, voda,struja. Tel. 063/ 27-00-25PRODAJEM placeve od 17i 7 ari u centru Kotraè.Tel. 064/11-88-485PRODAJEM plac od 12 ariu Loznici. Cena 5.000 E.Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM parcelu od 1.2ha u Preqini, blizuIntereksa. Tel. 064/ 004-5-726, 064/ 427-3-378PRODAJEM zemqu 25 ari,moè i na placeve. Tel. 064/471-7483

RAZNO

PRODAJEM prstewe {pan-ski cvet. Tel. 065/ 675-9-331PRODAJEM nov bansek zastrugawe drva. Tel. 064/ 286-1-564PRODAJEM dve crvenevrbe u pawu, 70 cm. Tel. 826-576PRODAJEM auto-prikolicu, nova, garancija,atest. Tel. 064/ 071-1-543PRODAJEM postoqa zasuncobrane. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125PRODAJEM drva i pqe-vaqski ugaq. Tel. 064/ 535-7-699PRODAJEM o~uvanu sve-tle}u reklamu. Tel. 063/ 84-34-149

PRODAJEM traktor TomoVinkovi} 420, 1985. god, saprikqu~cima. Tel. 880-028,064/ 16-00-876PRODAJEM {tencezlatnog retrivera. Tel. 064/45-77-555PRODAJEM euro kuku zava{ automobil ili kombi.Tel. 064/ 071-1-543PRODAJEM dve letweo~uvane gume. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM o~uvanudrvenu trgova~ku tezgu. Tel.063/ 84-34-149PRODAJEM fotequ zamasaù, pruà veliki brojkombinacija masaà, kon-trola preko daqinskog, zawelnes i fitnes centre, isalone lepote. Tel. 064/ 945-6-205PRODAJEM novu trak-torsku korpu, cena 150 evra.Tel. 066/ 910-9-889PRODAJEM drvena vratabez {toka. Tel. 063/84-34-149PRODAJEM drvenegarni{ne raznih veli~ina.Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM okretne iprenosive dvori{nesu{ilice za ve{. Tel. 064/2942-141OTKUP starih dotrajalih,neispravnih i havarisanihvozila. Tel. 065/ 548-5-855

AUTOMOBILI

PRODAJEM kamion Iveko, registrovan do maja 2015.godine, nosivost 5 tona.Tel. 064/ 230-4-202PRODAJEM Punta ,o~uvan, u odli~nom stawu.Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM Punto 1.1.,1997. godi{te, u odli~nomstawu, registrovan do krajanovembra. Tel. 062/ 880-4-771PRODAJEM Ladu Samaru,atestiran gas, registrovanado 1.7.2015. Tel. 064/ 4111153

USLUGE

USLUGE specijalnogzavarivawa gusa , alumini-juma / cevi / i prohroma....Tel. 066/ 910-9-889USLUGE - IZRADA kotlo-va po naruxbini “ekonomik”(velika u{teda ogreva) Tel.065/ 5900-651

USLUGE - cepawe drva,ma{inskim putem.Povoqno. Tel. 064/ 444-3-163USLUGE ko{ewa ira{~i{}avawa zapu{tenihi zaraslih travnatihpovr{ina. Tel. 065/ 458-6-162USLUGE prevoza do aero-droma u Beogradu, komfor,klima, 45 E. Tel. 062/ 372-063PRU@AM pomo} i negustarijoj ènskoj osobi, 24 h.Tel. 060/ 0332-354

ZAPOSLEWE

POTREBAN doktor stoma-tologije za rad u stomato-lo{koj ordinaciji. Tel.063/ 84-34-149POTREBAN posao ~uvawadece, apsolvent U~iteqskogfakulteta, nepu{a~. Tel.066/ 408-763

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona oproceni uticaja na ìvotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora ELEK-

TRO RECYCLING D.O.O. Novi Bograd , za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja naìvotnu sredinu projekta skladi{tewa neopasnog otpada na k.p. 388/05 K.O.Viqu{a, u Viqu{i

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke,obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizamgrada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istuadresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa

3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navedenogupravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnogobjekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu

NAÊLNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

GRAD ÂÂKGRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA Â^KA

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glas-nik RS”, broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US,50/13 - odluka US i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadrìni, na~inui postupku izrade planskih dokumenata («Slu`beni glasnik RS», broj 31/10, 69/10 i16/11)

OGLA[AVA

JAVNI UVIDNACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE

„TRBU[ANI-QUBI]”.

Nacrt Plana Generalne regulacije “Trbu{ani-Qubi}”, obuhvata podru~jepovr{ine od 421 ha.

JAVNI UVID O NACRTU PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstualni igrafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 1. AVGUSTA 2014.godine do 30. AVGUSTA 2014. godine.

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odlukaUS i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana Generalne regulacije bi}e izloèn na javniuvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, III sprat, soba broj 13,svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, u central-nom holu zgrade Grada i na sajtu grada â~ka, www.cacak.org.rs.

U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu dapodnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt Plana Generalne regu-lacije i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, na{alter broj 8, pisarnice Grada â~ka ili putem po{te.

KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA Â^KA zaseda na javnoj sednici dana 15.septembra 2014. godine sa po~etkom u 12 ~asova u sali Skup{tine grada â~ka, kada}e biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }eprisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostorno plani-rawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve „Gradac“ iz â~ka. Radu Komisije mogu daprisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe upisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod â~ka (4 hektara, ujednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma iobradivo zemqi{te). (MO@E I ZAMENA ZA STAN)Telefon za informacije: 064/985-98-03

SE]AWE[estog avgusta 2014. godine navr{ava seDEVETNAEST GODINA od kako nije sa

nama

Voqen i nezaboravqen ìve}e{ usrcima tvojih najmilijih.

Majka JEGRUNA, sestra VASAi brat SAVO sa porodicama

MILIJA MIKOGRBOVI]

iz â~ka

OGLASI / ÎTUQE

Dana, 3. avgusta navr{i}e sePET GODINA

od smrti mog dragog tate

DRAGANA BELI]A1955 - 2009.

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awena tebe.

Tvoja }erka GAGA20206

Dana, 25. 7. 2014. godinepreminula je moja sestra

Draga Stano, po~ivaj u miru.Zahvalni: ÊDO, QIQA, BRANKO i IVAN

20195

STANAMATIJEVI]

gra|. inèwer u penziji

SE]AWE

STANKA RADOJE

SE]AWE24. 7. 2007 - 24. 7. 2014.

VIDOSAVA SU[I]1943 - 2007.

OGLASI I ÎTUQE032/342 - 276


U subotu, 2. avgusta 2014. godine u 14 ~asova naâ~anskom grobqu dava}emo ~etrdesetodnevni pomen

na{oj voqenoj

STAJKIPERI] CAJI

Neizmerni bol {to nisi sa namaiz dana u dan sve je ja~i.

Ponosni {to su te imali, }erke ANA, JOVANAi NEVENA, unuci FILIP i MARKO, sestra

RADA i brat RADENKO sa porodicama20203

Najmilija, ìvi{ u na{im srcima,mislima i pogledima.

Tvoja krv te~e na{im venama, tvoj osmehje na na{im licima.

Sestre KATARINA i IKONIJA, sestri} RATKO,sestri~ina RADA, unuci FILIP, BOJAN

i SRE]KO i zetovi

PLAZINI]iz Guberevaca

S qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i,~uva}emo vas od zaborava.Se}awe na va{u plemenitost, hrabrost i dobrotu ìve}e unama zauvek. Bili ste na{ oslonac i uto~i{te. Ponosni smo{to smo vas imali, ve~no }ete ìveti u na{im srcima.Hvala vam na svemu.

Od }erke DRAGE i sinova MI[A i DRAGA sa porodicama20205

Dana, 3. 8. 2014. godine navr{ava se POLA GODINEod smrti na{e drage

Oti{la si tiho i ne~ujno.Ostavila si trag koji se ne bri{e,dobrotu koja se ne zaboravqa i

tugu koja ne prolazi.

S qubavqu i po{tovawem.Porodice BOGDANOVI] i MILETI]

20196

ZORE BOGDANOVI]

3. 2. 2014 - 3. 8. 2014.

ÎTUQE

Na{a voqena i po{tovana mama i baka

DOBRILA J.KOSTOVI]

ro|ena Sti{ovi}u~iteqica iz â~ka

1921 - 2014.

U ~etvrtak, 31. 7. 2014. godine navr{ava seGODINA DANA od smrti na{e majke

NATALIJENE[OVI]

RADMILASAVI]

Dana, 2. 8. 2014. godine navr{ava se tu`nihGODINU DANA od smrti dragog nam

DRAGOSLAVA@IVANOVI]A

Na{a voqena

VI[WAPAJI]

1921 - 2014.iz â~ka

DRAGANPETKOVI]

1970 - 2014.

Pro{lo je dragi Dejo, DEVET godina od kada si nasnapustio i oti{ao u tvoju ve~nu ku}u

DEJAN DEJOVIDAKOVI]

4. 8. 2005 - 4. 8. 2014.

Dana, 4. 8. 2014. godine navr{ava se PET GODINAod smrti na{eg dragog

MARKAKOSANOVI]A

2009 - 2014.

SE]AWE2. 8. 2013 - 2. 8. 2014.

TU@NO SE]AWE NA NA[E DRAGE Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana24. 7. 2014. godine tragi~no nastradala na{a draga

OLGADABOVI]

iz Beograda

Dana, 5. avgusta 2014. godine navr{ava se24 GODINE od tragi~ne smrti na{eg

Ni vreme koje je pro{lo, ni ono koje }epro}i, ne}e ublaìti tugu i prete{kubol za tobom.Osta}e{ uvek voqen od

majke ILINKE i sestre QIQANE

MIODRAGA MIJAVUKOSAVQEVI]A

iz Qubi}a

38 PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

Draga Rado,ûva}emo uspomenu na Tebe sa velikim po{tovawem ise}awem na lepe trenutke.Posledwe zbogom,

MI]KO sa porodicom20202

Hvala ti za beskrajnu qubav i pa`wu koju si nam celogìvota davala, ~estitost, qudskost i po{tewe kojimasi nas u~ila.

Tvoje }erke VERA i MARIJA sa porodicama20201

Preminula je 24. jula 2014.godine.

S qubavqu ~uva}emo uspomenu na wenu neverovatnuìvotnu energiju i predanost za druge.

PORODICA20198

GUDURI]S qubavqu, setom i po{tovawem ~uvamo uspomenu nana{e drage roditeqe.

]erke: MIRA, NADA i MILA sa porodicama20193

GORDANA GOJA

1. 8. 1997 - 1. 8. 2014

DRAGOSLAV DRAGO

24. 8. 2006 - 24. 8. 2014.

S qubavqu i po{tovawemSin BOBAN i sestra MILKA

20194

Pro|e tu`na godina dana, od kada si nas napustio.Se}awe na tebe ìve}e ve~no u na{im srcima, jervoqeni nikada ne umiru.

TVOJI NAJMILIJI: supruga VELISAVA,}erka VESNA i sin MILAN sa porodicama

20192

ALEKSAKUVEKALOVI]

Osta}e nam u trajnom se}awu, tvoja dobrota i toplinatvoga srca.Volimo te i nikad te ne}emo zaboraviti.

PORODICA20189

Godina po godina prolaze a bol i tuga ostaju.Se}awe na tebe osta}e zauvek u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI: majka SVETLANAotac MILENKO, }erka MARIJANA i sestra

DU[ICA sa porodicom20188

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo tog danau 11 ~asova odràti parastos na Dragi}evi}a grobquu Loznici.

PORODICA20181

preminula u sredu 23. 7. 2014.godine, a sahrana je obavqena upetak 25. 7. 2014. godine naâ~anskom grobqu.

Oàlo{}eni: }erka MIRJANA, sin STEVICA,sestre NADA i LEPA, unuka MAJA, unuci MARKO,

DARKO, BOJAN, praunuci NIKOLA i ANDREJ,zet MILE i snaja NATA[A

20183

Samo ostani na{ an|eo ~uvar, kao {to si i do sada bio.Supruga JELENA, k}erke NEVENA i NINA

20187

Dana, 26. jula 2014. godine prestalo je da kuca velikoi plemenito srce, na{e drage majke, svekrve i bake

RADMILERADE SAVI]

ro|ene 1937. godine

POSLEDWI POZDRAVDRAGOM KUMU

Uvek }e{ nam ostati u se}awu.Kumovi: JOVO, SAWA, MARTA i NA\A

20204

DRAGANU PETKOVI]U

ZAUVEK ]E[ BITI UNA[IM SRCIMA I MISLI-MA.

TVOJI NAJMILIJI: sin ZORAN,snaha SLAVICA, unuke MAKI i KA]A,

zet BOJAN i praunuk JAK[A20207

MLADOMIRANTONIJEVI]

2. 8. 1984 - 2. 8. 2014.

S qubavqu se se}ami u srcu nosim.

]erka MIRJANA sa porodicom20209

ÎTUQE

U sredu, 20. avgusta 2014. godine navr{ava se [ESTMESECI od kako je preminuo na{ suprug, otac, svekar i deda

ALEKSANDAR - LEKOTEOFILOVI]

iz Trbu{ana

POLUGODI[WI POMEN dava}emo u subotu, 2. avgusta2014. godine, u 14.00 ~asova, na Grobqu u Vrn~anima...Te{ko nam je bez Wegove blage re~i, bez Wegovog umnogsaveta, bez Wegove ve~ite spremnosti na pritek!...Bio je veliki ôvek, i Wegovo ime }e, u nama, trajati

urezano samo velikim slovima ! Se}a}emo se na{eg Lekauvek - s ponosom, izuzetnim po{tovawem i zahvalno{}u!...

O@ALO[]ENI: Supruga MIROSLAVA,sinovi DARKO i BOJAN, snahe ANA i JELENA,

unuci NINA i VEQKO i ostala mnogobrojna rodbina20197

Dana, 3. avgusta 2014. godine navr{ava se TRIGODINE od smrti mog voqenog i nepreàqenog

brata

BRANIMIRA STAKI]A iz Trbu{ana

dugogodi{weg predstavnika„Plantaà 13. jul” Podgorica

22. jula navr{ilo se20 godina od smrti

S ponosom, po{tovawem ine`no{}u, uvek u na{im mislima.

Sinovi DRAGAN i VLADAN sa porodicama20186

MILORADA PALALI]AMI]ULE

POSLEDWI POZDRAVDRAGOM KOLEGI

RATKU GOJKOVI]U

SE]AWE

DOLE LAZOVI]iz Mr~ajevaca

SE]AWE2. 8. 2003 - 2. 8. 2014.

GROZDANA - GROZDAMITROVI]

ro|. ]ur~i}

SE]AWE22. 7. 1999 - 22. 7. 2014.

NADA BLAGOJEVI]


Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e moète predati i u Lu~anima, uUlici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja

Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

SENI]USPOMENU NA VAS ÛVAJU

VA[I NAJMILIJI20185

MILISAV - MISA13. 9. 1994 - 13. 9. 2014.

ANDRIJA - ACO1. 8. 2013 - 1. 8. 2014.

MILUNKA - MIQA22. 5. 2014

Uvek te se rado se}atvoja supruga NADA

20182

Vreme nije izbrisalo qubav ise}awe prema tebi.

S ponosom te pomiwemo i u srcunosimo.TVOJI: sin MILORAD, }erke RADA

i JELICA sa porodicama20180

Sa zahvalno{}u i po{tovawemSinovi RAJKO i PAVLE i suprug MIROSLAV

20191

OD KOLEKTIVA „INTEREKS”

20190

Tu`ni u se}awu, ~uvamo te od zaborava.SESTRA SA PORODICOM

20184

PETAK 1. AVGUST 2014. GODINE

Documents

1. avgust 2014