1 Slabost civilnog drustva

Za Lizu

Sadraj

Spisak dijagrama Spisak tabela Predgovor 1 uvod 2 Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama 3 Civilno drutvo i demokratizacija 4 Postkomunistiko civilno drutvo u uporednoj perspektivi: empirijsko polazite 5 Objanjenje lanstva u organizacijama: evaluacija alternativnih hipoteza 6 Zato graani postkomunistikih drutava ne pristupaju organizacijama: interpretativna analiza 7 Zakljuak dodatak a kodiranje varijabli dodatak B Skorovi zemalja za osnovne varijable dodatak C anketno istraivanje Studija o lanstvu u organizacijama graana postkomunistikih zemalja (PCOMS) dodatak d dubinski intervjui Bibliografija Indeks

6 7 9 13 30 47 75 114 139 167 187 190 193 198

Spisak dijagrama

3.1. arene demokratizacije 3.2. Grupe politikog, ekonomskog i civilnog drutva 4.1.Prosean broj lanstava u organizacijama po osobi, proseno po tipu prethodnog reima 4.2. lanstvo u devet tipova organizacija, proseno po tipu prethodnog reima 4.3. Prosean broj lanstava u organizacijama po osobi, po zemljama. 5.1. Prihod i lanstvo u organizacijama 5.2. Obrazovanje i lanstvo u organizacijama. 5.3. Godine starosti i lanstvo u organizacijama. 5.4. rod i lanstvo u organizacijama. 5.5. Veliina grada i lanstvo u organizacijama. 5.6. razlozi za nepristupanje nijednoj dobrovoljnoj organizaciji. 5.7. Nivo nepoverenja u komunistike organizacije u periodu komunizma. 5.8. Opstajanje prijateljskih mrea i lanstvo u organizacijama. 5.9. Razoaranje postkomunizmom i lanstvo u organizacijama.

49 52 81 83 88 116 117 119 120 121 126 129 131 134

Spisak tabela

4.1. uticaj tipa prethodnog nedemokratskog reima na zadatke demokratske konsolidacije 4.2. lanstvo u organizacijama, po zemljama (u procentima) 4.3. Promene u nivou lanstva, od 1990-91. do 1995-97: redosled zemalja 4.4. Promene u nivou lanstva, 1995-97. do 1999: rusija, Istona Nemaka i Zapadna Nemaka 4.5. Ekonomsko blagostanje i lanstvo u organizacijama 4.6. Politika prava i graanske slobode i lanstvo u organizacijama 4.7. Civilizacija i lanstvo u organizacijama 4.8. Tip prethodnog reima i lanstvo u organizacijama 4.9. dugovenost demokratije i lanstvo u organizacijama (Samo postautoritarne i postkomunistike zemlje) 4.10. regresiona analiza ukupnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk (sve zemlje) 4.11. regresiona analiza ukupnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk (samo postautoritarne i postkomunistike zemlje) 4.12. regresiona analiza zbirnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk, uz kontrolu individualnih karakteristika (sve zemlje)

80 84 90 93 95 97 99 100 102 104 105 110

4.13. regresiona analiza zbirnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk, uz kontrolu individualnih karakteristika (samo postautoritarne i postkomunistike zemlje) 5.1. regresiona analiza individualnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk (rusija, Istona Nemaka i Zapadna Nemaka, kombinovano) 5.2. regresiona analiza lanstva u dobrovoljnim organizacijama na individualnom nivou metodom ONk (posebno za rusiju, Istonu Nemaku i Zapadnu Nemaku) 5.3. regresiona analiza individualnog lanstva u dobrovoljnim organizacijama metodom ONk (rusija, Istona Nemaka i Zapadna Nemaka, posebno) 6.1. Znaaj nezaposlenosti u Istonoj Nemakoj B.1. Skorovi zemalja za glavne varijable C.1. distribucija ispitanika u anketi PCOMS d.1. Poreenje odgovora intervjuisanih ispitanika i rezultata ankete PCOMS d.2. Poreenje odgovora intervjuisanih ispitanika sa rezultatima Barometra novih demokratija (NdB) i Barometra nove rusije (NrB) d.3. karakteristike ispitanika u dubinskom intervjuu

111 122 124 135 163 190 194 200 201 204

Predgovor

aprila 1998. godine, pet meseci pre parlamentarnih izbora, inilo se da se u Nemakoj pojavljuje nova politika snaga. Poto su se u to vreme politike stranke nadmetale za panju javnosti prekrivajui posterima velike gradove u zemlji, meu njima se naao i niz transparenata postavljenih na istaknutim mestima u ime politike stranke poznate samo po svom akronimu Bkd. Na transparentima su bili ispisani sledei slogani: Bez di(j)eta!, Sloboda, jednakost, jelo! i Vreme je za promene Bkd: prava alternativa! koji su ljude upuivali na veb sajt izbornog taba stranke. Oni koji su bili dovoljno znatieljni da ga pogledaju videli su da je puno ime stranke Burger king za Nemaku (Burger king fur deutschland) i da su izborni transparenti, u stvari, deo veto smiljene reklamne kampanje koju je gigantski meunarodni lanac brze hrane Burger king preduzeo u celoj zemlji u nastojanju da stekne prednost nad svojim venim rivalom Mekdonaldsom. Medijski izvetaji koji su usledili obezbedili su Burger kingu mnogo besplatne reklame, a cela kampanja je, po optem miljenju, bila veliki uspeh. Narednih nedelja i meseci pojavio se dupli hamburger (Whopper) kao vodei kandidat stranke, a Burger king je nastavio da eksploatie motiv Bkd-a sve do kraja septembra, kada su izbori odrani. Meu brojnim duhovitim posterima i transparentima Burger kinga posebno se isticao jedan, ne samo po mestu na koje je postavljen nego i po svom (moda nenamernom) prodornom uvidu u dananje istononemako drutvo. radilo se o ogromnom transparentu postavljenom iznad linije berlinskog S-bana preko glavne ulice koja vodi do aleksander placa u Istonom Berlinu, mesta na kojem je podignut impozantni televizijski

10

Predgovor

toranj koji je izgradila istononemaka drava kao simbol svoje navodne superiornosti nad Zapadom, i mesta na kojem se 4. novembra 1989. godine okupilo vie od milion njenih graana da bi uestvovalo u demonstracijama koje su nekoliko dana kasnije dovele do ruenja Berlinskog zida. Transparent Burger kinga promovisao je eine neue Burgerbewegung, to je oigledna igra sa drugom nemakom rei Burgerbewegung, koja oznaava graanski pokret. Izostavljanjem samo jednog umlauta celokupno znaenje rei je promenjeno od graanskog u hamburgerski pokret. Iako se nisam na vreme setio da slikam ovaj izuzetan transparent to sam kasnije zaalio pokuavajui da pronaem ideju za korice ove knjige njegova slika i poruka su me pratile kroz ceo ovaj projekat. Pored toga to je predstavljao element efikasne marketinke kampanje, transparent s aleksander placa uspeo je da neverovatno dobro odslika stanje civilnog drutva u Istonoj Nemakoj i postkomunistikoj Evropi uopte. koliko god da su graanski pokreti iz 1989-91. godine u celom sovjetskom bloku bili plemeniti, dobronamerni i nakratko snani, oni su ipak bili prolazni i nestalni. u stvari, ono to izlaem u ovoj knjizi pokazuje da su postkomunistika drutva bila daleko uspenija u razvoju privatnih hamburgerskih drutava nego u stvaranju aktivno angaovanog civilnog drutva u javnoj sferi. Ova je knjiga dugo pisana. Poela je od prilino neodreene ideje za disertaciju, da bi posle godinu dana intenzivnog terenskog rada i nekoliko uzastopnih poseta rusiji i Nemakoj dobila sadraj i konano poprimila ovu formu nakon izrade i revizije brojnih nacrta i u Severnoj kaliforniji i u Vaingtonu. Istraivaki rad na ovoj knjizi i njeno pisanje ne bi bili mogui bez pomoi mnogih institucija, kolega, prijatelja i porodice. Fondacije Makartur i Melon obezbedile su finansiranje ovog projekta i u fazi rada na disertaciji i onoj koja joj je prethodila, a Savet za istraivanja u oblasti drutvenih nauka omoguio mi je da terenski rad u Nemakoj obavim kroz njegov Berlinski program za napredne nemake i evropske studije; Program obrazovanja nacionalne bezbednosti i Berklijev program sovjetskih i postsovjetskih studija podrali su moj terenski rad u rusiji, dok je Nacionalna fondacija za nauku obezbedila finansiranje mog naruenog reprezentativnog anketnog istraivanja u Nemakoj i rusiji. Centar za nemake i evropske studije univerziteta dordtaun, na kojem sam u periodu 1999-2000. godine bio postdoktorant saradnik istraiva, velikoduno mi je pruio intelektualni dom u kojem sam naao toplinu i podr-

Predgovor

11

ku i gde sam disertaciju poeo da prireujem za objavljivanje. Veoma sam zahvalan ovim institucijama to su smatrale da moj projekat zasluuje njihovu finansijsku i institucionalnu pomo. Poto je ovaj projekat zapoet kao doktorska disertacija eleo bih da zahvalim mojim prethodnim mentorima na korisnim sugestijama i informacijama. ken dauit (ken Jowitt), dord Breslauer (George Breslauer), dek Sitrin (Jack Citrin), derald Feldman (Gerald Feldman) i M. Stiven Fi (M. Steven Fish) bili su mi stalan izvor inspiracije, ohrabrenja i prijateljstva tokom pet godina koje sam proveo na Berkliju. Huan Linc (Juan Linz), moj prethodni mentor na redovnim studijama na Jejlu, ljubazno je prihvatio da se iz daleka pridrui mojoj doktorskoj komisiji. Njegove ideje, savesnost i nepogreiva radna etika imali su veliki uticaj na mene u protekloj deceniji. Iako se ova etiri naunika u miljenjima ne slau uvek jedan sa drugim, njihovi razliiti pristupi i gledita ogromno su obogatili ovaj projekat. Veliku zahvalnost dugujem i onima koji su mi pomogli dok sam radio na terenu u rusiji i Nemakoj. u rusiji bih eleo da posebno zahvalim Olegu karhordinu i njegovim kolegama sa Evropskog univerziteta u Sankt Peterbrugu, Viktoru Voronkovu, Eleni Nikiforovoj, Oksani karpenko i drugim istraivaima u Centru za samostalna drutvena istraivanja u Sankt Peterburgu; i Oksani Boharovoj, Leonidu Joninu, ali ernuh i Nataliji Zorkoj u Moskvi. u Nemakoj, posebno zahvaljujem karoli Hamerl (Carola Hammerl), Hans-ditrihu klingemanu (Hans-dieter klingemann), Sigrid Mojel (Sigrid Meuschel), Ekhardu Prileru (Eckhard Priller), Torstenu najder-Haseu (Torsten Schneider-Haase) i Janu Vilgosu (Jan Wielgohs) na pomoi koju su mi pruili u raznim aspektima ovog projekta. Sredinji deo mog terenskog istraivanja ne bi bio mogu bez otvorenosti i ljubaznosti ispitanika u mojim dubinskim intervjuima. Bez obzira na to to sam im bio potpuno nepoznat i govorio nemaki i ruski s neobinim francusko-amerikim akcentom oni su mi dozvolili da uem u njihove domove i njihov ivot. Ispriali su mi uzbudljive i nadahnute prie ispunjene borbom, nadom i velikim emocijama. Nadam se da se bar malo od njihovih snanih oseanja nalo na stranicama ove knjige i da e ona itaocima biti razumljiva i pouna koliko i meni. dok sam pisao ovu knjigu mnogi prijatelji i kolege ljubazno su prihvatili da proitaju pojedina poglavlja i dali mi korisne sugestije i reakcije. Izvinjavam se onima koje sam moda nenamerno izostavio, ali bih eleo

12

Predgovor

da posebno zahvalim Harliju Balceru (Harley Balzer), Semu Barnsu (Sam Barnes), Majklu Bernhardu (Michael Bernhard), Valeri Bans (Valerie Bunce), kitu dardenu (keith darden), Lariju dajmondu (Larry diamond), Tomeku Grabovskom (Tomek Grabowski), kenu Grinu (ken Greene), Stivu Hansonu (Steve Hanson), dejvidu Isao Hofmanu (david Isao Hoffman), Vejdu dekobiju (Wade Jacoby), defu kopstejnu (Jeff kopstein), Marku Libahu (Mark Lichbach), dimu Mekadamsu (Jim Mcadams), Lorensu Mekfolsu (Laurence McFalls), Brajanu Polinsu (Brian Pollins), donu Sajdsu (John Sides), denifer Stin (Jennifer Steen), deremiju Stronu (Jeremy Straughn), Vladimiru Tismaneanu (Vladimir Tismaneanu), Majku urbanu (Mike urban), Nedu Vokeru (Ned Walker), i Lukanu Veju (Lucan Way). Evan Liberman (Evan Lieberman) je proitao sva poglavlja ove knjige esto u vie varijanti i davao mi podrobne i pronicljive komentare od najranijih faza rada do poslednjih izmena i zavrne redakcije. eleo bih da zahvalim i Luisu Bejtmanu (Lewis Bateman), mom uredniku u kembrid univerziti presu, na vrstoj podrci i dobrodunosti tokom celog procesa objavljivanja, kao i uredniku produkcije kamili Nap (Camilla knapp) na pravovremenim i korisnim odgovorima na moja esta raspitivanja, i redaktoru Suzan Grinberg (Susan Greenberg) na promiljenim ureivakim sugestijama. konano bih eleo da zahvalim mojoj porodici na pomoi i podrci. Moji roditelji Briit (Brigitte) i dik Hauard (dick Howard) pokazali su mi kako da ljubav prema knjigama spojim sa ljudskim kontaktom i interakcijom. a poto su me podigli u bilingvalnom francusko-amerikom domainstvu inspirisali su me da traim, shvatam i cenim nove jezike i kulture. Moja supruga Liza M. Hauard (Lise Morje Howard), bila mi je drug na celom putu kroz ovaj projekat. Zajednika ljubav za putovanja i avanture i naa stalna razmena ideja obogatili su i ovu knjigu i moj ivot. Nijedan jezik ne moe izraziti oseanje zahvalnosti i vrednost koju pridajem naem zajednitvu. Na kraju bih zahvalio i naoj erki Zoi koja je tek nedavno dola na ovaj svet i jo uvek ne govori nijednim razumljivim jezikom, ali mi ve prua vie radosti i inspiracije nego to sam ikada mogao zamisliti.

1 Uvod

Ova knjiga se bavi prilagoavanjem ljudi novom demokratskom sistemu kao optom temom i usredsreuje se na graane postkomunistike Evrope koji su u poslednje dve decenije proli kroz ogromne politike i ekonomske promene. Ona prati njihova ivotna iskustva i putanje, od ivljenja u komunistikom politikom i ekonomskom sistemu do prilagoavanja brzim i sveobuhvatnim promenama postkomunistike demokratije i trinog kapitalizma. u dravama u kojima je komunistika partija decenijama dominirala svojom sveprisutnom ideologijom i mehanizmima drutvene kontrole, obini ljudi su izgradili strategije preivljavanja u privredi velikih nestaica i politikom sistemu u kojem su zakoni i institucije retko kada funkcionisali onako kako je bilo zamiljeno ili oekivano. Ova knjiga pokazuje u kojoj meri su, i na koji nain, ove strategije prilagoavanja opstale i u novoj postkomunistikoj eri. Preciznije reeno, knjiga je usredsreena na civilno drutvo koje se shvata kao kljuni deo javnog prostora izmeu drave i porodice, olien u dobrovoljnim organizacijama i nastoji da objasni zato je postkomunistiko civilno drutvo tipino slabo i zato ga karakterie nizak nivo lanstva u organizacijama i participacije obinih graana. Tvrdnja da je civilno drutvo irom postkomunistike Evrope slabo zahteva i dokaz i objanjenje. Stoga je najznaajniji zadatak ove knjige da izloi jasan i detaljan uporedan prikaz nivoa uea u dobrovoljnim organizacijama u irem krugu zemalja. Ovo empirijsko polazite koje uvodi nove izvore informacija skorijeg datuma, postavlja empirijsku osnovu za rasprave koje su do sada esto bile manjkave zbog neuporedivih podataka i iji se zakljuci neretko svode na nagaanja i puste elje. Iako je utvrivanje iroke komparativne osnove lanstva u organizacijama bitno za ovu knjigu, njen

14

Slabost civilnog drutva u postkomunistikoj Evropi

najznaajniji i najizazovniji zadatak jeste da prui objanjenje uzroka izuzetno niskog nivoa postkomunistike graanske participacije.POSTkOMuNISTIka EVrOPa

Iako su tema, podaci, teorija i metod ove knjige od ireg znaaja za uporednu politiku, ovaj konkretni projekat usredsreen je na region postkomunistike Evrope kako bi objasnio uoeni obrazac niskih, pa ak i opadajuih, stopa participacije u dobrovoljnim organizacijama civilnog drutva. Ovi konzistentno niski nivoi lanstva posebno iznenauju ako se ima u vidu da je od pada komunizma broj postojeih organizacija u regionu oigledno povean.1 Od poetka pa do kraja ove knjige o postkomunistikoj Evropi govorim kao o posebnom i koherentnom regionu. upotreba ove fraze zahteva da odredimo koji je tip zemalja njome obuhvaen i da razmotrimo kako ovaj region sagledavaju i obrauju drugi naunici. Izraz postkomunistika Evropa, onako kako ga ja koristim, ima i geografsku i sutinsku komponentu. u geografskom smislu, on se odnosi samo na zemlje koje se nalaze na evropskom kontinentu, to znai da ne ukljuuje neevropske postkomunistike zemlje na kavkazu i u Centralnoj aziji, i nesovjetske zemlje kao to su kina, Severna koreja i kuba. Iako verujem da su slinosti izmeu evropskih i neevropskih postkomunistikih zemalja verovatno vee nego to to najvei broj naunika priznaje, ukljuivanje neevropskih nacija u moju analizu izalo bi daleko izvan okvira ove knjige i zamaglilo bi njen konceptualni i tematski fokus. u sutini, poto mene prvenstveno interesuje uloga civilnog drutva u zemljama koje se nalaze u procesu demokratizacije u stvari, zastupam stav da civilno drutvo zahteva barem minimum zakonske zatite koju mu daju demokratske institucije ja ne govorim o zemljama koje su bile izrazito nedemokratske u vreme kada sam sprovodio ova istraivanja. Ovakvo razdvajanje je znaajno jer se na taj nain, za razliku od studija koje se bave celinom koju ini najvie 28 postkomunistikih zemalja u Istonoj Evropi i u bivem Sovjetskom Savezu,2 podruje prouavanih sluajeva smanjuje za priblino polovinu,1 Vidi, na primer, Lester M. Salamon et al., Global Civil Society: Dimensions of the Nonprofit Sector (Baltimore: Johns Hopkins Center for Civil Society Studies, 1999); Civicus, The New Civic Atlas: Profiles of Civil Society in 60 Countries ( Washington, dC: Civicus, 1997); Grzegorz Ekiert and Jan kubik, Rebellious Civil Society: Popular Protest and Democratic Consolidation in Poland, 1989-1993 (ann arbor: university of Michigan Press, 1999). Vidi, na primer, Valerie Bunce, The Political Economy of Postsocialism, Slavic Review, sv.

2

Uvod

15

ostavljajui u njemu one zemlje koje su, generalno, najuspenije i u politikom i u ekonomskom smislu. ukratko, kategorija region postkomunistike Evrope, onako kako je ja koristim, obuhvata one postkomunistike zemlje na evropskom kontinentu koje su dostigle barem minimalan nivo proceduralne demokratije.3 uopteno govorei, naunici su se postkomunistikim zemljama u Evropi bavili na dva razliita naina, naglaavajui ili nove mogunosti postkomunistike sadanjosti, ili trajan uticaj komunistike prolosti. Prvi pristup, koji je bio naroito izraen poetkom i sredinom devedesetih godina prolog veka, pretpostavlja, ili izriito tvrdi, da su savremena politika i ekonomska obeleja i politike najznaajniji inioci za objanjavanje ili predvianje nacionalnih varijacija. Naunici su stavljali naglasak na niz varijabli, ukljuujui i model tranzicije4, politiko oblikovanje,5 strukturu institucija,6 i ekonomske i politike uslove.7 usmeravanje na ovakve generike inioce omoguilo je analitiarima da postkomunistike zemlje postave u iri uporedni okvir i da ih onda posmatraju kao jo jedan skup sluajeva na koji mogu da proire primenu svojih teorija i argumenata razvijenih u prouavanju zemalja Latinske amerike i June Evrope. Nasuprot tome, drugi pristup postojei razvoj dogaaja u postkomunistikim zemljama objanjava tako to naglasak stavlja na varijable koje predstavljaju specifino naslee komunistikog iskustva. Mnogi zagovornici ovog pristupa kritikovali su element tabula raza koji koristi prva58, br. 4 (1999), str. 756-793; M. Steven Fish, Postcommunist Subversion: Social Science and democratization in East Europe and Eurasia, Slavic Review, sv. 58, br. 4 (1599), str. 794-823; M. Steven Fish, The determinants of Economic reform in the Post-Communist World, East European Politics and Societies, sv. 12, br. 1 (1998), str. 31-78; M. Steven Fish, democratizations requisites: The Postcommunist Experience, Post-Soviet Affairs, sv. 14, br. 3 (1998), str. 212-247. kriterijume koje sam koristio za izbor zemalja objasnio sam znatno detaljnije u Poglavlju 4. Terry Lynn karl and Philippe C. Schmitter, Modes of Transition in Latin america, Southern and Eastern Europe, International Social Science Journal, sv. 43, br. 2. (1991), str. 269-284. Giuseppe di Palma, To Craft Democracies: An Essay on Democratic Transitions (Berkeley: university of California Press, 1990). arend Lijphart i Carlos H. Waisman, ur., Institutional Design in New Democracies: Eastern Europe and Latin America (Boulder: Westview Press, 1996). adam Przeworski, Democracy and the Market: Political and Economic Reforms in Eastern Europe and Latin America (Cambridge: Cambridge university Press, 1991); Stephan Haggard i robert r. kaufman, The Political Economy of Democratic Transitions (Princeton: Princeton university Press, 1995).

3 4 5 6 7

16


grupa naunika, smatrajui da on zanemaruje kljuni istorijski i kulturni kontekst komunizma. Specifini inioci koje naglaavaju naunici, pristalice drugog pristupa, prilino su razliiti i ukljuuju prirodu i posledice politike opozicije i kriza,8 istovremeno odvijanje postkomunistike politike, ekonomske pa (u nekim sluajevima) ak i nacionalne tranzicije,9 specifinu institucionalnu strukturu komunistikih sistema,10 i individualne orijentacije i bihevioralnu praksu razvijene u komunizmu.11 ali, istorijski naglasak i kauzalna logika su slini, pa im je zajedniki argument to da se bez razumevanja komunistike prolosti teko moe shvatiti postkomunistika sadanjost i budunost. Moda jeste paradoksalno, ali iako bi se moglo oekivati da snaga tog naslea vremenom opada, panja koju mu naunici poklanjaju u stvari se poveala od uruavanja sistema dravnog socijalizma, to omoguava neophodnu korekciju aistorijskog pristupa o kojem je prethodno bilo rei. Iako su o ova dva suprotna pristupa voene ustre rasprave,12 sve je vie naunika koji nastoje da kombinuju elemente i jednog i drugog.13 tavie, naunici koji zastupaju ova dva pristupa bez obzira na to da li na8 9 10 Grzegorz Ekiert, The State against Society: Political Crises and Their Aftermath in East Central Europe (Princeton: Princeton university Press, 1996). Claus Offe, Capitalism by democratic design? democratic Theory Facing the Triple Transition in East Central Europe, Social Research, sv. 58, br. 4 (1991), str. 865-892. Valerie Bunce, Subversive Institutions: The Design and the Destruction of Socialism and the State (Cambridge: Cambridge university Press, 1999); Steven L. Solnick, Stealing the State: Control and Collapse in Soviet Institutions (Cambridge, Ma: Harvard university Press, 1998). ken Jowitt, New World Disorder: The Leninist Extinction (Berkeley: university of California Press, 1992); Piotr Sztompka, Civilizational Incompetence: The Trap of Post-Communist Societies, Zeitschrift fur Soziologie, sv. 22, br. 2 (1993), str. 85-95; Piotr Sztompka, The Intangibles and Imponderables of the Transition to democracy, Studies in Comparative Communism, sv. 24, br. 3 (1991), str. 295-311. Vidi pre svega otru raspravu izmeu Valeri Bans, sa jedne strane, i Filipa mitera i Teri karl, sa druge: Philippe C. Schmitter i Terry Lynn karl, The Conceptual Travels of Transitologists and Consolodologists: How Far to the East Should They attempt to Go? Slavic Review, sv. 53, br. 1 (prolee 1994), str. 173-185; Valerie Bunce, Should Transitologists Be Grounded? Slavic Review, sv. 54, br. 1 (1995), str. 111-127; Terry Lynn karl i Philippe C. Schmitter, From Iron Curtain to a Paper Curtain: Grounding Transitologists or Students of Postcommunism? Slavic Review, sv. 54, br. 4 (1995), str. 965-978. Od novijih knjiga u kojima su kombinovani aspekti oba pristupa vidi, na primer, Juan J. Linz i alfred Stepan, Problems of Democratic Transition and Consolidation: Southern Europe, South America, and Post-Communist Europe (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1996); Jon Elster, Glaus Offe, i ulrich k. Preuss, Institutional Design in Post-Communist Societies: Rebuilding the Ship at Sea (Cambridge: Cambridge university Press, 1998); david Stark i Laszlo Bruszt, Postsocialist Pathways: Transforming Politics and Property in East Central Europe (Cambridge: Cambridge university Press, 1998).

11

12

13

Uvod

17

glaavaju savremene ekonomske i politike varijable ili istorijske inioce komunistike ere esto pretpostavljaju, ili zakljuuju, da unutar regiona postkomunistike Evrope postoje velike razlike.14 Ova novina, odnosno isticanje postkomunistikih razlika, esto predstavlja neposrednu reakciju na nekadanju sovjetologiju, za koju se smatra da je preterano naglaavala slinosti komunistikih zemalja.15 drugim reima, ak i naunici koji govore o snazi komunistikog naslea uglavnom istiu kako pojedine komunistike zemlje imaju veoma razliita istorijska iskustva i, uopte, nastoje da pokau kako su ta razliita iskustva doprinela trajnim razlikama u sadanjosti.16 Ova studija polazi od gledita i nalaza pristupa koji se oslanja na naslee, ali ga dopunjuje sa dva kljuna aspekta i, u celini, upuuje na teorijsko preispitivanje problema relativnih slinosti ili razlika meu zemljama postkomunistike Evrope. Na prvom mestu, imajui u vidu tekoe u prikupljanju uporedivih podataka u razliitim zemljama i regionima, studijama koje istiu razlike izmeu postkomunistikih zemalja esto nedostaju komparativne referentne take pomou kojih bi se te razlike mogle oceniti i uporediti sa onima izmeu postkomunistikih i nepostkomunistikih zemalja.17 Pa ipak, bez irih poreenja teko je utvrditi koliko je razlika razliita. Nasuprot tome, ova knjiga koristi nove i sveobuhvatne izvore podataka za poreenje obrazaca lanstva postkomunistikih graana i ljudi iz drugih delova sveta. Iako, naravno, postoje razlike izmeu pojedinih postkomunistikih zemalja odnosno, nivo lanstva u organizacijama sigurno nije identian u celom regionu ove razlike su relativno male kada se posmatraju iz ire uporedne perspektive. drugo, iako je naglaavanje razlika izmeu postkomunistikih zemalja moda pogodno za studije koje se bave elitama ili institucijama, nalazi ove knjige ukazuju na znaajne, iako esto zanemarene, slinosti na socijetalnom nivou, odnosno nivou masa. Iako je nagli nestanak komuVidi, na primer, Jacques rupnik, The Postcommunist divide, Journal of Democracy, sv. 10, br. 1 (1999), str. 57-62; Fish, democratizations requisites. 15 Vidi Ekiert, The State against Society, za eksplicitnu formulaciju razlike u odnosu na sovjetologiju. 16 Vidi, na primer, Ekiert, The State against Society; Bunce, Subversive Institutions; Valerie Bunce, regional differences in democratization: The East versus the South, Post-Soviet Affairs, sv. 14, br. 3 (1998), str. 187-211; Bunce, The Political Economy of Postsocialism. 17 Nekoliko znaajnih izuzetaka ine i Linz i Stepan, Problems of Democratic Transition and Consolidation; Bunce, regional differences in democratization; i Bela Greskovits, The Political Economy of Protest and Patience: East European and Latin American Transformations Compared (New York: Central European university Press, 1998). 14

18


nistikih institucija dozvolio domaim elitama i stranim savetnicima da brzo stvore nove politike i ekonomske institucije koje se u velikoj meri razlikuju od zemlje do zemlje, pokazalo se da su socijetalne slinosti mnogo otpornije na promene. u tom smislu, ova studija polazi od nekih nedavno izvrenih komparativnih anketnih istraivanja u kojima se zakljuuje da postoje ogromne slinosti izmeu postkomunistikih zemalja, naroito u pogledu pitanja kao to su znaaj slobode od dravne kontrole i svima zajedniko nepoverenje u organizacije civilnog drutva.18 ukratko, usredsreivanje na obine graane, uz pomo u velikoj meri uporedivih podataka, uvodi novi pogled na koherentnost postkomunistike Evrope kao regiona, i tako dopunjuje i pojaava trenutno dominantan naglasak koji se stavlja na postkomunistike razlike. Time se ne porie postojanje mnogih drugih razlika izmeu zemalja i drutava ovog regiona, ali je u smislu nivoa lanstva u dobrovoljnim organizacijama tanije da se ova variranja posmatraju kao razlike u stepenu nego kao razlike u vrsti. drugim reima, ne samo da graani postkomunistikih drutava znatno manje pristupaju organizacijama od graana drugih zemalja i regiona sveta, nego su i razlike izmeu tih zemalja manje od onih koje postoje izmeu njih i nepostkomunistikih drutava, bez obzira na to da li se radi o starijim demokratijama ili postautoritarnim zemljama koje pripadaju drugim regionima ili kontinentima. Ne elim da kaem da se razlika u stepenu, a ne vrsti odnosi na sve, pa ak ni na najvei broj aspekata postkomunistike transformacije. Pitanja kao to su obim, vrsta i tempo politikih i ekonomskih reformi, razvoj sistema politikih partija ili proirenje NaTO ili Evropske unije, predstavljaju legitimne i vane primere razlike u vrsti gde je empirijska stvarnost takva da ima smisla isticati znaajne razlike unutar regiona. to se tie pitanja lanstva u dobrovoljnim organizacijama koje je na socijetalnom nivou naroito kada se posmatra iz ire regionalne perspektive nalazi i analiza izloeni u ovoj knjizi ukazuju na upadljivu slinost u celom regionu postkomunistike Evrope.18 Vidi naroito brojne studije riarda rouza i njegovih kolega, ukljuujui i richard rose, Freedom as a Fundamental Value, International Social Science Journal, br. 145 (1995), str. 454-471; William Mishler i richard rose, Trust, distrust and Skepticism: Popular Evaluations of Civil and Political Institutions in Post-Communist Societies, Journal of Politics, sv. 59, br. 2. (1997), str. 418-451; i richard rose, William Mishler, i Christian Haerpfer, Democracy and Its Alternatives: Understanding Post-Communist Societies (Baltimore: Johns Hopkins university Press, 1998).

UvodSTudIJE SLuaJa

19

Jedan od naina da pokaem postojanje obrasca slinog, relativno niskog, nivoa lanstva u dobrovoljnim organizacijama u postkomunistikoj Evropi jeste da se usredsredim na dve studije sluaja, odnosno na rusiju i Istonu Nemaku. Ova dva sluaja se u velikoj meri razlikuju u odnosu na najvei broj savremenih inilaca koji bi omoguili alternativno objanjenje varijacije u nivou uea u dobrovoljnim organizacijama: ekonomski pokazatelji su u Istonoj Nemakoj vrlo visoki, a u rusiji izuzetno niski; politike i pravne institucije su veoma dobro razvijene u Istonoj Nemakoj, koja je nasledila razvijeni sistem Zapadne Nemake, dok je ruski politiki i pravni sistem jo uvek veoma slab i nerazvijen; i ova dva drutva pripadaju razliitim kulturnim i verskim civilizacijama. Znaajna varijacija izmeu ova dva sluaja u pomenutim oblastima daje analitiarima najpovoljniju mogunost za objanjenje uzroka slinih niskih nivoa graanske participacije u postkomunistikoj Evropi.19 Pored ova tri faktora postojee ekonomsko blagostanje, politike institucije i civilizacija koji se mogu ispitivati sistematino korienjem nacionalnih podataka drutva rusije i Istone Nemake se, iz dominantne perspektive, sagledavaju kao potpuno razliita jedno od drugog. Ostavljajui po strani nacionalne stereotipe, rusi oigledno ive u neizvesnijem okruenju u kojem moraju neprekidno da se bore da bi se ekonomski odrali, s politikim sistemom koji karakteriu samovoljni propisi i teatralna politika i u kojem jo uvek vlada veliki strah od drave i polici19 drugim reima, ja primenjujem Milov metod slaganja ili ono to Pevorski i Ten nazivaju pristup najrazliitijih sistema. Taj pristup je najprikladniji za objanjenje zagonetke koja predstavlja sredite ovog projekta gde se u celini postkomunistikih zemalja slian ishod (slabo civilno drutvo) moe objasniti slinim iniocima (nekim zajednikim komunistikim i postkomunistikim iskustvima) bez obzira na irok niz savremenih varijabli (ekonomske, politike, civilizacijske) u kojima ova dva sluaja pokazuju velike razlike. Mogli bismo tvrditi da sovjetska rusija i Istona Nemaka nisu bile najrazliitiji sluajevi tokom komunistikog perioda, zbog relativne slinosti njihovih krutih reima, koji su bili mnogo otporniji na reforme od reima na primer Maarske i Poljske. Ovaj izraz se ovde odnosi na savremeni postkomunistiki period u kojem se rusija i Istona Nemaka nesporno u velikoj meri razlikuju u pogledu najuobiajenijih formulisanih alternativnih varijabli. O metodu saglasnosti vidi u John Stuart Mill, A System of Logic: Ratiocinative and Inductive (New York: Harper, 1846), knjiga III, glava 8, Of the four methods of experimental inquiry; o najrazliitijim sistemima, vidi adam Przeworski i Henry Teune, The Logic of Comparative Social Inquiry (New York: John Wiley 6c Sons, 1970), glava 2, research designs. Odmerenu raspravu o jakim i slabim stranama Milovih metoda vidi u Stanley Lieberson, Small Ns and Big Conclusions: an Examination of the reasoning in Comparative Studies Based on a Small Number of Cases, u Charles C. ragin and Howard S. Becker, ur., What Is a Case? Exploring the Foundations of Social Inquiry (Cambridge: Cambridge university Press, 1992).

20


je.20 Nasuprot tome, Istoni Nemci imaju manje neposrednih strahova, ali moraju da se izbore sa veoma vidljivim prisustvom Zapada koji ih, po njihovom miljenju, ocenjuje, potcenjuje, pa ak i ismeva.21 Pritom, oba drutva misle da su ona sama i njihovi problemi jedinstveni: Istoni Nemci zbog Zapada, jer nijedno drugo postkomunistiko drutvo nema ni prednosti ni nepogodnosti koje je njima donelo ujedinjenje Nemake, a rusi zbog zajednikog oseanja istorijske predodreenosti, sudbine i kulture.22 Iako su tokom komunistikog perioda i demokratska republika Nemaka (ddr) i Sovjetski Savez navoeni kao primeri tvrdih komunistikih reima, najvei broj naunika smatrao je da su ova dva drutva veoma razliita, naroito imajui u vidu znatno vii ivotni standard u Istonoj Nemakoj. Poslednja razlika izmeu njih je geografska: Istona Nemaka i rusija nalaze se na dva kraja regiona postkomunistike Evrope. Zato u poreenju ova dva udaljena drutva moemo istovremeno da proveravamo i uticaj geografskog poloaja, a to je inilac koji neki naunici smatraju bitnim za razumevanje politikih i ekonomskih dogaanja u regionu.23 konkretnije reeno, ovo je neobino zanimljivo poreenje jer nam doputa da se fokusiramo na dva drutva od velikog teorijskog i empirijskog znaaja. Studija sluaja rusije ima kljuni znaaj za svaku vienacionalnu studiju postkomunistike Evrope. Ona prua mogunost da se ispitaju poreklo i sutina sistema dravnog socijalizma, zemlje u kojoj je njegov uticaj najizraeniji, i u kojoj su, istovremeno, postojei postkomunistiki problemi naroito akutni. Nasuprot tome, Istona Nemaka je bitan sluaj koji treba objasniti zato to je toliko kontraintuitivna; imajui u vidu korist koju je zbog ujedinjenja imala od zapadnonemakog bogatstva i institucija, smatralo se da bi ona danas trebalo da ima snano i ivo civilno drutvo. injenica je, meutim, da sve vei broj studija u kojima se porede20 Izvanredan prikaz ekonomskih problema u savremenoj rusiji vidi u david M. Woodruff, Money Unmade: Barter and the Fate of Russian Capitalism (Ithaca, NY: Cornell university Press, 1999). O problemima razvoja efikasnog pravnog sistema u rusiji vidi kathryn Hendley, Legal development in Post-Soviet russia, Post-Soviet Affairs, sv. 13, br. 3 (1997), str. 231-256. 21 Moje tumaenje nemake podele na istok i zapad vidi u Marc Howard, an East German Ethnicity? understanding the New division of unified Germany, German Politics and Society, sv. 13, br. 4 (1995), str. 49-70. 22 Vidi Nancy ries, Russian Talk: Culture and Conversation during Perestroika (Ithaca, NY: Cornell university Press, 1997). 23 Vidi Jeffrey S. kopstein i david a. rilly, Geographic diffusion and the Transformation of the Postcommunist World, World Politics, sv. 53, br. 1 (2000), str. 1-37.

Uvod

21

Istona i Zapadna Nemaka zakljuuje da je razlika izmeu Istoka i Zapada mnogo vea od poetnih oekivanja (i nada). Najuoljiviji indikator opstanka drutvene podele jeste stopa meovitih brakova. u Berlinu gradu u kojem je, prirodno, interakcija izmeu Zapada i Istoka najvea i gde ljudi sa obe strane ive i rade u neposrednoj blizini stopa meovitih brakova Istonih i Zapadnih Nemaca bila je 1995. godine samo 3,4%, to je beznaajno u poreenju sa stopom od 20% koliko obe ove grupe belee u odnosu na strance.24 umesto da se vremenom poveava, procenat meovitih brakova je u Berlinu 1998. godine praktino pao ispod 2,4%.25 a to se tie uea u dobrovoljnim organizacijama, najvei broj studija pokazuje da jaz izmeu Zapada i Istoka i u tom pogledu ostaje vrlo velik.26 Bez obzira na velike strukturne razlike izmeu Istone Nemake i rusije danas, nalazi ove studije ukazuju i na upadljive socijalne slinosti, to u znaajnoj meri podrava argumente o trajnom uticaju komunistikog iskustva. Stanovnici obe zemlje prolaze kroz slian socijetalni proces u nastojanju da se izbore sa nasleem dugotrajnog iskustva ivljenja u rigidnom komunistikom sistemu, dok istovremeno teko prihvataju stvarnost novog politikog i ekonomskog poretka, u kojem se mnogi graani ve oseaju iznevereni. a injenica da ova dva drutva za koja bi najvei broj ljudi pretpostavio da su danas, posle skoro decenije od pada komunizma, potpuno drugaija pokazuju tolike slinosti, snano potvruje gledite da se, bar to se tie lanstva u dobrovoljnim organizacijama, razlike izmeu postkomunistikih zemalja mogu najbolje okarakterisati24 Vidi allgemeine deutsche Nachrichtenagentur, die Ost-West Ehe bleibt auch weiter die ausnahme, Berliner Zeitung, august 9, 1996. 25 Vidi Peter Neumann i ulrich Paul, Zehn Jahre nach der Grenzoffnung entsteht eine neue Berlin-Identitat, Berliner Zeitung, November 9, 1999. 26 Vidi Stephen Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany: Interest Groups in PostCommunist Society (Cambridge: Cambridge university Press, 2000); Wade Jacoby, Imitation and Politics: Redesigning Modern Germany (Ithaca, NY: Cornell university Press, 2000); Bernhard Wessels, Burger und Organisationen in Ost-und Westdeutschland: Vereint und doch verschieden? u Volker Eichener et al., ur., Probleme der Einheit: Organisierte Interessen in Ostdeutschland (Marburg: Metropolis-Verlag, i99z); dieter rucht, Barbara Blattert, i dieter rink, Soziale Bewegungen auf dem Weg zur Institutionalisierung. Zum Strukturwandel altemativer Gruppen in beiden Teilen Deutschlands (Frankfurt/M: Campus, 1997); Eckhard Priller, Veranderungen in der politischen und sozialen Beteiligung in Ostdeutschland, u Wolfgang Zafp and roland Habich, ur., Wohlfahrtsentwicklung im vereinten Deutschland. Sozialstruktur, sozialer Wandel und Lebensqualitdt (Berlin: Edition Sigma, 1996); Helmut k. anheier et al., ur., Der Dritte Sektor in Deutschland: Organisationen zwischen Staat und Markt ingesellschattlzhen Wandel (Berlin: Edition Sigma, 1998); Jrgen Baur, uwe koch, and Stephan Telschow, Sportvereine im Ubergang. Die Vereinslandschaft in Ostdeutschland (aachen: Meyer und Meyer, 1995).

22


kao razlike u stepenu, a ne vrsti. Iako je potrebno da se detaljnija istraivanja i analize proire i na druge zemlje postkomunistike Evrope, naroito one koje se nalaze izmeu rusije i Istone Nemake i to i u geografskom smislu i u pogledu drugaijih politikih, ekonomskih i civilizacijskih varijabli ja zastupam stav da se isti uzroni procesi, na razliite naine i u razliitom stepenu, odvijaju i u ostalim delovima regiona.STrukTura kNJIGE

Ova knjiga se bavi temom uea u dobrovoljnim organizacijama iz nekoliko razliitih uglova. redosled poglavlja ima specifinu organizacionu logiku. Ja polazim od razvijanja teorijskih problema, pojmova i pitanja koji su bitni za ovaj projekat. Izlaem, zatim, kljune empirijske rezultate koji ine zavisnu varijablu, ili najveu zagonetku koju je potrebno odgonetnuti. I, konano, dajem kauzalno objanjenje koje tu zagonetku reava, koristei dva sasvim razliita, ali komplementarna, metodoloka pristupa. Naredna dva poglavlja su prvenstveno teorijska i koncepcijska. u drugom poglavlju, izlaem teorijski okvir za preostali deo knjige. Posle razmatranja dva alternativna gledita koja istiu znaaj drave i privrede, razraujem iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama. Ovaj teorijski pristup usmeren je na pojedince, kao aktere koji prave odreene izbore, i naglaava iskustva u realnom ivotu a ne opte stavove i orijentacije. dokazujem kako je, da bi do socijetalnih promena uopte dolo i da bi one bile trajne, potreban sticaj tri inioca. Pre svega, nove institucije moraju biti autoritativne i obavezujue; drugo, one moraju biti izgraene na postojeoj tradiciji i kulturi; i tree, za promenu navika ljudi i akulturaciju potrebno je da proe nekoliko decenija i generacija, kako bi socijetalna promena bila odluna i trajna. komunistike institucije osnovane posle 1917. godine u Sovjetskom Savezu i posle drugog svetskog rata u Istonoj Evropi, uspele su da preoblikuju i homogenizuju razliite populacije, iako sigurno ne onako kako je prvobitno zamiljeno. Ekonomija nestaica i nemilosrdna kontrola koju je komunistika partija vrila nad privatnom sferom dovele su do toga da graani irom komunistike Evrope razviju adaptivne mehanizme ponaanja, usmerene na privatne mree, koje su pojaale otru razliku izme-

Uvod

23

u javne i privatne sfere.27 Nasuprot tome, postkomunistike institucije, pored toga to su jo uvek prilino nove i nepoznate, zasnovane su na neoliberalnim idejama i institucijama koje su u mnogo emu suprotne prethodnim iskustvima i praksi ljudi i ukljuuju bitne koncepte individualne inicijative i samomotivacije, koje je, po definiciji, teko nametnuti silom. Iako je, naravno, dolo do odreenih socijetalnih promena, one nisu ni blizu onoliko velike i odlune kao to su to mnogi analitiari oekivali, imajui u vidu dramatinu i brzu promenu politikih i ekonomskih institucija koja je usledila posle pada komunizma. u drugom poglavlju uvodim i tri najvanija uzrona inioca na individualnom nivou prema kojima se upravlja analiza u narednim poglavljima: (1) najvei broj graana postkomunistikih drava jo uvek pokazuje snano nepoverenje u organizacije i izbegava ih, ak i sada kada je uee u njima dobrovoljno; (2) mnoge privatne i neformalne mree formirane za vreme komunizma zbog politizacije i dravne kontrole javne sfere, kao i ekonomije nestaice odrale su se do danas u potpuno novom institucionalnom okruenju i, praktino, destimuliu veliki broj ljudi da pristupi zvaninim organizacijama; (3) mnogi graani postkomunistikih zemalja izuzetno su nezadovoljni novim politikim i ekonomskim sistemom koji nije opravdao njihove nade i ideale, pa ih to razoaranje navodi da se jo vie povuku iz javnog delovanja. Ja dokazujem da ova tri inioca, koja ukljuuju iskustvenu reinterpretaciju prolih iskustava ljudi u svetlu novih institucija i dogaaja, imaju i uzajamno pojaavaju snano negativno dejstvo na njihovo uee u dobrovoljnim organizacijama. Tree poglavlje se, uglavnom, bavi koncepcijskom analizom civilnog drutva koja obuhvata njegovo znaenje, ulogu koju ima u procesu demokratizacije i nain na koji se moe empirijski prouavati. Posle napomene o odnedavno pravoj poplavi studija o civilnom drutvu, koje esto koriste nejasne i nedosledne konceptualizacije, polazim od toga to civilno drutvo postavljam u kontekst irih socijetalnih odnosa u demokratskom sistemu. ukljuivanjem pet arena demokratizacije koje, prema Huanu Lincu i alfredu Stepfanu, ine civilno drutvo, politiko drutvo, ekonomsko drutvo, vladavina prava i dravna birokratija, ilustrujem i objanjavam razlike koje izmeu njih postoje. Pravim razliku izmeu vladavine prava i dravne birokratije, koje se zasnivaju na pravnim racional27 Vidi optu raspravu u Bunce, Subversive Institutions, glave 2 i 3; Jowitt, New World Disorder, naroito str. 86-87, 87; Vladimir Shiapentokh, Public and Private Life of the Soviet People: Changing Values in Post-Stalin Russia (Oxford: Oxford university Press, 1989).

24


nim institucijama i organizacionim principima, i tri preostale arene, koje ine organizacije i grupe ljudi. Tvrdim da dok grupe politikog drutva uglavnom formiraju politike elite zainteresovane za poloaj i linu vlast, a organizacije ekonomskog drutva ekonomske elite, prvenstveno zainteresovane za materijalnu dobit, civilno drutvo predstavlja sferu obinih graana koji pristupaju organizacijama i uestvuju u njihovom radu u skladu sa sopstvenim interesima, potrebama ili eljama, ne traei direktno ni vlast ni dobit, iako ponekad ele da ostvare politiki uticaj, a esto imaju i potrebu za finansijskom pomoi. Posle objanjenja osnovnih teorijskih i analitikih razlika izmeu politikog, ekonomskog i civilnog drutva pokazujem da se ona, u stvarnosti, esto preklapaju. Na primer, politike stranke ukljuuju i politike elite i masovno lanstvo, dok sindikate ine i ekonomske elite i radnici. Meutim, bez obzira na velika preklapanja, upravo nam ukazivanje na opte razlike izmeu civilnog, politikog i ekonomskog drutva pomae da bolje shvatimo ta civilno drutvo jeste, a ta nije. Tree poglavlje nastavljam raspravom o vrlinama civilnog drutva, usmeravajui se na njegovu sposobnost da utie na dravu i podstakne ljude da proire krugove svog udruivanja, pri emu i jedno i drugo stvaraju aktivniju i u veoj meri participativnu i dinaminu demokratiju. konano, tvrdim da najefikasniji nain za empirijsko prouavanje civilnog drutva, naroito poreenjem vie zemalja, nije brojanje postojeih ili nominalno registrovanih organizacija, ve fokusiranje na obim lanstva u organizacijama i uee obinih graana, koje se prilino precizno moe izmeriti reprezentativnim anketnim istraivanjem. u etvrtom poglavlju izlaem empirijske nalaze koji predstavljaju kljunu polaznu liniju, komparativnu meru uea u dobrovoljnim organizacijama u irem krugu zemalja. Te zemlje su podeljene u tri grupe, klasifikovane na osnovu tipa prethodnog reima, kao starije demokratije, postautoritarne ili postkomunistike zemlje. Podaci uglavnom potiu iz Svetskog pregleda vrednosti (WVS) 1995-97. godine. Formulacije pitanja su identine, pri emu se od ispitanika trai da odgovore jesu li ili nisu lanovi svake od navedenih devet dobrovoljnih organizacija, odnosno: (1) crkve ili verske organizacije, (2) sportskog ili rekreativnog kluba, (3) obrazovne, kulturne ili umetnike organizacije, (4) sindikata, (5) politike stranke ili pokreta, (6) ekoloke organizacije, (7) profesionalnog udruenja, (8) dobrotvorne organizacije i (9) neke druge dobrovoljne organizacije.

Uvod

25

rezultati pokazuju da je, s deliminim izuzetkom radnikih sindikata, uee u dobrovoljnim organizacijama u postkomunistikim zemljama mnogo manje nego u starijim demokratijama ili postautoritarnim zemljama. u poreenju sa druge dve grupe, postkomunistike zemlje su skoro iskljuivo grupisane na najniem nivou lanstva u organizacijama. tavie, analiza promena u rangiranju zemalja od 1990-91. do 1995-97. godine pokazuje da se nivo lanstva u postkomunistikim zemljama znaajno smanjio, naroito u poreenju sa postautoritarnim zemljama. konano, od 1995-97 do 1999. godine nivo uea je opao i u Istonoj Nemakoj i u rusiji to pokazuje ne samo da je nivo lanstva u organizacijama u postkomunistikim zemljama veoma nizak, ve i da je mogue da e se jo vie smanjiti. koristei meru iz podataka Svetskog pregleda vrednosti o lanstvu u organizacijama kao zavisnu varijablu, ispitujem nekoliko znaajnih hipoteza koje naglaavaju ekonomske, politiko-institucionalne i civilizacijske inioce, uz varijablu za tip prethodnog reima i nekoliko promenljivih individualnog tipa koje imaju kljuni znaaj u literaturi o politikoj participaciji i civilnom drutvu. rezultati vrlo jasno pokazuju da je tip prethodnog reima a naroito prethodno komunistiko iskustvo najznaajnija i najsnanija varijabla za objanjenje lanstva u organizacijama. Ovaj nalaz ukazuje na potrebu za daljim dubljim razmatranjem specifinih elemenata tog prethodnog komunistikog iskustva kako bi se objasnilo zato postkomunistike zemlje imaju relativno nizak nivo lanstva u organizacijama u poreenju sa starijim demokratijama i postautoritarnim zemljama. dok je namera etvrtog poglavlja da prikae, okarakterie i objasni nivo participacije u dobrovoljnim organizacijama u iroj regionalnoj perspektivi, peto i esto poglavlje imaju za cilj da daju uzrono objanjenje izuzetno niskih rezultata u postkomunistikom regionu. Peto poglavlje ukljuuje i originalno reprezentativno istraivanje sprovedeno 1999. godine u Zapadnoj Nemakoj, Istonoj Nemakoj i rusiji pod nazivom Studija o lanstvu u organizacijama graana postkomunistikih zemalja (PCOMS).28 u tom poglavlju se statistika analiza koristi za ispitivanje niza razliitih hipoteza na individualnom nivou, na dva razliita naina. Prvi koristi podatke iz istraivanja na individualnom nivou iz sva tri dru28 Vie pitanja u anketi PCOMS bilo je usmereno na reprezentativni uzorak zapadnonemakih ispitanika, to je omoguilo neka osnovna poreenja izmeu Istonih i Zapadnih Nemaca.

26


tva, da bi procenio znaaj varijabli drutveno-ekonomskog statusa (SES) kao to su prihod, obrazovanje, ivotna dob i rod, kao i veliina grada, uz individualnu varijablu prethodnog komunistikog iskustva. rezultati pokazuju da, bez obzira na to to su drutveno-ekonomske varijable ponekad statistiki znaajne, prethodno komunistiko iskustvo predstavlja najsnaniju promenljivu, to govori o tome da drugi, konkretno postkomunistiki, faktori koji nisu obuhvaeni standardnim modelom drutveno-ekonomskih varijabli mogu biti uzrono relevantni. druga statistika analiza u petom poglavlju podrobnije obrauje elemente prethodnog komunistikog iskustva, ukljuujui tri uzrona inioca uvedena u drugom poglavlju da bi ispitala njihov uticaj na lanstvo u organizacijama u istononemakom i ruskom uzorku. Tu operacionalizujem koncepte nepoverenja u komunistike organizacije, opstajanja prijateljskih mrea i razoaranja postkomunizmom i ispitujem njihov uzroni uticaj na lanstvo u organizacijama. rezultati pokazuju da sva tri faktora imaju eksplanatornu mo. Bez obzira na to da li se radi o spojenom uzorku ispitanika iz rusije i Istone Nemake ili o svakom uzorku posebno, ukljuivanje ovih specifino postkomunistikih varijabli uveliko poboljava procenat varijabilnosti objanjen samo drutveno-ekonomskim faktorima. ukupno gledano, ova analiza daje snanu empirijsku podrku iskustvenom pristupu, pokazujui kako prola iskustva ljudi i njihove tekue reinterpretacije tih iskustava mogu najbolje da objasne njihovo sadanje ponaanje. esto poglavlje nastoji da dopuni statistiku analizu iz petog poglavlja uvodei zakljuke iz 60 dubinskih intervjua sa obinim Istonim Nemcima i rusima. u ovoj interpretativnoj analizi razvijam i primenjujem tri osnovna postkomunistika inioca mnogo detaljnije nego to se to moe uiniti zatvorenim pitanjima iz ankete koriene u petom poglavlju. Pokazujem kako se svaki od ova tri inioca odnosi prema ivotnoj prii mojih ispitanika, opisanoj njihovim reima, i pritom ubacujem mnogo citata i primera kako bih ilustrovao prethodno pokazanu kauzalnu vezu izmeu eksplanatornih inilaca i lanstva i uea mojih ispitanika u dobrovoljnim organizacijama. Pre svega, poredim odgovore i prie istononemakih ispitanika sa ruskim, ukazujui na osnovne slinosti ali i na nekoliko znaajnih razlika. I ovoga puta je zajedniki teorijski element kauzalnih inilaca nain na koji ljudi tumae svoje prethodno iskustvo kada prave izbore u vezi sa svojim sadanjim ponaanjem. Sve u svemu, esto poglavlje obezbeuje kompletnije i bogatije razumevanje graana postko-

Uvod

27

munistikih drutava i niza iskustava kroz koja su proli, i pomae da se bolje i temeljnije objasni izrazito nizak nivo lanstva u organizacijama stanovnika dananje postkomunistike Evrope. konano, u sedmom poglavlju zakljuujem knjigu raspravom o nekim njenim irim implikacijama. Poinjem ocenom uticaja nalaza knjige na sagledavanje postkomunistike Evrope kao raspoznatljivog i koherentnog regiona. Pokazujem da su naunici pourili kada su naglasili razlike u elitama i institucijama, odbacujui slinosti komunistikog iskustva u zemljama regiona i njegovo trajno naslee naroito na socijetalnom nivou. Navodim da bi utvrivanje slinog niskog nivoa participacije u celom regionu, potpomognuto nalazom o slinim kauzalnim iniocima u dva inae veoma razliita drutva, trebalo da dovede do preispitivanja relativnih slinosti i razlika izmeu zemalja postkomunistike Evrope. Zatim raspravljam o pozitivnim i negativnim tumaenjima uticaja koji e nizak nivo uea graana postkomunistikih drutava u dobrovoljnim organizacijama imati na postkomunistiku demokratiju. Tvrdim da je slabost civilnog drutva izrazita i potencijalno opasna karakteristika postkomunistike demokratije, ali sugeriem da paradoksalno to neangaovanje moe istovremeno spreiti stvaranje antidemokratskih snaga sa irokom i organizovanom podrkom graana zbog nasleenog nepoverenja u sve vrste javnih organizacija. Iako moda ne postoji mogunost sloma ili pretnja opstanku demokratije, kvalitet postkomunistike demokratije je zbog slabosti civilnog drutva smanjen, jer se graani sve vie udaljavaju od politikog procesa, dok istovremeno nedostaje institucionalni uticaj koji bi te organizacije mogle da obezbede. Nastavljam sa razmatranjem spekulativnijeg pitanja o tome kako bi se nalazi ove knjige mogli vremenom promeniti. usredsreujem se na potencijalne efekte koje bi promena generacija ili institucionalne strukture mogla imati na postojei obrazac neparticipacije u postkomunistikim drutvima i predviam da e, u bliskoj budunosti, sutinskih promena uglavnom biti malo. konano, zavrna razmatranja posveujem neemu to predstavlja smeo izazov, odnosno onome to se moe uiniti da bi se popravila postojea situacija. Iako ustanovljeni obrasci nisu nimalo ohrabrujui, istiem kljunu ulogu drave kao kooperativnog partnera civilnog drutva i naglaavam potrebu da se krene dalje od neoliberalnog dogmatizma o institucionalnom oblikovanju ka fleksibilnom i otvorenom pristupu koji je osetljiviji na istoriju i lina iskustva graana u postkomunistikim drutvima.

28ISTraIVaNJE


Ova knjiga se zasniva na nekoliko tipova i izvora podataka i koristi viestruke metode u nastojanju da prui kauzalno objanjenje koje je teorijski i empirijski uverljivo. Pored analize postojeih podataka i sekundarne literature, obuhvatam i nalaze sopstvenih empirijskih istraivanja, primenjujui induktivan teorijski pristup zajedno sa kvantitativnom i kvalitativnom metodom. kombinacija zatvorene ankete i otvorenih intervjua dozvoljava ispitivanje centralne zagonetke ove studije koristei dva razliita, ali komplementarna metoda prikupljanja podataka, to pomae da se potvrde i proire nalazi ove knjige. Statistika analiza ukljuuje ispitivanje i iskljuivanje niza alternativnih hipoteza, i pritom istovremeno pokazuje eksplanatornu mo tri osnovna teorijska inioca za koja pretpostavljam da e se odraziti na lanstvo u organizacijama. a interpretativni pristup daje dubinu i vrstinu statistikim nalazima, kao i mnogo detaljniji, kontekstualizovaniji i sugestivniji opis kauzalne logike argumenta. upotreba i kombinovanje ova dva razliita metodoloka pristupa omoguavaju mnogo rigorozniju primenu i ispitivanje osnovnog teorijskog argumenta ove knjige o uzronom efektu prethodnog iskustva ljudi na njihovo sadanje ponaanje. tavie, ova metodoloka komplementarnost predstavlja odgovor na pozive koje su komparativni istraivai svih teorijskih i metodolokih pravaca nedavno uputili naunicima da u svojim empirijskim istraivanjima koriste viestruke metode.29 I to je najznaajnije, injenica da ova dva razliita pristupa ukazuju na iste rezultate, pokazujui istu vrstu podrku istorijskim i iskustvenim iniocima, daje veu uverljivost argumentu i nalazima nego to bismo je mogli dobiti primenom samo jednog od njih. u celini gledano, ova knjiga nastoji da opie i objasni komplikovani ivot graana komunistikih i sada postkomunistikih drutava. Samo ako budu razumeli kako su ljudi iveli u komunizmu na koji nain su se prilagodili velikim ogranienjima zbog uplitanja drave i disfunkcio29 Vidi, na primer, Gary king, robert O. keohane, i Sidney Verba, Designing Social Inquiry: Scientific Inference in Qualitative Research (Princeton: Princeton university Press, 1994); david d. Laitin, disciplining Political Science, American Political Science Review, sv. 89, br. 2 (1995), str. 454-456; i poglavlja koja su napisali Mark I. Lichbach i alan S. Zuckerman, Margaret Levi, Marc Howard ross, i Ira katznelson u Lichbach i Zuckerman, ur., Comparative Politics: Rationality, Culture, and Structure (Cambridge: Cambridge university Press, 1997).

Uvod

29

nalne privrede i zato su njihovi odnosi s prijateljima i poznanicima imali kljunu drutvenu ulogu i kako su shvatili i prihvatili nove izazove postkomunizma, naunici i politiari e biti u mogunosti da razumeju kretanja na socijetalnom nivou u ovom regionu. u knjizi je pokazano da graani u postkomunistikim drutvima sigurno nisu oduevljene pristalice pristupanja organizacijama, ali nisu ni atomizovani pojedinci lieni drutvenih odnosa. Oni su, u stvari, obazrivi akteri koji se bore sa izazovima izuzetno dezorijentiueg sveta. Nadam se da e ova knjiga doprineti kompletnijem i jasnijem razumevanju prolih iskustava i sadanjeg ponaanja graana postkomunistike Evrope.

2 Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama

uVOd

Ovo poglavlje bavi se razradom osnovnog teorijskog argumenta knjige, induktivno izvedenim i istorijski zasnovanim iskustvenim pristupom socijetalnom kontinuitetu i promenama. Ovaj dinamini pristup posmatra pojedince kao aktere koji prave izbore na osnovu svojih prethodnih iskustava i tekuih reinterpretacija tih iskustava. On se usredsreuje na stvaranje i uvrivanje drutvenih obrazaca u komunistikom i postkomunistikom periodu. kako ovo poglavlje nema za cilj da izloi pregled literature, u njemu ne navodim mnogo citata i referenci. tavie, iako objanjavam osnovnu uzronu logiku iskustvenog pristupa, ja ga induktivno razvijam u preostalom delu knjige, u specifinom kontekstu ovog projekta i njegovih zakljuaka. Polaznu taku i sr knjige predstavlja jedan empirijski nalaz o civilnom drutvu u postkomunistikoj Evropi. kao to u to potpunije izloiti i dokazati u narednim poglavljima, sutina ovog nalaza ogleda se u danas izuzetno niskom nivou uea graana postkomunistikih zemalja u dobrovoljnim organizacijama. tavie, u poreenju sa drugim regionima sveta, varijacije izmeu postkomunistikih zemalja relativno su male. injenica da unutar regiona postkomunistike Evrope postoji slinost u pogledu nivoa lanstva u organizacijama posebno pada u oi imajui u vidu velike politike, ekonomske i kulturne razlike koje danas postoje izmeu tih zemalja. da bismo razumeli slabost civilnog drutva, zajedniku svim postkomunistikim zemljama, potrebno je da razmotrimo i zajednike elemente komunistikog iskustva i njegovog trajnog naslea.

Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenamaZNaaJ draVE I PrIVrEdE

31

Pre nego to se posvetimo samom iskustvenom pristupu, bilo bi dobro da pomenemo dva znaajna alternativna gledita. kao to to izlaem u treem poglavlju, noviji doprinosi prouavanju civilnog drutva naglaavaju ulogu dravne podrke u jaanju civilnog drutva.30 drugim reima, umesto da se civilno drutvo i drava posmatraju kao da su suprotstavljeni jedno drugom, ili u odnosu nulte sume, trebalo bi ispitati na koji nain istorijski, u raznim zemljama i esto nenamerno drava moe da deluje kao glavni akter stvaranja i podravanja civilnog drutva. Formulisan kao drutveno-nauna hipoteza, ovaj argument pretpostavlja da e snana i aktivna drava, koja je spremna da prua pomo, podstai razvoj civilnog drutva. Jasno je da u postkomunistikom kontekstu, naroito u rusiji, drava i previe esto nije obezbedila neophodna sredstva i podrku organizacijama civilnog drutva. to je jo gore, zbog politike borbe izmeu elita i rairene korupcije u skoro svim granama vlasti, pitanje civilnog drutva potisnuto je u drugi plan, iza mnogih drugih tekuih problema elite i tema institucionalnog i ideolokog karaktera koje dominiraju i u medijima i u naunim analizama u rusiji. kao to su to ve pokazali drugi naunici, civilno drutvo je u rusiji brzo nestalo sa politike i naune scene u godinama koje su usledile posle perioda mobilizacije za ruenje komunistikog reima.31 u stvari, iako su neki naunici utvrdili da se broj organizacija poveao, malo ko bi bio spreman da tvrdi kako rusija danas ima dinamino civilno drutvo.32Vidi, na primer, Theda Skocpol, How americans Became Civic, u Theda Skocpol i Moris P. Forina, ur., Civic Engagement in American Democracy (Washington, dC: Brookings Institution Press and the russell Sage Foundation, 1999); Jonah d. Levy, Tocquevilles Revenge: State, Society, and Economy in Contemporary France (Cambridge, Ma: Harvard university Press, 1999); Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany; Peter a. Hall, Social Capital in Britain, British Journal of Political Science, sv. 29, br. 3 (1999), str. 417-461. 31 Vidi, na primer, M. Steven Fish, Democracy from Scratch: Opposition and Regime in the New Russian Revolution (Princeton: Princeton university Press, 1995); i Michael E. urban, The Rebirth of Politics in Russia (Cambridge: Cambridge university Press, 1997). Slinu raspravu o Istonoj Nemakoj vidi u Charles S. Maier, Dissolution: The Crisis of Communism and the End of East Germany (Princeton: Princeton university Press, 1997). 32 Vidi, na primer, odmeren i instruktivan prikaz izazova sa kojima se suoava rusko civilno drutvo i njegovog odnosa sa ruskom dravom u Marcia a. Weigle, Russias Liberal Project: State-Society Relations in the Transition from Communism (university Park: Pennsylvania State university Press, 2000), naroito str. 333-379. 30

32


drugi znaajan argument o uslovima, ili ak preduslovima, za razvoj civilnog drutva odnosi se na ekonomiju. Ova hipoteza pretpostavlja da je stabilan i funkcionalan privredni sistem, koji poveava materijalno blagostanje graana, neophodan za trajniji razvoj civilnog drutva u zemlji.33 Sluaj rusije jo jednom snano potvruje ovaj argument, jer u toj zemlji od pada komunizma ekonomska neizvesnost i haos i dalje traju, ak i u veoj meri. drugim reima, u tako nesigurnoj ekonomskoj klimi, znajui da se mnogo ljudi mui da sastavi kraj s krajem kako bi preivelo predstojeu zimu ili pomoglo lanovima svoje porodice i bliskim prijateljima, kako se od njih moe oekivati da finansiraju dobrovoljne organizacije i da im pristupaju? Sudei po primeru rusije i drugih zemalja sa slabim institucijama i privredom koja se bori sa problemima, moglo bi nam se uiniti da ekonomska nestabilnost i odsustvo pomoi drave u potpunosti objanjavaju slabost civilnog drutva. ali, niski nivoi lanstva u organizacijama, zabeleeni u svim ostalim zemljama postkomunistike Evrope, ukljuujui i one naprednije ili uspenije kao to su Maarska, eka republika ili Poljska, ukazuju na to da ovi strukturni inioci, iako su verovatno nuni za razvoj dinaminijeg civilnog drutva, moda nisu dovoljni za njegov nastanak u postkomunistikom kontekstu.34 injenica da Istoni Nemci, iako vie od jedne decenije ive u dravi koja se esto navodi kao uzor podrke civilnom drutvu35 i imaju najvii ivotni standard u postkomunistikoj Evropi, belee slian, nizak, nivo participacije ukazuje da tu moraju biti na delu i drugi faktori. Ovim ne elim da kaem da su argumenti o znaaju drave i privrede netani ili irelevantni. Naprotiv, to su sigurno kljuni inioci razvoja i jaanja civilnog drutva. Meutim, realnost da postkomunistike zemlje, meusobno veoma razliite po tipu drave i privrede, belee sline niske nivoe lanstva u dobrovoljnim organizacijama, po kojima se razlikuju od33 Ekonomska oskudica, naravno, moe da dovede do organizovane akcije i revolta, ali je vano da se spontani protest razlikuje od organizovanog i trajnog uea u demokratskom okruenju. Izvanredan prikaz protestnih akcija u postkomunistikoj Poljskoj vidi u Ekiert and kubik, Rebellious Civil Society. 34 To isto kae i Padet koji pie da ak i u vodeim postkomunistikim zemljama, kao to su eka republika, Maarska i Poljska, u kojima su prelaz na trinu privredu i demokratska konsolidacija najvie uznapredovali, nove drutveno-ekonomske strukture ne vode asocijacionom kolektivizmu. Vidi Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany, str. 166 35 Vidi, na primer, Levy, Tocquevilles Revenge, str. 2.95-301, i Padgett, Organizing Democracy in Eastern Germany, str. 25-26.

Iskustveni pristup socijetalnom kontinuitetu i promenama

33

svih ostalih delova sveta, pokazuje da je neophodno da se razmotre i inioci koji su specifini za graane i drutva postkomunistikih zemalja.ISkuSTVENI PrISTuP SOCIJETaLNOM kONTINuITETu I PrOMENaMa

S obzirom na to da je osnovni rezultat koji se objanjava ovim projektom kolektivni obrazac neuestvovanja u dobrovoljnim organizacijama irom regiona postkomunistike Evrope, i poto je ukupan obim participacije u svakoj zemlji odreen izborima i delovanjem svakog pojedinca u njenom drutvu, najpogodnija jedinica analize jeste upravo pojedinac. Samo ako budemo razmotrili motivacije pojedinaca moi emo da shvatimo i objasnimo njihovo ponaanje. a samo ako budemo razmotrili ponaanje pojedinaca moi emo da razumemo kolektivne obrasce unutar jednog drutva i u svim drutvima u celini. Iako varijable na nivou zemalja na primer privreda i uloga drave i politikih institucija jesu znaajne, fokusiranje na inioce na nivou pojedinaca obezbeuje najneposredniju vezu za razumevanje i objanjenje lanstva u organizacijama u komparativnoj perspektivi. Centralni argument ovog teorijskog pristupa jeste tvrdnja da je sadanje ponaanje ljudi oblikovano njihovim prethodnim iskustvima i nainom na koji oni ta iskustva tumae. Logika ovog iskustvenog pristupa odgovara onome to riard rouz naziva model doivotnog uenja, povezujui teorije socijalizacije i uinka institucija, gde se podrka reimu prvobitno oblikuje socijalizacijom u ranoj mladosti i zatim kontinuirano razvija tokom zrelog doba pri emu se poetna verovanja uvruju ili menjaju u skladu sa naknadnim iskustvima.36 Osnovni uzroni mehanizam je isti, ali rouz ispituje relativan uticaj niza inilaca iz razliitih perioda ivota ljudi na njihove stavove prema prethodnom, postojeem i buduem reimu, dok je naglasak mog argumenta na ponaanju, a ne na stavovima. usredsreujui se na lanstvo i uee u dobrovoljnim organizacijama, ja razmatram uzronu vezu izmeu prethodnih obiaja, iskustava i drutvenih obrazaca ljudi i njihovih sadanjih aktivnosti. kako pojedinani akteri prave izbore koji odreuju njihovo ponaanje? u nastojanju da prui odgovor na ovo pitanje, iskustveni pristup iskustvima iz realnog ivota daje prednost nad stavovima i vrednostima. tavie, on tvrdi da ljudi tokom svog ivota u zrelom dobu mogu prome36 rose, Mishler i Haerpfer, Democracy and Its Alternatives, str. 118.

34


niti ponaanje. Ta promena, meutim, obino nije bezuslovna ili apsolutna. drugim reima, ljudi ne mogu u pravom smislu da krenu od poetka jer je seanja, navike i line odnose teko zaboraviti, prekinuti ili potpuno odstraniti. Promena je, uglavnom, prilagoavanje ili reakcija na prethodne dogaaje, iskustva i obrasce ljudskog ivota. Promenu ne mora da pokrene neki spoljni ok; ona moe da proistekne i iz novog tumaenja ili reinterpretacije starih iskustava. Iako je objanjenje promene vei izazov, najuobiajeniji ishod je, ipak, kontinuitet. Obrasci ponaanja ljudi ukljuujui i njihove radne i rekreativne navike i drutvenu i politiku participaciju esto ostaju relativno stabilni tokom celog njihovog ivota i, uglavnom se, kako ljudi stare, prilagoavaju promenama u ivotnom ciklusu. tavie, promena moe biti samo delimina ili privremena. deliminu promenu esto izazivaju nove okolnosti koje navode ljude da ponovo procene svoja prethodna iskustva i u skladu sa tim promene ponaanje. ali ako nove okolnosti ne odgovaraju oekivanjima ljudi, promena u njihovom ponaanju moda nee biti dugotrajna i oni e se ponovo vratiti svojim prethodnim obrascima. konano, proces tumaenja i ponovne procene je dinamian i neprekidan, iako nuno ne dovodi do trajnih promena. kako dolazi do trajne socijetalne promene? kada, kako i pod kojim uslovima socijetalna promena postaje trajna? Moj odgovor na ova pitanja ukljuuje i institucionalnu i kulturnu komponentu i smatram da je taj proces mnogo postupniji i istorijski uslovljeniji nego to to nove ekonomske institucionalne teorije navode. Moj pristup institucijama prati tradiciju istorijskog institucionalizma, koji institucije definie i kao donosioce pravila i kao formalne organizacije koje su mesta za ljudsku interakciju pod uslovima diferencijalne moi i autoriteta.37 tavie, institucije mogu da stvore ograniavajue uslove koji definiu raspon i vrste mogunosti u kojima ljudi razlono veruju da mogu da deluju. Institucije, meutim, neposredno ne odreuju akcije i reagovanje ljudi, i tu se vidi uloga kontingencije i onoga to ajra kacnelson naziva konfiguracija.3837 Ira katznelson, Structure and Configuration in Comparative Politics, u Lichbach i Zuckerman, Comparative Politics, str. 102. 38 katznelson, Structure and Configuration in Comparative Politics. kacnelson, koji delimino citira Margaret Somers, pie da konfigurativna mikroanaliza tei analitikoj narativnosti koja koristi prostorne i vremenske pojmove da bi rekonstruisala i u vremenu i prostoru obeleila ontoloke narative i odnose istorijskih aktera, javne i kulturne narative koji informiu njihove ivote, i kljuno ukrtanje ovih narativa sa drugim relevantnim drutvenim snagama. Vidi Margaret r. Somers, Narrativity, Narrative Identity, and Social action: rethin-


35

da bi se trajna socijetalna promena dogodila, potrebno je da se steknu tri inioca: prvo, nove institucije bi trebalo da budu autoritativne i obavezujue, a ne slabe i labave; drugo, nove institucije bi trebalo graditi na postojeim tradicijama ili kulturi drutva; i tree, potrebno je vreme da se nove institucije uvrste, i to vreme koje se meri decenijama i generacijama, a ne mesecima ili godinama. Preciznije reeno, ako nove institucije nisu autoritativne i obavezujue manja je verovatnoa da e ljudi promeniti obrasce svog ponaanja da bi im se prilagodili, jer lako mogu da nastave da se ponaaju kao i pre. Zatim, ako nisu izgraene na prethodnim tendencijama, vea je verovatnoa da e nove institucije biti pogreno shvaene, zanemarene ili odbaene. konano, nove institucije e ostati nepoznate, pa ak i tue, sve dok ne proe dovoljno vremena da one, ako su prva dva uslova zadovoljena, mogu da utiu i izmene drutvene obrasce na nain koji proizvodi i uvruje dugotrajnu socijalnu promenu. Iako ne elim da sugeriem da ova tri inioca imaju svojstvo zakona kao preduslovi za socijetalnu promenu, oni doista predstavljaju kljune faktore u tom procesu, bez kojih e svaka promena, najverovatnije, biti samo delimina i podlona vraanju na staro.TraNSFOrMaTIVNI uTICaJ kOMuNISTIkIH INSTITuCIJa

Ova rasprava je do sada imala vrlo apstraktan nivo. Sada u se posvetiti konkretnijem razmatranju komunistikog i postkomunistikog iskustva, kako bih potvrdio opte tvrdnje koje ovde iznosim. u ovom odeljku opisujem transformativni uticaj komunistikog institucionalnog sistema koji je, tvrdim, imao znaajan, odluujui i u mnogo emu homogenizujui uticaj na preoblikovanje komunistikih drutava. Zatim se, u narednom odeljku, okreem postkomunistikom periodu, usredsreujui se na izbore i ponaanja na individualnom nivou, i pokazujem kako je nasleeno iskustvo komunizma imalo znaajan i trajan uticaj na razvoj dogaaja u postkomunizmu. komunistiko iskustvo Istone Evrope i Sovjetskog Saveza predstavlja izvanredan primer transformativnog potencijala institucija. Pre uspostavljanja komunistikog sistema, posle Prvog svetskog rata u rusiji, i prvih godina posle drugog svetskog rata u Istonoj Evropi, ovaj region je inila grupa krajnje razliitih zemalja. Pored drugaijih religija i injenice da su kroz istoriju pripadale razliitim imperijama i borile se na razliitim straking English Working Class Formation, Social Science History, sv. 16 (1992), str. 604-605.

36


nama u oba svetska rata, one su pokazivale i ogromne razlike u stepenu industrijalizacije i ekonomskog razvoja i raznorodne politike tradicije. Meutim, ve pedesetih godina dvadesetog veka komunistiko rukovodstvo koje je uspostavila nemilosrdna politika moskovskog centra uspelo je da nametne i silom uvede replike sovjetskog reima koje su u celom sovjetskom bloku karakterisali isti institucionalni i ideoloki mehanizmi.39 Iako su komunisti sigurno ugradili i prethodno ojaali postojee istorijske tendencije,40 partija novog tipa je tokom narednih trideset godina uspela da stvori i drutvo novog tipa. ken dauit, otrouman i originalan naunik koji se bavio komparativnim prouavanjem komunizma, uverljivo je dokazivao da je specifina karakteristika reima koje naziva lenjinistiki bio koncept harizmatine bezlinosti. u jednom ogledu koji je napisao 1978. godine, on kae: I u liberalnim i u lenjinistikim reimima (za razliku od drutava koja su imala status seljakih), drutvena akcija bila je prvenstveno usmerena na bezline norme. Specifinost lenjinistikih reima ogleda se u tome to bezlinost nije izraena u proceduralnim vrednostima i pravilima (odnosno redovnom zakonskom postupku), ve u harizmatskoj bezlinosti partijske organizacije. Novina lenjinizma kao organizacije lei u tome to on harizmatskom bezlinou zamenjuje proceduralnu bezlinost koja je dominantna na Zapadu.41 drugim reima, komunistika drutva su, kao i liberalna drutva na Zapadu, bila zasnovana na bezlinim institucijama i normama, ali je njihova centralna i odreujua karakteristika bilo postojanje komunistike partije koja je istovremeno bila i mesto i jezgro svih drutvenih organizacija i iji je autoritet bio transcendentan, neosporan i harizmatski.42 Iako se snaga tog autoriteta u nekim delovima komunistikog bloka u odreenoj meri razlikovala, a posle vie decenija komunistike vladavine i smanjivala, institucionalna harizma komunistike partije ostala je odreujua karakteristika koja je reime sovjetskog tipa razlikovala od drugih oblika nedemokratske vlasti.4339 Jowitt, Moscow Centre, New World Disorder, str. 159-219. 40 Zanimljivu raspravu o sluajevima istorijskog kontinuiteta u Istonoj Evropi, koji datiraju jo iz pretkomunistikog perioda, vidi u andrew C. Janos, Continuity and Change in Eastern Europe: Strategies of Post-Communist Politics, East European Politics and Societies, sv. 8, br. 1 (1994), str. 1-31. 41 Pretampano pod naslovom The Leninist Phenomenon, u Jowitt, New World Disorder, str. 1. 42 Vidi, takoe, Stephen E. Hanson, Time and Revolution: Marxism and the Design of Soviet Institutions (Chapel Hill: university of North Carolina Press, 1997). 43 Mnogo detaljniju razliku izmeu komunistikih i autoritarnih reima izlaem u Poglavlju 4.


37

u svojoj nedavno objavljenoj knjizi Valeri Bans izlae korisnu sintezu raznih elemenata komunistikog iskustva, za koje kae da su bili homogenizujui, a njena formulacija karakteristinih osobina komunizma moe da poslui i za strukturiranje ove rasprave.44 Ona se usmerava na etiri centralna inioca: (1) ideoloka misija vladajue elite; (2) izgradnja ekonomskog i politikog monopola u rukama komunistike partije; (3) stapanje ne samo politike i privrede nego i partije i drave; i (4) izuzetan institucionalni prodor drave.45 Sve ove karakteristike postojale su u komunistikim sistemima irom Sovjetskog Saveza i Istone Evrope, s deliminim izuzetkom, u neto veoj meri, pluralistike Jugoslavije i, neto manjoj meri, Poljske i Maarske. Prvi inilac koji pominje V. Bans odnosi se na injenicu da su komunistiki reimi, za razliku od autoritarnih koji nastoje da ostvare stabilnost i obino deluju u kapitalistikom ekonomskom okruenju, bili orijentisani ka budunosti, otvoreno antikapitalistiki i zasnovani na pretpostavljenoj posveenosti brzoj transformaciji privrede i drutva a nakon toga, barem u teoriji, i politike.46 u praksi su komunistike zemlje koje su u veini kasnile u ekonomskom razvoju oslanjajui se na modele proizvodnje i rasta iz devetnaestog veka zapoele velike planove modernizacije koji su obuhvatali i veu industrijalizaciju i urbanizaciju na raun poljoprivrede, moderne tehnologije i drutveno-ekonomskog razvoja. Nesrena ostavtina ove gromoglasne i prkosne, i u krajnjem ishodu defektne, ideologije ogleda se u injenici da je veliki deo postkomunistikog regiona zakren neefikasnim i zastarelim fabrikama koje je, kako se pokazalo, bilo teko i reformisati i ukinuti. drugi inilac koji komunistike reime razlikuje od ostalih jeste potpuni politiki i ekonomski monopol komunistike partije. Za razliku od sistema koji doputaju privatno vlasnitvo i konkurenciju na tritu, komunistiki sistem poverio je svu odgovornost za politiko, ekonomsko i ideoloko planiranje komunistikoj eliti koja je radila u ime partije. To je dovelo do onoga to T. H. rigbi naziva monoorganizacioni poredak, odnosno zamene pluralizma i konkurencije partijom, u svim oblastima, podrujima i sektorima.47 kao posledica toga, karakteristina osobina si44 Bunce, Subversive Institutions. 45 Bunce, Subversive Institutions, str. 21-25. 46 Bunce, Subversive Institutions, str. 22. 47 T. H. rigby, The Changing Soviet System: Mono-Organizational Socialism from Its Origins to Gorbachevs Restructuring (aldershot: Edward Elgar, 1990).

38


stema dravnog socijalizma postala je meuzavisnost, ili ak fuzija ekonomije i politike pri emu su obe imale ugraenu potrebu za veim rastom i moi pod dominantnim uticajem partije.48 Ovaj spoj objanjava, na primer, zato su komunistiki reimi insistirali na obezbeivanju pune zaposlenosti, koja je predstavljala politiki prioritet, iako je takva politika oduzimala elastinost tritu rada i stvarala preveliku, suvinu, i stoga esto neefikasnu radnu snagu. Tree, za razliku od demokratskih ili drugih nedemokratskih sistema, u kojima su institucionalna i administrativna ovlaenja drave nezavisna i postavljena iznad predstavnika vladajue politike stranke koji zauzimaju poloaje u njoj, u komunistikim sistemima partija je, u sutini, bila drava. Svi poloaji u dravi, od najviih rukovodeih do onih u kolama i lokalnim udruenjima, bili su popunjeni lanovima partije. Napredovanje u karijeri i razne privilegije deljeni su na osnovu partijskog pokroviteljstva i lojalnosti, uz vrlo malo izuzetaka, naroito u onim sferama koje su makar i u najmanjoj meri bile politike. Vodei dravni funkcioneri bili su, po definiciji, vodei lanovi partije a dravni aparat je, u stvari, zavisio od njene strategije i odluka.49 kao rezultat ogromnog delokruga i uloge komunistike partije javlja se etvrti i najznaajniji za ovu knjigu inilac, koji V. Bans razmatra u svojoj istorijskoj sintezi a to je pokuaj partijske drave da izvri potpuni prodor i ostvari nadzor i kontrolu nad svim aspektima drutva. Iako autoritarni reimi uglavnom dozvoljavaju samostalne drutvene aktivnosti koje ne predstavljaju neposrednu opasnost za dravu, partija je spreila postojanje bilo kakvog asocijacionog ivota, politikih organizacija ili drutvenih pokreta odvojenih od institucionalne mree partijske drave. Zbog toga je masovna javnost postala zavisna od partijske drave u pogledu zaposlenja, prihoda, potroakih dobara, obrazovanja, stanovanja, zdravstvene zatite, drutvene i geografske mobilnosti.50 I vie od toga, partija je u stvari pokuala da zameni i samu potrebu za nezavisnom drutvenom aktivnou gustom institucionalnom mreom grupa i organizacija u kojima su lanstvo i uee obino bili obavezni ili prisilni. Malo je ljudi moglo da izbegne kontrolu partijske drave u javnoj sferi jer je skoro svako dete moralo da pristupi omladinskoj organizaciji,48 Bunce, Subversive Institutions, str. 22. 49 Bunce, Subversive Institutions, str. 23. Vidi, takoe, Maria Csanadi, Party States and Their Legacies in Post-Communist Transformation (Cheltenham, uk: Edward Elgar, 1997). 50 Bunce, Subversive Institutions, str. 24.


39

dok je svaki odrasli radnik, praktino, pripadao sindikatima ili drugim masovnim organizacijama.51 V. Bans nam daje vrlo sugestivan opis neverovatno jednolinih iskustava komunistikih graana:Bez obzira na to da li su se graani bavili politikim, ekonomskim, drutvenim ili kulturnim aktivnostima njih je u onome to rade kontrolisala partija. Tako partija nije samo orkestrirala regrutaciju elite, glasanje, prisustvo na mitinzima i sadraj masovnih medija. Ona je delovala i u privredi kao jedini poslodavac, jedini zatitnik radnikih prava (kroz sindikate pod kontrolom partije), jedini autoritet koji je utvrivao proizvodne norme i dodeljivao vreme za odmor (pri emu je bila i jedini graditelj i upravitelj odmaralita). u isto vreme, partija je raspodeljivala sva dobra i utvrivala sve cene. konano, partija je (ponekad preko preduzea) bila jedini distributer stanova, zdravstvene zatite, saobraaja i mogunosti za bavljenje raznim aktivnostima u slobodno vreme.52

ukratko, komunistika partija je nastojala da nadzire i kontrolie svaki aspekt ekonomskog, politikog, pa ak i drutvenog ivota, a to je karakteristika koja komunizam razlikuje od drugih nedemokratskih autoritarnih reima. Jo jedan kljuni element komunistikog iskustva odnosi se na specifine socijalne posledice centralizovanog planiranja privrede. u privrednom sistemu u kojem su nestaice bile hronine,53 mali broj ljudi obino pripadnika elite komunistike partije koji su kupovali u specijalnim prodavnicama i mogli da se snabdevaju svom zapadnom robom mogao je da izbegne duge redove, lo izbor i estu oskudicu ivotnih potreptina, od soli do toalet papira, koja je obeleavala dravnu privredu. Ekonomska situacija i kontrola komunistike partije nad javnom sferom zajedno su ograniavale, a ponekad i preoblikovale, raspon mogunosti za miljenje i delovanje. drugim reima, poto je javna sfera bila u tolikoj meri politizovana, kontrolisana i nadzirana, i poto je vrednu robu i usluge bilo teko pribaviti bez veza ili pomoi, ljudi su razvili uobiajene obrasce adaptivnog ponaanja.

51 Jedan od najboljih prikaza prisilne mobilizacije masa u komunistikim reimima vidi u Theodore H. Friedgut, Political Participation in the USSR (Princeton: Princeton university Press, 1979), naroito poglavlje 4. 52 Bunce, Subversive Institutions, str. 28. 53 Vidi klasina dela o privredi dravnog socijalizma: Janos kornai, Economics of Shortage (amsterdam: North-Holland Publishing Company, 1980); The Socialist System: The Political Economy of Communism (Princeton: Princeton university Press, 1992).

40


Centralna karakteristika ovih socijalnih i bihevioralnih obrazaca bila je razlika izmeu javne i privatne sfere.54 dauit, koji ponavlja svoj argument od pre skoro dvadeset godina, pie: Lenjinistiko iskustvo u Istonoj Evropi pojaalo je iskljuivu razliku i dihotomni antagonizam izmeu zvanine i privatne sfere.55 V. Bans dodaje: Homogenizacija je takoe podstakla pojedince u socijalistikim sistemima da svoje linosti podele na javno i konformistiko bie, sa jedne strane, i privatno i neto buntovnije bie, sa druge na nain o kojem se u istononemakom okruenju govori kao o Nischengesellschaft, ili drutvu nia.56 Poto je njihovu javnu sferu u potpunosti kontrolisala komunistika partija sa svojim prateim organizacionim aparatom ukljuujui tajnu policiju, sindikate i mnoge organizacije sa masovnim lanstvom najvei broj graana komunistikih drava formirao je oprezan odnos prema javnim i formalnim aktivnostima.57 Privatni odnosi su, nasuprot tome, postali jo ivlji i znaajniji, jer su ljudi mogli otvoreno da govore samo pred onima koje su poznavali i kojima su verovali i zato to su line veze imale znaajnu ulogu u ekonomiji nestaica. drugim reima, ljudi su se, umesto da idu kroz zvanine kanale, oslanjali na porodicu, prijatelje i poznanike da bi obavili ono to je bilo potrebno.58 Transformacija komunistikih drutava daje snanu podrku argumentima o uzronom uticaju institucija na drutvene aktere i nainu na koji je opseg bihevioralnih reakcija ogranien strukturnim uslovima u kojima ti akteri ive i deluju. Meutim, institucije ne odreuju adaptivni socijetalni odgovor na neki neposredan, automatski ili smiljen nain.54 55 Vidi, na primer, Shlapentokh, Public and Private Life of the Soviet People; Oleg kharkhordin, The Collective and the Individual in Russia: A Study of Practices (Berkeley: university of California Press, 1999). Jowitt, The Leninist Legacy, u Jowitt, New World Disorder, str. 287. u svom radu iz 1974. godine dauit pie: kroz svoju organizaciju i etos, tadanji [lenjinistiki] reimi podstakli su niz nezvaninih adaptivnih reakcija i u ponaanju i u stavovima koji su u mnogo emu u skladu sa nekim osnovnim elementima tradicionalne kulture ovih drutava i podravaju ih. Ti elementi se, sa svoje strane, suprotstavljaju pojavi reima i drutva iji se etos i struktura zasnivaju na komplementarnom odnosu izmeu javne i privatne sfere, na odrivosti objektivnih pravila i normi, i na vrednosti egalitarizma izraenoj u ulozi delotvornog uesnika. Vidi Political Culture in Leninist regimes, New World Disorder, str. 86-87. Bunce, Subversive Institutions, str. 30. Setite se uvenog primera Vaclava Havela o piljaru koji je u svojoj radnji istakao natpis radnici svih zemalja, ujedinite se! kako bi pokazao da je posluan i da ga prema tome treba ostaviti na miru. Vidi Havel, The Power of the Powerless, ur. John keane (armonk, NY: M.E. Sharpe, 1985), naroito str. 27-29. Vidi, takoe, Janine r. Wedel, The Private Poland (New York: Facts on File, 1986).

56 57

58


41

Nasuprot tome, ono to je specifino za komunistiko iskustvo jeste upravo injenica da institucije nisu radile onako kako je zamiljeno, ili kako su vlasti tvrdile da rade. To je dovelo do raznih nenamernih posledica, od kojih je najznaajnija stroga podela izmeu javne i privatne sfere. tavie, socijetalni odgovor nije se pojavio odmah i brzo; naprotiv, on se razvijao postepeno, tokom vie decenija komunistike vladavine. ukratko, komunistiki institucionalni sistem transformisao je drutva irom Istone Evrope i Sovjetskog Saveza (1) jer su institucije bile projektovane i nametnute silom, (2) jer su te institucije imale osnovu, ili oslonac, u pretkomunistikim, nedemokratskim tradicijama koje su ve postojale u mnogim drutvima, i (3) jer je komunistiki sistem trajao nekoliko generacija, od etrdeset godina u Istonoj Evropi do preko 70 u Sovjetskom Savezu. Nasuprot tome, dejstvo postkomunistikih institucija bilo je potpuno drugaije. riard rouz i njegove kolege piu: Institucionalne teorije demokratije gree kada pretpostavljaju da struktura institucija odreuje odgovor ljudi; to se naroito odnosi na postkomunistika drutva u kojima su ljudi bili socijalizovani institucijama koje nisu funkcionisale onako kako je trebalo (ili kako se tvrdilo) da rade.59 to se tie poslednjeg od tri elementa neophodnog za socijetalnu promenu, oigledno je da nije prolo dovoljno vremena od 1989-91. godine kada su nove institucije uspostavljene. to je jo znaajnije, nove postkomunistike institucije uglavnom se zasnivaju na neoliberalnim idejama i na idealima samomotivacije i samopomoi koji, po definiciji, ne mogu biti nametnuti silom i koji su po mnogo emu suprotni komunistikoj praksi i iskustvu. to se tie dobrovoljnih organizacija danas, ako se eli da lanstvo u njima za razliku od komunistikih organizacija bude zaista dobrovoljno, onda se ljudi ne mogu prisiljavali da im pristupe, i pritom imaju i slobodu izbora da u njima ne uestvuju.60 konano, kao to u kasnije objasniti, elja da se uestvuje u radu dobrovoljnih organizacija i da se tako premosti irok jaz izmeu privatne i javne sfere, nije u skladu sa prethodnim iskustvima koja su ljudi imali sa komunistikim organizacijama, jer su na najvei broj organizacija gledali, i jo uvek gledaju, sa sumnjom i nepoverenjem.

59 rose, Mishler, and Haerpfer, Democracy and Its Alternatives, str. 91. 60 Vidi Isaiah Berlin, Two Concepts of Liberty, Four Essays on Liberty (Oxford: Oxford university Press, 1969), str. 118-172, i u postkomunistikom kontekstu, rose, Freedom as a Fundamental Value, str. 454-471.

42


PrIMENa ISkuSTVENOG PrISTuPa Na POSTkOMuNIZaM

u ovom odeljku uvodim i razvijam tri glavna uzrona inioca koja usmeravaju ovu empirijsku analizu u narednim poglavljima knjige. Objanjavam zato nepoverenje u komunistike organizacije, opstanak prijateljskih mrea i razoaranje postkomunizmom danas imaju i uzajamno pojaavaju negativan efekat na uee graana u dobrovoljnim organizacijama. Zajedniki teorijski element ova tri inioca je iskustvene prirode, utoliko to povezuje iskustva koja su ljudi prethodno stekli i njihovo tumaenje tih iskustava sa njihovim sadanjim ponaanjem. Nepoverenje u komunistike organizacije Jedna od najupadljivijih osobina drutava dravnog socijalizma bila je jasna razlika izmeu njihovih zvaninih institucija i nezvaninog ponaanja ljudi u svakodnevnom ivotu. Svaka komunistika zemlja imala je komplikovanu mreu zvaninih organizacija koje su imale skoro identinu institucionalnu formu. u te organizacije su spadale omladinske grupe, komunistika partija, sindikati, kulturni savezi, seljake i radnike grupe, enske grupe i mnoge druge, kao i razne manje politizovane (ali jo uvek pod kontrolom drave) grupe i organizacije u rasponu od sportskih klubova do klubova ljubitelja knjige. Veina ljudi bila je ulanjena u vie organizacija, ali je njihovo lanstvo esto bilo obavezno, prisilno ili instrumentalizovano. to su komunistiki reimi due postojali, a partija u narodu gubila legitimnost i entuzijazam koji su stvoreni u njihovim ranijim fazama, ljudi su sve ee pristupali organizacijama zato to su to morali, zato to su im pretili negativnim posledicama ako to ne uine, ili zato to su ulanjivanjem poveavali anse za napredovanje u karijeri. Samo su manje politizovanim udruenjima, kao to su klubovi ljubitelja knjige ili sportski klubovi, ljudi pristupali iz manje prisilnih ili instrumentalnih razloga. kada bi se ulanio u kvaziobavezne organizacije, najvei broj ljudi nije radio nita drugo osim to je plaao male godinje lanarine (koje su obino automatski odbijane od njihovih plata), prisustvovao malom broju obaveznih sastanaka i, povremeno, koristio neke specifine beneficije, na primer paket-aranmane za godinji

Documents

1 Slabost civilnog drustva